PREDKOLSKA PEDAGOGIJA PITANJA I ODGOVORI ZA SMER JASLICE I MENADERI 1.KONSTITUISANJE PREDKOLSKE PEDAGOGIJE KAO NAUNE DISCIPLINE Danas se pre.ped.

konstituie kao integralna disciplina koja specifinom metodologijom Istrauje vaspitanje malog deteta,modelira vaspitni proces i procenjuje njegove efekte. Drutveno politika i ekonomska deavanja tokom devetnaestog i dvadesetog veka i na gli rayvoj prirodnih i drutvenih nauka ,uslovili su svest o sloenoj problematici odrastanja dece,kao i pojaan interes za predkolsko vaspitanje kako u porodici tako i u institucijama za decu.Mnoge nauke su zainteresovane za vaspitanje ,naroito psihologija i sociologija ali svaka sa svog aspekta izuavanja.Na osnovu naune evidencije dolo se do zakljuka da su dva znaajna faktora uticala na promene i deavanja na polju teorije i prakse vaspitanja. 1.Ustanovljenje problema i pojma sociokulturnog deficitakoji pogaa veliki broj dece i potreba da se za njih neto uini. 2.Saznanje:da se saznajne funkcije mogu vaspitavati. Naime najnovija istraivanja su pokazala da razvoj nije potpuno preodreen,kao i da inteligencija nije fiksirana.Iskustvo jeste ono to :programira ljudski mozak,ali su vani i uslovi koje za to prua sredina.Od velikog znaaja je uspostavljanje ravnotee izmeu telesnih,mentalnih i socijalnih uticaja.Predkolski period je oznaen kao kritini period u stimulisanju mentalnog razvoja.Za zasnivanje vaspitne prakse veliki uticaj su imale teorije kongitivnog razvoja jer se bave pitanjima sadraja,mehanizama i inilaca razvoja saznajnih funkcija.Brojnim tkz.pedagoko-psiholokim intervencijama nastojalo se da se sprei ili nadoknadi zaostajanje u razvoju i uenje dece koja rastu u nepovoljnim okolnostima,kako bi sa boljih osnova nastavili razvoj i uenje u koli. Na osnovu ovoga moemo da zakljuimo da se saznanja iz psihologije ,naroito razvojne psihologije veoma bitna za formiranje vaspitno-obrazovnog programa ali nisu dovoljni.Dva osnovna sutinska problema to dokazuju: -jedan je razliita usmerenost psihologije i pedagogije.Dok psihologija daje odgovor na pitanje ta se moe i ta se ne moe initi sa decom na odreenom stepenu njihovog razvoja,pedagogija je usmerena na odluivanje i ta i kako treba initi i emu teiti -drugi problem je da unutar psihologije ni jedna teorija ne moe da prui kompletnu sliku o sloenim psiholokim procesima i pojavama. Zato pedagogija uzima u obzir sve teorije i pravce.Jedan predkolski program treba da obuhvata sve razvojne aspekte ,te se zasnovanost pedagogije podrazumeva saznanja vodeih teorija. 2.RAZVOJ IDEJA O VASPITAVANJU PREDKOLSKE DECE Jo mnogo pre nastanka pedagogije,mnogi ueni i mudri ljudi su govorili i pisali o znaaju vaspitanja dece ranog uzrasta.Iako nose obeleja i peat svog vremena ideje su i danas znaajne i aktuelne. Antiki filozofi PLATON I ARISTOTEL bavili su se temom vaspitanja i zalau se da se deca iz vladajue klase vaspitavaju na uzrastu 3-6 godina.Oni su isticali znaaj fizikih aktivnosti ,bajki,igri ili pria.Oni dele predkolski uzrast na period od roenja do pete godine i od 5-7 godine kad se dete proprema za kolu.Uprvom periodu panju treba obratiti na negu i ishranu,a drugi na pripremu za kolu. Rimski pedagog MARK FABIJE KVANTILIJAN se bavio pitanjem vaspitanja .On je naglaavao da je izbor onog lica koji e vaspitavati decu veoma bitan jer preko njih deca stiu prva saznanja o svetu i predstave o moralu .Od tih lica (roditelja,negovateljica Pedagoga)zahtevao je da poseduju pored zdravlja i druge kvalitete kao to su visoka moralnost,pravilan govor...... 3. J.A.KOMENSKI-ivot i delo Prvi tvorac pedagogije predkolskog uzrasta smatra se eki pedagog Jan Amos Komenski koji je iveo i radio u XVI veku.On je utemeljiva savremene predkolske pedagogije i njenog najvanijeg stava da

je predkolsko vaspitanje prvi stepen ,sastavni i ravnopravni deo sistema vaspitanja i obrazovanja i da kao takav ima fundamentalni znaaj u razvoju ljudske linosti.On je bio veoma progresivan za svoje vreme i ceo svoj ivot je posvetio informatorsko-pedagokom radu.Prihvatajui i dalje razvijajui najprogresivnije stavove i pozitivnu praksu svog vremena Komenski je najavio novu epohu i iz temelja promenjen onos prema detetu,vaspitanju i obrazovanju .Smatra se utemeljivaem savremene organizacije kolstva i prosvete i stvori je prvi celoviti PEDAGOKI SISTEM,ime je utemeljio pedagogiju kao nauku. 4. J.A.KOMENSKI-Materinska kola Sistem narodnog obrazovanja koje je postavio Komenski sastoji se iz etiri stepena ,od kojih svaki traje est godina ,prema etiri uzrasna doba 1.detinjstvo 2.deatvo 3.mladost 4.zrelost Prvi stepen je MATERINSKA KOLA do est godina ivota to je period kada se deca vaspitavaju u kui u porodici i tu se najvie obraa panja na pravilnu ishranu i,telesni razvoj i razvitak ula. Drugi stepen KOLA MATERNJEG JEZIKA koju pohauju sva deca uzrasta 6-12 godina gde je panja usmerena na razvijanju pamenja i fantazije. Trei stepen je LATINSKA KOLA ILI GIMNAZIJA namenjena deci od 12-18 godina koji posveuje najveu panju vaspitavanju sposobnosti logikog miljenja i zakljuivanja i takve su se kole otvarale u svakom veem gradu etvrti stepen je AKADEMIJA koja je bila namenjena najsposobnijim i najtalentovanijim uenicima i ona je spremala budue naunike i javne radnike.Akademija odgovara dananjem fakultetu 5.LOK I RUSO O DETETU I VASPITANJU AN-AK RUSO u svom vaspitnom delovanju polazi od deije prirode onakve kakva jeste u datom trenutku a ne od zamiljenog ideala kome treba teiti.Ruso istie nekoliko principa na kojima zasniva svoju pedagogiju ,Osnovni princip vaspitanja je princip prirodnosti ,kojim naglaavamo potovanje prema prirodi deteta,njegovih prirodnih potencijala i sposobnosti.Ruso veruje u prirodnu dobrotu i istotu ljudskog razuma i srca pa tako ukazuje na karakteristike deije prirode one su uroene,univerzalne dobre osobine,svojstvene svakom oveku.Svako dete u sebi nosi vrline koje se manifestuju na razliite individualne naine pa ih treba otkriti,probuditi i razvijati ,Ruso upozorava drutvo na greke koje ine vaspitnim postupcima ,kojima unazauje po prirodi oveku datu dobru prirodu.Iz principa prirodnosti izvodi ostale principe a to su princip slobode,ljubavi,princip aktivnosti i princip uvaavanja linosti deteta koja i danas postavljaju osnovna polazita u planiranju vaspitnoobrazovnog procesa. DON LOK - iveo je i stvarao u XVII veku.Smatra se tvorcem empirizma ,a empirizam je stanovite koje smatra sa de nae naune teorije mogu opravdati samo na podacima ulnog iskustva ,i da one mogu posedovati samo odreenu ,veu ili manju verovatnou odnosno da ne mogu biti potpuno izvesne.Lok je verovao da na duh,pre nego se susretne preko ula sa pojavama prirode tabula rasa(prazna ploa)i da ne postoje uroene ideje pomou kojih moemo ,bez iskustva spoznati stvarnost.Svo znanje o stvarima i svetu koji nas okruuje zasniva se na stvarima koje dobijamo preko ula ili iskustva.On kae Nita nema u razumu to predhodno nije bilo u ulimapo loku dela vaspitaa ne mogu protivureiti njegovim poukama.Vaspita mora i sam biti dobro vaspitan .Glavni zadatak vaspitaa jeste obrazovanje duha,navika i naela dobrote i mudrosti .Roditelj mora biti odlian poznavalac i prijatelj svoga deteta. 6.FRIDRIH FREBEL-ivot i delo

