Barker Klajv VELIKA I TAJNA PREDSTAVA Prevod: ivkovi Mirjana Barker Clive GREAT AND SECRET SHOW (THE),

1989. Serija "Knjiga umet nosti" (1) RUNE 1993. Prvi deo: GLASNIK

I Homer otvori vrata. "Hajde, ui, Randolfe." D af je mrzeo nain na koji je on izgovarao to Randolfe, sa blagim, jedva pr imetnim prezirom, kao da mu je bio poznat svaki prokleti zloin koji je D af ikada p oinio, jo od onog prvog, najmanjeg. " ta eka ?" upita Homer, primetiv i da D af okleva. "eka te posao. to pre pone , moi da ti naem jo ." Randolf zakorai u prostoriju. Bila je prostrana, okreena kao i sve ostale kancelarije i hodnik u Centralnoj po ti Omahe, sumorno utom bojom i sivom bojom bor benih brodova. Meutim, zidovi gotovo da se i nisu videli. Svuda unaokolo nalazile su se gomile po te koje su nadma ivale visinu oveka. Vree, ruksaci, kutije, nije im b ilo kraja, rasipali su se po hladnom betonskom podu. "Zagubljena pisma", ree Homer. "Ona koja ak ni dobra stara amerika po ta ne m o e da isporui. Prizor i po, a?" D af je bio nestrpljiv, ali se potrudio da to ne poka e. Pazio je da nikada ni ta ne poka e, naroito ne pred mudrim momcima kakav je bio Homer. "Sve je ovo tvoje, Randolfe", ree njegov pretpostavljeni. "Tvoj deli raja. " "A ta treba da uradim sa ovim?" upita D af. "Da sortira . Otvori , vidi ima li ega vrednog unutra kako ne bismo bacali dra gocenosti u pe." "U tim pismima ima novaca?" "U nekima", odvrati Homer iskeziv i se. "Mo da. Uglavnom je to ubre. Po iljke k oje ljudi ne ele da prime, pa ih vraaju u sistem. Na nekima je pogre na adresa, pa i du tamo amo dok ne zavr e u Nebraski. Ne pitaj me za to, ali kadgod ne znaju ta e sa o vim sranjem, po alju ga u Omahu." "Pa, nalazi se u sredini dr ave", primeti D af. "Kapija za zapad. Ili istok. U zavisnosti u kom pravcu ste okrenuti." "Nije ovo ba sredi te", usprotivi se Homer. "Pa ipak, svo ubre zavr ava kod na s. I treba sve to razvrstati. Runo. Eto to e ti uraditi." "Sve ovo?" upita D af. ekale su ga najmanje dve, tri, etiri nedelje posla. "Sve", potvrdi Homer, ni ne poku avajui da sakrije zadovoljstvo. "Sve je tv oje. Brzo e se uhodati. Ako na koverti ugleda neku vladinu oznaku, pismo odmah odlo i na gomilu za spaljivanje. Ni ne trudi se da ga otvara . Jebe ih, je l' tako? Ali o stala, otvori. Nikada ne zna ta u njima mo emo nai." Zavereniki se osmehnuo. "A ono to naemo, delimo", ree on. D af je radio za Ameriku po tu tek devet dana, ali i to je bilo dovoljno, sas vim dovoljno, da sazna kako zaposleni dostavljai presreu veliki deo po te. iletom otv araju pakete i kradu sadr inu, unovavaju ekove, smeju se itajui ljubavna pisma. "Navraau ovamo redovno", upozorio ga je Homer, "i zato nemoj ni poku ati da bilo ta sakrije od mene. Imam ja nos za te stvari. Znam u kom kovertu su novanice i kada je u ekipi