Leonard Bulen

Akcija i reakcija u budistikom uenju

Prevod Branislav Kovaevi

www.yu-budizam.com

itavim univerzumom upravlja zakon i jedan neprekinuti sled akcije i reakcije odigrava se na planu mentalnih i moralnih postupaka, isto tako neizbeno kao i u sluaju fizikih procesa. Otuda, Budino uenje naglaava da moralno poeljna misao, govor ili postupak kad-tad donose sreu poiniocu, dok na isti nain postupci koji su moralno nepoeljni podstiu u budunosti nastanak patnje. Ono to odreuje moralni karakter nekog postupka - bilo da se radi o misli, govoru ili gestu - jeste volja ili mentalni cilj koji ga motivie. Kada je on zasnovan na velikodunosti, na dobroj volji ili nesebinosti, tada je moralno poeljan, a kada njegov motiv izvire iz pohlepe, mrnje ili obmanutostismatra se moralno nepoeljnim. Tako Budino uenje naglaava potrebu razvijanja sposobnosti jasnog razumevanja svrhe svakog postupka na svakom nivou. Neke od tih aktivnosti podstiu snage u umu koje na kraju vode do poveanja dobrobiti, dok druge, budui da su s pogrenim ciljem, rezultiraju neprijatnou i patnjom. Zato, ukoliko se prihvatite bilo kojeg oblika mentalnog usavravanja, jedan od vaih najvanijih zadataka bie jasnije razumevanje onih krajnjih motiva koji pokreu sve vae aktivnosti. U ovome naunom i tehnolokom dobu sasvim vam je bliska ideja da fizike posledice imaju svoje uzroke, a da te posledice sa svoje strane mogu postati uzroci i da unutar uobiajenog toka fizikih stvari nema mesta za sluajnost. 

Leonard Bulen

I mada prihvatate takav neizbean sled akcija i reakcija na nivou materijalnog, ne prepoznajete ga uvek u moralnoj sferi. Budino uenje, meutim, govori o tome da upravo zakon uzroka i posledice vai u moralnoj sferi isto onoliko koliko i u materijalnoj. Ovo uenje naglaava injenicu da sve u univerzumu dejstvuje prema odgovarajuim zakonima i da nijedno bie u tome univerzumu ne moe da izbegne ili izmeni te zakone. Ovo definiu pet sistema zakona (panca niyama) Prvi od njih je sistem zakona koji se tie uspona i opadanja - to jest, rasta i propadanja - fizikih fenomena pod uticajem toplote. Druga je grupa zakona koji se odnose na nastajanje i rast vegetacije i tela ivih bia. Trei sistem tie se mentalne akcije i reakcije, to jest voljnog postupka i njegovih rezultata u obliku zadovoljstva i patnje. etvrto, postoje razliiti zakoni koji upravljaju procesima u umu, zakoni koje prouavaju i primenjuju psiholozi. Na kraju, peti sistem zakona grupie zajedno mnotvo zakona koji se odnose na fizike i mentalne fenomene uopte, a nisu obuhvaeni ostalim sistemima zakona. Od ovih pet grupa jasno je da na s u ovom kontekstu zanima trei sistem. Tako je sistem zakona koji upravljaju voljnim postupkom i njegovim posledicama samo jedan od pet grupa zakona, ali je najdirektnije povezan sa vaom sreom i alou, vaim bolovima i zadovoljstvima. Izvorni budistiki termini se ponekad prevode kao moralno i nemoralno, dobro i loe. Meutim, esto se prevode i kao poeljno i nepoeljno, jer se moralni postupak smatra i poeljnim, jer kao svoj krajnji rezultat donosi zadovoljstvo, a nemoralni postupak, poto vremenom donese patnju poiniocu, smatra se nepoeljnim.

