Maria Buzai Margani

PRIRUNIK UZ UDBENIK LIKOVNA KULTURA ZA DRUGI RAZRED

Drage koleginice i kolege!

Po iskustvu i u kontaktu sa uiteljima, izvoenje nastave likovne kulture esto predstavlja bauk. Na cilj je da vam pruimo pomo u izvoenju nastave. Samo kreativan uitelj moe biti sposoban osavremenjavanju likovne kulture i podizanju nastave na kvalitet koji ona zasluuje. U nastavi likovne kulture se razvijaju uenikove sposobnosti za: likovni stvaralaki rad; vizuelnu percepciju i apercepciju; upoznaju razliite likovne materijale i medijume; upoznaju izraajne mogunosti likovnih elemenata; kreativno miljenje; izgradnju estetskih kriterijuma; upoznavanje likoviha umetnikih dela u okviru kulturne batine; oplemenjivanje ivotnog i radnog prostora; emancipaciju linosti uenika; kulturu rada. Dete je sloeno, ali i jedinstveno bie u razvoju i kroz likovnu kulturu je mogue doprineti njegovom formiranju kao kreativne i stvaralake linost. Nastavni as se treba osmisliti kao jedna kreativna igra, jer u sutini i umetnik se igra sa idejama, svojim vetinama, znanjima i materijalima. U igri deca stvaraju svoj imaginarni svet u kojem deluju kao to to odrasli ine u stvarnosti. Potrebno je istai da je deja aktivnost u igri specina i u mnogome stvaralaka, da ona nije mehanika kopija odgovarajue sredine, da je ona realnost viena oima deteta i vid transformacije iskustva. Uitelj gore navedeno treba da uvai, prepozna i dalje razvija. Ta razigranost kroz igru moe doprineti kvalitetnijem dejem stvaralatvu. Savremena pedagogija istie igru kao bitan faktor razvoja linosti. Stoga je i osnovni problem svakog vaspitanja pronalaenje okolnosti koje e najvie stimulisati svako dete u svakom trenutku njegovog razvoja. Igra stvara interes, aktivira panju i volju, i na taj nain omoguuje proces uenja i daje mu izvesnu organizovanost i usmerenost. U procesu uenja kroz igru, koja je privlana i uzbuuje dete, ono ini poseban napor da bi uestvovalo u igri, a time istovremeno i napor da bi usvojilo neophodna znanja i vetine potrebne za uspeno izvoenje aktivnosti sadranih u igri. Uitelj treba pruiti pomo ueniku u realizaciji ideje u odreenim materijalima. Dete treba da naui izraajne mogunosti odreenih tehnika, ali i da eksperimentie sa razliitim nekonvencionalnim materijalima i tehnikama u svom stvaralatvu.

U nastavi likovne kulture igra omoguava da uenici samostalno upoznaju likovne pojmove i kvalitete, likovno se izraavaju, upoznaju ivot umetnike i umetnika dela.

Koncepcija udbenika likovna kultura za drugi razred

Udbenik uvodi uenike u jezik likovne kulture i izraajne mogunosti pojedinih tehnika. Poto je likovna umetnost i jedan vid vizuelne komunikacije izmeu stvaraoca i publike, posebna panja se posveuje opismenjavanju uenika kao primaoca likovnog dela kroz paljivo odabrane, reprezentativne primere umetnikih dela. Udbenik je pisan uz uvaavanje zvaninog nastavnog plana i programa. Pojedini zadaci su postavljeni na sledei nain: 1. davanje informacija, 2. pojanjenje zadatka, 3. praktini aspekti reavanja likovnog problema (tehnika, likovni elemenat, i sl.), 4. isticanje zadatka. Drugim reima uvod u nastavnu jedinicu poinje fokusiranjem likovnog problema na umetnikom delu, vizuelnom igrom i motivacionim sadrajem. Na kraju svakog zadatka (nastavne jedinice) se nalaze primeri uenikih radova. Poneke nastavne jedinice su koncipirane na principu nastavnih listia.

Kreativnost O kreativnosti se u strunoj literaturi puno govori. Pojam kreativnosti se esto poistoveuje sa sinonimima mata, neka novina, originalnost, nadarenost, intuicija, pronalazak, i sl. Karakteristika kreativnog proizvoda je da se ono bitno razlikuje, da je drugaiji, originalan. U modernom obrazovno-psiholokom razmiljanju ono esto dostie proporcije kulta. Kreativnost oznaava misaone procese kojima se dolazi do reenja problema, umetnikih produkata, teorija ili proizvoda koji su jedinstveni i novi. injenica je da duh kreativnosti unapreuje svaku ljudsku delatnost, tako i obrazovanje. inioci koji utiu na kreativnost: 1. kreativni pojedinac, njegove intelektualne karakteristike i karakteristike linosti (prvenstveno stvaralaka produktivnost); 2. kreativni misaono proces; 3. kreativna situacija ili drutveno okruenje; 4. kreativni proizvod. Kreativne pojedince karakterie stvaralaka produktivnost, koja se manifestuje u eksibilnosti miljenja i ponaanja. Oni spremno prihvataju izazove i svesno preuzimaju rizik u cilju realizacije svoje ideje. Kreativnost trai vrlo dobro znanje i vetine na podruju kreativnog rada. Po savremenom shvatanju kreativnost je normalna psiholoka funkcija ljudi, i ona je deo savremene demokratske kulture. Kreativne linosti su podloni igri, ali esto ih karakterie neozbiljnost u shvatanju vaeih normi, standarda, stereotipova, kultova i kulture (primer Endi Vorhola) . Rezultat kreativnog miljenja je produkt koja je za subjekta miljenja potpuno nova kreacija. Produkt kreativnog miljenja moe biti drutveno vredna i korisna kreacija u nauci, umetnosti ili industriji. Engleski psiholog Edvard de Bono je opisao jednu od najvanijih karakteristika kreativnog miljenja. On je to nazvao lateral thinking. U nedostatku adekvatnog srpskog izraza opisno bi to znailo otkrivanje mnogostrukih mogunosti reavanja odreenog problema, horizontalno analiziranje alternativnih reenja i odabir mogueg najboljeg. Metoda lateral thinking-a se moe uporediti sa radom lovca na bisere. Po konvencionalnom reenju problema on bi prilikom svakog zaronjavanja mogao da ponese jednu koljku, zatim bi se obukao i otvorio koljku da proveri da li se u njoj nalazi biser, pa bi ponovo zaronio i tako u nedogled. Lovac na bisere pronalazi mnogo bolju strategiju za rad. On prilikom ronjenja pokupio veliku koliinu koljki i tek kasnije ih otvarao da bi pronaao u kojima se nalaze biseri. Kreativan pojedinac e isto pronai nekoliko alternativnih reenja od kojih e odabrati mogue najbolje. U metodici likovne kulture se posebno istie da ovek ne deluje u algoritmima. Pomou algoritama linearno i rutinski nauen niz radnji i kolski rad postaje ablonski, i teti kreativnosti. Kroz proces socijalizacije stiemo resurse znanja, sposobnosti, koje se obogauju intuitivnim uoavanjima nekih potreba i zadataka, sposobnou obrade informacija i objekata na razliite naine, tj. uentnou. Isto tako postajemo osetljivi za probleme dakle razvijamo sposobnost da se uoe nedostaci ili potrebe za promenama ili poboljanjima u postojeim stvarima i da putem redenicije, tj. sposobnosti naputanja starih naina, tumaimo poznate predmeta kako bi se koristili u nove svrhe. U nastavi likovne kulture loa alternativa kreativnosti je uenje dece ablonskom crtanju, na primer neke ivotinje. Za pedagoki rad je udobno i privlano koristiti algoritme, ak su i rezultati takvog dejeg stvaralatva privlani na prvi pogled. Da na kreativnost koliko utie odreeno drutvo i itavo okruenje najbolje govori primer da su istovremeno i na istom mestu

