Strukturalni realizam i bezbednost u ucenju Keneta Volca Kenet Volc je jedan od najznacajnijih zivih teoreticara medjunarodnih odnosa .

Bio je profesor na Berkliju( Kalifornija) I na Univezitetu Kolumbija u Njujorku. Nije napisao mnogo knjiga ali je zato napisao knjige simbole kao sto su ovek, drzava i rat 1959-( njegov doktorat), gde je uveo nivoe analize u nauku o medjunarodnim odnosima, a 1964. znacajan tekst u kome je izneo hipotezu koja je sokirala tadasnju strucnu javnost a odnosila se na njegov stav da je nuklearno oruzje bilo veoma korisno, jer je dalo stabilnost medjunarodnim odnosima .Najznacajnija knjiga mu je Teorija medjunarodne politike 1979 .u kojoj je zasnovao neorealisticku teoriju medjunarodnih odnosa ili teoriju strukturalnog realizma. Naime, za razliku od klasinog realizma koji smatra da se uzroci svih deavanja u medjunarodnim odnosima nalaze u ljudskoj prirodi Volc smatra da da se glavni uzroci nalaze u strukturi medjunarodnog sistema. Struktura je pojam koji Volc uvodi , da oznai ono to se apstrahovanjem moe izvui iz medjunarodne politike I ona se sastoji od : - naina organizacije vlasti ( koji je u medjunarodnoj politici anarhija a u unutranjoj hijerarhija) -raspodele moci u medjunarodnom sistemu koji, u zavisnosti od broja polova, odnosno, najjaih i najmonijih drava u medjunarodnom sistemu, moe biti unipolaran, bipolaran( Volc) i multipolaran. Za razliku od strukture unutranje politike Volc kod strukture meunarodne politike izostavlja jednu veoma bitnu osobinu politikih jedinica, koje cine jedan medjunarodni sistem, a to su razlike meu njima.U unutranjoj politici postoji razliciti organi vlasti a u meunarodnoj politici drave da bi opstale moraju da se socijalizuju ( da lie jedna na drugu I da obavljaju iste funkcije) Zato su drave po neorealistima bilijarske kugle ( nije bitno ko je na njihovom elu , niti da li su demokratske ili autokratske ) ve se one razlikuju samo u veliini i u kapacitetima koje poseduju.- teorija neke oblasti treba da uzme u obzir samo najznaajnije karakteristike. Neorealizam, za razliku od njegovog veoma bliskog pravca* ( neoklasinog realizma) koji uzroke deavanja u MO ponovo vraa u ljudsku prirodu ali i u prirodu drava ( otud i naziv neoklasini)*, ne bavi se konkretnim spoljnim politikom drava ve ishodima interakcija izmedju drava u jednom meunarodnom sistemu.( verovatnoa rata, mogunost rata, ravnoteom snaga I stabilnosti meunarodnog sistema.) Volc smatra da je jedan od takvih ishoda interakcija izmedju drava a koju one ne moraju da ele, upravo ravnotea snaga ( koja je automatska). Za razliku od klasinog realizma koji smatra da je glavni cilj drava u Meunarodnim odnosima mo( recimo MORGENTAU definie politiku pa I medjunarodnu politiku kao struggle for power kod Volca cilj drave je opstanak (Survivaleodnosno bezbednost). Mo je samo sredstvo I to ne jedino kojom se moe dostii bezbednost.Zato on kae da je cilj drava da sauvaju njihovu poziciju u sistemu.( zato je Volc defanzivni neorealista). Sa druge strane, klasini realisti vide ravnoteu snaga kao ishod jedne svesne politike recimo britanska prema evropi, u vremenu pre II svetskog rata. Za razliku od njih Volc smatra da se ravnotea snaga pojavljuje kao automatska., znai kao ishod interakcije izmedju drava. Poto drave ive u jednom anarhinom medjunarodnom sistemu, one su prinuene da same sebi pomognu, znai u medjunarodnoj politici glavni princip je princip samopomoi. Drave se mogu veoma malo ili gotovo nikako pouzdati u pomo drugih. Glavna prepreka za saradnju jesu mogunost da vas ta drava sa kojom saradjujete prevari. I problem apsolutnih( Glaser) I relativnih dobitaka..( neoralisti). Volc smatra da se mo drava moe poveati na dva naina: okrenut ka unutranjoj politici- I to naoruavanjem, okrenut ka spolja , ulaskom u saveze. 1

Ofanzivni realizam u uenju Dona Mirajmera

On je vodei predstavnik realistike teorije danas. Autor je vise tekstova , kao to su: Back to the future 1990. I False promise of international institucional 1995. Pored toga autor je I knjige o strategiji Lidela Harta, (britanski vojni strateg). Njegova knjiga iz 2001, Tragedija politike velikih sila, koja se moe smatrati uz Volcovu teoriju medjunarodne politike , Morgentauovu Politics amoung the nations I Carr-ovu 20 years crises moe se smatrati jednom od najznaajnijih knjiga realistike teorije. U tragediji politike velikih sila Mirajmer je do kraja izveo njegovu teoriju ofanzivnog neorealizma .. On takodje smatra da struktura medjunarodnog sistema je ta koja je glavni krivac za ponaanje drava u medjunarodnim odnosima. Taj surovi svet i surove okolnosi anarhinog meunarodnog sistema u kojima su drave prinuene da ive, tera drave da se ponaaju vrlo agresivno da bi opstale(a opstanak i bezbednost su kao i kod Volca osnovni cilj drava) . Najbolji nain je da steknu maksimum moi u medjunarodnom sistemu, odnosno da uzmu moi koliko god mogu . Za razliku od njih Volc koji je defanzivni realista smatra da moi treba uzeti onoliko koliko treba.- odnosno, napad je najbolja odbrana. Najbolji nain da drava ostvari maksimalnu mo,(a ona garantuje maksimalnu bezbednost) je da drava bude hegemon u sistemu.Zbog konfiguracije zemljinog tla (s obzirom na injenicu da preovlauju vodene povrine, i zbog zaustavljajue moi voda), nije mogue da jedna zemlja bude hegemon u sistemu. Maksimum to ona moe ostvariti je da bude regionalni hegemon, kao to su SAD u zapadnoj hemisferi. Ta tragina anarhina struktura medjunarodnog sistema primorava drave da non stop tragaju za bezbednou, pokuavajui da postanu hegemoni, a zaustavljajua mo voda nikada nam to nee dozvoliti tako da se drave poput Sizifa u traginoj situaciji. Tako je knjiga dobila naziv. Za razliku od Volca, Mirajmer smatra da se moe baviti i konkretnim spoljnim politikama drava a ne samo ishodima interakcija izmedju drava u jednom meunarodnom sistemu. Zato se knjiga i bavi politikom velikih sila od 1792 do 2000. Poto se u meunarodnoj politici kako on kae, bog pomae samo onima koji pomau sebi, a najbolje se sebi moe pomoci tako to se uzme moi koliko god se moe. Mogunosti saradnje izmedju drave su veoma ograniene jer u odnosima izmedju drava vlada strah zbog nepoznavanja namera druge strane. Glavna prepreka za saradnju su neotklonjiva mogunost varanja i relativni dobici, kao i kod Volca. Iako uete u saveze to je samo u sluaju zajednike opasnosti i na kratke staze. Nikada nikom ne moete apsolutno verovati a ono to posebno treba da brine drave jesu ofanzivni vojni kapaciteti koje drave poseduju.Dakle uvek postoji mogunost da budete napadnuti. Kako to cinino primeuje Mirajmer, ak i kad bi ste sve ljude razoruali, svaki ovek ima dve ruke kojima moe da davi nekog drugog. Dakle medjunarodni odnosi su surov svet u kome je ipak bolje biti Godzila nego Bambi. Inae prema Mirajmeru glavne komponente moi su vojna zasnovana na ekonomskoj. Od svih vidova i rodova vojski, kopnene vojne snage imaju primat. Mirajmer smatra da Amerika u 21. veku treba da deluje kao umiriva (pacifyer ) odnosno da zadri hegemoniju u zapadnoj hemisferi a da u svim ostalim delovima sveta sprei pojavu potencijalnog hegemona. Kao i Volc i Mirajmer smatra da i bipolarna raspodela moi najstabilnija od svih konfiguracija moi, prvenstveno zbog toga to je manja mogunost varanja i zbog toga to ne postoji mogucnost da se prebegne na drugu stranu.

KRITIKA REALIZMA Iako je realistika teorija bezbednosti svakako dominantan pristup izuavanju meunarodnih odnosa i bezbednosti, postoje mnoge teorije i mnogi teoretiari koji su veoma kritini prema ovakvom jednom pogledu na svet. Naime, iako se realizam zaklinje da je teorija koja na najbolji mogui nain opisuje "kako svet radi" realizam je uvek gubio bitku sa stvarnou u ije se dobro poznavanje tako ponosno zaklinjao. Naime, do sloma klasinog realizma dolo je u Vijetnamskom ratu i toom naftnog oka iz sredine sedamdesetih godina prolog veka. Njega je zamenio neorealizam Keneta Volca, koji je doiveo ozbiljan udarac iznenadnim zavretkom hladnog rata. Usredsreenost iskljuivo na strukturu meunarodnog sistema, odvukla je panju sa prirode oveka i prirode drava. To je dovelo do pojave neoklasinog realizma kao jo jedne vane realitike teorije krajem dvadesetog veka. Sve ovo gore navedeno dovodi do zbrke i kritiari se s pravom pitaju. Da li je onda mogue govoriti o realizmu kao o jednoj jedinstvenoj teoriji, i da li je ova teorija zasluila tako jedno visoko mesto ako ima ovoliko razliitih struja unutar sebe koje slue da se poprave mane prethodnih realizama. Eli: realizam kao statina, konzervativna teorija; dobar u opisu situacije u meunarodnim odnosima a veoma lo u mogunosti da se takva situacija promeni. Don Barton: Interakcija izmeu drava je samo jedna od interkacija u svetskom drutvu. Drave prikazane kao bilijarske kugle, ne odslikavaju pravo stanje stvari. Medjunarodni odnosi pre kao jedan COBWEB MODEL, koji se sastoji od interakcija i spojeva ne samo izmeu drava ve i izmeu firmi, pojedinaca, grupa itd. Don Vaskez: Dogaaji iz stvarnog ivota veoma esto ostaju izvan realistike teorije. Stvarnost u ije se poznavanje zaklinju, nije ba tako prijateljski raspoloena prema njima. Na primer od preko 7000 hipoteza koje su realisti postavili u podruju meunarodnih odnosa, samo 157 se pokazalo kao tano Robert Koks. Realizam je samo jedna od teorija koje samo reavaju probleme (problemsolving theories). Gde su tu stvari koje se tiu emancipacije i mogue promene svetskog poretka na bolje.

Kontigentni realizam arlsa Glasera Profesor je unirveziteta u ikagu i jedan od vodeih predstavnika defanzivnog neorealizma. Ve smo istakli da defanzivni neorealizam, iako smatra da struktura medjunarodnog sistema utie na ponaanje drava u meunarodnim odnosima, za razliku od Mirajmera koji smatra da se bezbednost moe ostvariti maksimiziranjem moi, Glaser smatra da takvo maksimiziranje moi moe dovesti dravu u bezbednosnu dilemu tako da e drava biti manje bezbedna uprkos svim naporima.Njegov realizam se naziva kontigentni zavisi od okolnosti, odn. Drave se ne ponaaju isto u svakoj situaciji .Bezbednost se po arlsu Glaseru, to je nezamislivo za ofanzivne realiste poput Mirajmera, moe ostvariti putem saradnje a ne iskljuivo kroz nadmetanje. Saradnja moe da poslui kao samopomo( njegov uveni tekst). Takoe drava ponekad mogu ii na apsolutne dobitke, a ne iskljuivo na relativne. Kao praktian primer naina na koji drave mogu sebe uiniti bezbednijim ako sarauju, Glaser koristi primer hladnoratovske trke u naoruanju. Obe glavne, sukobljene strane, u hladnom ratu, pokuavale da poveaju svoju vlastitu bezbednost, tako to su troile ogromne koliine novca za naoruavanje. Meutim, ta maksimizacija moi nije sukobljenim stranama donela maksimalnu bezbednost. Najbolji nain da drave ponu da se oseaju bezbednije i da dostignu bezbednost jeste da ponu da sarauju.Ta saradnja bie najbolji nain samopomoi i na taj nain e se izbei bezbednosna dilema. Sporazumi o kontroli nuklearnog naoruanja iz vremena hladnog rata, najbolji su primer defanzivnog realizma u praksi. Ofanzivni realizam smatra da su mogunosti saradnje izmeu drava veoma male. Defanzivni realizam - drave mogu pod odreenim okolnostima i saraivaati. Sporazumi SALT; START; INFTREATY koji su obeleili hladni rat, u mnogim dimenzijama, pomogli su da se hladni rat zavri na tako miroljubiv nain, na koji se zavrio. Iako Glaser smatra da struktura meunarodnog sistema odreuje ponaanje drava u meunarodnim odnosima, za razliku od mnogih strukturalnih realista, on smatra da se iz zaaranog kruga bezbednosne dileme moe ponekad izai putem saradnje sa drugim dravama.

