1 Opte o tartufima ta je tartuf Postoji prava terminoloka zbrka oko samog pojma tartuf.

Neki tartufima jednostavno nazivaju sve podzemne gljive, drugi samo podzemne gljive iz roda Tuber, dok trei prave kompromis tako to sve podzemnje gljive zovu tartufima, a gljive iz roda Tuber "pravim tartufima". Mi emo tartufom nazivati samo gljivu iz roda Tuber, familja Tuberaceae, kako je definisana u enciklopediji Britanika, kao i u zakonodavstvima nekih zemalja (Francuska, Italija). Tartufi su podzemne gljive koje ive u mikorizi sa raznim vrstama viih biljaka. Mikoriza je oblik simbioze kod koje se zajedniki ivot gljive i biljke odvija na zavrecima korena biljke. Via biljka sa kojom je gljiva u simbiozi naziva se simbiont Takoe treba imati u vidu da se u kolokvijalnom jeziku tartufima naziva samo plodno telo gljive i to je ono sto se skuplja. Meutim sama gljiva je micelijum koji se rasprostire u zemlji i koji je golim okom nevidljiv. Tartufi u taksonomiji U savremenoj taksonomiji tartufi su svrstani u sledee taksone: Carstvo Fungi Tip Ascomycota Podtip Pezizomycotina Klasa Pezizomycetes Red Pezizales Familija Tuberaceae Rod Tuber Vrsta Tuber sp. 2 ivotni ciklus Pojednostavljeno, ivotni ciklus tartufa izgleda ovako: Micelijum formira plodno telo koje kad sazri isputa miris koji privlai puhove, veverice, divlje i pitome svinje, srne, pueve, insekte itd., koji otkopaju tartuf (plodno telo), pojedu ga i potom kroz sistem za varenje i putem izmeta oslobode spore iz kojih nastaje novi micelijum. Ukoliko su pogodni uslovi (klima, sastav zemljita i sl.) i ukoliko postoji pogodni simbiont sa kojim micelijum moe da ue u simbiozu, gljiva ulazi u simiozu sa viom biljkom, micelijum nastavlja da se iri kroz

zemlju i da daje nova plodna tela. I tako se krug zatvara. Vrste tartufa Konzumne vrste tartufa koje postoje u Srbiji su: Tuber magnatum; Tuber aestivum (T. uncinatum); Tuber brumale; Tuber macrosporum. Plodno telo Tuber magnatum-a je u raznim nijansama bele boje, a preostale tri vrste imaju plodno telo crne boje. Zbog toga su se u kolokvijalnom govoru odomaili termini beli i crni tartufi. Determinacija Vrsta tartufa se determinie na osnovu morfolokih svojstava karpofora (plodnog tela), mirisa i spora. Najpreciznija, naravno ne raunajuci DNK analizu, je determinacija na osnovu oblika i dimenzija spora, te oblika i dimenzija ornamenata na sporama. Determinacija na osnovu spora je jednoznana. uvanje i konzervisanje Tartufi se mogu uvati (i ouvati) svei u friideru na temperaturi od 2 - 8 stepeni Celzijusovih 1 - 3 nedelje. Duina njihovog uvanja u friideru zavisi od toga u kakvom su stanju izvaeni iz zemlje i po kakvom vremenu. Idealno je da su izvaeni celi, vrsti, po hladnom vremenu i dopremljeni sa terena u portabl friideru. Taktika uvanja u friideru je da se suvi tartufi svaki posebno umotaju u papirnate salvete ili maramice i dre u staklenim tegelama sa hermetikim zatvaraem, ali tako da tegle ne budu pune tartufima vie od 50% svoje zapremine. Potom se svakog dana menjaju papirnate salvete u koje su tartufi umotani, a tegla brie od kapljica kondenzovane vode. 3 Tartufi se najbolje konzerviraju trenutnim dubokim smrzavanjem u tunelima za zamrzavanje (kako se inae zamrzava veina namirnica u prehrambenoj industriji). Potom se pakuju u vakum pakovanje i uvaju u hladnjai ili zamrzivau na temeraturi od -18 stepeni Celzijusovih ili nioj. Pre upotrebe se ne odmrzavaju nego pripremaju smrznuti. U kunim uslovima mogue je primeniti i tiho smrzavanje u zamrzivau koje daje loiji kvalitet tartufa kod odmrzavanja (loiju strutkuru tkiva zbog veih kristala koji nastaju prilikom tihog smrzavanja), ali jo uvek sasvim dobar. Kod tihog zamrzavanja je vano da se tartufi smrzavaju svaki odvojeno ili uvijeni u papir da se ne bi slepili jedan sa drugim. U novije vreme postoje zamrzivai za domainstva koji imaju komore za zamrzavanje sa strujom hladnog vazduha (zapravo mini tunele) i tako omoguuju da se manje koliine tartufa zamrznu i uvaju po najviim standardima i u kunim uslovima. Pored zamrzavanja koje je daleko najsuperiorniji nain konzervisanja, postoji i itav niz arhainih naina poput konzerivsanja u slanoj vodi, u salamuri, u pesku, u ulju, u vinu, u puteru, u masti itd. Svi ovi starinski naini podrazumevaju znaajno gubljenje organoleptikih svojstava tartufa i krai vek trajanja, pa su potpuno neprimereni dananjem vremenu u kome gotovo svako domainstvo ima zamrziva. 4 Tartufarski pas, alati i vaenje tartufa Tartufarski pas Traganje za tartufima je teorijski mogue i sa svinjom, medvedom i slino, pa i bez pomoi

ikakve ivotinje, ali u praksi to su potpune besmislice i pas ostaje kao jedina realna mogunost. Svaki pas ima dovoljno dobar njih da namirie tartufe pod zemljom. Takoe, svaki fiziki i psihiki zdrav pas, bilo koje rase, ukljuujui i meance moe da se obui za traenje tartufa, pod uslovom da ve nije korisen za lov ili da nije previe star. Prie o "rasi tartufarskih pasa" koji nagonski trae tartufe, te o krvnim linijama tartufarskih pasa genaracijama unazad, su takoe potpune besmislice. Ako bi tako neto i postojalo, to onda ne bi bio Canis familiaris (domai pas), nego neka sasvim druga vrsta stvora, koja bi onda trebalo da ima i drugi nauni naziv. Mi emo ovde gororiti o domaem psu kao pomoniku u skupljanju tartufa i neemo se baviti mitovima. Izbor psa zavisi od mnogo faktora, a idelnog nema. Flegmatini psi prave manje problema na terenu, nisu skloni da jure divlja i da se udaljavaju od vodia, lake primaju obuku, ali su manje efikasni od dobro obuenog psa koji je temperamentan. Vana je i veliina psa. Manji pas je laki za transport, laki za noenje u sluaju potrebe, na primer, kod prelaenja neke prepreke poput brvna postavljenog preko kanala ili reke, manje se povreuju od veih, imaju bolji "rad na rupi", generalno due ive itd., ali su po pravilu temperamentniji i tei za obuku. Psi koji potiu sa severa ili iz planina, su sasvim prihvatljivi zimi, ali leti na terenu prosto nemaju ta da trae. Takoe u naim klimatskim uslovima ive krae nego u geografskim podruijima iz kojih potiu. Nepraktini su i psi koji imaju dugu dlaku ovarskog tipa. Ukratko: Psi lovakog tipa i kratke dlake su fiziki najprilagoeniji boravku na terenima na kojima ima tartufa i dobro obueni su efikasniji od flegmatinih tipova pasa, ali se znatno tee obuavaju i potrebno je mnogo vie vremena i energije za njihovu obuku nego kod ovih drugih. Pitanje koje se esto postavlja je muijak ili enka. enke se tee odravaju zbog teranja, povremene lane skotnosti, a ako se koriste za rasplod, onda se u periodu dok imaju mlade ne mogu koristiti za tartufarenje. Muijaci se lake odravaju, ali su po pravilu loiji radni psi, pogotovu na terenima na kojima se kreu enke u teranju. 5 Izlazak jednog vodia sa dva psa istovremeno na teren lako moe biti kontraproduktivan, a sa vie od dva, sigurno jeste kontraporduktivan. Dva psa ne poveavaju ansu za pronalazak tartufa za 100 %, nego za 10-20% i to samo u odnosu na jednog sasvim prosenog psa. U odnosu na jednog dobro obuenog i vrlo iskusnog psa, anse rastu za nula procenata. Dva psa je teko pratiti i kontrolisati od strane jednog vodia, a vie od dva je ak nemogue. Dranje vie od jednog psa ima smisla u sluaju da se jedan pas povredi, strada ili ugine. Obuka psa Tartufarski pas moe da proe i druge vrste obuke koje su kompatibilne sa obukom psa tragaa (to tartufarski pas zapravo jeste). Na primer, to moe da bude i pas za samoodbranu. Sama obuka za pronalazenje tartufa nije previe komplikovana u odnosu na neke druge, na primer, za policijskog slubenog psa, a o vodiu slepih i izvoenju cirkuskih taaka i da ne govorimo. Najbolje je poeti sa 3-4 meseca starosti, im tene proe proces vakcinisanja i izae iz karantina, mada nije kasno ak ni sa 3-4 godine starosti (cirkuski dreseri nee ni da pogldaju psa malaeg od dve godine). Od mladog psa ne treba oekivati mnogo. Koliko je pas dobar, vidi se tek posle druge godine starosti, kad pas sazri. Dobra opta poslunost je poeljna, ali nije neophodna da bi pas pronalazio tartufe. Meutim, bez elementarne opte poslunosti, previe je naporno, a i pas je na terenu stalno izloen