Akcija i reakcija u budistikom uenju

Bilo kakva aktivnost - moralno ispravna ili ne - stvara, naravno, i svoj fiziki rezultat. Ako bacite kamen prozoru, on e ga razbiti, bilo da je motivacija koja stoji iza tog postupka moralno poeljna ili ne. Razbijeni prozor je normalna fizika posledica postupka bacanja kamena. Ali pretpostavimo da je taj postupak motivisan nekakvom moralno nepoeljnom voljom (kao to je mrnja), tada e postojati i mentalna posledica. Ispoljavanje mrnje ojaae mrnju koja ve postoji u umu, ba kao to vebanje miia poveava njihov obim. Kao posledica toga, mrnja e postajati dominantni faktor unutar vaeg mentalnog sklopa. Mrnja je samo jedan lan iz grupe mentalnih faktora kojivode ka patnji. Na ovaj ili na onaj nain, jednog trenutka u blioj ili daljoj budunosti, taj mentalni faktor donee vam neku vrstu patnje. Osnovni uzrok te patnje je nije sam in bacanja kamena, ve mrnja ili zlovolja sadrana u voljnom inu bacanja kamena. Jasno je da je postupak bacanja kamena prema prozoru mogao biti motivisan ne samo mrnjom, ve i nekakvom dobrom namerom. Moete takav postupak, na primer, poiniti u nameri da omoguite da u dimom ispunjenu sobu neke kue u plamenu ue sve vazduh i tako spasete neiji ivot. U takvim okolnostima nesebinost podstaknuta vaim poeljni voljnim postupkom ojaae u vama ve postojei mentalni faktor blagonaklonosti, a ojaani mentalni faktor e vas na kraju dovesti u okolnosti koje e vam pruiti sreu. Tako moralno poeljna voljna aktivnost donosi uitak u jednom trenutku u budunosti, dok nepoeljna voljna aktivnost na kraju donosi patnju. S druge strane, postupak iza kojeg ne stoji volja (i koji naravno donosi uobiajene fizike posledice) ne stvara bilo 

Leonard Bulen

kakav rezultat u vidu ojaavanja faktora uma, niti kroz buduu sreu ili nesreu. Tamo gde nema volje nema ni elementa moralnog ili nemoralnog. Lina elja ili volja u svome primarnom obliku jeste nagon za ivotom, nagon za odranjem sopstva i potvrivanjem toga sopstva. Iz te temeljne elje za ivotom nastaju razliitesklonosti, koje prepoznajemo kao nagone, instinkte i elje, kojima se pridruuju emocije. U budistikoj psihologiji instinkti i elje se smatraju manifestacijama osnovne volje za ivotom. Ta volja za ivotom se, po pravilu, jednostavno naziva e: e za postojanjem, elja da se ivi kao posebno sopstvo zavek. Ali konano oslobaanje od nesree mogue je postii jedino nadilaenjem line egzistencije. e za egzistencijom, ukorenjena u neznanju, oznaava se kao primarni uslov od kojeg zavisi postojanje svake patnje. Tako je krajnji cilj praktikovanja budustikog puta dostizanje prosvetljenja. To, naravno, znai prevazilaenje elje, ali samo dotle dokle je ta elja naa lina, odnosno ka nama usmerena. Reeno je: Poi odavde gde smo sada i odluno odbaciti SVAKU elju znailo bi umreti, a umiranje ne reava problem. (Hjuston Smit) Vrsta elje koju treba prevladati jeste otudaona koju bismo mogli nazvati neznalakom eljom ili iracionalnomeljom. Citirajmo ponovo: elje vezane za osnovne nunosti ivota mogue je zadovoljiti, dok sebine elje nije mogue bilo kada umiriti. One ne izviru iz hemije tela, ve su iste mentalne konstrukcije - biti sve vie i vie, imati sve vie i vie: novca, moi, ugleda, ljubavi; pretei i zaseniti sve druge, biti naj-naj. To je jedan nemogu san, koji i ako se ostvari nee sobom doneti ni spokojstvo ni trajnu sreu. 

Akcija i reakcija u budistikom uenju

Pohlepni, ljubomorni, zavidljivi nikada ne mogu biti zadovoljni, jer njihovo nezadovoljstvo i nesrea ne izviru iz bilo kakve stvarne uskraenosti u pogledu neeg neophodnog za ivot, ve iz nedostataka i deformacija njihovog karaktera. (Metta) Iz svega ovoga uvideete da se u budizmu prvim i poslednjim neprijateljem smatra neznanje - neznanje ne u smislu pomanjkanja obrazovanja, ve pomanjkanja sposobnosti za pravilno razluivanje stvari. Takoe vam je sada jasno da konanu pobedu koju treba ostvariti jeste zadobijanje sposobnosti razluivanja i uvianja, a da je osnovno oruje u toj bici ispravna sabranost panje u razliitim oblicima.