Klasini realizam i bezbednost Iako se realizam po svojim sutinskim odlikama moe deliti na: klasini, strukturalni (neorealizam), neoklasini. Po vremenskom rasporedu, moemo ga podeliti na: klasini i savremeni Iako se pod klasinim realizmom u nekim shvatanjima podrazumeva i shvatanja Tukidida, Makijavelija, to ne daje sliku pravog stanja stvari.Oni jesu baza iz koje realistika teorija crpi znaajan deo svojih uenja. Poto nauke o Meunarodnim odnosima nema pre 1919. onda ne moe ni biti klasinog realizma pre pojave same discipline. Moe postojati realizam kao pogled na svet, ali ne moemo govoriti o teoriji klasinog realizma u meunarodnim odmnosima. Prema Mirajmeru, ak se ni Edvard Kar ne moe svrstati u klasian realizam, jer nema teorije u njegovoj knjizi 20 years crises. Najvaniji predstavnik klasinog realizma u meunarodnim odnosima je Hans Morgentau. Njegova knjiga Politics amoung nations- postala je glavna knjiga realizma.U njoj je Morgentau definisao meunarodnu politiku , kao i svaku politiku, kao borbu za mo. Ta borba za mo je vena i nepromenjiva jer je takva ljudska priroda odnosno, ovek po prirodi tei moi i zao je. Zato se klasini realizam jo naziva i realizmom ljudske prirode. Dakle, uzroci deavanja u meunarodnim odnosima nalaze se u ljudskoj prirodi a ne kao ro tvrdi neorealizam u prirodi i strukturi meunarodnog sistema. Ako za primer uzmemo uvenu Rusoovu priu o zecu i jelenu, a koju prenosi Kenet Volc lovac je prevario zato to je ljudska priroda zla i sebina. Neorealizam bi rekao da je za to kriva situacija koja je tragina, da je lovac to uradio zbog okolnosti. Po klasinom realizmu glavna stvaar kojoj dravnici tee jeste ostvarenje nacionionalnog interesa definisanog u terminima moi.Nacionalni interes je centralna kategorija klasinog realizma:Morgentau odreuje nacionalni interes kao nepromenjivu u vremenu i prostoru i kao zvezdu vodilju dravne politike. Nacionalni interes se moe shvatiti u subjektivnom smislu( zavisi od onog ko ga odreuje) i u objektivnom ( nezavisnom). Ova dva shvatanja pokuava da promeni Aron kada kae da su bezbednost, slava i ideje nacionalni interes svake drave. U svakom sluaju nesvodivo jezgro nacionalnog interesa je nacionalna bezbednost.To znai da je nacionalni interes uvek konkretan.Klasini realizamkod Morgentaua takoe smatra da je glavni cilj drava u meunarodnim odnosima dostizanje moi. Me. odnosi se odvijaju pod senkom borbe za mo i meunarodno pravo moe da postoi samo kad postoji ravnotea snaga. Ravnotea snaga kod Morgentaua smatra se na na nain da je to politika- dravnici joj svesno tee. Bezbednost se shvata pre svega u vojnom smislu, a mo je najbolji nain da imate apsolutnu bezbednost.Mnogo toga kod klasinih realista potie iz evropske istorije od vremena Vvvestvalskog mira, pa na dalje. Pouke, dravnitvo, principi funkcionisanja meunarodnog odnosa kao jednog surovog, darvinistikog sveta. U tom smislu treba shgvatiti 3 osnovna principa realizma: -usresreenost na dravu(drava glavni akter u meunarodnim odnosima)-subjekat i objekat survival self-help Po Mirajmerovim reima u meunarodnoj politici, poto j ewsistem anarhian, bog pomae samo onima koji pomau saamom sebi.U odgovoru na ona 4 Terifova pitaja: Ko je ili ta je objekat bezbednosti- drava Kakva je priroda pretnji- vojna Ko je odgovaran, ko se stara za bezbednost- drava Kojim se postupcima, sredstvima i nainima uva, unapreuje i dostie bezbednost. Klasini realizam smatra da treba voditi samo ratove koji su u nacionalnom interesu drava. 5

Savremeni realizam i bezbednost Savremeni realizam obuhvata neorealizam i neoklasini realizam Neorealizam, smatra da se glavni uzroci deavanja u meunarodnim odnosima nalazi u strukturi meunarodnog sistema. Neoklasini realizam, smatra da se uzroci deavanja u meunarodnimm odnosima mogu pronai i na nivou pojedinca, odn. U ljudskoj prirodi i u prirodi drava. Neorealizam, za razliku od klasinog realizma smatra da ljudska priroda nije dovoljan nain na koji se moe objasniti ponaanje drava u meunarodnim odnosima. Najdublji uzrok deavanja se nalazi u anarhinoj strukturi meunarodnog sistema. Za razliku od klasinog realizma kod neorealizma glavni cilj drava nije mo, nego bezbednost. Mo je samo jedno od sredstava za dostizanje bezbednosti i to ne jedino. Anarhina struktura meunarodnog sistema primorava drave da same sebi pomau, odn. Meunarodni sistem je selfhelp sistem. Neoreaizam inma dve varijante: OFANZIVNI I DEFANZIVNI. OFANZIVNI- tipian predstavnik Mirajmer, koji smatra da je najbolji nain da drave dostignu maks. Bezbednost- je da steknu maksimalnu mo.Drugim reima- napad je najbolja odbrana. DEFANZIVNI- najbolji nain da drave dostignu maksimalnu bezbednost da uzmu moi ne kolikomogu, nego koliko treba. Tj- cilj drava je da sauvaju svoju poziciju u sistemu. Tipian predstavnik je Kenet Volc. Po njemu svi pokuaji d ase stekne maksimalna mo vodili su jo od Karla V stvaranju koalicije drava koja je uvodila i vraala poremeenu ravnoteu snaga. Neorealizam Mirajmera i Volca je vrlo skeptian prema mogunostima saradnje u meunarodnim odnosima . Prva prepreka saradnji jeste uvek prisutna mogunost da neka od drava prevari.Varanje je posledicva toga to je ljudska priroda takva kakva jeste, lai i injenice, da nikada ne moete imati kompletne informacije o drugoj strani, Druga prepreka- problem relativnih dobitaka ( dobitaka u odnosu na druge) Apsolutni dobici Bitno je koliko ja dobijam i do god je meni dobro, ne zanima me ko dobija vie, zato u saraivati. Relativni dobici- Poto je koliina moi u meunarodnim odnosima ograaaaaniena, vano je koliko dobijaju drugi. Ako on svaki put dobija vie u jednom trenutku e ugroziti moj opstanak. NEOKLASINI REALIZAM Poto se neorealizam isuvie usresredio na strukturu meunarodnog sistema, dogaajina nivou politike drava i na nivou ljudske prirode ostali su izvan interesovanja te teorije.Ipak ko moe zanemariti prouavanje linosti kao to su Gorbaov, ili prouavanje prirode i funkcionisanja sovjetskog dravnog sistema da bi doao do prave slike o kraju hladnog rata. Stoga su se neoklasini realisti vratili prouavanju ljudske prirode i prirode drava da bi dole do potpunije slike meunarodnih odnosa, Za razliku od neorealizma iji su predmet prouavanja ishodi interakcija izmeu drava neoklasini realisti se bave pojedinanim spoljnim politikama drava.I on ima OFANZIVNI I DEFANZIVNI neoklasini realizam. OFANZIVNI NEOKLASINI REALIZAM- tipini predstavnici su Farid Zakarija, Randal veler tvrdi da Volcova teorija nije dovoljna jer ne obraa panju na ponaanje drava( bilijarske kugle). Drave se naime, po pitanju podele plena u meunarodnim odnosima, ponaaju pohlepno. Najpohlepnije su revizionistike drave(ele promenu meunarodnog sistema)- vukovi i akali Status- quo drave pokuavju da ouvaju trenutni raspored moi- drave lavovi i drave jaganjci.

Farid Zakarija objanjava rast moi SAD i smatra da su se SAD ponaale ofanzivno u periodu od 1865 i kraja graanskog rata pa do konanog ulaska na svetsku pozornicu velikih sila u ratu sa panijom 1898. DEFANZIVNI NEOKLASINI REALIZAM smatra da drave ne ttreba da tee maksimilizaciji moi jer ih opasnost od imperijalnog Over strech dovodi u opasnost da propadnu.Tipian predstavnik ove struje, Dek Snajder govori upravo o tome u njegovoj knjizi Mit o imperijama. Kao to se Britanija i mnoge druge imperije iz prolosti borila protiv varvara na svojim granicama i doivela poraz tako e taj poraz doiveti i danas SAD u pokuaju da postanu imperija . GLOBALIZACIJA I BEZBEDNOST Globalizacija, po mnogima, predstavlja kontekst u kojem ivimo u periodu posle kraja hladnog rata. Neki, poput kolumniste Njujork Tajmsa, Tomasa L. Fridmana, idu i dalje i tvrde da globalizacija predstavlja novi meunarodni sistem koji je nasledio meunarodni sistem hladnog rata, pa tako se dananji svet ne zove poslehladnoratovski (Stenli Hofman pie da kada za jednu eru ne znate kakva je, onda je zovete posle neke druge ere) ve se zove meunarodni sistem globalizacije. Postoje mnogobrojne definicije pojma globalizacija, jer je ovo jedan od odnih pojmova (kakvi su veina pojmova u drutvenim naukama) u iju se definiciju mogu uneti sopstvene emocije i interesi koje oni koji definiu pojam oseaju prema njemu. Najbolju definiciju globalizacije u literaturi o medjunarodnim odnosima dao je ameriki politikolog Dozef Naj. U vie svojih samostalnih radova ili u saradnji sa svojim prijateljem Robertom Kiohejnom, Naj tvrdi da globalizaciju treba razlikovati od slinih pojmova kao to su globalizam ili medjuzavisnost. Kao to je 70-ih godina prolog veka medjuzavisnost bila termin o kome su svi priali, tako je to danas globalizacija. Ipak ova dva termina nisu sinonimi. Da bismo dosli do pravog znacenja termina globalizacija moramo obajasniti termin globalizam. Globalizam je stanje a globalizacija je proces. Globalizam je stanje sveta koje podrazumeva mreu medjuzavisnosti medju akterima, i to na multikontinentalnim rastojanjima. Tabele na prethodnim stranama e rei sve o tome.. Globalizacija je dakle proces i to treba zapamtiti, dakle proces uvecanja globalizma. Deglobalizacija je proces smanjenja globalizma. Tabele o tome govore same po sebi. Globalizacija je uinila svet u mnogim stvarima nesigurnijim a u nekima samo sigurnijim mestom za ivot. Sve u zavisnosti koju od mnogobrojnih dimenzija globalizacije uzmemo u razmatranje. U svakom sluaju, ya mnoge probleme nacionalna drava je postala pretesan okvir za reavanje tih problema. A opet, buduci da svetska drzava jos nije nastala (i tesko ce nastati u dogledno vreme) i da nacionalne drzave jos drze kljucne poluge moci (prvenstveno vojne) u svojim rukama, medjunarodna bezbednost i dalje se nalazi u jednoj vrsti interregnuma. Ukratko reeno, svetska bezbednosna agenda postala je mnogo slozenija i zgusnutija zahvaljujuci delovanju procesa globalizacije.

1) "" 2)

1) , , . 2) , , . - . 1) 2)

1) 2) ()

, , -

( )

, , , (1990-) , , , ( )

( )

1. : 2. , :

-, - -

- ( , , , ...) - ( , ) - - " " - - -" " -" " - - - - () , - ( : , , ) - - -

- , , -

- , , ( )

3.

" "

()

 1.0.

"" (large) "" (medium)

- -, , , - -, , , pc - - PC - (global work flow platforms)

1866. ( )

2.0.

"" (medium) "" (small)

(9. 11. 1989.) 2000.

3.0.

"" (small) "" (tiny)

2000. . .