u paniji iveli Antoni Gaudi, Huan Miro i Pablo Pikaso, koje smatramo najkreativnijim umetnicima 20. veka. Drutveno okruenje utie na oslobaanje kreativne energije. Prepreke kreativnosti su rigidnost miljenja. Rigidna osoba je nesposobna menjati strategiju reavanja problema, kao i sagledavati probleme iz razliitih aspekata, traiti alternativna reenja. Rigidna osoba je kruta, konvencionalna, nije dovoljno motivisana u pronalaenju reenja postavljenog problema i podlena je stereotipnim reenjima. Nae tehnoloko doba je doba vizuelnosti koje karakterie brzo razmenjivanje vizuelnih informacija.Velika koliina slikovnih informacija pre e imati negativni nego pozitivni predznak. Na um pomou slika obrauje doivljaje, posebno putem tzv. unutranje slike stvara slike sna, fantazije, slike seanja. Previe gledanje televizije, igranje videoigrica, vizuelne informacije reklama, plakata, videoklipova i sl. blokiraju obradu informacija. Nemogunosti obrade istih dovodi do prezasienosti. Ono je izvor negativnog stresa i postaje prepreka razvoja autonomne linosti. U hiperprodukciji slika deca postaju nezatiena. Za prebroenje negativnog uticaja vizuelnog okruenja potrebno je istovremeno delovanje sa vie strana: kroz nadglednje programa elektronskih medija, edukovanjem roditelja, a najvie pomou umetnikog, vizuelnog i medijskog opismenjavavanja uenika. Bilo bi vano da uenici od svojih uitelja naue kako deluje na nas jedna slika, nizovi slika i kako se posmatra moe manipulisati pomou slike. U dananje vreme nije dovoljan tzv. akademski pristup umetnikom obrazovanju. Savremeno drutvo iskazuje potrebu za usvajanjem jezika i tehnika vizuelnih medija, kao i istraivanja mehanizama njihovih uticaja na formiranje linosti. Upoznavanjem izraajnih elemenata umetnike slike, kompozicije, bogatstva kolorita i sl. dete e nauiti u praksi procese kodiranja i dekodiranja. Savremena nastava likovne kulture treba da bude aktuelna i kompleksna u smislu podsticaja iz okoline. S obzirom da kolsko obrazovanje pridaje vei znaaj razvoju konvergentnog miljenja , nastavni predmeti kao to je i likovna kultura dobijaju na znaaju, jer razvijaju divergnu produkciju u traenju logikih mogunosti . Kreativnost se moe razvijati. Na primeru obine olovke moemo dati primer kako se moe kroz igru razvijati kreativno miljenje . Olovka u konvencionalnom smislu slui za pisanje i crtanje. Ali pomou olovke moemo vriti vrlo razliite radnje. Moemo, naprimer, pomou nje da premotamo audio i video kasetu, grat iz olovke moe posluiti kao elektroda. Umesto prstiju moemo olovkom da utipkamo brojeve na telefonu ili na digitronu. Pomou olovke moemo da se poeemo ili da je koristimo kao dirigentsku palicu. Pomou olovke moemo da izmerimo neke veliine (tzv. viziranje) ili da kopiramo metalni novi.Olovka moe da poslui i kao lenjir, ili palica za bubnjeve. Ona moe da poslui za jo mnogo vrsta poslova i igara. Sa uenicima se mogu testirati emu moe jo posluti naprimer cigla, izolir traka, klju ili kutijica. Jedna kineska poslovica kae: ujem i zaboravim, vidim i zapamtim, radim i razumem. Savremeni pristupi nastavi postavljaju zahtev da se uenicima ne daju gotova reenja, modeli i recepti za likovni rad, ve da motivacioni sadraji podstiu prirodnu radoznalost u otkrivanju novog. Sutina nastave likovne kulture je u tome da se planski razvija kreativnost. U nastavi likovne kulture treba negovati kreativnu igru, improvizaciju. Cilj nastave likovne kulture je da se svako dete dovede u situaciju da upotrebi svoj stvaralaki potencijal, tj. da mu se omogui razvoj stvaralakih sposobnosti. Taj proces ne sme da bude stihijski i nametnut, ve usklaen sa

tendencijama modernog drutva. Potreba za likovnim stvaranjem, za likovnom umetnou, za komunikacijom putem slike i potrebe za vizuelnim saznavanjem se treba postepeno razvijati. U nastavi treba razvijati slobodan, ravnopravan razgovor meu uenicima i uiteljem. I kod izbora teme, metoda obrade, sve do iznalaenja reenja. Interaktivnost izmeu uitelja i uenika je znaajan za oslobaanje kreativne energije i aktivnog i kritikog odnosa uenika prema interesima i pojavama koje nas okruuju. Ukljuivanjem potreba, svesti i elja uenika nastavnikov zamiljen plan rada postaje ostvarljiv. Spoljni impulsi dolaze od uitelja, njegovih metoda i nastavnih sredstava kojima deluje na svest uenika. Kreativnost znai da dete bira, prerauje i na svoj nain uobliava svoja iskustva u novu celinu. Podraavanjem, hrabrenjem pomaemo mu da se lake snalazi u svetu. Kroz nastavu likovne kulture se trebaju razvijati sledee karakteristike: 1. estetska inteligencija takvo kreativno stvarlatvo u kojem dolazi do izraaja spontanost, intuicija i samosvesnost sa elementima samoanalize i samopouzdanja 2. vizuelni senzibilitet i sposobnost uoavanja -ljubopitljivost, sposobnost brze percepcije koja je uslovljena prethodnim iskustvima i izotravanja vida kao i razvijenom vizuelnom memorijom. 3. istrajnost, upornost i potreba za kvalitetom svest da uloeni trud dovodi do postizanja savrenog reenja, spremnost na rad i napor u prebroenja tekoa kao i autonomnost linosti 4. estetski sud, estetska osetljivost sigurnost u procenjivanju harmonijskog dejstva sredstava umetnikog izraza, njihova svesna primena u likovnom stvaralatvu; smenjivanje kovergentnog (spremnost na analizu, pronalaenje uzroka) i divergentnog miljenja (originalnost, arenlikost, redenicija i kompleksnost) 5. stvaralaka fantazija strukturisanje uoenog i doivljenog u cilju izraavanja jedne misli, koje esto e oznaavati nekonvencionalno reenje i eksperimentisanje sa materijalima i tehnikama, kao i elementima izraza 6. vetina, likovno znanje, izvoake vetine poznavanje karakteristika tehnika i medijuma izraza i njihova veta primena u stvaralatvu Likovna kultura je po svom sadraju veoma kompleksna.Ona je od primarne vanosti za pravilan razvoj uenika. On razvija sve kanale kreativnosti kao stava koji je nuan savremenom oveku. Deca nude svoj svet igre, ideja, boja i naziva dogaaja stvari i pojava pa i njihovi crtei, slike i oblici imaju najneobinija znaenja. Kroz nastavu likovne kulture se moe omoguiti razvoj deje nadarenosti, estetske osetljivosti i estetske kritinosti. Dete prvi put uoava, otkriva i izraava otkriveno i to je uvek novost, jer je prvi put, jer je prvo pitanje za njih i prvi odgovor. Deja likovna dela su iskrena, jednostavna, spontana, bez pokuaja prikrivanja ili namere da naprave neto za odrasle. Dete se likovno izraava kako bi pokazalo ono to ga zanima, zabavlja ili okruuje bez svesne namere stvaranja umetnikog dela. Putem od zadovoljstva ovladavanja motorikom do kreativnosti dete vode uitelji, nudei mu niz mogunosti da se izrazi i pokae svoja umea. Uz stalnu pomo i ohrabrenje uitelja i roditelja deca e biti sposobna za aktivno i stvaralako uestvovanje u ivotu. Na uiteljima je velika odgovornost da sauvaju bogatstvo unutranjeg sveta i da detetu pomognu da stalnim uenjem i istraivanjem bogate svoje iskustvo i razviju svoj odnos prema svojoj okolini. Posebno je vano kod nastavih predmeta podruju umetnosti da se sauva individualnost deteta i njegovi

potencijali, i da oni, uz nau pomo, steknu vetine razvijanja i nadograivanja umetnikog izraza. U radu sa decom se treba postepeno razvijati potrebu za likovnim stvaranjem, za likovnom umetnou, za komunikaciju putem slike i potrebe za vizuelnim saznavanjem. Motivacioni sadraji treba da podstiu deje stvaralatvo kao i prirodnu radoznalost deteta u otkrivanju novog. Deca e se stvaralaki uvek kada im se da sloboda da vide na svoj nain, misle i poimaju svojom logikom.Vano je i negovanje ulne osetljivosti za likovne pojave kao i osposobljavanje uenika da u svom okruenju primene estetsko-likovna merila. U nastavi treba razvijati slobodan, ravnopravan razgovor meu uenicima i uiteljem. i kod izbora teme, metoda obrade i do iznalaenja reenja. Interaktivnost izmeu uitelja i uenika je znaajan za oslobaanje kreativne energije i aktivnog i kritikog odnosa uenika prema interesima i pojavama koje nas okruuju. Samo ukljuivanjem potreba, svesti i elja uenika postaje ostvarljiv nastavnikov zamiljen plan rada. Spoljni impulsi dolaze od uitelja, njegovih metoda i nastavnih sredstava kojima deluje na svest uenika. Kreativnost znai da dete bira, prerauje i na svoj nain uobliava svoja iskustva u novu celinu. Podraavanjem, hrabrenjem pomaemo mu da se lake snalazi u svetu. Sutina nastave likovne kulture je u tome da se kreativnost planski razvija.

Primeri za razvijanje kreativnosti kod dece:

U udbeniku za drugi razred, na primer, kod nastavne celine Lepo pisanje i kaligraja predlae se otkrivanje tajnog indijanskog pisma. Uenici po datim kljuevima (amac, ustati, vratiti se kui, sunce, no, loviti, reka, ii, riba, spavati) treba da proitaju slikovno pismo, te po tom uzoru da sastave svoju slikovnu poruku. Kod nastavne jedinice Prav kriv uenici kroz kreativnu igru papirnim trakama prave jednostavne oblike kao to su krug, kapljicu, srce i sastavljaju jednu sloenu celinu. Nastavna jedinica je pogodna za razvijanje kombinatorike i sposobnosti variranja oblika. Nastavna jedinica takoe je kroz pogodna se ukae uenicima na mogunost crtanja u prostoru. Kod nastavne jedinice Puzle, uenici kroz kreativnu igru se upoznaju sa delom slavnog slikara Pikasa, a isto tako da igru razvijaju svoju kombinatorike i kreativnosti. U okviru nastavne celine Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta uenicima je postavljen zadatak da na karton nanesu tanak sloj plastelina koji e predstavljati osnovu za reljef. U taj mekani sloj utiskuju delove igraaka, zaepke od aa i sl. i komponuju svoj reljef. Ovaj zadatak je veoma pogodan za razigranje deje kreativnosti i stvaralake mate. U zavrnoj fazi rada uenici svoj rad prekrivaju gazom umoenom u rastvor brana i vode i stvaraju jedan klua.

