2.

MERENJE DOMAIH IVOTINJA

Osnovni cilj merenja domaih ivotinja jeste utvrivanje telesnih dimenzija.

1. Meusobno poreenje ivotinja iste ili razliitih vrsta,

2. Razumevanje brojnih fizioloki i biohemijski procesi koji se deavaju u ivotinjskom organizmu.

ZNAAJ MERENJA U STOARSTVU:

Jedino se merenjem dobijaju tani i sigurni podaci o optoj telesnoj razvijenosti grla i harmoninosti njegove grae. Podaci o telesnim merama neophodni su za matinu evidenciju i procenu priplodne vrednosti. Praenje toka porasta i razvitka od roenja do pune razvijenosti.

Prevoenjem apsolutnih vrednosti u relativne vri se poreenje telesne razvijenosti ivotinja razliitih rasa ili iz razliitih odgajivakih podruja.
Merenje razvijenosti znaajno je za utvrivanje rasnih standarda.

Na osnovu pozitivnog ili negativnog odstupanja od utvrenog rasnog proseka ili postavljenog cilja, ivotinje se ocenjuju i svrstavaju u odreene kategorije ili klase.

PRIBOR ZA MERENJE DOMAIH IVOTINJA

Za merenje domaih ivotinja koristi se razliit pribor u zavisnosti od toga ta se eli izmeriti ili dobiti. Najei pribor koji se koristi prilikom merenja domaih ivotinja obuhvata sledee: 1. litinov tap, 2. estar (cirkle),

3. uglomer (hipogoniometar),
4. pantljika, i 5. vaga.

TELESNE DIMENZIJE
1. Visine 2. Duine 3. irine 4. Dubine 5. Obimi 6. Telesna masa

VISINE (1)
1. VISINA GREBENA. Predstavlja vertikalno rastojanje od podloge, iza prednjeg kopita ili papka, do najvie take na grebenu (predeo izmeu II i V lenog prljena). 2. VISINA LEA. Predstavlja vertikalno rastojanje od podloge do najvie take poslednjeg grudnog prljena. 3. VISINA KRSTA. Predstavlja vertikalno rastojanje od podloge do najvie take krsne kosti.

VISINE (2)
4. VISINA KORENA REPA. Predstavlja vertikalno rastojanje od podloge do najvie take korena repa. 5. VISINA SEDNJAE. Predstavlja vertikalno rastojanje od podloge do gornje ivice sednjane kvrge. 6. VISINA PREDNJIH NOGU. Predstavlja vertikalno rastojanje od podloge do grudne kosti, odmah iza lakta.

VISINE (3)
Sve dimenzije visine mere se Litinovim tapom, ree pantljikom. Pri merenju, Litinov tap treba da se dri u potpuno vertikalnom poloaju. Poloaj se podeava uz pomo libele koja se nalazi na gornjem delu tapa. Kada se merenje vri pantljikom, potrebno je da se to naznai pri registrovanju rezultata.

Visina grebena

Visina lea Visina krsta

MERENJE VISINE GREBENA LITINOVIM TAPOM

DUINE (1)
1. DUINA TELA (TRUPA). Predstavlja rastojanje od prednje ivice rameno-lopatinog zgloba do zadnje take sednjane kvrge. Razlikuju se:

kosa duina tela pri merenju tap se dri

koso; horizontalna duina tela tap se dri paralelno sa kimenim stubom.

Krajnje granine take merenja su u oba sluaja iste.

2. DUINA GRUDI. Predstavlja rastojanje od prednje ivice rameno-lopatinog zgloba do zadnje ivice poslednjeg grudnog prljena. Takoe se moe meriti koso i horizontalno.

DUINE (2)
3. DUINA SAPI. Predstavlja rastojanje od prednje ivice kuka do zadnje take sednjane kvrge. 4. DUINA REPA. Predstavlja rastojanje od korena repa do poslednjeg repnog prljena, mereno po spoljanjoj strani. 5. DUINA UIJU. Predstavlja rastojanje od osnove do vrha une koljke, po spoljanjoj ivici.

