* Уређаји за снимање

видео записа *

~ Медијуми за снимање видео

сигнала. Видео дискови. ~
 Јединице спољне меморије које се користе за чување података и снимање видео сигнала
њихове значајне карактеристике су:
 средње време приступа подацима (мерна јединица мили секунда-мс)
 брзина преноса података (мерна јединица Гбит/с)
 капацитет (мерна јединица ГБ-гига бајт ).
 Према тхнологији записа , спољне меморије делимо:
1. МАГНЕТНЕ (хард диск)
2. ОПТИЧКЕ (цд, двд, блуреј диск)
3. ЕЛЕКТРОНСКЕ (флеш меморије, меморијске картице)
 Магнетни дискови

 Магнетни дискови представљају спољну меморију са директним приступом. То је округла плоча

са површинским магнетним слојем на који се могу меморисати подаци магнетним путем.
 Магнетни дискови могу бити изменљиви (старији тип) и фиксни (неизменљиви), а срећу се као
пакетни и касетни.
 Пакетни дискови су састављени од више плоча на заједничкој осовини. Свака плоча има
посебне главе (горњу и доњу) за читање, тј. писање. Главе су монтиране на актуатору који их
покреће по радијусу плоча. Свака плоча има више концентричних стаза, а те стазе су издељене
на секторе.
 Кластер је најмања логичка јединица и садржи више сектора. Цилиндар чине стазе са истим
пречником на свим плочама. Форматирањем диска креирамо секторе и уписујемо њихове
идентификационе бројеве.
 Касетни диск је заменљиви појединачни диск који је смештен у затвореном заштитном кућишту
- касети (кетриџу). Из кетриџа се диск никада не вади. Касетни диск је мањег капацитета и
јефтинији је од пакетних дискова.
 Диск јединица је електромеханички уређај за упис и читање података са магнетног диска.
Подаци се аутоматски преносе између диск јединице и централне јединице, под програмском
контролом. ДМА чип пребацује податке директно у меморију, без посредства централног
процесора.
 Бафер је мала количина меморије у коју се смештају подаци који се читају са диска или ће се
ускоро уписати на диск. Кеш је део меморије са директним приступом за привремено чување
података који су тражени или ће бити тражени са диска, или који ће убрзо бити уписани на
диск.
 Када процесор следећи пут затражи податке са диска налази их у кешу чиме се привидно
повећава брзина диска.

Оптички уређаји

 Компакт дискови (Compact Disc – CD) јесу оптички меморијски немагнетни медијум за смештање
дигиталних аудио или дигиталних рачунарски података.
 Користе ласере за читање, тј. писање на оптичком диску (ЦД). Сонy и Пхилипс су изумели компакт
диск раних 80-их година прошлог века. ЦД је диск пречника 12цм и на њега може да се смести до
650МБ меморије. То је исто као и меморија 1500 дискета или 250.000 штампаних страница.
 ЦД-РОМ је диск састављен из три слоја: слоја чисте пластичне масе, танког листа алуминијума и
слоја лака (пластике) који штити од огреботина и прашине. Бразде на ЦД-у су типично 0,5µм
ширине, 0,83 до 3µм дужине и 0,15µм дубине. Простор између трака је само 1,6µм.
 ЦД – РОМ представља најраспрострањенији оптеички уређај за складиштење података на ПЦу.
Углавно се користи као секундарни уређаји за складиштење података, мада могу бити и примарни.
Као што му само име каже, реч је о уређају који може само читати податке.
 Дискови за овај уређај се набављају са већ наснимљеним садржајем, који се не може мењати.
ЦД-РОМ не представља и једини оптички уређај намењен ПЦ-у. Постоје је и верзије које
дозвољавају једнократни упис на ЦД-Р и верзије за вишеструко наснимавање података на један
диск CD-RW. Капацитет: један диск може ускладиштити од 650 МБ ди 800 МБ.
 Велики капацитет је основни разлог за брзу популаризацију ЦД-РОМ уређаја, који могу
успешно парирати све гломазнијим и све бржим програмима. Величина и повезивање: ЦДРОМ
уређаји могу бити конструисани на различите начине, али су најчешћи они који су смештени у
5,25 инчне отворе на ПЦ кућишту.

CD ROM
 CD-R

 Физичка структура сваког ЦД-Р идентична је индустријски одштампаним дисковима:

направљени су од полукарбоната и прекривени заштитним слојем. На површини
новопроизведеног ЦД-Р диска још увек нема удубљења, које представљају носиоце
информације.
 Упис података на такав диск се реализује ласерским писачем, чија је снага знатно већа од
ласера у читачима. Стаза је заштићена посебним слојем органске боје која представља
информациони слој диска, на коме ће ласер утиснути корисне податке.
 CD-RW

 CD-RW намењен је вишеструком упису података. CD-RW диск садржи два додатна слоја у
односу на ЦД-Р.
 Слој записа је састављен од легура неколико метала. CD-RW користи највећу снагу ласера којом
топи малу област легуре у слоју записа. Уколико се употреби средња снага ласера, слој ће бити
загрејан до тачке која је испод тачке топљења.
 Оваква стратегија омогућава вишеструки процес уписа и брисања садржаја са CD-RW медија и
до неколико хиљада пута. Слабије распршивање светла овако креираних ознака, у односу на моћ
распршивања код ЦД-Р и рупа код ЦД-РОМ, представља основни недостатак ове технологије.
Због тога се овако креирани уређаји не могу читати у свим уређајима.

