1 ELEKTROENERGETSKI PRETVARAI

Elektrinu energiju veoma retko sreemo kao korisni oblik energije, tj. energiju u krajnjoj upotrebi, ali je zato veoma esto sreemo kao transformisani vid energije, jer predstavlja izvanredno prilagodljivog posrednika. Pod elektroenergetskim pretvaraima podrazumevamo naprave i ureaje kod kojih se energija jednog oblika pretvara u energiju drugog oblika, pri emu je barem jedan od oblika elektrina energija. Elektroenergetske pretvarae delimo na: 1. elektromehanike pretvarae (elektrine maine); 2. pretvarae elektrine energije: a) obrtne, b) statike: transformatore i pretvarae energetske elektronike. 1.1 Pretvarai elektrine energije

Obrtni pretvarai elektrine energije su, zapravo, elektro- mehaniko- elektro pretvarai, tj. elektrine maine ija je funkcija pretvaranje jednosmerne u naizmeninu struju i obrnuto (grupa elektrini motor-generator ili tzv. jednoarmaturni pretvara). Danas su obrtni pretvarai gotovo potpuno potisnuti od odgovarajuih pretvaraa energetske elektronike, tako da ih susreemo samo kod starijih pogona velikih snaga. Iako po definiciji ne spadaju u grupu elektrinih maina, transformatori se, zbog slinosti svoje konstrukcije (magnetnog kola i namotaja) i istog osnovnog principa rada (zakon elektro-magnetske indukcije), esto prouavaju zajedno sa elektrinim mainama. Pretvarae energetske elektronike karakterie primena elektronskih elemenata (poluprovodnike komponente) za relativno velike snage (u odnosu na klasine elektronske sklopove). Zadatak ovih ureaja je unutranje pretvaranje elektrine energije jednog oblika (karakterisanog naponom, strujom, frekvencijom i brojem faza) u drugi oblik. Zbog svoje izuzetno iroke primene, sve manje cene i brzog razvoja ovi ureaji danas zauzimaju znaajno mesto u industriji, kao i u mnogim podrujima ljudskog ivota. 1.2 Elektromehaniko pretvaranje energije

Pretvaranje mehanike energije u elektrinu i elektrine u mehaniku nazivamo elektromehanikim pretvaranjem energije. Pretvaranje mehanike energije u elektrinu sreemo u fazi proizvodnje elektrine energije, dok obrnutu transformaciju realizujemo kada imamo potrebu za korisnom mehanikom energijom. Elektromehaniko pretvaranje energije se ostvaruje preko sprenog magnetskog i elektrinog polja koje povezuje jedan mehaniki i jedan elektrini sistem (Slika 1-1). Spreno polje predstavlja spremnik (rezervoar) energije u kome se energija moe nagomilavati i menjati. Nagomilana energija tei da se oslobodi i da izvri rad, i to predstavlja osnovni pokreta elektromehanikog pretvaranja energije. Proces je reverzibilan i nije savren- praen je izvesnim gubicima (energijom koja se javlja u obliku 1

koji nije eljen). Gubici se obino javljaju u obliku toplotne energije, koja se predaje okolini. S obzirom na smer toka energije, elektrine maine delimo na elektrine generatore (generatore, simbol G ) u kojim se mehanika energija pretvara u elektrinu i elektrine motore (elektromotore, simbol M ) u kojima se elektrina energija pretvara u mehaniku energiju. Danas sreemo elektromotore snaga i preko 50 MW , odnosno elektrine generatore snaga preko 1000 MW .

