Sukob ljubavi i dunosti u Kornejevom Sidu

Ako se malo bolje sagleda sutina ljudske egzistencije, ovek, kao bie svojstveno samo po sebi, je osuen tekim mukama koje su osnov ljudskog rada: ljubav i dunost. Pokuavali su mnogi da objasne ta je zapravo ljubav, od ega se sastoji, koje su njene polazne take i emu vodi. Ali uvek se sve svodi, jo od Platona preko Duia i Pukina i do nas samih, na shvatanje ve shvaenog. ovek nesvesno zna reenje svim njegovim nevoljama. Problem je u tome to ne moe da shvati da je shvatio da se sve zasniva na oseanja koja su deo i porodinog , ljubavnog i poslovnog ivota. I kako bi opstao, dunost za razumevanjem oseanja postaje primarno naelo. ovek je duan da pre no to je kasno shvati ta mu je dunost. Svako je na Zemlji sa nekim zadatkom koji mora da rei pre no to istekne vreme. Njegovo vreme je njegova samospoznaja, pravilno korienje oseanja i posveivanje njima. Kada do nje doe, shvatie ta je njegova dunost zapravo njegov put ka oseanjima. Pjer Kornej je na suptilan nain pomerio granice ljudskog morala i produio time oveku vreme za postizanje njegovog cilja. On je sukobio dve nesukobljive stvari da bi time dokazao da je ovek vezan za sebe isto koliko i za voljenu osobu. Sukobio je ljubav, pravu i savrenu, sa ljudskim dunostima koje ga vode ka boljem duhu. Sukobio je krv glavnog junaka sa suzama njegove voljene. Ljubav je sukobio sa mislima time to ih je obe stavio u prvi plan svoje prie. Dakle, centralna tema Sida je ljubav. Kornejevska ljubav koju Kornej prvi uvodi i postavlja nova naela. Ljubav nije ulna i afektivna veza dvoje mladih koje se ele ve je ljubav sa potovanjem i divljenjem drugom partneru. Ona je zanos odnosno pozitivan moralni sud koji se, doveden do najvieg stepena, emocionalno zagreva i pretvara u zanos. Rodrigo, kao Kornejev centralni lik i dokaz njegovih naela, je predstavljen kao mladi plemi eljan junakim dokazivanjima isto koliko eljan i ljubavi, predstavnik tradicionalnih nepisanih naela i njihov branilac. On ima visoko shvatanje dunosti i pitanje asti. On zna i eli da

pokae da je najbolji, stavlja sebe iznad svih ali ne iznad svojih oseanja, tj. sebe. On izvor svega nalazi u tradiciji ali sebe kao emocionalno bie stavlja pre svega na prvo mesto. On se bori sa drugima, ali i sa samim sobom. On tei da prevazie samog sebe i da pritom bude primeen i da za to dobije priznanje. eli da voli i eli da bude voljen ali njegov krajnji cilj je da eli samu elju u sebi, to e mu predstaviti probleme ali mu podariti plemenitiju duu. Stoga, on e uvek teiti ka viem to e mu samo oplemeniti duu i opravdati njegova plemika naela. Njegov zadatak kao mladog viteza, kako kae Kornej u jednom trenutku, je ,, da rui kule i gradove, ali izmeu redova nasluuje se tiha poruka koja je usmerena na onu neniju stranu viteza. Poruka je sakrivena pod imenom Himena, predstavljena kao mlada devojka plemikog porekla, puna ljubavi i ednosti kojoj je potrebna iskra Rodrigove panje da bi itav kosmos oko sebe svela u jednu taku. Centar univerzuma za nju je Rodrigo, njena svrha i sutina jer Kornej ne bi mogao da opie Himenu bez Rodriga. Ona je cela u njegovom znaku. Kako kau neki kritiari Sida, Himena je za dan ili dva prebolela oca i posvetila se ponovo Rodrigu, ali nikada nije prebolela injenicu da nije pored Rodriga. Bez Rodriga Himena ne bi postojala a ni Rodrigo bez nje. Tu se oslikava poenta i poreklo univerzuma: ljubav platonska, jaa od asti i morala feudalnih plemia, toliko jaka da se zbog njenog ,, inteziteta pretvorila u gnev. Ako bismo Sida itali od pola do kraja, ili od pola do poetka ( ako bismo ga zapravo gledali kao neku vrstu Pavievog Hazarskog renika) primetili bi da su Himena i Rodrigo stalno u ljubavi i da se njihove replike tiu onog drugog; ili se prepiru ili ne ali kroz celu priu oni se vole, to je najbitnije Kornej kroz svoje delo Sid uvodi i zastupa nova moralna pravila. On dovodi u sukob tradicionalna pravila i oseanja. Kornejevski junak dolazi do novih sukoba i duhovnog usavravanja. Njegov junak se nalazi u procesu individualizacije na onom stepenu razvoja na kom se individualno ja ne potvruje kroz isticanje svoga prava na punu autonomiju, na vlastitu prisebnost, ve kroz identifikaciju sa plemikim ja. Lino ja postoji u funkciji kolektivnog ja rase i klase kojoj jedinka pripada; ono svu snagu i vrednost crpe iz ideala uzora i predaka, iji je otac jedini ivi predstavnik. Upravo na tom polju Kornej stvara novi ideal. Uloga oca je izuzetno vana u svetu Kornejevog pozorita. Otac otvara nov svet koji je vie okrenut prolosti nego sadanjosti i budunosti. On predstavlja ono za ta su se preci borili i time opravdava sva svoja dela i dela njegovog sina. On je predstavnik porodice, njeno ime i ugled i njen ideal. Prema tome, otac poto je najblii rod i najblii je precima i njihovim uzorima, itav jedan sistem vrednosti i ideala i, preko priklanjanja njegovoj volji, njegova 2