Likovni medijumi i tehnike

kolska praksa se u pogledu likovne kulture svodi na crtanje i slikanje sa upoznavanjem nekoliko tehnika i materijala. Kreativan uitelj ohrabruje i ne gui originalnost uenika, te svakodnevno nudi arolikost, te drukije mogunosti za umetniko stvaralatvo. Uitelj treba da omogui uenicima eksperimentisanje sa to raznovrsnijim likovnim materijalima i tehnikama. Raznovrsnost materijala i tehnika daje uenicim a mogunost da slobodno stvaraju, da neto stvore i da steknu svestraniju likovnu kulturu.Vrsta materijala i nain njegove primene uticae na uobliavanje likovnog dela. Materijal i nain njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada. Zavisno od toga nastaju crte, slika, graka ili vajarsko delo.Razliiti materijali i sredstva (glina, drvene bojice, tempere, kola, kreda, lepilo, makaze, raznobojne trake, razliite vrste papira) i razliite likovne tehnike utiu na: - razvoj ne motorike prstiju, dodira, koordinaciju oko-ruka - deca kroz likovno izraavanje reavaju emocionalnu napetost - imaju oseaj sopstvene vrednosti nakon likovnog dela (sopstvenog proizvoda ) - sarauju s drugom decom - razvijaju samostalnost - produbljuju koncentraciju - ue se uvati i spremati materijale U likovnoj umetnosti postoje sledei medijumi: crtanje slikanje vajanje graka novi mediji (lm, fotograja, instalacija, raunarska umetnost i sl.) Vrsta materijala i nain njegove primene uticae na uobliavanje likovnog dela. Materijal i nain njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada U likovnoj kulturi se koriste materijali i tehnike s obzirom na sledee momente: prema uzrastu uenika prema naklonostima uenika prema zadatoj temi i likovnom problemu prema karakteru likovnog medijuma Crtanje detetu prua zadovoljstvo od trenutka kad se prihvati olovke i otkrije njegovo svojstvo da ostavlja trag na papiru. Dete poinje da ara, zatim svojim arama daje znaenje, sve dok ne otkrije da se pomou crtea mogu predstavljati likovi ili predmeti. Kroz proces usvajanja karakteristika pojedinih tehnika crtanja dete razvija sposobnost percepcije, zamiljanja i oblikovanja. Linije su osnovni izraajni elementi crtanja. Uz pomo uitelja dete treba da usvoji izraajne mogunosti klasinih tehnika crtanja kao to su

olovka, tu i pero, lavirani tu i sl. Ali isto tako mu treba omoguiti da eksperimentie sa materijalima. Svaki materijal i sredstvo pomou koje moemo povui linije moe da poslui za crtanje. Dete tako moe za crtanje da koristi trsku, akalicu, ali i lepak iz tube. Primere za eksperimentisanje materijalima moete videti u udbeniku. Preporuene crtake tehnike su: Olovka mekana olovka (oznaka V); Olovke u boji Ugalj (ugljeni tapi) uitelji izbegavaju ovu tehniku, mada mekoa linija i mogunost senenja ove tehnike daju podsticaj deci u stvaralatvu; zavreni rad se mora ksirati, najpogodniji je lak za kosu Tu i pero ovladavanje tehnike znai da dete podstiemo na korienje i tzv. unutranjih linija (u udbeniku primer rada na temi vetar u kronjama, trava i sl.) Tu i trska posebna dra tehnike su krute linije, koje se mogu iskoristiti kod tema koje potenciraju teksturu Lavirani tu tehnika razreenog tua omoguava tonsku obradu povrina; kod rada uvek se poinje od najsvetlijih povrina; esto se koristi u kombinaciji sa tuem i perom Frota je postupak dobijanja otisaka sa razliitih predmeta koji imaju opipljiva ispupenja. Preporuljivo je koristiti tanak papir koji se stavlja preko predmeta (novi, kora drveta, kameni, dak) Flomaster predstavlja dobar uvod u rad u tehnici tu i pero; kod rada podsticati dete na rad sa jednom bojom i bogatstvom linija Lepilo uenici crtaju sa lepilom a zatim rad posipaju nekim prahom (pesak, zaini, strugotine, eer, i sl.) Slikarstvo je likovni medijum boje. Dete od najranije dobi se oduevljava bojama koje ih okruuju i rado slikaju, mada u poetku pomou boja crtaju. Preporuene slikarske tehnike su: Vodene boje Akvarel je struni naziv vodenih boja; po svojstvima je lazurna slikarska tehnika (slojevi boje naneseni jedna preko druge su providne) Gva kombinovana tehnika vodenih boja i bele tempere(uitelj moe umesto tempere da pripremi emulziju od dekstrina i cinkvajsa); kod primene tehnike insistirati na gustoi korienih boja Tempere slikarska tehnika ; u radu se koriste guste boje koje pokrivaju prethodni sloj slike Kola za ovu tehniku se mogu osim papira u boji koristiti i razliiti drugi materijali: krpice, suvo lie, pasulj, iseci iz asopisa, starih kalendara, kataloga, razglednice i sl. Dekola tehnika rastavljanja jedne kompozicije i ponovnog ukomponovanja elemenata u novu celinu kroz promenu njihovog prvobitnog znaenja

 Pastel je tehnika koja ostavlja mekan trag; pomou ove tehnike je mogue napraviti blage prelaze boja; izrauje se u obliku krede ili pisaljke. U strunoj lireraturi se ova tehnika naziva suvi pastel Votani pasteli izrauju se u obliku tapia na bazi voska i boje u prahu Votani pastel i vodena boja uenici prvo crtaju votanim pastelom (ili sveom) zatim preko rada nanose sloj vodene boje Grata tehnika kod koje je na podlogu nanet gusti sloj votanih pastela, a preko sloj guste crne tempere; crtanjem iljastim alatom se odstranjuje sloj tempere i otkrivaju se arene linije . Vitra tehnika prozora u boji sastavljenih od arenih komadia stakla i povezanih olovnim trakama; ova tehnika se moe primeniti i u kolskoj praksi; uenici prvo prave mreu od lista iz bloka, oboje ga u crno, te sa poleine lepe komadie providnog papira u boji (celofan, paus-papir koji se oboji omasterima, i sl); danas je mogue u bolje snabdevenim prodavnicama kupiti vitra boje Mozaik u kolskoj praksi se mozaik moe praviti od kvadratia kola papira, ali i od razliitog zrnja, kamenia utisnutih u plastelin, auto-kit i sl. Vajarstvo se koristi trodimenzionalnim prikazom oblika, tako su mu osnovni elementi pomou kojih se izraavamo volumen (Volumen je prostorni oblik sa sve tri dimenzije; irinom, duinom i visinom.Volumena takoe odreujemo kao obim ili zapremninu nekog tela u prostoru). Vajarstvo moemo podeliti na punu plastiku (prostor obilazi volumen (oblik predmeta) sa svih strana) i reljef (oblici se s jedne strane dre podloge, pa ih prostor-vazduh ne moe s te strane obuhvatiti). Reljef delimo na visoki, niski i ulegnuti. 1. Ulegnuti reljef, koji nastaje urezivanjem, utiskivanjem, klesanjem i udubljivanjem u materijalu u kojem radimo. Ulegnuti reljef nema izpupenja. 2. Niski ili plitki reljef, na kojem volumen neznatno ulazi u prostor, a prostor samo plitko ulazi u volumen; izboenja na povrini materijala su niska. 3.Visoki reljef, gde su oblici ve gotovo nezavisni od podloge, ali se ipak za nju dre nekim svojim delom -izboenja su vrlo izraena. Volumen moe biti pun, prazan (lopta od gline), proupljen (iarka), jednostavan (lopta), sloen (Mikelanelov David), obli, uglasti, mali, veliki, statian, dinamian, ralanjeni, itd. Punu plastiku delimo (prema odnosu prostora i volumena) na monolitnu masu, udubljeno-ispupenu masu, proupljenu masu, plono istanjenu masu i linijski istanjenu masu. Mobil je takoe puna plastika, ali pokretna u prostoru, pokretana strujanjem vazduha ili nekom drugom energijom. Prema nainu obrade, tj. oblikovanja postoje razlike. Drugaije su mogunosti obrade mekanih, ili tvrddih materijala. U struci se to naziva metoda oblikovanja dodavanjem materijala (glina, glinamol, plastelin, testo) i metoda oblikovanja oduzimanjem materijala (drvo, sapun, kamen). Preporuene vajarske tehnike su: Plastelin tehnika koja omoguava uvod u oblikovanje po principu dodavanja materijala Glina vajarska tehnika ; princip oblikovanja dodavanje i izvlaenjem materijala