4. , . 6.1. , , . , . , , . ( , ), , , . , , -, , , , . , , 10

, , , . , " ." , , , .1 , , " , ."2 , , , . , , . , , . , . , , . a je ( ), , . .3 . 4 , . , . , . . 6.2. , . , , , . , , . , , ,

1

, Thomas L. Friedman, Robert D. Kaplan, "States of Discord", Foreign Policy, March/ April 2002, pp. 64 70. , , , "" . 5. 2001. , (Elliot School of International Affairs, George Washington University, Washington D. C.). 2002. , " " (Foreign Policy). 2 , . , ., , , , , , , 2004, . 420. 3 , David S. Landes, The Wealth and Poverty of Nations-Why some are so rich and some so poor, pp. xvii-xxi) 4 .

11

, , . , , " . 1989. , 111 74 . , a ."5 6 1910. , , . 7 , . . , , , "" (Newsweek) , " " 8,

5

Peter Wallensteen and Margareta Sollenberg, "Armed Conflict, 1989 - 2000" in Sollenberg (Ed.) States in Armed Conflict 2000 (Uppsala University, Department of Peace and Conflict Research, Report No. 60, 2001) p. 1. : Joseph S. Nye, Jr., Understanding International Conflicts An Introduction to Theory and History, Fifth Edition, . . p. 2. 6 , . " " (The Great Illusion) 1910. , , . , , , . , , , . , , " " . , Norman Angell, The Great Illusion: A Study of relationship of Military Power in Nations to Their Economic and Social Advantage, Weidenfeld & Nicholson, London, 1910, , Joseph S. Nye, Jr, Understanding International Conflicts, , , John J. Mearsheimer, "Back to the Future: Instability in Europe after the Cold War", International Security, Volume 15 No. 1, Summer 1990, pp. 556. 7 , , , , " ." , , , ( " ", " " 1988. ), : , "" ( , "", , ) . , , "": , . , . " " (The Lexus and Olive Tree), "" - ( , ), , , - . , Thomas L. Friedman, The Lexus and Olive Tree-Understanding Globalization, Updated and Extended Edition, pp. 248-275. 8 " " , , . , , , ( ) ( ) . , Fareed Zakaria, The Future of Freedom Illiberal Democracy at Home and Abroad, W. W. Norton, New York, 2003, p. 16.

12

 " "9 " ." , , , " " , " . , . , (new means of destruction)10 ."11 11. 2001. . .12 , " , " 13, a " "14, , , "" " , , . , . ( . . .) ." 15 , , , , . , . , . , " ."16 . , , " ", .17
9

" , , , ." , , . , Robert O. Keohane, Joseph S. Nye, Jr., Power and Interdependence, . . p. 245. , . 10 (Weapons of Mass Destruction). , ( , , , , . , .), , . : (, ), . , , Joshua S. Goldstein, International Relations, Addison Wesley Longman, New York, 2004, Fifth Edition, pp. 240-259. 11 , Joseph S. Nye, Jr., Soft PowerThe Means to success in World Politics, PublicAffairs, New York, 2004, p. 21. 12 , p. 21. 13 , Zbigniew Brzezinski, The ChoiceGlobal Domination or Global Leadership, New York, 2004, p. 14 , Joseph S. Nye, Jr., Soft Power The Means to success in World Politics, . . p. 21. 15 , . . p. 22. 16 , p. 24.

13

6.3. : , ; , , , . , " ". , : 1) " " " ". " " (Le Monde Diplomatique), , "" , . , : " 1/5 80 % , 1/5 5 . 5, 9 ( 1999. . - .) , 500 , . 16 50 . 358 ( ), 45 . ."18 , " , , . 20 , 20 30: 1 1960., 74: 1 1997. . , 1870. 1913. , 7: 1 11: 1." 19 2) , "" . , "" , . , , , , . 3) ; 4) 20 5) . , ,
17

, , , . , . , "" (Esquire) : " " " ." , ( ) . , " ", " ." , Thomas P. Barnet, "The Pentagons New Map", : , 10/04/03 http://www.nwc.navy.mil/newrulesets/ThePentagonsNewMap/.htm 18 , "Dueling Globalization", Thomas L. Friedman vs. Ignacio Ramonet, Foreign Policy, pp. ( ) 19 , Robert Wade, "Winners and Losers" and "Of Rich and Poor", The Economist, April 28, 2001, pp. 72 74, 80. : Joseph S. Nye, Jr., Understanding International Conflicts An Introduction to Theory and History, . . p. 196.

14

 . . , . , , . , , .21 , "A. T. Kerney ", " " (Foreign Policy). , , " " , , , .22 . , "", , . , , , ,23 . , , . . , , . 24 Ta, 25 (UNDP), ", , , ,

20

, John Michletwait, Adrian Wooldridge, "The Globalization Backlash", Foreign Policy, September/ October 2001, pp. 21 , Martin Wolf, navesti signaturu. 22 ( , , , ( , ), ( , , ) (engagement) ( , , l , .), , 2004. , , , , , , , , , . , Measuring Globalization: Economic Reversals, Forward Momentum, : 02/27/05 http://www.foreignpolicy.com/story/cms.php?story_id=2493&page=7 23 , "." , , "." , , "" "" , - . , , , "" . , . , , John Michletwait, Adrian Wooldridge, "The Globalization Backlash", pp. 24 , pp. 25 , : , , .

15

 (- . . .) ."26 , . , , , . . POJAM BEZBEDNOSNE DILEME U MEUNARODNIM ODNOSIMA Bezbednosna dilema predstavlja jedan od sredinjih pojmova u studijama bezbednosti, a naroito u realistikoj teoriji meunarodnih odnosa. Smatra se da je ovaj termin u teoriju meunarodnih odnosa uveo poznati ameriki teoretiar Don Herc 1950. godine. PO njemu ona predstavlja "strukturalno zapaanje u kome nastojanja drava sane sebi pomognu tako to gledaju posle nunih bezbednosnih potreba, ne uzimajui pri tome u obzir namere drugih vode rastuoj nesigurnosti jer svakak od strana tumai svoje mere (kojima se poveava bezbednost) kao defanzivne a mere koje preduzimaju drugi kao one koje sa sobom nose potencijalnu pretnju." To znai da u jednom sistemu samopomoi, kakav meunarodni sistem zasigurno jeste i poto tu vlada igra tzv. nekompletnih informacija (nikada niste sigurni u namere druge strane, jer nikada ne moete imati sve informacije o nekom drugom) bezbednosna dilema predtavlja neto na ta morate raunati. Budui da se po Mirajmerovim reima, u meunarodnoj politici suoavamo sa situacijom u kojoj su drave naoruane i poseduju neke ofanzivne vojne kapacitete kojima vas mogu napasti (ak i da ljudima oduzmete oruje. Ljudima ostaju ruke kojima vas mogu daviti za vrat) bezbednosna dilema postoji jer se strah i nepoverenje u odnosima izmeu drava nikada ne mogu eliminisati. Vrlo pogodna i vrlo popularna definicija bezbednosne dileme moe se nai i kod amerikog teoretiara Roberta Dervisa. On kae da je bezbednosna dilema situacija u kojoj "postupci pomou kojih jedna drava pokuava da poveava vlastitu bezbednost umanjuju pri tome bezbednost drugih." Ono to se strani koja se naoruava ini nunim aktom samoodbrane, za nekog moe izgledati kao priprema za napad. Hladni rat i trka u naoruanju kao tipian primer. Bez obzira to su svu sve vie naoruavali, sve su se vie nalazili u jednom zaaranom krugu nesigurnosti. Vie oruja, nuklearnih projektila i balistikih raketa nije nuno dovelo do poveanja bezbednosti. Bezbednosna dilema se moe ublaiti (ona se veoma teko moe eliminisati dok god je me. Sistem anarhian-dok u njemu ne bude centralne vlasti i dok god drave poseduju neke ofanz. vojne kapacitete) putem saradnje. Saraujui sa drugim dravama mogue je izai iz njenog zaaranog kruga. Tako se zaarani krug bezbednosne dileme tokom hladnog rata ublaavao putem sporazuma o ograniavanju. Eliminisanju i smanjivanju nukl. Naoruanja. Dobar nain je takoe putem formiranja bezbednosnih reima, bezbednosnih kompleksa i bezbednosnih zajednica. Dakle kljune stvari su saradnja, kredibiltet i poverenje. Ipak, nikada se do kraja ne moe iskoreniti. TEORIJA DEMOKRATSKOG MIRA U UENJU MAJKLA DOJLA Majkl Dojl je profesor na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Inae je godinama predavao na Prinstonu u Nju Derziju. Postao je poznat sredinom osamdesetih godina kada je objavio tekst (iz dva dela) pod naslovom "Kant, liberal legacies and Foreign
26

, Joseph S. Nye, Jr., Soft Power-The Means to success in World Politics, . . p. 34.

16

Affairs". Taj tekst je moe se bez sumnje rei temeljni tekst teorije demokratskog mira. U njemu je, po reima samog Dojla, on pokuao da pokae kako uveni esej "Veni mir" Imanuela Kanta iz 1795. godine moe biti korien da bi se objasnile dve veoma vane pravilnosti u svetskoj politici: 1) tendencija da su liberalne drave istovremeno miroljubive (sklone miru) u njihovim meusobnim odnosima i 2) da su neuobiajeno sklone ratu u njihovim odnosima sa neliberalnim dravama. REPUBLIKANSKO DEMOKRATSKO PREDSTAVLJANJE, JEDNA VRSTA IDEOLOKE ODANOSTI POTOVANJU OSNOVNIH LJUDSKIH PRAVA I TRANSNACIONALNA MEUZAVISNOST DA PARAFRAZIRAMO TRI LANA VENOG MIRA, su tri nuna i dovoljna uzroka da bi se ove dve pravilnosti pojavile u svetskoj politici. To naravno ne znai da demokratske drave nemaju sukobe uzmeu sebe. Naprotiv. Ali zajednike norme koje potuju, neka institucionalna ogranienja i jedna vrsta ekonomske meuzavisnosti spreavaju ih da ti sukobi eskaliraju u rat. Po Dojlu vatra sukoba se gasi uz pomo pregovora pre nego to se dozvoli da se rasplamsa u poar rata. Dojl je svestan da svet uprkos svemu jo uvek ne ivi u potpuno demokratskim drutvima. "Zone liberalnog mira" se jo nisu proirile na ceo svet. Da bi svet bio stabilniji treba imati "pristup dvostrukih traka": 1) treba ouvati libetalnu zajednicu tako to e se one udruiti da sauvaju svoje vrednosti ili da se sauvaju od napada autoritarnih drava. 2) treba proiriti liberalnu zajednicu i to tazlilitim ekonosmkim i diplomatskim sredstvima. To se moe uraditi na jedan od sledeih naina: a) INSPIRISANJEM: ohrabrivanjem naroda koji ive u nedemokratskim reimima da se bore za svoju slobodu b) PODSTICANJE: izgradnja i uvrivanje mira u takvim zemljama i ekonomsko restrukturisanje c) INTERVENCIJA: koja je legitimna ako veina naroda pokazuje nezadovoljstvo u vezi sa radom njihove vlade i ako su njihova osnovna prava sistematski krena TEORIJA DEMOKRATSKOG MIRA I PRAKSA: veoma prisutna u praksi. Spoljna politika Bila Klintona; U govoru o stanju nacije iz 1994. godine, tadanji predsednik SAD Bil Klinton rekao je da je odsustvo rata izmeu demokratija opravdanje za ameriku politiku procesa demokratizacije irom sveta. Vrlo je teko nai primere da deve demokratije ratuju izmeu sebe. Jedva nekoliko: 1) 1812-rat izmeu Britanije i SAD, kada je zapaljena Bela Kua; 2) ako se Nemaka uzme da je bila demokratija, onda je to sukob izmeu V. Britanije i Nemakog carstva u Prvom svetskom ratu KRITIKA: To to demokratije ne ratuju izmeu sebe ne znai da nee Volc kae da bi ova teza bila tana kada bi se svi uzroci ratova nalazili samo unutar drava ( a ta je sa meunarodnim sistemom i ljudskom prirodom) Demokratije su veoma esto na ivici rata, a prema nedemokratijama su jako surove. Kako definisati demokratiju Kako definisati rat Tako je i Norman Endel 1910. godine napisao knjigu "velika iluzija" u kojoj je rekao da je rat optih razmera nezamisliv jer je ekonomski neisplativ i jer su zemlje meuzavisne. Ipak desio se Prvi svetski rat. Uprkos svemu, teorija demokratskog mira je po mnogima skoro zakon u teoriji meunarodnih odnosa. A zna se da se u oblasti meunarodnih odnosa uglavnom mogu utvrditi neke tendencije. LIBERALNI INSTITUCIONALIZAM I "BEZBEDNOSNA ZAJEDNICA" U UENJU KARLA DOJA 17