raznoraznim opasnostima. Tarufarskog psa je mogue obuiti i bez tartufa. Radi se o tome, da se pas naui da reaguje na svaki miris pod zemljom koji nije ivotinjski (puh, mi, poljski pacov, veverica i sl.). U praksi je najbolje uzeti buavi sir gorgonzolu, pomeati ga sa pasiranim belim lukom, staviti u neku malu plastinu kutijicu sa izbuenim rupama i to koristiti kao "mamac". Mamci se zakopavaju plitko, bez utabavanja zemlje i ostavljaju da stoje 24 - 48 sati, kada se pas dovodi da ih trai. U zadnjoj fazi obuke, mogue je koristiti i bilo ta to ima miris tartufa. Najeftinije je maslinovo ulje sa mirisom tartufa iz samoposluge ili neki namaz sa tartufima, koji se takoe moze nai u boljim samoposlugama. Kad god pronae mamac ili stvarni tartuf u prirodi, psu se daje hrana kao nagrada uz obilato hvaljnje i podsticanje. To se ini da bi se povezao nagon plena sa tartufima, poto tartufi nisu prirodna hrana i "plen" psa. Ne treba navikavati psa da jede tartufe, jo manje mu treba stavljati tartufe u obrok kako bi na taj nain povezali tartufe sa hranom, jer e pas manje tartufe koje pronae pojesti, a vee otetiti i tako ih uiniti gotovo bezvrednim. U prnicpu, pas na terenu ne bi smeo da jede nita drugo izuzev onog sto dobija kao nagradu direktno iz ruke vodia. Nagrade posle uspenog lociranja tartufa se daju psu uvek i bez izuzetka. To vai i za stare i iskusne pse koji godinama trae tartufe. U poetku se koristi pare slanine ili neeg to je prava poslastica za psa, a kasnije kod iskusnog psa koji radi rutinski, dovoljna je i kockica hleba. Psa ne treba izvoditi na teren sitog. 6 Neuporedivo vanije od posedovanja tartufa za obuku (koji kao to smo ve rekli i nisu neophodni) je znati terene na kojima ima tartufa kao i vreme kad ih ima. Bez toga moe se potroiti i 10 kg tartufa za obuku, a pas nikada nece nai nijedan jedini tartuf u prirodi. Naravno za obuku psa, potrebno je znati i opte principe i tehniku dresure pasa, ali time se ovde neemo baviti. Postoji mnogo literature na tu temu, pa onome ko je nema preporuujemo da nabavi neto od toga, kao i da se konsultuje sa iskusnim dreserima ako ima mogunosti. Alati za kopanje Tradicionalni alati u vidu raznih aovia, krampova, naotrenih gvozdenih poluga i slino, spadaju tamo gde su i nastali: u srednji vek. Deluju egzotino, mogu da budu fine izrade i lepog izgleda, ali su krajnje nepraktini. S njima se malo tartufa izvadi celo, a i po pravilu su teki za noenje. Alat treba da bude lak, a vrst, otar samo na jednom mestu, na ostalima tup kako bi se smanjila verovatnoa da se nehotice isee tartuf. Takoe da nije glomazan kako bi se spretno sa njim rukovalo. U praksi su se najbolje pokazale vrsta batenska lopatica za vaenje korova irine oko 2 cm sa poluprofilom, zatim vea, iz jednog dela livena kaika za sladoled bez mehanizma, te dleto za duborez takoe irine oko 2 cm i sa blagom krivinom pri vrhu. Naravno, mogue je koristi i razne druge sline alakte to zavisi od mate, iskustva i individualnih sklonosti svakog pojedinog tartufara. Vaenje tartufa Kad pas nae tartuf i zagrebe po zemlji pored njega, odmah se komandom zaustavi i ostavi da eka u mestu, a tartufar klekne i paljivo otkopova. Crni tartufi, pogotovu zimski, nisu duboko u zemlji, dok beli mogu biti i 40-tak cm, ali ne obavezno. Ukoliko se predpostavlja da se radi o belom tartufu, ili velikom komadu crnog, koji imaju jak miris, korisno je da tartufar

pomirie zemlju da bi utvrdio gde se tano tartuf nalazi. Ako se posle opreznog kraeg kopanja ne vidi tartuf, niti se po mirisu moe utvrditi gde je, onda se ponovo pozove pas da ga pokae i tako sve dok se ne ugleda tartuf. U tom trenutku se pas nagradi, poeljno je pohvaliti ga i potapati, i nastavi polako sa otkopavanjem tartufa pazei da se ne oteti. Nakon to se tartuf izvadi iz zemlje, rupa koja se napravi njegvim iskopavanjem obavezno se zatrpa i zemlja utaba kako ne bi doslo do suenja i odumiranja micelijuma gljive na tom mestu. Ako se tartuf eli izvaditi neoteen, sutinski je vano da se klekne i da se radi paljivo i bez urbe. Kleanje na zemlji, pogotovu po vlanom vremenu, pa jo ako je i hladno, moe da bude vrlo neprijatno, ali nema druge ako se eli veina tartufa izvaditi neoteena. Da bi se ublaio problem, mogu se koristiti neke vodonepropusne pantalone ili neka vrsta titnika za kolena. 7 Tereni sa tartufima u Srbiji Tartufe nalazimo u zemljitu ija se kiselost kree u rasponu pH vrednosti od 6, 5 do 8, a idealno je neutralno do blago bazno zemljite sa pH vrednostima malo iznad 7. Zbog nedovoljne godinje koliine padavina u najveem delu Srbije, belih tartufa (T. magnatum) ima samo pored vodotkova gde je nivo podzemnih voda visok, uglavnom na niim nadmorskim visinama u topoljacima sa belom topolom (Populus alba) i okolo njih, kao i ispod hrasta lunjaka (Quercus robur). Najbolji tereni su reke Jasenica i Kubrunica. Generalno, crnih tartufa ima na veini terena na kojima ima i belih (obrnuto ne vai), ali su po pravilu sitniji i loijeg kvaliteta. Pravi tereni za crne tartufe su u tzv. pobru gde su krupniji i boljeg kvaliteta. Na najbolji teren je Fruka Gora. To su lipove ume (poglavito Tilia tomentosa) koje su zamenile poseene ili teko devastirane cerove (Quercus cerris) ume iz prolih vremena. Ima ga, ali manje, i u cerovima umama, uglavnom u prosecima ili pored umskih puteva. Sigurno je da pored ovih terena navedenih na oba spiska ima jo dosta drugih, pogotovu manjih. Neki od njih tek treba da uopte budu otkriveni. 8 Tereni sa belim tartufima (Tuber magnatum Pico) Reka Jasenica Selo Natalinci na putu Topola - Smederevska Palanka; selo Saranovo na putu Topola - Markovac; selo Sepci nizvodno na Jasenici od Saranova; selo Mramorac na putu Topola - Natalinci - Smederevska Palanka; desna strana reke izmeu drumskog mosta na putu S. Palanka - V. Plana i eleznikog. Reka Kubrunica Selo Belosavci i selo Glibovac na putu Mladenovac - Smederevska Palanka sa druge strane pruge gledano sa puta. Reka Lug Kod skretanja za selo Kovaevac na put Mladenovac - Smederevska Palanka, pored benzinske pumpe, sa druge strane reke gledano sa puta. uma Crni Lug Skretanje na levo (iz pravca Beograda) kod pumpe u selu Boljevcu i put sam vodi, prvo do semenske hrastove sume, a potom put ide pored ograenog lovista.