Lina volja je, otuda, jedan vid volje za ivotom, slepe ei za postojanjem koja se u ovome ljudskom ivotu ispoljava putem linih instinktivnih i emocionalnih faktora. Svi oni skupa sainjavaju dinamike elemente mentalnog ivota. Budistika psihologija prihvata sistem klasifikovanja dinamikih faktora uma koji je poneto drugaiji od sistema sa kakvim se sreemo u zapadnoj psihologiji. On ukljuuje ne samo instinktivne elemente, ve i mentalne navike razvijene iz instikata, kao i obrasce miljenja slobodno razvijane nasuprot tim instinktima. Ova se klasifikacija generalno javlja u budistikoj literaturi kao spisak pedeset aktivnih mentalnih faktora (nasuprot receptivnim mentalnim faktorima znanim kao oseaj i opaaj) i svih tih pedeset faktora sainjavaju dinamike komponente uma. Neki od 

Leonard Bulen

njih su direktno izvedeni iz osnovnog nagona za odranjem, dok su drugi razvijeni kao suprotnost egoistikim sklonostima, ali svi uestvuju u formiranju ponaanja. Zato ih moemo oznaiti i kao pedeset odrednica. Nema potrebe da se ovde detaljno bavimo svim tim odrednicama. Sve to je potrebno pomenuti u sadanjem kontekstu jesu tri, koje se nazivaju korenima nepoeljne voljne aktivnosti i njihove suprotnosti, odnosno tri izvora poeljne voljne aktivnosti. Tri korena nepoeljne volje su pohlea, mrnja i obmanutost, dok su njihove suprotnosti - velikodunost, dobronamernost i razumevanje - koreni poeljne voljne aktivnosti. Ta aktivnost moe se ispoljiti kao telesna i verbalna radnja ili kao misao; ali u svemu tome je presudan motiv koji stoji iza te aktivnosti, mentalna odrednica koja je podstie. Tri korena nepoeljne volje su pohlepa, mrnja i obmanutost, dok su njihove suprotnosti - velikodunost, dobronamernost i razumevanje - koreni poeljne voljne aktivnosti. Ta aktivnost moe se ispoljiti kao gest, govor ili misao; ali u svemu tome je presudan motiv koji stoji iza te aktivnosti, mentalna odrednica koja je podstie. Tako, ako mislite ili govorite motivisani pohlepom, bila ona u oiglednom i intenzivnom obliku ili u slabom i prikrivenom obliku, vi na taj nain jaate pohlepukao faktor vaeg mentalnog sklopa. Sa druge strane, kada delujete iz velikodunosti, time ujedno i jaate tu odrednicu sopstvenog uma. Isto je sa mrnjom i dobronamernou kao njezinom protivteom. Onaj ko sebi doputa da postane ljut ili iznerviran istovremeno u svome umu stvara faktor mrnje, dok inei napor da bude tolerantan i strpljiv sa ljudima koji ga iritiraju ili stvarima koje ga onespokojavaju poveava mentalni faktor dobronamernosti u svome umu. 

