Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet

SEMINARSKI RAD
Predmet: Obrada mesa Tema: HACCP sistem na liniji klanja kod svinja

Profesor: dr Igor Tomaevi, docent

Studenti: Aimovi Jovana TA 10/303 Jovani Jovana TA 10/417 Cvetkovi Milica TA 10/339

Beograd, maj 2013

1. UVOD Bolesti koji su izazivai poreklom iz hrane jesu neprijatne i mogu biti ak i fatalne. Posledice su mnogostruke. Pojava epidemije ove vrste nanosi tetu trgovini i turizmu, smanjuju prihode i poveavaju nezaposlenost. Lo kvalitet hrane proizvoaa dovodi do trajnog gubitka poverenja od strane potroaa. Za vreme Austo-Ugarskog Carstva u periodu izmeu 1897. i 1911. godine, nastala je kolekcija standarda pod nazivom Codex Alimentarius Austriacus. Prva industrija koja donosi internacionalne standarde za svoje proizvode bila je industrija mleka. 1945. godine osnovan je FAO (Food Agricultural Organization), 1948. godine osnovan WHO (World Health Organization), 16.05.1963 gonine zasedanje Svetske Zdravstvne Skuptine odobrava usvajanje FAO/WHO programa standarda hrane te osniva Codex Alimentarius Commission. CAC obuhvata procentualno 97 % stanovnitva ili 163 zemlje lanice. CAC donosi i usvaja odgovarajue Codex standarde, preporuke i direktive po procedurama regulisanim statutom ovog tela. Komiteti i standardi se bave pitanjima od generalnog znaa ja nazivaju se horizontalni, a ukupno ih je devet meu kojima i Komitet za higijenu hrane. Postoje i oni koji se bave pitanjima od znaaja za posebnu vrstu prehrambenih artikalima nazivaju se vertikalni, i ima ih ukupno esnaest meu kojima su i Komitet za higijenu mesa, Komitet za mleko i proizvode od mleka i slino. CAC zvanino promovie i preporuuje HACCP od 1997. godine. HACCP (Hazard Analysis and Critical Control Points) je skup ili sistem principa i pravila, kojima se obezbeuje preventivna zatita bezbednosti hrane i zdravstvena ispravnost namirnica, koje stiu do krajnjih potroaa. Nastao je s ciljem da eliminie nepoeljne sluajeve kao to su: trovanja izazvana zdravstveno neispravnom hranom, razne vrste oboljenja koje se prenose hranom, konzumiranje zdravstveno neispravne hrane, prisustvo neeljenih sastojaka ili stranih tela u hrani i sl.Na osnovu definicije lako moemo zakljuiti zato je bitan za klanice i mlekare.

2. Preduslovni programi Bez preduslovnih programa HACCP nije mogue sprovesti. U svakom segment prehrambene industrije moraju biti obezbeeni higijensko -sanitarni uslovi neophodini da bi se hrana zatitila od bilo kakve kontaminacije ili oteenja. Zatita hrane se ostvarije primenom dobre proizvoake prakse (Good Manufacturing Practice - GMP). 2.1. Dobra proizvoaka praksa Dobra proizvoaka praksa ukazuje ta je potrebno da se uradi, da bi se spreilo zagaenje hrane, kao i kada I ko to treba da sprovede. Dobra proizvoaka praksa se ne odnosi na odreene (specifine) tetne inioce (opasnosti) i gubitak kontrole nad GMP nee, uvek i neizostavno, direktno ugroziti zdravlje potroaa; ali ce poveati odnosne rizike. Oblasti u kojima se dobra proizvoaka praksa ostvaruje su: osoblje: ukljuujui njihove zadatke, opis posla, organizacionu strukturu i obuku iz higijene; prostorije: ukljuujui mesto i raspored (dizajn, graevinske aspekte, odravanje, radno okruenje ukljuujuci svetlost, temperaturu, vlanost); oprema: ukljuujui oblik, odravanje i podeavanja (kalibracije); sirovine za proizvodnju: ukljuujui ive ivotinje, materijale za pakovanje, sastojke hrane i hemikalije; sledljivost proizvoda; slube, ukljuujui sanitarnu, za uklanjanje otpada, snabdevanje elektrinom energijom, vodom, parom i za hlaenje. dokumentacija. 2.2. Dobra higijenska praksa Adekvatna I efikasna situacija fabrike je od velikog znaaja za svaki korak u procesu proizvodnje hrane. Ona mora da obuhvati okruenje objekta, svu procesnu opremu, pribor I alat kao I sve zaposlene. Koliko e bezbednost hrne biti zavisi od sanitarnih uslova koji su obezbeeni. Nehigijensko odravanje ureaja, loe rukovanje opremom, ureajima I loe rukovanje hranom, loa lina higijena stvaraju uslove u kojimaje kontaminacija proizvoda neminovna. Standardnu radnu procedure sanitacije (SSOP) ine propisani postupci koji se sprovode rutiski a imaju za cilj kontaminaciju ili kvarenje proizvoda. Odravanje dobre higijenske prakse (Good Hygiene Practice - GHP) pomae da se kvarenje namirica svede na minimum, sprei trovanje hranom, spreavanje direktne, posredne i unakrsne kontaminacije. 2.2.1. Glavne karakteristike objekta

