Procena uticaja na ivotnu sredinu Projekat: Rekonstrukcija glavnog kanala sliva Horgo Martono

Mentor: Prof. dr. Anelka Beli

Studenti: Nemanja Konjevi Dragana Samardi Sran Bozi Igor Obrovac

SADRAJ
1. Podaci o nosiocu projekta.3 2. Projektni zadatak..3 3.Uvod..3 4. Opis..,4 4.2. Pedoloke, geomorfoloke, geoloke, hidrogeoloke I seizmike karakteristike terena....6 4.3. Hidroloke karakteristike....7 4.4. Klimatske karakteristike.8 4.5. Zaticena prirodna I kulturna dobra8 5. Tehniki opis9 6. Mere zatite ivotne sredine.9 7. Zakljuak ..10 8. Literatura.11

1.

PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

Zastupanje: PREDUZECE u unutranjem i spoljno trgovinskom prometu zastupa direktor Aleksandar Velicki, dipl.in. bez ogranienja 2. PROJEKTNI ZADATAK Neophodnost izrade Studije o proceni uticaja zateenog stanja na ivotnu sredinu izradu Projekta Rekonstrukcija Glavnog kanala sliva Horgo - Martono, Odeljenje za inspekcijsko nadzorne poslove, a na osnovu Zakona o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS, br. 135/04, 36/09), i Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 135/04, 36/09). Cilj izrade Studije procene uticaja na ivotnu sredinu zateenog stanja Projekta Rekonstrukcija Glavnog kanalasliva Horgo Martono je da se na osnovu uslova i saglasnosti nadlenih komunalnih organizacija, kao i postojee dokumentacije o prisutnim prirodnim i izgraenim sadrajima u neposrednoj okolini, registruju promene stanja ivotne sredine nastale pod uticajem dosadanjeg rada kompanije kao i novo projektovanih objekata i predloe mere zatite. 3. UVOD 1.1 Metodologija izrade i sadraj Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu Metodologija i sadraj Studije o proceni uticaja, su definisani "Pravilnikom o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu" ("Sl. glasnik RS" br.69/05). Svrha Studije je da se kvalitativno vrednuje postojee stanje ivotne sredine na prostoru na kome se nalazi predmetno postrojenje, definiu i kvantifikuju uticaji i mogui uticaji u sluaju korienja punog kapaciteta, konstatuju i eventualno dopune mere zatite i definie monitoring ivotne sredine. Metodoloki pristup, kojim se vri procena uticaja ovog objekta na ivotnu sredinu, ini nekoliko koraka, i to: 1. Prikupljanje osnovnih informacija, to podrazumeva identifikaciju: osnovnih izvora i naina ugroavanja ivotne sredine, karakteristika zemljita, reljefa i pejzaa na lokaciji objekta, klime podruja sa meteorolokim podacima i dr. kvaliteta vazduha, kvaliteta vode (podzemne i povrinske), flore i faune na posmatranom terenu, i postojee populacije sa demografskim karakteristikama. 2. Procena uticaja na osnovu kvantifikacije sledeih elemenata: veliine izvora i vrste zagaivanja, dominantno zagaujuih materija i njihovih karakteristika, stanja kvaliteta ivotne sredine, i procene prostorne raspodele dominantnih zagaujuih materija. 3. Analiza ugroenosti, pod kojom se podrazumeva identifikacija svih osetljivih resursa u okolini kompleksa tj. ljudi, materijalnih i prirodnih dobara. 4. Odreivanje mera zatite na osnovu rezultata procene stepena uticaja, za sve inioce ivotne sredine (vazduh, voda, zemljite), ukljuujui preventivne, tehniko-tehnoloke i organizacione mere zatite. 1.2 Sadraj Studije procene uticaja na ivotnu sredinu Procena uticaja se radi na osnovu karakteristika definisane lokacije, postojeeg stanja ivotne sredine na njoj, tehnikotehnolokih karakteristika objekta i procesa, kao i drugih raspoloivih podataka i dokumentacije koja je uraena za predmetnu lokaciju. 1.3 Zakonska regulativa Pored "Pravilnikom o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu" ("Sl. Glasnik RS" br.69/05) u toku izrade Studije korien je niz drugih zakonskih i podzakonskih akata od kojih su najznaajniji: 1. Zakon o zatiti ivotne sredine ("Sl. glasnik RS, br.135/04, 36/09); 2. Zakona o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine ( "Sl. glasnik RS" br.135/04); 3. Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS, br.135/04, 36/09); 4. Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS, br.135/04); 5. Zakon o zatiti vazduha ("Sl. glasnik RS, br. 36/09); 6. Zakon o vodama ("Sl. glasnik RS, br. 30/10); 7. Zakon o zatiti prirode ("Sl. glasnik RS, br. 36/09); 8. Zakon o kulturnim dobrima ("Sl. glasnik RS br.71/94);