Selo Kupinovo Od mosta kod crkve na putu prema Savi ide se uz kanal, pa se skrene na levo, preko mostia na kanalu. Masa belih topola, ide se unazad prema selu Kupinovu uz kanal. Obedska Bara Bele topole koje se nalaze na suprotnoj obali bare u odnosu na motel. Prilaz je tako to se u Obreu odmah iza benzinske pumpe skrene na levo (kad se dolazi iz Beograda) i zaobie se Obedska bara. Potom svih est greda izmeu Obedske bare i reke Save. Poligon-Nikinci Ide se putem Obre - Grabovci. Sa leve strane puta, neto pre nego se naie ponovo na asvalt, poinje veliki prostor pun belih topola, izbrazdan kubicima i kanalima. Jedan prilaz je ba na tom mestu, a drugi laki, je taj da se doe do asvalta i tu na pocetku asvalta gde se nalazi jedna osmatranica i jedna pomona kuica sa druge strane puta, krene se kroz mladu umicu hrasta i graba sa leve strane, ona se proe, doe se do kanala i pree se kanal na nekom pogodnom mestu. Selo Grabovci Hrastova uma na Vitojevikom ostrvu i bele topole pored same reke Save. Pree se mosti preko kanala, prou se topole kanaanke ide se putem prema Savi; uma Debeljak koja se granii sa lovitem Karakua. Platievo ume Senajske Bare i lovite Maletia lug. Selo Klenak Lovite Karakua, kao i uma sa suprotne strane puta, pored same pruge, kod prvog skretanja za Klenak kada se dolazi iz pravca Platieva. Reka Bosut Ue Busouta u Savu, sa leve strane reke. Selo Jamena Selo na tromei Srbije, Hrvatske i Bosne. ume sa leve strane puta Morovi - Jamena. Sela Urovci i Ratari Sela se nalaze na putu Obrenovac - abac, a tereni su topoljaci sa belom topolom od puta prema Savi, iza seoskih kua od kojih se ne vide s puta. Selo Provo Skrene se sa puta Obrenovac-abac za selo Provo, proe se centar sela, nastavi se prema nasipu i ide putem pored nasipa uz Savu. Tereni su topoljaci sa belom topolom. Mava umice sa obe strane puta Bogati - Klenje; umice sa obe strane puta Bogati - Crna Bara i Bogati - Banovo Polje; umice sa obe strane puta na izlazu iz Banvog Polja prema Noaju; umice sa desne strane puta Banovo Polje - Ravnje; topoljak sa leve strane puta na ulazu u selo Noaj iz pravca sela Sala Noajski; drugi topoljak bele topole sa leve strane na izlazu iz sela Noaj prema selu Gluci. Reka Kara Selo Kajtasovo; selo Grebenac uzvodno od Kajtasova; selo Dupljaja uzvodno od Grebenca; selo Jasenovo uzvodno od Dupljaje; selo Straa, uzvodno od Jasenova, uma kod industrijskog mlina; sela Banatska Subotica i Dobrievo, uzvodno od sela Strae, pa sve do sela Vojvodinci. 9

Tereni sa crnim tartufima (Tuber aestivum Vittadini i Tuber brumale Vittadini) Fruka gora Generalno sve lipove ume na junoj strani Fruke gore i ravne lipove ume severno od vododelnice kao i na samoj vododelnici; uma Lipovaa; uma Vorovo; uma Lipik; uma Lipovac; uma Orlovac; ume oko Rohalj baza; ume severo-istono od Vrdnika; uma severno od manastira Kruedol. Deliblatska peara Zagajika brda i Dumaa; autohtone sume hrasta u prostoru izmeu sela Grabenac, uara i Zagajica. uma Duboko uma u trouglu Bari, Mala Motanica, Umka. Dolazi se tako to se sa puta Beograd Obrenovac, na delu Umka - Bari, skrene na levo (gledano iz Beograda), putem prema Maloj Motanici. Planina Kosmaj uma Koutica. Nalazi se iznad kamenoloma koji je sa desne strane kada se ide putem Mladenovac - Kosmaj, posto se proe selo Koraica. Selo Ameri Selo na putu Beograd - Ralja - Mladenovac, sa desene strane puta (kada se ide iz Beograda) pre samog ulaska u Mladenovac. ume oko sela na ravnom. Lipa i hrast cer. Selters Banja Mladenovaka banja koja se nalazi pored puta Mladenovac - Topola, na izlazu iz Mladenovca. Teren je park same Banje. I to dobar jer se odrava, a leti i zaliva. Selo Rabrovac Ide se putem Smederevska Palanka - Mladenovac i skrene na levo (kada se ide iz pravca S. Palanke) prema Rabrovcu i Jagnjilu. Ue se u selo skretanjem na levo i odmah tu je uma hrasta cera sa desne strane. Reka Jasenica Desna strana reke odmah iza elzniog mosta na pruzi Smederevska Palanka - Velika plana. Planina Oplenac Park na vrhu Oplenca. Planina Rudnik ume na jugo-zapadnoj strani planine. Reka Vitovnica Oko manastira Vitovnica; selo Vitovnica prema uu Melnike reke; prostor izmeu sela Vitovnica i Melnica. Manastir Zaova Razreena ravna uma pre ulaska u manastir. Svrljike Planine Razni lokaliteti na juunoj strani planina; severno od Bele Palanke; zapadne ekspozicije istono od Svrljiga.

10 Periodi fruktifikacije tartufa maj juni juli avgust septembar oktobar novembar decembar januar februar mart april Tuber aestivum (Tuber uncinatum) Tuber rufum Tuber exavatum Tuber macrosporum Tuber magnatum Tuber mesentericum Tuber brumale 11 Nadmorske visine tartufa Vrsta tartufa Nadmorska visina Tuber magnatum 70 - 300 m Tuber macrosporum 70 - 300 m Tuber rufum 70 - 1000 m Tuber brumale 70 - 1000 m Tuber aestivum (T. uncinatum) 80 - 1000 m Tuber exavatum 80 - 1000 m Tuber mesentericum 280 - 1000 m 12 Simbionti tartufa u Srbiji

Tuber aestivum Vittadini (Tuber uncinatum Chatin) Tilia spp. (posebno Tilia tomentosa); Quercus farnetto; Quercus cerris; Quercus robur; Populus alba; Corylus colurna. Tuber brumale Vittadini Tilia spp. (posebno Tilia tomentosa); Carpinus betulus; Carpinus orientalis; Quercus cerris; Quercus farnetto; Quercus robur; Populus alba; Corylus colurna. Tuber excavatum Vittadini Tilia spp.; Quercus spp.; Populus alba; Fagus silvatica; Corylus colurna. Tuber macrosporum Vittadini Populus alba; Quercus robur. Tuber magnatum Pico Populus alba; Quercus robur; Quercus pubescens; Ostrya carpinifolia. Tuber mesentericum Vittadini Fagus silvatica; Quercus cerris; Quercus farnetto; Tilia spp.; Carpinus betulus; Corylus colurna. Tuber rufum Pico Tilia spp.; Quercus spp.; Populus alba; Carpinus betulus; Pinus nigra. 13 Bioindikatori tartufa u Srbiji Vrsta Objanjenje Cornus mas Linnaeus

Cornus sanguinea Linnaeus Crataegus mongoyna Jacquin Crataegus oxyacanta Linnaeus Fraxinus ornus Linnaeus Rubus caesius Linnaeus Ruscus aculeatus Linnaeus Ukazuju na toplu osunanu ekspoziciju sa dovoljno svetla, blago bazno zemljite i proreenu umu. Anisotoma cinnamomea Panzer Insekt koji se razvija u karpoforu (plodnom telu tartufa), aktivan ak i zimi po snegu. Helix pomatia Linnaeus Vinogradarski pu koji se hrani karpoforom tartufa. 14 Trite tartufa Samo tri vrste imaju berzanske cene: Tuber magnatum, Tuber melanosporum i Tuber aestivum (T. uncinatum). Tuber borchii ima potranju samo u Italiji gde se ak i uzgaja. Tuber brumale ima potranju irom Evrope, ali ne i van nje, i uglavnom se koristi kao jeftinija zamena za Tuber melanosporum. Tuber indicum je vrsta morfoloki toliko slina T. melanosporum-u da ih je nemogue razlikovati samo na osnovu morfolokih svojstava. Meutim nema nikakvog mirisa i zato je vrlo jeftin. Koristi se za "seenje" T. melanosporum-a tako sto se pomeaju i posle nekoliko dana T. indicum dobije miris T. melanosporum-a (prevara koja je krivino delo u Francuskoj). Tuber indicum-a ima samo u Centralnoj Aziji, uglavnom u Kini. U Indiji ga uopte nema iako na to upuuje njegov latinski naziv. Izvetaji o nalazima Tuber melanosporum-a i Tuber borchii-ija u Srbiji su krajnje nepouzdani. Dakle, od tri vrste koje imaju berzanske cene, u Srbiji postoje dve. A od jedine dve skupocene vrste, skuplje od najboljeg beluga kavijara, samo jedna: Tuber magnatum, beli tartuf iz Albe. Koliine belog tartufa (T. magnatum) u Srbiji nisu sasvim jasne. Ljubitelji "lovakih prica" spominju stotine kilograma, a oboavaoci barona Minhauzena tone, pa ak i hiljade tona. Najblie naunoj istini je da ga ukupno ima svega nekoliko desetina kilograma, uz blago variranje te koliine iz godine u godinu zavisno od vremenskih prilika. S druge strane sasvim je jasno da se dugorono posmatrano koliine smanjuju, pre svega zbog nemilosrdne see belih topola (Populus alba), glavnog simbionta belog tartufa u Srbiji, kao i zbog sveopteg zagaenja, pre svega u dolinama reka gde su i njegova glavna stanita. 15 Cene tartufa na svetskom tritu (U evrima za kilogram) Vrsta tartufa Sve Smrznut - ceo Smrznut - komadi Pasterizovan - celi Namaz