iveo je i radio u XIX veku nemaki pedagog.Njegov najznaajni rad je na otvaranju prvih vaspitnih ustanova za predkolsku decu koje je nazvao deijim vrtiima.Frebel je smatrao da je period do polaska u kolu veoma znaajan za razvoj i formiranje linosti oveka i da se vaspitanju mora polaziti prirodnih sposobnosti dece i da se detetu otprilike na uzrastu oko tri godine kada pokazuje potrebu za druenjem sa drugom decom mora deci omoguiti vaspitanje u grupi vrnjaka tj. U predkolskoj ustanovi.Okosnocu njegovog vaspitnog sistema u vrtiu inile su igre i razna zanimanja sa razliitim didaktikim materijalom.On je ukazao na razvojnu funkciju igre,i sainio je prvi celoviti i originalni sistem didaktikog materijala koji se naziva Frebelovi darovi Frebel je pripremio materijale za igru koje ine tri osnovna oblika :LOPTA,KOCKA I VALJAK, i koji su grupisani u est darova : Prvi dar ini lopta (mala,meka,obojena-crvena,uta,plava,zelena,ljubiasta) kojom se deci prenose ideje o prostornim odnosima,afirmaciji i negaciji. Drugi dar ine mala drvena lopta,kocka i valjak(istog prenika)kojima deca ue oblike predmeta Trei dar ini kocka podeljena na osam delova,koja pomae da deca stiu predstave o celini i delovima i podstie stvaralatvo . etvrti dar imi kocka podeljena na osam ploica ,ime se poveavaju mogunosti za kombinatoriku i graenje . Peti dar koji ini kocka podeljena na dvadeset sedam kockica ,od kojih su devet podeljene na jo manje delove . esti dar koji ini kocka podeljena na dvadeset sedam kockica od kojih su mnoge raseene na ploice,dijagonale i sl. 7.TOLSTOJ o detetu i vaspitanju Lav Nikolajevi Tolstoj.Tolstoj zastupa humanistike ideje i pod velikim je uticajem Rusoa .On veruje u uroenu dobrotu deteta ili kako on sam kae u njegovu neiskvarenu plemenitu prirodu,u njegov harmonini sklad lepote,dobrote i istine.Bio je veoma nezadovoljan drutvenim odnosima svog doba i odvojenou kole od ivota.Uoavao je sa tadanje vaspitno-obrazovne ustanove gue individualnost deteta ,da su sumerene samo na intelektualni razvoj ,zanemarujui deiju prirodu,spontanost,aktivnost.Tolstoj kao cilj vaspitanja odreuje razvoj.Otuda su polazne osnove vaspitanja religija i moral.Ovakvim odreenjem cilja vaspitanja,Tolstoj ostaje dosledan u svom zahtevu za potpunim razvojem linosti deteta ,koja u sebi nosi harmoniju sadranu u uroenoj istini ,lepoti i dobru.Cilj vaspitanja predstavlja ostvarenje ovog savrenstva deteta u svoj svojoj punoi.Osnovao je kolu u Jasnoj Poljani i princip na kome je zasnovao svoju teoriju ,nali su primenu u njegovoj koli ,a to su:potovanje linosti deteta,ljubav prema deci,ali i prema svom(uiteljskom) pozivu i pruanje slobode deci . 8.ELEN KEJ-o detetu i vaspitanju vedski pedagog takoe je bila poznata feministkinja i borac za pravo deteta i majke.Pristalica je drutvenih pogleda Rusoa .Smatra da je majka veoma bitna za razvoj deteta i da je kao takvu treba osloboditi rada van kue .Njeno shvatanje vaspitanja je pustiti da priroda sama sebi mirno i polagani pomogne,a samo gledati da okolne prilike samo potpomognu taj rad prirode.Takoe je u nekim sluajevima potrebno uticati na radnje deteta ali kriom ali je to retko potebno ,treba dete snabdeti materijalom za njegovu linost i pustiti ga da samo gradi to je vetina vaspitanja.Cilj njenog vaspitanja je da se treba stvoriti jedan lep svet u kome e dete da slobodno raste i da se kree i da ne bude sputavano ni u kom pogledu da na njega treba uticati samo da se otklone loi uticaji .Njen princip vaspitanja je :uvaavanje linosti deteta ,princip potovanja individualnosti svakog deteta ,princip slobode i samostalnosto deteta 9. 10.MARIJA MONTESORI -o detetu i vaspitanju i Montesori metod za obrazovanje male dece

Marija Montesori je bila Italijanski lekar ivela je krajem XIX i poetkom XX veka poela je tako to je pomagali i prouavala decu sa smetnjama u razvoju .To ju je toliko zaokupilo da je na kraju od lekara postala vaspita. Polazite njenih metoda je prvashodno ljubav,na koju treba da se zasniva obrazovanje,to je pred kraj njenog ivota preraslo u obrazovanje za mir. Osnovne smernice njenog rada bi bile: -Prirodni unutarnji nagoni sva deca nasleuju prirodne smernice koje vode njihov razvoj i mogu sama da ue kroz sopstveni rad -Faze razvoja prva od roenja do 6.godine Druga 6-12 Trea 12-18 etvrta preko 18 godina Nas za predkolsko obrazovanje najvie interesuje ovaj prvi period do este godine ivota. Za zdravo odrastanje veoma je vana zdrava sredina.Za malu decu je od velike vanosti da se okruenje pripremi,tako da im omogui bavljenje nizom fizikih predmeta koji su ureeni tako da podstiu njihove uroene instinkte i interesovanje za proces samoobrazovanja ,a slobodno se koriste.U periodu do este godine odvija se proces normalizacije kada se od neposlunog nemirnog deteta preobraava u dete puno odgovornosti.ta psiholoka promena se odigrava zahvaljujui dubokoj koncentraciji koja je potrebna pri nekim fizikim aktivnostima koje dete bira svojom voljom tokom Montesori obrazovanja.Montesori smatra da ono to se propusti u ranom detinjstvu nikada se ne moe ispraviti to je primer divljeg deaka koji je pronaen u 12. godini i nikada nije mogao da naui da govori .Dete od roenja pa do 6. godine poseduje tkz, upijajui umkoji upija sve oko sebe koji potom obrazuju njegov celokupni karakter i linost.Mentalna sposobnost koja je jedinstvena kod malog deteta da upija sve to mu se ponudi iezava posle este godine . Grupe razliitog uzrasta dece ue jedna od drugih ,u Mintesori vrtiima karakteristine su velike grupe dece uzrasta 2-6 godina koja se bave stvarima koja su sama odabrala bez iijeg nametanja. Dnas se Montesori obrazovanje primenjuje u mnogim vrtiima irom sveta. 11.PROTIVRENOSTI ODRASTANJA DECE U SAVREMENOM SVETU Savremeni svet karakteru velika tehnoloka dostignua na svim poljima brzr promene u sferi nuke,tehnike,medija,komunikacije,medicine....Meutim sve te blagodeti imaju i svoju cenu ,nain ivota ljudi se mora podrediti proizvoenju i na taj nain ovek postaje proizvoa.Moe se rei da je ovo vek deteta ali u tom postoje velike protivurenosti.U ovakvom drutvu kakvo je sada deca imaju bolje materijalne uslove za ivot,itave industriske grane se bavi deijim potrebama, o deci brinu brojne ustanove,udruenja profesionalci.Specijalizovane naune discipline se bave detetom.Pa ipak realnost je ta da dananje detinjstvo nije doba sree.Dete je u dananjem svetu izdvojeno iz porodice kao osnovne take polazita i upueno na institucije za obrazovanje dece.Tome su predhodile promene u porodici i slabljenje njene vaspitne funkcije,kao i otkrie da se dete kvalitativno razlokuje od odraslog i poseduje karakteristian kritiki period za razvoj saznajnih funkcija.Ova saznanja dovele su do tkz.pedagogizacije detinjstva koja ukljuuje pomenutu dekontekstualizaciju vaspitanja i segregacija dece ,njihovo odvajanja iz sveta i ivota odraslih. Nasuprot tome roditelji i dalje imaju ogromnu i prevashodnu odgovornost za ivot i blagostanje deteta.Porodica se smatra svemoguom ,pa se za sve probleme i promaaje u odrastanju dece krivica najpre trai u odgovornosti roditelja i disfunkciji porodice.Prisutne su protivrene tendencije i ambivalentna oseanja kod odraslih u odnosu na decu sa jedne strane deca su kao grupa marginalizovana i zanemarena jer ne doprinose zajednici u ekonomskom smislu,a sa druge strane istie se njihova vrednost kao individue ,deca su nae najvee bogatstvo i zahteva se potovanje deijih prava. Odrasli su svesni znaaja i potrebe dece za autonomijom pa je podstiu i potuju pravo dece na izbor ali sa druge strane ,sistemom kontrole podsticanja i spreavanja dre decu u poziciji zavisnosti i neodgovornosti.Izraena afektivna vezanost za decu afektivna briga i nega esto smetaju razvoju