10

 Glinamol vajarska tehnika ; princip oblikovanja dodavanje i izvlaenjem materijala Testo princip oblikovanja dodavanje i izvlaenjem materijala Sapun tehnika koja omoguava oblikovanje po principu oduzimanja materijala Asambla tehnika sastavljanja vajarske kompozicije od kutijica i sl., trodimenzionalni kola Vizuelne igre sa prirodnim (apurina, orah, glavica maka, povre, iarka), i vetakim materijalima (delovi igraaka, starog sata, ara, opruge, i sl.) Tanak lim koristi se za izradu reljefa Graenje oblika od kartona, kartonskih kutijica, plastinih aa i sl. Graenje oblika od najlonskih kesa, arapa napunjenih komadiima papira (krpa i sl.) ica pogodna za crtanje u prostoru ica i papiri u boji od ice se napravi kostur naprimer letilice, zmaja i sl., a zatim se prekrije tankim papirom u boji Drvo, granje Graka je likovni medij gde se crte ili slika otiskuje u vie primeraka. Zato je neki i nazivaju umetnoom multioriginala.... Neki metodiari smatraju da grake tehnike nisu primerene u niem kolskom uzrastu. Grake tehnike su pogodne da pripreme dete na saimanje sloenih pojava iz okoline u jednostavne celine (sinteza) ili da od jednostavnih, mnogobrojnih delia sastave sloene celine (na primer otiskivanje pomou krompira). Izvorni crte se nanosi na podlogu klie, odnosno matricu sa koje je mogue otiskivati u vie primeraka. Otisak se zove graki list. Dete nije naviknuto da unapred isplanira konaan izgled likovnog rada. Zbog toga za njega pojedine grake tehnike predstavljaju tekou. Dete postepeno usvaja pojedine, uvoenje u izraajne mogunosti odreene tehnike moe da bude i prethodnim usvajanjem neke jednostavnije tehnike. Prema obradi klieja postoje tri vrste tampe. Kod visoke tampe se otiskivanje vri sa ispupene povrine klieja, dakle sve to se nee otiskivati, mora se odstraniti. Klasine tehnike visoke tampe su drvorez i linorez. Za dete predstavlja problem zamiljanje nalnog rada (obrnuta slika), ali isto i izrada kliea iz aspekta materijala. Preporuljivo je kod prvih grakih radova koristiti mekane materijale kao to je krompir, ili da bi shvatili princip visoke tampe, praviti peate od vunice, plastelina i sl. Kod visoke tampe mogu praviti klieji od kartona, ipki, raznih tekstila i tome sl. Linorez se moe postepeno uvoditi i u niim razredima. Uenici e u poetku urezivati tzv. bele konturne linije (poto e gornji sloj biti otisnut). Kasnije e dodavati teksture, i manje bele povrine, da bi na kraju savladali karakteristikama tehnike. Duboka tampa predstavlja suprotni proces, tj. kod na grakom listu se otiskuju urezane linije. Klasine tehnike duboke tampe su bakrorez, bakropis, akvatinta. Mlaem kolskom uzrastu nije preporuljivo duboka tampa. Ravna tampa oznaava takve tehnike tampe kod kojih ne postoje visinske razlike na klieu. U kolskoj praksi se uenici mogu upoznati sa tehnikom monotipija i pooar.

11

Preporuene grake tehnike su: Vizuelne igre otiskivanja u mokrom pesku, glinenoj ploi, otiskivanje hrapavih predmeta, prirodnih materijala (naprimer preseena glavica kupusa) i sl. Frota svako dete je isprobalo otisnuti novi tako da je preko nje postavio tanak list i trljao je olovkom Monotipija tehnika ravne tampe Pooar tehnika ravne tampe, od papira, kartona se isecaju male ablone eljenog motiva; gtaki otisak se stvara prskanjem boje ili pomou sundera Indigo omoguava kreativnu igru crtanja na slepo Otiskivanje pomou krompira Otiskivanje kartonom primeri u udbeniku za drugi razred Izrada klieja za visoku tampu od razliitih materijala (peati od vunice, plastelina; tekstil, dakovi, mree, talasasti karton, kora drveta, panj i sl. prema kreativnoj ideji uitelja i uenika) Linorez klie (linoleum) se izrauje urezivanjem linija i odstranjivanjem tzv. belih povrina dletima; postoji tehnika linoreza u boji poto se za svaku boju izrauje poseban klie, nije preporuljivo u niem kolskom uzrastu Novi medijumi - dete se svakodnevno susree sa statinim i pokretnim slikama, igra kompjuterske igrice. S ciljem osavremenjavanja nastave vano je vizuelno opismenjavanje uenika. U nastavni proces treba uvesti takve sadraje koji su podesni da uenici kroz praksu naue elemente vizuelnih komunikacija, dakle kako putem slike da saopte poruku, ali i kako da proitaju neku vizuelnu poruku naptrimer TV reklame, na bilbordu, videoklipu i sl. U nastavne sadraje treba uvesti fotograju, fotomontau, karikaturu, strip, animirani lm, u analizi elemente lmske i video prie. Ako kola ima mogunosti uenici treba da upoznaju i kompjutersku graku u aplikaciji PAINT. Kroz ovaj vid stvaralatva se razvija kreativnost i deca stiu svest o tome da kompjuter ne slui samo za igrice.

12

Ocenjivanje u nastavi likovne kulture

Korektura u toku radnog dela asa e predstavljati aktivno praenje rada uenika, procenjivanje njihovih sposobnosti i davanje podsticaja za uspenije reavanje likovnog problema. Samo tako moe uitelj odrediti adekvatne metode i pedagoke podsticaje koje e poboljati uenikov razvoj na polju likovnog izraavanja. Aktivno praenje rada uenika predstavlja osnovu za vrednovanje rada u zavrnom delu asa, kao i ocenjivanje celokupnog rada uenika u toku perioda, ili u toku kolske godine. Ocena oznaava uiteljevo miljenje (izraeno brojano) o razvojnom stepenu uenika, i kao takva komunikacija uvek treba da ima pozitivan predznak. Ako uitelj prepozna zastoje u razvoju uenika treba da pronae njihove uzroke. Uzroci mogu biti razliiti, naprimer ako uenik ne koristi iste boje, uzrok moe da bude materijalne prirode (nema adekvatan slikarski pribor). Ako uenik ne eli da realizuje neku temu, mogui razlog moe biti i nedovoljna motiviranost za rad, ili mu je iskustvo na takvom nivou da jednostavno ne ume da se saivi sa temom. esti uzroci neuspeha u radu mogu imati korene i u uenikovoj okolini, porodici, na primer njegova privlanost ka kiu. Neki od navedenih uzroka mogu lake da se otklone, a neki iziskuju dugoroniji pedagoki uticaj. Aspekti vrednovanja uenikovog rada: 1. Zapaanja o uenikovom radu u toku stvaralatva a. Tehnika umenost b. Motiviranost za stvaralatvo c. Kako reaguje na nove tehnike i materijale d. Usredsreenost na rad (tolerancija, pomo drugima u radu) 2. Vrednovanje dejeg rada na kraju asa a. Stepen ostvarenosti zadatka b. Prikaz emocija c. Otvorenost, iskrenost, neposrednost d. Izvesna rutina u radu e. Kreativni aspekti rada (razliitost, slinost, tj. stereotipi, likovnost) f. Aktivnost u analizi i samoanalizi (estetski sud) Ocena e predstavljati ogledalo dejih sposobnosti sposobnosti prikaza doivljaja, uoene pojave, prethodno iskustvo sa posmatranog objekta (pojave) i predstavljanje zapamenog Faktori koji negativno utiu na razvoj deteta: Opti faktori: Nesigurnost Povrnost

13

 Imitativnost Likovni faktori: Ki Korienje likovno izraajnih elemenata Nesavladavanje likovne tehnike Primeri analize i vrednovanja dejih ostvarenja 2. razred Kontrast, Jednobojno-viebojno, Slikanje, tempere, Ilustrovanje prie Duga 1. Originalnost (neobinost u radu, u izboru boja) Opisna formulacija ocene (a. skuen, neoriginalan, bez likovnog istraivanja, b. Pokazuje izvesnu originalnost, reenja ve viena, c. Neoekivan izbor boja, oblika, neuobiajeno reenje) 2. Osetljivost za boje (bogatstvo boja, senzibilnost, kompozicija boja) Opisna formulacija ocene (a. nedovoljan oseaj za boje i kompoziciju boja, b. izvesno bogatstvo boja sa elementima naglaavanja, c. izuzetan senzibilitet za boje, i uticaje boja. 2. razred Zamiljanje; Putovanje u udesne krajeve Slikanje, kombinovana tehnika. U ovoj nastavnoj jedinici uenici upoznaju jednu novu mogunost primene tehniku vodenih boja. Papir za slikanje je prethodno premazan tirkom i na jo neosuenu podlogu je slikano. Pod uticajem boje tirak e nabubriti i dati neobinu teksturu podlozi 1. Originalnost (sloboda izraza, originalnost u izboru boja, igra materijalima) Opisna formulacija ocene ( a. skuen, plai se eksperimentisanja, b. sloboda u izrazu sa malo novog u likovnom stvaralatvu, c. potpuna sloboda u izrazu, bogatstvo ideja i kolorita) 2. Matovitost u radu ( neobinost u organizovanju likovnih elemenata, neobinost motiva, matovito reenje) Opisna formulacija ocene ( a. ve vieno, nematovito, b. matovit, lep koloristiki odnos, c. u svim elementima matovit i neobian) 3. Osetljivost za boju (bogatstvo boja, senzibilnost za boju, sveina boja) Opisna formulacija ocene ( a. dosta siromaan kolorit, neusklaenost boja, b. skladan odnos boja, ali bez senzibiliteta, c. izuzetan senzibilitet za boju i skladnost

14

NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA DRUGI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA

SADRAJI PROGRAMA 1 KRETANJE OBLIKA U PROSTORU (4 +2) Kretanje vie oblika u prostoru, kretanje jednog oblika u prostoru Pojmovi: kretanje, prostor Kretanje oblika u prostoru Pojam kretanja izvesti kroz primere iz svakodnevnog ivota uenika. Kreativna igra materijalima koji ostavljaju svoj trag kretanja (kliker, kanap, i sl. umoen u boju ostavljaju trag na papiru). Kretanje oblika u prostoru Potez, smer kretanja Kretanje vie oblika u prostoru 2 DEJSTVO SVETLOSTI NA KARAKTER OBLIKA (2 + 2) Prirodna i vetaka svetlost, silueta, senka (sopstvena i baena), gura i pozadina, svetlo i senka u gure Pojmovi: svetlo, silueta Prirodna i vetaka svetlost Uticaj svetlosti na karakter forme. Predmet u svetlu prirodne i vetake svetlosti. Sopstvena i baena senka. Svetlo i senka na guri. Pojam siluete. 2 AMBIJENT SCENSKI PROSTOR (4+2) Izrada maski, kostima i scene Pojmovi: ambijent, scena Ambijent Eksterijer i enterijer. kolski prostor, njihova funkcija (. dvorite, uionica, hodnik, itd.). Scenski elemenati. Planiranje i izrada potrebnog prostora za dramatizaciju.Izrada maski Likovni elementi pozorine predstave. Estetika i funkcionalnost maske. Maska u pozoritu. Maska u narodnim obiajima.Izrada lutki Tipovi lutki (marionete, itd). Karakter likova. 4 LEPO PISANJE SA KALIGRAFIJOM (10+6) Pisanje latininih slova uporedo sa irilikim slovima. Pisanje latininih i irilikih slova u skladu sa kaligrafskim principima Pojmovi: latinica i irilica 5 KONTRAST (KAO MOTIVACIJA ZA OPAANJE OBLIKA) (8+4) Prirodni i vetaki oblici, slaganje-razlaganje, razlaganje- slaganje, jednobojan-viebojan, obraen - neobraen, prav kriv, jednostavan sloen, ispupen udubljen Pojmovi: kontrast Prirodni i vetaki oblici Omoguiti da uenici uoe kontrasne razlike u prirodnim i vetaki stvorenim oblicima. Omoguiti shvatanje sveta kao jedinstvene celine prirodnih i vetakih oblika. Oblikovanje prirodnog oblika. Razlaganje- slaganje Prav kriv - Omoguiti da uenici na

