POJAVA I RAZVOJ

NOVCA
 Nastanak novca
1. GOTOVINA- Metalni novac

-TRAMPA (direktni barter)

-POJEDINAČNI- JEDNOSTAVNI OBLIK VREDNOSTI

-NEMA EKVIVALENTNE RAZMENE PROIZVODA

-NE POSTOJI SREDSTVO KOJIM SE MOŽE IZMERITI

STVARNA VREDNOST PROIZVODA

-DUPLA PODUDARNOST ŽELJA

2
-PROŠIRENI OBLIK VREDNOSTI
(indirektni barter)

3 X = 1 X

4 X = 1 X

-VIŠE SE CENE NEKA DOBRA

(krzno, stoka, koža, metali, žitarice...)
-manje se razmenjuju zbog upotrebne vrednosti
-sve više da bi bili razmenjeni za željeno dobro

3
-OPŠTI EKVIVALENT

- 1 ROBA IZRAŽAVA VREDNOST OSTALIH

- NE RAZMENJUJE SE ZBOG UPOTREBNE VREDNOSTI

KORISTI SE PRETEŽNO U RAZMENI (zato što se za nju može dobiti
željeno dobro

8 X

7 X = 1 X

5 X

- STOKA JE OPŠTI EKVIVALENT - MERI VREDNOST OSTALIH ROBA

- VREDNOST  UPOTREBNOM VREDNOŠĆU- UTROŠENIM RADOM

4
- Nedostaju neke značajne karakteristike novca
-PLEMENITI METALI U F-JI OPŠTEG EKVIVALENTA

-MONOPOL  NOVČANI OBLIK VREDNOSTI

- POSEBNA DRUŠTVENA FUNKCIJA-IZRAŽAVA VREDNOST

SVIH OSTALIH ROBA

-NJENA UPOTREBNA VREDNOST- KOLIČINA RADA UTROŠENA U

PROIZVODNJU
(+ odnos ponude i tražnje)

-Vrednost metalnog novca ne zavisi od poverenja!

- Nemonetarna upotreba

- Robni novac je neefikasan

5
 2.BANKNOTE

Surogat novca-vrednosni papir koji sadrži pravo na

određenu količinu punovrednog novca
• DEPONOVANJE ZLATA U
BANKE I IZDAVANJE
POTVRDA
• FAKTORI POJAVE-
nesigurnost i troškovi
transporta zlata, habanje,
potrebe proizvodnje i prometa,
nominalna ≠ stvarnoj vrednosti
• POKRIĆE- 100%- robni novac
DELIMIČNO- fiducijarni
novac - vrednost se bazira na
poverenju da se novac može
zameniti za robu i usluge
6
PRISILNI TEČAJ

- DRŽAVA UKIDA DELIMIČNU KONVERTIBILNOST

-JEDINO ZAKONSKO SREDSTVO PLAĆANJA I PROMETA
- Svako je mora primati u podmirivanju obaveza
- Ne može da traži na osnovu nje isplatu u novcu pune
materijalne vrednosti-zlatu ili srebru
- Banke nemaju obavezu konverzije banknote

 ČISTI PAPIRNI NOVAC

(Fiducijarni novac)

- INFLACIJA- ZBOG ZLOUPOTREBE NOVCA

- PRAVO EMISIJE - CENTRALNA BANKA, POD KONTROLOM
DRŽAVE
7
- KARAKTERISTIKE

Papir određene forme i nominalne vrednosti, bez

unutrašnje vrednosti, bez metalnog pokrića i bilo
kakve veze sa zlatom.

- PROMETNA FUNKCIJA- KUPOVNA SNAGA

 količina roba i usluga koja se može
dobiti za novčanu jedinicu

- Kako odrediti količinu novca u opticaju?