Liberalizam je najznaajnija alternativa realistikim teorijama bezbednosti. Ima dugu tradiciju koja see do Konfucija i mnogih drugih. Generalno posmatrano, liberalizam nudi alternativu mira, saradnje i optimizma nasuprot realizmu. Neoliberalni institucionalizam varijanti smatra da se meunarodna anarhija (ije postojanje oni priznaju, kao i realisti) moe ublaiti tako to se formiraju meunarodne institucije. Meunarodne institucije (otuda i naziv ovoj grani liberalnih teorija), se mogu definisati kao trajni i povezani skupovi pravila i prakse koja preporuuje uloge, ograniava aktivnosti i oblikuje oekivanja aktera u meunarodnim odnosima. Institucije ukljuuju organizacije, ugovore i sporazume i neku neformalnu praksu koju drave prihvate ako neto to ih spaja. Recimo ravnotea snaga u meunarodnom sistemu je primer institucije. Ili pak Ujedinjene nacije! Po reima Dozefa Naja, institucije su vane jer preko njih dolazimo do informacija i okvira koji oblikuju oekivanja aktera u meunarodnim odnosima. One pomau da se smanji bezbednosna diema i da poveaju veru ljudi da nee doi do izbijanja rata. Institucije, po njemu, stabilizuju oekivanja na sledea 4 naina: 1) one obezbeuju oseaj kontinuiteta. Npr. veruje se da e postojati i sutra. Tako mi planiramo svoju budunost u nadi da emo jednog dana postati lanica EU, a to se sve zasniva na veri da e EU opstati i postojati; 2) institucije nam pruaju priliku da nekom uzvratimo na reciproan nain. Neko e u naoj sardnji danas doboto vie, ali u i ja jednog dana doboti vie od nekog, pa e se stvari ipak drati u nekakvoj ravnotei; 3) Institucije obezbeuju protok informacija izmeu strana. Teko se neto moe sakriti izmeu strana koje su u zajednikim institucijama, ili je to bar znatno tee uraditi; 4) Institucije nam pruaju mogunosti da reimo nekakve sukobe koji postoje izmeu nekih drava. Recimo u EU, postoji Evropski sud pravde. Najpoznatiji predstavnici: ROBERT KIOHEJN-saradnik i prijatelj Dozefa Naja, inae profesor na Djuk univerzitetu u Severnoj Karolini i LISA L. MARTIN-profesor na Harvard Univerzitetu u Bostonu, Masausets, SAD KRITIKA: Dord Frost Kenan- institucije umrtvljuju meunarodni ivot. Priroda meunarodne politike je dinamina a institucije su statine, to dovodi do raskoraka, kako vreme prolazi, izmeu vremena kada su institucije stvorene i nekih modernih izazova na koje one ne mogu da odgovore. Tako institucije vremenom postaju samo prazne ljuture u kojima vie ne stanuje prava meunarodna politika. Primer Ujedinjenih Nacija i vremena Drugog svetskog rata i danas. Pogledajte stalne lanice Saveta bezbednosti. Situacija sa velikim svetskim silama se promenila, a struktura stalnih lanica nije. Poredak kao senka moi- Georg varcenberger (delo Power Politics)- nema tu mnogo uloge za institucije, jer se u meunarodnim odnosima sve dogaa u skladu sa voljom najmonijih. Tako su i institucije samo senka moi Don Mirajmer- tekst "False promise of International Institutions" iz 1995. godinerazotkrio njihovu pravu ulogu i kae da one nemaju nezavisnu volju, ve da zavise od voje drava koje ih stvaraju. One ipak imaju ogranien uticaj na oblikovanje svetske politike kao takve. KARL DOJ I BEZBEDNOSNE ZAJEDNICE Pristalice liberalnih shvatanja postali su mnogo oprezniji posle Drugog svetskog rata. Bilo je veoma teko biti liberal posle Auvica (da parafraziramo rei poznatog filozofa Teodora Adorna koji se zapitao kako pevati posle Auvica). Ipak, drave su bile primorane da sarauju, to zahvaljujui injenici da je to bio jedini nain da preive, to zahvaljujui amerikoj premoi i pomoi u svemu tome. Dakle, ne mir za sva vremena i mir za ceo svet ve mir kroz delove (kako tvrdi funkcionalisti poput Mitranija) i mir u "ostrvima mira", budui da se u nekim delovima sveta o tome ne moe ak ni govoriti. Karl Doj je tako sa grupom svjih saradnika 1957. 18

godine napisao knjigu pod naslovom "Political Commnunity and Nort Atlantic Area" Na osnovu saznanja dobijenih iz obimnog empirijskog istraivanja odnosa naroda i drava Severnoatlantskog regiona oni su predloili vlastiti model bezbednosne zajednice kao reenje za odravanje stabilne meunarodne saradnje u odnosima izmeu drava. Uz pomo bezbednosnih zajednica smanjuje se razmiljanje i ponaanje u obrascu bezbednosne dileme. Tu se bezbednost ne vidi na tradicionalan nain (tj. u preseku pretnji i sposobnosti da na njih odgovorite) ve u saradnji i poverenju kao nainima da se rat apsolutno iskljui iz meusobnih odnosa meu dravama.Bezbednosna zajednica kao zajednica bez rata, ne podrazumeva samo iskljuivanje rata u stvarnosti meusobnih odnosa njenih lanica, nego. to je moda jo znaajnije, i konceptualno odbacuje oslanjanje i raunanje na vojnu mo u odnosima unutar zajednice. DEFINICIJA BEZBEDNOSNE ZAJEDNICE: "Bezbednosna zajednica je skup ljudi koji su se udruili. Pod udruivanjem ovde mislimo na dostizanje unutar jedne teritorije, duha zajednitva i uspostavljanje snanih i iroko rasprostranjenih institucija i delatnosti dovoljnih da osiguraju... pouzdanu miroljubivu saradnju izmeu njenog stanovnitva. Pod duhom zajednitva mislimo na verovanje... da zajedniki drutveni problemi moraju i mogu biti razreeni kroz procese meunarodne saradnje koja daje sigurnost da se lanice nee meuasobno fiziki boriti, nego sukobe reavati na neki drugi nain." Karl Doj razlikuje tzv amalgamiranu bezbednosnu zajednicu, gde se vie drava udruuje putem stvaranja zajednikih ustanova, i kao labaviji oblik odnosa tzv. pluralistiku bezbednosnu zajednicu. Svaka, razmna dobro integrisana drava po Doju je primer amalgamirane bezbednosne zajednice. Pluralistika bezbednosna zajednica, za razliku od amalgamirane, podrazumeva stanje odnosa izmeu "neamalgamiranih drava" , ali iji se vrednosni sistemi meusobno ne iskljuuju a zajedniki identitet im omoguava visok nivo veza i saradnje, razmene miljenja i bliskosti u odnosima. To im garantuje najvii mogui stepen sigurnosti. Sukobi se uvek mogu izbei uprkos politi8kim razlikama izmeu njih. Moe se imati uvid u donoenje odluka druge strane, i uz pomo razmene miljenja. to je najvanije, nac. Suverenost u pitanjima bezbednosti i odbrane nije prepreka za udruivanje i i izgraivanje odnosa zajednitva. Za razliku od amalgamirane, tu nije potrebna nikakva meuvladina mainerija sa instistucijama i unapred utvrenim strukturama. NIJE POTREBNO DA POSTOJE FORMALNI SAVEZI IU PRATEI INSTITUCIONALNI OKVIRI. BLII ODLIKAMA LJUDSKE PRIRODE I DA TAKO KAEMO REALNIJI U ODNOSU NA AMALGAMIRANE BEZBEDNOSNE ZAJEDNICE. REENJE U VIE REGIONALNIH BEZBEDNOSNIH ZAJEDNICA. KOJA BI MOGLA DA PRERASTE U GLOBALNU PLURALISTIKU ZAJEDNICU. IPAK, TREBA BITI REALAN. BLISKOST SA KONCEPTOM KOMPLEKSNE MEUZAVISNOSTI. VIDETI IRE O TOM KONCEPTU U DELU KOJI SE ODNOSI NA GLOBALIZACIJU I BEZBEDNOST.

GLOBALISTIKA SHVATANJA BEZBEDNOSTI

19

Osnova na kojoj je nastalo "novo miljenje bezbednosti" moe se svesti na jednu reenicu: BEZBEDNOST JE NEDELJIVA. Globalistika shvatanja bezbednosti upravo crpe svu svoju relevantnost iz ove reenice. U svetu koji je premreen mreama meuzavisnosti, i tree ere globalizacije, svakog se sve tie i nema izolovanih, autarhinih politikih zajednica u bezbednosnom smislu. Najozbiljniji izazov tradicionalnim pogledima na bezbednost predstavljaju tzv globalistika shvatanja bezbednosti. Glavna pretpostavka od koje oni polaze u svojim uenjima kae da je sistem suverenih drava ve ustupio mesto globalnom drutvu. Globalno drutvo kao proizvod globalizacije suoava se sa globalnim bezbednosnim izazovima i pretnjama (nekontrolisanim i neravnomernim rastom stanovnitva, siromatvom, terorizmom, irenjem oruja za masovno unitavanje, izvesnou globalne ekoloke hiroime, nestaicom pitke vode i hrane) Referentni objekat bezbednosti postaju pojedinci i drutvene grupe Kako odgovoriti na te izazove? Razliita gledita: na takve globalne izazove i pretnje se moe samo globalno i odgovoriti ne navode jasno ko e umesto drava obavljati te poslove globani sistem bezbednosti jo nije izgraen Kriza svih starih institucija bezbednosti Unutardravni sukobi kao glavna pretnja posle hladnog rata ( Meri Kaldor (novi ratovi) u njih su ukljueni oni koji su ukljueni u tokove globalizacije i oni koji su iz tih tokova iskljueni NAPETOSTI IZMEU SISTEMA DRAVA I GLOBALNOG DRUTVA U NASTAJANJU MARTIN O- "KRIZA ZAPADNOG CIVILNOG DRUTVA" NI SA DRAVOM NI BEZ NJE GLOBALIZACIJA KAO NEUJEDNAEN I PROTIVREAN PROCES SLOM DRAVNITVA- OD SUKOBA VELIKIH SILA DO NOVIH OBLIKA NEBEZBEDNOSTI KOLA GLOBALNOG DRUTVA I MARTIN O KAO NJEN GLAVNI PREDSTAVNIK- KNJIGA "Global Societyand International Relations" (1994) tvrdi da je mogue videti kako se pojavljuje jedna gigantska severna bezbednosna zajednica koja se prua od Severne Amerike i Zapadne Evrope preko velikih drava Istone Evrope i biveg SSSR-a do Japana , Australije i azijskih tigrova. Na neki nain su toj zajednici prikljuene i zemlje kao to su Indija, Kina, Egipat, Juna Afrika . U korenu tako neega se nalaze procesi globalne komunikacije. Ipak, neki kao to le britanski teoretiar Jan Klark smatraju da uprkos svim ovim izazovima drava i dalje ostaje kljuni subjekt koji se stara za odravanje meunarodne bezbednosti. Drava se transformie iznutra da bi odgovorila na ove nove bezbednosne izazove, rizike i pretnje. ENTONI GIDENS i utopijanski realizam Mnoge, mnoge stvari ostaju izvan domaaja drava.