Nedovoljno osmiljeni i loe izgraeni objekti, kao i neadekvatno odabrana I ugraena/postavljena oprema, mogui su izvor fizikih, hemijskih i mikrobiolokih tetnih agenasa, koji mogu dovesti do bolesti ili povreda potroaa. Zavisno od prirode posla i opasnosti vezanih za njega, objekti, prostorije i oprema treba da budu osmiljeni, izgraeni, smeteni i korieni na nain kojim se obezbeuje: da je zagaenje hrane minimalno; odgovarajue odravanje, isenje i dezinfekcija, kao i smanjenje zagaenja putem vazduha; da povrine i materijali, posebno koji su u dodiru sa hranom, budu neotrovni, dugotrajni i da se lako iste i odravaju; da, gde je potrebno, u objektu bude omogueno odravanje potrebnog nivoa temperature, vlanosti, strujanja vazduha, i slino; da postoji uspena zatita od ulaska/prodora i naseljavanja tetoina. 2.2.2. Lokacija objekta Prilikom donoenja odluke o lokaciji objekta, potrebno je razmotriti izvore mogueg zagaenja hrane i proceniti uspenost mera kojima se ta opasnost moe otkloniti. Objekat ne treba da bude izgraen na podruju gde je, nakon razmatranja raspoloivih zatitinih mera, jasno da bi pretnja po bezbednost i pogodnost hrane i dalje postojala. Prilikom izbora lokacije, treba uzeti u obzir i sledee:,pogodnost zemljita za izgradnju;.dostupnost elektrine energije i pijae vode; mogunost efikasnog odvoenja otpadne vode (kanalizacija); postojanje puteva za motorna vozila; blizina naselj prirodno strujanje vazduha. 2.2.3. Opte ureenje objekta Ureenje (izgled, raspored i konstrukcija) objekta treba da omogui dobru higijensku praksu i zatiti hranu od unakrsne kontaminacije. Graevine treba da budu sazidane od vrstih/trajnih materijala, da mogu lako da se odravaju i iste, a gde je potrebno i dezinfikuju. Izgled, raspored i konstrukcija prostorija treba da omogui dovoljno prostora za sprovoenje dobre proizvoake i dobre higijenske prakse prilikom svih postupaka vezanih za hranu. Svaka prostorija treba da zadovolji odreene uslove: podovi, zidovi, tavanica, vrata, prozori. 2.2.4 Oprema Oprema koja dolazi u dodir sa hranom, treba da je napravljena I osmiljena od materijela koji se lako peru, iste, dezinfikuju I odrzavaju. Oprema takoe mora biti od nerajueg I neotrovnog materijala, sa glatkim povrinama. 2.2.5. Instalacije 2.2.5.1. Snabdevanje vodom Snabdevanje pijaom vodom, ukljuujui njeno raspo deljivanje i odravanje temperature, treba omoguiti gde god je potrebno, kako bi se osigurala bezbednost i