Maslinovo ulje Tuber magnatum 2000 - 8000 2200 - 3600 1900 - 2000 1500 - 3300 600 130 Tuber melanosporum 1200 - 2500 1500 - 1600 1300 1300 - 1600 500 - 600 70 Tuber aestivum (T. uncinatum) 170 - 450 240 - 300 200 250 - 350 140 - 240 Tuber borchii (T. albidum) 500 400 270 Tuber brumale 150 - 300 Tuber indicum 30 - 50 16 Viejezini nazivi tartufa Tuber aestivum Vittadini sr: Crni letnji tartuf en: Truffle of the Jean Saint; Summer truffle; fr: Truffe d't; Truffe de la Saint-Jean it: Tartufo nero estivo; Tuber aestivum Vittadini varietas uncinatum Chatin sr: Crni letnji tartuf en: Truffle of Burgundy; Truffle of Lorraine fr: Truffe grise de Bourgogne Tuber borchii Vittadini (Tuber albidum Pico) sr: Borhi en: Whitish truffle; Bianchetto truffle fr: Truffe blanchtre; Truffe blanche de borch it: Tartufo bianchetto Tuber brumale Vittadini sr: Crni zimski tartuf en: Winter truffle

 fr: Truffe d'hiver, Truffe vermande du Poitou it: Tartufo fetido Tuber brumale Vittadini forma moschatum Ferry de Bellone sr: Zimski crni tartuf en: Musky truffle fr: Truffe musque it: Tartufo moscato Tuber Indicum Cooke & Masee Grevillea sr: Kineski tartuf en: Truffle of China; Chinese truffle fr: Truffe de Chine; Truffe de l'Himalaya; Truffe d'Asie Tuber macrosporum Vittadini sr: Makrosporum en: Smooth black truffle; fr: Truffe lisse Tuber magnatum Pico sr: Beli tartuf en: White truffle; Truffle of Piedmont; Traffle of Alba fr: Truffe blanche d'Alba; Truffe grise d'Italie; Truffe grise du Pimont; Truffe des provenaux; Truffe grise du Pimont it: Tartufo del Piemonte; Tartufo bianco d'Alba Tuber melanosporum Vittadini sr: Francuski Perigo tartuf en: Truffle of Perigord, Black Perigord truffle, Truffle of Norcia fr: Truffe du Prigord; Truffe prigourdine; Truffe franche; Truffe vraie; Truffe noire de Norcia; Truffe noire de Spoleto; Truffe noire prcieuse it: Tartufo nero Tuber mesentericum Vittadini sr: Mezenterikum en: Truffle of Bagnoli; Truffle of Meuse fr: Truffe msentrique it: Tartufo mesenterico Tuber rufum Pico ex Fries sr: Rufum en: Red truffle; Cinnamon truffle fr: Truffe nez de chien; Truffe rousstre; Truffe rouge. it: Tartufo rosso 17 Narodni nazivi drvea Carpinus betulus Linnaeus Grab Obini grab Carpinus orientalis Miller Beli grab Belograbi Cornus mas Linnaeus Dren Cornus sanguinea Linnaeus

 Svib Corylus colurna Linnaeus Meija leska Crataegus mongoyna Jacquin Beli glog Crataegus oxyacanta Linnaeus Crveni glog Fagus silvatica Linnaeus Evropska bukva Bukva Fraxinus ornus Linnaeus Crni jasen Ostrya carpinifolia Scopoli Crni grab Pinus nigra Arnold Crni bor Populus alba Linnaeus Bela topola Quercus cerris Linnaeus Hrast cer Cer Quercus farnetto Ten. Hrast sladun Sladun Quercus pubescens Willdenow Hrast medunac Quercus robur Linnaeus Hrast lunjak Dub Rubus caesius Linnaeus Nizijska kupina Kupina Ruscus aculeatus Linnaeus Bodljikava veprina Tilia sp. Lipa Tilia tomentosa Moench. Srebrnolisna lipa Pepeljasta lipa Bela lipa 33 Korisni linkovi Truffle research center - Centar za istraivanje tartufa http://www.truffle.org/ TUBERKEY - Klju za tartufe Alessandre Zambonelli http://www.truffle.org/tuberkey/tuberkey-english.html Albatartufi - Berza tartufa u Albi http://www.albatartufi.com/truffle.htm Aqualagna - Berza tartufa u Aqualangi http://www.tuber.it/eng/index.htm

Truffle Market - Berza tartufa http://www.trufflemarket.com/ Urbani Tartufi - Porodica koja se generacijama bavi tartufima http://www.urbanitartufi.it/Inglese/homepage_eng.htm Plantin truffles - Francuska tartufarska familija; veliki izvoznici http://www.plantin.com/ 34 APPENDIX A: KOMANDE ZA TARTUFARSKOG PSA NAZIV U KOMBINACIJI SA: OPIS APORT pusti, uzmi Da donese neki predmet. EK stop, doi, k nozi, idi, okret, ... Da nepomino eka dok ne dobije sledeu komandu. UVAJ Da oekuje napad neprijatelja. DOI k nozi, sedi, lezi, idi Da doe kod vodia, ma gde da se nalazi i ma sta da radi u datom trenutku. DOLE sedi, lezi, ostani U kolima, da legne ispod sedita; pandan komandi "mesto" u stanu. DOSTA Da prestane da laje. DRI GA stop,ek, nazad, uvaj Da napadne nekog ili neto. FUJ Da ne uzima u usta ili da ispljune ve uzetu, bilo koju hranu. HAJDE Da bez zadravanja nastavi da prati vodia (u toku slobodne etnje). HOP sedi, ek Da uskoi, iskoi ili preskoi. (Uglavnom kod ulaska i izlaska iz automobila.) IDI doi, k nozi, stop, ek Da moe da se kree po sopstvenoj volji. K NOZI doi, okret, idi, nazad Da svojim desnim ramenom prie uz levu nogu vodia i tako ostane sve do sledee komande. KRENI stop, ek Posle stop i ek da krene idui uz nogu vodiu; koristi se na semaforu, na peakom prelazu i sl. LET doi, k nozi, okret, ek

Da neto to je skrenulo panju psa, ne treba da bude predmet njegove panje. LEZI sedi, ostani, ek Da legne. MESTO Da ode na svoje mesto u stanu ili u boksu. MOE Da pas moe da jede hranu i/ili pije vodu koja je pred njim. 35 NAZIV U KOMBINACIJI SA: OPIS NAPRED doi, k nozi, okret, ek Da ide u pravcu koji se pokazuje rukom. NAZAD let, doi, k nozi Da se vrati nazad (prema vodiu). NE Kao upozorenje da vodi ne odobrava to to pas radi; mora trenutno da prestane. OKRET k nozi Da se okrene za 180 stepeni drei se uz nogu vodia. OSTANI doi, k nozi, sedi, lezi Da ne prati vodia. POKAI stop, ek Da zagrebe nogom pored tartufa u toku kopanja vodia. PUSTI uzmi, aport, dri ga Da pusti bilo koji objekat koji dri u eljustima (ukljuujui i objekat napada). SEDI doi, lezi, k nozi, ostani Da sedne. SKLONI Da se skloni sa mesta na kome se nalazi i da se ne vraa na njega bez poziva. STOP ek Da nepomino stane, ma sta da radi u tom trenutku. TAK Kao potvrda da se pas ponaa ispravno, tj. da je tano izvrio komandu vodia. TRAI Da trai tartuf i da zagrebe pored njega nogom kada ga nae. UZMI pusti, aport Da uzme predmet u eljust i dri ga do sledee komande. Napomena: Rei "DOBARPAS" i "LOPAS" koriste se za hvaljenje psa (i izraavanje oduevljenja vodia postupkom psa), odnosno za grdnju psa (i izraavanje razoarenja vodia postupkom psa).

36 APPENDIX B: LINI PODSETNIK ZA NEGU PSA UPOZORENJE: Ovaj tekst nije uputstvo za leenje psa!!! Pas se mora leiti u dogovoru sa veterinrom! Tekst je iskljuivo informativnog karaktera. Ako neke informacije sadrane u njemu eventualno iskorstite za leenje psa u krajnjoj nudi, to inite iskljuivo na sopstveni rizik. ienje od parazita Mebendazol, Helmevet, Soltric, Vermox se koriste po pet dana (sa pauzom od 20 dana) i dozom od 2x1/2 do 4 meseca starosti, a potom 2x1. (Kod odraslih pasa proizvoa Soltric-a preporucuje vee doze.) VANO je da je prilikom davanja tableta stomak potpuno prazan, to znai da se tableta daje poev od tri sata posle jela, pa do najmanje tri sata pre sledeg obroka. To je zbog toga to hrana potpomae resorbciju leka (koji je toksian) u organizmu, a ideja je da ubije samo parazite u crevima. Drontal Plus, Cestal Plus i Pratel (sva tri imaju isti sastav) se daju jednokratno, ali takoe na prazan stomak. Kod tekih infekcija i generalno ako postoji rizik od reinfekcije ceo tretman se ponavlja posle 20 dana, odnosno ponovo se poinje na 21 dan posle zadnjeng uzimanja leka. Ovo je radi temeljitosti, jer jaja parazita mogu da preive tretman lekom (lekovi su efikasniji u ubijanju adultnih oblika u odnosu na juvenilne). Poto je ciklus razvoja parazita od jaja u odraslu formu izmeu 2-3 nedelje (zavisi kako kod koje vrste), tretman se ponavlja da bi se unitili paraziti koji su se razvili iz jaja, a koja su eventualno preivela prvobitni tretman. Dakle ukupan tretman je iz dva puta sa razmakom od 20 dana i koristi se isti lek. Meutim, kod sledeeg isenja, preporuljivo je koristiti neki drugi lek. Razlog je taj da se razliitim hemijskim sastavom razliitih lekova pokrije to siri spekatar parazita, kao i ukupna pouzdanost leenja (neki lek kvalitetnije unitava jednu vrstu parazita, drugi drugu itd.) Neki veterinari smatraju da isenje treba vriti na svaka 4 meseca do dve godine starosti psa, a potom na svakih 6 meseci. Drugi pak smatraju da psa treba redovno celog ivota istiti na svakih 3 meseca. (tenad do 3,5 meseci se iste od parazita po posebnoj emi, najee na svake 3 nedelje poev od 2 nedelje ivota pa sve do 14 nedelje.) 37 Vakcinacija Vakcinacija tenadi protiv teneaka, virusne utice, parvovirusa, parainfluence i leptospiroze (kombinovana vakcina DHPPi+L) se vri od 8-me nedelje starosti. Prva revakcinacija je sa 12 nedelja, a druga revakcinacija sa 16 nedelja starosti. Vremenska razlika izmeu vakcina i revakcina mora da bude najmanje 20 dana. Takoe je potrebno da je u trenutku primanja vakcine ili revakcine prolo tri ili vie dana od zadnjeg ienja od parazita. Poto proe program vakcinacije kao tene, odrastao pas se revakcinie vakcinom DHPPi+L na svakih godinu dana sve do duboke starosti, odnosno dok je dobrog zdravlja. Vakcinom protiv besnila pas se vakcinie jednokratno posle est meseci starosti uz redovne revakcinacije na svakih godinu dana, iziuzev u sluaju lovakih pasa koji se revakciniu na svaki est meseci zbog poveanog rizika od stupanja u kontakt sa ivotinjom zaraenom