DUINE (3)
Duina trupa, grudi i sapi meri se Litinovim tapom ili pantljikom (uz posebnu napomenu). Duina grudi i sapi kod manjih vrsta i mladunadi moe se meriti i estarom. Merenje duine repa i uiju vri se iskljuivo pantljikom.

IRINE (1)
1. IRINA GRUDI. Moe se meriti na dva naina, i to kao: irina grudi iza lopatica predstavlja rastojanje na najuem mestu iza lopatica. Meri se tako to se tap dri odozgo, iznad ivotinje (preko grebena); irina grudi spreda predstavlja rastojanje izmeu spoljanjih taaka rameno-loptinih zglobova. Naziva se i irina prsa. Meri se tapom, s prednje strane ivotinje.

IRINE (2)
2. IRINA KUKOVA. Predstavlja rastojanje izmeu spoljanjih taaka kukova (bedrenih kostiju). 3. IRINA KARLINO-BUTNIH ZGLOBOVA. Predstavlja rastojanje izmeu spoljanjih ivica butnih zglobova. 4. IRINA SEDNJANIH KVRGA. Predstavlja rastojanje izmeu spoljanjih ivica sednjanih kvrga.

IRINE (3)
irina kukova i karlino-butnih zglobova meri se Litinovim tapom ili estarom (kod manjih vrsta), dok se irina sednjanih kvrga meri estarom.

DUBINE (1)
1. DUBINA GRUDI. Predstavlja vertikalno rastojanje od donje ivice grudne kosti do najvie take na grebenu. Meri se Litinovim tapom kod veih ili estarom kod manjih ivotinja.

OBIMI (1)
1. OBIM GRUDI. Predstavlja obim trupa odmah iza lopatica. 2. OBIM CEVANICE. Predstavlja obim na najtanjem mestu na cevanici.

Dubina grudi

Duina sapi

Duina tela

MERENJE OBIMA CEVANICE PANTLJIKOM

DIMENZIJE NA GLAVI (1)

1. DUINA GLAVE. Predstavlja rastojanje od vrha eone kosti do poetka nosnog ogledala (mesto gde poinju dlake).

2. IRINA ELA. Predstavlja rastojanje izmeu spoljanjih ivica orbitalnih lukova.

3. IRINA MEUROJA. Predstavlja rastojanje izmeu osnova dva roga.

4. DUINA ROGA. Predstavlja rastojanje od od osnove do vrha roga, po spoljanjoj (duoj) ivici.
5. OBIM ROGA. Predstavlja obim roga pri osnovi, na najirem mestu. Dimenzije na glavi se mere estarom ili pantljikom.

irina ela

Duina glave

MERENJE IRINE ELA ESTAROM

PRIPREMA ZA MERENJE (1)

CILJ MERENJA. Od toga zavisi broj dimenzija koje se uzimaju (istraivanja ili redovna kontrola telesne razvijenosti).

Za potrebe praktinog selekcijskog rada uzimaju se samo najvanije telesne dimenzije, i to:
visina grebena, visina krsta, dubina grudi,

duina trupa, duina sapi,

irina grudi (iza lopatica), irina kukova, irina sednjanih kvrga (enska grla), obim grudi, obim cevanice, i telesna masa.

PRIPREMA ZA MERENJE (2)

PRIRPEMA PRIBORA. PRIPREMA IVOTINJE. MERENJE DIMENZIJA PO REDU. 1. visine, 2. duine, 3. irine,

4. dubine,
5. obimi, i 6. telesna masa. Sve dimenzije se po pravilu mere s leve strane. Ali, poeljno da se izmere sa obe strane tela, saberu i podele sa dva.