pogodnost hrane. Na svim mestima, povrinama i ureajima gde se direktno ili indirektno radi sa hranom ili gde sa njom dolazi u dodir, mora da se koristi voda kvaliteta vode za pie. Voda koja nije kvaliteta vode za pie. moe se koristiti samo tamo gde nee kontaminirati hranu. Tehnika voda mora da ima potpuno odvojen sistem razvoda od sistema za snabdevanje objekta vodom kvaliteta vode za pie, kako ne bi dolo do njihovog meanja. 2.2.5.2. Odravanje temperature U objektima za hranu treba omoguiti odgovarajue grejanje, hlaenje, termiku obradu ili smrzavanje, zavisno od poslova koji se obavljaju. 2.2.5.3. Osvetljenje, vazduh I ventilacija Proizvodne prostorije, radne povrine I predmeti rada moraju da budu osvetljeni svetlom odgovarjueg intenziteta. Kao vetako osvetljenje se koristi difuzna svetlost bele boje. Propisane maksimalne vrednosti za jainu svetlosti za vanije prostorije na ud aljenosti od 90 cm od povrine poda iznose: 1. 550 luksa, na mestima pregleda ivotinja I mesa 2. 220 luksa, u proizvodnim prostorijama 3. 110 luksa, na ostalim mestima u objektu. U prostorijama u kojima se koristi zagrejana voda I u kojima ima vie ispa renja, gde se oslobaaju neprijatni mirisi kao I prostorije u kojima radi vei broj radnika mora se obezbediti prirodna ili vetaka ventilacija, odvod vodene pare I neprijatinh mirisa. Otvori za odvod pare I neprijatnog mirisa moraju biti snabdeveni filte rima I zatitnom mreom protiv ulaska insekata I glodara. 2.2.5.4. Odvod otpadne vode. Sistem za odvod otpadnih voda treba osmisliti i izgraditi tako da: efektivno odvodi otpadnu vodu, odnosno da njegove mogunosti budu dovoljne i tokom najveeg obima rada; da se lako isti i odrava; da se kree u jednom smeru, odnosno, da se sprei vraanje vazduha ili tenosti; da je zastien od prodora i naseljavanja tetoina. 2.2.6. Uslovi za odravanje line higijene Sredstva i prostorije za linu higijenu moraju da budu raspoloivi i lako dostupni, da bi se odrao odgovarajui nivo line higijene i izbegli kako kontaminacija hrane tako I kontaminacija/infekcija zaposlenih. 2.2.7. Efikasnost higijenskih mera Uspenost higijenskih mera se prati i povremeno se preduzimaju provere (audit) i

inspekcije pre poetka rada. Gde je potrebno, uzimaju se i uzorci sa povrina prostorija, ureaja i hrane za mikrobioloka ispitivanja. Dobijeni podaci se redovno pregledaju i vrese odgovarajua podeavanja/prilagoavanja higijenskih mera im se zapaze negativnitrendovi i promene u tim podacima. 2.2.8. Transport Prilikom utovara, istovara i prevoza, hrana i njeni sastojci moraju da budu zatieni od tetnog uticaja mikrobiolokih, fizikih i hemijskih opasnosti, kao i od prisustva tetoina. Nedovoljno oiena, loe odravana i neodgovarajua transportna sredstva i kontejneri, ukljuujui i nepotpunu odvojenost upakovanih od neupakovanih namirnica, stvaraju uslove za mikrobioloku, fiziku ili hemijsku unakrsnu kontaminaciju hrane tokom transporta. 2.2.9. Posetioci U prostorijama gde se vri proizvodnja, obrada i rukovanje hranom , posetioci moraju da nose zatitnu odeu kao i da ispunjavaju sve ostale uslove u pogledu zdravlja, line istoe i higijenskih pravila ponaanja, na isti nain kao i sami zaposleni. Radi sopstvene bezbednoti preporiuje se da posetiocima date zdravstveni upitnik. 2.2.9.1. Dokument 1. Ime I prezime: ______________________ Adresa:____________________________ Zanimanje:_________________________ Ovim se obavezujem da neu ni na jedan nain ugroziti ili uznemiravati radnike ili proizvodnju. Takoe odgovorno tvrdim da trenutno ne bolujem od bilo kakvih oboljenja. Ukoliko sam bolestan/na ili ima nekakvih problema obavesticu tehnologa kako bi mogao preduzeti odrenjene mere. Nakit I tome slino moram odloziti I prilikom obilaska pogona potovati sve propise o sanitarno higijenskim merama. Takodje odgovorno tvrdoim da neu dodirivati maine ili smese kao ni gotove prizvode. Takodje neu uzimati proizvod I jesti van zona predvienih za to.. Ukoliko ne ispotujem gore navedeno svestan/na sam da odgovaram pred zakonom za svoje postupke. Potpis:_________________ Datum:_________________ Ovakv upitnik je potrebno postaviti I radnicima pre preuzimanja smene kako bi dodatno obezbedili proizvod I sebe.

