LIKOVNOST I DECA 1.

PREDKOLSKI UZRAST ZLATNO DOBA DEJEG STVARALATVA Predkolsko detinjstvo je jedan od najburnijih perioda razvoja svih potencijala deteta, posebno stvaralatva, koje ima nezamenljivu razbojnu funkciju za itavu njegovu linost. Oblast fizikog saznanja , sticanja ulnog iskustva putem rukovanja stvarima je direktno povezana sa raznim oblicima dejeg izraavanja. Glasovi, koje dete proizvodi, su njegove prve poruke svetu u koji ulazi, a are na listu papira svedoanstva o pokuajima da se u postojee stanje unesu promene. Sve vie se prihvata miljenje da je kretaivnost, kao opte ljudski potencijal i potreba, prisutna u svakom detetu, da su njegovo normalno svojstvo, odnosno da je dete, koje ga ne ispoljava, na neki nain ometeno ili ugroeno. iroko je prihvaeno shvatanje da se u deijoj igri vidi prototip stvaralatva. Smatra se da je stvaralatvo omogueno kapacitetom za uenje, koji se uoava u deijoj igri, iz koje se u toku razvoja diferenciraju mnoge aktivnosti, posebno umetnike. Deje stvaralako izraavanje se moe definisati, pre svega, kao igra medijima koji se nalaze u raznim vrstama umetnosti. Upravo skromno iskustvo, suen obim saznatih injenica, ini da dete na stvarima i pojavama zapaa ono to odrasli esto i neprimeuju. Otuda se ono orjentie prema spoljanjem izgledu predmeta i slobodno uspostavlja asocijacije prema proizvoljnoj slinosti meu njima, to moe izgledati vrlo orginalno. 2. POSTUPCI KOJI DOPRINOSE RAZVOJU STVARALATVA Sa upoznavanjem prirode dejeg stvaralakog izraavanja menjaju se i putevi uticanja na njegov razvoj. Postoji vie optih postupaka za podsticanje dejeg stvaralakog izraavanja. U njih, pre svega, treba ubrojati sve postupke za proirivanje obima deijeg iskustva, fizikog, socijalnog i logiko matematikog, kao i podizanje kvaliteta ovog iskustva na razvojno vii nivo. Tome treba da doprinese ostvarivanje itavog programa vaspitno obrazovnog rada u deijem vrtiu, a ne samo pojedine oblasti i podruja, tj. deje stvaralatvo treba podsticati u celini. Nain vaspitanja kojim se podstie opti razvoj deteta treba da ukljuuje sve aspekte njegove linosti, pa i kreativnost. Ukoliko se dete dugo i predano ukljuuje u stvaralaki proces, takva aktivnost e dati trajnije i optije rezultate i odrazie se na itav njegov razvoj, a preko njega i na kvalitet deijih radova. Razvoju dejeg stvaralatva takoe doprinosi unapreivanje deije radoznalosti, sklonosti da se postavljaju pitanja, da se traga za nepoznatim, da se odstupa od rutinskih postupaka, da se misli i ponaa na neuobiajen nain i isprobavaju reenja koja nisu nauena od drugih, itd. Razvoj sposobnosti za komunikaciju neposredno se odraava na deje stvaralako izraavanje; ono postaje bogatije, sadrajnije, ispunjenije smislom i za onog koji stvara i za one koji dolaze u dodir sa njegovim produktom. Deije stvaralako izraavanje treba da zadri svojstvo igre, ali, kao to igra napreduje tako se i u oblasti stvaralatva moe pratiti i odravati odgovarajua razvojna linija. Podsticanjem deijeg stvaralakog izraavanja se oslanja na unutranje motive i potrebe deteta, posebno na potrebu za komunikacijom, za njegovo razumevanje drugih i za prenoenje na njih sopstvenih ideja i oseanja, otuda e svi postupci kojima se usavrava komunikacija, povoljno delovati i na razvoj stvaralatva.