lopov. Jesi li upamtio? Imam esto ulo. I zato nemoj da izigrava pa metnjakovia, daso, jer ja i momci ne gledamo blagonaklono na takve. A ti eli da te primimo u ekipu, je li tako?" Spustio je iroku te ku aku na D afovo rame. "Deli i deli ravnopravno, razume ?" "Upamtio sam", odvrati D af. "Dobro", primeti Homer. "Izvoli..." On ra iri ruke pokazujui na nagomilane vree. "Sve je tvoje." Frknuo je prezrivo, iscerio se i udaljio. Dok su se vrata zatvarala, D af pomisli kako sigurno nikada nee biti u ekip i. Ali to nije nameravao da ka e Homeru. Dozvolio mu je da se pona a prema njemu za ti

tniki; dobrovoljno je izigravao roba. Ali u srcu? U srcu je nosio drugaije planove , te io je drugaijim stvarima. Problem je bio u tome to nije bio nimalo bli e ostvaren ju tih ambicija nego kada mu je bilo dvadeset godina. Sada je imao trideset seda m, i bli io se trideset osmoj. Pripadao je onim mu karcima koje bi ene samo jedanput pogledale. A stvari nisu mnogo bolje stajale ni kada je u pitanju bio njegov kar akter. Poeo je da elavi isto kao i njegov otac. Najverovatnije e ve u etrdesetoj biti elav. elav, neo enjen, sa sitninom u d epu za koju ne mo e da kupi vi e od jednog piva, j er jo nikada nije uspeo da zadr i neki posao du e od godinu dana, najdu e mu je po lo za rukom da na jednom radnom mestu ostane osamnaest meseci, tako da se nikada nije pre ao onaj najni i stepenik na lestvici uspeha. Poku ao je da mnogo ne razmi lja o tome, jer kada bi to inio poeo bi da osea ja ku elju da uradi ne to gadno, uglavnom samome sebi. To bi bilo tako lako. Pi tolj u u sta, koji bi mu golicao grlo. kljoc i gotovo. Bez poruke. Bez obja njenja. ta bi i m ogao da napi e? Ubijam se jer nisam postao kralj sveta? Sme no. Ali... to je bilo ono to je eleo da bude. Nikada nije znao kako, nikada ak nije ni nazreo nain na koji bi to mogao da ostvari, ali to je bilo ne to emu je te io od poetka. I drugi se izdignu ni iz ega, nije li tako? Mesije, predsednici, filmsk e zvezde. Izmigolje se iz blata poput riba, isto onako kao to su to ribe uradile kada su odluile da pro etaju. Izrasle su im noge, poele su da udi u vazduh, postale su savr enije. Ako su jebene ribe to mogle da urade, za to ne bi i on? Ali to se mora uskoro dogoditi? Pre no to napuni etrdesetu. Pre no to oelavi. Pre no to umre, i nest ane, posle ega ga se niko nee ak ni seati; pamtie ga mo da samo kao bezimenog govnara k oji je proveo tri nedelje u zimu 1969. u prostoriji punoj zagubljenih pisama, ot varajui po tu-siroad u potrazi za novcem. Kakav epitaf. Seo je i zagledao se u posao nagomilan pred njim. "Jebi se", izgovori on. Imajui u vidu Homera. Imajui u vidu svo to sranje ispred sebe. Ali najvi e od svega, imajui u vidu samog sebe. U poetku je to bilo muenje. Pravi pakao; dan za danom, prekopavao je po vr eama.