gubici

G Mehaniki sistem Elektrini sistem

M
gubici

Slika 1-1 Elektromehaniko pretvaranje energije

Najvanije pojave koje se koriste za elektromehaniko pretvaranje energije su: r a) Delovanje sile, F , na provodnik sa strujom I , koji se nalazi u magnetskom polju r indukcije B (Slika 1-2). b) Delovanje sile na feromagnetski materijal kojim tei da ga dovede u pravac magnetnog polja (Slika 1-3). c) Delovanje sile na ploe optereenog kondenzatora i na dielektrini materijal u elektrinom polju. d) Piezoelektrini efekat. Delovanjem elektrinih polja izvesni kristali se deformiu u odreenim pravcima i obrnuto, kada se kristali deformiu, na njihovim krajevima se pojavljuje elektrino optereenje.
e) Magnetostikcija. Delovanjem magnetnog polja veina feromagnetskih materijala

podlee veoma malim deformacijama i obrnuto, ako se feromagnetski materijal podvrgne mehanikom naprezanju (deformaciji) menjaju se magnetske osobine materijala (magnetostrikcija). r B r F I r F I I r F r F I I r F

r B

r B

r B

Slika 1-2 Delovanje sile na provodnik sa strujom koji se nalazi u magnetskom polju

N Fe Fe r F

Slika 1-3 Delovanje sile na feromagnetski materijal

Naprave i ureaji u kojima se ostvaruje elektromehaniko pretvaranje energije posredstvom mehanikog kretanja nazivamo elektromehanikim pretvaraima ili elektrinim mainama. Za pretvaranje veih koliina energije najvanija je primena obrtnih elektrinih maina kod kojih je primenjeno obrtno kretanje i pojave a) i b). U drugu vrstu naprava za elektromehaniko pretvaranje energije spadaju one koje proizvode linearna ili vibraciona kretanja. Dok se linearne naprave zasnivaju na primeni bilo koje od pet navedenih pojava (npr. elektromagneti, relei i sl.), naprave koje koriste vibraciona kretanja zasnivaju se na poslednje dve navedene pojave (npr. ureaji za proizvodnju i detekciju mehanikih i akustinih vibracija: mikrofoni, sistemi za dobijanje ultrazvunih vibracija i sl.). Poslednje tri pojave nisu od praktinog znaaja za energetsko pretvaranje. Kod pojave c) ograniavajui faktor predstavlja nemogunosti ostvarivanja dozvoljene gustine energije u elektrostatikom polju dok je kod pojave d) u pitanju je visoka cena kristala. 1.3 Elektrine maine

Osnovno delovanje svih elektrinih maina svodi se na vezu izmeu mehanikog kretanja i sila, s jedne strane, i elektrinih napona i struja, s druge strane. Sa mehanikog gledita, osnovni delovi obrtnih maina su mirujui deo - stator i obrtni (rotirajui) deo - rotor. Stator se nalazi u kuitu, koje je oslonjeno o podnoje i prenosi moment na vrstu okolinu. Rotor je privren na vratilo (osovinu) koja su obre u leajevima. Sa elektrinog gledita osnovni delovi su magnetno kolo, namotaji i izolacija. Magnetno kolo se sastoji od magnetnog kola statora i rotora, koji mogu biti cilindrinog oblika ili imati istaknute magnetne polove, a osnovna mu je uloga voenje magnetnog fluksa. Magnetni fluks se zatvara kroz meugvoe. Osnovni element namotaja je navojak, koji se sastoji iz dva provodnika. Vie navojaka ine navojni deo (sekciju). Vie sekcija poveznih na odreeni nain da se struje ili ems u namotaju sabiraju ine namotaj induktora (pobudni namotaj) odnosno indukta. Primarna funkcija pobudnog namotaja je stvaranje magnetnog polja maine. Namotaj indukta je onaj u kojem se indukuje elektromotorna sila ili kontra elektromotorna sila rotacije; struje 3

u ovom namotaju tesno su povezane sa proizvedenim obrtnim momentom ili otpornim obrtnim momentom. Konstruktivni obziri (i potreba komutacije kod maina za jednosmernu struju) odreuju smetaj (lokaciju) namotaja za pojedine vrste maina. Izolacija slui sa izolovanje delova pod naponom od uzemljenih delova kao i pojedinih namotaja i delova namotaja meusobno. Sa termikog i mehanikog stajalita, izolacija predstavlja najosetljiviji deo elektrine maine. Prema vrsti struje razlikujemo:
jednosmerne i naizmenine elektrine maine. jednofazne i viefazne, sinhrone, kod kojih je brzina obrtanja rotora vrsto vezana za uestanost napajanja (mree), asinhrone kod kojih je, da bi funkcionisali, potrebno odstupanje brzine obrtanja rotora u odnosu na sinhronu brzinu obrtnog magnetnog polja i kolektorske, koji se ree susreu zbog svoje komplikovanije izvedbe i vee osetljivosti.

