Gogolj je zacetnik kritickog realizma.

Problem korupcije je bila tema mnogih njegovih pripovedaka, ali naj uspelije je ovaj problem obradio u komediji Revizor. Citajuci ovo delo ili gledajuci pozorisnu predstavu , stice se utisak da savremeno drustvo nije mnogo odmaklo u borbi sa podmicivanjem u odnosu na stanje u carskoj Rusiji u prvoj polovini 19. veka. Cvuda oko nas proviruju svinjske njuske.Izdaleka sve izgleda drugacije.Medjutim , ako bolje pogledamo oko sebe, videcemo kako nas vreba neki upravnik bolnice, sudija , gradski nacelnik ili neka druga licnost na polozaju.U svima njima u svakom trenutku mozemo prepoznati Antonija Filipovica, Amosa Fjodorovica Ljapkin Tjapkina, Luku Lukica, Antona Antonovica I druge. Gogolj je u svom delu preuvelicao korupciju kako bi na sto efektniji nacin strasnu sliku sveta pretvorio u smesnu . U tome je u potpunosti uspeo. Radnju u komediji pokrece Hljesakov.Njegova pojava na sceni pokrece citavu lavinu aktivnosti u kojima se likovi medjusobno razotkrivaju. Sudstvo , zdravstvo I prosveta , koji cine stub drzave , razoreni su korupciom.Bez podmicivanja bolesnici ne mogu dobiti pomoc,bolnica zaudara na kupus , sve je uzasno prljavo. Obican covek ne moze zadovoljiti pravdu na sudu ako sudiji ne pokloni nesto . Na vrhi liste nemoralnih je gradski nacelnik Anton Antonovic ciji se karakter razotkriva kada se saznaje istina o tome da Hljesakov nije revizor ciji se dolazak ocekuje.Apetiti Antona Antonovica su najveci . On u svemu vidi samo licnu korist.Cim su u opasnosti, likovi podkazuju jedni druge jer zele da svoju krivicu umanje time sto ce obelodaniti krivicu drugih. Zato je Revizor komedija naravi, ali I komedija karaktera I situacije. Problem korupcije je savremen. Ova drustvena anomalija prozima I danas sve pore savremenog drustva. Pravdu je tesko zadovoljiti , ali ne treba prestati traziti pravdu.Sve sto je Gogolj napisao u svom delu , sa manje ili vise izmena mozemo prepoznati svuda oko nas.