deca se u stvari potinjavaju tom sistemu vrednosti, koji niti ko moe, niti eli da dovede u pitanje. Prema tome, Rodrigov pristanak da umesto oca spere sramoru, teorijski je bio reen jo pre njegovog roenja; on je zapisan u sri njegovog plemikog bia, u celokupnom njegovom vaspitanju. Jer to mu je zapravo i bila svrha, tradicionalno gledano i sa porodine take gledita. On je bio vaspitan da uz pomo svoje plemike hrabrosti i asti slui porodici, da u njeno ime stie hrabrost tako to e da je brani, da u njeno ime slui kralju. Na njemu je da postigne ugled u porodici kako bi kasnije on mogao da bude primeran otac i da ponosno sedi pored svojih predaka. Ali Kornej porodini ideal i savrenu, istu ljubav sukobljava dramskim zapletom koji za sobom povlai unutranji i fiziki sukob junaka, stvavljajui znak pitanja na aktuelne moralne vrednosti. ista srea i ljubavna nadanja dvoje mladih iznenadno se prekidaju sporom izmeu njihovih oeva: njegovog, ostarelog Don Dijega, i njenog, neto mlaeg Don Gomeza. Sukob se tako neminovno prenosi na plan vremena: u ime prolih zasluga, kralj je Don Dijega izabrao za vaspitaa svog sina i time ga priznao za gospodara, najvieg posle sebe; ogoreni Don Gomez osporava prolost u ime sadanjosti , i opalivi mu amar, poniava ga kao roba. Samo dvobojem, samo smru se mogla sprati sramota i uspostaviti ravnotea. Zato Don Dijego poziva sina, Don Rodriga da ga zameni. Bolna, obavezna i neosporna unutranja borba Don Rodriga ga stavlja na giljotinu sainjenu od njegovih misli: izabrati ljubav a odrei se porodine dunosti, predaka, oca, (koji kao to smo videli igra vanu ulogu u Sidu i njegovim porodinim naelima) i tradicionalnih pravila. Ili ostati sa Himenom, koja je razlog svih njegovih dela, cilj njegove nenosti, zadrati tu neniju stranu viteza a osramotiti obraz. Skamenjen, prepolovljen na dve moralne mogunosti, kroz patnju on dolazi do svesti o jedinom putu kojim mora krenuti ako mora da postane dostojan Himenine ljubavi i oevog i svog ponosa: putem samoispitivanja. Da li je ispravno dokazati svoju sposobnost da je dosledan svog prezimena i svog junaenja ili dokazati da je sposoban voleti? On zapravo dokazuje oba; dokazuje da je bie, da postoji, svestan je svojih oseanja i svojih vrednosti. Pokorava se ocu i Himeni. On istovremeno dokazuje da je prisutan u samom sebi, jer se bori sa sobom, to je ekvivalentno njegovoj egzistenciji. Ako je ovek svesno bie onda je ljubav u njemu u razviu jer u sebi gaji oseanja. ta je ovek no sprava kojom ljubav manipulie kako bi dospela do svog cilja: do svoje sopstvene eksplozije koja e istu tu apsolutnu ljubav smestiti u univerzum ( za Rodriga taj univerzum je Himena). Ekvivalentno ovome, ovekova dunost je da se prepusti nedaama koje ljubav zahteva kako bi ona postala ista i bez predrasuda. Jedina takva oveka ini 3

