Levorukost kao varijanta dominantne lateralizovanosti i posledice prevebavanja Od kvaliteta lateralizovanosti zavisi i kvalitet manipulativnih funkcija , koje zatim

utiu na razoj miljenja. Lateralizovanost se ostvaruje postepeno tokom sazrevanja CNS, kada se javlja vodee ulo ili ekstremitet. Moramo odvojiti pojam lateralizovanosti od pojma dominantne lateralizovanosti. Pojam lateralizovanosti odnosi si se na podelu prostora i tela na dve simetrine polovine, to ini osnovu doivljaja tela u prostoru ( desno-levo; ispred-iza; i td).Postojati telom u prostoru znai biti u njegovoj trodimenzalnosti, uz lateralizovanost prostora kao subjektivno odreenje. Dominantna lateralizovanost ukazuje na nain na koji to telo postoji, na koji deluje u tom prostoru.U zavisnosti od dominacije modane hemisfere dominantna lateralizovanost se ispoljava kao denjatvo ili levatvo. Vidovi javljanja dominantne lateralizovanosti: - lateralizovanost gornjih ekstremiteta koja se ispoljava pri radnjama( posmatramo kojom rukom dete pie,jede, kojom rukom se pozdravlja itd.) i pri spontanim pokretima (posmatramo koja je ruka dominanta kada se sklope ake,ukrste prsti, stave ruke na teme i td) - lateralizovanost vida( posmatramo na koje oko dete gleda kroz durbin) - lateralizovanost sluha( na koje uho oslukuju) - lateralizovanost donjih ekstremiteta( kojom nogom utira loptu) Svi nivoi lateralizovanosti mogu da budu sasvim raznovrsno organizovani,tako da je mogue da postoji ukrtena lateralizovanost kada je osoba np. desnoruka ali sa dominantnim korienjem levog oka,uha ili noge.Za ove osobe je karakteristino da jednim funkcijama upravlja desna hemisfera mozga,dok drugim upravlja leva. Na dominantnu lateralizovanost utiu bioloki, nasledni faktori, ali u izvesnom smislu i spoljanji,sredinski faktori to se najvie vidi kod prevebavanja levorukih.Levatvo je prirodna manifestacija isto kao i desnorukost, a ne loa navika.Potiskivanje levorukosti i potreba za prevebavanjem nastala je iz mnogobrojnih predrasuda i zabluda vezanih za levoruke osobe.Dugo se levorukost smatrala niom razvojnom vrednou i povezivana je sa razvojem raznih poremeaja, kao to su poremeaji u ponaanju. Meutim, savremena saznanja upuuju na injenicu da sama levorukost nije dispozicija za razvoj raznih poremeaja, i da se poremeaji pojavljuju upravo nasilnim kidanjem bioloki datih i uspostavljenih veza.Najdestruktivnije posledice nastaju ako se prevebavanjem zapone u predkolskom periodu, meutim do ozbiljnih posledica dolazi i ako se levoruki uenik prevebava u kolskom periodu.Ruenje uspostavljene dinamike razvoja dovodi do poremeaja u motornoj oblasti, u oblasti razvoja govora i intelekta, kao i u oblasti ponaanja deteta.Posledice u motornoj oblasti nastaju zbog potiskivanja spretnosti vodee ruke na raun nevodee koja je manje spretna.Radnje koje se izvode nevodeom rukom su neprecizne, a rezulteti rada su umanjeni.Ovakvo stanje dovodi do negativne motivacije i uz kanjavanje zbog nespretnosti, stvara se otpor prema svimmanuelnim aktivnostima.Dete se potiskuje na nii nivo spretnosti,gubi samopouzdanje i razvija oseaj manje vrednosti. Najoiglednije posledice potiskivanja levorukosti nastaju u oblasti razvoja govora.Govor je pre svega motorna aktivnost i u situacijama naruene motorike govorni razvoj kasni, a samim tim i razvoj viih funkcija.Posledice u oblasti karaktera ogledaju se u tome to proces prevebavanja dete doivljava kao napad na vlastitu linost.Karakterno jaka deca se najee brane agresivnim ponaanjem, dok se slabija povlae uz razvoj razliitih stepena depresivnog ponaanja.Najei simptomi nasilne preorjentacije levorukih uenika su:

motorni nemir-manifestuje se ka suvina, nepoeljna aktivnost celog tela ili samo leve ruke za vreme pisanja desnom rukom promene u ponaanju- mogu nastati na samom poetku prevebavanja ili postepeno u toku prevebavanja.Uenik postaje plaljiv i plaljiv, agresivan i osvetoljubiv,neposluan, tvrdoglav i sklon laima i obmanama tekoe pri pisanju desnom rukom- pisanje postaje neravnomerno, nekoordinirano, a rukopis neitak, pri pisanju diktata pojavljuje se veliki broj greaka, neuroze- u obliku plaljivosti i negativistikog stava prema okolini, u obliku tikova, eneureza( nono mokrenje) mucanje- koje sa prekidom prevebavanja moe da nestane, ali je jedan od prvih simptoma nasilne preorjentacije otpor prema koli- koji je praen psihosomatskim problemima( muninom pre polaska u kolu, jutarnjim povraanjem, beanjem sa asova), negativnim odnosom prema uitelju idrugovima, nemarnost prema kolskom priboru itd lo kolski uspeh-moe biti izraen na poetku kolske godine, a moe da se pogorava i tokom kolskog rada kolebanje kolskog uspeha- ogleda se u neravnomernosti rezultata rada uenika i kolebanju ocena, posebno u diktatima.Uenik se bolje snalazi u usmenom nego u pismenom odgovaranju specifini problemi u itanju i pisanju koji po oblicima manifestacije podseaju na disleksiju i disgrafiju apsencije(prozorii)- predstavljaju stanje kratke psihike odsutnosti.Uenik radi neki zadatak,odjednom zastane i ne moe da produi sa radom jer se ne sea ta dalje treba da uradi.To je kratkotrajna pojava nakon koje uenik nastavlja uspunu radnju od pozicije na kojoj je zastao.

Prevebani uenik moe da: pie desnom rukom, ali da crta i izvodi sve manuelne aktivnosti levom rukom; da pie, crta, i hrani se desnom rukom, ali da sve manuelne radnje koje ne podleu drutvenoj kontroli, izvodi levom rukom; da pie i crta desnom rukom, ali i da veinu manuelnih aktivnosti izvodi takoe desnom rukom. Detetu treba omoguiti da od najranijeg uzrasta koristi svoju vodeu ruku.Lateralnost se kod raznih ljudi pojavljuje u raznom stepenu inteziteta: od snani izraene desnorukosti ili levorukosti, pa sve do neznatnih razlika u rezultatima rada parnih organa ( kod ruku tzv.oberukost - ambidekstrija).Namerno vaspitanje za oberukost nije potrebno, nefizioloko je, dakle kodljivo.Vaspitanje mora da potuje uroenu dominaciju, tj. da podstie i razvija uroenu desnorukost ili levorukost, da se pojaava dominacija.Tek kade je delovanje dominantne hemisfere uvreno u aktivnostima I I signalnog sistema( govor i pisanje) moe se oberunim aktivnostima podsticati aktivnost nevodee ruke.Na taj nain se podstie oberukost vieg tipa, tj, oberukost sa svim stranama sauvane i izraene dominacije. Prof S. Bojanin u knjizi ,, Neuropsihologija razvojnog doba sa reedukativnim metodama istie da je problem kada lateralizovanost nije definisana, odnosno kada se javlja oberukost (ambidekstrija).Radi se o neusklaenosti izmeu slojeva u kojima se definie lateralizovanost pokreta i funkcija.Neke osobe tokom celog ivota ostaju ambidekstri, to za posledicu moe imati da se slabije snalaze u proceni prostora uopte, a naroito u proceni desno-levo.

U toku predkolskog uzrasta i prvog razreda mora se strpljivo pratiti sam razvoj i fiksacija lateralizovanosti.Detetu treba ostaviti izbor da samo odabere ruku sa kojom e drati olovku, a nikako na silu stavljati olovku u ruku za koju mislimo da je odgovarajua.