RELATIVNI POKAZATELJI TELESNE RAZVIJENOSTI (1)

Izmerene telesne dimenzije na jednoj ivotinji predstavljaju apsolutne vrednosti koje tano karakteriu odreenu individuu.
Mautim, da bi se vrilo: poreenje ivotinja razliitog uzrasta ili razliitih rasa, ili da bi se potpunije procenila telesna razvijenost, harmoninost grae ili odnos pojedinih delova tela,

neophodno je da se apsolutni pokazatelji pretvore u relativne pokazatelje telesne razvijenosti.

RELATIVNI POKAZATELJI TELESNE RAZVIJENOSTI (2)

Uobiajeno je da se sve dimenzije stavljaju u odnos sa nekom osnovnom merom, a potom iskazuju u procentima osnovne mere.
Kao osnova najee se uzima visina grebena ili, neto ree, duina trupa. 1. mere visine i dubine se preraunavaju na VISINU GREBENA, 2. mere duine i irine se preraunavaju na DUINU TRUPA.

U oba sluaja dobijaju se relativne vrednosti koje su pogodne za poreenje.

INDEKSI TELESNE RAZVIJENOSTI (1)

Jo bolji nain za dobijanje pokazatelja telesne razvijenosti jeste izraunavanje indeksa telesnih dimenzija.
Pod indeksom se podrazumeva procentualni odnos jedne mere prema drugoj i izraunava se za one mere iji meusobni odnos najbolje prikazuje razvijenost pojedinih delova tela u odreenom stadijumu razvitka. Pomou indeksa moe se proceniti: opta telesna razvijenost grla,

proporcije pojedinih delova tela,

konstitucija, kao i pogodnost ivotinje za odreeni tip proizvodnje.

INDEKSI TELESNE RAZVIJENOSTI (2)

Izraunate vrednosti indeksa telesne razvijenosti daju dopunske informacije koje su vrlo korisne za kompletnu ocenu domaih ivotinja koja, pored rezultata dobijenih kontrolom proizvodnih sposobnosti, obuhvata i ocenu eksterijera, odnosno spoljanjeg izgleda ivotinje.

INDEKSI TELESNE RAZVIJENOSTI (3)

1. INDEKS FORMATA (OKVIRA)

Indeks formata = (DT / VG) 100 [%]

Ovaj indeks je vei kod tovnih nego kod mlenih rasa (kod istono-frizijske rase goveda ovaj indeks iznosi 120.8%, a kod orthorna 122.5%). Kod ivotinja kod kojih je dolo do zastoja u razvoju u toku intrauterinog perioda ovaj indeks je vei usled nedovoljnog porasta u visinu. Kod ivotinja kod kojih je dolo do zastoja u razvoju tokom ekstrauterinog ivota ovaj indeks je manji usled nedovoljnog rasta u duinu.

INDEKSI TELESNE RAZVIJENOSTI (4)

2. INDEKS GRUDI (GRUDNOG KOA)

Indeks grudi = (G / DG ) 100 [%]

Kod ivotinja tovnog tipa ovaj indeks je vei nego kod onih koje pripadaju mlenom tipu (orthorn rasa goveda 73.6%, simentalska rasa oko 69%, a istonofrizijska oko 62%). Vee vrednosti indeksa grudi imaju i teki, hladnokrvni konji u odnosu na toplokrvne. Kod primitivnih rasa svih vrsta domaih ivotinja ovaj indeks je manji, a naroito ako su grla jo i zakrljala. Sa promenama telesnih dimenzija u toku rasta ivotinja vrednost indeksa se neznatno smanjuje.

INDEKSI TELESNE RAZVIJENOSTI (5)

3. INDEKS DUBINE GRUDI

Indeks dubine grudi = (DG / VG) 100 [%]

Ovo je jedan od najvanijih pokazatelja telesne razvijenosti ivotinja.

Kod svih vrsta i svih rasa domaih ivotinja, u principu, se bolje ocenjuju vee vrednosti ovog indeksa.

INDEKSI TELESNE RAZVIJENOSTI (6)

4. INDEKS ZBIJENOSTI TRUPA

Indeks zbijenosti trupa = (OG / DT) 100 [%]

Ovaj indeks je slian indeksu dubine grudi.