9. Zakon o radu ("Sl. glasnik RS br. 24\05, 61/05, 54/09); 10. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS br.101/05); 4. OPIS Meliorativni odvodni sistem "Horgo - Martono" je medjunarodnog znaaja, jer se prostire na Maarskoj i Srpskoj teritoriji. Ukupna slivna povrina mu je 16.580 ha od ega vii - uzvodni deo u povrini od 6.610 ha se nalazi u Maarskoj i nii nizvodni deo u povrini od 9.170 ha se nalazi u Srbiji. Glavni kanal sliva "Horgo - Martono" se gravitaciono uliva u reku Tisu na srpskoj teritoriji. Ukupna duina mu je 22,34 km. od ega 16,118 km. je na srpskoj i 5,916 km. na maarskoj teritoriji. Projekat "Kanalska mrea Horgo - Martono", uraen je 1961. god., a na osnovu istog izvedeni su radovi na kanalskoj mrei i objektima. Maksimalna koliina vode u odvodnjavanju iznosi 7,95 m3/s. od ega sa maarske teritorije dolazi 4 m3/s. Na granici km. 16+118 izgraena je granina ustava 2x1,5x1,5 metara kojom se registruje i regulie proticaj. Po sporazumu i pravilniku srpsku strana je obavezna da preuzme maksimalnu koliinu vode (Q= 4 m3/s.) sve do momenta dok vodostaj u Tisi na uu kanala ne dostigne kotu 82,60 m. U momentu kada je vodostaj Tise 82,60 m. i vii granina ustava se zatvara jer nema mogunosti gravitacionog uliva u Tisu i da ne bi vode sa maarske teritorije plavile srpsku teritoriju. U zimu 1999/2000 godine, posle nadprosenih padavina u celom slivu (i na maarskoj i na jugoslovenskoj teritoriji) Glavni kanal nije mogao prihvatiti svu predvienu koliinu vode, to je uzrokovalo izlivanje vode iz korita kanala kod naselja Horgo, kao i i na jo nekoliko lokaliteta du Glavnog kanala. U 2000 godini uraena je dokumentacija "Elaborat osposobljavanja Glavnog kanala Horgo-Martono za odvodnjavanje". Oktobra meseca 2001 godine na sastanku Potkomisije za odbranu od poplava spoljnih i unutranjih voda, odianom u Senti i Segedinu, inicirano je da jugoslovenska strana izvri proveru sposobnosti propusne moi Glavnog kanala, odnosno da se kompleksno analizira posledino stanje pri odvodnjavanju u krajnje nepovoljnim hidrolokim uslovima na celokupnom slivu Glavnog kanala "Horgo-Martono". Problem odvodnjavanja u sadanjem momentu ogleda se u dva osnovna vida: nedovoljna propusna mo Glavnog kanala zbog obraslosti i zamuljenosti, tako da ne moe propustiti sve koliine vode koje dolaza sa maarske i nae teritorije, usled ega dolazi do izlivanja i plavljenja. u periodima visokih vodostaja Tise ustava na uu se mora zatvoriti, tada se voda sa sliva akumulira u koritu donjeg toka Glavnog kanala, pa dolazi do izlivanja i plavljenja okolnih terena. Obzirom na napred navedenu problematiku zadatak projekta bio bi trojak: 1. Prvi zadatak je projekta da proveri i obezbedi propusnu mogunost Glavnog kanala od granice do ua, tako da moe propustiti sve koliine vode. Na taj nain ce se rekonstrukcija Glavnog kanala izvriti po projektovanim parametrima celokupnog sliva "Horgo-Martono" i sa svim pripadajuim podslivovima. Kao podloga reavanja ovog zadatka je i uraen "Elaboral osposobljavanja Glavnog kanala sliva Horgo-Martono za odvodnjavanje" (Hidroinvest DTD 2000 ) za potrebe hitne intervencije, kao i dodatna detaljna geodetska snimanja podunih i poprenih profila celog kanala i objekata na njima, kao i svih deponija i postojecih granica vodnog zemljita. 2.Drugi zadatak je da se da optimalno reenje problema evakuacije suvinih voda u periodima visokih vodostaja Tise kada nije mogue gravitaciono isputanje. Ovaj zadatak treba varijantno reavati u cilju potpune zatite srpske teritoriji u uslovima zatvorene, odnosno otvorene ustave na granici sa Maarskom. Varijante treba da obuhvate: gradnju stabilne odnosno pokretne crpne stanice, izgradnju lateralnih kanala, formiranje nasipa uz kanal, kao i mogunost formiranja retenzionih prostora i sl. 3. Trei zadatak bi bio da se, s obzirom da Glavni kanal sistema "Horgo-Martono", odvodi i vode sa maarske teritorije, izvri procena obaveznog ueca maarske strane u trokovima rekonstmkcije i dogradnje sistema za odvodnjavanje, kao i u trokovima eksploatacije.