15

konkretnim primerima uoe kontrast u izgledu pravog i krivog. Jasno predstavljanje i diferenciranje. Jednobojan-viebojan Elementarno znanje o kontrastima boja. Jednostavan sloen Ispupen udubljen Uoavanje kontrasta na trodimenzionalnim predmetima. Razvijanje kreativnosti. 6 RAZNE VRSTE ZNAKOVA I SIMBOLA (2+2) Peat, grb, simboli, slovni i notni znaci Pojmovi: heraldika 7 JEDNOBOJNA KOMPOZICIJA UPOTREBNIH PREDMETA (KLUA) (4+2) Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta Pojmovi: klua, jednobojno Klua Usvajanje pojma. Kreativna igra materijalima. Kombiniranje, variranje, organizacija reljefne kompozicije od delova igraaka i sl. Reljef prekriti mekanom tkaninom i obojiti jednobojno, ili samo obojiti 8 ZAMILJANJA (4+2) Verbalni opis, tekst, fotograja Pojmovi: fotograja Verbalni opis Asocijacije na osnovu teksta. Performans 9 PREOBLIKOVANJE MATERIJALA ILI PREDMETA NJIHOVIM SPAJANJEM (VEZIVANJEM) (4+2) Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem Pojmovi: vezivanje Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem Dorada i preoblikovanje zapoetih oblika. Preoblikovanje zapoetih oblika docrtavanjem, lepljenjem. Kompozicija od materijala razliitog porekla

16

ORIJENTACIONI NASTAVNI PLAN ZA DRUGI RAZRED

1. KRETANJE OBLIKA U PROSTORU (4 +2) Kretanje vie oblika u prostoru, kretanje jednog oblika u prostoru Pojmovi: kretanje, prostor 1. Kretanje vie oblika u prostoru Omoguiti uenicima da shvate pojam kretanja kroz primere iz svakodnevnog ivota uenika. Kreativna igra materijalima koji ostavljaju svoj trag kretanja TEMA: Predeo MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje,gva 2. Kretanje oblika u prostoru Omoguiti uenicima da shvate elementarne pojmove kretanja u prirodi i da objektima daju likovno-estetsku dimenzijuPotez, smer kretanja TEMA: Trava, vetar u kronjama MEDIJ I TEHNIKA: Crtanje, tu i pero (tu i drvce) 3. Kretanje - Pokret i oseanja Kreativna igra oblicima. Elementarno upoznavanje uenika sa govorom tela kao vidom komunikacije meu ljudima TEMA: Figure u pokretu MEDIJ I TEHNIKA: Kombinovana tehnika ili Razigrani oblici - Prostorna kompozicija likova i oblika. Podsticanje stvaralatva uenika TEMA: Ptice u letu MEDIJ I TEHNIKA:Vajanje, kombinovana tehnika 2. DEJSTVO SVETLOSTI NA KARAKTER OBLIKA (2 + 2) Prirodna i vetaka svetlost, silueta, senka (sopstvena i baena), gura i pozadina, svetlo i senka u gure Pojmovi: svetlo, silueta 1. Prirodna i vetaka svetlost Dati uenicima elementarno znanje o uticaj svetlosti na karakter forme. Omoguiti da uoepredmet u svetlu prirodne i vetake svetlosti. Izgraditi pojmove sopstvena i baena senka. Svetlo i senka na guri. TEMA: Predmet i njena senka MEDIJ I TEHNIKA: Crtanje, olovka 2. Figura i pozadina Nastojati da uenici shvate pojam siluete. Razvijanje stvaralake imaginacije preko elementarne imaginacije TEMA: Pozorite senki

17

MEDIJ I TEHNIKA: Slikanje,crna tempera boja 3. AMBIJENT SCENSKI PROSTOR (4+2) Izrada maski, kostima i scene Pojmovi: ambijent, scena Primedba: Nastavna celina se moe iskoristiti za pripremu, planiranje i izvoenje jednog igrokaza, lutkarske predstave u korelaciji sa srpskim jezikom, muzikom kulturom itd. Uenici bi timski mogli napraviti dramtizaciju teksta. Za realizaciju iskoristiti i OS. 1. Ambijent Omoguiti uenicima da shvate razliku izmeu eksterijera i enterijera. Protumaiti pojmove radni prostor, kolski prostor i njihova funkcija (dvorite, uionica, hodnik, itd.). Scenski elemenati. Planiranje i izrada potrebnog prostora za dramatizaciju. 2. Izrada lutki Razvijati smisao za praktino reenje ideje Upoznati uenike sa razliitim tipovi lutki (marionete, itd). Karakter likova. IZRADA LUTKI. TEMA: Izrada lutki MEDIJ I TEHNIKA: Kombinovani mediji i tehnike 3. Izrada scene za predstavu Upoznati uenike sa likovnim elementi pozorine predstave. Estetika i funkcionalnost. TEMA: Izrada scene za predstavu MEDIJ I TEHNIKA: Kombinovani mediji i tehnike 4 LEPO PISANJE SA KALIGRAFIJOM (10+6) Pisanje latininih slova uporedo sa irilikim slovima. Pisanje latininih i irilikih slova u skladu sa kaligrafskim principima Pojmovi: latinica i irilica 1. Pismo- Lepo pisanje Omoguiti uenicima da shvate istorijsku vanost pisma Izgraditi pojam lepog pisanja. Kaligrafski principi. Preciznost u radu TEMA:Vebe za lepo pisanje: MEDIJ I TEHNIKA: Tu i pero 2. Pisanje irilinih slova Uske i krive linije razliite debljine. Kaligrafski principi TEMA:Vrpasto pismo MEDIJ I TEHNIKA. Stolarska olovka 3. Pisanje latininih slova Elementarno upoznavanje sa kaligrafskim principima. Omoguiti da uenici prema svojim mogunostima naprave tipografsko reenje teksta. TEMA: Poslovica MEDIJ I TEHNIKA Tu i pero 4. Vebe aljiva slova Razvijanje kreativnog miljenja. Negovati slobodan deji izraz. TEMA: aljiva slova

18

MEDIJ I TEHNIKA, Crtanje, omasteri 5. Vebe Inicijali - Razvijati smisao za praktino reenje ideje. Mata i kreativnost. Omoguiti shvate pojam inicijala. TEMA: Moji inicijali MEDIJ I TEHNIKA, Medij i tehnika po izboru 6. Izrada estitke- Razvijati smisao za praktino reenje ideje. Razvijanje sposobnosti komunikacije putem likovnih reenja. TEMA: estitka mami MEDIJ I TEHNIKA, Crtanje, tehnika po izboru 7. Idejno reenje korica knjige Negovati deje stvaralatvo. Razvijati inventivnost uenika u pronalaenju reenja. Matovito reenje teksta i slike. TEMA: Korice moje omiljene knjige MEDIJ I TEHNIKA, Slikanje, kola, omasteri 5 KONTRAST (KAO MOTIVACIJA ZA OPAANJE OBLIKA) (8+4) Prirodni i vetaki oblici, slaganje-razlaganje, razlaganje- slaganje, jednobojan-viebojan, obraen - neobraen, prav kriv, jednostavan sloen, ispupen udubljen Pojmovi: kontrast 1. Slinosti i razlike - Elementarno upoznavanje uenika sa pojmom kontrasta. Razvijanje kreativnog miljenja. TEMA: Dorada fotograje iz novina MEDIJ I TEHNIKA, Slikanje, 2. Prirodni i vetaki oblici Omoguiti da uenici uoe kontrasne razlike u prirodnim i vetaki stvorenim oblicima. Omoguiti shvatanje sveta kao jedinstvene celine prirodnih i vetakih oblika. Oblikovanje prirodnog oblika TEMA: Moji inicijali MEDIJ I TEHNIKA, Medij i tehnika po izboru TEMA: Omiljena ivotinja. Ribe. U zoo vrtu MEDIJ I TEHNIKA,Vajanje, glina (plastelin). 3. Prav kriv Omoguiti uenicima da na konkretnim primerima uoe razliku izmeu pojmova prav-kriv. Da kroz igri sa papirnim trakama razvije kod uenika smisao za komponovanjen u prostoru. Jasno predstavljanje i diferenciranje. TEMA: Ukrasi za jelku MEDIJ I TEHNIKA,Vajanje, papirne trake 4. Razlaganje- slaganje - Puzle Stvoriti matoviti lik rekomponiranjem raznih delova lica i njihovim spajanjem u novu celinu. Elementarno