BEZBEDNOST I SOCIJALNI KONSTRUKTIVIZAM U TEORIJI ALEKSANDERA VENDA

20

Moe se rei da je najvaniji izazov tzv. tradicionalistikim teorijama (i realistikim, i liberalnim i marksistikim)u poslednjih petnaestak godina doao od strane socijalnog konstruktivizma. Tako Stefan Volt, Don Mirajmer, Dek Snajder ili Dozef Naj u svojim poznatim ogledima o teorijama meunarodnih odnosa uz osvrt na realistike i liberalne teorije jedino jo stavljaju socijalni konstruktivizam kao treu teoriju meunarodnih odnosa i bezbednosti takoe. Samo ime konstruktivizam smislio je ameriki teoretiar Nikolas Onuf 1989. godine u njegovoj veoma vanoj knjizi "The World of our making"; Najoptije posmatrano, konstrukticisti istiu znaaj koje ideje i kultura igraju u oblikovanju i stvarnosti i diskursa svetske politike. Oni se fokusiraju na vana pitanja koja se tiu identiteta, normi i kulture najire posmatrano. Oni samtraju da ljudi i dravnici u svom delovanju nisu motivisani samo golim materijalnim intersima, ve i identitetomm moralom ili kulturom kojoj pripadaju. A sve te norme mogu se promeniti protekom vremena. Neorealisti i neoleiberali uzimaju stvarnost kao datu, kako takvu kava jeste. Socijalni konstruktivisti kau da ju je nemogue odvpojiti od naina na koji mi konstruiemo svet u svojim glavama. (otuda i naziv konstruktivizam). Setimo se Kantovog razlikovanja subjekt-objekt odnosno nomen-fenomen. Primeri: nekad su ropstvo i aparthejd bili prihvaeni kao naormalni a danas se na to gleda kao na naeto to je nespojivo sa ivotom dostojnim bilo kog oveka na planeti. Onda i nacije ne postoje i one su konstruisane u naim glavama. Setimo se uvene kjnige Benedikata Andersona o nacijama kao o "imagined communities". To bi dakle znailo da ako promenimo nain na koji razmiljamo o bezbednosti, onda e se i bezbednost poveati. POZNATI PREDSTAVNICI: Nikolas Onuf, Aleksander Vend, Marta Fajnmor, Piter Kacenstajn UKRATKO REENO OVA TEORIJA PREDSTAVLJA MOST IZMEU TRADICIONALNIH I ALTERNATIVNIH PRISTUPA IZUAVANJU BEZBEDNOSTI -SOCIJALNI KONSTRUKTIVIZAM U TEORIJI ALEKSANDERA VENDAAleksander Vend je vodei predstavnik teorije socijalnog konstruktivizma u teoriji meunarodnih odnosa danas. Njegov tekst koji je pod naslovom "Anarchy is what States make of it" iz 1992. godine i knjiga "Social Theory of International Politics" iy 1999. godine (naslov je odgovor na uvenu Volcovu knjigu "Theory of International Politics") su dva vodea teksta ove teorije. Kako samo ime tog uvenog teksta kae, anarhija, koji je sredinji koncept neorealistike teorije meunarodnih odnosa, i koju pristalice ove teorije uzimaju kao datu, po njemu je socijalno konstruisana. Poto je ova teorija na nekih pola puta izmeu tradicionalnih i alternativnih pristupa izuavanju bezbednosti, Vend prihvata neke od kljunih pretpostavki realistike teorije o meunarodnim odnosima. Ovo su neke od njih: 1) drave su kljune akteri u pruavanju me. Bezbednosti; 2) meunarond apolitika je anarhina; 3) drave poseduju neke ofanzivne vojne kapacitete; 4) drave ne mogu nikada u potpunosti sigurne u namere druge strane; 5) drave ele pre svega opstanak; 6) drave tee da se ponaaju racionalno (imaju na umu prilikom donoenja odluka costs-benefits). 7) veruju da su interesi drava konstruisani strukturom meunarodnog sistema Ipak postoje i ogromne razlike izmeu njih. Realisti vide strukturu meunarodnog sistema kao sainjenu od materijalnih kapaciteta, dok Vend smatra da je ona proizvod drutvenih odnosa. Sociajlna struktura je sastavljena od takvih elemenata kao to su zajedniko znanje, materijalnih resursi i prakse. 21

To znai da je na primer, bezbednosna dilema socijalna struktura koja je sastavljena od intersubjektivnog razumevanja u kojem su drave tako nepoverljive jedna prema drugoj da konstruiu najgore pretpostavke o namrema drugih, pa im onda ineteresi moraju biti biti definisani kao selfhelp. Pogledajte bezbednosne zajednice, pa tamo imate sasvim suprotna oekivanja i sasvim suprotne rezultate. Socijalne strukture dakle, ukljuuju i materijalne inioce kao to su tenkovi ili ekonomski resursi ali oni neto znae tek preko strukture zajednikog znanja u koju su ugraeni. Ideja anarahije dakle ima znaenje sve dokle to drave prihvate kao bazinu ideju meunarodne politike. Uticaj Gorbaova i jegovih novih ideja (perestrojka i glasnost) na kraj hladnog rata. Ideje o vladavini prava, ideje o postojanju i nunosti formiranja meunarodnih institucija, ideja ljudskih prava. IPAK IDEJE I PREDSTAVE LJUDI, NAIN NA KOJI ONI RAZMILJAJU NAJTEE JE PROMENITI, ODNOSNO ZA TO JE POTREBNO NAJVIE VREMENA. ALTERNATIVNO-KRITIKI PRISTUPI BEZBEDNOSTI "NAJPROSTRANIJA CRKVA" za promiljanje bezbednosti krajem XX veka. Velike novine, u studije bezbednosti stigle su ba iz ovih pristupa Postoji nekoliko struja u okviru ovog pristupa

KRITIKA TEORIJA Zagovornici ovog pristupa smatraju da studije bezbednosti panju treba da usredsrede na pojedince i skrajnute drutvene grupe, kao i da se bave mogunostima ljudske emancipacije i prevazilaenja odnosa "strukturalnog nasilja". Sam naziv kritike teorije treba razumeti u kontekstu onoga to je Robert Koks oznaio kao teorije koje reavaju probleme (problemsolving theories) i kritike teorije. Problemsolving theories uzimaju postojee politike i drutvene odnose i institucije kao takve i zadatak teorija jeste da probleme koji izrastaju iz takvih odnosa ree i poboljaju. Kritike teorije, nasuprot tome pokuavaju da razumeju kako su se takvi odnsoi i institucije uopte pojavili i ta i kako treba da bude uraeno da bi se oni promenili. Drava ne retba da bude u centruz studija bezbednosti jer je ona vrlo esto glavni uzrok nesigurnosti. Dakle referentni objekat bezbednosti treba da bude pojedinac pre nego drave. Prema Kenu Butu (Booth) bezbednost na naJaki nalin moe biti osigurana uz pomo ljudske emancipacije, koja je kljuni koncept ove teorije. LJUDSKA EMANCIPACIJA-DEFINICIJA: "OSLOBOENJE LJUDI, KAKO POJEDINACA TAKO I GRUPA, OD SOCIJALNIH, FIZIKIH, EKONOMSKIH POLITIKIH I DRUGIH PREPREKA KOJE IH SPREAVAJU DA SPROVEDU (OSTVARE) ONO TO SU ONI SLOBODNOM VOLJOM IZABRALI DA URADE. To bi sve doprinelo da se obezbedi "teorija progresa", "politika nade" ili vodi za politiku otpora" GLAVNI PREDSTAVNICI: ROBERT KOKS I KEN BUT (BOOTH) FEMINISTIKI PRISTUPI

22

Pristalice ovog pristupa takoe smatraju da drava ne treba da ima sredinju ulogu u studijama bezbednosti, kao to je ima u tradicionalnim pristupima bezbednosti. Po njima, radovi o meuanrodnim odnosima i meunarodnoj bezbednosti uopteno posmatrano pisani su pre svega sa "muke" take gledita. En Tikner, najpoznatiji predtavnik feminizma u meunarodnim odnosima, smatra da se ene retko pominju u po obimu zaista velikoj literaturi o meunarodnim odnosima, uprkos injenici da drutveni sukobi utiu kako na mukarce tako i na ene. Pogledajte samo povreene i izbeglice u ratovima (uglavnom ene i deca). Tako Dil Stins istie da bez izimanja u obzir ove problematike redefinisanje bezbednosti ne moe biti potpuno. "Redefinisanje koncepta bezbednosti ... ukljuuje promiljanje militarizma i patrijarhalnosti, nezadovoljavajui razvoj i unitavanje ivotne okoline. On ukljuuje i promiljanje odnosa izmeu siromatva, dugova i rasta stanovnitva. Razmiljanje o resursima i kako su oni rasporedjeni." GLAVNI PREDSTAVNICI: EN TIKNER, DIL STINS POSTMODERNISTIKA GLEDITA Ovaj pristup donosi najvee novine. Poricanje mogunosti bilo kakvog objektivnog saznanja. Dekonstruisanje stvarnosti. Dakle postoji samo tumaenje, nema stalnih znaenja i stalnih istina. "Tmo gde realisti vide uvren i saznatljiv svet, postmodernisti govore o mogunosti beskraknih tumaenja sveta oko njih...nema stalnosti, nema utvrenih znaenja, nema sigurnog tla, nema velikih tajni niti rajnjih struktura niti istorijskih granica...postoji samo tumaenje." Opredeljenost postmodernista za tzv. nomadski diskurs, tj. poptuni relativizam u odnosu na istinu. Koliko ljudi, toliko istina. Vano je energetsko isijavanje jezika. Glavni uzrok meuanrodne nesigurnosti jeste govor (diskurs) realizma, kao govor moi. Takav govor je doveo do svega to nas je zadesilo svet u jegovoj dugotrajnoj istoriji borbe za mo i prevlast u meuanarodnim odnosima. Dakle, govor moi treba zameniti govorom zajednitva. U ledenim pustinjama apstrakcije (Adorno( u kojima ive postmodernisti, ima mesta i za neke svakodnevne probleme sa kojima se oveanstvo suoava. NAJPOZNATIJI PREDSTAVNICI: DERIDA, FUKO, LIOTAR, BODRIJAR,

SOCIJETALNA BEZBEDNOST U UENJU BERIJA BAZANA I DRUGIH PREDSTAVNIKA KOPENHAKE KOLE

Vreme je pokazalo da realistiko insistiranje na injenici da je jedini referentni objekat bezbednosti drava ne samo nedovoljan nego i netaan. Takozvana Kopenhaka kola (nazvana tako po uvenom Kopenhakom institutu za istraivanje mira COPRICopenhagen Peace Research Institute, sa kojim su saraivali ili na kome su radili najvei broj pristalica ovog shvatanja bezbednosti) predloili su prihvatanje ljudskih grupacija kao moguih referentnih objekata bezbednosti. To bi bio jedan poseban oblik bezbednosti koji bi bio primenjljiv na takve kolektivne, a ipak nedravne referentne objekete, koju je Ole Viver, jedan od vodeih predstavnika ove kole definisao na sledei nain: "socijetalna bezbednost je mogunost drutva da opstane i zadri svoj sutinski karakter pod promenjljivim uslovima i moguim ili postojeim pretnjama. Tanije, radi se o odrivosti tradicionalnih vidova jezika, kultura, oblika udruivanja, verskih i nacionalnih identiteta i obiaja, asve to u okviru prihvatljivih uslova za razvoj." Dakle, socijetalna bezbednost se odnosi na identitet. 23

U svom uvenom delu, Ljudi, drave I strah, Beri Bazan istie da su pretnje bezbednosti drave mogue na tri naina: 1) mogua je pretnja ideji drave (naciionalizam), 2) fizikoj osnovi drave (njenom stanovnitvu I njenim resursima) I instituicionalnom izraaju drave (njenom politikom sistemu). Generalno posmatrano. Kod Bazana je u ovoj knjizi referentni objekat jo uvek drava. Ipak, za razilku od veine neorelaist on je "zavirio" iu prirodu drava i u porirodu pojedinca, i jo 1983. godine dao ono njegovo uveno proroanstvo o Sovjetskom Savezu. Naime, Bazan razlikuje slabe (weak) i snane drave., i male i belike sile. Sovjetski Savez je bio velika sila, ali slaba drava. To znai da je graani jedne zemlje, najire posmatrano, ne doivljavaju dravu kao svoju, odnosno ona ima nedostatak legitimeta. Istorija je potvrdila ovalav njegov stav i to znai da nuklerane bojeve glave nisu bile dovoljne i da je potrebno mnogo vie od toga. Dakle, i tu postoje pretnje bezbedneoti drava. . Dakle, sutinsko pitanje socijetalne bezbednosti jeste da li svi pojedninci, drutvene, etnike ili verske grupe doivljavaju konkretnu dravnu strukturu kao svoju i time joj daju legitimitet. U nekim svojim kasnijim radovima Bazan odreuje socijetalnu bezbednost kao "odrivost unutar prihvaenih uslova za evoluciju tradicionalnih obrazaca jezika, kulture, udruivanja, te religijskih i nacionalnih identiteta i obiaja." Osetljivi poloaj drava sa etniki heterogenim stanovnitvom. U savkom sluaju, moe se rei da su pristalice ove struje na nekih pola puta izmeu tradicionalnih i alternativnih shvatanja bezbednosti. MARKSISTIKI PRISTUPI BEZBEDNOSTI Dok god je svet u biti svet nejednakih, i dok god su ogromne socijalne razlike izmeu ljudi marksistike teorije imae veliku ulogu u razumevanju sveta u kojem ivimo. Kada se pogledaju indikatori uslova u kojima ljudi ive sve je jasno na prvi pogled: 1) Jedna petina svetskog stanovnita ivi u ekstremnom siromatvu 2) Proseni prihodi u bogatih 20 zemalja su 37 puta vei nego u dvadeset najsiromanijih i taj odnos se skoro duplirao u poslednjih dvadeset godina 3) Subvencije za poljoprivredne proizvode u razvijenim zemljama su 6 puta vei od pomoi za razvoj koja se ukazuje zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama 4) Carine (ne raunajui tzv. necarinske barijere) za robu iz nerazvijenih zemalja su 4 puta vee nego na robu iz zemalja OECD-a 5) Vie od 30 000 dece umre svakog dana od zaraza koje se mogu spreiti veoma lako 6) Jedna milijarda ljudi nema pristup zdravoj vodi za pie Mnogo se tota moe svrstati u ovaj pristup. Mi emo obratiti panju na tri glavne struje: 1) Teorija svetskog sistema Imanuela Valerstajna 2) analiza svetskog poretka Roberta Koksa 3) kritika teorija 24