4.1. Makrolokacija objekta Projekat Horgos-Martonos se nalazi u Vojvodina i pripada Severnobanatskom I Severnobakom okrugu, prostor se nalazi na severoistonom delu panonskog itorodnog i intenzivnog stoarskog rejona i pripada panonsko-beogradskom rejonu. Na delu podruja Vodoprivrednog preduzea "Senta" iz Sente, koje se prostire severo istono-istono od Kanjie sve do Dravne granice sa NR Maarskom, a granii se sa istoka artonokim ritom i odbrambenim nasipom uz reku Tisu, i slivom Kere sa zapada, izgraen je Glavni kanal sliva Horgo - Martono sa pripadajuom mreom. Meliorativni dvodni sistem Horgo - Martono je meudravnog znaaja jer se prostire na delovima teritorija Maarske i Jugoslavije. Ukupna povrina sliva je 16.580 ha, od ega uzvodni deo u povrsini od 6.610 se nalazi u Maarskoj, dok je nii odnosno nizvodni deo u povrini od .970 ha u Srbiji. Na slici 1 prikazan je poloaj naselja Kanjia u regionu.

SLIKA 1 Poloaj naselja Kanjia u region. Optina Kanjia se sastoji od 13 naselja: Adorjan, Velebit, Doline, Zimonji, Kanjia, Male pijace, Mali pesak, Martono, Novo Selo, Orom, Tetovo Selo, Trenjevac i Horgo, a sedite optine je grad Kanjia. Po podacima iz 2002. godine, u optini ivi 27.510 stanovnika. Samo naselje Kanjia se nalazi na 46 04 geografske irine i 20 04 geografske duine. U njemu, po popisu iz 2002. godine ivi 11.551 stanovnika. Naselje Kanjia je administrativni centar podruja sa relativno dobro razvijenom privredom, u kojoj veoma znaajno mesto zauzima opekarska i keramika industrija

4.2Prikaz pedolokih, geomorfolokih, geolokih, hidrogeolokih i seizmikih karakteristika terena 4.2.1 Prirodne karakteristike lokacije Predmetna lokacija, posmatrajui u irem okruenju se nalazi u Optini Kanjia u severnom delu sloene banatske depresije odnosno na delu bake lesne terase i aluvijalne ravni reke Tise i odlikuje se ravniarskom topografijom sa visinskim odstupanjima (70-90 m). Na slici Na slici 2 prikazane su prirodne karakteristike terena.