3. SPECIFINOST DEJEG LIKOVNOG IZRAAVANJA Deije likovno izraavanje se ogleda u sposobnosti da se harmonino integriu iskustva u povezanu celinu putem linije, boje i oblika, koji se daju razliitim materijalima. Ovo izraavanje je na samom poetku sasvim spontano i intuitivno, i kree se od besciljnog rukovanja materijalom, da bi kasnije dolo do svesnog stvaranja oblika koji imaju veze sa vidljivim svetom, koji ga predstavljaju i imaju znaenje, to je , ustvari, poetak likovne i grafike komunikacije. Predematska faza u likovnom razvoju deteta, koja nastaje negde oko 4 te godine ivota a traje do 7 me, izuzetno je vana za itav njegov razvoj. Proizvodi dejeg likovnog stvaralatva (crte, slika, skluptura, i sl.) vie predstavljaju iskustvo koje dete ima o neemu, nego samu stvar na koju se odnosi. Prikazuje se ono to je za dete subjektivno vano, to ga uzbuuje i privlai. Osobe, stvari i detalji na njima, koje su za njega znaajni, dete predstavlja vee nego to su oni zaista u stvarnosti. Slino je i sa bojama. Dete u poetku jednostavno u upotrebi boja i arenilu njihovih kombinacija, dok kasnije sve bolje uoava karakteristike pojedinih boja i njihov odnos pod raznim vrstama osvetljenja, kao i njihov emocionalni naboj. Omiljene boje se biraju za omiljene osobe, to znai da zavise od emocija. Decu ne treba ispravljati i uiti ih koju boju da koriste, jer to moe negativno da deluju na njihovo stvaralako izraavanje. Nain izraavanja delimino zavisi i od materijala, odnosno tehnike koja se primenjuje. Treba imati na umu da predkolsko dete ne pokuava da imitira predmete koje vidi oko sebe nego da izraava svoj odnos prema neemu i pojmove koje je poelo o tome da formira. Ono eli, da svojim likovnim izraavanjem stvori neto relativno utvreni i lino. Deije stvaralako izraavanje je usko povezano sa njihovim optim, posebno saznajnim razvojem. Npr. Malo dete e loptu da definie na osnovu svojih manipulacija njome, to predstavlja akcionu reprezentaciju. Ovakav vid odnosa prema stvarnosti ogleda se i u dejem izraavanju u funkcionalnom zadovoljstvo koje mu priinjava krabanje po papiru ili gnjeenje gline, bez namere da se postigne slinost sa nekim objektom iz stvarnosti. Dete zanima sopstvena akcija, a preko nje se budi interesovanje i za objekat na kome se ta akcija vri. 4. EMOCIONALNI RAZVOJ DETETA Emocionalni razvoj deteta se ogleda u stepenu njegovog unoenja sebe u likovno ostvaranje, od stereotipnog ponavljanja motiva, do pune emocionalne angaovanosti, o kojoj svedoi nain predstavljanja objekata koji za dete imaju poseban smisao. Prilagodljivost novim situacijama podrazumeva fleksibilnost u miljenju idelovanju iji nedostatak ukazuje na emocionalne smetnje. U deijim crteima one se po pravilu, izraavaju kroz stalno ponavljanje jedne iste figure ili detalja, to ukazuje na tenju deteta da se, izbegavajui nova iskustva povueu njemu jedan poznat svet u kojem se osea sigurno. Treba razlikovati opisano stereotipno ponavljnje figura od sklonosti dece da, u nekim sluajevima, crtaju varijacije na jednu istu temu (npr. Cvet u raznim poloajima, veliinama isl.), to moe biti pokazatelj njegove kretaivnosti i otvorenosti za nova iskustva. Emocionalno ne angaovano dete, i kada crta, ne unosi se u to to radi. Ono to postavlja objektivno, ne podrazumeva lini odnos prema nacrtanom, ve samo nabrajanje: ovo je kua, ovo drvo.... Suprotno tome, angaovanost podrazumeva slobodniji i subjektivniji izraz, drvo ili kua koje je dete nacrtalo, imaju neka posebna obeleja, vana za njega, zbog ega ih je predstavilo. Ono je slobodnije i