3. Klanica Prilikom izgradnje klanice teba se voditi rauna o samom izboru lokacije. Po pravilu mesto za izgradnju klanice mora biti izvan naseljenog mesta. Takodje zemljite na kome se kranica gradi mora biti stabilno i ocedito sa izuzetno niskimnivom podzmhih voda. Mora se obratiti panja i I u kom smeru duvaju vetrovi kako ne bi neprijatni mirisi dospeli u naseljeno mesto. Veliina parcele moira biti dovoljno velika kako bi se mogao urediti krug objekta. Krug objecta ine zemljite, zgrade, putevi, platoi i druge izgraene povrine koje slue proizvodnji. Krug objekta se prema karakteru sadraja deli na isti I neisti deo

Slika br.1. Krug objekta (1 portirnica, 2 upravna zgrada, 3 istovarna rampa, 4 stoni depo, 5 koridor, 6 klanica , 7 hladnjaa, 8 prerada, 9 opremna rampa, 10 radionice i garae, 11mesto za pranje vozila, 12 kotlarnica sa spremitem goriva, 13 ubrite, 14 ureaji za preiavanje vode, 15 trafostanica)

3.1 Dnevni monitoring stanja krug I objekta Dnevni monitoring stanja kruga I objekta nije neophodno da vri struno lice. Dnevni monitoring se moe vriti jednom ili vie puta dnevno, ukoliko se pojavi problem treba delovati ili obavestiti svoje nadlene kako bi se problem to pre odklonio. Tabela 1. Dnevni monitoring stanja kruga I objekta Instrukcije: vizuelno proveriti svaki proctor I oceniti kao: U-usaglaeno Datum: i N-nesaglaeno Smena: Nadzor izvrio: Ptpis: Red. Br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Kontrolne mere Period nadzora Stanje i higijena kruga pogona Stanje I higijena portirnice Stanje I higijena istovarne rampe Stanje I higijena stonog depoa Stanje I higijena koridora Stanje spoljanog zida klanice Stanje spoljanog zida hladnjae Stanje spoljanjeg zida prerade Stanje I higijena otpremne rampe Stanje I higijena radionice I garae Stanje I higijena mesta pranje vozila Stanje I higijena kotlarnice Stanje ubrita Stanje I higijena objekta za vodu Stanje I hhigijena trafo-stanice Stanje U N Period nadzora

3.2. Dnevni monitoring SSOP-a Preduzee je to koje snosi odgovornost za primenu odnosno sprovoenje, unapreivanje napisanih procedura iz SSOP plana. Ove aktivnosti imaju za cilj da zatite proizvod od direktne, posrede I unakrsne kontaminacije. Tabela 2. Dnevni monitoring SSOP-a Pre Posle Vremenski proizvodnje 3h interval Podrazumevane oznake U I N Uneto tano vreme Bezbednost vode: 1. Ventil protiv povratne sinfonae na mestu I ispravni Stanje I higijena povrine koje dolaze u kontakt sa hranom: 1. oprema I radne povrine iste I dezinfikovane 2. Pribor I alat ist I dezinfikovan 3. Zapisi za utroak sretstava ua dezinfekciju Spreavanje unakrsne kontaminacije: 1. radnici nose opremu (rukavice, mreice I dr.) 2. Oprema za dezinfekciju radnika u funkciji 3. Podovi isti bez zadrane vode, plafoni bez kondenzacije 4. Kuleri I isparivai isti 5.Smee I konfiskat vam pogona 6. Sirovina I gotov proizvod fiziki odvojeni Posle 6h Posle proizvodnje Korektivne mere I komentar

Tabela 3. Dnevni monitoring SSOP-a

Podrazumevane Vremenski Pre Posle oznake: interval proizvodnje 3h Uneti tano vreme Pranje I dezinfekcija ruku, higijena toaleta: 1. Mesta dezinfekcije I higijene ruku odgovarajue snabdevena 2. Taoleti u funkciji, isti I odgovarajue snabdeveni UiN Zatita hrane Iod kvarenja I kontaminacije: 1. Noevi, ajbne, igle injektora I tome slino 2. Aditivi, zaini, dr. dodaci hrani oznaeni I odgovarajue uskladiteni 3. Toksine materije, deterdenti I dr. oznaeni I odgovarajue uskladiteni Zdravlje radnika: 1. Radnici ne pokazuju znake zdravstvenih problema tetoine: 1. tetoine uklonjene iz zamki I bezbedno iznete Iz pogona