SLIKA 2 4.2.2 Pedoloke karakteristike Lokacija industrijskog kompleksa sa eksploatacionim poljima pripada panonskom basenu, tj. severnom delu sloene banatske depresije. Ovo podruje po pedolokim svojstvima pripada ernozemu klimatogenom tipu zemljita na navejanom lesu i to podtipu lesnih terasa i varijeteteta ernozema sa znacima oglejavanja u lesu. Oglejavanje u lesu je posledica oscilacija podzemnih voda, koje se javljaju periodino i visok vodostaj traje due ili krae vreme. To povremeno kvaenje i movarenje (podbarivanje) donjih delova lesa podzemnom vodom, stvara uslove za redukcione procese, pa se kao prva posledica stvaraju fleke i mrlje gleja. 4.2.3 Geotehnike karakteristike terena U morfolokom pogledu podruje koje zahvata predmetni projekat lei na lesnoj terasi u neposrednoj blizini aluvijalne ravni reke Tise. Prema aluvijonu reke Tise teren je blago nagnut u pravcu severozapad - jugoistok. U morfolokom pogledu, teren ireg podruja je vrlo jednostavan, odnosno hipsometrijski ujednaen. Na prostoru od vie desetina kvadratnih kilometara nadmorska visina terena kree se u granicama od +70 do +90 (m), odnosno visinske razlike se najee nalaze unutar opsega od desetak metara. Na podruju leita najnia kota terena je+79,5 (m), a najvia +83,0 (m). Teren ima sve karakteristike ravniarskog reljefa, sa vrlo plodnom zemljom (oranica) i dobro razvijenim irigacionim sistemom za navodnjavanje. Teren je vrlo blago nagnut prema aluvijonu Tise.

4.2.4 Hidrogeoloke karakteristike terena Saglasno topografskim karakteristikama terena, postojeim projektovanim ili izgraenim kanalima, navedeno slivno podruje je ispresecano mreom kanala sa kojih se voda preko pet sabirnih kanala (etiri sa desne strane i jedan sa leve strane) uvodi u glavni kanal i dalje j reku Tisu.Za proraun merodavnih koliina vode odabrani su karakteristini profili profili 1-5 ) na sabirnim kanalima pre njihovog ua, kao i profili na glavnom kanalu posle Jliva sabirnih kanala. Osnovne karakteristike ovako definisanih deonica, odnosno podslivova, a koji su preuzeti Projekta "Kanalska mrea Horgo - Martono", koji je uraen 196l.godine. Meliorativni sistem" Horgo - Martono" drenira povrinu od 165.8 km2 od ega se teritoriji R Srbije nalazi 99-70 km21 .Na granici, na km 16+118 izgraena je granina jstava kojom se registruje i regulie proticaj.Po sporazumu i pravilniku, jugoslovenska trana je obavezna da preuzme maksimalnu koliinu vode od Q = 4 m Vs. Uzimajui u obzir sastav terena, koji se sastoji od peska i slatine, sa prosenom infiltracijom za ovakav tip zemJjita od 35 sm/as, zakljuuje se da ovakva zemljita imaju visoku infiltraciju, pa samim tim i manji potencijal oticaja. 4.2.5 Seizmike karakteristike Na osnovu seizmike mikrorejonizacije, podruje koje obuhvata projekat se nalazi u zoni osnovnog stepena seizmikog intenziteta od 60 MCS, tj. spada u oblast retkih i umerenih zemljotresa. 4.2.6 Stabilnost terena

Analizirano podruje u pogledu stabilnosti pripada kategoriji stabilnih terena u prirodnim uslovima, tako da sa ovog stanovita nema karakteristika koje bi bile od interesa za analizu uticaja na ivotnu sredinu. 4.3. Hidroloke karakteristike Vode se dele na podzemne i povrinske. Podzemne su freatske, arteke i dubinske termo-mineralne. Povrinske vode u Banatu sainjavaju reke, kanali, jezera, bare i movare. Dve prirodne granice Banata, Dunav i Tisa, ujedno su i najvei i najznaajniji vodeni tokovi u ravnici, kao i kanal Dunav Tisa - Dunav. Za njima slede Tami, Begej, Brzava, Kara, Nera, i Zlatica ili Aranka. Reka Tisa spada u rang meunarodnih reka, ukupne duine 966 km. U duini od 167 km protie kroz Srbiju, a u duini od 55 km protie kroz severnobanatski okrug. Dubina joj varira i kree se od 5,5 - 10,5 m (17,5 m pri maksimalno izmerenom vodostaju). irina takoe varira (126 - 134 m, pri najniem, a 576 - 720 m pri najviem vodostaju). Brzina reke kree se od 1,4 km/h do 5,0 km/h (optimalna 3,6 km/h), sa protokom od 200 m3/s. Prosena zamrznutost reke u otrim zimama se kree oko 33 dana uz debljinu leda od oko 30 cm. Po biolokoj vrednosti, reka Tisa spada u kategoriju III i IV klase zagaenosti. Na slici br. 3 prikazana je reka Tisa sa pritokama.