Za Valerstajna kljuna forma organizovanja drutva kroz istoriju su svetski sistemi . Postoje dva tipa svetskog sistema kroz istoriju: 1) svetske imperije 2) svetske ekonomije. Glavna razlika izmeu njih se zasniva na tome kako se donose odluke o raspodeli resursa (bogatstava). U svetskim imperijama, centralizovani politiki sistem korisit svoju mo da preraspodeli resurse od perifernih obalsti ka oblasti sredinjeg jezgra. U svetskim ekonomijama nema takvog centralnog politikog sistema ve pre postoji vie meuasobno kompetitivnih centara moi. Resursi se ne distribuiraju politikimm odlukama nego preko trita koje postaje posrednik. IAKO JE MEHANIZAM ZA RASPODELU RESURSA RAZLIIT, EFEKAT JE ISTI: RESURSI IDU OD PERIFERIJE KA CENTRU MODERNI SVETSKI SISTEM JE PRIMER SVETSKE EKONOMIJE - Taj sistem se pojavio u Evropi poetkom 16.veka, onda se proirio na ceo svet. - vodea snaga ovog sistema je kapitalizam - sve se drutvene isntitucijue menjaju i prilagoavaju vremenom promenjenim okolnostima - Vremenom ovaj sistem e se zavriti - tri ekonomske zone sveta: jezgro (centar), poluperiferija, periferija; - poluperiferije imaju neke od karakteristika i jedne i druge oblasti - eksploatatorski odnos koji danas postoji u svetu i koji izvlai bogatstva iz periferije i prenosi ga u centar - Ovo su bili elementi prostorne dimenzije sistema - Postoje i vremenska dimenzija sistema. Njeni elementi su: ciklini ritmovi (boom and bust u svetskoj ekonomiji); sekularni trendovi (dugoroni rast ili smanjenje svetske ekonomije); protivrenosti (smanjiti plate, a maksimizirati profite vlasnika); krize (kad se ova tri elementa pojave na taj nain da sistem vie ne moe funkcionisati) Valerstajnove prognoze o padu amerike moi. 2) Robert Cox- svetski poredak uvena reenica iz jednog njegovog lanka iz 1982. godine: Teorija je uvek za nekoga i u neije svrhe Dakle, znanje, teorije i bezbednost uvek slue nekome i neijim ciljevima. Opet pria o teorijama koje reavaju probleme i o kritikim teorijama koji treba da promene stanje stvari. Prema Koksu velike sile koje su se smenjivale, da tako kaemo na elu sveta, oblikovale su svetski poredak tako da slui njihovim interesima. Tu se ne radi samo o sredstvima prinude putem kojih su to uradili ve i o pokuaju da se stvori podrka meu onima kojima takav jedan poredak ne donosi prednosti. Recimo, za dva skoranja takva hegemona (Britanija i SAD) takva vodea ideja bila je slobodna trgovina. Pria se da to donosi dobro svima a ipak neki dobijaju mnogo vie u celoj toj situaciji. 3) kritika teorija 25

Razvijena na radovima pripadnika tzv. Frankfurtske kole. Poeli u Frankfurtu 1920ih i 1930-ih. Pobegli od Hitlera, stvaralaku snagu dostigli u SAD. Neki se vratili u Nemaku posle rata, a neki ostali u SAD. Vodea imena su Maks Horkhajmer, Teodor Adorno i Herbert Markuze. Na njihovim temeljima dola sledea generacija koju je predvodio Jirgen Habermas. Marksistiki kazano manje se bave bazom, a vie problemima nadgradnje. KONCEPT EMANCIPACIJE KAO KLJUNI KONCEPT; ZA PRVU GENERACIJU ONA ZNAI POMIRENJE SA PRIRODOM. EKOLOGIJA ZA HABERMASA I DRUGU GENERACIJU TO ZNAI DA SU KOMUNIKACIJA I DIJALOG U SREDITU PROCESA EMANCIPACIJE. PREKO RADIKALNE DEMOKRATIJE KA EMANCIPACIJI. TAMO GDE POSTOJI NAJVEA MOGUA PARTICIPACIJA GRAANA U TIM PROCESIMA. PRAVA I OBAVEZE GRAANA PRELAZE DRAVNE GRANICE. KONCEPT POLITIKIH ZAJEDNICA KOD ENDRJUA LINKLEJTERAMENCIPACIJA KAO PROCES U KOME GRANICE SUVERENIH DRAVA GUBE NJIHOV MORALNI ZNAAJ. POJEDINAC U CENTRU I NJEGOVA PRAVA. DRAVE SU PRE DEO PROBLEMA KOJI NAM UGROAVA BEZBEDNOST NEGO TO NAM GARANTUJE BEZBEDNOST. JEDINO PREKO PROCESA EMANCIPACIJE BEZBEDNOST MOE BITI OSIGURANA. STUDIJE BEZBEDNOSTI KAO PODPOLJE NAUKE O MEUNARODNIM ODNOSIMA Bezbednost se od samog poetka nalazi u sreditu nauke o meunarodnim odnosima. Naime, nesvodivo jezgro predmeta nauke o meunarodnim odnosima jesu pitanja rata i mira. Vremenom, se predmet nauke o meunarodnim odnosima irio i na takve oblasti kakve su politika ekonomija ili ekologija i mnoge druge (jer je predmet nauke o meunarodnim odnosima najiri od svih drutvenih nauka i dotie predmete kako drutvenih tako i prirodnih nauka), ali su pitanja rata i mira i dalje u njegovom sreditu. Dakle, budui da se i analitiki obuhvat studija bezbednosti kree od bavljenja uzrocima rata i uslovima mira, logino je da su studije bezbednosti podpolje nauke o meunarodnim odnosima. U okviru nje su se razvile, proirivale se i dostigle autonomnost svog predmeta. Bavei se problemima rata i mira, nauka o meunarodnim odnosima, u svojim poecima i tokom tzv. "velike debate" koja se vodila izmeu pristalica realizma (Childrens of the dark-Rajnhold Nibur) i idealizma-liberalizma (Childrens of the light-Rejnhold Nibur) shvatila je porblem rata kao sredinji. Ako rata nema, onda je i bezbednost osigurana. Idealisti pak smatraju da bezbednost posledica mira- trajni mir obezbedio bi bezbednost svima. Problematika kolektivne bezbednsoti i rad Lige naroda tokom meuratnog perioda bili su u ii svih onih koji su se na neki nain bavili meunarodnim odnosima. Koncept bezbednosne dileme, koju je Don Herc uveo 1950. godine u nauku o meunarodni dnosima ostao je i danas jedan od sredinjih koncepara u studijama 26

bezbednsoti. Takoe, uveni lanak Arnolda Volfersa o bezbednosti kao jednom nejasnom i dvosmislenom simbolu (iz njegove uvene knjige "Discord and Collaboration in International Politics iz 1962. godine) ostao je jedan od temeljnih tekstova studija bezbednosti. Krajem sedamdesetih godina prolog veka osniva se uveni asopis International Security, koji je bio i ostao jedan od vodeih asopisa nauke o meunarodnim odnosima a i studija bezbednosti uopte. Robert Dervis pie tekst "cooperation under security dilema" 1978. godine i uvodi takve pojmove kao to su bezbednosni reimi. Pojava neorealizma Keneta Volca i njegovo okretanje bezbednosti kao glavnog cilja svih drava u meunarodnim odnosima (umesto moi kao to je to sluaj kod klasinih realista kao to je Morgentau) Kraj hladnog rata i pojava novih bezbednosnih izazova i pretnji u meunarodnim odnosima samo je poveala i ojaala tu vezanost studije bezbednsoti ya nauku o meunarodnim odnosima. Reeno jezikom Adrijana Hajd-Prajsa u sreditu nauke o bezbednosti nalaze se pretnje vrednostima i nainu ivota politikih zajednica, zajedno sa sukobima, posebno nasilnim sukobima". Sa ovako odreenom sadrinom predmeta istraivanja i izuavanja nauka o bezbednosti je, inter alia, i u samom "srcu" studija meunarodnih odnosa. NASTANAK, RAZVOJ I DILEME STUDIJA BEZBEDNOSTI Po reima Berija Bazana, malo e ljudi negirati injenicu da bezbednost, bilo da je u pitanju bezbednost pojedinca, nacionalna ili meunarodna bezbednost zauzima veoma visoko mesto meu problemima sa kojima se oveanstvo suoava. Ipak, u studijama meunarodnih odnosa ovaj koncept godinama je bio nerazvijen da tako kaemo. To se moe objasniti na nekoliko sledeih naina: a) Ideja bezbednosti kao suvie kompleksna da bi privukla dovoljnu panju analitiara. Naime, sam koncept bezbednosti, uz koncepte kao to su mo, pravda, mir, jednakost, ljubav ili sloboda pripada grupi onih koncepata koje je W. B. Gallie nazvao "konceptima oko kojih postoje sutinska sporenja". Oko njih se vode velike debate jer se veoma lako mogu ideologizirati, a i ljudi unose svoj subjektivni doivljaj svega toga tako da uopte nije lako na jedan objektivan nain doi do prave definicije takvih pojmova. To znai da svakoa definicija kora da se tumai u skladu sa intersima i onih koji su je definisali b) Drugi razlog za nerazvijenost studija bezbednosti lei u injenici da je bezbednost doivljavana kao derivativ moi, prvenstveno vojne moi. Dakle, ako je mo sutina bezbednosti emu onda istraivanje bezbednosti kao posebnog koncepta. Ipak, dva razdoblja detanta jedan iz semadesetih i jedan iz osamdesetih godina prolog veka, odigrali su znaajnu ulogu u okretanju prouavanju koncepta bezbednosti. c) Trei razlog lei u tome to su se alternative realistikim teorijama meunarodnih odnosa prvo bavile, mirom, pa imate nirovne studije, a onda sedamdesetih godina prolog veka koncept meuzavisnosti. d) etvrti razlog za nerazvijenost studija bezbednosti lei u prirodi strategijskih studija u okviru kojih se nalazi gomila empririjske literature o problemima vojne politike. Strategijske studije su bile okrenute pre svega kratkoronim potrebama hladnog rata 27

Razvoj tokom 1980-ih Veoma buran i veoma znaajan za razvoj studija bezbednosti; nova generacija naunika kao to su Ole Viver i Rob Voker; SA krajem hladnog rata i uslonjavanjem bezbednosne agende sveta oko nas studije bezbednosti dobijaju potpuni zamah i postaju veoma popularne svuda u svetu. Dakle, tvrdi Bazan, International Security Studies ne mogu biti inkorporirane unutar strategijskih studija. Razlog lei u injenici da strategijske studije jesu i ostae to jo dugo, studije koje se pre svega bave vojnim aspektima meunarodnih odnosa.Studije bezbednosti treba da budu ire od njih i da obuhvate mnogo iru problematiku nego to je vojna. Studije bezbednosti, po svemu to smo mogli videti nisu stare. One su rezultat velikih promena koje su zadesile svet u kojem ivimo u poslednjih petnaest dvadeset godina. Dileme sa kojima se one suoavaju su mnogobrojne. Tiu se kako njihovog mesta unutar meunarodnih studija i njihovog predmeta istraivanja. Naime, kreui se od studija orijentisanih ka vojnoj sili ka mnogo sveobuhvatnijim pristupima, uvek postoji opasnost da se da tako kaemo ak i "ustajanje na levu nogu" razmatra kao bezbednosni problem. Sa druge strane, prouavanje samo vanih, vojnih pitanja nije voe dovoljno da bi se bezbednost razmotrila na pravi nain. Sve u svemu, bezbednost ostaje jedan od sutinski spornih koncepata u nauci o meunarodnim odnosima. Studije bezbednosti kao "povezujua nauka" i "osporavani koncept" ODNOS STRATEGIJE I STUDIJA BEZBEDNOSTI Strategija je jedan od najstarijih naina na koji su ljudi razmiljali o tome kako voditi rat, odnosno kako pobediti neprijatelja. Od Sun Cuovog "Umea ratovanja" u kojem je najvea pobeda ona koja se zadobije bez bitke budui da je svaka bitka unapred dobijena (ali i izgubljena), preko Tukididovog Perikla koji pravi strategiju za pobedu Atine nad Spartom, do modernih stratega kao to su Klauzevic, Bizmark ili Gedis. Strategija podrazumeva da se neto: 1) planira na due staze i 2) da je u pitanju upotreba vojne sile. Strategije, dakle nema bez prisustva ova dva elementa. Prouavanje razliitih strategija ima dugu tradiciju, tako da moemo govoriti o pomorskim, kopnenim , a u novije vreme i vazdunim i donekle kosmikim strategijama (u zavisnosti koji rod vojske je u pitanju). Srtategijske studije imaju svoje mesto kao podpolje nauke o meunarodnim odnosima. Tokom hladnog rata u okviru njih se prouaval i problematika bezbednosti jer je bezbednost shvatana pre svega u vojnom smilu. Meutim, kako se bezbednosna agenda dananjice veoma usloila i mnoga druga pitanja su postala legitimni predmet bezbednosnih razmatranja, strategijske studije su postale pretesne da bi se u okviru njih i dalje prouavala bezbednosna pitanja. Beri Bazan tako njegovoj uvenoj knjizi iz 1991. godine (drugo izdanje, prvo je bio 1983. godine) PEOPLE, STATES AND FEAR daje podnaslov AN AGENDA FOR INTERNATIONAL SECURITY STUDIES IN THE POST-COLD WAR ERA. Naime, ona smatra da budui da danas morate uzeti razliite dimenzije bezbenosti u obzir ako hoete da na pravi nain razumete ovu problematiku. Tako pored vojne dimenzije bezbednosti (ije se prouavanje nalazi u srcu strategijskih studija), imate i politiku, ekonomsku, socijetalnu ili ekoloku bezbednost. To znai da su studije bezbednosti znatno ire po svom obimu nego strategijske studije, a da su i jedne i druge samo podpolja u okviru nauke o meunarodnim odnosima. Strategijske studije nisu u stanju da u svoj predmet istraivanja ukljue ovu proirenu bezbednosnu agendu. 28