u isprobavanju mogunosti mnotvom materijala na razne naine, ne plaei se greaka i unosei stalne promene u sadraje i naine svog likovnog izraza. 5. INTELEKTUALNI RAZVOJ Intelektualni razvoj se najbolje sagledava kroz narastajuu svest deteta o sebi i svojoj okolini. Crte oveka koristi kao jedan od testova inteligencije, pogodan naroito u sluajevima kad skromne verbalne sposobnosti oteavaju komunikaciju sa detetom. Prilikom njegove primene ispitaniku se predlae da nacrta jednog oveka, to bolje moe. Petogodinjak, koji nacrta glavu iz koje izlaze noge (glavonoca) verovatno nije isto mentalno razvijen kao njegov vrnjak kome je crte tela bogatiji u detaljima. Ipak njihovo izostajanje nije nuan pokazatelj intelektualne zaostalosti jer dete moe, npr, da bude emocionalno frustrirano ili da bude bez motivacije da crta. Crte sa mnotvom detalja je siguran pokazatelj visoke inteligencije. To ne mora istovremeno da bude lep crte, jer se inteligencija i istecki ukus ne moraju razvijati paralelno. Kako se dete razvija, tako se menja i njegova svest o svetu koji ga okruuje i njegovim sadrajima. Siromatvo u tom pogledu moe da predstavlja i pokazetelj intelektualnog zaostajanja, zbog postojanja nekih problema sa kojima dete nije u stanju da izae na kraj. 6. TELESNI RAZVOJ Telesni razvoj se u dejem likovnom izraavanju ogleda u koordinaciji oka i ruke, postignutoj kontroli pokreta i fizikoj spretnosti oupte. U fazi krabanja, mogue ga je pratiti od nasuminih, besciljnih ara do kontrolisanog aranja koje se postie relativno brzo. Osim kvaliteta telesne aktivnosti, kao pokazatelja fizikog razvoja, indikativno je prikazivanje sopstvenog tela na crteima, zavisno od predstave koje dete ima o njemu. Dete koje je fiziki aktivno i razvijeno, crtae svoje kretanje i vodie vie rauna o svojim postignuima u tom pogledu. Tekoe u pogledu vrenja pokreta (ak i manje, npr. Udaren lakat ili ogrebano koleno), kojih moda i nije svesno uticae na njegov likovni izraz. Npr. Stalno naglaavanje ili izostavljanje nekih delova tela na crteu moe biti prouzrokovano stanjem telesnog razvoja deteta koje to ini. 7. RAZVOJ OPAANJA - mogue je pratiti u deijem likovnom izraavanju na osnovu steenog perceptivnog iskustva i njegovog korienja u crtanju, slikanju i likovnom oblikovanju. Naroito je vano vizuelno iskustvo, zahvaljujui kojem se razvija sposobnost uoavanja boja, oblika i prostornih odnosa. U ranim razvojnim fazama karakteristino je imenovanje osnovnih boja i uivanja u njima, dok se kasnije javlja smisao za nijanse i zapaaju razlike u boji pod razliitim vrstama osvetljenja. Razvoj opaanje se ogleda i kroz uoavanje sloenih prostornih odnosa. Dok malo dete poznaje i razume prostor koji ga neposredno okruuje, sa uzrastom i novim iskustvom to se postepeno menja. U crteu mogu da se uoavaju ak i audtivna iskustva, to se zapaa naroito u sluajevima kad deca crtaju ili slikaju uz muziku. Deca, ija su perceptivna iskustva siromana, zaostaju u razvoju u sposobnosti da uoavaju oblike, boje, prostorne odnose, teksture i druge osobine objekata oko sebe, a nisu u stanju ni da zapaaju finije razlike medju njima. To moe biti posledica raznih, po razvoj nepovoljnih uticaja i okolnosti. 8. SOCIJALNI RAZVOJ DETETA

Socijalni razvoj deteta zapoinje dolaskom deteta na svet, zapaa se ve kod sasvim malog deteta koje, im izae iz faze krabanja, poinje na svojim crteima da predstavlja druge ljude. Sa uzrastom se, u crteima i slikama, ogleda poveanje svesti o socijalnoj sredini koja okruuje dete. Projektovanjem sebe u okolnu stvarnost, oni poinju obuhvatati i druge ljude, odraavajui sopstveni odnos prema nima. Razvoj svesti o socijalnom aspektu stvarnosti ogleda se i u predstavljanju likova i zanimanja koja u detetovim oima, imaju drutveni znaaj (lekari, policajci, vatrogasci..). Pojavljuje se slika deteta u igri, predstavlja se njeovo uee u porodinim odnosima kao i veze sa emocionalno bliskim osobama. Dete koje zbog neega zaostaje u socijalnom razvoju crta nepovezane, razbacane figure ljudi od kojih je ono prostorno ili na neke druge naine izdvojeno ( sebe predstavlja u uglu papira...) 