opravdano stvorenim. Jer bez nje, nema inspiracije, a bez inspiracije nema rada ni stvaranja. Zato je ljubav ovekova dunost. Jedino ega se Rodrigo boji je od toga da li je sposoban da tu ljubav podri. U njemu nije bilo sukoba zbog dvoboja sa Don Gomezom ve bojazan od Himene, od rtve koju e ona da uloi kako bi opravdala svoju ljubav. On je svestan da e Himeninom odlukom doi do rtve koju e on morati da plati. Strah od nepoznatog, strah od bujice ljubavi koja bi mogla da donese preveliki bol ili preveliku radost, Rodrigo se dvoumi samo zato to je u pitanju Himenin otac za iju e osvetu ona traiti krv za krv. Prolie krv koju voli. On je voli zato to je junak i junai se zato to voli. Veliina njegove ljubavi ogleda se u veliini i jaini njegovih junakih dela. Cilj mu je da svojim podvizima , koji su opravdani njegovom au, zanese Himenu i postane njena opsesija, a zanesenost je jedna od bitnijih karakteristika kornejevske ljubavi. Himena e prepoznavi junaka u njemu, prepoznati osobu koja je dostojna njene ljubavi. Jer lako je uzeti ma u ruke i bezobzirno prolivati tuu krv, ali je tee voleti i biti svestan te ljubavi. A najtee je voleti osobu koja ga mrzi upravo zbog pogrenog, ali prinudnog, dokazivanja ljubavi. On je duan da se sukobi sa njenim ocem kako bi opravdao svoju ljubav i svoju ast jer samo astan ovek, ovek od karaktera i obraza moe iskreno i sa ponosom da voli. Ljubav je dakle sadrana u pojmu dunosti. Zbog iste te dunosti, odnosno ljubavi, Rodrigo namerno Himeni potencira njegovo junatvo i moguu smrt. Kae da bi, ako je potrebno, zarad nje u sigurnu smrt iao samo da bi joj dokazao i pokazao njegovu svrhu. Rodrigo se dakle time odrie same pomisli na institucialno ostvarenje ljubavi, na brak, a ne i ljubav. Upravo ubeenjem da e junatvom Himeni dokazati ljubav, Rodrigo je pobedio moralno bie u sebi i sauvao ljubav i nje postao jo dosledniji. Njemu nije bio vaan ivot ili smrt, zajednica ili odvojenost od Himene, ve mu je vano da celu svoju svrhu kao bia, njegov razlog postojanja, usmeri Himeni. Rodrigovo bie je bilo zapravo u znaku Himene a i njeno u njemu. On je bio sav u njoj i ona u njemu. Ne bi se mogli njihovi likovi i karakteri zamisliti da u Sidu postoji samo Himena bez Rodriga ili Rodrigo bez nje. Smrt Himeninog oca je bila upravo ta iskra koja je Himenu prosvetlila i pokazala joj put ka Rodrigu tj. njenom razlogu postojanja. A njegov unutranji sukob protiv dunosti i ljubavi je zapravo bio dokaz njegovih mogunosti. Napokon je Rodrigo shvatio da to su vei izazovi a malo mogunosti za njihovo reavanje, ljubav je vrednija. Njihova zajednika karakteristika (kao i karakteristike veine nas) je sposobnost da vole i da ljubav uzvrate. Ne moe svako da shvati svoju sutinu a jo tee sutinu nekog drugog. Takva sposobnost, kakvu su imali Himena i Rodrigo, se ne stie ve se od Boga kao dar dobija i kao Njegov dar ljubav postaje vrlilna. Kornej je u ljubavi video vrlinu koja proistie iz tenje prema dobru ( Himenine tenje ka Rodrigu i iz njegove 4

tenje ka njoj) i kojom upravlja misao o moralnom savrenstvu voljenog bia. Gubitak najvieg dobra-ljubavi, prirodno povlai sa sobom i gubitak asti, tanije reeno, prava na ast ,, Ona koja me je volela kao plemenita oveka omrzla bi me kad bih bio beastan,- kae Rodrigo.) Racionalistiki gledano, shvatanje ljubavi i prava na nju opravdava sve Rodrigove i Himenine postupke( to za potporu ima Platonovo naelo ljubavi). Ubistvo Himeninog oca je samo dokaz da je Rodrigo sposoban da pojmi ta je ljubav, emu ona vodi i na ta je sve spreman da uradi da bi je dokazao. Na planu dramske radnje, tema herojstva i tema ljubavi ostaju razdvojene sve do raspleta. Kako bi pronala izlaz iz zaaranog kruga takmienja vrlina i morala, Himena pribegava enskim lukavstvom kako bi napetost radnje privela kraju. Pribegavajui dvoboju i drevnom obiaju da pripadne pobedniku, ona je potajno uverena da e to biti Rodrigo; ali e to biti volja sudbine, a ne njena odluka. to potvruje njeno ubeenje da je Rodrigo njena srodna dua i da joj je sudbinom namenjen. Ona ne sumnja, ona je ubeena da e Rodrigo pobediti jer veruju u njegove sposobnosti i napore da do nje doe. Tako se konano ukida protivrenost izmeu morala i strasti. U Sidu Kornej ostvaruje istovremeni trijumf dunosti i ljubavi.