19

upoznavanje saumetnikim opusom Pabla Pikasa. TEMA: Neobian portret druga ili drugarice MEDIJ I TEHNIKA, Slikanje, kola, tempere. 5. Jednobojan-viebojan Elementarno znanje o kontrastima boja. Izgraditi pojam jednobojan-viebojan TEMA: DUGA.VATROMET. AKVARIJ MEDIJ I TEHNIKA, Slikanje, tempere 6. Jednostavan sloen Osposobiti uenike da na oblicima u prirodi uoe kontraste. Omoguiti uenicima da se kreativno izraze TEMA: Ukrasni motiv MEDIJ I TEHNIKA, . Graka, otisak krompirom 6 RAZNE VRSTE ZNAKOVA I SIMBOLA (2+2) Peat, grb, simboli, slovni i notni znaci Pojmovi: heraldika 1. Znak Elementarno upoznavanje sa vizuelnim komunikacijama i upoznavanje sa znaajem znakova i simbola u savramanom svetu. Izrada peata od plastelina TEMA: Moj peat MEDIJ I TEHNIKA, . Graka, plastelin, tempere 2. Idemo u cirkus Omoguiti uenicima da se slue vizuelnim znakovima u svakodnevnom ivotu. Naosnovu dekodiranja znaka da asociraju na neki doivljaj TEMA: U cirkusu MEDIJ I TEHNIKA, .Slikanje, tempere 7 JEDNOBOJNA KOMPOZICIJA UPOTREBNIH PREDMETA (KLUA) (4+2) Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta Pojmovi: klua, jednobojno 1. Klua Usvajanje pojma. Kreativna igra materijalima. Kombiniranje, variranje, organizacija reljefne kompozicije od delova igraaka i sl. Reljef prekriti mekanom tkaninom i obojiti jednobojno, ili samo obojiti TEMA: Reljef za moju sobu MEDIJ I TEHNIKA Vajanje, kombinovana tehnika 2. Jednobojni reljef od papira Razvijanje smisla za likovno osmiljavanje i povezivanje delova u skladnu celinu. Matovitost u radu. TEMA: Slobodna tema, zmaj MEDIJ I TEHNIKA, .Vajanje, papir 3. Trodimenzionalna jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta Trodimenzionalnu kompoziciju sastaviti od delova starog sata,

20

opruga rafova, itd.Omoguiti uenicima sticanje znanja i iskustva o promeni znaenja upotrebnih predmeta. TEMA: Neobina maina. Letilica MEDIJ I TEHNIKA, Vajanje, kombinovana tehnika 8. ZAMILJANJA (4+2) Verbalni opis, tekst, fotograja Pojmovi: fotograja 1. Verbalni opis Asocijacije na osnovu teksta. TEMA: Likovi iz pria MEDIJ I TEHNIKA, .Crtanje, tu i pero 2. Tekst Osposobljavanje uenika da o onome to su videli ili uli daju svoje lino miljenje. TEMA: U zemlji zmajeva MEDIJ I TEHNIKA, .Slikanje, tempere 3. Fotograja Sastavljanje prie na osnovu neke fotograje, iseka iz asopisa TEMA: Slike nam priaju svoju priu. Putovanje u udesne krajeve MEDIJ I TEHNIKA, .Slikanje, tempere 9 PREOBLIKOVANJE MATERIJALA ILI PREDMETA NJIHOVIM SPAJANJEM (VEZIVANJEM) (4+2) Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem Pojmovi: vezivanje 1. Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem Upoznavanje sa osnovnim elementima urbanizma. Kontrast volumena i prostora. Slaganje, izrezivanje, urezivanje, i rastvaranje kutija. Graenje oblika, kombinovana tehnika (kutijice i sl.) TEMA: Kao pravi graevinari MEDIJ I TEHNIKA, .Vajanje, kartonske kutije . 2. Kompozicija od materijala razliitog porekla - Upoznavanje uenika sa prirodnim i vetakim materijalima. Razvijanje sposobnosti da spajanjem razliitih materijala i predmeta stvore novu, zamiljenu celinu TEMA: Duhovita gura MEDIJ I TEHNIKA, .Vajanje, kombinovana tehnika 3. Dorada i preoblikovanje zapoetih oblika Kreativna igra materijalima i oblicima. Preoblikovanje zapoetih oblika docrtavanjem, lepljenjem. 4. TEMA: Rekompozicija fotograje (umetnike reprodukcije) MEDIJ I TEHNIKA, .Slikanje, kombinovana tehnika

21

Artikulacija asa likovne kulture

Svaki as likovne kulture treba da uvai faze kreativnosti FAZE KREATIVNOSTI PSIHOLOGIJA LIKOVNA K. 1. PREPARACIJA 2 INKUBACIJA 3 ILUMINACIJA (NALAENJE REENJA) 4.VERIFIKACIJA 1. SAZNANJE, UENJE 2. PODSTICAJ, IGRA 3. OTKRIE, STVARANJE 4. OBLIKOVANJE, RAD 5. PROCENJIVANJE

Tok asa

Uvodni deo 1. Faza saznanja - priprema, dencija lik.problema, vrste - Uoavanje lik.problema -Kritika procena informacije - Tehnika priprema 2. Faza podsticaja, igre -Igra i improvizacija 3. Faza otkria, stvaralatva - Motivacija - Isticanje cilja asa Radni deo 4. Faza realizacije, oblikovanja - Stvaralatvo

22

- Rad - Korektura Zavrni deo 5. Faza procenjivanja - Verikacija - Domai rad, motivacija za sledei as

23

Primeri priprema
1. PRIPREMA UNIVERZITET U NOVOM SADU PEDAGOKI FAKULTET U SOMBORU Student: Aleksandra Vidanovi, 3/2003 NASTAVNA JEDINICA: ISPUPENO - UDUBLJENO Prethodna situacija: Normalna; Nastavna celina: Kontrast kao motivacija za opaanje oblika; Nastavni sadraj: Ispupen - udubljen, svetlost - senka; Vaspitno obrazovni zadaci: - Osposobljavanje uenika da svesno uoavaju kontrast ispupen - udubljen u prirodi i na predmetima; - uenici ovo osobine predmeta likovno predstavljaju i pokazau da su ih razumeli; - uenici upotrebom taktilnog ula razvijaju smisao za manuelni rad; - razvijanje matovitosti i percsncije; - navikavanje na strpljivost i upornost pri radu. Ishodi: - Istraivanje i proirivanje likovnih znanja i sposobnosti; - oseanje zadovoljstva kod uenika pri njihovom stvaralakom radu; - razvijanje sposobnosti za uoavanje kontrasta ispupen - udubljen i svetlost - senka; - Razvijanje smisla za individualni likovni izraz. Likovni problem: -Raspoznavanje i razlikovanje pojmova ispupen - udubljen; Likovna tema: koljke i iarke Likovne sposobnosti: - Opaanje, originalnost, stvaralaka mata; - Kreativnost u upotrebi likovnih elemenata; - Tehnika spretnost

24

- Razvijanje divergentnog miljenja, kreativnosti, ntelektualnih i ulnih sposobnosti. Likovni medij:Vajanje Likovna gehnika: Glinamol Tip asa: Obrada novog gradiva kombinovani (uenje, igra, stvaralatvo, realizacija i verikacija). Motivacioni sadraj: Slike na kojima se nalazi reljef zemljita, kao i umetniki radovi na kojima uenici mogu oigledno da uoe razlike koje se odnose na kontrast ispupen - udubljen i na pojavu kada je neto osvetljeno ili u senci. - Razni predmeti (koljke, iarke, kamenje) na kojima se mogu uoiti ispupenja i udubljenja a zatim i pojavljivanje svetlosti ili senke; Nastavni oblici rada: Frontalni, ndividualni Nastavne metode rada: Demonstracija, posmatranje (praktino. smisaono i iskustveno uenje), dijalog, metoda samostalnog rada uenika; Nastavna sredstva: Glinamol, ispupeni i dubljeni predmeti, fotograje, pribor za rad (razni drveni tapii i sl.), baterijska lampa; Tehnika pomagala: Tabla, kreda. Korelacija: Svet oko nas, srpski jezik ARTIKULACIJA ASA: Uvodni deo asa: a) faza uenja (20 minuta) - Zapoinjem as tako to u uenicima postaviti zagonetku: Po zidu moe trati; vodaje ne moe odneti. Gorom ide, ne uka, vodom ide, ne brka. (SENKA) - Demonstracija slika i predmeta koji asociraju na odnose svetlost-senka a zatim i na odnose ispupeno - udubljeno i njihovu meusobnu zavisnost; - Zatamnjujem uionicu i uz pomo baterijske lampe proizvodim senke na zidu u odnosu na predmete razliitih oblika. - Razgovor sa uenicima o uzorno posledinoj vezi izmeu predmeta i njihove senke: dvodimenzionalnost (senka) - trodimenzionalnost (predmeti); poloaj senke u odnosu na izvor svetlosti. - Objanjavam uenicima pojam oblika reljefa (trodimen-zionalnost), puna plastika; - Demonstracija umetnikih dela i razgovor o tome kako je umetnik reio likovne elemente ispupeno - udubljeno u svom delu; - Objanjavanje rada u tehnici glinamola i demonstracija. b) faza isticanja cilja asa - Istiem zatim cilj asa Radni deo asa(60 minuta): Samostalan rad uenika i uenicima zadajem zadatak da od glinamola naprave oblike koljke odnosno iarke na realizaciji teme prema mati, opaanju i originalnosti;