Akcija i reakcija u budistikom uenju

I opet, ako mislite, govorite ili postupate na egoistian nain doputate sebi da budete motivisani obmanutou, jer obmanutost u ovome kontekstu znai prvenstveno obmanu o postojanju sopstva, zajedno sa samoobmanom i oseanjima supreiornosti i inferiornosti koja je prate. Otuda vama sve vie ovladava obmanutost, poto postaje jaa no to je bila. Kada, sa druge strane, nastojite da razaberete pravu prirodu iluzije o sopstvu i oslobodite se samoobmane jaate i suprotni faktor razumevanje. Tako razumevanje - ili neobmanutost, kako se esto naziva - postaje jaa odrednica vaih misaonih procesa. Kao to vidite, moralno nepoeljne odrednice koje postoje kao delovi vaeg mentalnog sklopa ometaju vae napredovanje ka konanom oslobaanju; tako o njima moete govoriti kao o smetnjama. Na isti nain, moete videti da moralno poeljni faktori uma podstiu vae napredovanje ka konanom oslobaanju, te ih otuda moemo nazvati podsticajima. Iz ovoga ete zakljuiti da ispoljavanje neke odrednice odmah daje svoj efekat untar uma. Taj neposredni efekat je jaanje te odrednice, to joj naravno ubudue olakava da dejstvuje. Meutim, nije to sve. Svaka od odrednica o kojima smo govorili, svaki od aktivnih ili dinamikih faktora koji pomau u konstituisanju uma kao celine, moe se prikazati kao nagomilavanje energije unutar uma. Moete svaku odrednicu - velikodunost, sa jedne, ili pohlepu, sa druge - posmatrati kao akumulaciju specifine vrste sile unutar uma i svaka takva sila e kad-tad u budunosti doneti odreenu vrstu iskustva. To budue iskustvo je rezultat prvobitne voljne aktivnosti - reakcija na prvobitni postupak. voljna aktivnost na prvome mestu podstie nagomilavanje specifine mentalne sile, a ta sila sa svoje 

Leonard Bulen

strane donosi reakciju u obliku zadovoljstva ili patnje. Otuda se akumulirana sila moe nazvati silom reakcije. Akumuliranje sile reakcije velikodunosti e u jednosme trenutku podstai prijatnost bilo koje vrste, ba kao to e akumuliranje energije u baterijskoj lampi u jednom trenutku podstai svetlost. Energija u bateriji moe proizvesti svetlost jedino u povoljnim uslovima: mora postojati sijalica i biti pritisnut prekida na lampi. Tada struja moe da potee kroz vlakno, koje se zaari. U tom procesu - ukoliko ne iskljuimo struju ili zamenimo bateriju - energija e na kraju biti sasvim utroeno. Na slian nain, akumuliranje sile reakcije velikodunosti podstai e zadovoljstvo jedino kada okolina prua odgovarajue uslove; a sve dok se to ne dogodi sila reakcije ostaje, da tako kaemo , uskladitena. Kada se na kraju povoljne okolnosti steknu, odreena sila reakcije izazove sreno iskustvo i u tom procesu postaje sve slabija, dok se na kraju sasvim ne utroi, sem ukoliko ne bude zamenjena novom velikodunou. U celini uzev, takva zamena je u nekim sluajevima mogua istovremeno sa pranjenjem. Ako doivljavajui sreno iskustvo nastavite da ispoljavate velikodunost, tada e se ta sila reakcije dopunjavati ak i onda kada se troi. To je slino cisterni iz koje crpite vodu, ali je povremeno kia opet napuni. Meutim, ako uivajui u plodovima ranijih velikodunih dela postanete sebini i pohlepni, tada je va um nalik cisterni za vreme sue: voda se crpi, a nikada ne dodaje, tako da e cisterna na kraju presuiti. Kako je sa faktorom uma poznatim kao velikodunost, tako je i sa njemu suprotnom odrednicom - pohlepom. Ispoljavajui koristoljublje u bilo kom obliku, u sopstvenom umu istovremeno akumuliramo novu silu reakcije pohlepe. Kada u budunosti spoljanji uslovi budu povoljni, ta akumulacija e se utroiti kroz 10

Akcija i reakcija u budistikom uenju

patnju. Tokom te patnje moda emo zapsti u nova nepovoljna stanja uma, kao to je samosaaljenje, to e samo pojaati ve akumuliranu silu reakcije. Sa druge strane, moemo pri tome razvijati strpljivost i druge poeljne osobine uma, tako da e se akumulirana sila koja izaziva upravo tu patnju na kraju istroiti.