Prema nainu napajanja naizmenine maine delimo na:

a prema principu rada i pogonskom ponaanju na:

Maine jednosmerne struje delimo prema nainu pobuivanja, koji odreuje i osnovne karakteristike u pogonu, na:
nezavisne, otone (paralelne) i redne (serijske).

Pri razmatranju elektrinih maina, susreemo se sa dva u osnovi razliita pristupa jedanput se elektrina maina posmatra kroz sliku elektrinih i magnetskih polja (fizika predstava), sa svim njihovim detaljima, a drugi put kroz sklop elektrinih i magnetskih povezanih strujnih kola sa koncentrisanim parametrima. Prvi pristup je prikladniji kada treba izraziti pravo stanje u elektrinoj maini, dok je drugi prikladniji za posmatranje maine kao sastavnog dela itavog sistema u kojem radi. Dakako da su oba pristupa potrebna, i ona se nadopunju.

1.4

Energetski bilans elektromehanikog pretvaranja energije

Proces elektromehanikog pretvaranja energije obuhvata energiju u etiri oblika, a princip odranja energije dovodi do sledeeg odnosa izmeu tih oblika:
Energija iz elektrinog izvora Prirataj energije polja Mehanika energija Energija pretvorena u toplotu

Slika 1-4 Jednaina elektromehanikog pretvaranja energije(motorski reim rada)

Nepovratno pretvaranje energije u toplotu ima tri uzroka: deo elektrine energije pretvara se u toplotu neposredno u provodnicima struje (gubici u bakru) deo mehanike energije razvijene u maini apsorbuje se trenjem i otporom vazduha i (mehaniki gubici) deo energije apsorbovane u sprenom polju pretvara se u toplotu u obliku gubitaka u magnetnom jezgru (gubici u gvou). Gubici od polja Gubici u bakru R Mehaniki gubici

Elektrini sistem

-e

Spreno polje

Mehaniki sistem

Slika 1-5 ematski prikaz ureaja za pretvaranje energije

Gubitke u elektrinim mainama i transformatorima moemo podeliti na tri osnovne grupe: gubici koji ovise o naponu, uestanosti i brzini obrtanja (gubici praznog hoda), gubici pobude kod maina sa posebnim pobudnim namotom i gubici kojima je uzrok optereenje maine, u ta spadaju i razni dopunski gubici.

1.4.1 Stepen iskorienja Korisnici elektrinih maina su veoma zainteresovani za tehniko-ekonomske karakteristike elektrinih maina i transformatora. U razvijenim, trinim zemljama, u skladu sa konceptom racionalnog gazdovanja energijom, unazad nekoliko decenija se insistira na smanjenju gubitaka, odnosno poveanju stepena iskorienja elektrinih maina. Gubici u elektrinim mainama odreuju stepen iskorienja i osetno utiu na na pogonske trokove i odreuju zagrevanje maine a time i naznaenu ili korisnu snagu koja se moe postii bez preteranog pogoranja izolacije dejstvom toplote. Stepen iskorienja (snage), , predstavlja jednu od najbitnijih karakteristika maine i definisan je kao odnos izmeu korisne (odate, odvedene, izlazne) snage, P i uloene (utroene, primljene, dovedene, ulazne) snage, P1 :

P . P1

Korisna snaga jednaka je razlici uloene snage i ukupnih gubitaka: P = P1 Pg Budui da se elektrina snaga, uz istu cenu merne opreme, obino jednostavnije i tanije meri (odreuje) u odnosu na mehaniku, za izraunavanje stepena iskorienja koristimo sledee izraze za motore, M , odnosno generatore, G , bazirane na poznavanju elektrine snage i ukupnih gubitaka: M = P1 Pg P1 =1 Pg P1 , G = P P + Pg .