CD-RW (16-24x)
 DVD – дигитални видео диск

 ДВД (Дигитал Видео Дисц) је први пут представљен 1996.године, а данас дискови чине већину
продаје, у неким државама чак више од 90%, па полако искорењују у односу на њих гломазне,
нискокапацитетне и застареле ВХС касете.
 Они представљају следећу генерацију меморијских оптичких дискова. Могу бити:
● Једнослојни – капацитета до 4,7ГБ
● Двослојни – капацитета до 8,5ГБ
● Двострани – капацитета од 17ГБ.
 ДВД не представља ништа друго него верзију ЦД-а већег капацитета, мада је та разлика имала
значајног утицаја. ДВД технологија се знатно разликује од технологије ЦД-а, а по осталим аспектима
оне су сличне.
 ДВД је, као и ЦД, оптичи диск који се чита помоћу ласера. За разлику од ЦД ласера, ДВД ласер
производи видљиву светлост, и то у црвеном опсегу видљивог спектра. Побољшања у методама за
корекцију грешака су омогућила сва друга побољшања. ДВД могу бити, за разлику од било које врсте
ЦД-а, двострани, чак са два слоја за запис по једној страни.
 Постоје четири варијанте ДВД-а:
● ДВД-5: једнострани, једнослојни са максималним капацитетом од 4,7 ГБ
● ДВД-9: једнострани, двослојни са максималним капацитетом од 9,4 ГБ
● ДВД-10: двострани, једнослојни са максималним капацитетом од 8,5 ГБ
● ДВД-18: двистрани, двослојни са максималним капацитетом од 17 ГБ.
 ДВД се лако може помешати са ЦД-ом, јер оба су пластични дискови, пречника 12цм и дебљине
1,2мм и један и други се ослањају на технологију ласера који чита податке складиштене у браздама
дуж спиралне траке.
 Разлика је у броју трака, па самим тим и у капацитету. На ДВД-у су траке смештене једна близу
друге, те се стога њихов број повећава и на тај начин се повећава и капацитет ДВД-а у односу на
ЦД.
 ДВД спецификација дозвољава читање информација са више од једног слоја ДВД-а, једноставно
мењајући фокус ласера за читање.
 ДВД стандард дозвољава двостране дискове. Да би олакшали фокусирање ласера на мање бразде,
произвођачи су користили тању пластичну подлогу и смањили дубину слоја пластике кроз који
ласерски зрак треба да прође.
 Пошто су ови дискови били претанки да би остали равни и издржали руковање, произвођачи су
спојили два таква диска и добили један диск дебљине 1,2мм и удвостручили потенцијал капацитета
диска.
 Једнострани ДВД-Видео диск (ДВД-5) је био конструисан да садржи филм који у просеку траје
133мин. Код двослојног диска (ДВД-9) се капацитет повећава на 240мин, док ће двострани диск
(ДВД-10) садржати филм нешто више од 266мин, али такав диск тражи да се окрене да би приказао
другу страну.
 Постоје два начина уписивања ДВД слојева података: паралелно праћење стазе (ПТП) и праћење
супротне стазе (ОТП).
 Код ПТП дискова оба слоја читају од унутрашњости ка спољашности диска, док се код ОТП диска
спољни диск чита од унутрашњости ка спољашности диска, а затим назад ка унутрашњем слоју.
 То дозвољава уређају да чита оба слоја готово континуално.
 ДВД-Аудио укључује опцију ПЦМ (импулсна кодована модулација) дигиталног звука са величинама
и брзинама узорковања већим од оних код аудио ЦД-а.
 Капацитет двослојног ДВД-Аудио диска је најмање до 2х за потпуни звук окружења и 4х за стерео
звук. Капацитет једног слоја ће бити око једне половине наведених времена.
 Блу-Раy је стандард за снимање на дигитални видео диск. Блу-Раy повећава капацитет диска са 4,7
на 27ГБ, што је довољно за смештање двочасовног филма у видео формату високе дефиниције, или
више од 10х стандардног телевизијског програма.
 Техника користи полаво-љубичасту светлост, која има мање таласне дужине (405нм) од
традиционалне црвене светлости која се користи код ДВД плејера (650нм).
 Ово омогућава смештање већег броја битова на диск.
 ХД-ДВД нуди капацитет од 15ГБ по страни на једном нивоу за фабриковане дискове, а 20ГБ по
страни за HD-DVD-RW варијанте. Физички су врло слични ДВД медијумима јер и они користе
заштитни слој од 0,6мм.
 Ова технологија користи плави ласер таласне дужине 405нм.
Хвала на пажњи