I dok je svaki tip faktora uma odreena sila reakcije, u celini ih moemo podeliti u dve velike grupe - prva, sile reakcije koje vode ka srei, i druga, sile reakcije koje vode ka patnji. esto se o njima govori kao o dobrim delima i gresima, pa tako kaemo de e neko ko ima veliku koliinu dobrih dela u budunosti uivati u velikoj srei, dok e drugi, koji je nagomilao mnotvo grehova kad-tad pretrpeti veliku patnju. Inae, energije reakcije koje postoje unutar uma su uskladitene, da tako kaemo, ispod nivoa dostupnog svesti. Podsvesni aspekt uma u budistikoj terminologiji naziva se ivotnom podstrujom. To je tok mentalne energije koji postoji ispod praga svesti i tu je skladite posledica svih prolih postupaka i iskustava. Ova ivotna podstruja moe se uslovno nazvati skladitem energije reakcije preostale od svih ranijih voljnih postupaka, a ne smete ideju o skladitu uzeti suvie doslovno. Iskustva naeg ivota nisu bukvalno smetena nigde na nain kako je voda smetena u rezervoaru, ve potencijalno, dakle kao to plod jabuke postoji u drvetu. Vi naravno ne verujete da su jabuke uskladitene na nekom mestu u drvetu. Tek uz odgovarajue klimatske uslove, povoljno tlo i ishranu, energije unutar drveta jabuke e izazvati da se plod jabuke pojavi na granama; na isti nain, uz povoljne spoljne uslove, energije unutar ivotne podstruje e zasnovati i pospeiti iskustva u skladu sa svojom prirodom. 11

Leonard Bulen

Vetar nije nigde uskladiten u vazuhu, ali pri odreenim toplotnim uslovima vazduh e se iriti ili skupljati i stvarati vetar. Isto tako, vatra nije uskladitena u zrnu ibice, ali u odgovarajuim uslovima trenja ibica e dati vatru. Tako ivotna iskustva, zajedno sa njima odgovarajuom sreom ili patnjom, nisu bukvalno uskladitena u ivotnoj podstruji, ali u odgovarajuim uslovima ona e doneti plod, kao to se to dogaa na granama jabuke. Sada je jasno da energija reakcije ne moe izazvati efekat sve dok se ne steknu odgovarajui uslovi za njeno delovanje ili pranjenje. Ako se ti uslovi ne steknu u ovom ivotu, to znai da u njemu ne moete da anjetezadovoljstvo ili patnju kao posledicu dotadanjih postupaka. Uviate, dakle, da e na kraju vaeg sadanjeg ivota preostati mnogo energije reakcije, pozitivne i negativne, koja nije imala prilike da se isprazni. ta se dogaa sa tim neutroenim i neispranjenim energijama reakcije? Kada umrete vae telo e se raspasti, naravno, ali Buda ui da razliite komponente uma preivljavaju u obliku ivotne struje, struje mentalne energije, koja se sastoji od neispranjenih energija reakcije. To je ono to ivotna struja zapravo jeste, jedan stalno menjajui tok energije reakcije, a posle vae smrti ta ivotna energija e pokrenuti novi ivot i tako izazvati roenje novog bia. Novo bie ste vi sami, poto ivotna struja nije prekinuta. Novo bie nasleuje sve energije reakcije sve mogunosti za sreu, za patnju i za nove voljne aktivnosti - od prethodnog bia, koje ste takoe bili vi. Sa gledita kontinuiteta novo bie je isto kao prethodno (iako u drugom telu), jer se kontinuitet ivotne struje ne prekida ni smru niti roenjem. Ve smo videli da moralni zakon akcije i reakcije, kako je izloen u Budinom uenju, tvrdi da svako od nas doivljava sreu i patnju u tanoj srazmeri sa moralnim kvalitetima svojih ranijih 12