njihove tako eljene i oekivane samostalnosti.Tako ovo NOVO POLJE ODRASTANJA obiluje slabostima i ugroava poloaj dece u savremenom svetu ,ali jeste realno i nuno.Zadatak pedagogije i pedagoga danas je traenje mogunosti za otklanjanje negativnih posledica pedagogizacije detinjstva i njeno transformisanje u pedagogizaciju okoline .Sutina je u traenju realnih mogunosti za ostvarivanje drutvenog vaspitanja u postojeim drutvenim odnosima ,a predpostavka za to je transformacija odnosa odrasli-dete od dominatnog ka partnersom odnosu. U odnosu na dete u patrijahalnoj porodici ,danamje dete deli sa odraslima oseaj usamljenosti koje je karakteristika za oveka savremenog doba.Smeteno u svoju sobu kao civilizacisku tekovinu dete je usamljeno umesto sa vrnjacima sve se vie drui sa mainama.Dananja deca su pretvorene u potroae pod uticajem odraslih. 12.KONVENCIJA UN O PRAVIMA 1924 godine doneta je prva enevska deklaracija o pravima deteta,a 1959.god.Ujedinjene nacije donele su deklaraciju o pravima deteta (dopunjenu 1979)sa porukom da oveanstvo duguje deci najbolje to moe da im prui .20. novembra 1989.god. doneta je Konvencija UN o pravima deteta koja ima snagu meunarodnog ugovora koje obavezuje drave potpisnice da rade na zatiti i ostvarivanju deijuh prava.Deija prava svrstana su u etiri grupe:prava na opstanak:prava na ivot i zadovoljenje osnovnih egzistencijalnih potreba(hrana,voda,krov nad glavom,standard,leenje....) Pravo na razvoj:pravo da se rodi i ive u sredini koja e podsticajno delovati na njihov razvoj(pravo na obrazovanje,igru,slobodno vreme ,rekreaciju,slobodu miljenja,istraivanja veroispovesti..) Zatitna prava:da budu zatiena od svih oblika zloupotrebe,zanemarivanja i zlostavljanja(deiji rad.seksualna i ekonomska zloupotreba dece ,upotreba droge,maloletnika delikvencija,nasilje i fiziko zlostavljanje....) Participativna prava:da budu aktivni uesnici u ivotu svoje zajednice(pravo na slobodno izraavanje svoga miljenja,i uea u odluivanju o stvarima koje ih se tiu,pravo na udruivanje i mirno okupljanje 13.TA SU PREDSTAVE O DECI I ZATO JE VANO BAVITI SE NJIMA Predstave o deci podrzumeva skup subjektivnih znanja i verovanja o prirodi deteta o njegovom razvoju ali i oekivanja od dece,u smislu poeljnih osobina i ponaanja.Predstave o deci su istoriska i kulturna kategorija .To znai da se tokom istorije oveanstva menjala slika o detetu i doivljajima detinjstva ,kao i da su oni razliiti u razliitim kulturama ,etnikim i socijalnim grupama,To su potvrdila antropoloka,istoriska,etnografska i komparativna istraivanja.Od velikog znaaja su znanja o predstavama o deci zato to su naa oekivanja u odnosu na dete usmeravaju deiji razvoj.Naa oekivanja ine da neke deije manifestacije,ponaanja podravamo i stimuliemo,neka druga spreavamo,a neka prosto ne primeujemo.Koliko mi na taj nain delujemo u skladu s deijom prorodom,a koliko protiv nje odredie liniju njegovog odrastanja.Ovo ukazuje na potrebu da oni koji se bave decom osveste sopstvenu filizofiju i stav da li prihvataju dete kakvo jeste ili sopstvenu sliku o detetu.Prihvatiti dete kakvo jeste predpostavlja spoznavanje i razumevanje njegove prave prirode to meutim nije ni lako ni jesnostavno. 14.EKSPLICITNA I IMPLICITNA PEDAGOGIJA Pod pojmom pojmom Implicitna pedagogija podrazumevamo line,privatne teorije vaspitaa,lino prihvaen i izraen sistem vrednosti,zatim znanja i verovanja o prirodi i razvoju malog deteta i na osnovu toga izveden skup ciljeva vaspitanja i uverenja o strategijama delovanja.Ono to oblikuje implicitnu pedagogiju jeste:struno obrazovanje,predhodno i aktuelno lino iskustvo,tradicionalne etnike i kulturne vrednosti i verovanja,struna i druga literatura. Esplicitna pedagogija podrazumeva aktuelnu koncepciju vaspitanja i obrazovanja odreenog drutva. Na poetku svog strunog obrazovanja budui vaspitai suoavaju svoje relativno formirane stavove o pitanjima vanim za zasnivanje vaspitno-obrazovne prakse a koji su rezultat usvojenih najee

zdravorazumskih znanja i linih iskustava vaspitanja sa naunim znanjima i na njima zasnovanim stavovima.Upraksi je meutim ouljiva neusaglaenost eksplicitno iznetih stavova o deci i postupanja sa decom,Vaspita esto reaguje intuitivno na osnovu zdravorazumskih znanja i linih iskustava ili imitira zateenu esto ustaljenu vaspitnu praksu. Uspeni vaspitai poseduju izraenu filozofiju vaspitanja i jasni su im ciljevi vaspitanja kojima tee,kao i naini na koji e to da postignu.Postoje i oni drugi koji ne poseduju takvu spremnost izbegavaju odgovore ili se oslanjaju iskljuivo na knjika znanja .Razloge ovakvog ponaanja nalazi se u neadekvatnom strunom obrazovanju .Oni koji rade sa vaspitaima primeuju da su nezainteresovani za struna usavravanja da polaze od predpostavke da je diploma dovoljan garant strunosti .Tome je doprinelo i dosadanji koncept obrazovanja koji nudi tradicionalni i autorativni model ponaanja. 15.HUMANISTIKI MODEL DETETA I NJEGOVE IMPLIKACIJE NA VASPITNU PRAKSU Predstavnici ovog modela su Ruso,Maslov...Po ovoj teoriji dete je po prirodi dobro,bezgreno,pozitivno.Ova teorija je nastala kao protivtea bihejvioristikim i psihoanalitikim modelima.Razvoj deteta po ovom modelu je postojanje unutranje motivacije ,spontane nagonske tendencije ,tenja ka rastu i ostvarivanju pozitivnih potancijala(model biljke).inioci razvoja su spontane,nagonske tendencije,sredina moe biti podrka ili smetnja .Svi humanisti stavljaju u prvi plan dete kao celovitu linost i oslanjanje na njegove unutranje snage i sposobnost samorazvoja ali postoje razlike kada je u pitanju njihove implikacije na polju vaspitanja.Uodnosu na pitanje da li i koliko vaspitanje treba da potpomogne samorazvoj ,kao i da li se vie naglaava znaaj kongitivnog ili socioemocionalnog razvoja .Izdvajaju se dva pristupa: 1.MATURACISKO-SOCIJALIZACISKI PRISTUP 2.KONGITIVNO RAZVOJNI PRISTUP 1.Predstavnici ovog pristupa polaze od filozofiskih ideja Rusoa i psiholokih ideja Frojda,Eriksona i shvataju vaspitanje kao praenje,uklanjanje prepreka na putu spontanog samorazvoja deteta i naglaavanje aocio-emocionalni aspekt razvoja 2.Predstavnici ovog pristupa su Pijae,Kami,Vikart.Oni se protive preputanje dece same sebi i u prvi plan stavljaju podsticanje motivacije za uenje i razvoj i ostvarivanje kongitivnih ciljeva .Dete je kvakitativno drugaije od odraslog ono misli ponaa se i ui na specifian nain .Razvoj deteta je unutranje motivisan i ostvaruje se kroz specifinu interakciju sa svojom fizikom i socijalnom sredinom. 16.PSIHOANALITIKI MODEL I NJEGOVE IMPLIKACIJE NA VASPITNU PRAKSU Po psihoanalitiarima (Frojd,Erikson)dete je nesocijalizovano,nagonsko bie koje tek pod uticajem kulture postaje socijalno .Put razvoja deteta je neizvestan ,konfliktan optereen krizama i rizicima regresije ka niem razvoju.Psihoanalitiari naglaavaju presudan uticaj ranog detinjstva na formiranju linosti odraslog oveka pridavajui poseban znaaj porodici i roditeljima.Erikson kae da je nain na koji roditelji zadovoljavaju fizike potrebe deteta odreuju kvalitet psihikih relacija roditeljdete.Nezadovoljenje potreba u ranom razvoju utiu negativno na deiji razvoj jer uzrokuje nesigurnost neuroze kompleks inferiornosti ,intelektualne inhibicije i na taj nain onemoguava proces pune samoaktualizacije.Psihoanalizi se zamera prenaglaen instinktivizam i naglaavanje biolokih faktora ponaanja ali su zadueni za raziumevanje deteta kao emocionalnog bia,za ukazivanje na vezu igre i emocija i naglaavanje znaaja ranog iskustva .inioci razvoja kod psihoanalitiara su roditelji,porodica bioloki faktori. 17.KULTURNO-ISTORISKI MODEL DETETA I NJEGOVE IMPLIKACIJE NA VASPITNU PRAKSU Po ovoj teoriji (Vigotski )priroda deteta nije bioloki odreena va je pre zadata.Dete je aktivno socijalno bie i ono se po ovoj teoriji raa sa obranjem da e postati ovek .Dete je animal education i tek razvojem simbolike funkcije i usvajanjem simbolikog sveta dete postaje ljudsko bie.Razvoj