Posle 6h

Posle Korektivne proizvodnje mere I komentari

4. Situacioni plan Iako preduzimamo sve mere da nam pogon I krug oko fabrike ostane ist, esto se desava da prevoznici stoke zagaze kamijonima na podruje istog dela a da toga nisu ni svesni, iz tog razloga nam je potreban situacioni plan kruga.Najednostavnijim obelezavanjem na betonu povlaenjem crvenih I zelenih linija moemo reiti ovaj problem. Ovakvo reenje ne zahteva ni puno novca a ni puno vremena. Takoe izuzetno jasno bez obzira na jezike I pismenost.

Slika broj 2. Situacioni plan okruga ( zelene linije-isti deo, crvene linije-prljavi deo)

5. Plan pogona na liniji klanja svinja

Linija klanja je specifina za svaku vrstu ivotinja. Pa tako na liniji klanj kod goveda imamo sledee operacije: omamljivanje, klanje, urenje, opaljivanje, evisceracija, rasecanje, dalja prerada. Samim tim plan se mora prilagoavati vrsti ivotinje I operacijama koje se obavljaju.

Slika broj 3. Plan pogona na liniji kalanja svinja

6. Pripremne aktivnosti 6.1. Formiranje HACCP tima Veoma je vano napraviti pravi balas znanja, iskustva I vetine kako bi ovaj tim imao neophodan potencijal da prikupi, obradi I evaluira sve podatke od znaaja za kasniju analizu rizika I odreivanje kritinih kontrolnih taki. Ukoliko u kompaniji nedostaj u strunjaci ih neke oblasti kao to su mikrobiologija, hemija I tome slino mogue je u tim uvesti ljude (eksperte) koji nisu stalno zaposleni u samoj kompaniji a ovakvim znanjem raspolau. esto vakve lanove HACCP tima nazivamo lanovima sa sa strane. Broj lanova HACCP tima zavisi pre svega od veliine kompanije. Preporuka je da za velike kompanije ovaj broj ne prelaz est, za srednje pet, a za male da broji dva do tri lana. Kao bi sve funkcionisalo kako treba HACCP tim mora da ima svog vou. Glavni zadatci voe hasap tima su: 1. vodei razvoj i uspostavljanje HACCP plana;

2. vodi evidenciju I dokumentaciju; 3. planira I organizuje validaciju I verifikaciju HACCP plana; i 4. obavetava rukovodstvo o aktivnostima koje ti sprovodi. Glavni zadaci ostalih lanova HACCP tima su: 1. pomau razvoj i primenu HACCP plana; 2. doprinose radu tima u skladu sa svojim znanjem, radnim odgovornostima I iskustvu, a naroito u oblastima identifikacije opasnosti i utvrivanju kontrolnih mera; 3. redovno sprovode aktivnosti za koje su zadueni HACCP planom; i 4. uestvuju u validaciji i verifikaciji HACCP plana. Tabela 4. Odluka o formiranju i lanovima HACCP tima HACCP TIM Naziv preduzea: J2M____ Br lana tima 01 Jovana Jovani DATUM FORMIRANJA I Zaduenje u HACCP timu

Naziv radnog preduzee Glavni tehnolog

mesta

Mlai referent 02 Jovana Aimovi Milica Cvekovi Pera Peri 04 OSTALI UESNICI (lanovi HACCP tima koji nisu stalno zaposleni u preduzeu) Oznaka Ime ,prezime A Igor Tomevi 6.2. Opis i sastav proizvoda Institucija i radon mesto Profesor, Poljoprivredni fakultet

Mikrobiologija (rizici)

Mlai referent

Hemijski rizici

03

ef labaratorije

Verifikacija

Zaduenje u HACCP timu Konsultant

HACCP tim mora da napravi kompletan opis i sastav svakog proizvoda pojedinano, ukljuujui sve relavanne podatke koji mogu pomoi u dentifikaciji potencijalnih rizika po bezbednost datogproizvoda. U kratko, opis I sastav proizvoda mora sadrati, ali nije ogranien na, ime proizvoda, njegovu ifru, naziv regulative kojom su blie odreeni parametric njegove hemijske ispravnosti, koriene sirovine, podataka od vanosti za mikrobiloki rast i razvoj (aw vrednost, pH, I sl.), kratak opis tehnolokog procesa, pripadajuu i zbirnu ambalau, uslovi uvanja I skladitenja, poencijalne korisnike I ome slino. Tabela 5. Primer opisa i sastava proizvoda