9. ESTETSKI RAZVOJ DETETA Razvoj smisla za lepo se ogleda u nainu na koji se organizuju misli i oseanja, kao i nainu na koji se saoptavaju drugima. Rei se organizuju u poeziju, tonovi u muziku, telesni pokreti u ples, a boje oblici i linije u likovni izraz. Kada su deca u pitanju, ovaj razvoj se moe procenjivati na osnovu sposobnosti da se integriu sopstvena iskustva u harmoninu celinu, koja ima individualni peat. Haotino razbacane figure na odreenom uzrastu mogu biti pokazatelj razvojnih problema u linosti deteta. Ovo je poznato i u psihijatriji gde se kao indikator psihoze kod pacijenata uzima povezanost elemenata celine koju crtaju. 10. RAZVOJ KRETAIVNOSTI Razvoj kreativnosti u dejim crteima i slikama se ogleda kroz njihovu matovitost tj: - Fluentnost je sposobnost stvaranja ideja i hipoteza, a sagledava se kroz koliinu crtra koje je neko u stanju da stvori na zadatu temu ili produktivnost u broju reenja koja je u stanju da ponudi za neki likovni problem. - Fleksibilnost znai elastinost miljenja sposobnost brzog i lakog prelaenja sa jedne ideje jedne klase miljenja na drugu ili sposobnost da se nova saznanja, ono to se zapaa brzo i uspeno povee sa prethodnim iskustvom. Primer: Spremnost deteta da krugove nacrtane na listu papira prretvori u mnotvo crtea razliite tematike (npr. toak, dugme, sunce). Dete koje nije fleksibilno ak i kada je fluentno produkuje mnotvo ideja, one su samo varijacije jedne iste tematike (toak automobila, toak kolica, bicikla...). - Orginalnost je najvaniji pokazatelj kreativnosti. To je sposobnost da se zapazi neto to drugi nisu u stanju, da se dodje do nesvakidanjih, neobinih ideja ili opaanja stvari u novim odnosima, da se pronau retka i neuobiajena reenja, odgovori, analogije, veze, metafore. Orginalni crtei dece zasluuju da se tako nazovu u sluajevima kada se razlikuju od crtea uobiajenih za taj uzrast a posebno od crtea od ostale dece u vaspitnoj grupi vrtia u koju je dete ukljueno. Deca, iji je razvoj stvaralatva na neki nain bio ometen, nemaju ovo oseanje slobode zbog ega im vie

odgovara da podraavaju tue likovne radove i kopiraju. Nesigurni su u sebe i stalno trae pomo. Bez uzora ili pokazatelja, najee odbijaju da crtaju ili slikaju na neku temu koja predstvlja celinu. 11. PODRUJE CRTANJA TA MOE PREDKOLSKO DETE Likovno podruje crtanja oznaava likovnu disciplinu u kojoj je linija osnovno izraajno sredstvo. Linijom se mogu definistai gotovo svi likovni elementi (sem boje) oblik, pravac i smer, tekstura, prostor, proporcija, veliina (ak i svetlina). Dete se prvo uzraava linijom, jer poinje prvo da crta. U najranijem periodu njemu su dostupni neki materijali za crtanje koji, sluajnim ili namernim povlaenjem, ostavljaju nekakv trag po podlozi (pare krede, cigle, olovka, flomaster...). Igrajui se sa njima dete spontano otkriva liniju, trag svog delovanja. U poetku ono osea zadovoljstvo u ritmu pokreta ruke koja povlai pisaljku, ne obraajui panju na tragove, pa se zato kae da je to prvobitna grafika aktivnost deteta odraz motorike pokretljivosti ruke i uopte deje potrebe za kretanjem. Tragovi, koje za sobom ostavljaju razni materijali, rezultat su specifine psihomotorne aktivnosti deteta, koja se odvija spontano. Ako bismo tvrdili da su prve deje are samo rezultat mehanikog povlaenja predmeta za pisanje po povrini, onda bi morali zanemariti ono vidljivo uzbuenje ispoljava kada otkrije tragove. Dete u svom daljem likovnom iskustvu zapaa da razliiti likovni materijali ostavljaju raznovrsne tragove po podlozi: - olovka vibrirajuu tanku liniju koja se