protie kroz sticanje ljudskih karakteristika i osobina pripadnika odreene kulture (nema razvoja bez ljudskog drutva i kulture) Dete je aktivno i socijalno bie koje u interakciji sa odraslima ,vrnjacima usvaja drutvene tekovine i stie specifine ljudske karakteristike i specifine osobine pripadnika odreene kultura.Uenje predkolskog deteta unutranje je motivisano i razvoj unutranje motivacije zavisi od specifinog iskustva deteta i interakcije sa spoljanjom sredinom pa prema tome i vaspitanja i obrazovanja .Vaspitanje otud pored obezbeivanja povoljnih uslova za ispoljavanje deijih potencijala i podsticanje razvojno znaajnih aktivnosti podrazumeva neposredno uticanje na dete u komunikaciji sa njihovim zajednikim aktivnostima deteta i vaspitaa delovanje primera i sl. Sovjetski psiholozi ustanovili su pojam zone naprednog razvoja,definiui tako odnos vaspitanja i razvoja,to je veoma bitno za vaspitaa da bi razumeo svoju ulogu u stimulisanju deijeg razvoja .Vaspitanje treba da ide uporedo sa razvojem ali uvek vukui ga napred .To znai da odrasli tj.vaspitai deci treba da postavljaju zadatke neto iznad njihovimh mogunosti ,tako da mogu da ih ree ulaui neto vei napor ili uz pomo odraslih,jer to bi danas uradilo uz pomo odraslog dete e sutra uraditi samo. 18.BIHEJVIORISTIKI MODEL DETETA I NJEGOVE IMPLIKACIJE NA VASPITNU PRAKSU Po ovoj teoriji(Skiner,Bandura) shvataju detekao tabula rasa,nezreli organizam koji se mora nauiti vrednostima i vetinam kulture odraslih .Glavni mehanizam razvoja je uenje putem potkrepljivanja .Razvoj deteta se usmerava kanjavanjem nepoeljnih a nagraivanjem poeljnih ponaanja po meri odraslih.inioci vaspitanja su uticaj sredine i vaspitanje odraslih i predpostavlja i naglaava jaz izmeu deteta i odraslih,pri emu je prednost na strani odraslog.Dete ima pasivan poloaj u procesu vaspitanja glavni nosioc je vaspita ,on je realizator unapred utvrenog programa koji nagrauje i kanjava .I pored kritika i osporavanja bihejvioristiki pristup je i danas aktuelan.

19. PREDSTAVE DETETA U SRPSKOJ KULTURU 20. SVETOVNI MODEL U SRPSKOJ TRADICIONALNOJ KULTURI Za sagledavanje predstave deteta u srpskj kulturi znaajan je rad profesora arka Trebjeanina koji je u svojoj knjizi Predstave o detetu u srpskoj kulturi dao sliku patrihahalne culture, sa aspekta tadanjeg sistemima vrednosti i poloajem deteta u prodici, socijalizacijskim oblicima I dr. Dao je dva dominantna modela deteta I detinjstva: 1. MAGIJSKO RELIGISKA PREDSTAVA 2. SVETOVNA PREDSTVA Nas posebno intresuje svetovna predstava jer: - je razraenija I obuhvatnija, blia je stvarnosti I vie je nalik teoriji razvoja linosti - jer je to period u kome dete intenzivno ui I usvaja vrednosti kulture, odnosno period kada je najosetljivije na vaspitne uticaje - a, mitsko-religijska predstava odnosi se na rano detinjstvo kada uticaji na dete ne moraju da osiguraju poeljan ishod u razvoju. Svetovni model u patrihahalnoj srpskoj kulturi karakterie: - seljaka kultura i porodine zadruge kao osnoven jedinice drutvene organizacije - u sistemu vrednosti naglaen je kolektivizam, solidarnost, sloga i uzajamno pomaganje, zajedniko obavljanje poslova: sabori, mobe, poslela - pripadnost porodici i zajednici, kult predaka i potovanje oca

ene su potinjene mukarcima, mlai starijima autoritet se zasniva na uzrasnom dobu

21. TA JE NARODNA PEDAGOGIJA Narodna pedagogija je skup verovanja, obiaja i postupanja koji pokazuju kako su, na koji nain, nai narodi, odnonso nai predaci, vaspitavali i podiuali decu. 22. ISTRAIVANJA O DECI I DRTINJSTVU U SRPSKOJ KULTURI 1. deca su visoko vrednovana i poeljna, ona su cilj braka, ali su se vie vrednovala muka od enske dece, jer ostaju na zemlji 2. dete se smatralo nezrelo i asocijalno, nesamostalno i zavisno i upueno na odraslog, odnosno majku i samim tim imalo je podreen poloaj u porodici 3. cilj razvoja deteta je bio da on postane punopravan lan zajednice, zrela i odrasla osoba 4. porodica se smatrala najvanijim iniocem socijalizacije i prva je ta koja usauje prve morlne vrednosti i pravila ponaanja kod deteta 5. kanjavanje se smatrlo efikasnim i poeljnom vaspitnom merom 6. deca su se od malena uvodila u radne proceseuva stoku, ivinu, donosili su vodu, to se i iz dananjeg ugla smatra poeljnim jer jaa samopouzdaje i kompetentnost i oseaj vrednosti 7. i postojali su razliiti zag+htevi u odnosu na pol: devojice su morale da budu vredne, smerne, estite, dok su deaci morali da budu borbeni, hrabri pravedni, ali i poteni i pouzdani 23. UZROCI NASTANKA I RAZVOJ INSTITUCIONALNOG VASPITANJA U SVETU I KOD NAS Ustanove za vaspitanje dece predkolske dece imaju istoeiju duu od jednog veka.Prve ustanove koje su otvarane imale su socijalni karakter i bile su namenjene za zbrinjavanje dece bez roditeljskog staranja.Tek posle drugog svetskog rata ustanove prelaze okvire humanitarnih okvira.Razlog za naglo irenje predkolskih ustanova u svim zemljama je nagla industriska revolucija,migriranje stanovnitva iz sela u gradove,zapoljavanje ena....Prvi razlozi za otvaranje predkilsih ustanova su bili da se deci zaposlenjih roditelja naroito majki prui adekvatna nega i zatita ali vrlo brzopredkolske ustanove doivljavaju preobraaj od socijalnih ka vaspitnim. Uticaj na to je imao i nagli razvoj psihologije, uenja Frojda, Pijaea. Brojna istraivanja su pokazala da je period predkolskig detinjstva najburniji u itavom razvoju linosti i da je u dobroj meri kritian period.Kao posledica svih ovih saznanja javljaju se i promene u shvatanju predkolske ustanove i ona sada u potpunosti zadovoljavaju potrebe malog deteta. Shvatilo se da postoji mogunost da se sistematski utie na razvoj u predkolskom uzrastu i da se planskom intervencijom mogu obezbediti podjednako povoljni uslovi za razvoj velikog broja dece. Prve ustanove kod nas javile su se na podruju Vojvodinepolovinom XIX veka,najpre u gradovima a kasnije i po selima.Razlozi njihovog otvaranja bili su iskljuivo socijalne prirode.Nakon toga vrtii su se otvaralimi po drugim gradovima.Nakon Prvog svetskog rata zbog velikog broja nezbrinute dece dolazi do osnivanja ustanova za dnevni boravak dece.Zvanini program rada predkolskih ustanova donet je 1940. i zasnivao se na koncepciji rade Frebela i Marije Montesori. 24. KRITIKA INSTITUCIONOG VASPITANJA ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka razvila se kritika svest o prirodi modernog drutva i poloaja oveka u njemu,o loem uticaju naglog tehnoloko-industriskog razvoja pa samim tim i kritika drutvenih ustanova meu kojima su i predkolske ustanove.Smatralo se da je opta tendecija za institucionalizaciji svih oblika ivljenja savremenog oveka loe utie na ivot dece i na njihov razvoj. Brojna istraivanja predkolskih ustanova bili su osnova za njenu kritiku.Predkolske ustanove kritikovane su zbog:odvojenosti predkolske ustanove od ivota,siromatvo u ljudskim i socijalnim podsticajima,dominantnost odraslih,autorativni odnos izmeu dece i vaspitaa,prostorna mrea i

vremenske sekvence koje odreuju deije aktivnosti,besmislena ritualizacija ivota,skrivena pravila ponaanja ,pedagogizacija svih deijih aktivnosti i ponaanja... I pored otrih kritika,pa i zahteva da se zatvore predkolske ustanove institucionalno vaspitanje se moralo prihvatiti nao nunost u odrastanju i vaspitanju savremene dece .U tom smisli kritika je imala za posledicu traganje za nainom da se izvre promene u strukturi predkolskih ustanova.Ova nastojanja u prvi plan su stavila ideju o otvorenom vaspitanju i koncepciju vrtia kao otvorenog sistema.