Slika br. 3 Kanal Dunav - Tisa - Dunav predstavlja po veliini drugi vodotok na ovim prostorima ukupne duine na podruju severnog Banata od 700 km. Kanal Dunav - Tisa - Dunav i mrea manjih kanala izgraeni su radi odvodnjavanja, s obzirom da se ovaj region odlikuje veoma visokim nivoom podzemnih voda. ire podruje u kome je lociran povrinski kop pripada slivu reke Tise. Du jugozapadne granice leita prolazi kanal za odvodnjavanje, odnosno povremeni vodotok Kara.

4.4 Klimatske karakteristike Klima severnog Banata pripada zoni umereno kontinentalne klime. Otvorenost ovog prostora prema severu i zapadu omoguava vei uticaj vazdunih strujanja tako da dolazi do veih kolebanja temperature vazduha, padavina i vetrova. Jesen je toplija od prolea, a prelaz od zime ka letu je otriji nego to je od leta ka zimi. Srednja mesena temperatura vazduha je osnovni pokazatelj klimatskih prilika. Srednja godinja temperatura vazduha (za period 2005 - 2009. godine) iznosi 11,95 oC. Srednje mesene temperature vazduha za period -2005 - 2009. godine prikazani su u Tabeli broj 1. (podaci preuzeti od Hidrometeorolokog zavoda Srbije sa meteoroloke stanice na Paliu). Tabela.1: Srednje mesene temperature vazduha (oC) za period 2005 2009. godine mesec JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV Tsr() 1,0 1,8 6,7 13,0 17,7 20,9 23,1 21,6 17,0 11,9 6,2

DEC 2,5

GOD 12,1

Relativna vlanost vazduha na posmatranom podruju se odlikuje kolebanjima tokom godine. Srednja godinja relativna vlanost vazduha iznosi 80%. U Tabeli broj 2. prikazana je srednja mesena relativna vlanost vazduha (%). Tabela br. 2: Srednja mesena relativna vlanost vazduha (%) mesec JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG U(%) 84,0 79,8 71,8 61,8 62,4 65,2 61,0 66,6 SEP 70,4 OKT 76,2 NOV 82,0 DEC 88,0 GOD 72,5

U jesenjem i zimskom periodu godine relativna vlanost vazduha kree se od 70,4 % u septembru, do 88,0 % u decembru. Najmanja relativna vlanost vazduha je u julu i iznosi 61%. U odnosu na relativnu vlanost vazduha, oblanost ima slian godinji tok. Maksimalna oblanost se javlja u zimskim, a minimalna u letnjim mesecima. U Tabeli broj 3. prikazana je srednja mesena oblanost (u 1/10). Tabela br.3: Srednja mesena oblanost (u 1/10) mesec JAN FEB MAR APR MAJ OBLANOST 11,8 12,2 9,4 5,2 4,2 JUN 3,8 JUL 2,4 AVG 3,8 SEP 6,2 OKT 6,2 NOV DEC 9,6 17,2 GOD 6,2

Prosena godinja oblanost na posmatranom podruju iznosi oko 6,2 1/10. Po godinjim dobima, najvea oblanost je zimi i iznosi od 11,8 do 17,2, dok je najmanja leti i iznosi od 2,4 do 6,2. U jesen je oblanost vea nego u prolee. Podruje Kanjie je poznato po relativno maloj koliini padavina (dobija 600-650 mm). Najvea koliina padavina izlui se krajem prolea i poetkom leta. U Tabeli broj 4. prikazana je srednja mesena koliine padavina (u mm). Tabela br.4: Srednje mesene koliine padavina (mm) mesec JAN FEB MAR APR MAJ JUN RR umm 28,6 39,3 50,7 43,5 67,3 110,3 JUL 64,8 AVG 66,6 SEP OKT NOV DEC GOD 46,9 34,8 54,0 46,5 54,4