besnilom. Pas se nikad ne vakcinie (revakcinie) ako je bolestan. Uputno je uvek pre vakcinisanja proveriti stanje zdravlja psa. Meu veterinarima preovlauje miljenje da je bezbedno vakcinisati kuje u teranju jer je to prirodan proces, a ne bolest. Lana skotnost Kada se primeti lana skotnost i nabreklost dojki, onda je postupak sledei: 1. Prvo se iscedi mleko iz dojki za sluaj da je ve poelo da se kvari. 2. Krene se sa mazanjem dojki tinkturom joda razblaenom sa vodom u odnosu 50:50 jednom dnevno. Tinktura joda je rastvor joda u alkoholu u odnosu 50:50, za razliku od povidon joda gde je odnos joda i alkohola, 70:30. To se ini zbog toga sto je mleko idealna podloga za razvoj bakterija i mora da se sprei njihov prodor unutar organizma. Koristi se razblaena tinktura, a ne povidon, zato to tinktura prodire u tkivo, a povidon ostaje samo na povrini. Mazanje (ienje) se obavlja jednom dnevno, jer bi vie od toga moglo da izazove iritaciju koe. Ovaj tretman se koristi pet dana. Napraviti pauzu od nekoliko dana, videti da li u nekim dojkama jo ima mleka, pa ako ima nastaviti mazanje razblaenom tinkturom jo 3-4 dana samo one dojke u kojima ima mleka; isto jednom dnevno. 3. Psu se ne daje hrana dva dana kako bi se presekla laktacija. Posle toga se hrani za treinu manje, uz to vie poveanu fiziku aktivnsost. Proteini (belanevine) u ukupnoj koliini hrane se smanjuju za treinu. 4. Psu se daju tablete kalcijuma zbog laktacije, kako ne bi doslo do eklampsije (koenje, grenje miia i gubitak koordinacije pokreta) kao posledice nedostatka kalcijuma. 38 Nokti Problem predugakih noktiju, koji mogu da stvore razne probleme: da se polome i stvore infekciju, da remete statiku psa i izazovu upalu zglobova itd, obicno se javlja kod pasa koji su stalno u stanu ili neprestano borave zatvoreni na nekoj mekoj podlozi (zemlja, trava ). Ukoliko pas redovno eta po ljunku, betonu ili asfaltu, nokti se redovno troe i nije ih potrebno sei. Treba nastojati da se psu obezbedi redovno troenje nokitiju tako da ne moraju da se seku. Obrati ti panju na peti prst (ukoliko nisu odstranjeni), jer taj nokat, poto ne dodiruje zemlju, moe kod starijh pasa da napravi pun krug i da pone da urasta u meso. Ukoliko se pojavi takva opasnost, treba ga sei, tj. potrkraivati. Skidanje kamenca sa zuba Kamenac sa zuba psa treba redovno odstranjivati, im se primeti da se gomila. Ako se to ne ini moe doi do dubljih oteenja zuba i gingive, i bolnih promena na njima. Kamenac se skida stomatolokim instrumentom: eskavatorom. Ako njega nema, moe se koristiti i testrica za ampule, ali ne njen nazubljeni deo koji moe da oteti gle zuba. Posle skidanja kamenca uputno je vatom natopljenom Hibideksom (melem koji se u humanoj medicini koristi kod paradentoze) prebrisati zube radi dezinfekcije. Vaenje stranog tela iz uha Strano telo iz uha psa se vadi uz pomo veterinarskog otoskopa (ima duu trubu od humanog) i namenske tanke dugake pincete sa uglom od 90 stepeni na sredini. Sve drugo je imporvizacija. A jedna od improvizacija bi mogla da bude obian pean i baterijska lampa u ustima. 39

Zapaljenje uha Lako zapaljenje uha se lei ispiranjem 3% rastvorom borne kiseline (3% Acidi borici) koja se koristi za ispiranje oiju kod ljudi i moe se kupiti u humanim apotekama. Rastvor se sipa psu u uho nekoliko puta na dan. Kad mu se uspe pas protrese glavu i lepo rasporedi tenost. Rastvor je potpuno nekodljiv i ne moe biti greka ako se primeni, a upale zapravo nema. Za istu namenu moe se koristiti i OTIFREE melem za ui na bazi Calendula-e (neven). Obe stvari se koriste za icenje uiju od cerumena i prljavtine i imaju i blago antibakterijsko i antimikotiko dejstvo. U nedostatku specijalizovanih, gore navedenih rastvora, mogu se koristiti infuzioni fizioloki rastvor ili mlaka voda. Za tee upale, pored gornjeg potrebna je i primena antibiotika i eventualna primena kortikostereoida za regeneraciju tkiva i smanjenje upale. Voditi rauna da upala uha moe biti i gljivina, a ne samo bakterijska, u kom sluaju se koriste sredstva protiv mikoza (Canasten na primer) ili antimikotini i antibiotici ukoliko se radi o kombinovanoj infekciji. Vaenje stranog tela iz oka Principi su isti kao i humanoj medicini s tim to treba smiriti psa i obezbediti da se nikako ne pomera (npr. vezivanjem njuke, umotavanjem tela u ebe, fiksiranjem glave o sto na kome lei i dr.). Ako je strani predmet vidljiv treba pokuati da se ukloni ivicom maramice ili papira, postupajui krajnje paljivo i neno. (Veterinari esto koriste namensku tanku oftamoloku pincetu, zakrivljenu pri vrhu pod uglom od 135, tupih vrhova.) Da bi podigli oni kapak, horizontalno preko kapka postavimo drvce ibice, a zatim preko njega previjemo kapak unazad i navie. Da bi detaljno pregledali oko potrebna nam je i lupa. Ako se strano telo zabilo u oko, ne treba dirati, nego smesta otii veterinaru, a u meuvremenu spreiti psa da apom dira oko (npr. tako to mu se na ape stave arpe obloene vatom). Trunje, estice praine, pesak, biljni polen i slino, esto se mogu izbaciti iz oka ispiranjem. Kao sredstvo za ispiranje najbolje je koristiti 3% rastvor borne kiseline, a moe posluiti i ne previe hladan fizioloki rastvor, riblje ulje, parafinsko ulje, aj, obina ista voda. Ispiramo na dva naina. Ili tako to komad gaze umoimo u sredstvo za ispiranje, pa gazu stisnemo iznad oka, ili koristei pipetu za oi. U oba sluaja kaiprstom i palcem drimo oko otvoreno. 40 Problemi sa oima Simptomi (sem oiglednh poput tekih povreda) koji ukazuju na to da postoji neki problem sa okom su: zgrenost oka (oni kapci su vrsto stegnuti); pojaano suzenje oiju; glava u pedelu oka (oko posebno) predstavlja bolno mesto i pas ne dozvoljava da se pregleda; ona jabuica je crvene boje; pas apom trlja oko ili itavo lice o zemlju; gnojna izluevina iz oka. Najei problemi su strano telo u oku (koje se mora izvaditi) to je obino praeno konjunktivitisom i konjunktivitis uzrokovan neim drugim (ogrebotina, nadraenost prainom i/ili dimom, tumor na kapku, uroeni nedostatak itd.). Konjunktivitis se u lakim sluajevima lei mau za oi sa antibiotikom (npr. Gentomicinsulfat 0.3%) koja se stavlja 2-3 puta dnevno u oko. U teim sluajevima potrebne su i inekcije antibiotika, a u nekima i hiruko leenje. Kao preventiva dobro je psima koji se