Obrtne maine imaju dobar stepen iskorienja izuzev kada su slabo optereenje. Stepen iskorienja pri punom optereenju kree se zavisno od njihove snage od 75% (0,75kW) do 97% (4000kW). Postoje brojne metode za odreivanje stepena iskorienja. S obzirom na nain sprovoenja, osnovna podela ovih metoda je na neposredne (direktne, ulaz-izlaz) metode i posredne (indirektne) metode. Posredne metode su bazirane na odreivanju gubitaka maine.

1.4.2 Gubici u gvou u praznom hodu Gubici u gvou se sastoje od gubitaka usled histereze i gubitaka usled vihornih struja. Analizu gubitaka emo sprovesti za redovni sluaj iz prakse - napajanje iz izvora prostoperiodinog napona. Utroena energija usled histereze po jedinici mase lima, [kg], u toku jedne periode proporcionalna je povrini histerezisne petlje, odnosno zavisi o promeni amplitude n indukcije Bmax , gde se n najee kree zavisno od vrste limova od 1,7 do 2,2:
n wH = k H Bmax

[J/kg ] .

Obino se kod raunanja uzima kao neka prosena vrednost n = 2. Utroena snaga usled histereze po jedinici mase lima proporcionalna je broju perioda u sekundi, odnosno proporcionalna uestanosti:
2 p H = f wH = k H f Bmax

[W/kg] .

U masi limova mFe gubici usled histereze bie

2 PH = mFe p H = k H f Bmax mFe [W ] .

Gubitke usled vihornih struja emo kvalitativno izraziti preko uticajnih veliina, budui da je raspodelu i ukupni efekat ovih struja relativno teko tano sraunati sa dovoljnom tanou. Gubici usled vihornih struja proporcionalni su kvadratu indukovane ems u parazitnim kolima a obrnuto proporcionalni specifinom otporu lima: PV e2 .

Indukovana ems u kolima vihornih struja po jedinici duine lima proporcionalna je amplitudi indukcije Bmax, uestanosti f i debljini lima d, pa se gubici usled vihornih struja mogu prikazati prema poznatom obrascu iz Elektromagnetike: PV = 1 ( d Bmax )2 VFe , 24

gde je VFe zapremina magnetskih limova, ili

2 PV = kV f 2 Bmax mFe ,

gde je kV koeficijent koji zavisi od specifinog otpora, specifine mase i kvadrata debljine limova. Ukupni gubici u gvou se mogu predstaviti izrazom: PFe = PH + PV = k H f + kV f

)B

2 max

mFe .

Konstruktori transformatora obino snimaju karakteristike gubitaka magneenja za svaku vrstu lima i oblik magnetskog kola koji se upotrebljava. Kad je maina optereena, prostorna raspodela indukcije znatno se menja usled mps optereenja. Stvarni gubici u gvou se primetno poveavaju.

1.4.3 Gubici u bakru U literaturi se esto gubici usled optereenja, uz zanemarenje dopunskih gubitaka u drugim kontrukcionim delovima, nazivaju gubicima u bakru, PCu . Gubici u bakru se, po dogovoru, odreuju na osnovu otpora namota prema jednosmernoj struji na 75 o C ili 115 o C (zavisno od klase izolacije). Sledea jednaina prikazuje zavisnost otpora od temperature: R = R () = R0 (1 + 0 ) , gde su R0 i 0 vrednost otpora i temperaturnog sainioca pri temperaturi od 0 o C . Za bakar imamo 0 = 1 235 . Odnos otpora pri temperaturama b i a je: 1 Rb 1 + 0 b 0 = = 1 Ra 1 + 0 a + b = + a 235 + b , 235 + a

to ujedno predstavlja i odnos Dulovih gubitaka u namotajima. Uz zanemarenje dopunskih gubitaka u namojima, gubici u bakru za pojedini namotaj su: PCu = R I 2 Izrazimo sada otpor preko proizvoda specifine otpornosti i dimenzija provodnika, a struju preko proizvoda gustine struje i preseka provodnika: PCu = Cu l ( J S )2 . S