- ZA PROŠIRENU REPRODUKCIJU
8
 3. DEPOZITNI NOVAC (kreditni novac)

- Osnovni izvor sredstava banke

- Novčana sredstva nebankarskih subjekata na računima kod banaka
- Vrste:
-depoziti po viđenju
- oročeni depoziti
- štedni depoziti
- specijalni depoziti

9
 DEPOZITI PO VIĐENJU

- kratkoročni
- osnovni motiv držanja- sigurnost i likvidnost
- kamata -niska ili je nema
- osnova procesa monetarno-kreditne multiplikacije
- CB ih reguliše
politikom obaveznih rezervi
politikom rezervi likvidnosti
kroz primarnu emisiju (operacije na otvorenom tržištu, krediti)

10
OROČENI DEPOZITI

- Sredstva poverena banci na određeni rok (namenski ili klasično-vremenski

oročena sredstva)
- Donose višu kamatu (skuplji izvor finansiranja za banke, obično je niža stopa
obaveznih rezervi)
- Doprinose stabilnosti bilansa banke, smanjuju potrebu za ročnom
transformacijom sredstava (Kada su različiti rokovi dospeća izvora i plasmana
finansiranih tim sredstvima)

- DEPOZITNI CERTIFIKATI
- U tržišnim privredama
- Kamatonosni, kao transakcioni novac (mogu se prodati pre
isteka roka dospeća)

11
 ŠTEDNI DEPOZITI
- Vrsta srednjoročnih depozita
- Postoje različite vrste, zavisno od ograničenja podizanja novca, minimalnog iznosa
sredstava, vrste i visine kamate.
- Donose kamatu- motiv držanja je štednja. (Štednja za pokriće planiranih rashoda-
odmor, kupovina kola, za depozit za kupovinu stana, školovanje i sl.)
- Mogućnost raspolaganja sredstvima- motiv držanja je i likvidnost (manje likvidni nego
tekući računi, ne može ili je ograničeno povlačenje čekovima)
- Najčešće vrste: Klasični štedni račun (štedna knjižica) i Štedni račun na tržištu novca
(Money market saving account)

- Štedna knjižica
- Manji ulozi
- Povlačenje bez ograničenja
- Donose nisku kamatu- Profitabilni izvor za banke- niski troškovi prikupljanja
- U rastućoj privredi pouzdan izvor za srednjoročne investicije
- U nestabilnim uslovima postoji mogućnost masovnog povlačenja
- Računi novčanog tržišta
- Donose veću kamatu, veće uplate na račun, nekad je potreban veći saldo da bi se
plaćala kamata, limitiran iznos povlačenja novca
- Banka investira ta sredstva u nisko rizičnu aktivu (kratkoročne HOV) 12
SPECIJALNI DEPOZITI

- Instrumenti ekonomske politike

- Formiraju se prinudnim putem, na bazi zakonskih propisa
- Funkcija regulisanja
- likvidnosti tržišnih transaktora
- stope investicija
- spoljnotrgovinskih odnosa
- obima novčane mase
- Formiraju se kod banaka i centralne banke
- Ne ulaze u kreditni potencijal banke, najčešće ne donose kamatu
- Primer:
Kod centralne banke- obavezne rezerve
Kod poslovnih banaka- namenski računi za otvaranje akreditiva
po uvozu, bankarska garancije

13
4. ELEKTRONSKI NOVAC
E-MONEY- NOVAC U ELEKTRONSKOJ FORMI

•Obavezno pokriće na sredstvima na računu, da se ne bi emitovao u neograničenim količinama.

•Sigurnost i poverenje- da bi bio prihvatljiv za masovnu upotrebu.

1. PLATNE KARTICE -omogućavaju kupovinu elektronskim transferom sredstava

na račun prodavca.

– Debitne kartice: služe za podizanje sredstava (plaćanja sa računa kupca) do

raspoloživog iznosa na tekućem računu.

– Kreditne kartice: Banka odobrava poseban kreditni limit vlasniku. Pogodne za

veće kupovine. Kamata je unapred dogovorena.
• Revolving kartice: Obavezno mesečno plaćanje određenog minimalnog procenta
duga, ostatak se prenosi u naredni mesec i na njega se plaća kamata.

• Instolment kartice: Plaćanje ili podizanje gotovine deli se na određeni broj

rata.Prva se plaća odmah, ostale na ugovoreni dan, sa kamatom.
14
• Čardž kartice: Određeni datum plaćanja celokupnog mesečnog računa.
- Pripejd kartice: sadrže fixni iznos digitalnog novca- neko je unapred položio novac na
karticu (poklon kartice, kartice za maloletna lica, kartice za putovanja)

- Kobrend kartice: debitne i kreditne kartice koje izdaju banke u saradnji

sa određenom kompanijom za plaćanja u njihovim prodajnim objektima

- Internet kartice: Za plaćanja preko interneta

•Kartice za beskontaktna plaćanja: kartica ili stiker se prinese do čitača za beskontaktna

plaćanja. Do 4000 rsd (5000) nije potreban PIN.