Jun je mesec sa najveom srednjom koliinom padavina (110,3 mm), zatim slede avgust (66,6 mm) i maj (67,3 mm). Najvei intenzitet imaju letnje pljuskovite kie. Januar je najsuniji zimski mesec sa proseno niskim temperaturama vazduha. Najmanje padavina se izlui u januaru (samo 28,6 mm). Sneni pokriva se u proseku godinje odri oko 25 dana. Visina snenog pokrivaa iznosi 120 cm, a nanosi mogu dostii visinu i do 50 cm. Prosena godinja pojava grada iznosi 1-3 dana. Sunevo zraenje - insolacija. Zagrevanje utie na poveanje isparavanja, odnosno oblanosti to opet moe da uslovi hlaenje zemlje zbog poveanja refleksije dolazeeg Sunevog zraenja. Od vrste oblaka kao i njihove visine zavisi da li e ukupan efekat poveanja oblanosti biti zagrevanje ili hlaenje Zemljine povrine. U Tabeli broj 9. prikazane su srednje mesene i godinje sume trajanje sijanja sunca (sati/dan). Tabela br. 5: Srednje mesene sume trajanje sijanja sunca (sati/dan) mesec JAN FEB MAR APR MAJ JUN JUL AVG SEP OKT NOV DEC SS (h) 43,5 91,2 153,5 226,0 270,5 277,6 328,9 270,1 213,2 165,1 102,4 53,9 Srednje mesene vrednosti osunavanja pokazuju da je sunevo zraenje najmanje u januaru (43,5 sati), a najvee u julu (328,9 sati). Godinja suma osunavanja iznosi proseno (2225,8 sati). 4.5 Zatiena prirodna i kulturna dobra Na lokaciji kompleksa "Potisje Kanjia" a.d. Kanjia nema evidentiranih i posebno zatienih prirodnih i kulturnih dobara. GOD 183