25. KARAKTERISTIKE DEIJE USTANOVE KAO OTVORENOG SISTEMA VASPITANJA Osnovna vodilja od koje se polazi je da je sam ovek jedan otvoren sistem, i da roenjem ne donosi gotove obrasce ponaanja.U savremenim uslovima instituciju treba shvatitikao nain ivljenja savremenog deteta.To nije mesto gde se dete priprema za budueg uenika studenta i dr. to je mesto gde dete ivi.Institucija mora da slui deci.Institucija je zajedniko mesto ivljenja dece i odraslih.Odnos dece i odraslih ne treba da bude ni autoritaran, a ni permisivan(odrasli podreeni detetu) ve partnerski. Interakcija treba da bude takva da deca i odrasli zajedno ive i organizuju svoj ivot,zajedniki otkrivaju svet,imaju zajedniko bogatstvo doivljaja i ravnopravan dijalog. Moemo govoriti o dva nivoa otvorenosti: ODNOS INSTITUCIJE I DRUTVENE SREDINE POVEZIVANJE VASPITANJA SA IVOTNIM KONTEKSTOM DETETA

Predkolska ustanova mora da se otvori prema drutvenoj sredini u prvom redu prema roditeljima.Ne misli se na uobiajnu saradnju sa roditeljima ve da roditelj bude aktivan uesnik vaspitnog procesa da bude partner.Predkolska ustanova ne moe da ivi u izolaciji,ona je usko povezana sa drugim institucijama ali to nije dovoljno da bismo govorili o otvaranju predkolske ustanove prema drutvu.Ono to je vano je to da predkolska ustanova pokuava da menja drutvenu sredinu kako bi ona za dete predstavljala jednu edukativnu sredinu.Predkolska ustanova se ne svodi na zidanje zgrade sa dvoritem,ve treba da znai skup razliitih mesta za uenje,gde deca mogu neto da naue. Nekoga vaspitavati znai baviti se sa njim i razumeti ga,stoga efikasni pedagoki program treba da polazi od toga kako dete vidi svet,ta su njegovi problemi i glavna interesovanja .Postoje vie pokuaja,da se vaspitanje povee sa ivotnim kontekstom npr. Situaciono uenje je uenje kroz praksu,konkretne problematike i interesovanja konkretne dece.Prethodno je potrebno utvrditi ta je ivotni kontekst dece,nain na koji misle na koji vide svet,koja pitanja sebi postavljaju,ta ih interesuje,ta ih plai ...Samo iz takvog upoznavanja moe se doi do pravih tema.Kroz takve teme deca dolaze u situaciju da ovladaju nekim svojim ivotnim problemom.Tema mora da u nekom domenu dovede do delatnosti deteta,do prevazilaenja nekog problema ili situacije.Povezivanje vaspitanja sa ivotnim kontekstom dece podrazumeva i drugaiju organizaciju prostora i vremena,primereniju deci.Prostor treba da bude fleksibilno organizovan i bogato opremljen,da ne postoje unapred odreeni dnevni raspored aktivnosti ve celovit i raznovrstan dan,i da su grupe heterogene po uzrastu,socijalnom poreklu i sposobnostima.

26. ULOGE VASPITAA Vaspita ima dva osnovna polja delovanja: 1.Da stvara uslove za kvalitetan ivot,uenje i razvoj, on organizuje fiziku i socijalnu sredinu i stvara pogodnu afektivnu klimu i 2.Direktno podstie razvoj i uenje Primarna uloga vaspitaa je briga o deci o njihovom psihikom i fizikom zdravlju i sigurnosti.Da bi ovo obavljao kako treba vaspita mora da poznaje zakonitosti deijeg razvoja i razvojne karakteristike deteta predkolskog uzrasta ito ne samo opte ve i individualne karakteristike dece.Poznavanje svega ovoga je samo jedan od preduslova vaspitazeve spremnosti da organizuje fiziku i sicijalnu sredinu i da planira i organizuje aktivnosti dece i vri potrebnu kontrolu i usmeravanje. Da bi vaspita postigao svoj cilj nije dovoljno samo poznavanja zakonitosti razvoja i razvojnih mogunosti ve mora umeti i da ih prepozna.Vaspita mora poznavati tehnike posmatranja on treba da stalno i organizovano posmatra i prati kako jedno dete,tako i celu grupu.Samo objektivnim sistematskim posmatranjem vaspita dolazi do podataka koji mu slue da upozna svako dete i razume njegove potrebe i proceni mogunosti,i na osnovu toga on e moi da planira aktivnosti i procenjuje svoje akcije.Da bi ostvario svoj zadatak vaspita mora da poznajeprirodu uenja i miljenja deteta i mehanizam njihovog razvoja.Na osnovu takvog znanja on e moi da postane onaj koji je izvor informacija i znalac vetina. esto se istie da vaspita najvie vaspitava onim ta jeste ta ume da radi i onim ta u prvi plan stavlja njegove line osobine.Vaspita je model za decu. Jedna od vanih uloga vaspitaa je stvaranje dobre klime u grupi ,za koju je najbitniji prisan,topao i angaovan odnos vaspitaa prema deci i njegova spremnost da decu razume i prihvati ih takve kakvi jesu.To podrazumeva iskrenost i spontanost vaspitaa i spremnog da unapreuje svoj lini razvoj.Vaspitanje podrazumeva zajednitvo dece i odraslih,vaspita je partner i deci i roditeljima,kolegama saradnicima idr.Od vaspitaa se u odnosu na roditelje oekuje da inicira,savetuje i edukuje to podrazumeva poznavanje psihologije odraslih,prirodu uenja u odraslom dobu i dr. Kompetencije vaspitaa bi bile: - posedovanje znanja o razvoju dece u skladu sa humanistikom koncepcijom prirode deteta i sposobnost da se ona stave u funkciju - otvorenost za promene i stalno struno usavravanje - posedovanje kreativnih sposobnosti i originalnosti - osposobljenost za razvojni pristup kurikulumu koji predpostavlja:sposobnost opservacije i interpretacije deijeg ponaanja u realnim situacijama,osposobljenost za proces planiranja koji ide u susret deijim potrebama i interesovanjima,osposobljenost za primenu aktivnih metoda uenja,osposobljenost za pedagoka istraivanja,evaulacija i samoevaluaciju. - osposobljenost za rad u malim grupama i individualni rad - osposobljenost za komunikaciju i partnerstvo

27.

ODNOS VASPITANJA I RAZVOJA Razvoj se moe odrediti na vie naina: - razvoj kao proces promena u strukturama i funkcijama organizma pod uticajem sazrevanja i iskustva,odnosno uenja - razvoj kao dramatini proces pun uspona i padova - razvoj kao proces sticanja sve veih kompetencija za snalaenje realnim ivotnim situacijama Kada govorimo o razvoju obino se misli i na posebne aspekte razvoja kao to su fiziki,emocionalni,intelektualni,socijalni,moralni ali samo uslovno jer je dete celovito bie,pa je tako i proces razvoja jedan celoviti proces. Vaspitanje se takoe moe odrediti na vie naina : - vaspitanje kao organizovani oblik uticaja na razvoj odnosno postizanje odreenih ciljeva u razvoja u uenju bilo oni podravajui ili ometajui. - Vaspitanje kao podrka i podsticaj razvoju ,obezbeivanje neophodnih uslova - Vaspitanje kao komunikacija i interakcija meu uesnicima vaspitnog procesa Odnos izmeu vaspitanja i razvoja je veoma specifian. Sovjetski psiholozi ustanovili su pojam zone naprednog razvoja.Ovo je veoma vano za vaspitaa kako bu razumeo svoju ulogu u stimulisanju deijeg razvoja.Naime vaspitanje treba da ide uporedo sa razvojem ali na poseban nain vukui ga napred. To znai reavanjem zadataka koji su malo iznad njegovih mogunosti i ulaganjem veih napora i uz pomo odraslih stimulativno delujemo na deiji razvoj jerono to danas moe uz pomo odraslih sutra e moi samo. Vaspitanje kao uticanje na deiji razvoj ima za cilj dostizanje maksimalnog mogueg nivoa za svako konkretno dete.To podrazumeva da vaspita poznaje zakonitosti i karakteristike deijeg razvoja, i da poznaje tehnike i instrumente posmatranja i praenja razvoja dece, da u tome bude objektivan. 28. VASPITANJE I INIOCI RAZVOJA Vaspitanje je jedan od inioca razvoja deteta,a njegovi domeni zavise od onoga to dete nosi roenjem i od uticaja spoljne sredine tj. odnosa izmeu nasleenog i steenog. U tom smislu izdvajaju se dva osnovna i suprostavljena shvatanja: - polazei od stava da naslee nije bitno u procesu razvoja vaspitanje se smatra svemonim .Nita nema u razumu to predhodno nije bilo u ulima- Lok - polazei od stava da je razvoj odreen genetski tj.nasleem te je vaspitna intervencija u sutini uzaludna.Smisao i svrha vaspitanja ogleda se samo u uklanjanju prepreka prirodnom razvoju Ova dva miljenja imaju neto zajedniko,a to je polazna predpostavka da je ovek pasivno bie.Danas se ne prihvataju ovakva shvatanja .ovek se sagledava kao aktivno bie koje uspostavlja aktivan odnos sa svojom okolinom menjajui je i menjajui samog sebe u tom procesu prilagoavanja.Takoe, se naglaava uzajamna povezanost nasleenog i steenog tj. uzajamni uticaj naslea i sredine a kao najvaniji inilac razvoja istie se Aktivnost same individue. Naslednim svojstvima smatramo sve one koji potiu od predaka i koji se prenose genetskim zakonitostima (pol,rasa ,anatomsko-fizioloke strukture....). Bioloka osnova i nasledni faktor predstavljaju vanu ali ne i dovoljnu osnovu neophodni su uticaji sredine za normalam razvoj. Sredinski uticaji podrazumevaju : uslove i uticaje prirodne sredine ,koji se odraavaju na drutvenu ili socijalnu sredinu. Bez usvajanja kulture ne moe se govoriti o razvoju.Meu sredinskim uticajem izdvaja se kao veoma bitan i vaspitanje.Danas se smatra da se rezvoj deteta ne moe razumeti van konteksta vaspitanja,s obzirom da je jedna od osobina ljudskog bia da je animal educandumbie koje ne samo da moe ve i mora da ui i da se vaspitava da bi iskoristili sve potencijale ljudskog bia. 29. RAZVOJ POJMA O SEBI NA PREDKOLSKOM UZRASTU