-Mastercard Pay Pass debitna kartica

-Visa PayWave kartice
-PayPass platni stiker, Visa Micro Tag (zalepi se za mobilni telefon, privezak za ključeve
15
i sl)
2. ELEKTRONSKI KEŠ- forma e-novca koji se može koristiti za kupovine na
internetu. Klijent otvara račun u banci koji ima link za net. Kupuje robu na netu, e-
keš se automatski transferiše sa njegovog računa na račun prodavca.

3. ELEKTRONSKI ČEKOVI- služe za plaćanje računa preko interneta. Korisnik

ispisuje ček koji preko interneta šalje primaocu, a on svojoj banci. Kada banka
primaoca proveri validnost čeka, naplaćuje ga- novac se prebacuje sa računa
platioca na račun primaoca čeka.

4. DIGITALNI NOVČANIK-
plaćanje proizvoda i usluga putem
mobilnog telefona (sim kartica sa
digitalnim sertifikatom).
Funkcije: provera identiteta
korisnika, čuvanje i prenos novca,
osiguranje da plaćanje ide od
kupca do prodavca.

5. IPS QR kod
-IPS pokaži https://nbs.rs/sr/novac-i-placanja/platne-usluge/QR_kod/index.html
-IPS skeniraj 16
 Komplementarne valute - Lokalne valute
• Motivacija: podsticanje lokalne privredne aktivnosti u vremenu nepovoljnog opšteg
ekonomskog stanja u zemlji

• 1930-ih Wörgl u Austriji

– Racio: 1:73
– šiling racio 1:8,55

• 1934 WIR franak u Švajcarskoj, kao odgovor na veliku depresiju- zbog nedostatka
likvidnosti
– 16 članova u 1934, danas oko 62.000 firmi
– Godišnji obrt je oko 3mld WIR (1WIR=1CHF)
– Ne razmenjuje se za druge valute, ima vrednost u datom “poslovnom krugu”
– Članovi su međusobno klijenti i dobavljači
– Nema štednje, nema kamate na depozite

• Postoji oko 4.000 dopunskih valuta u svetu

• Funkcija sredstva razmene
• Lokalne valute deluju kao komplementarne valute u nacionalnom monetarnom sistemu
17
jer koegzistiraju sa zvaničnom nacionalnom valutom
 Digitalne valute
• Digitalne valute kreiraju novo okruženje i paralelni monetarni sistem na globalnom
nivou
• Valuta je jedinstveni niz nula i jedinica
• Neregulisane valute

• Bitkoin je lansiran je početkom 2009. god.

• Cilj bitcoin-a je uspostavljanje sistema elektronskog plaćanja koji ne zavisi od
finansijskih posrednika i poverenja u njih
• Bitcoin kao monetarna vrednost cirkuliše unutar decentralizovane računarske mreže u
kojoj se u komunikaciji koriste kriptografske tehnike
• Emisija bitcoin-a je predeterminisana, a ukupna količina u opticaju raste po
opadajućoj stopi do maksimalnog iznosa od 21 milion bitcoin-a do 2040
• Ne postoji centralna klirinška kuća
• Proces emisije bitcoin-a je poznat pod imenom mining (rudarenje) i obavljaju ga
zainteresovani članovi mreže
• Koristi se za kupovine različitih dobara i usluga 18
FUNKCIJE NOVCA

Novac- sve što je opšte prihvaćeno u plaćanju za dobra i usluge ili

otplatu duga.

1. SREDSTVO RAZMENE
- Sredstvo kojim se plaća za robu i usluge
- Doprinosi specijalizaciji i podeli rada, odvaja prodaju i kupovinu
- Doprinosi ekonomskoj efikasnosti, smanjuje transakcione troškove
(Barter- dupla podudarnost želja)

2. OBRAČUNSKA JEDINICA (MERA VREDNOSTI)

- Vrednost roba i usluga se izražava u novcu
- U barter ekonomiji - u drugim robama
N(N-1)/2 1.000x999/2=499.500

19
3. SREDSTVO ČUVANJA VREDNOSTI

- Čuva kupovnu moć od momenta sticanja do momenta trošenja

- F-ju ima i druga imovina- akcije, obveznice, nekretnine, koja može
imati prednost-npr. donosi kamatu
- Ključna prednost novca- LIKVIDNOST (brzina i lakoća kojom se neka
imovina može konvertovati u sredstvo razmene)
- Ostala imovina- transakcioni troškovi (provizija agentu za nekretnine)
- Da li je novac dobar čuvar vrednosti- određuje nivo cena