Akcija i reakcija u budistikom uenju

postupaka. Videli smo takoe da prema ovom uenju moralni i nemoralni postupci stvaraju energije unutar uma i te nas energije - energije reakcije, kako ih nazivamo - konano vode u iskustva sree i patnje. Ovo je moda pojednostavljivanje problema, jer preciznije reeno Budino uenje govori da svaki uzrok ima vie posledica, dok svaku posledicu izaziva vie uzroka. Drugim reima, nita se ne javlja samo zbog jednog uzroka i nita ne izaziva samo jednu posledicu; sve se preplie sa mnotvom drugih stvari. Meutim, osnovna stvar je da moralno ispravni postupci donose sobom uivanje odreene vrste, dok moralno neispravni postupci donose patnju. Koncept energije reakcije nam omoguuje da vidimo kako se budistika ideja ponovnog roenja razlikuje od nebudistikih verovanja u reinkarnaciju, jer ono to je u budistikom uenju ivotna struja, to je dua u uobiajenom smislu. Ovo nas dovodi do take u kojoj posebna ivotna energija reakcije (pokretana posebnom voljnom aktivnou) ulazi u igru. Ako pljakate banku i loe isplanirate bekstvo, biete odmah uhvaeni i uskoro kanjeni. Ako dobro isplanirate bekstvo i u tome uspete, ali pri tome ipak ostavite nekoliko tragova, moda neete biti uhvaeni u narednih pet godina, ali kada na kraju ipak budete uhvaeni i osueni moi ete da uoite vezu izmeu uzroka (vaeg nemoralnog postupka) i posledice u obliku kazne. Meutim, moe se dogodite da se posle pljake banke tako dobro sakrijete da izbegnete kaznu u ovom ivotu, tako da vas kazna (odgovarajua re u ovom kontekstu, ali ne sasvim precizna) moda nee stii ni u sledeih nekoliko ivota. U tom sluaju niste u mogunosti da uvidite vezu izmeu uzroka i posledice. Ovde opet pojednostavljujemo situaciju govorei kao da jedan uzrok donosi samo jednu posledicu, ali cilj naeg interesovanja je vreme za koje odreena energija reakcije dejstvuje. Kao to smo 1

Leonard Bulen

ve rekli, energija reakcije se ne moe utoiti dok se ne stvore odgovarajui uslovi za njezino dejstvo; a pod uslovima podrazumevamo i one spoljne, odnosno uslove okoline, kao i one unutar samog uma. To znai da ako ste postupili moralno neispravno - a to je, na primer, pljaka - tokom vremena dok uivate blagodeti serije prolih moralno ispravnih postupaka ne moete da anjete suprotne efekte nemoralnih postupaka. Kaete tada da vas prati srea i to je tano samo utoliko ukoliko shvatate da je srea zaista plod vaih ispravnih postupaka. Slino ovome, ako postupite velikoduno moete da oekujete nekakav vid sree kao rezultat, ali ona moda nee doi u bliskoj budunosti, ak moda ni u sadanjem ivotu. Moda ste u sred dugog perioda frustracije i padova kao posledice neke prole faze moralno neispravnih postupaka, ija energija reakcije mora da doe do izraaja i iscrpi se. Tako Budin nauk ui da se posledice nekih postupaka oseaju odmah i da se njima posledine energije reakcije iscrpljuju ubrzo poto su nastale; ali mnoge voljne aktivnosti su sa odloenim dejstvom, jer energije reakcije koje su njima proizvedene imaju svoje dejstvo u obliku sree ili patnje tek nakon nekoliko ivota. Posledice slabijih voljnih aktivnosti mogu biti neutralisane jain energijama reakcije suprotne prirode. Tako ako se slaboj ometajuoj energiji reakcije suprotstavi jaa unapreujua, tada jaa moe slabiju da neutralie, gubei pri tome i deo svoje snage. Ovo se, ipak, ne moe primeniti na jaku energiju reakcije izazvanu veoma odreenom moralno ispravnom ili neispravnom aktivnou. Energije reakcije pokrenute u mentalnoj strukturi takvim aktivnostima nikada ne mogu biti neutralizovane i ak ako se ni tokom vie narednih ivota ne steknu odgovarajui uslovi za njihovo pranjenje, one e se kad-tad ispoljiti nesmanjenom 1