Prema evidenciji Zavoda za zatitu spomenika kulture nema registrovanih nepokretnih kulturnih dobara, kao ni ostataka materijalnih i kulturnih dobara koji bi ukazivali na mogua arheoloka nalazita. Na podruju Kikinde postoje evidentirana kulturna dobra: spomenik kulture SPC Sv. Arhangela Mihaila, koja je osveena 1851, sa ikonostasom iz 1871. godine i spomenik kulture Vigado iz poslednje decenije XIX veka. 5. TEHNIKI OPIS: REKONSTRUKCIJA GLAVNOG KANALA Kao to je prethodno reeno, rekonstrukcija Glavnog kanala se svakako mora izvriti bez obzira na bilo koji aspekt varijantnih sagledavanja reenja. Zbog znaajne obraslosti vegetacijom (koja je naroito izraena u gornjem toku) svi profili se moraju mehanizovano oistiti, sa odbacivanjem u stranu, sakupljati pregurivanjem na predviena-mesta i kasnije spaliti. Paralelno sa ovom radnjom mora se izvriti i ureenje inspekcionih staza na celoj duini Glavnog kanala i na obema obalarna. Staze se ureuju mehanizovano, u irini od 4,0 m. na deonicama uz ivicu kanala gde ne postoje deponije, ili izmeu deponija i kanala na deonicama sa deponijama. Ureene inspekcione staze na obe obale omoguie korektno poziciju izmuljenja Glavnog kanala. Dalje posmatrano uzvodno izmuljenje sa hidraulikog aspekta nije potrebno. Svakako, zbog obraslosti kanala i ienja vegetacije da e se i na tim profilima dno i kosine u nekoj manjoj meri dokopati. Razumno je oekivati, to projektant i predlae da se na tim profilima izvri ienje od vegetacije, pa nakon toga ni ne treba vriti bilo kakva dokopavanja. Niveleta kanala je zadrana na postojeem stanju. Pad kanala je parcijalno obraivan iz razloga postojanja mnotva objekata ije kote donjih ploa su u stvari diktirale i pad u podunom pravcu, obzirom da i projekat ne predvia nikakve radove na rekonstrukcijama istih. irina dna kanala se na uzvodnom kraju zadrava postojea, to znai da je irina u dnu od 4,50 - 6,50 m. Na nizvodnom kraju irina je vea i stujui i postojeu irinu koja hidrauliki uglavnom zadovoljava reim velikih voda u kanalu, dolazi se na predvienu irinu dna i do 12,0 m. Kao to je ve reeno, na Glavnom kanalu sliva postoji 16 objekata. Svi su iz sanduastog preseka, sa jednim, dva ili tri otvora. Stanje objekata je u sutini dosta dobro. Njihovim pregledom nisu uoena nikakva uruavanja ili znaajne deformacije, osim to su najee jednim delom zamuljeni, to se opet ogleda u njihovoj smanjenoj propusnoj moi. 6. MERE ZATITE IVOTNE SREDINE Mere koje se u irem smisiu odnose na zatitu ivotne sredine, a definisane su specifinim zakonskim propisima (npr. sanitarne mere, mere zatite od poara, pojedine urbanistike mere, pojedine vodoprivredne mere i mere proistekie iz drugih planskih dokumenata) nisu posebno navoene obzirom da predstavijaju predmet zasebnih tematskih elaborata i uslova koji se pribavijaju u procesu dobijanja dozvola za gradnju i upotrebu privrednog objekta. 8.1 Mere zatite predviene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima U mere predviene zakonima i drugim propisima podrazumeva se primena normativa i standarda kod izbora i nabavke opreme, instalacije i armature, kao i one tehnike mere prema kojima e se vriti tretman otpadnih tokova tako da nema uticaja na promenu kvaiiteta ivotne sredine. 1. Mere iz ove take obuhvataju i usiove koje utvruju nadieni dravni organi i organizacije kod izdavanja uslova i saglasnosti za rekonstrukciju sistema, izvoenje radova i upotrebu objekata rekonstruisanog sistema. Sva investiciono tehnika dokumentacija mora biti uraena u skladu sa odgovarajuim zakonima, tehnikim propisima i standardima. 3. Za svu ugraenu opremu treba da postoje odgovarajui atesti o primenjenim propisima zatite na radu, ako je oprema u zoni opasnosti od ekspiozije, potreban je i atest o "Ex" izvedbi ureaja. 4. U skiadu sa tehnolokim procesom proizvodnje potrebno je uraditi uputstva za rad, uputstva za zatitu na radu, protivpoarnu zatitu, kao i pian zatite od udesa sa kojima se moraju upoznati zaposieni radnici koji su duni i da ih se pridravaju.

7. ZAKLJUAK Izvodjenje, rad na projektu ili pretanak rada nee izrokovati promene na lokaciji u odnosu na topografiju terena, korienja zemljita i izmenu podzemnih voda. Izvodjenje projekta ne podrazumeva korienje neobnovljivih resursa. Prilikom rada na projektu nee doi do stvaranja otpada u na lokaciji i u blizini lokacije. Takodje usled radova nee doi do isputanja zagaujuih i opasnih materija u vazduh. Rad na projektu nee prouzrokovati veliku buku i vibracije niti ce izazvati emitovanje svetlosti, toplotne energije i elektromagnetnog zraenje. Izvodjenje radova nee izazvati kontaminaciju zemljita, povrsinkih i podzemnih voda. Projekat nee dovesti do socijalnih promena, kao u demografskom smislu, tredicionalnom nainu ivota, zapoljavanju.... Na lokaciji koja ce biti obuhvaena projektom nema podruja koja su zatiena u meunarodnim i domaim propisima niti osetljivih podruja. Na lokaciji izvoenja projekta nema puteva niti objekata koji bi bili ugroeni izradom ovog projekta. U principu ovo je rekostrukcija ve izgraenog kanala i kao takva ne moe izazvati znaajne promene ivotne sredine.

10

8. LITERATURA Projekat: Rekonstrukcija glavnog kanalskog sliva Horgo Martono Zakon o zatiti ivotne sredine Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu

11