Pod pojmom o sebi podrazumeva se predstava koju pojedinac ima o sebi o svojim karakteristikama,sposobnostima i vetinama svojom vrednosti i svom mestu u svetu koji ga okruuje.Pojam o sebi ukljuuje fiziku predstavu i psiholoku predstavu. Razvoj pojma o sebi ima hijerarhiski karakter,to znai da dete prvu sliku o sebi stie i razvija u porodici primarni pojam o sebi.U prvim kontaktima sa stvarima i ljudima koje ga okruuju dete naui da razlikuje sebe od drugih ja od ne ja,a zatim i da shvata sebe objektivno,onako kako ga vide drugi na osnovu njihovih reakcija. Kako dete raste i izlazi iz okvira porodice i stupa u interakciju sa drugom decom i ljudima ono bogati saznanja o sebi i gradi sekundarni pojam o sebi. Kao integracija primarnog i sekundarnog pojma koji treba da su u kontinuitetu nastajeStabilni pojam o sebi.Da bi se formirao stabilan pojam o sebi dete treba da ima uslova da formira realnu sliku o sebi kakvo jeste a ne kakvo bi elelo da bude,kao i da ta slika treba da bude pozitivna. Boravak u grupi vrnjaka bogati iskustvo dece i pomae mu da razvija realne i pozitivne slike o sebi.Identifikujui se sa drugom decom dete otkriva slinosti sa njima,kao i razlike vrednuje sebe u odnosu na druge,te se oslobaa egocentrizma i subjektivnosti i bolje shvata svoj poloaj u grupi. Vaspita ima znaajnu ulogu da pomogne detetu sa formira pozitivan pojam o sebi. Od vaspitaa se oekuje da : - podri dete u onom to ga razlikuje od drugih,da se ne bi osealo inferiorno - stvara uslove kako bi dete shvatilo svoj poloaj u grupi i da otkriva suprotna miljenja - pomae da dete izgradi svoj stav poverenja u sopstvene snage ,druge ljude i svet u kom ivi a to postie tako to: - stvara uslove da dete doivi uspeh i jaa samopouzdanje - pomae detetu da u situaciji neuspeha ne odustaje i ne povlai se ve da ulae nove napore - deluje oslanjajui se na ono pozitivno u detetu - ima pozitivna oekivanja u odnosu na dete - u situacijam neprilagoenosti detetu ukazuje poverenje da moe da se ponaa kako treba - daje detetu jasnu poruku da i kada se detetov postupak ne prihvata ono se ne odbacuje kao linost 30. PODSTICANJE DEIJEG SAMOPOTOVANJA Samopotovanje predstavlja veru u sopstvene vrednosti i nastaje kao rezultat samoocenjivanja. Samopotovanje se uspostavlja i menja tokom celog ivota i utie na psihiki ivot. Istraivanja su pokazala da postoji veza izmeu visokog samopotovanja i stepena zadovoljstva sopstvenim ivotom, a sa druge strane nizak stepen samopotovanja povezano je sa depresijom i neprilagoenou. Odrasli imaju obavezu i ogovornost da kod deteta podstiu oseanje visokog samopotovanja. Kada ima visoko samopotovanje dete: - ima poverenje u sebe svoje sudove izbore, odluke i postupke - kreativno je u igri, istraivanju i druenju - nezavisno je i inicijativno u odnosima sa drugom decom - aktivno uestvuje, slobodno pita i trai odgovore - ima poverenja u druge, lako sklapa i odrava prijateljstva i popularno je Prvu sliku o sebi deca stiu na osnovu onoga kako ga vide drugi pa je zato veoma vano da poruke koje deca primaju budu pozitivne. Veoma je vano da se dobro odmere oekivanja i zahtevi koje se postavljaju deci da bi oni mogli da ih ispune da doive uspeh. Obim detetovog iskustva sa uspehom i neuspehom utie na deije samopotovanje. U procesima sticanja samopotovanja treba da bude ukljuena porodica, vaspitai deija grupa u vrtiu. Porodica je prva sredina u kojoj dete stie

samopouzdanje. Roditelji treba da prihvataju svoje dete onakvo kakvo jeste i da mu ukazuju potovanje, poverenje, da podravaju njegove ideje inicijative stavove, a u sluaju neuspeha da ga ohrabre i podre u novim pokuajima. Prerana i stroga kontrola visoki zahtevi i preterana oekivanja mogu kod deteta da izazove to da sumnja u sebe i svoje moi i a to dovede do niskog samopotovanja i nezadovoljstva sobom . Slini zahtevi se postavljaju i vaspitau u vrtiu. Vaspita ima zadatak da uspostavi saradnju sa porodicom, vaspita ima obavezu da angauje sve mogue izvore i u porodici i u vrtiu da bi se dete razvilo do svojih punih potencijala. 31. USLOVI ZA RAZVOJ DEIJE DRUTVENOSTI ovek je po svojoj prirodi socijalno bie. Jedna od osnovnih ljudskih potreba ja da voli i da bude voljeno ili jednostavnije reeno ima potebe za ljudima i ljudskim odnosima. Socijalni razvoj predstavlja proces uenja. Ovaj proces prolazi kroz odreene faze u kojima se javljaju novi i sve sloeniji socijalni odnosi. Dete vrlo rano pokazuje selektivnu osetljivost za druge ljude i uspostavlja sa njima afektivne i socijalne veze. - Prva socijalna ponaanja iskazuju se kao sposobnost bebe da razlikuje lica od predmeta i da izraava zadovoljstvo u prisustvu drugih osoba i nezadovoljstvo kad je samo - Dete zatim poinje da imitira ponaanje drugih, pokazuje rivalstvo prema drugoj deci , dok sa odraslima sarauje - Od druge do este godine nastaju najvee promene na polju socijalizacuje. Dete se vie prilagoava drugima, uestvuje u aktivnostima sa nekoliko dece i poinje da sarauje radi ostvarivanja zajednikog cilja Smanjen obim socijalnih interakcija koje su svojstvene za savremenu porodicu i ivot u urbanim sredinama oteavaju i usporavaju proces socijalizacije. Boravak dece u vrtiima uz drugu decu i druge odrasle mogu da ublae taj proces, jer dete deli, dogovara se , pomae drugima , reava sukobe i jo mnogo toga. Tkve mogunosti pruaju grupe dece razliitog uzrasta tkz.meovite grupe na kojima se danas insistira. Proces razvijanja drutvenosti ostvaruje se u najveoj meri interakcijom sa drugim ljudima. Nekoj deci to lako ide od ruke lako se snalaze u grupi imaju dobre odnose sa drugima i dobar poloaj ,dok neka deca imaju potekoa sa tim. Stidljiva i agresivna deca su deca sa problemom ona imaju nisko samopotovanje, oseaj nesigurnosti, odbaenosti tako se uklapaju u grupu oseaju se odbaeno. Agresivna deca su poseban problem za vaspitae. Vaspita mora da prevazie ovakve emocije i da pokua da pronae uzrok takvome ponaanju i da ga po mogunosti otkloni i pomogne mu da naui kako da ima dobre odnose sa drugom decom. Posebnu panju vaspita treba da posveti stidljivoj deci jer ona ne prave probleme. Ovoj deci treba ojaati samopouzdanje pomoi im da se ukljue u grupu u igru i aktivnosti sa drugom decom a pri tom potujui njihov ritam. KONFLIKTI MEU DECOM I KAKO SE ONI REAVAJU Konflikti su neizbeni esti i to izmeu dece i odraslih i dece meusobno. Ponaanje male dece je impulsivni i izrazito egocentrino, dete ne trpi odlaganje svojih potreba i elja i eli sad i ovde. Kako se obino reavaju sukobi: 32.