To naravno ne znai da je strategija kao takva prestala da se koristi. Pogledajte ameriku strategiju nacionalne bezbednosti iz septembra 2002. godine, pogledajte studije tzv. "velikih strategija" na Jel Unverzitetu koje vode takva imena kao to su Pol Kenedi i Don Luis Gedis. Dakle, u vremenu hladnog rata, drava je bila bezbedna sasmo onda kada ostvari ravnoteu izmeu vojnih pretnji i vlastite vojne sposobnosti da na njih odgovori. To znai da je ovde bilo rei o strategijskoj nacionalnoj bezbednosti. Stoga je isparvnije kada se govori o bezbednosti u razdoblju hladnog rata upotrebljavati pojam strategija u njegovom klasinom znaenju nego sintagmu studije bezbednosti sa njenim dananjim znaenjskim sadrajem. PREDMET SAVREMENIH STUDIJA BEZBEDNOSTI Rozenau i proces "ravanja globalne strukture" Dva sveta svetske politike koja postoje danas: 1) (state centric world) i 2) mnogosredian svet Fragmegracija-procesi fragmentacije i intergarcije koji se deavaju istovremeno Uvoenje pojedinca kao samostalnog subjekta globalnih odnosa rasedna je linija, differentia specifica novog globalnog bezbednosnog poretka. Promene koje je izazvala revolucija u vinosti (skill revolution)-Rozenau Model tzv. "novog srednjovekovlja" (umnoene lojalnosti i preklapajui autoriteti)

Da bismo shvatili ta je predmet savremenih studija bezbednosti najbolje je odgovoriti na uvena etiri pitanja koje je postavio Teri Terif, britanski teoretiar bezbednosti u njegovoj knjizi "Security Studies Today". To su sledea pitanja: 1. Ko je ili ta je objekat bezbednosti? 2. Kakva je priroda pretnje? 3. Ko je odgovoran (ko se stara za bezbednost)? 4. Kojim se postupcima, sredstvima i nainima dostie, uva i unapreuje bezbednost? Nekada je odgvor bio veoma jasan na sva etiri ova pitanja. Na prvo i tree pitanje odgovor je bio drava a na drugo da je priroda pretnje vojna a na etvrto da se vojnim sredstvima moe unaprediti bezbednost. Danas, odgovori na ova pitanja nisu uopte tako jednostavni. Razlog za to lei po reima Gvin Prinsa u injenici da mi danas nemamo poznatog neprijatelja od koga nam dolazi pretnja. To znai da se realistika (tradicionalna zamisao bezbednosti) pokazala i kao preuska i kao previe iskljuiva u svetu posle kraja hladnog rata. Po Ulmanovim reima, "od preterano uske i preterano vojne" nauka o bezbednosti treba da obuhvati znatno vei broj pitanja u svetu u kojem danas ivimo. Kao svojevrsna "povezujua nauka", koja spaja unutranju i spoljnu politiku, zatim ratovodstvo i vojnu strategiju sa politikom ekonomijom, politikim studijama i "normativnom drutvenom teorijom", filozofiju sa psihologijom i antropologijom, znanja iz hemije i biologije, nije lako uspoatviti taan predmet ove discipline. Izmenjeni su dakle, priroda, znaaj, znaenje, epistemologija i ontologija bezbednosti. Ako se tako preiroko shvati bezbednost, postoji opasnost po reima Dil Stins da one preu u nekavu disciplinu koje je "sve i nita". - Zagovornici proirenog koncepta bezbednosti - Bezobalno irenje istraivakog polja i njegove opasnosti - Sporenja 29

U tom smislu najbolje i najuravnoteenije odreenje daje Adrijan Hajd-Prajs koji tvrdi da su u sreditu nauke o bezbednosti pretnje vrednostima i nainu ivota politikih zajednica, zajedno sa sukobima, posebno nasilnim sukobima. On razlikuje tri "dnevna reda" pitanja savremenih studija bezbednosti: 1) upotreba vojne sile za postizanje politikih ciljeva (kao kod Karla fon Klauzevica) 2) dnevni red koji se odnosi na shvatanja i upravljanje bezbednosnim pretnjama, rizicima i izazovima putem diplomatskih postupaka i dravnike delatnosti (Knez Meternih) 3) pitanja koja se tiu istraivanja uslova mira-Kant ili Johan Galtung BEZBEDNOST POJEDINCA KAO IZVOR I UTOKA SVAKE ZAMISLI I SISTEMA BEZBEDNOSTI Odgovor na uvena Terifova etiri pitanja; Ovde bi pojedinac a ne drava bio u glavnoj ulozi Ovo je najvea promena i najvei zaokret koji je nastao prelaskom iz tradicionalnih (state-centric and military focused) na sveobuhvatne pristupe bezbednosti. Drava kao glavni izvor I pretnje I bezbednosti za pojedinca u isto vreme. Veina pretnji bezbednosti pojedinca je posledica injenice da su ljudi ubaeni u jedno okruenje koje stvara razliite drutvene, ekonomske I politike pritiske. etiri osnovna tipa pretnji kojima pojedinci mogu biti izloeni: 1) fizike pretnje (bol, povrede, smrt); ekonomske pretnje (uzimanje ili unitenje imovine, zabrana da se radi ili da se koriste odreeni resursi); pretnje odreenim pravima (zatvaranje, zabrana ostvarivanja normalnih graanskih sloboda); pretnje poziciji ili statusu (javno poniavanje). Povezati sa Galtungovim shvatanjem strukturalnog nasilja Potovanje ljudskih prava i njihove zloupotrebe Povezati sa alternativno-kritikim pristupima bezbednosti i liberalnim teorijama Pojedinac je nesvodivo jezgro svakog miljenja o bezbednosti. Ako pojedinac nije bezbedna onda nijedan drugi nivo bezbednosti ne moe postojati PROBLEMI IVOTNE SREDINE KAO POLJE ZA PROUAVANJE NAUKE O BEZBEDNOSTI IRENJE KONCEPTA BEZBEDNOSTI, OD "PRETERANO USKE I PRETERANO VOJNE" (ULMAN), OD STATE-CENTRIC AND MILITARY FOCUSED KA COMPREHENSIVE APPROACHES - DILEME VEZANE ZA BEZOBALNOST STUDIJA BEZBEDNOSTI Beri Bazan, uprkos svom zalaganju za proirenje koncepta bezbednosti smatra da treba utvrditi kriterijume kada jedan ekoloki problem predstavlja legitimno polje istraivanja za nauku o bezbednosti. Poristalice proirenog shvatanja predmeta nauke o beznednosti samtraju da je savki ekoloki problem, istovremeno i bezbednosni problem. Sa druge strane, ljudi poput Gvin Prinsa smatraju da samo ona ekoloka pitanja koja prete da uzrokuju nasilne sukobe izmeu organizovanih politikih zajenica mogu da se kvalifikuju kao bezbednosna pitanja. 30 -

Neko srednje reenje zauzima Norman Majers sa svojim stavom da iako svaki ekoloki problem ne vodi nuno nasilnom sukobu, moe se nai uzrona veza na dui rok izmeu ekolokih pitanja i promena u politikom delovanju. Jedan od najboljih poznavalaca ove problematike, ameriki teoretiar Tomas HomerDikson) pokuao je da rei ove nedoumice izdvajanjem tri grupe ekolokih izazova i pretnji bezbednosti: 1) odnosi se na meudravne sukobe koji izbijaju zbog polaganja prava ili iskoriavanja neobnovljivih i obnovljivih prirodnih izvora 2) odnosi se na pokrete stanovnitva velikog obima koji su prouzrokovani ekolokim udarima a koji mogu da vode sukobima suprotstvaljenih interesa i grupa sa razliitim etnoreligijskim identitetima 3) odnosi se na uruavanje drutvenih ustanova i na unutranju socijetalnu nestabilnost koje imaju veliku izvesnost da prerastu u nasilne sukobe a koje su suzrokovane ugroavanjem veeg broja stanovnika zbog osiromaavanja pojedinih prirodnih izvora energije i sirovina, zagaivanja okoline, klimatskih promena itd. Mark Levi i Denijel Dedni pak tvrde da ovakva militarizacija ekolokih problema samo unosi zabunu u studije bezbednosti PRETPOSTAVKE ZA PREOBLIKOVANJE ZAMISLI I SISTEMA BEZBEDNOSTI ("MATERIJALNE" I IDEJNE) zamisao bezbednosti-ideje koje ljudi imaju u svojim glavama o nekom sistemu bezbednosti, ono to je u ljudskim glavama sistem bezbednosti- ono to je konkretno, sistem bezbednosti kakav postoji u praksi, tj. neki konkretan sistem bezbednosti - kraj bipolarnog meunarodnog sistema - irenje i produbljivanje integracionih procesa u evropi i u svetu - uticaj globalizacije i regionalizacije na preoblikovanje strukturalne dinamike svetskog sistema - ravanje globalne strukture i njene bezbednosne posledice - slaba drava i jako drutvo Zavretak hladnog rata ostavio je velike posledice na meunarodne odnose i na meunarodnu bezbednost uopte. Iako je veliki sukob izmeu velikih sila postao nezamisliv, samo u poslednjoj deceniji prolog veka, bilo je preko 100-ak sukoba, i to pre svega unutardravnih. Bezbednosna agenda danas postala je mnogo sloenija, nego to je to bila tokom hladnog rata. Hladnoratovski meunarodni sistem bio je statian, dok je meunarodni sistem posle kraja hladnog rata veoma dinamian, neizvestan i pomalo haotian. Stoga, danas nemamo meunarodne odnose, u smislu da su to pre svega odnosi izmeu drava, ve svetsku politiku koja podrazumeva i odnose izmeu suverenih drava ali i izmeu drugih aktera u meunarodnim odnosima. Dakle, termin svetska politika je mnogo ukljuiviji nego to je to termin meunarodni odnosi. Ravanje globalne strukture- termin koji koristi Dejms Rozenau, upravo objanjava ovaj trend. PRVI SVET U SVETU- i dalje tvori svet suverenih drava. Sa druge strane, postoji i tzv. mnogosredinji svet- u kome postoji desetina hiljada drugih subjekata. 31