25

Praenje, podsticanje i savetovanje uenika i izvravanje korektura u tri navrata pri kojima e se davati dodatna objanjenja, saveti, ukazivati na propuste i ispravljati greke. Zavrni deo asa(10 minuta): (5 minuta) Odabiranje adekvatnih uenikih radova za estetsku procenu uz uvaavanje originalnosti, matovitosti i individualnih razlika meu uenicima. TOK ASA: Iiformativno-tehnika priprema: Faza uenja: as zapoinjem tako to u uenicima postaviti zagonetku: Po zidu moe trati; vodaje ne moe odneti. Gorom ide, ne uka, vodom ide, ne brka. (SENKA) Zatim uenicima demonstriram slike i predmete koji asociraju na odnose svetlost-senka a zatim i na odnose ispupeno - udubljeno i njihovu meusobnu zavisnost. Zatamnjujem uionicu i uz pomo baterijske lampe proizvodim senke na zidu uodno su na predmete razliitih oblika. Zakljuujemo tokom razgovora da trodimenzionalni predmeti ostavljaju na zidu oblik senke koja je dvodimenzionalna i ne zauzima prostor ve je to povrina oiviena linijom. Kretanjem linije na nekoj drugoj povrini nastaje kontura povrine koja daje sliku oblika... Ti oblici mogu ra budu geometrijski (kocka, pravougaonik, traougao, krug i sl.) ili razigrani sa nebrojenom mogunou razliitih oblika. Zatim sa uenicima razgovaram u emu je razlika izmeu predmeta i njihove senke. Dakle senka je samo odreena povrina oiviena linijom koja ima oblik predmeta koji je osvetljen i njen oblik zavisi od oblika predmeta i ugla iz kojeg svetlost pada na predmet inei senku na nekoj podlozi. Dakle, predmeti od kojih nastaju senke su trodimenzionalni, dok je senka dvodimenzionalna. Zatim sa uenicima razgovaram od odlikama umetnikog medija - vajanja. Zatim uenicima demonstriram umetnika dela i razgovoram o tome kako je umetnik reio likovne elemente ispupeno udubljeno u svom delu; Zatim sa uenicima razgovaram o odlikama rada u glinamolu. Deci demonstriramo nain rada glinom, glinamolom (deca svoju jo ne vade iz paketia da im ne odvlai panju). Glinu moemo modelovati, mesiti, udubljivati, izvlaiti. oduzimati, dodavati, proupljivati. Da bismo ovo postigli moemo koristiti razliite komade drveta i druge sline alate koji nam mogu biti korisni pri urezivanju i udubljivanju u glinamol. Skreem uenicima panju da mogu odreene delove svoga dela dodavati deo po deo tako da se dodavani delovi ne primeti da su slepljeni. Razlika izmeu glinamola i gline je u tome to se

26

glinamol bre sui. Isticanje cilja i zadataka asa: Zadajem uenicima zadatak da od glinamola naprave koljku ili iarku. Zapisujem ih na tablu. Izgled table Tema: koljke ili iarke Medij:Vajanje Tehnika: Glinamol Zadaci: 1) Izbor motiva 2) Izbor oblika 3) Matovitost i originalnost Radni deo asa: Obraam panju na to da deca tehniki svrsishodno koriste glinamol tehniku u elji da pospeim tehniku spretnost deijeg rada. Trudim se da utvrdim u kojoj su meri deca motivisana za rad i stvaralaki nastrojena. Nastojim da svojim kontaktom sa decom ne izazovem odbojnost u smislu to kvalitetnijih individualnih reenja likovnog problema, trudei se da im temu uinim interesantnom. Trudim se da podstaknem njihovu matu. Zatim vrim korekture. 1.KOREKTURA: Prilazim uenicima za koje sam stekla utisak da su u odnosu na reenje likovnog problema nesigurni ili ne znaju kako da pristupe likovnom radu. Takoe obraam panju i na one uenika za koje sam stekla utisak da su krenuli pogrenim putem u smislu reenja likovnog problema. Trudim se da ih podstaknem na rad ne nameui im osnovnu ideju rada smatrajui da je bilo kakav rad u skladu sa uenikim individualnim miljenjem dobar, ali se trudim da ih uputim na osnovne pojmove (ispupen - udubljen) i da im razigram matu i kreaciju u radu to je korisno za nadogradnju uenikog stvaralatva posebno kada se misli na medij u kome uenici stvaraju i reenja do kojih moraju da dolazi uvaavajui likovne pojmove ispupen - udubljen. Korisno je ukazati uenicima na likovni problem komponovanja likovnih elemenata po principu harmonino-sti, kontrasta i sl. 2.KOREKTURA: Obraam panju na to kako deca tehniki pristupaju radu. Takoe pokuavam da one uenike koji su krenuli u pravcu prepisivanja radova drugih uenika uputim u sopstveni radni kreativni proces u cilju da sva deca iznau sopstvena reenja i realizaciju zadate teme. Z.KOREKTURA: Trudim se da uoim one uenike koji su radu i reenjima likovnog problema pristupili marljivo i veoma zainteresovano i u razgovoru sa njima nastojim da im likovna reenja i sam rad to vie pribliim, nastojei da u komunikaciji kod njih razvijem elju i ljubav prema likovnoj kulturi stvaralakom likovnom radu. Takoe vodim rauna da deca pravilno shvate sutinu odnosa ispupen -udubljen i znaenja koji se odnose na reavanje likovnog problema kada uenici prave koljke ili iarke od glinamola i reavaju likovni problem ispupen - udubljen.

27

Zavrni deo asa: Estetsko procenjivanje vrim na osnovu dobrovoljnog odazivanja od strane dece. Trudim se da procena radova kod uenika ne izazove eventualnu odbojnost prema buduem radu. Odabrane radove od strane onih uenika koji su izrazili elju da njihove radove izloimo pre svega proceni celog razreda (u elji da i procena i ocenjivanje kod uenika izazove nov i interesantan pristup likovnom radu), ocenjujemo na osnovu realizacije likovnog problema o kojem smo govorili na poetku asa. Govorimo pre svega o dobrim reenjima i pristupima. Kljune rei za procenu su: matovitost i originalnost. Radove postavljam na sto u horizontalnom redu. Prva grupa radova: Nekoliko radova u kojima je po mojoj proceni uspeno realizovan likovni problem. Druga grupa radova: Nekoliko radova u kojima je dobro postavljen likovni problem ali je ostao nedovren. Trea grupa radova: Nekoliko radova u kojima nije reen likovni problem. Sa uenicima analiziram radove

2. PRIPREMA UNIVERZITET U NOVOM SADU PEDAGOKI FAKULTET U SOMBORU Student: Sanja Savi, 32/2003. Nastavna celina: Ambijent-scenski prostor Nastavni sadraj: Idejna reenja za izradu maski Prethodna situacija: Normalna Vaspitno-obrazovani zadaci: -Podstai na matu pri pronalaenju raznovrsnih originalnih reenja; -Osposobljavanje uenika za prevoenje vizuelne percepcije u likovni rad; -Navikavanje na strpljivost i upornost; -Razvijanje smisla za indivudualno reavanje likovnog problema. L Likovni problem: -Navesti uenike da primenom razliitih likovnih tehnika na modelu maske oive likove iz prethodno izvedene predstave.

28

Likovne sposobnosti: Originalnost, kreativnost i stvaralaka mata. Tema: Likovi iz predstave:Svako ljubav ima ... Mediji: -Kombinovani Likovna tehnika: Tempera Tip asa: -Kombinovani:igra, uenje,stvaralatvo,realizacija, verikacija. Motivacioni sadraj: -Posmatranje predstave na osnovu koje e uenici realizovati neke od likova (maie, miie, kuce) po prethodnom dogovoru Oblici rada: Frontalni, individualni Metode rada: Metoda razgovora, metoda scenske komunikacije, Metoda razgovora, metoda scenske komunikacije, demonstrativno - ilustrativna Nastavna sredstva: Muzika kaseta, modeli maski, Scena Literatura: Maske sveta;Oto Bihalji-Merin ARTIKULACIJA ASA Uvodni deo(do 20 minuta): Faza saznanja -Razgovor o pozoritu; -Metoda scenske komunikacije(izvoenje predstave); -Razgovor o predstavi; -Razgovor o sceni i maskama -Isticanje cilja asa i objanjenje zadatka; Radni deo(60 minuta): -Samostalan rad uenika na realizaciji teme; -Praenje, podsticanje, savetovanje, usmeravanje, stimulisanje uenika kroz individualan razgovor; -Izvravanje korekture u 4 navrata pri obilasku uenika u toku koji e se davati dodatna objanjenja,saveti, ukazati na propuste i ispraviti greke. Zavrni deo asa (10 minuta):

29

-Odabiranje adekvatnih uenikih radova za estetsku procenu; -Korektivna estetska analiza deijih radova prema stepenu ostvarenja likovnog problema, originalnosti, matovitosti, uvaavajui individualne razlike meu uenicima i razliite sposobnosti

TOK ASA Dobro jutro deco! -Da li vi deco volite da gledate crtane lmove?(da) -Koji je va omiljeni crtani lm?(odgovori dece) -Dobro!Da ujem, ko voli da gleda serije? -Koja je vaa omiljena serija?(odgovori dece) -Hajde sada da vidimo ko od vas voli da gleda lmove? -Koji je va omiljeni lm?(odgovori dece) -Da li mi neko moe rei kako nazivamo osobe koje glume u serijama i lmovima?(Glumci) -Odlino! Hoe li mi neko rei gde glumci jo glume? (u predstavama, u pozoritu) -Odlino! Da li ste vi nekada bili u pozoritu (da) -hoe li mi neko rei da li je gledao neku predstavu u pozoritu?(da) -Poto sam ja od vae uiteljice ula da ste vi jako dobar razred, ja sam za vas pripremila jedno iznenaenje! -Da li se slaete da sada zajedno odgledamo jednu predstavu? (Da) -Poinje predstava -Deco, da li vam se predstava dopala?(odgovori dece)