menja u svom intezitetu zavisno od pritiska ruke. - flomaster ravnu, monotonu i dosta debelu liniju - etkica sa tenom bojom ostavlja po papiru iroke pruge i mrlje Na osnovu analize velikog broja deijih likovnih radova ustanovljeno je da i deca predkolskog uzrasta pridaju poseban znaaj materijalima i liniji kao izraajnom sredstvu. Kada su u prilici da biraju izmeu olovke i flomastera, deca mlaeg predkolskog uzrasta se ee opredeljuju za flomaster zbog intrziteta traga i obojenosti, a to su stariji deca vie cenu izraajnu snagu linije pa se ee opredeljuju za olovku kojom mogu da prikau i najsitnije detalje. 12. PODRUJE SLIKANJA TA MOE PREDKOLSKO DETE U likovnom podruju slikanja, osnovno izraajno sredstvo su povrina i boja. Dete eli da dodirne boju rukama, da je razmae prstima, da etku umae u boju i njome razmazuje po podlozi u vidu tazliitih mrlja, da premazuje boju preko boje. Tako stie mnoga lina iskustava, otkriva mogunosti materijala da bih kasnije koristilo u svom likovnom izrazu svesnije. Tena boja je veoma privlaan materijal za dete predkolskog uzrasta. Veina dece se tek u vrtiima prvi put susree sa tenim bojama, a onda eli da ih upozna, ne preko etke ili nekog drugog svojstva, ve svojim rukama. Zato im treba omoguiti da u boju zamoe prst ili celu aku, da je razmau po ruci i tako je prenesu na podlogu. Radost koju osete kada prsti ostave tragove po podlozi, uklanja strah od prljanja i u stanju su da dugo igraju i istrauju, ostavljajui na papiru razliite mrlje, takice ili prikazujui neki predmet. Odnos predkolskog deteta prema boji kao likovnom materijalu u prvim fazama njegovog likovnog izraavanja je takav da poistoveuje boju i olovku.

Dete, spontano igrajui se bojama (koje na papir unosi prstima ili etkom), pone slagati are u povrine razliitog oblika na osnovu linog oseanja. U tom sluaju se moe rei da ono koristi boje na slikarski nain, tj. izraava se povrinama slika. Prilikom prvih pokuaja ono uopte ne obraa panju na to kakvi su objekti u stvarnosti ve upotrebljava za njihovo predstavljanje onu boju koja mu se svia. Mnogi strunjaci koji se bave prouavanjem dejeg likovnog izraavanja veruju da je prihvatanje realnih boja (lokalnog tona) i njihova primena na predkolskom uzrastu, najee pod uticajem odraslih jer se detetu stalno ukazuje na boju kao na trajno obeleje predmeta (nebo je plavo, trava je zelena, vuk je mrk...) pa deca prihvataju to vienje i prenose ga u svoj likovni rad. Tako se tema Drvo u cvatu ostvaruje samo ponuenom mrkom, brlom i ruiastom bojom, tema uma mrkom izelenom bojom, ime su deca znatno uskraena u mogunostima ispoljavanja svog doivljaja i vienja tj. pravog stvaralatva. Autentinost razvojnih i estetskih vrednosti deije slike je upravo u tome to je uraena bojama koje je dete samo izabralo. Zato ono treba da ima pred sobom to vie boja, a deca starijeg predkolskog uzrasta mogu sama da prave nove boje meanjem. Mnotvo boja stimulie dete na matovita i orginalna reenja a manji izbor dovodi do uniformisanosti i stereotipije u izrazu. 13. AKVAREL VODENE BOJE Jedna od najlepih i najstarijih likovnih tehnika je akvarel. Prozirnost i transparentnost, sveina i ivotnost boja i spontanost u nastajanju jedne akvarelske slike su veliki izazov za svakog likovnog stvaraoca. Akvarl je boja na bazi vode i nanosi se na papirnu podlogu akvarel papir koji moe biti razliitog kvaliteta i strukture (od glatkih do hrapavih). Deca u radu sa akvarelom mogu da koriste papir iz bloka a akvarel se pakuje u tubama, malim posudicama ili se nabavlja u tenom stanju. Papir se moe zategnuti, zalepti na vrstu i ravnu podlogu lepljivom trakom i pokvasiti sunerom. Moe se slikati na suvoj ili mokroj podlozi pri emu se boja razliva pri nanoenju i stvara interesantne efekte. Viak boje ili vode se moe obristai papirnom salvetom koja e upiti viak tenosti. etkom se moe slikati ili prskati po povrini papira kao i crtati sa zailjenim vrhom etkice. U akvarelu se umesto bele boje koristi belina papira za svetle tonove. 