Akcija i reakcija u budistikom uenju

estinom. Zbog toga se one nazivaju energijama reakcije sa neogranienim dejstvom i sve dok su pritajene ubrajaju se u rezerve energije reakcije. Pored energija reakcije sa neogranienim dejstvom, postoje i druge snane energije reakcije izazvane veoma jakom negativnom voljnom aktivnou ili pak veoma uzvienim stanjima uma. Pokretanje ove energije reakcije, tvrdi se u Budinom uenju, ima prvenstvo nad svim ostalim vrstama. Tako uovate da koliko god bilo vreme izmeu uzroka i njegove posledice krajnji rezultat voljne aktivnosti jeste neizbean. Na prvi pogled vam se moe uiniti da su sadanjost i budunost potpuno i bez izuzetka odreeni prolou, da moete doiveti samo ono to je ve uslovljeno vaim prolim delima. Ovakvo fatalistiko shvatanje, meutim, nije deo Budinog uenja o uzroku i posledici.Istina je da se delom - veoma velikim delom - pod uticajem energija reakcija proizvedenih vaim prolim voljnim aktivnostima, ali one nisu jedina energija unutar vaeg uma; postoji takoe i mogunost vae sadanje volje. Volja ili elja postoji kao energija unutar uma, kao to postoje panja i usredsreenost. Ne ulazimo u diskusiju o slobodnoj volji, izuzev podseanja da je sve ono to uinimo uslovljeno unutranjim i spoljanjim faktorom; ali moramo shvatiti da volja postoji u smislu da je sainjena od energijeelje usmerene prema nekom objektu. Poto volja postoji kao energija elje upravljena ka objektu, jasno je da moemo koristiti tu volju da manipuliemo sadanjim rezultatima prolih aktivnosti. Pod manipulisanjem sadanjim rezultatima prole aktivnosti ne podrazumevamo da moemo da ponitimo te rezultate, ve da iskoristimo naa sadanja iskustva kao pomo u napredovanju ili da dozvolimo nekom od tih iskustava - prijatnom ili neprijatnom - da uspore nae napredovanje.

1

Leonard Bulen

Ali da bismo manipulisali naim sadanjim iskustvima - da ih iskoristimo kao sredstvo za napredovanje - moramo razviti neophodne moralne osobine. Iako je sadanjost uslovljena prolou, kao to je budunost uslovljena sadanjou, budunost je neraskidivo vezana i za prolost, poto ona zavisi i od toga ta inimo sa naom sadanjom snagom volje. U mnogim okolnostima tano je da ima malo ili uopte nema prostora za konstruktivnu, odnosno unapreujuu delatnost, jer je pritisak energija reakcija iz prolosti tako velik, a sadanja volja tako slaba. Meutim, u celini gledano, ako inemate izbor u akciji, barem je mogue da reguliete svoje mentalne i moralne odgovore na situaciju, makar do odreenog stepena. Zato, pod tekim uslovima koje ne moete da izmenite, ipak moete da vebate strpljenje i toleranciju, suoavajui se sa situacijom i ne dozvoljavajui da vas potpuno savlada. Na taj nain, prolazei kroz teko razdoblje bolnih posledicaenergija reakcije, izgraujete unutar svoje mentalne strukture nove, unapreujue energije reakcije, koristei tako i nepovoljnu situaciju na najpovoljniji mogui nain.

Ova knjiica namenjenja je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme

1

Dar Uenja nadmauje sve druge darove Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju s pouzdanjem da e biti od koristi onima koji su zainteresovani za dublje upoznavanje Budinog uenja i kontemplativne prakse, kao i za oplemenjivanje sopstvenog ivota. Mi u Theravada budistikom drutvu Srednji put oseamo se privilegovanima to smo u prilici da pomognemo pojavljivanju ove i njoj slinih knjiga. Nadamo se da emo tako biti i ubudue. Takoe bi nas veoma radovalo da dobijemo komentare ili predloge italaca. Knjiga je za sada u elektronskom formatu, a da bi se pojavila i u tampanom obliku, za besplatnu distribuciju, razmislite da li ste u mogunosti da to pomognete svojom donacijom. Sem radosti davanja, to bi ujedno bila dragocena prilika za pokroviteljstvo Dhamme i posveivanje svojih dobrih dela drugim ljudima, u skladu sa budistikom tradicijom. Ako elite i sami da tome doprinesete, makar i najskromnijim prilogom, molimo vas da nas kontaktirate na: Theravada budistiko drutvo Srednji put Novi Sad, Srbija budizam@yahoo.com