ОБОЉЕЊА ИЗАЗВАНА ЖИВОТИЊСКИМ

ПАРАЗИТИМА
 Педикулоза

 Изазивач је ваш, паразит сисара. Паразит живи

месец дана, носи 7-10 јаја дневно, из којих се након
15 дана развија зрео паразит.
 Pediculus humanus capitis et corporis
 Phthirus pubis
 Ујед ваши је безболан. Клиничка слика настаје
десетак дана након инфестације, као последица
уједа и сензибилизације на саливу и убрузгани
антикоагуланс.
Pediculosis capitis
Pediculosis capitis
Pediculosis capitis

 Свраб је увек присутан

 Суперинфекција, увећане лимфне жлезде
 Дијагноза се поставља клиничким прегледом
 Диференцијална дијагноза: себороични дерматитис,
псоријаза, гљивичне инфекције
 Лечење: опште мере и превенција
 1% линдан (токсичност за ЦНС); не даје се у
трудноћи и код деце
 1% перметрин, тетраметрин
 Терапија суперинфекције и екцематизације
Pediculosis corporis

 Код особа са ниским животним стандардом

 Ваши су преносиоци рикеција
 Макуле на месту убода, уртике, папуле,
линеарне екскоријације.
 Секундарна инфекција и екцематизација
 Хиперпигментација коже – cutis vagantium
 Лечење: лична хигијена и замена одеће и
рубља.
 Скабициди се користе (линдан).
Pediculosis corporis
Phthiriasis pubis

 STD
 Предео пубиса, али и трбуха и аксила
 Иритација коже, сиво – љубичасте макуле (maculae
coeruleae)
 Суперинфекција, екцематизација
 Дијагноза се поставља клиничким прегледом
 Лечење као код педикулозе косе. Опште мере.
Лечење партнера. Депилација.
Scabies

 Инфктивна дерматоза коју карактерише породична

појава и ноћни свраб
 Преноси се директно и индиректно
 STD
 Изазивач је шугарац Sarcoptes scabiei
 Развојни циклус: копулација на површини коже,
мужјак угине, оплођена женка копа канал кроз
епидерм, леже јаја из којих се касније развије ларва
и угиба. Циклус траје десетак дана.
 Сензибилизација на паразит ињегове продукте
Scabies

 Клиничка слика: предилекциона места

(периумбиликално, аксиле, дојке, сакрално, доручје)
 Глава и леђа код одраслих поштеђени
 Каналићи – кратки, мрке боје, лако едематозни
 Секундарне промене услед чешања и
сензибилизације
 Ексудативне папуле, тачкасте екскоријације
 Иритативни чворићи
 Екцематизација и суперинфекција
Scabies
Scabies
Scabies
Scabies

 Дијагноза се поставља на основу клиничке слике и

анамнезе
 Диференцијална дијагноза: пруригинозне дерматозе
 Лечење: опште мере
 Скабициди 5% перметрин, бензил бензоат, линдан,
сулфур, кротамитон. Код одојчади 5% перметрин.
 Обавезно се лече сви контакти, истовремено и
примене се опште мере.
Гљивична обољења
Миколошка дијагностика

 Директни микроскопски препарат (стругањем са

лезија, узима се измењена длака, нокат се загребе)
 Култура материјала
 Инвазија длаке: ектотрикс, ендотрикс и фавус тип
 Woodova лампа
Pityriasis versicolor

 Malasezia furfur seu Pityrosporum ovale

 Често обољење, рецидивантан ток
 Резидентна флора, опортунистичка инфекција,
 Појачано знојење, неадекватна одећа,
имуносупресија
Pityriasis versicolor
Pityriasis versicolor
Pityriasis versicolor

 Дијагноза се поставља на основу клиничке слике

 Диференцијална дијагноза: витилиго, дерматитиси,
Pityriasis rosea
 Терапија: антимикотска средства у локалној
терапији, кератолитици, цинк пиритион, селенијум
сулфид. Општа терапија: кетоконазол, флуконазол,
итраконазол
 Опште мере
Дерматофитије

 Дерматофити су кератофилни микроорганизми који

инвадирају орожале структуре коже, длаку и нокте,
не продиру у живи део епидерма и у дерм
 Класификација према генусу (трихофитије,
епидермофитије, микроспорије); екологији
(антропофилни, зоофилни, геофилни)
 Обољења су контагиозна, преносе се директним и
индиректним путем
 Род трихофитона је најконтагиознији (коса, брада,
кожа...);микроспорије нападају капилицијум ретко
нокте а епидермофитони стопала, прегибе и нокте
Trichophytia superficialis capillitii

 Антропофилни трихофитон
тонзуранс; ендотрикс тип
инвазије длаке
 Деца
 Бројна округла поља која се
сливају; ситна сквама, длаке
поломљене на самом отвору,
црне тачкице
 Инфламација није знатна
Trichophytia profunda capillitii (Kerion Celsi)