kreu kroz visoku travu (lovaki npr.) ukapati u oi malo parafinskog ili ribljeg ulja. Trei oni kapak Trei oni kapak se nalazi ispod donjeg kapka i vidiljiv je samo mali deo u uglu oka blie njuci. Funkcija mu je da bude brisa oka koji uklanja strana tela. Ako se oko povue u onu upljinu (to se moe dogoditi usled starosti ili bolesti) trei kapak postane vidljiviji. Njegovo naglo pojavljivanje moe ukazivati na bolest. Najei znaci koji ukazuju da postoji neki problem su: beliasta membrana, obino sa crvenom ivicom, koja viri iz unutranjeg ugla oka; crvenkasta grudvica u unutranjem uglu oka; strano telo ispod treeg kapka; crveno i bolno oko. Ukoliko se kod psa pojave neki od ovih znakova, psa treba to pre odvesti veterinaru jer je verovatno neophodna neka hiruka intervencija. U meuvremenu, kao i u sluajevima povrede oka, oko treba ispiranjem odravati vlanim kako bi se predupredila infekcija i smanjile tegobe psu. 41 Ne jede i ne kaki Ako je pas progutao neto to ne moe da proe normalno kroz sistem za varenje, koticu od ljive na primer, a to se manifestuje tako to nee da jede i da kaki (mogue je i povraanje) i to traje par dana, leenje se sastoji u tome da se psu da RANISAN, pola tablete, saeka se 45 minuta da on smiri eludac, a onda se daje po 2 kubna milimetra parafinskog ulja (pricem u usta) na svakih pola sata, ukupno 15 puta. Ako pas iskaki predmet u narednih 12 sati, onda je sve u redu, u suprotnom je neophodna operacija kako bi se hiruki odstranio strani predmet. Poto iste simptome daju i razne infekcije moramo biti sigurni da se radi o progutanom nesvarljivom predmetu tako to smo ili videli psa da ga je progutao ili tako to se predmet vidi na rendgenu. U suprotnom, ako je neka infekcija u pitanju samo gubimo dragoceno vreme nedelotvornim leenjem. Povraanje: koska - drvce Ako pas povraa kao posledicu toga to je pojeo sitnu kosku ili drvce (videli smo ga pa smo sigurni da se o tome radi) koje mu je iritiralo eludac, to se lei tako to se psu ne daje hrana (generalno kod povraanja) oko 24 sata, a daje mu se RANISAN, dva puta dnevno po pola tablete, koji ima za cilj da smanji stepen kiseline u elucu, kako bi se gastritis smirio. Ukoliko povraanje ne prestane u roku od 24 sata (eventualno do 36 sati), treba potraiti pomo veterinara to hitnije jer se radi o neemu ozbiljnom. Ublaavanje simptoma RANISAN-om je kod trovanja kontraproduktivno. Poremeaj varenja usled infekcije stomaka Uglavnom se manefestuje itkom stolicom (izmeu proliva i normalnog) tokom vie dana i krenjem creva. Lei se jednokratno jednim gramom streptomicina koje se daje oralno u prahu. Prah se istrese na pare hrane koju pas oboava i stavi mu se usta; prah moe i da se rastvori u vodi i ubaci psu u usta veom kapaljkom ili nekim pricem. (Alternativno se mogu koristiti i antibiotici enrofloksacin (enfrofloxacin) ili linkomicin (linkomycin)). Potom deset dana po jedna tableta dnevno Digestal-a, koji potpomae varenje, u toku glavnog obroka (moe se staviti u obrok; pas e progutati tabletu). Uputno je davati i neki multivitaminski preparat poput Cafortran-a. 42 Zatvor proliv

Zatvor kod psa se, kao i kod ljudi, regulie tako to se daje parafinsko ulje, ili u hranu ili se pricom daje u usta (kako se psu inae daju sirupi). Treba voditi rauna da u spremljenoj hrani ima dovoljno biljnih vlakana (na primer rendane svee argarepe). Dakle daju se masti i celuloza. Proliv se regulie kuvanim pirinom, bananama, medicinskim ugljem i zeolitima. Dakle ugljeni hidrati bez masti i celuloze. Naravno ukoliko se radi o nekoj bolesti (trovanje hranom, virusno ili bakterijsko oboljenje), onda se ta bolest lei lekovima u dogovoru sa veterinarom. Dobar stabilizator stolice kog proliva je i gotova suva hrana za pse. Vue guzu Ako pas vue guzu po zemlji, prvo se vri pranjenje analnih kesica, koje su najei uzrok te pojave. Ako se vuenje guze nastavi onda se vri ienje od parzita ukoliko ve nije nedavno vreno. Treba imati u vidu da pas obino vue guzu po zemlji i kada ima proliv, posle vrenja velike nude, jer i to iritira anus koji se ojeo od proliva i estog vrenja nude. Meutim, ako se to nastavi tokom par dana poto je proliv proao, onda taj uzrok treba odbaciti. Analne lezde i analne kesice Kod velikog broja pasa nikada ne doe do zaepljenja kanala analnih kesica i upale. Obino se to dogaa ako pas tokom dueg vremena, zbog nepravilne ishrane, ima suvie meku stolicu, pa se analne kesice ne prazne prirodnim putem. PSU SE MORAJU DAVATI POVREMENO KOSKE (2-3 PUTA NEDELJNO), DA STOLICA NE BI BILA SUVIE MEKA. Kod mladih pasa, koji jo nisu odrasli retko dolazi do zaepljenja i upale analnih kesica, ali je mogue i to se ne moe uzeti za vrsto pravilo. Kao posledica zaepljenja kanala analnih kesica moe doi do apcesa i upale tkiva oko analnih kesica. Zatim zapaljenja ljezde na vratu i na tom mestu se pojavljuje gnoj. (Upala se sanira tako to se mesto na vratu obrije brijaem i pusti da se zasui. Naravno pre toga treba isprazniti analne kesice.) Takoe moe doi i do zapaljenja uha, kao i do pojaanog linjanja (opadanja dlake). U teim sluajevima primenti antibiotsku terapiju gentamicinom intramuskulaturno. 43 Pranjenje analnih kesica Analne lezde se nalaze na oko 5 i 7 sati, a otvori analnih kanala na 4 i 8 sati, ako posmatramo anus kao asovnik. Normalno su veliine zrna graka. Analne kesice kod nekih pasa mogu biti prilino udaljene od rektum-a, ali uglavnom su na oko santimetar i po u stranu od njega. Pranjenje se vri eksterno i interno. Ekstreno obino rade sami vlasnici tako to podignu rep jednom rukom u vertikalno u vis, (gledaju da ne budu iza psa, jer najee prska u tom pravcu), a drugom pritisnu plcem i kiprstom, svekim sa po jedne strane anusa na oko 4 i 8 sati. Podruije rektuma se stiska istovremeno sa oba prsta, tako da kesice pritiskaju jedna drugu (unutar rektuma). Normalno je dovoljan umereni pritisak da se sadraj analnih kesica izbaci kroz otvore analnih kanala. Ovo je nepouzdaniji metod (u nekim sluajevima naprosto ne uspeva). Interno praktijuju veterinari (a mogu i obueni vlasnici). Uzmu se hiruke rukavice, prsti se naulje nekim sredstvom za podmazivanje (recimo parafinsko ulje). Jedan prst se zavue u anus, a drugim se istiskuje zadraj poev od 5 i 7 sati pa na gore do 4 i 8. Kod pranjenja analnih kesica, vano je da se to uradi kako treba, tj. da se potpuno isprazne. U protivnom one se bre pune nego sto je normalno, i odatle potie mit da kad se jednom pone sa pranjenjem analnih kesica, to onda mora da se radi stalno, to nije tano. Analne kesice se u principu ne prazne preventivno jer mnogi psi nemaju nikad problem sa zaepljenjem (ei je kod pasa manjih gabarita), nego tek kad se uoi neki problem (najee