Rascepljena izmeu dve odluke,tj. dva zla, Himena se bori sa svojim oseanjima kako bi izabrala manje zlo. Ona osea tradicionalnu dunost da osveti oca Rodrigovom smru ali ne bi mogla da ubije svoju ljubav, odnosno sebe. Ona proklinje Rodriga kao ubicu njenog oca i kao junaka koji je zaduio njegovim plemenitim i vitekim delom. Himena se potpuno slae sa njim i rasuuje na isti nain: ,, Tvoja kobna hrabrost to pobedi- ree mi put; Ona ti osveti oca, ona odbrani ast. Ja imam iste brige, i ja u morati- vaj! Svoju da odbranim ast i osvetim oca svog. Ti si, zadav mi udar, pokaza dostojnim mene Ja treba, spremiv ti smrt, da s pokaem dostojnom tebe. ( in III, p.4 )

Jer izvrivi svoj podvig i time dokazavi joj da je dostojan ljubavi, Rodrigo zaduuje Himenu istom merom. Na njoj ostavlja izazov da ona njemu dokae delom da je njihova ast 5

dostojna njene ljubavi. Ona e svoje tradicionalnu ast i porodino dostojanstvo odbraniti istom merom kao i Rodrigo; eli da osveti oca time to e da ubije njegovog ubicu:

,, Tu tes, en moffensant, montr digne de moi ; Je me dois, par ta mort, montrer digne de toi.1

Ali, njena patnja i bol proizali su iz toga to svoju osvetu usmerava ka Rodrigu. Ako svoje namere sprovede u delo, na kraju e ostati bez iega. Bez Rodriga njena dua e postati tabula raza, bez svrhe i cilja sa injenicom da je nekad imala sve. Iako zna da je on njena srodna dua, ipak strepi za njegov ivot jer se boji da njena osvetnika elja ne bude isuvie gruba i jaka. Kako bi se reile nedoumice i dramskoi sukobi, Kornej u priu uvodi treu silu koja je u liku kralja Kastilje, Don Fernanda. On je olienje dravne vlasti, uticaja i mudrosti koje menja moralni sukob i tok cele prie. On je neka vrsta Himenine savesti, glas njenog mladog zaljubljenog srca. On na pronicljiv nain Himeni pokazuje pravi put ka svetlu. Ukazuje joj na smisao ivota koji u svakom sluaju vodi ka Rodrigu. On je uteni glas pravednog oca koji joj pokazuje veoma jednostavnim nainom na put koji vodi do njene sudbine. Kornej pomou njega spaja feudalna naela sa graanskom asti. Don Fernando rui pravila koja su se tradicionalno primenjivala, koja su bila daleko od oseanja i suta suprotnost Rodrigovim i Himeninim tenjama. Kralj osuuje obiaj koji je bio veoma rairen u feudalnom drutvu, da je ast na prvom mestu, i da se pitanja asti reavaju putem krvavih sukoba. Ali pristaje na dvoboj jer je upoznat sa Rodrigovim i Himeninim duhovnim sukobom, sukobom dva univerzuma koji su toliko identini da bi njihovim spojem dolo do vaskrsenja nekadasnje ljubavi. Ovim postupkom kralj utvruje naela graanskog dela drutva, koji utemeljuje pravilo da se pitanje asti reava putem morala i moralnih vrednosti i potrebama due. Uveren da e Himena oplakivati i Rodriga ako pogine, kralj joj je dokazao da su njena uverenja i strepnja usmereni ka ljubavi ( Rodrigu ) a ne ka tradiciji ( u oplakivanju oca ). Ovim inom, Don Fernando postavlja Himeni nove etike ideale, rui joj odbranu njene porodine asti to je navodi da na posletku popusti i prihvati Rodriga.
1

Ti si, zadav mi udar, pokaza dostojnim mene: Ja treba, spremiv ti smrt, da spokaem dostojnom tebe.

Kornej je ovim delom otvorio oi feudalnom shvatanju ljudske dunosti. Pokazao je da dunost nije obaveza ve oseanje poput ostalih. Pokazao je da sama ljudska priroda nagoni oveka da u sebi stvara nova oseanja koja e mu samo pomoi da lake prihvati ivot. Uz pomo njih, ovek e lake pronai put ka duhovnoj savrenosti, jednostavnije razumeti smrt i lake je prihvatiti, i najvanije razumeti svrhu svojih dela i jainu svojih oseanja.

Literatura:. - Pjer Kornej ,, Sid , Nolit, Beograd 1965. - ,, Povjest svjetske knjievnosti , Mladost, Zagreb - ,, Istorija francuske knjievnosti; Tom I od najstarijih vremena do revolucije 1789. godine, Nauna knjiga, Izdavako preduzee narodne republike Srbije, Beograd 1951.

10

11

12