(pojedinci, podravni, naddravni, transnacionalni, multinacionalni, globalni i drugi subjekti) Istovremeno svet postaje jedinstveniji (zahvaljujui procesu globalizacije) i sve vie podeljen (zahvaljujui procesu fragmentacije). Pojedinac kao subjekat globalnih odnosa-rasedna linija, diffrentia specificca novog globalnog bezbednosnog poretka. Revolucija u vinosti-sticanje novih saznanja zahvaljujui naprednom obrazovanju, upotrebi raunara i interneta, dostupnosti sredstava masovnog obavetavanja O bezbednosti se i misli na potpuno drugaiji nain. Idejne pretpostavke tiu se naputanja miljenja u obrazcu hladnog rata. Nove ideje i nove teorije bezbednosti (tzv. novo miljenje bezbednosti) Bezbednost se vie ne shvata iskljuivo u vojnom smislu, nego mnogo ire i sveobuhvatnije (comprehensive approaches) Bezbednost se takoe shvata i kao nedeljiva (postoji tesna meuzavisnost izmeu pojedinane, grupne, nacionalne, meunarodne i globalne bezbednosti). - KOMPLEKSNA MEDJUZAVISNOST (MEDJUZAVISNOST U KOJOJ JE STEPEN VOJNE MEDJUZAVISNOSTI NIZAK-RAT SE GOTOVO MOZE ISKLJUITI U ODNOSIMA IZMEU AKTERA, DOK STEPEN DRUGIH DIMENZIJA MEUZAVISNOSTI-EKONOMSKE, KULTURNE, EKOLOKE, POLITIKE I DRUGE, VEOMA VISOK "TVRDA" I "MEKA MO"-DOZEF NAJ TVRDA MO-ZASNOVANA NA VOJNOJ SILI I EKONOMSKOJ SNAZI DRAVA MO SE RAZLILA NA NOVE IZVORE I DIMENZIJE (UTICAJ U MEUNARODNIM ORGANIZACIJAMA, PRIVLANOST KULTURNIH DOBARA, OD "BOGATIH U NOVCU" KA "BOGATIM U INFORMACIJAMA"). ETIRI GLAVNA PROCESA KOJI DANAS POSTOJE A KOJI OGRANIAVAJU UPOTREBU VOJNE SILE DANAS: 1) JAANJE PRIVREDNE MEUZAVISNOSTI IZMEU DRAVA, TO SNAI POTREBU ZA USPOSTAVLJANJEM DELOTVORNIH VEZA MEU NJIMA 2) PROCES MODERNIZACIJE I URBANIZACIJE, KAO I TAZVOJ KOMUNIKACIJA U ZEMLJAMA U RAZVOJU, TO PODSTIE PRENOS MOI IZ DRAVNE UPRAVE NA PRIVATNE SEKTORE 3) IRENJE VOJNE TEHNOLOGIJE KOJOM SE POVEAVA MO I PRIVREDNO NERAZVIJENIH ZEMALJA 4) PROMENA REDOSLEDA REAVANJA AKTUELNIH PITANJA U SVETSKOJ POLITICI, JER REAVANJE MNOGIH PITANJA ZAHTEVA KOLEKTIVNO UEE I SARADNJU DRAVA).

NOVE DIMENZIJE BEZBEDNOSTI STAVLJANJE NAGLASKA NA TAKOZVANE "NEVOJNE" DIMENZIJE BEZBEDNOSTI KOMPLEKSNA MEDJUZAVISNOST (MEDJUZAVISNOST U KOJOJ JE STEPEN VOJNE MEDJUZAVISNOSTI NIZAK-RAT SE GOTOVO MOZE ISKLJUITI U ODNOSIMA IZMEU AKTERA, DOK STEPEN DRUGIH DIMENZIJA 32

MEUZAVISNOSTI-EKONOMSKE, KULTURNE, EKOLOKE, POLITIKE I DRUGE, VEOMA VISOK "TVRDA" I "MEKA MO"-DOZEF NAJ TVRDA MO-ZASNOVANA NA VOJNOJ SILI I EKONOMSKOJ SNAZI DRAVA MO SE RAZLILA NA NOVE IZVORE I DIMENZIJE (UTICAJ U MEUNARODNIM ORGANIZACIJAMA, PRIVLANOST KULTURNIH DOBARA, OD "BOGATIH U NOVCU" KA "BOGATIM U INFORMACIJAMA"). OD BEZBEDNOSTI KOJA JE BILA USMERENA PRE SVEGA NA DRAVE, KA BEZBEDNOSTI POJEDINCA NOVI BEZBEDNOSNI OBRAZAC IMA ZA SVOJE UGAONE KAMENOVE POTOVANJE LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA, OUVANJE IVOTNE SREDINE, POLITIKU DEMOKRATIJU I SA NJOM POVEZANU STABILNOST POLITIKIH INSTITUCIJA. TU SE JO NALAZE I REAVANJE SOCIJALNIH PITANJA I OUVANJE VERSKE I KULTURNE SAMOBITNOSTI POJEDINIH DRUTVENIH ZAJEDNICA (SOCIJETALNA BEZBEDNOST) POVEZATI OVO PITANJE SA NJEMU SLINIM NOVI BEZBEDNOSNI IZAZOVI I PRETNJE Izmenjena stvarnost meunarodnih odnosa uvela je u igru jedan potpuno novi svet beybednosnih izazova i prenji koji vie nisu iskljuivo vojne prirode, a na njih se ne moe ni odgovoriti upotrebom vojne sile. Oni su zaista brojni i obuhvataju mnogo stvari: -problemi koji se tiu stanovnitva (nekontrolisani i neravnomerni rast, migracije koje su najee uzrokovane siromatvom) -produbljivanje jaza izmeu bogatih i siromanih (ostrvca prebogatih i okeani siromanih-Ignacio Ramone) -ekoloki problemi (zagaivanje vazduha, zemlje, velikih vodenih masa i vodotokova, globalno zagrevanje koje stvara efekat staklene bate, irenje ozonskih rupa, nestaica pitke vode, pretnje bez neprijatelja u obluku ekoloke katastrofe) -meunarodni i globalni terorizam (sa razliitim uzrocima) -opasnosti od irenja i upotrebe oruja za masovno unitavanje -organizovani meunarodni kriminal -trgovina drogom -trgovina belim robljem -problem kvaliteta i koliine hrane (ispoavanje obradivih povrina, posledice po ljudsko zdravlje koje izaziva primena genetskog inenjeringa u proizvodnji hrane) -iscrpivost postojeih izvora energije (nafta, zemni gas, razliite rude) -novi vidovi nasilnih sukoba (ratovi tree vrste-Holsti, re je o unutranjim sukobima koji su najee uzrokovani etnoverskim razlozima ili sukobima koji se vode u sklopu borbe za autonomiju, vea prava ili odvajanje od neke drave; ratovi etvrte vrstenedravni asimetrini nasilni sukobi-sukobi recimo sa jedne strane suverenih drava a sa druge strane nekog aktera koji nije drava, recimo Al Kaida. Takoe, ovaj pojam moe da oznai i sukobe izmeu drava nejednake snage-recimo sukob NATO-SRJ 1999.) O svakoj od ovih crta, treba rei po neto. Povezujte sa drugim pitanjima. TERORIZAM-POJAM I OBLICI ISPOLJAVANJA U VREMENU GLOBALIZACIJE 33

PERIOD POSLE ZAVRETKA HLADNOG RATA u meunarodnim odnosima, po mnogim autorima obeleio je proces globalizacije. POVEITE TO SA ONIM PITANJEM O GLOBALIZACIJI Poredd mnogih dobrih stvari koje je ovaj proces doneo oveanstvu, postoje i mnoge loe stvari. Jedna od njih je i tzv. demokratizacija nasilja-pojam koji uvodi ameriki teoretiar Farid Zakaria (ofanzivni neoklasini realista) da oznai situaciju u kojoj drave vie nemaju monopol na upotrebu fizike sile (to je jedna od najpopularnijih definicija drave koju je je u njegovim knjigama dao uveni nemaki sociolog politike Maks Veber) ve to danas mogu da imaju i neke naoruane teroristike grupe (poput Al Kaide) ili pojedinci (poput Osame Bin Ladena). Dakle kraj hladnog rata nije oznaio i kraj politikog nasilja u meunarodnim odnosima kako smo ve videli u prethodnom pitanju, bezbednosni izazovi, rizici i pretnje samo su promenili svoj oblik. Jedan od najveih (ako ne i najvei) bezbednosnih pretnji danas jeste terorizam. DOGAAJI U SAD OD 11. SEPTEMBRA 2001. GODINE U MNOGO EMU SU PROMENILI OKOLNOSTI U KOJIMA IVIMO. Re terorizam vodi poreklo iz sanskrita od rei tras to znai tresti se, drhtati od straha. U latinskom jeziku re terror, terroris oznaava strah. DAKLE, ZAPAMTITE DA JE STRAH MODA I NAJBITNIJA KOMPONENTA SVAKOG TERORISTIKOG INA. AMERIKA JE PUNA STRAHA. (OSMA BIN LADEN); OVO SU OKOLNOSTI U KOJIMA SE SAMO BUDALE NE PLAE (NEW REPUBLIC) TAKOE, treba zapamtiti da je terorizam jedan stari fenomen sa starim korenima (Zbignjev Beinski) NAJPROBLEMATINIJA STVAR VEZANA ZA OVAJ FENOMEN JESTE PROBEM NJEGOVOG DEFINISANJA, ODNOSNO KAKO KAE JEDAN OD NAJBOLJIH POZNAVALACA OVOG FENOMENA, PETER SEDERBERG, POTREBNO JE ODREDITI TA JE GENUS PROXIMUS (ZAJEDNIKI SADRALAC) A TA JE DIFERENTIA SPECIFICA TERORIZMA KAO TAKVOG. GENUS PROXIMUS- TERORIZAM JE JEDAN OD OBLIKA POLITIKOG NASILJA DIFFERENTIA SPECIFICA-NASILJE PROTIV NEBORACA DA BI SE UPUTILA PORUKA VLASTIMA NEKE DREVE, NAJEE SA CILJEM DA SE IZAZOVE PANIKA I STRAH KOD CIVILNOG STANOVNITVA TERORIZAM NAMERAVANO CILJA NEBORCA I NE BIRA ORUJA I SREDSTVA DVOJNOST METE I SIMBOLIKO ZNAENJE KAO ODLIKE TERORISTIKOG INA ZBOG TOGA NEME OPTEPRIHVAENE DEFINICIJE TERORIZMA TERORIZAM POSLE 11. SEPTEMBRA, PO REIMA PROFESORA ARLSA KEGLIJA JE I NOV I GLOBALAN. ZA RAZLIKU OD TERORIZMA PRETHODNIH RAZDOBLJA ON IMA SLEDEE KARAKTERISTIKE: 1) GLOBALAN-DRAVNE GRANICE VIE NISU PREPREKA ZA NJEGOVO IRENJE-globalizacija je dravne granice uinila mnogo ranjivijim. 2) SMRTONOSNIJI NEGO IKADA PRE-zahvaljujui procesu tehnikotehnolokog napretka koji se nalazi u srcu procesa globalizacije, nikada nije bilo lake i jeftinije doi do njih i nikada tako razorna sredstva nisu mogla da se naprave u tako malim veliinama kao danas. KAKO KAE TOMAS FRIDMAN. JEDAN OD NAJBOLJIH POZNAVALACA GLOBALIZACIJE TEHNOLOGIJA I TERORIZAM SU DVA ODGOVORA NA GLOBALIZACIJU. PRIMER SA MOBILNIM TELEFONIMA KOJE SU 34

3)

4) 5) 6) 7)

RTVE TERORISTIKOG NAPADA U MADRIDU OD 11. MARTA 2003. GODINE VRSTO DRALE U RUKAMA NA TUAN NAIN GOVORI O TOME. CIVILNO OBOJEN-AKTERI SU DANAS PRE SVEGA NEDRAVNI, MADA TERORISTIKE GRUPE MOGU IMATI IZA SEBE TZV. SANCTUARY STATES (DRAVE KOJE PRUAJU UTOITE TERORISTIKIM ORGANIZACIJAMA, DRAVE JATACI , kao to je recimo bio Avganistan u sluaju Al Kaide i dogaaja od 11. septembra 2001. godine). Terorizam takoe moe biti i dravni kada ga neka drava podstie sa ciljem da nakodi nekoj drugoj dravi TEHNOLOKI MODERNIZOVAN-VIDETI ODLIKU BROJ 2. EKSTERMNO FANATIAN- PRILIKOM TERORISTIKOG INA MNOGI TERORISTI RTVUJU SOPSTVENE IVOTE PUN MRNJE- TERORISTI ELE DA NJIHOVA RTVA PATI NOV I PREPUN NEPOZNATIH IZAZOVA-JEDINO TO JE SIGURNO JESTE NEIZVESNOST

PROTIVRENOSTI: 1) KO JE NEBORAC 2) KOLIKO JE NEDISKRIMINATIVNO SUVIE NEDISKRIMINATIVNO IMA LI REENJA "TERORIZAM KAO I SIROMATVO, KRIMINAL I BOLEST PRATE SVAKO DRUTVO." "TERORIZAM MOE POSTATI PROBLEM KOJI JE MOGUE LOKALIZOVATI, MODA MU SE MOE UMANJITI I INTENZITET, ALI SE NIKADA NE MOE POPTUNO IZBRISATI" (PETER SEDERBERG)

35