You are on page 1of 2

Heraklit je bio plemid sa Efesa. Nasledio je slubu bazileusa (kralja) ali se odrekao u korist bratu.

Po prirodi je bio melanholik, usamljenik koji je prezirao ljude u svom okruenju. Efeani bi dobro uinili kada bi se svi do jednog obesili i prepustili grad golobradim deacima; oni koji su izgnali Hermodora, najboljeg meu sobom govoredi: Od nas neka niko ne bude najbolji, ako bude neki takav, neka ga negde drugde i meu drugima. Prezirao je mnogoznalatvo, i posebno napadao Homera i Pitagoru. Homera bi trebalo izbaciti iz javnih takmienja i iibati, Mnogoznalatvo ne ui umnosti, inae bi nauilo Hesioda i Pitagoru, isto kao i Ksenofana i Hekateja, Pitagora se bavio istraivanjima vie od svih ljudi i, probravi one spise, stvorio je svoju vlastitu mudrost, mnogoznalatvo, prevaru. Heraklit je zastupao promenljivost i nepostojanost stvari, i njemu se pogreno pripisuje izreka panta rei sve tee. On je zapravo rekao da U istu reku ne moe se stupiti dvaput, jer onima koji stupaju u iste reke nadolaze druge i iznova druge vode. Meutim, ni ovo nije najznaajniji stav njegove filozofije. Heraklit naglaava Logos, koji se sastoji u shvatanju jedinstva u mnotvenosti i razlike u jedinstvu. Ako ste posluali ne mene, ved Logos, mudro je sloiti se da je sve jedno, sa druge strane to jedno nastaje iz sukoba suprotnosti: Treba znati da je rat zajedniki svemu, da je pravda svaa i da sve nastaje po svai i nudi. Za Heraklita je stvarnost istovremeno i jedno i mnotvo. U bivstvu postoji Jedno koje je istovremeno i jedno i mnotvo. Heraklitova filozofija odgovara ideji opteg, Jednog koji postoji u mnotvu, identitet u razlici. Po Heraklitu, sutina svih stvari je vatra. Vatra nastaje sukobom, ona predstavlja napetost, borbu, nezasitost i konstantno se pali i gasi. Ono to stvarima daje postojanost je mera. Vatra se pretvara u sve stvari, i uvek predstavlja istu koliinu. Sve se menja za vatru i vatra za sve kao roba za zlato, a zlato za robu. Dakle, dok se bivstvo menja, koliina vatre uvek ostaje ista. Heraklit je smatrao da ljudi ne razumeju takvo jedinstvo suprotnosti, zbog toga se ini kao da postoji razlika. Duama je smrt da postanu voda, a vodi je smrt da postane zemlja, ali iz zemlje nastaje voda a iz vode dua. Tako dolazimo i do potpunog relativizma Dobro i zlo su jedno; Bogu je sve lepo i dobro i pravedno, ali ljudi jedno dre za ravo a drugo za pravedno. Meutim, to je neizbean zakljuak panteizma- sve je opravdano sa stanovita venosti. O Jednom govori kao o Bogu ili o mudrosti: Jedno, koje je jedino mudro hode i nede da se naziva imenom Zevs. Bog je kod njega sveopti Um, Logos, Zakon koji povezuje sve stvari u jedinstvo i koji ureuje neprekidnu promenu i sukob. ovekov um je slian optem umu, samo to je saet i sabran. ovek treba da upravlja i da ivi svoj ivot sa zahtevima uma kako bi uvideo jedinstvo stvari, logos, zakon. Um je ujedno i vatreni deo oveka, kome heraklit pridaje najvii znaaj. Telo je sainjeno od vode i zemlje i smatra da Leeve treba izbaciti pre nego ubre. Duama je veliko uivanje da postanu vlane, tj. da se prepuste zadovoljstvima i strastima, ali duama je smrt da postanu voda. Po njemu, suva dua je najmudrija i najbolja. Due treba da se odvajaju od privatnih potreba, i privatnog sveta onog koji spava, ved mora dodi do zajednikog sveta onog budnog, tj do zajednikog sveta miljenja i uma. Tako je Logos veiti zakon,

dok su ljudski zakoni samo njegovo otelotvorenje, ali u najbolju ruku takav zakon moe da bude samo bleda kopija boanskog. Ova ideja se kasnije pojavljuje kod stoika kao sveopti um. Isto tako su prihvatili njegov princip vatre kao prasupstancije. Meutim kod stoika se sve vie naglaavala etika, tako da su sa panteistikog preli na teistiko shvatanje boga. U Heraklitovom sistemu je oigledna ta povezanost i uzjamna zavisnost stvari. ovek je dua, ali i on zavisi od ostalog sveta, njegovo telo je zavisno od itave istorije sveta i ljudske rase. U ivotu zavisi od materije, vazduha, hrane, pida, suneve svetlosti itd. Takoe, ulnost je polazna osnova njegove duhovnosti. U mislima zavisi od kulture i tradicije. ovek u ivotu trai jedinstvo, ali ne moe da izbegne mnotvo, ono je deo tog jedinstva.