30

-Koji lik u predstavi vam se najvie dopao? (odgovori dece) -Hajde sada svi da me pogledate. Pogledajte me, ja stojim na mestu gde su nai glumci glumili. Kako se naziva ovaj prostor?(scena) -Odlino! Hoe li mi neko rei ta ste vi to primetili na licima naih glumaca?(maske) -Koja vam se maska najvie dopala?(odgovori dece) -Da li neko zna emu slue maske?(odgovori dece) -Znai, maska skriva svog nosioca i daje mu drugo lice. Maske su se izraivale od davnina. Prvo su se izraivale od prirodnih materijala, kao to je drvo, a danas imamo maske od razliitog materijala. (pokazujem deci masku od drveta, papira i fotograje razliitih maski iz knjige) Isticanje cilja asa: - faza otkria Deco, na dananjem asu emo praviti maske. -Delim uenicima ceduljice na kojima su iscrtani likovi iz predstave, a potom modele maski koje e uenici praviti. -Hajde sada svi paljivo da me sasluate. Dobili ste ceduljice na kojima su iscrtani glavni junaci nae predstave, svako pravi onaj lik kog je dobio nacrtanog na papiriu. -Ovo to drim u ruci je model maske koji ste svi dobili, na njega docrtavamo, bojimo, lepimo kola papir, krpice, vunicu...Prvo bojimo itavu povrinu, ali pazimo da ne stavimo mnogo vode, kako nam se ne bi maske pokvarile.Potom dodajemo sitne detalje i kada se osui lepimo ta smo zamislili. Moete poeti sa radom Radni deo:

31

Faza realizacije -Uenici rade samostalno -Rade na realizaciji teme prema svom opaanju, doivljaju, mati i nivou kreativnih sposobnosti. -Kroz razgovor sa uenicima nastojim da dou do reenja i da im uinim temu bliskom, zanimljivom... -Uenici rade na realizaciji teme prema svom doivljaju, mati idejama.... -Dok uenici samostalno rade, obilazim ih i vrim korekturu radova 1.KOREKTURA -Korektura je usmerena ka reavanju likovnog problema onih uenika koji su krenuli pogrenim putem. Ne nameem svoje ideje i miljenja, ve navodim uenike kroz razgovor da sami uvide nepravilnosti i da ih isprave. 2,KOREKTURA -Prilikom obilaska vrim diferenciranje likovnog problema -Likovni problem produbljujem prema sposobnostima uenika; -to vie korienja raznovrsnog materijala i izrada maski 3.KOREKTURA -Utvrujem da li su uenici izgubili motivaciju za rad i podstiem ih na rad, ohrabrujem, suzbijam inertnost te im dajem podstrek da istraju i zavre rad. -Pohvaljujem uspele pokuaje, ili pojedine dobro realizovane zadatke. -Podstiem ih da i dalje istrauju nove mogunosti i da slobodno istrauju svoje ideje. Zavrni deo asa -faza procenjivanja

32

-Nakon zavretka rada, deije maske postavljam na sto. -Pravim izlobu radova i pruam mogunost za estetsku procenu. -Vrednovanje vrim prema ostvarenju likovnog problema vodei rauna o potovanju individualnih razlika i razliitih sposobnosti za likovno izraavanje meu uenicima; - Skreem panju uenicima na originalne radove i dobro uraene radove. -Zajedno sa uenicima analiziram radove i postavljam sledea pitanja: -ta bi promenili u radovima? -Koji je rad najzanimljiviji i zato? -Koji je rad najmatovitiji i zato? -Izvodim uenike da se slikaju sa glumcima maskirani svojim maskama. 3. PRIPREMA UNIVERZITET U NOVOM SADU PEDAGOKI FAKULTET U SOMBORU Student:Mirjana Pilipovi, 53/2003 Nastavni sadraj: Izrada scene Vaspitno-obrazovani zadaci: -Razvijanje mate kod uenika -Osposobljavanje uenika da grade kompoziciju prema linom opredeljenju -Omoguiti uenicima da osete zadovoljstvo i radost pri stvaralakom radu -Navikavanje na strpljivost i upornost -podsticanje mate uenika u izradi scene Prethodna situacija: Uenici su na prethodnim asovima pripremili lutke sa jedan igrokaz Likovni problem:

33

Uoavanje razliitih oblika i materijala i njihovo komponovanje u celinu (ponavljanjem i nadograivanjem) kako bi stvorili zadatu namenski ambijent (prostoriju) Likovna sposobnost: Originalnost, kreativnost, stvaralaka mata. Tema: Izrada scene Likovni medijum: Primenjena umetnost Likovna tehnika: Kombinovana Tip asa: Kombinovani (uenje, stvaralatvo, realizacija, verikacija) Motivacioni sadraj: Izvoenje predstave. Kroz razgovor o predstavi i sceni motivisati uenike da naprave zadatu scenu(namensku prostoriju) Oblici rada: Frontalni, grupni Metode rada: Razgovor,objanjenje, demonstrativno-ilustrativna i metoda praktinog rada. Likovne metode: Komponovanje, slaganje Nastavna sredstva:Vunica, materijali, kartoni,... Korelacija: Srpski jezik,muzika kultura ARTIKULACIJA ASA Uvodni deo (do 15 minuta): -Kratak uvodni razgovor -izvoenje predstave -Razgovor o predstavi -Isticanje cilja asa Radni deo(60 minuta): -Samostalan rad uenika na realizaciji teme -Praenje, podsticanje, savetovanje, stimulisanje uenika kroz razgovor -Izvrenje korekture u tri navrata -U toku obilaska slede dodatna objanjenja,saveti,. -Odabiranje najoriginalnijih i najmatovitijih uenikih radova za estetsko procenjivanje. Zavrni deo ( 15 minuta):

34

Kolektivna analiza, diskusija i estetsko procenjivanje radova prema stepenu ostvarenog likovnog problema, originalnosti, estetskih kvaliteta i tehnikoj spretnosti TOK ASA Uvodni deo: Kratak razgovor o prethodnim iskustvima uenika, Dobro. Ko moe da mi kae kako izgleda pozorite? Dobro. Da li neko moe da mi kae kako se zove ovo mesto na kome se izvodi predstava? Mesto gde neko stoji dok peva? (To mesto se zove pozornica) Bravo!. A da li neko zna ta je to scena? (Odgovori dece.) Znai, scena je sve ono to se nalazi na pozornici, svi detalji. Scena je upravo tema naeg dananjeg asa. Podeliu vas u etiri grupe. Svaka grupa dobie odreeni zadatak. Videli smo u ovoj predstavi da je ova porodica kupila novu kuu. Meutim , u toj kui nema nametaja. Imaju samo zidove koji su naa pozornica. Da bi predstava mogla da se odvija i da bi ova porodica mogla normalno da ivi neophodno je u kuu staviti nametaj, odnosno napraviti scenu. Ja u svakoj grupi dati jednu prostoriju, a vi ete praviti u njoj nametaj. oa svake grupe dolazi i uzima ceduljicu sa zadatkom (dnevna soba, spavaa soba, deija soba, trpezarija).Za rad koristite sve to ste doneli: kutijice, ae,vunice... Da li vi sa vaim roditeljima kreite kuu? (Da!Ne!) A da li lepite tapete?

35

(odgovori dece) Ja sam za zidove vaih prostorija donela tapete, koje ete lepiti na unutranje zidove.Vi ete na kraju uraditi fasadu ove kue. Radni deo: Uenici rade samostalno. Oni rade na realizaciji teme prema svom doivljaju uz dogovor sa lanovima grupe i preciziranjem zadataka. Kroz razgovor sa uenicima nastojim da dou do reenja. Dok uenici samostalno rade obilazim ih i vrim korekturu radova. 1.Korektura Pomaem uenicima koji zaostaju u radu ili su krenuli pogrenim putem u reavanju likovnog problema. Usmeravam ih i ukazujem na likovni problem, a ukoliko ga ne shvate, ponovo ga deniem i otklanjam nejasnoe. Isto tako pratim koliko uvaavaju miljenje drugova iz grupe, da li su svi dobili i shvatili svoj zadatak. 2.Korektura Vrim diferencijaciju unutar svake grupe, navodei ih na uspeniji rad i raznovrsnost pri reavanju likovnog problema. Talentovanim uenicima koji brzo i lako dolaze do reenja likovnog problema, sugeriem da na svom radu iskau kreativnost i dodaju detalje. Prosenim uenicima sugeriem da to originalnije ree svoj zadatak. Slabijim uenicima, koji nisu u dovoljnoj meri originalni, pomaem da samostalno dou do reenja likovnog problema. 3. korektura

36

Prilazim uenicima koji su izgubili motivaciju za rad. Podstiem ih za dalji rad, pohvaljujem uspele pokuaje ili pojedine dobro realizovane zadatke, ohrabrujem uenike da i dalje istrauju nove mogunosti i da slobodno istrauju svoje ideje.Vrim izbor radova za estetsko procenjivanje. Zavrni deo: U zavrnom delu asa, frontalnim oblikom rada sa celim odeljenjem vrim razgovor o postavljenom problemu. Zatim se radovi vrednuju prema kriterijumu originalnosti, tehnikoj umenosti i estetskom kvalitetu. Za estetsko procenjivanje biramo radove koji su u potpunosti likovno dobro reeni koji su odgovorili na postavljeni likovni problem, a u likovno estetskom smislu su matoviti i originalni, radove koji su dobro poeti, ali nisu zavreni i radove koji ne zadovoljavaju postavljene kriterijume, a likovni problem nije uspeno reen. -estetsko procenjivanje likovnih radova treba da protie u tolerantnom razgovoru i da doprinese izgraivanju estetskih kriterijuma i motivacije za dalji stvaralaki rad.

37

38