Ako zapreminu (proizvod l S ) u gornjoj jednaini izrazimo preko odnosa mase i specifine mase, dobijamo sledeu jednainu u kojoj su Dulovi gubici izraeni preko gustine struje i mase materijala: PCu = Cu mCu

Cu

J2 =

Cu 2 J mCu . Cu

Za pojedini namotaj specifini Dulovi gubici po jedinici mase iznose: p Cu = k 10 12 J 2 [W/kg ] , gde je k 2 za bakar na 20 o C , odnosno k 2,44 za bakar na 75 o C . 1.4.4 Dopunski gubici Dopunski gubici nastaju pri optereenju usled vihornih struja i kao i usled skin-efekta (neravnomerne raspodele struje) u namotima maina naizmenine struje, a ovde ubrajamo i gubitke u neaktivnom gvou usled rasipnog magnetskog polja nastalog usled struje optereenja. I proraun i merenje ovih gubitaka su dosta komplikovani pa se, po sporazumu, uzima da iznose od 0,5 do 1% naznaene snage maine i zavise od kvadrata optereenja.

1.5

Zagrevanje i hlaenje

Zagrevanje elektrinih maina potie od toplote koju stvaraju gubici. Zagrevanje maine jako zavisi od optereenja i bie utoliko vee ukoliko su vei gubici. Za analizu toplotnih prelaznih procesa posluiemo se uproenim pristupom, koji tretira elektrinu mainu kao jednostavno telo koje ima samo jednu vremensku konstantu. Za postavljanje diferencijalne jednaine prostiranja toplote poi emo od sledeih pretpostavki: elektrina maina je termiki homogeno telo, to znai da sve take u svakom trenutku imaju istu temperaturu, toplotna snaga, tj. gubici su stalni - ne zavise ni od temperature, ni od vremena, faktor prolaza toplote je takoe stalan, tj. ne zavisi od temperature, temperatura ambijenta, odnosno rashladnog sredstva je stalna.

Pod tim uslovima, jednakost osloboene toplotne energije u kratkom intervalu vremena P dt sa zbirom porasta akomulisane toplotne energije c m d energije predate ambijentu, odnosno rashladnom sredstvu u istom vremenskom intervalu S d t , moe se izraziti sledeom diferencijalnom jednainom: Pdt = m c d + S dt . Poetni uslov t = 0 , porast temperature elektrine maine u odnosu na okolinu je 0 . U ustaljenom stanju je promena temperature jednaka nuli, tj. d = 0 , pa za porast temperature u ustaljenom stanju st vredi: Pd t = S st d t st = P . S

Zgodno je uvesti oznaku za vremensku konstantu zagrevanja T : T= cm . S

Reenje po polazne diferencijalne jednaine po ima sledei oblik:

t = st 1 e T t t + 0 e T = ( st 0 )1 e T

+ 0 .

Posle 4 do 5 vremenskih konstanti uspostavlja se stacionarno stanje. Za proces hlaenja imamo da je P = 0 , pa reenje po ima sledei oblik:

= 0 e

t T

U optem sluaju vremenske konstante zagrevanja i hlaenja ne moraju da budu jednake .

st

0 st

t
Slika 1-6 Proces zagrevanja i hlaenja elektrine maine

Za kvalitativno taniji pristup primenjuju se sloeniji raunski postupci koji uvaavaju nehomogenost elektrinih maina, zavisnost gubitaka od temperature, zavisnost faktora od porasta temperature, promenu temperature ambijenta i slino. Danas se za odreivanje porasta temperature, tj. toplotnih naprezanja u elektrinim mainama koriste sloeni numeriki postupci.