tako to pas vue guzu). Meutim, ako pas uprkos korigovanoj ishrani (kosti, suvlja i vra hrana) ima stalno izraen problem, onda ih treba preventivno prazniti jednom meseno. 44 Uklanjanje krpelja Krpelj se skida pincetom, po mogustvu namenskom koja ima ukrtene krake, tako da kad se pritiska, iri se, a kad se odpusti sama se zatee. Krpelj se uhvati pincetom to bilie koi. Potom se polako izvlai i to ravno, pod pravim uglom od koe i bez ikakvog uvrtanja. Paziti da se ne zdrobi, ne proboije i ne stiska telo krpelja. Ukoliko deo glave ostane u koi najpametnije ga je ostaviti pa e ga organizam sam izbaciti. Vaenje sterilnom iglom eventualnih ostataka glave nepotrebno rizikujemo da neurotizujemo ivotinju i da je eventualno povredimo ili pak izazovemo neku infekciju ukoliko igla nije 100% sterilna. Na kraju hidrogenom isperemo mesto ujeda. Zbog rairenosti babezioze (piroplazmoze) koju izaziva protozoa tkivni parazit iz roda Babesia (koji parazitira u krvi i razara crvena krvna zrnca) treba neko vreme pratiti psa. Proseno vreme inkubacije kod piroplazmoze je 10 21 dan. Kliniki znaci su visoka temperatura (pas je mlaksao i bezvoljan), kolaps i urin boje kafe. Ako se primeti bilo koji od tih znakova sutinski je vano to pre doi do veterinara kako bi se to pre poelo sa terapijom (Imizol, Berenil) jer je pas ivotno ugroen i ako se na vreme ne krene sa leenjem, smrtni ishod je izvestan. Merenje teperature Za merenje temperature najbolje je koristiti elektronski termometar jer on ima tanku savitljivu plastinu sondu koja lako ulazi u anus psa, a ne moe da se polomi ili prsne. Uz to merenje kratko traje, oko 30 sekundi i termometar sam daje zvuni signal kada je merenje zavreno. Termometar namenjen za merenje temerature psa ne treba koristiti u druge svrhe. Temperatura kod psa se meri iskljuivo rektalno. Poeljno je pre merenja termometar nauljiti parafinskim ulje, vazelinom ili maslinovim uljem. Dok jedan obuzdava psa, drugi ubaci termometar oko 2,5 cm u anus pod uglom da prijanja uz zid debelog creva (rektuma). Kad termometar da signal da je merenje zavreno, izvadi se, oita i dezinfikuje. Normalna temperatura psa u mirovanju je izmeu 38 i 39 stepeni C. Treba imati u vidu da je kod fizike aktivnosti temperatura psa nomralno poviena (kao i kod izlaganja visokoj spoljnoj temepraturi), tako da temperaturu treba uvek meriti poto je pas neko vreme proveo u mirovanju. 45 Merenje pulsa Puls se meri tako to se jagodicama kaiprsta i srednjeg prsta pritisne arterija. Najbolje mesto je buntna (femoralna) arterija koja se nalazi sa unutranje strane zadnjih nogu, odmah ispod pazuha i to u taki neposredno pre ulaska femoralne arterije u telo. Puls takoe moemo nai pednjim nogama iznad laktenog zgloba i kod nekih pasa ga je u toj taci i lake osetiti. Normalan puls psa u mirovanju se kree od 65 120 u minuti. Kod malih pasa je vii 90 120, a ko velikih nii 65 - 90. Merenje broja udisaja (ili izdisaja) Da bi dobili vrednosti disanja brojimo ili samo udisaje ili samo izdisaje. I to kada je ivotinja u mirovanju neko vreme. Normalan broj udisaja (ili izdisaja) je 10 30 u minuti. Plitko disanje je znak za bol u grudima. Razliito disanje koje se menja od dubokog do

plitkog, sa estim uzdasima je znak ozbiljnog oboljenja. Ujed zmije U Srbiji su otrovne samo dve vrste zmija, obe iz roda Vipera. Vipera ammodytes (poskok) i Vipera berus (arka). Po spoljanjem izgledu se prilino razlikuju od neotrovnih. Nijedna od njih nije dua od 90 santimetara. Takodje su deblje i trome. Poskok i arka imaju kratak rep, a njihove trogulaste glave su vidljivo odvojene od vratnog dela. Kao vid prve pomoi ranu od ujeda treba podvezti ako je mogue, ali je NE treba isisavati otrov iz rane (uvek postoji neka rana u ustima, desnima, karijes na zubu i sl). Protivotrov koji se kod nas moe nabaviti podjednako je efikasan za obe vrste, ime je situacija znatno pojednostavljena u odnosu na podruija gde ima vie potpuno razliitih otorovnica i stoga razliitih protivotrova. Isti protivotrov se koristi i kod oveka i kod psa. Ubrizgava se (OBAVEZNO PROITATI UPUTSTVO) intramuskularno ili subkutano, po mogustvu u blizini mesta ujeda. 46 Lekovi Carbo medicinalis Aktivni ugalj je adsorbent sa visokim afintitetom vezivanja hidrosolubilnih i liposolubilnih jedinjenja koje je omogueno velikom specifinom povrinom njegovih estica. Vezuje i eliminie iz organizma mnoge toksine supstance, sastojke lekova, gasove, une kiseline i proizvode bakterijskog metabolizma. Ne resorbuje se iz digestivnog trakta i ne podlee metabolikoj razgradnji. Koristi se za olakavanje probavnih tekoa kao to su nespecifini prolivi i problemi izazvani stvaranjem gasova. Upotrebljava se, po potrebi, 1 do 2 tablete razmuene u vodi, 3 do 4 puta dnevno. Digestal Sadri proteazu, amilazu, lipazu, hemicelulazu i u. Enzimi proteaza, amilaza i lipaza su neophodni kod varenja belanevina, ugljenih hidrata i masti. Hemicelulaza omoguava razlaganje celuloze. u pomae emulgovanju masti. Upotrebljava se kod poremeaja varenja. Daje se u toku ili neposredno posle obroka. Tableta treba da bude progutana cela, nesavakana. Flogocid Flogocid je u osnovi polivalentan bakterijski filtrat koji sadri baktericidne materije, produkte metabolizma autolize bakterija: E. coli, B. pyocianeus, Streptococcus beta haemoliticus, Staphylococcus aureus i albus. Ove baktericidne materije u kombinaciji sa 8 hidroksi 7 iodikinolin 5 sulfonskom kiselinom (kiniofon) i antiseptikom (borna kiselina), deluju antiflogistiki, antibakterijski i antimikotiki i u onim sluajevima kada se sa antibioticima irokog spektra ne postiu zadovoljavajui terapijski efekti. Upotrebljava se za lokalnu terapiju kod zapaljenja (flogoza) koe i sluzokoe, dekubitusa, inficiranih rana, opekotina, ozbeblina, ulkusa, fistula, flegomona, panaricijuma, ekcema, mastitisa, limfadenitisa, gnojnih otitisa, gljivinih infekcija koe. Hepalpan mast Za tegobe uzrokovane poremeajem cirkulacije krvi u venama nogu, tupim predmetima ili uganuima, protiv hematoma i otoka. Ne aplikuje se na otvorene rane. Burov rastvor Protiv otoka. Hidrogen 3% rastvor Za ispiranje uiju (samo kod upale ili ako su jako zaprljane, inace se ui iste na suvo) i rana. Infuzioni rastvor (natrii chloridi infundibile 0,9%) Za ispiranje oiju, nosa i uiju. Takoe kod dehidracije.

Borna kiselina (acidi borici solutio 3%) Blagi antiseptik, ne drai kou i sluzokou. Primenjuje se u obliku vodenog rastvora 3%. Vodeni rastvor 3% pogodan je za ispiranje stranog tela iz oka, kao i za ispiranje uiju. 47 Mebendazol Protiv intestinalnih endoparazita (crevni paraziti). Minimalna terapijska doza kod psa je 25mg/kg, a maksimalna 50 mg/kg. Soltrik Protiv intestinalnih endoparazita (crevni paraziti). Isto to i Mebendazol, samo registrovan kao veterinarski lek. Helmivet Protiv intestinalnih endoparazita (crevni paraziti). Isto to i Mebendazol, samo registrovan kao veterinarski lek. Cestal Plus Protiv intestinalnih endoparazita. Drontal Plus Protiv intestinalnih endoparazita. Pratel Protiv intestinalnih endoparazita. Polyverkan Protiv intestinalnih endoparazita. Frontline Fipronil 10% w/v. Protiv krpelja i buva. Odbija (repelent) i ubija. Proizvodi britanska firma MERIAL. Doza: priblino 7,5 -15 mg/kg. Nystatin (Nistatin) Nistatin je polienski antibiotik koji deluje fungistiki i fungicidno na veliki broj gljivica in vitro. Nistatin ne deluje na bakterije, protozoe i viruse. In vivo, efikasan je samo u terapiji infekcija izazvanih sojevima Candida. Praktino se ne resorbuje iz digestivnog trakta, sa koe ili sluzokoe. Ako dospe u cirkulaciju izaziva jake toksine efekte. Canesten Clotrimazolum. Klotrimazol je sintetski derivat imidazola sa irokim spektrom antimikotskog dejstva. Deluje fungistatski i fungicidno i njegov antigljivini spektar ukljuuje dermatofite Trichopyton rubrum, T. mentagrophytes, Epiedrmophyton flocosum i Microsporum canis, zatim Malassezia furfur, Aspergillus fumigatus, Candida albicans. Pored gljivica klotrimazol deluje i na neke bakterije kao to su Staphylococcus aureus i Streptococcus pyogenes, i na Trichomonas vaginalis. 48 Gentamicin Antibiotik irokog spektra, aminoglikozidne grupe, bakteicidnog delovanja; Spektar delovanja obuhvata gram-pozitivne i gram-negativne bakterije, i to: Pseudomonas aeruginosa, indol pozitivne sojeve Proteusa, E. coli, grupe Aerobcter-Klebsiella, Salmmonell, Shigella, N. gonorhoeae, stafilokokuse. Posebno je koristan za bakterije koje su otporne na penicilin i cefalosporine. Infekcije uha, grla, urinare, oka, koe, teke infekcije rana, opekotine komplikovane sepsom. Ugroava bubrege i moe da oteti sluh. Loe se apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta a oteuje sluzokou creva, tako da se daje iskljuivo intramuskularno, izuzev za infekcije oka, uha, koe i povrinske rane kada se koristi u vidu