14. GVA I TEMPERA Gva je pokrivna, blago matirana vodena boja koja se sastoji od boje, belih punilica i vezivnih materijala koji spajaju sve satojke u kompaktnu smeu. Gva moe biti u kutiji (vodene boje), tubama, boici ili prahu. Gva se moe raditi slojevito jer je pokrivna boja i ima duboke tonove. Najbolje se kombinuje sa akvarelom i tuem. Najbolje podloge za slikanje gvaom su tvri papiri ili kartoni, gva je boja koja se rastvara u vodi. Da bi se dobio sjaj, kao vezivo moe se koristiti jajana emulzija (meavina vode i umanceta iz jajeta). Moe se slikati lazurno u tankom sloju ili guim nanosima boje. Boje se obino nanose etkom, patulicom, sunerom. 15. AKRILIK Akrilik je jedna od novijih slikarskih tehnika napravljenih za zidno slikarstvo i rad na zidnim povrinama koje su na otvorenom, sa bojama otpornim na temperaturne i ostale

klimatske promene. Akril je boja visokog sjaja na vodenoj bazi koja se veoma brzo sui i moe se pokrivati. Akrilom se moe slikati na skoro svim podlogama (papir, beton, metal, keramika, plastika...) i moe se kombinovati sa ostalim bojama na vodenoj osnovi . Akrilne boje su veoma postojane i jakog inteziteta. ak i kada se boja osui, zadrava sjaj i intezitet. Akril je veoma slian uljanim bojama, pa je dobra zamena za njih jer su boje manje toksine i mogu ih koristiti i dece,pakovane u tubama i boicama. etke se moraju stalno istiti u toku radu da se bi stvrdle jer su posle toga neupotrebljiva. Deca mogu irim etkama oslikavati vee povrine, a tanjim etkicama detalje. Kad zavre rad, nakon to se osuio, mogu premazati jajetom rastvorenim u vodi u odnosu 1:1 kako bi boje bile intezivnije. 16. KOLA Kola je likovna tehnika kojom se lepe razliiti materijali (samolepljivi kola, karton, runo izraen papir, novinska hartija, tkanina, alufolija,koa, drvo, tekstil, fotografije raznih boja...). Kola je u stvari slikarska tehnika kojom su se sluili slikari kubisti i realisti, koristei razne materijali da bi predstavili potpuno nov umetniki realitet. Predkolska deca uglavnom rade kola raznobojnim papirima na taj nain cepaju ili izrezuju pojedine delove i komponuju ih u dekorativne povrine po motivima koje odaberu. Izbor raznih oblika za kola i njihovo komponovanje izvodi se na osnovu slobodnog ostvarenja zamisli, a ne po ablonu. Deca predkolskog uzrasta nisu u stanju da potpuno ostvare sve zahteve kolaa kao slikarske tehnike, ne mogu u potpunosti i spontano da prekriju celu povrinu podloge na koje lepe, jer to trai veu sposobnost procenjivanja, merenja i uklapanja. Dosledno insistiranje na tome moe da omete deju spontanost. Detetu je bitno da rezanjem ili cepanjem papira izdvoji neki oblik ili da ga spaja od manji delova, da ga prilepi na podlogu i dobije dekorativnu sliku. Kola se radi na svim uzrastima. Deca mlaeg predkolskog uzrasta cepanjem komada hartije sluajno dobijaju neke oblike koje slau i lepe po podlozi. Njih privlai sama tehnika lepljenja i malo im je vano gde e zalepiti koji komad papira tj. svuda gde ima praznog mesta to ine sve dok ih to zanima. Na srednjem i starijem uzrastu mogu se davati teme Naniimo ogrlicu od kuglica, areni tepih isl. Pri oblikovanju drugih materijala deca starijeg uzrasta primenjuju svoje iskusto sa kolaom i nalepljivanjem reavaju mnoge svoje zamisli. Za kola se mogu koristiti razne vrste papira: stare novine, raster papiri.... Deca starije grupe mogu stvarati kolae od raznobojnog flis papira koji je providan pa se preklapanjem dve ili vie boja dobijaju nove boje i efekti.