5. INDEKS MASIVNOSTI Indeks masivnosti = (OG / VG) 100 [%] Naroito velike indekse masivnosti imaju teki, hladnokrvni konji i goveda tovnih rasa.

INDEKSI TELESNE RAZVIJENOSTI (7)

6. INDEKS TELESNE MASE

Indeks telesne mase = (TM / VG) 100 [%]

INDEKSI TELESNE RAZVIJENOSTI (8)

7. INDEKS PREGRAENOSTI

Indeks pregraenosti = (VKrsta / VG) 100 [%]

Vrednost ovog indeksa kod odraslih grla treba da je oko 100, odnosno VG = VKrsta.

Vee vrednosti ovog indeksa su karakteristine za mladunad i grla zaostala u razvoju i za takve ivotinje se kae da su pregraene.
Ako su kod mladih ivotinja izraunate vrednosti ovog indeksa manje od 100, to je znak da je dolo do poremeaja u rastu tokom embrionalnog perioda. Sa porastom ivotinje vrednosti indeksa se smanjuju, jer se visina grebena izjednaava sa visinom krsta.

INDEKSI TELESNE RAZVIJENOSTI (9)

8. KARLINO-GRUDNI INDEKS

Karlino-grudni indeks = (G / Kukova) 100 [%]

Kod tovnih rasa ovaj indeks je vei nego kod ostalih (orthorn 83.5%, istono-frizijsko govee 80%).

Kod mukih grla je manji nego kod enskih, usled razvijenijih grudi i ue karlice.
Sa uzrastom ivotinje vrednost indeksa se smanjuje, jer irina karlice raste due nego irina grudnog koa.

INDEKSI TELESNE RAZVIJENOSTI (10)

9. INDEKS DUINE NOGU

Indeks duine nogu = (VN / VG) 100 [%]

Vrednosti ovog indeksa su vee kod ivotinja respiratornog tipa nego kod ivotinja digestivnog tipa.

Sa porastom ivotinje vrednosti indeksa se smanjuju, odnosno vee vrednosti imaju mlaa grla.
Izraena visokononost kod odraslih ivotinja je nepoeljna i znak je zastoja u postembrionalnom razvoju, dok je kratkononost znak poremeaja koji su se desili tokom intrauterinog perioda.

INDEKSI TELESNE RAZVIJENOSTI (11)

10. INDEKS KOATOSTI

Indeks koatosti = (OC / VG) 100 [%]

Ovaj indeks pokazuje razvijenost kostura i od posebnog je znaaja kod procene radnih i trkakih sposobnosti konja.

Pokazatelj je tipa konstitucije.

ivotinje grube i snane konstitucije imaju vee vrednosti ovog indeksa nego ivotinje sa finom ili prefinjenom konstitucijom (npr. simentalac oko 15, a orthorn oko 13.9). Sa uzrastom se vrednosti indeksa poveavaju, jer se porast kostiju u debljinu deava kasnije u odnosu na njihov razvoj u duinu.

INDEKSI TELESNE RAZVIJENOSTI (12)

11. INDEKS IRINE ELA

Indeks irine ela = (ela / Du.Glave) 100 [%]

Po pravilu su vrednosti indeksa vee kod plemenitih rasa nego kod primitivnih rasa svih vrsta.

Sa porastom ivotinje vrednosti se smanjuju.

INDEKSI TELESNE RAZVIJENOSTI (13)

12. INDEKS OBLIKA KARLICE

Indeks oblika karlice = (Sednj.kvrga/kuk.) 100 [%]

Ovaj indeks je posebno vaan kod izbora enskih grla za priplod, jer se kod grla sa nepovoljnim (iljastim) oblikom karlice esto javljaju problemi pri poroaju. Povoljnije se ocenjuju vee vrednosti. Sa uzrastom grla vrednosti indeksa se smanjuju.