Deklarisani naziv i ifra proizvoda SVEE MESO, 1 Grupa proizvoda (prema pravilniku Sl list SCG 09.07.04) SP A R Meso svih kategorija S O I kategorija mesa TI II kategorija mesa A Z III trea kategorija mesa V V Dodaci ija je koliina O ograniena D A

br 33 od Dodaci koji ne potiu od mesa Adiivi I konzervani

Ambalani materijal

Ostalo

Opis tehnolokog Odmor ivoinja u depou, veterinarski pregled, omamljivanje strujom procesa proizvodnje klanje, urenje i skidanje ekinja, opaljivanje, evasceracija, veterinarski pregled post mortem, rasecanje trupova, pranje trupova, zavrni pregled, hlaenje I skladitenje polutki. Ambalaa Pakovanje (pojedinano, zbirno)

Tabela 6. Primer opisa I sastav proizvoda

Fiziko-hemijski Definisani (propisani pokazatelji kvaliteta)

Senzorni

Skladitenje Posebni uslovi

Transporta

U maloprodaji

Vreme Odrivost (rok upotrebe)

Uslovi

Korisnici proizvoda Uslovi uvanja Informacije za potroae Naini pripreme

Deklaracija proizvoda

SVEE MESO Sastojci: Upotrebljivo do:___________ uvati na temperature od

6.3. Dijagram toka ematski prikaz od prijema sirovine i ambalae, preko skladitenja i do isporuke finalnog proizvoda kupcu, nazivamo dijagram toka. Dijagram toka nam kasnije olakava analizu rizika, jer se u njemu nalaze informacije o onim fazama proizvodnje koje mogu prouzrokovati potencijalnu kontaminaciju, te o procesinim koracima koji, po svojoj tehnolokoj prirodi, mogu kontaminaciju da uklone. Zato ga treba shvatiti kao ne izastovan alat u analizi rizika. Takoe ga ne treba optereivati informacijma koje nisu vezane direkto za bezbednost konkretnog proizvoda. On mora biti pregledan, i pisan iskljuivo na tehnoloko/inenjerskom principu a nikako estetskim ili nekako drugim.

Stoni depo, smetaj i odmor svinja zklanje Veterinarski pregled ivotinja Omamljivanje strujom Klanje ivotinja i iskrvarenje urenje i skidanje dlake Skidanje papaka, kaenje na visei kolosek Opaljivanje Tuiranje i poliranje trupova Obrezivanje anusa Organi grudne duplje Evisceracija Vet.sanitarni pregled organa pm. Rasecanje trupova Vet.sanitarni pregled trupova pm Odvajanje mozga Vaenje mozga i kimene modine Uzimanje uzorka za trihinoskopiju Klasiranje trupova Pranje trupova (kabinet) Zavrni pregled Hlaenje polutki i skladitenje Sl. 4. Dijagram toka na liniji klanja svinja Odvajanje k.modine Organi trbine duplje Odvajanje ekinja Odvananje papaka

Tabela 7. Analiza opasnosti i odreivanje CCPa za svee meso

MOGUI RIZICI B-bioloki H-hemijski F-fiziki

Da li je rizik stavljen pod kontrolu od strane nekog od preduslovnih programa ?

Da li se rizik javlja na nivou znaajnom za zdravstvenu ispravnost?

Procesni korak

DA-navesti Uvedeni ili kojim kontrolisani NE-sledei pri korak procesnom koraku

(1)

(2)

(3)

Da li postoji mera koja se moe preduzezi u ovom procesnom koraku sa sprei, DA-objasniti otkloni ili NE-sledei umanji rizik korak do prihvatnjivog nivoa? DA-CCP NE-sledea taka (4) (5)

Postoji li mera da u nekom od narednih koraka sprei. Otkloni ili smanji rizik do prihvatljivog nivoa? DA-koji je to korak NEpreispitati sistem (6)

Kritika kontrolna taka CCP

(7)