POBEDITI IZGUBITI POSTII KOMPROMIS KOJI OBINO ZNAI ODRICANJE I POPUTANJE Svako od ovih reenja izaziva oseaj nezadovoljstva a to je opet izvor novih sukoba. Mogue i poeljno reenje je tkz. KONSTRUKTIVNO REENJE u kojoj nema ni dobitnika ni gubitnika, u kome obe strane dobijaju i obe su zadovoljne. Ovakvo reavanje predstavlja vetinu i moe se nauiti, a za to je potrebno: - razumeti potrebe i oekivanje sagovornika - izloiti jasno svoje potrebe i oekivanja - pokazati spremnost za saradnju Strategije uspenog reavanja konflikta mogu se uiti. Vaspita ima zadatak da pomae deci da ovladaju ovom vetinom. On ima ulogu posrednika i pomagaa. U situacijama deijeg sukoba treba pustiti decu da sama reavaju sukob ako to ne uspeju vaspita treba da im ponudi pomo da razumeju i iskau svoje potrebe i htenja i da zajedno dou do reenja. U situacijama kada deca ne mogu da dou do reenja, vaspita moe da predloi reenje i da deci da mogunost izbora da li e da ga prihvate. Na ovaj nain deca ue strategiju konstruktivnog reavanja sukoba ,ue se samostalnost i odgovornosti to vodi unapreenju njihovih daljih socijalnih odnosa. 33. USLOVI I POSTUPCI ZA RAZVOJ DEJE SAMOSTALNOSTI Tenja sa samostalnou javlja se kod dece veoma rano, im postanu svesni svojih mogunosti da deluju na stvari i pomou stvari oko sebe. Tu deiju nameru esto prati iskaz ja u to sam sam ..Ako ne odrasli ne stvore pogodne uslove za zadovoljenje ove potrebe mogu da se jave krize u razvoju deteta. Samostalnost se moe odrediti kao sposobnost osobe da zadovoljava svoje potrebe bez pomoi drugih. Biti samostalan znai - da smo u stanju da reavamo probleme sa kojima se suoavamo samostalno bez pomoi. Instrumentalna samostalnost podrazumeva - da posedujemo samopouzdanje, da smo sigurni u svoje sposobnosti ,kao i da izvodimo odreenu aktivnost zbog zadovoljstva u tome to radimo a ne zbog nekog priznanja ili nagrade emocionalna samostalnost podrazumeva - da je smostalnost znak zrelosti , pa i na predkolskom uzrastu to je dete samostalnije smatra se zrelijim. Treba naglasiti da se samostalnost i zavisnost ne iskljuuju ve su u uzajamnom dejstvu. ,to je dete manje to je zavisnije od odraslih u svakom pogledu tako je novoroene potpuno fiziki zavisno. Dete od dve godine pokazuje psihiku zavisnost od odraslih. Na kolskom uzrastu najkarakteristinije je drugarstvo ,koje se razvija u odanost grupi..Dete dakle ima potrebu da bude sigurno zatieno i prihvaeno ,a za to su mu potrebni drugi ljudi. Tako da moemo da kaemo da tek zadovoljena potreba za zavisnou otvara put ka samostalnosti. Ako su deca onemoguena da ostvare svoju samostalnost dolazi do problema u deijem ponaanju koje se moe manifestovati kroz buntovnitvo i opti otpor. Psiholog Vigotski govori o krizama u razvoju dece predkolskig uzrasta (kriza prve, tree i sedme godine). Na uzrastu od tri godine javlja se: - negativizam, tvrdoglavost, - jogunasvto, - svojeglavost, - sklonost despotizmu. Navedena ponaanja se prema Vigotskom javljaju kao otpor autoritetu u vaspitanju i ova ponaanja smatraju se vaspitnim problemima i ne mogu se reiti

pritiskom na dete da popusti ve mu ponuditi novu mogunost da zadovolji svoje potrebe. Uslovi za razvijanje samostalnosti u vrtiu: pokazati detetu kako se neto radi, koristi.. omoguiti slobodu da bira ta, kad i koliko dugo e se neim baviti kada pogrei ukazati im poverenje i dozvoliti da isprave greku stvarati uslove za dogovor i saradnju zajedniko donoenje zajednikih odluka i pravila kao i njihovo potovanje podrati deiju inicijativu, stvaralatvo i nezavisnost uz uslov da se ne naruavaju pravila ivljenja u kolektivu 34. REGULISANJE DEIJEG PONAANJA U porodici i u vrtiu zajedniko ivljenje podrazumeva red i organizaciju, ija je svrha da se omogui svakom lanu maksimalnu slobodu u kretanju i uzraavanju ,a da se pri tom ne ugroavaju prava drugih. Zato je neophodno da dete naui da kontrolie svoje ponaanje. Razvijanje samokontrole je dug i postepen proces i esto se oznaava i terminom disciplinovanje. U teoriji i praksi dominiraju dva pristupa disciplinovanju: - bihejvioristiki - humanistiki Bihejvioristiki pristup disciplinovanju podrazumeva pokuaje da se utie na deije ponaanje putem nagraivanja poeljnih i kanjavanjem nepoeljnih ponaanja. Danas se ovaj pristup kritikuje jer se vaspitanje zasniva na spoljanjoj kontroli i manipulisanjem deijih potreba. Tako nagraivanje esto nosi elemente podmiivanja i opasnost da dete radi samo ono to e da mu se isplati. Kanjavanje je vrlo esto manipulacija decom putem straha, stida, kajanja. Kanjavanje ima tu prednost da momentalno reava problem nepoeljnog ponaanja zbog ega je i danas esto u vaspitnoj praksi ali ono ostavlja dugrone negativne posledice. Humanistiki pristup podrazumeva da se vie vodi rauna o deijoj linosti, njihovim oseanjima. Ovakav pristup iskljuuje bilo kakvo nasilje nad detetom i manipulaciju sa njegovim potrebama. Disciplinovanje je u stvari proces samodisciplinovanja. Vaspitai je potrbno da znaju: za disciplinski problem treba se baviti uzrokom a ne posledicama neprilagoeno ponaanje treba da je znak vaspitau da dete ima problem vaspita se bavi vaspitanjem a ne isprobavanjem svoje moi nagrade i kazne su izraz moi starijeg koji odreuje ta je dobro a ta ne u ponaanju deteta cilj delovanja vaspitaa je da dete stekne samokontrolu vanije je da se deci objasni ta mogu i ta treba da ine umesto da im se zabranjuje uspenost svake metode zavisie od kvaliteta vaspitaa i deteta. 35. NAGRADE I KAZNE U VASPITANJU DECE U pedagogiji jo od doba Rusoa kritikuje se i smatra nepoeljan u vaspitanju svako kanjavanje jer iskayuje mo odraslih u odnosu na dete , a naroito se kritikuje fiziko kanjavanje. Ruso je bio protiv kanjavanja on se zalagao za princip prorodnih kazni , Marija Montesori je takoe protivnik kanjavanju i smatrala je nepotrebne i nagrade i kazne. I psiholog Kami je govorio da umesto kazne o recipronim sankcijama.S

vi humanisti se zalau za vaspitanje deteta bez primena bilo kakvog oblika kanjavanja (Ruso, Tolstoj, Elen Kej, Montesori). Iako se u svim dokumentima u u strunoj pedagogiji naglaava humanistiki pristup ,u naoj sredini prisutno je vaspitanje nagradama i kaznama to se moe delimino objasniti tradicionalnim modelom vaspitanja. Danas se ini se smatra prednost daje nagraivanju posebno pohvalama jer se one smatraju da deluju motivaciono i jaaju samopouzdanje. Kada je u pitanju primena kazni danas se uoava veliki nesklad izmeu vaspitnih stavova i prakse. Kanjavanje se smatra nepoeljnim i nepotrebnim. Pod kanjavanjem podrazumevamo smiljeno i namerno davanje negativnih potkrepljivaa i uskraivanjem pozitivnih,koje je uslovljeno detetovim nepoeljnim ponaanjem. Fizike kazne predstavljaju nanoenje fizikih neprijatnosti,One su este u vaspitnoj praksi,ali nisu efikasne. Verbalne kazne su najei oblik kanjavanja ije uestalosti nismo ba uvek svesni. Usrkraivanje pozitivnog potkrepljenja u vidu uskraivanja ili oduzimanja materijalnih stvari Tajm.aut znai prekid pokrepljenja za odreeni vremenski period i razlikuje se tri vida: - odvajanje - iskljuivanje - kontigentno posmatranje 36. ALTERNATIVE KANJAVANJU Odrasli su skloni da veoma esto i olako primenjuju kazne jer one dovode do trenutnog reavanja problema ,kazna rei problem ali dugorono kvari odnos sa detetom. Odrasli trba da tee da uspostave takav odnos sa decom da im kazne ne budu potrebne da se potrude da prihvate dete ono kakvo ono jeste i kad je dobro i kad pogrei. ALTERNATIVE KANJAVANJA BI BILE Preventivne mere ili ta raditi da do kanjavanja ne doe: - jasna razumljiva pravila - informisati dete o problematinim situacijama - Iskazati jasno svoja oekivanja i vrednosti - Pokazati detetu kako da bude korisno - Ponuditi detetu izbor - Imati poverenja u dete - Graditi autoritet na snazi linosti potovanju i razumevanju Ako preventivne mere nisu dovoljne mogu se PREDUZETI MERE ali da dete shvati posledicu prekrenog dogovora - preumeravanje ili ublaavanje negativnih svojstava i ponaanja - iskazati jasno svoja oseanja ali ne napadajui linost deteta - iskazati svoje neslaganje ali ne napadajui linost deteta - pokazati detetu kako moe da se ispravi ono to je uinilo,i dati mu ansu da greku ispravi

37.