17. TEHNIKE ZA PLASTINO OBLIKOVANJE ZADACI VASPITAA - da organizuje istraivanje i otkrivanje svosjstava razliitih materijala, koji se mogu preoblikovati u razne forme koje zauzimaju izvestan prostor i imaju odreena svojstva u pogledu veliine, tvrdoe..

da obezbedi razliite materijale za oblikovanje, kao to je papir, tekstil, juta, vuna, folije, stiropor, kanap, plastika; prirodnih i vetakih, sirovih, poluoblikovanih i oblikovanih. Da podstie decu da raozbliavaju vee mase materijala i ponovo ih skupljaju u masu, oblikuju detalje od raznih materijala i sastavljaju od njih razne strukture. Da u radu sa vajarskim materijalima razvija kod dece oseaj za oblik i prostor, uz tenju da se ostvari celovitost, proporcionalnost i stabilnost figure u vertikalnoj prostornoj postavci Da podstie decu na razne naine predstavljanja trodimenzionalnog prostora u odgovarajuoj srazmeri.

18. PODRUJE VAJANJA TA MOE PREDKOLSKO DETE U likovnom podruju vajanja osnovno je izraajno sredstvo plastini (trodimenzionalni) oblik izveden u nekom materijalu. Deca predkolskog uzrasta pri vajanju koriste samo neke materijale kao to su obojeno testo (plejdo), plastelin, glina, glinamol, vlaan pesak, sneg,vata.... Dete spontano bira motiv svog vajarskog ostvarenja, koji ak i nepostoji u najmlaem uzrastu, jer je tada vie obuzeto samom tehnikom i mogunostima delovanja na materijal. Ono u procesu rada usvaja tehnologiju obrade materijala i razvija svoj plastini izraz, od sintetinog ka analitikom, do koga dolazi iskustvom. Nekada se ovo podruje zvalo modelovanje, to je moda prikladniji izraz za deje oblikovanje mekih materijala. 19. PLASTELIN I BEOLIN Namenjeni su deci mleeg uzrasta zbog svojih svojstava prilagoenih njihovim potrebama i mogunostima. Obrauju se kao glina, ali bez upotrebe vode. Proizvode se u razliitim bojama. Beolin ima ista svojstva kao iplastelin, ali se moe termii obraditi kuvanjem tako da figure dobijaju kompaktnu formu sa tvrdoom i otpornou materijala koji due traju od palstelina. Deca mogu oblikovati beolin,praviti razliite figurice, kao i nakit ogrlice, broeve, narukvice... Kada figura bude zavrena plastinom kaikom se paljivo sputa u kipuu vodu u kojoj se kuva 5- 10 min a zatim se kaikom vadi da se ohladi (ovo radi vaspita) 20. GLINA I GLINAMOL Glina ili kaolin se upotrebljava od najstarijih vremena, prvo za pravljenje upotrebnih predmeta sa izraenom funkcionalnom ulogom, kojima su se zatim postavljali i estecki zahtevi na sve viem nivou. Glina se kao materijal za oblikovanje koristi i danas za izradu skluptura, reljefa i razliitih predmeta. Glinamol je industrijski preraena glina sa slinim svojstvima i nainom obrade. Glina se kvaenjem nadima, postaje elastina i savitljiva i dobija na volumenu. Termikom obradom figura od gline dobija se terakota i to jedna od poznatijih tehnologija u keramici. Oblikovanje ovih materijala zahteva izvesne vetine i iskustvo. Veoma je vano da se materijal u toku oblikovanja neprestano kvasi jer se suenjem smanjuje i puca. Ako