20
OSOBINE NOVCA

1. PRENOSIVOST-
mora biti pogodan za nošenje pri obavljanju 4. STANDARDIZOVANOST-
kupovine na različitim lokacijama jednak kvalitet novčanih jedinica, ne
smeju se fizički razlikovati
2. TRAJNOST-
u fizičkom smislu- ne nešto što može da se 5. PREPOZNATLJIVOST-
pokvari ili propadne lako prepoznatljiv da bi se tačno
znalo da se radi o novcu a ne imovini
3. DELJIVOST- manje vrednosti
da se može podeliti na jednake delove radi
kupovine manjih jedinica ili vraćanja
kusura

6. OPŠTE PRIHVAĆEN
Koristimo novac jer verujemo da će ga koristiti svi drugi

7. STABILNA VREDNOST
21
Novac ne bi trebalo da bude podložan fluktuacijama vrednosti - kao da se menja kilogram
• Trgovina je počela sa komunikacijom ljudi u praistoriji
– Trgovina između udaljenih mesta pre 150.000 godina
• Direktni barter (razmena dobara i usluga)
– Nije postojalo zajedničko merilo vrednosti

• Neke su robe, zbog svoje korisnosti, postale traženije od drugih: 9000-6000 p.n.e. stoka i usevi
• Oko 3000 pne hramovi su počeli da promaju vrednosti na čuvanje
• Razvoj pisanja vezan je za računovodstvo i novac: u Mesopotamiji (5000. p.n.e.)
• U ruševinama drevnog Vavilona, Asirije i Simerije pronađeni su rani računovodstveni zapisi koji datiraju
pre više od 7.000 godina p.n.e.- da bi se zabeležio rast useva i stada i utvrdilo da li postoji višak

• 1200-200 p.n.e. u Kini kauri školjke; u Aziji, Africi i Okeaniji. U nekim delovima sveta korišćene kao
novac do 19./20. veka.

• Kada je čovek otkrio metal, počeo je da pravi posuđe i oružje koje je ranije pravio od kamena; to je
korišćeno za razmenu
22
• Oko 1100 pne Kinezi umesto oružja i oruđa u razmeni koriste minijaturne replike od bronze
• “bodljikave” predmete kasnije su zamenili okruglim i tako su nastali prvi novčići na svetu

• Prvi novac od plemenitih metala: od elektruma (legura zlata i

srebra), grčka provincija Lidia
– Starter 14,1 gr
– Prvi novac na svetu koji je zvanično izdavala vlada i
predstavljao je model za kovanje novca kasnije

• Papirni novac: Kina za vreme Tang dinastije (618-907) n.e.

– U obliku privatnih kreditnih ili menjačkih potvrda.
– Eliminisala papirni novac 1455. godine, zbog finansijske krize: prekomerna emisija papirnih
novčanica izazvala je inflaciju, i nije ga ponovo usvojilo nekoliko stotina godina.
– Prvo zakonito sredstvo plaćanja: 118. godine p.n.e. Car Vu je izdao novac od komada kože belog
jelena, ukrašene motivima vodenih biljaka. Prva novčanica na svetu!
23
• Stockholms Banco, prva banka u Švedskoj, izdala je prve prave novčanice u Evropi 1661. u
formi depozitnih sertifikata
– pogodan za nošenje – bakarni novčići
– davao se kao kredit od banke
– korišćeno se za kupovinu,
– nisu bili vezani za depozite,
– prihvatanje na osnovu poverenja da se mogu zameniti za novčiće po štampanoj vrednosti
– Prekomerno štampanje → inflacija
→ propast banke

24
Novac srpskog cara Stefana Dušana iskovan 1346. godine
povodom njegovog krunisanja

Zlatnik od 100 perpera, iskovan 1910. godine

povodom proglašenja Crne Gore za kraljevinu
i proslave 50-godišnjice vladavine Nikole I.

Novčanica od 50 dinara koju je 1885. godine izdala

Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije, a koja
je imala podlogu u zlatu.

25
Novčanica od 10 dinara iz 1920. godine

Novčanica od 100 dinara iz 1920. godine

Novčanica od 1000 dinara iz 1920. godine

26
Continental
currency 1-8, 20
dolara

27
 German gold mark

Papiermark

28