masti. Doza kod psa je 4 mg/kg dva puta dnevno prvog dana, a potom jedan put dnevno. Maksimalno trajanje terapije je 5 dana. Ne davati ga skotnim kujama. Garamicin mast za oi (Gentamicinsulfat 0.3%) Infekcije oka; antibotik gentomicin mast ali sterilno u formi sulfata za primenu u oftamologiji. Geramicin kapi za oi Sve isto kao i gornje, samo nije mast nego kapi. Tetraciklin Doksiciklin je antibiotik najai iz grupe tetraciklina, sa bakteriostatskim dejstvom na veliki broj mikroorgnizama (gram-pozitivne i gram-negativne bakterije, rikecije, hlamidije, mikoplazme, borelije, leptospire i dr.). Antibakterijski spektar doksiciklina obuhvata sledee mikroorganizme: od gram-pozitivnih koka, stafilokoke (Staph. Ureu, Staph. Epidermidis) i streptokoke (Str. pyogenes, Str. pneumoniae, Str. faecalis) zatim gram-pozitivne bacile (Listeria monocytogenes, Corynebacterium diphteriae, Bacillus anthracis, Clostridium perfringens, Propionibacterium acnes), gram-negativne koke (Neisseria meningitidis, Neisseria gonorrhoeae), gram-negativne bacile (Haemophilus influenzae i parainfluenzae, Pasteurella, Brucella, Yersinia enterocolitica, Francisella tularensis, Bordetella, Shigella, Salmonella, Enterobacter, Vibrio cholerae, Bacteroides), spirohete (Treponema pallidum, Leptospira, Borrelia burgdorferi, Borrelia recurrentis), mikoplazme (M. pneumoniae, M. hominis, Ureaplasma urealyticum), hlamidije (Chl. Trachomatis, Chl. Pneumoniae, Chl. psittaci), rikecije (uzronike pegavog tifusa, murinog tifusa, Q-groznice i dr.), nokardije, koksiele i od parazita Plasmodium falciparum. 49 Eritromicin Eritromicin je antibiotik irokog spektra iz grupe makrolida. Antibakterijski spektar eritromicina obuhvata streptokoke, stafilokoke, M. pneumoniae, Lagionella, Hlamidije, Branhamella catralis, Bordatella pertussis, Corynobacterium diphtheriae, H. influenzae, Clostridiae, Erysipelothrix rhusiopathiae, zatim N. meningitis, N. gonorrhoeae, Treponema pallidum, Campylobacter jejuni i Helicobacter pylori. Pseudomonas aeruginosa, E. coli, salmonele, igele i klebsiele su rezistentne na eritromicin. Eritromicin je visoko efikasan u leenju raspiratornih infekcija izazvanih tipinim (Streptokoke, H. influenzae, Branhamella cataralis) i atipinim (Mycoplasma pneumoniae, Legionella pneumophila) raspiratornim patogenima, infekcija izazvanih Hlamidijama i drugim navedenim patogenima. Amoxicillin sa klavulanskom kiselinom Polusintetiki penicilin sa irokim spektrom dejstva. Zatieni nazivi lekova u prodaji su Panklav i Amoxiklav. Ceftriaxon (Longacef, Azaran) Cefalosporin tree generacije za parenteralnu primenu koji ispoljava snanu antibakterijsku aktivnost na veliki broj grampozitivnih i gramnegativnih bakterija. Ciprocinal Ciprofloksacin Hinolonski antibiotik irokog antibakterijskog spektra koji obuhvata veliki broj mikroorganizama, ukljuujui i sojeve rezistentne na druge antibiotike. Najosetljivije su gram negativne baketerije, ukljuujui: Shigella spp., Pseudomonas spp., Neisseria spp. i Campylobacter spp. Od gram pozitivnih bakterija osetljive su stafilokoke, ukljuujui i sojeve koji produkuju beta-laktamazu, dok su Streptococcus pneumoniae i Enterococcus faecalis

manje osteljive. Ciprofolksacin je aktivan protiv hlamidija i nekih mikobaketerija, dok je veina anaerobnih bakterija rezistentna. Deluje i na Bacillus anthracis. 50 Orvagil (Orvail) Antibiotik ije je generiko ime metronidazol. Deluje na protozoe (Giardia lamblia, Entamoeba histolytica, Trichomonas vaginalis, Balantidium coli, Blastocystis hominis), anaerobne bakterije (Bacteroides spp. ukljuujui B. fragilis, Fusobacterium spp., Clostridium spp., Peptostreptoccocus spp., Peptococcus spp.) i fakultativne anaerobe (Gardnerella vaginalis, Helicobacter pylori). U anaerobnim uslovima metronidazol lako prolazi kroz elijsku membranu mikroorganizama, a nakon redukcije inaktivie DNK i dovodi do stvaranja citotoksinih supstancija koje razaraju eliju. Orvagil se brzo i potpuno resorbuje posle peroralne primene (bioiskoristljivost je oko 100%), a maksimalne koncentracije u plazmi postie nakon 1-2 sata. Dobro prodire u tkiva i telesne tenosti (kosti, jetra, mleko, u, saliva, seminalna tenost, vaginalni sekret).Brzo prolazi placentarnu i hematoencefalnu barijeru. Metabolie se u jetri, a izluuje urinom (80%) i manjim delim fecesom. Ne primenjuje se kod skotnih kuja. Streptomicin Antibiotik dobijen prvi put iz culture gljivica Actinomyces griseus, a danas se proizvodi i sintetiki. Streptomicin je antibiotik koji pouzdano deluje na gram-negativne bakterije, u prvom redu na E.coli, Mycobacterium tuberculosis, Pseudomonas aeruginosa, Pasteurella i dr. kao i na izvestan broj gram-pozitivnih bakterija. Streptomicin se resorbuje samo posle parenteralne primene. Posle i.m. injekcije brzo se postiu terapijski aktivne koncentracije leka u krvi, dok su one u eksudatima (pleuralnom i peritonealnom) znatno nie. Izluuje se uglavnom preko bubrega. Primenjen oralno, streptomicin deluje samo lokalno u crevima. Doza kod psa je 10mg/kg (0,1 g na 10 kg), dva puta na dan. Preparat se ne daje psima sa oteenim sluhom, bubrezima, centrom za ravnoteu i sranom insuficijencijom, kao ni ivotinjama preosetljivim na streptomicin i ivotinjama u stanju oka. Berenil Za piroplazmozu (babesiosis). Imizol Za piroplazmozu (babesiosis); noviji i manje toksini lek od Berenil-a. Didermal krem Kortikosteroid betametazon i antibiotik gentamicin. Za razliite dermatoze koplikovanim bakterijskim infekcijama, pored ostalog i hronini ekcematozni otitis externa. Deksametazon -neomicin kapi za oi i ui Kortikosteroid deksametazon i antibiotik neomicin. Kod inflamatornih reakcija prednjeg segmenta oka i spoljanjeg unog kanala. 51 Otex kapi Za leenje kombinovanih bakterijskih i gljivinih upala uha. Kombinacija antibiotika (gentamicina) i fungicida. Otifree Za ienje cerumena i prljavtine kao i za dezinfekciju uha. Urea hydrogen peroxide Za ienje cerumena i prljavtine kao i za dezinfekciju uha. Ranisan

Ranitidin u obliku rnitidin hidrohlorida. Renatidin je kompetitivni, reverzibilni antagonist histaminskih H2 receptora u sluzokoi eluca, koji inhibira i bazalnu i stimulisanu (hrana, histmin, lekovi) sekreciju gastrine kiseline. Dejstvo ranitidine traje 8 12 asova. Hibideks Biljni melem za dezinfekciju usta, posebno gingive, te se posebno koristi kod paradentoze i kod ljudi i kod pasa. Cafortan Vitaminski koncentrat za pse. Sadri 13 vitamina, 8 superlemenata, 4 minerala i 10 esencijalnih aminokiselina. Calcefos Kalcijumski peparat za pse. Sadri odnos kalcijuma i fosfora 1,7:1 i vitamine A i D, bez kojih organizam kao i bez fosfora ne moe da apsorbuje kalcijum. Takodje sadri mangan i proteine. Ako je psu potreban kalcijum, mora se i treba se koristiti bez obzira da li se istovremeno koristi i Cafortan ili neki drugi multivitaminski i multimineralni preparat. Oligovit Multivitaminski pereparat za ljude. Sadri sve najvanije vitamine i minerale. Nedostatak mu je to nema selena, pa ga treba koristiti zajedno tabletam selena. Kada je pas u pitanju nije losa ideja koristiti ga, pored selena i sa AD kapima, ime se manje vie dobija isti efekat kao i sa Cafortranom (samo sto ima da se nabavi u humanim apotekama i ukupno je znatno jeftinije). 52 Latinski termini u medicini Latinski Skraenica Znaenje ante cibum ac pre obroka bis in die bid dva puta dnevno carbo medicinalis aktivni ugalj (medicinski ugalj) coniunctiva (tunica conjunctiva) Veznica onih kapaka; venjaa corpora aliena strano telo gutta gt kap hora somni hs pre spavanja in vitro van ivog organizma in vivo u ivom organizmu

membrana tympanum bubna opna oculus dexter od desno oko oculus sinister os levo oko otitis externa zapaljenje spoljnog uha per os po preko usta (oralno) post cibum pc posle obroka pro re nata prn po potrebi quaque 3 hora q3h svaka tri sata quaque die qd svaki dan quater in die qid etri puta dnevno ter in die tid tri puta dnevno Autor: Vladan orevi email: vladan@fon.bg.ac.yu