modelovanje nije zavreno, figuru je neophodno uviti u mokru krpu ili PVC foliju do sledeeg dana. 21. PODRUJE OBLIKOVANJA RAZNOG MATERIJALA (POLUOBLIKOVANI MATERIJALI, OTOPADNI MATERIJALI, PRIRODNI OBLICI I MATERIJALI) 22. PAPIR TA MOE PREDKOLSKO DETE 23. OTPADNI MATERIJALI Pod otpadnim materijalom podrazumevamo cve one materijale i predmete koji se mogu nai u naoj okolini, koji su imali neku svoju funkciju u svakodnevnom ivotu i proizvodnji, posle ega su odbaeni kao nepotrebni. Ovi mterijali se mogu preoblikovati u nove celine, koje za decu imaju veliki znaaj, jer direktno uestvuju u stvaranju novih formi predmate iz sveta odraslih. Tu bi spadale sve vrste ambalae (kutije, kartonistiropor, razni materijali koji se koriste za izolaciju pri pakovanju, ambalae za pakovanje jaja...), otpaci koe i skaja, kalemovi, suner ili penasta guma, plastine flae od deterdzenta, ae od jogurta i sira, poklopci, otpadci od testila, epovi, staklene flae, najlon kese, stare novine... Mnogo je ovakvih materijala a skoro svi se mogu upotrebljavati kao materijali za igru i oblikovanje tj. preoblikovanje u nove forme. Pruajui deci priliku da se igraju sa ovim materijalima i predmitima, kao i da od njih oblikuju nove stvari, omoguavamo im sticanje veoma raznovrsnih parktinih i ivotnih iskustava, razvijamo smisao za kretivno ponaanje i stvaranje, racionalizaciju, tednju i uimo ih da uvaju svoju sredinu. Izuzetna je injenica da odbaeni predmeti u dejim rukama postaju neto to ponovo vredno, moda jos vrednije nego to je to bilo kada je prvi put stvoreno. Raznovrsni otpadni materija se moe nai svuda oko nas i u tome je njegova prednost. To nam se najee deava kada smo u situaciji da bacimo neku lepu kutiju, pare tekstila, flau... Dobro je sa decom razgovarati, pokazati im neki predmet, govoriti onjegovoj upoterbi i upitati ih ta da se uradi sa njim. Neka deca iznose najrazliitije ideje emu bi mogla da poslui i ta bi se od njega moglo napraviti koristei i neki dodatni materijal. Na taj nain moe da se razvija deja orginalnost, stvaralako miljenje i ponaanje. 24. KARTONSKA AMBALAA I STIROPOR 25. PLASTINA AMBALAA 26. STAKLENA AMBALAA 27. PRIRODNI MATERIJALI 28. PRIMARNE, SEKUNDARNE, TERCIJARNE, TOPLE I HLADNE BOJE 29. PROSTOR, VRSTE PERSPEKTIVE, TA MOE PREDKOLSKO DETE 30. KOMPOZICIJA I VRSTE KOMPOZICIJA 31. LIKOVNI TIPOVI UENIKA U likovnom izraavanju ne postoji samo nekoliko tipova koji se pos vim svojim karakteristikama meusobno razlikuju, ve postoji mnotvo varijacija razliitih odnosa pojedinih , preteno likovnih faktora (sposobnosti). Prema angaovanju pojedinih psihikih sposobnosti I osobenosti, u likovnom izraavanju moemo razlikovati vie tipova u parovima. 1) Vizuelni tip oslanja se na vizuelno opaanje 2) Imaginativan tip oslanja se na matu 3) analitiki tip poinje crte od detalja gradei na njima celinu

4) Sintetiki tip on polazi od celine 5) Intelektualni tip dobro planira svoj rad (sreen I jasan prikaz) 6) Ekspresivni tip polazi od svojih doivljaja I oseanja. Moe biti snano brutalan I lirsko poetian tip. 7) Koloristiki tip osea boju i radije se njome izraava 8) Grafii tip vie osea liniju I njom se izraava 9) Konstruktivni tip naginje jasnoi oblika 10) Impulsivni tip dozvoljava svojim motornim impulsima, mati I oseanju da mu oblikuju formu. 11) Dekorativni tip naklonjen je prikazivanju motiva na dekorativan, dvodimenzionalan nain, bez prikazivanja prostora. Moe biti dekorativno monumentalni i dekorativno narativni. 12) Prostorni tip tei prikazivanju vizuelnog postora. U pogledu optih karakteristika koje utiu na likovni izraz moemo razlikovati vie varijanata likovnog izraavanja iji naziv ukazuje na njihove osobenosti: - povran, pedantan, spretan, nespretan, brz, spor, uporan, istrajan I maloduan tip itd.