KAKO UE PREDKOLSKA DECA Uenje u pirem smislu ostvaruje se kroz interakciju sa okolinom, fizikom i sovijalnom. U uem smislu podrazumeva direktno poduavanje, a ono e imati efekta ako dete iskae interesovanje i ako je uenje u skladu sa razvojnim mogunostima deteta. Za predkolsko detinjstvo karakteristino je formativno razvojno uenje, to podrazumeva formiranje saznajnih aktivnosti. Dete uci kroz razlicite forme sopstvene aktivnoasti: - kroz prakticnu delatnost manipulisuci predmetima - zajednickim aktivnostima sa odraslima i vrsnjacima, ovde je posebno ucenje imitacijom, vaspitac je model - ucenje kroz igru, posebno simbolicku, kada dete preradjuje i prisvaja stecene iskustva i postaje ih svesno - i kroz istrazivacke aktivnosti, mada ovo je tesko odvojivo od igre 38. POJAM I KARAKTERISTIKA IGRE Igra je jedninstven nacin ucenja i saznavanja o sebi i svetu oko sebe. Grci su igru oznacavali kao posebne radnje koje odgovaraju deci, kod rimljana je ona izrazavala radosti veselje. U razvojnoj psihologiji igra se tretira kao osnovni oblik decje aktivnosti kojom dete najprirodnije i najslobodnije zadovoljava svoje potrebe za kretanjem i aktivnoscu. Sustinski igra nije poseban oblik aktivnosti, vec nacin ponasanja koji ima svoje karakteristike: - da je to slobodan cin - da je igra sama sebi cilj - da nije produktivna, dakle ne proizvodi dobra kao rad ili umetnost - da se odvija po pravilima, ali koja su dobrovoljna, ali se ipak postuju - neponovljena je po toku i ishodu - fiktivna je u odnosu na stvaran zivot - ogranicena je u prostoru i vremenu - i unutrasnje je motivisana i spontana i prozeta pozitivnim emocijama. 39. FUNKCIJA IGRE U RAZVOJU I VASPITANJU PREDSKOLSKE DECE

Funkcija igre je visestruka: 1. to je specificna forma ucenja koja ima dominantno mesto u predskolskom uzrastu 2. kroz igru se ostvaruje vaspitno dejstvo zahhvaljujuci imitaciji, ucenju po modelu, identifikacaiji 3. igra je posrednik u razvoju misljenja, jer uzrast ranog deteta karakterise situaciono povezivanje...vrata pozivaju dete da ih otvori ili zatvori, zvecka proizvodi zvuk i sl. 4. Igra je jedinstven sistem saznavanja emocija...dete se igra emocionalnim izrazima, pa i normama 5. U igri se uce socijalni odnosi i razvijaju socijalne vestine 6. Dete u igru stupa dobrovoljno, ali mora d postuje pravila i da kontrolise svoje ponasanje 7. Same igracke su i obelezaj kulture i posreduju kulturu 8. Igra priprema dete na prelazak na visi stupanj, samim tim podstice mastu

40. VRSTE IGRE Uobicajena podela igara je na: funkcionalne igre Igre maste i igre uloga simbolicke igre Igre sa gotovim pravilima Konstruktivne igre 41. FUNKCIONALNE IGRE Funkcionalen igre vezane su za rani uzrast jer dete iz sopstvenih pokreta pronalazi zadovoljstvo i prvi igrovni predmet deteta su njegove ruke. Oblici ovih igara su: Senzomotorne aktivnosti hvatanje, bacanje, ispustanje, razgledanje, osluskivanje Igre predmetima i materijalima igre sapunom, lupaknje jednim predmetom o drugi, vucenje, guranje Pokretne igre lopta, vijaca, obruc Igre glasovima, slogovima i recima 42. SIMBOLICKE IGRE IGRE MASTE I IGRE ULOGA su simbolicke igre, igre imitacije i javlaju se vec na uzrastu od 12-18 meseci. To su igre hranjenja lutke ili stavljanje lutke da spava, presvlacenje. 18-24 javlaju se igre kobajagi, npr. deca usluzuju goste i za ove igre potrebe su igracke koje predstavlaju modele realnih predmeta. 24-36 pojavljuju se i simboliski predmeti, dete kao zamenu za realni predmet koristi drugi predmet, to je npr. drveni stap kao konjica. IGRE SA GOTOVIM PRAVILIMA karakteristicne su za uzrast od 7-11 godina i mogu se podeliti na: Tradicionalne igre su igre sa pravilima i deo su kulturne bastine, zmurke, trule kobile, vije i sl. I njihova najvaznija uloga je da su grupne igre. Didakticke igre su igre osmisljene za ucenje i igru i one su zasnovane na pravilima, npr. sah, karte. KONSTRUKTIVNE IGRE su igre u kojima deca od ponudjenih materijala grade i uoblicavaju da bi nesto stvorili. I ta tvorevina moze biti bez funkcije, ali moze predtsvljti nesto, npr. dete je napravilo most od kocaka. 43.USLOVI ZA IGRU U VRTIU I ULOGA VASPITAA Spontana igra je veoma vana za razvoj deteta ali to ne znai da decu treba prepustiti same sebi.Da bi se deca igrala neophodno je da odrasli pripremi odreene uslove za to.Prvenstveno deci treba obezbediti adekvatan ,bezbedan prostor za igru, zatim im obezbediti dovoljno materijala da ne bi dolazilo do konflikata,dati deci dovoljno vremena da igru zavre kada oni to ele,zatim napraviti takvu atmosferu da deca imaju meusoban prisni odnos,da budu u kontaktu sa drugim vrnjacima ,da imaju mesto da se osame ukoliko to ele idr.Deci je neophodan kao to smo ve rekli adekvatan prostor za spontanu slobodnu igru potreban im je tkz.funkcionalni prostor, a to je onaj prostor koji ima mesta za igranje i za psamljivanje koji ima pokretnu opremu koja je laka da deca sama sebi mogu organizovati prostor kako ona ele,da ima raznovrsnog materijala koji je deci na dohvat ruke dobar izbor igraaka i dovoljnu koliinu istih.Opremanje prostora za igru treba da bude zajednika delatnost i odralih i dece i roditelja treba voditi rauna o tome ta dete eli i to potovati jer u praksi se najee deava da odrasli

u skladu sa svojim predstavama kako bi trebale deije sobe da izgledaju ureuju prostor za igru.Uloga vaspitaa u svemu ovome je velika on je taj koji organizuje fiziku i socijalnu sredinu on je model i uzor detetu ,partner u igri.On mora da pozbaje psihologiju dece i njihov razvoj kao i pdsihologiju deije igre njihova interesovanja i mogunosti .Vaspita takoe vri sistemsko posmatranje posmatranje dece i belei rezultate koje koristi radi procenjivanja programa i i efektima svoga rada 44.IGRAKE Igraka predstavlja materijalni inilac igre koja svojim svojstvima utie na tok i sadraj igre.Igrake se javljaju u ljudskoj zajednici od davnina i nose drutvena obeleja i svedoe o vremenu i kulturi u kome su nastala.Jo u plemenskim drutvima devojicama su se pravile lutke deacima lopte luk i strela,deca su se igrala blatom kamenjem granama i sl. Jednom reju deca su se igrala vie jedna sa drugima nego sa igrakama.I dananja deca vole da se igraju meusobno ali u uslovima u kojima ive sve vie vremena provode sama sa igrakama koje im rotitelji kupuju da bi nadomestili vreme koje ne provode sa svojom decom oslanjajui se na vaspitno svojstvo igraaka.Neke igrake postoje od davnina ali su i dan danas aktuelne lopte lutke klikeri ...Dok neka druga su kratkotrajna i traju dok su u modi .Sa menjanjem miljenja i shvatanjem znaenja igre za deiji razvoj menja se i odnos prema igrakama.Nekada se smatralo da su igrake tamo neke gluposti a danas se zna njihov pravi znaaj.Krajem XVIII veka pojavljuju se tkz.skup pounih igraakafridrih frebel je konstruisao prvi sistem igraaka koji se naziva Frebelovi darovion Lok je isticao vaspitnu ulogu igraaka.Marija Montesori je takoe smatrala da su igrake delotvorne u vaspitanju i obrazovanju.Danas se igrake proizvode industriski prema psiho.pedagokim zahtevima,zdravstveno-higijenskim.tehnolokotehnikim,estetskim i ekonomskim zahtevima.