УМЕТНОСТ

СТАРОГ ЕГИПТА

Ива Стефановић I/2
Гимназија“ Вук Караџић“, Трстеник
 Египатска уметност


 Египатска уметност се односи на архитектонске
грађевине, слике, вајарска и дела примењених
уметности Старог Египта, почев од праисторије па
све до римског освајања Египта 30. године п. н. е.
 Историја Египта је најдужа од свих старих
цивилизација које су се развијале на Средоземљу
и простире се у времену од око 3000. године п. н.
е. па све до 4. века н. е.
 
 У овој земљи која се развијала на
обалама реке Нил и која је била
затворена за спољашње културне
утјецаје, развио се један уметнички
стил који је једва доживео промјене у
својој тромиленијској историји.
 Све уметничке манифестације старог
Египта биле су подређене држави,
религији и фараону који је сматран
богом на Земљи.
 
 Од самих почетака веровање у
загробни живот је диктирало
норму по којој се покојник
сахрањивао заједно са својим
богатством како би се осигурао
његов пут до вечности.
 Египатска мисао, морал и
култура, биле су у уској вези са
дубоким поштовањем за ред и
равнотежу. Уметност је
стварана са идејом да буде
корисна и није се говорило о
лепоти уметничких дела него о
њиховој ефикасности.
 Архајски или прединастички период

 Први праисторијски насељеници су


се населили на терасама
формираним од седимената које је
река Нил депозитовала на обале
кроз свој ток. Оруђа и алати које су
оставили за собом, показују
постепену еволуцију од друштва
полуномадских ловаца и сакупљача
до друштва које се базира на
пољопривреди. Прединастички или
архајски период приближно
обухвата време од 3200 до 2755.
године п. н. е.
 
 Пронађена су организована насеља из
овог периода као и различита оруђа и
предмети нарочито они повезани са
сахрањивањем. Ти предмети су
стављани у гробове заједно са
покојником како би његов дух могао
да их користи у другом животу.
 Захваљујући томе сачуван је велики
број личних и керамичких предмета
као и других оруђа и оружја. Керамика
се декорисала сликама на којима је
приказиван живот и обичаји епохе.
 
 Међу честим мотивима срећу се слике птица и животиња
карактеристичне за зоне блиске реци Нил. Крајем прединастичког
периода чест мотив је врло детаљан приказ бродића и веслара на
реци Нил. Бакар, у малим количинама, коришћен је за израду огрлица
и неких алата, међутим већи део делова је од камена. У ово време су
рађене мале фигуре од марфила, кости и такође у глини.
 Историја

 Проналаском писма почиње историја. Стари Египат
настаје у долини реке Нил. Била је развијена
земљорадња. Робовласничко друштво са фараоном
на челу (син бога Ра, представљао божанство, главну
карактеристику египатске цивилизације и одређивао
развој египатске уметности). Под Нармером (Менес),
који је био владар Горњег Египта, уједињује се Горњи
и Доњи Египат и настаје Старо Царство.

 Египатска уметност је била култног карактера.

Везана је за храмове и гробнице и њихову
унутрашњост - није намењна просторима човековог
живљења. Уметничка дела су потпуно изолована од
маса - улази у гробнице су пажљиво скривани.
 Нармерова палета представља
можда прво уметничко дело у
историји, у смислу да није настало у
магијске сврхе, већ да говори о
конкретном догађају и конкретној
особи. Са предње стране палете је
приказан краљ Нармер како убија
непријатеља (вероватно краља
Доњег Египта) под покровитељством
бога сунца Хоруса, представљеног у
виду сокола. Са друге стране су две
животиње испреплетених дугих
вратова, које вероватно представљају
уједињење Горњег и Доњег Египта.
 
 Египћани су веровали у култ мртвих, то их
је повезивало са неолитском прошлошћу,
али мрачни страх од духова мртвих није
постојао, избрисана је граница између
живота и смрти. Египћанин је опремао
своју гробницу као неку врсту реплике у
сенци своје свакодневне околине, да би
његов дух, његов Ка могао да ужива у њој и
гледао је да за свој Ка обезбеди
мумифицирано тело или статуу. Египћани
су себи градили гробнице (мастабе,
пирамиде), домаћинство за њихов Ка. Оне
су биле грађене да вечно трају и наше
познавање египатске цивилизације почива
само на гробницама и њиховом садржају.
Религија диктира монументалност,
униформност, фронталност и укоченост у
уметности, међутим египатска уметност се
колеба између конзерватизма и
новаторства, али никад није статична.
 Осим архитектонских
остварења египатску

уметност чине:

 портретне статуе
 бисте
 слике
 рељефи
 Египатска Архитектура

 Египатска архитектура је главни

елеменат египатске

цивилизације, која се сматра
једном од најзначајних
цивилизација старог века,
имајући у виду време у коме је
постојала, достигнућа и трајање
од 3.000 година. Египатска
цивилизација је развила
специфично државно уређење,
религију, архитектуру, писмо и
уметност.
 Портретна скулптура


 Ради се за случај да мумија пропадне. Својства: смирен став и
код седеће и код стојеће фигуре. Понекад избачена нога, она
не показује кретање, већ повећава статичност. Уздржаност,
укоченост – репрезентативност, монументалност. Наглашена
је оса симетрије. Вајало се помоћу пројекција па су фигуре
«сапете» и представљене су чеоно. Задња страна скулптуре је
везана за зид – позађе, те фигуре никад нису слободне.
Вероватно су све египатске статуе биле бојене, али је боја на
већини током векова нестала. Очувана је на двојној статуи
принца Рахотепа и његове жене, која показује колико је боја
давала утисак животности. Утисак је појачан кварцом који се
стављао на место очију.
 Рељеф и сликарство

 Имају исте побуде као и скулптура – мотиви
везани за живот, илуструју живот умрлог.
Сагледава се и пут умрлог ка «оном свету».
Рељеф је плитак и ближи сликарству него
вајарству. Постоје две врсте:

 ниски барељеф (благо испупчени облици)

 упуштен рељеф (урезан)

 Рељеф је близак гравури, нема светлости и сенке,

(плитак је), често је бојен истим бојама као у
сликарству. Мушка тела су тамнија од женских.
Бојење је континуирано и униформно, без
нијанси. У сликарству нема треће димензије.
 
 Египатским уметницима није био циљ
да створе илузију стварности, већ да
што јасније пренесу поруку. Не постоји
једнинство простора и времена, тако да
се исти лик може појавити на више
места. У египатској уметности важи
закон фронталитета, ортогонално
представљање и углови се мењају за 90
или 180 степени. Облици се виде под
правим углом. Не познају перспективу.
Глава је приказана у профилу, око је
фронтално, ноге су у профилу, стопала
су размакнута и оба виђена са стране
палца. Посредним путем су дочаравали
дубину простора. Познавали су само
управан начин представљања.
 Постоји принцип
суперпонирања за дубину
простора - личности нацртане

најниже су најближе, а сваки
виши ред је даљи. Користе
изокефалиј – главе личности
истог ранга су у истој величини
(хијерархијско димензионисање),
робови су најмањи, а владари
највећи. Такав аксијални метод,
који омогућава најшири поглед
на тело, тежи да пружи што
јаснији и једноставнији утисак.
То је израз одрећеног односа
према посматрачу - обраћа му се
директно и захтева поштовање.