 Дубока трихофитија
 Зоофилни специјеси; ектотрикс
инвазија длаке
 Еритематозно поље са ситном
сквамом касније формира
инфламацију у виду супуративног
фоликулитиса
 Длаке неизмењене, лако се чупају
 Лимфаденопатија
 Цикатријална алопеција
Microsporia capillitii

 Инфекција антропофилним сојем Microsporum

audouinii или данасчешће зоофилним сојем M.canis
 Промене су малобројне, округле, неинфламоване
плоче са ситном сквамом. Длака поломљена пар цм
изнад површине, сивкасте боје, погнута у различитим
смеровима (личи на стрњиште, покошену ливаду)
Favus capillitii

 Изазивач је Tr.schonleinii сафавус типом инвазије

длаке.
 У централном делу капилицијума су промене, шире
се центрифугално, остављајући очуван венац
периферне косе
 Карактеристична је скутула, тањираста творевина
жуте боје, састављена од паразита и кератинских
маса. Коса је у облику кучине, лако се чупа.
 Цикатријална алопеција.
Терапија дерматофитија капилицијума

 Обавезна је општа терапија

 Гризеофулвин, тербинафин, итраконазол
флуконазол 4-6-8 недеља
 Антибиотици, кортикостероиди
 Локална терапија: опште мере и топикални
антибиотици
Tinea barbae

 Дубока трихофитија
 Sycosis barbae (личи на смокву)
 Диференцијална дијагноза је
бактеријски фоликулитис
Tinea pedis

 Најчешћа гљивична инфекција

код човека
 Интердигитални облик
 Хиперкератотски облик
 Везикулобулозни облик
(дисхидротични)
 Диференцијална дијагноза:
бактеријска инфекција,
дерматитиси, псоријаза,
пустулоза
 Лечење: опште мере, топикални
антимикотици као и системски код
тежих облика
Tinea corporis

 Кожа трупа и екстремитета

изузев прегиба (T.cruris) и
табана (T.pedum)
 Суперфицијални облик,
еритем, сквама, ивичне
пустуле, периферно ширење
 Дубоки облици, инфламовани
облик
Tinea cruris

 Чешће код мушкараца

 Аутоинфекција или
индиректни пренос
 Хиперхидроза, седење
дуготрајно, неадекватна
одећа
 Плакови са издигнутом често
везикулозном ивицом
 Пруритус
Tinea unguium

 Ретко самостално, чешће уз

инфекцију стопала
 Дистална субунгвална онихомикоза
 Проксимална бела онихомикоза
 Површна бела онихомикоза
 Тотална дистрофична онихомикоза
 Дијагноза се поставља клиничким
прегледом и миколошким
прегледом
 Терапија је антимикотска општа и
локална
Candidiasis

 Кандидијаза је изазвана фунгусима генуса Candida

 Обољења коже, слузокоже и ноката, ретко системска
обољења
 При инфекцији хифе продиру у рожасти и гранулозни
слој, активишу алтернативни пут комплемента,
хемотакса полиморфонуклеара (стварање пустула)
Candidiasis oralis (Soor)

 Новорођенчад, пре
колонизације букалне
слузокоже бактеријком
флором
 Код одраслих услед
предиспонирајућих
фактора
 Слузокожа усне дупље и
углови усана
 Беличасте наслаге изнад
еритематозне еродоване
површине
Candidiasis

 Vulvo – vaginitis candidomycetica

 Balanoposthitis candidomycetica
 Perionyxis chronica
 Candidiasis intertriginosa
 Erosio interdigitalis candidomycetica
 Angulus infectiosus (Cheillitis angularis)
Лечење кандидијаза

 Опште мере: одстранити предиспонирајуће факторе

 Локално лечење: нистатин и имидазолски препарати
 Општа терапија: кетоконазол, итраконазол,
флуконазол
 Пиодермије

 Furunculus некрозантна пиококна инфекција коже која

почиње од фоликула длаке. Било који део обрасао
длаком. Живо еритематозан, чврст, топао, болан чвор.
Централно некроза са флуктуацијом и спонтаном
дренажом.
 Carbunculus се састоји од групе фурункула. Могућа је
фебрилност, малаксалост
 Локализација на горњој усни или поред носа је опасна
због венске комуникације са кавернозним синусом због
могућности његове тромбозе.
 Рецидивантна фурункулоза се јавља код дијабета,
имуносупресије...
 Пиодермије

 Терапија: општа антибиотска терапија. Пошто је узрочник

S. Aureus (еритромицин, цефалоспорини, пеницилини
резистентни на пеницилиназу). Локална терапија
(алкохолни облози, антибиотици, инцизија).