Gomile kao da se nisu smanjivale. Tano je da ih je Homer, koji se stalno cerio, nekoliko puta dopunio, dovodiv i reku nadniara sa dodatnim vreama uveavajui bro j postojeih. D af je poeo tako to je prvo razdvojio zanimljive koverte (naduvene; u kojim a je ne to zveckalo, miri ljave) od dosadnih; zatim privatnu prepisku od slu bene, i vr akopis od krasnopisa. Kada je sve to obavio, poeo je da otvara koverte, prve nede lje prstima, dok nije dobio uljeve, a potom kratkim no em koji je kupio upravo za t u svrhu, vadei sadr inu poput lovca na bisere u potrazi za biserom, uglavnom ne nal azei ni ta, i samo ponekad, kao to je Homer i obeao, nailazei na novac ili ek, koje je revnosno prijavljivao svom efu. "Dobar si u ovom poslu", pohvalio ga je Homer posle dve nedelje rada. "S tvarno si dobar. Mo da bi trebalo da ti dam da na ovome radi puno radno vreme." Randolf je eleo da mu ka e da se jebe, ali ve je to previ e puta kazao efovima posle ega bi se ve u narednom trenutku na ao na ulici; ovaj posao nije smeo da izgub i: morao je da plati stanarinu i grejanje za svoj jednosobni stan, to je iznosilo pravo bogatstvo, a sneg nije prestajao da pada. Pored toga, ne to se s njim de aval o dok je provodio samotnike asove u Prostoriji sa zagubljenim pismima, tako da je krajem tree nedelje poeo da u iva u poslu, a krajem pete je shvatio. Nalazio se na raskr u Amerike. Homer je bio u pravu. Omaha u Nebraski nije bila geografsko sredi te SAD, ali to se ticalo po tanske slu be, mogla je to i da bude. Komunikacijske veze su se ukr tale i ukr tale i na kraju su ovde odlagale sv oje siroie, jer ih niko, ni u jednoj dr avi, nije eleo. Ta su pisma slata sa jedne ob ale na drugu onima koji je trebalo da ih otvore, ali niko ih nije podigao. Na kr aju su zavr ila kod njega: kod Randolfa Ernesta D afa, proelavog nikogovia koji nikada nikome nije govorio o svojim ambicijama niti je ikada iskaljivao svoj bes, koji ih je no iem parao, siu nim oima pregledao, i koji je... sedei na svom raskr u... poeo agledava privatno lice nacije. Bilo je tu ljubavnih pisama, pisama punih mr nje, zahteva za otkupninu tao

ca, molbi, listova hartije po kojima su mu karci crtali liniju oko svog dignutog k urca, estiki za Dan svetog Valentina napravljenih od stidnih dlaka, ucenjivakih pi sama koje su poslale supruge, novinari, muvatori, advokati i senatori, bezvredne po te i bele ki samoubica, izgubljenih romana, lananih pisma, sa etaka, neisporuenih po klona, odbaenih poklona, pisama upuenih u divljinu poput boca sa kakvog ostrva, u nadi da e pribaviti pomo, pesama, pretnji i recepata. Toliko toga. Meutim, to nije bilo sve. Iako bi se ponekad preznojio itajui kakvo ljubavno pismo, ili stao da se pita nisu li po iljaoci zahteva za otkupninu usmrtili taoce kada nisu dobili odgo vor na svoja pisma, prie o ljubavi i smrti iznesene u njima samo su ga se usput d oticale. Mnogo ubedljivija, mnogo dirljivija, bila je jedna druga pria, koja se n ije mogla tako lako reima iskazati. Sedei na raskrsnici poeo je da shvata da je Amerika vodila tajni ivot; ivot koji nikada ranije nije ak ni nazreo. Za ljubav i smrt je znao. Ljubav i smrt bil i su otrcani kli ei; blizanake opsesije iz pesama i sapunskih opera. Ali postojao j e i drugi ivot, koji je nagove tavalo svako etrdeseto, pedeseto, ili stoto pismo, a svako hiljadito je sa ludakom jasnoom tvrdilo da on postoji. Kada se to u pismima jasno tvrdilo, to onda nije bila cela istina, ali bio je poetak, i svaki od pisac a se na svoj vlastiti ludaki nain zlagao za ne to to se gotovo nije moglo tvrditi. Sve se svodilo na ovo: svet nie bio onakav kakav je izgledao. Nije bio n i izdaleka onakav kakav je izgledao. Sile (vladini, religijski, medicinski krugo vi) kovale su zavere da prikriju i uutkaju one koji su postali svesni te injenice, ali nisu bili u stanju da zaepe usta svima niti da sve zatvore. Bilo je mu karaca i ena koji su im se izmigoljili iz mre a, koliko god da ih iroko bacili; oni su pron alazili sporedne puteve kojima su putovali, a na kojima bi se njihovi progonioci izgubili, kao i sigurne kue du puta u kojima bi ih nahranili i napojili slini vizi onari, i bili spremni da pse upute u pogre nom pravcu kada stignu nju kajui. Ti ljudi nisu imali poverenja u Mamu Bel, pa nisu koristili telefone. Nisu se usuivali da se okupljaju u skupine vee od dvoje kako ne bi na sebe privukli pa nju. Ali su zat o pisali. Ponekada je ovek sticao utisak da su morali, kao da su tajne koje su u sebi uvali zapeaene bile suvi e vrele, pa su plamenom prokrile sebi put napolje. Ponek ad su to inili jer su znali da su im progonioci za petama i nisu bili u prilici d a na neki drugi nain opi u svet samom sebi pre no to budu uhvaeni, drogirni i zatvore ni. Ponekad je bilo i razorne vedrine u vrakopisu, upuenom namerno na neku nepotpu nu adresu u nadi da e pismo razneti um neke nevine osobe koja ga pukim sluajem dob ije. Neke od poslanica bile su bombastini izlivi stuje svesti, druge precizni, ak kliniki, opisi kako se svet mo e izokrenuti naopake pomou seks-magije ili jestivih gl jiva. Neki su koristili besmisleni slikoviti jezik pria iz Ne enel Inkvajerera kako bi u njega zavili kakvu poruku. Pominjali su NLO-e i kultove zombija; vesti pri mljene od venerijanskih evanelista i medija koji su op tili sa mrtvima na TV-u. Meut im, posle nekoliko nedelja prouavanja tih pisama (pravog prouavanja; podseao je na o veka zakljuanog u osnovnoj biblioteci) D af je poeo da nazire priu skrivenu iza besmi slica. Provalio je ifru; ili bar vei deo ifre tako da se na ao na paklenim mukama. Um esto da se iznervira svakog dana kada bi Homer otvorio vrata da unese novih pet- e st vrea pisama, on bi im se obradovao. to vi e pisama, to vi e tragova; vi e tragova vea nada da e re iti tajnu. Postojala je, bio je sve ubeeniji, to su nedelje prerastale u mesece i zima sve vi e popu tala, samo jedna tajna. Oni u ijim pismima je spominjan Veo, i nain kako da se on ukloni, pronalazili su vlastite naine da se pribli e otkro venju; svaki od njih imao je vlastiti nain i metaforu; meutim, negde u toj kakofon iji, jedna jedina himna nastojala je da bude otpevana. To nije bila himna o ljubavi. Bar ne onakvoj za kakvu su znali sentiment alisti. Nije bila ni o smrti, u smislu u kome bi literalisti razumeli taj izraz. Imala je... ni po kakvom redosledu ... izvesne veze sa ribama, i morem (ponekad Morem nad morima); i tri naina na koja se do tamo moglo doplivati; i snovima (ja ko je bila vezana za snove); i ostrvom koje je Platon nazvao Atlantida, iako je sve vreme znao da je to neko drugo mesto. Imala je veze sa krajem Sveta, koji je , pak, govorio o svom poetku. I imala je veze sa Umetno u. Ili bolje reeno, odreenom Umetno u. Najvi e je lupao glavu oko te od svih ifri, a uspeo je samo da dobije bore po elu. O Umetnosti se govorilo na mnogo naina. Kao o Konanom Velikom Delu. Kao o Z abranjenom vou. Kao o Da Vinijevom oajanju ili Prstu u piti, Vedrini dupe-kopaa. Pos

tojalo je mnogo naina da se ona opi e, a postojala je samo jedna Umetnost. I (ovo j e predstavljalo pravu misteriju) nigde nije bilo Umetnika. "Znai, ovde si srean?" upitao ga je Homer jednog majskog dana. D af podi e pogled sa posla. Svuda oko njega le ala su razbacana pisma. Njegov a ko a, koja nikada nije izgledala naroito zdravo, bila je bleda i izbrazdana kao i listovi koje je dr ao u aci. "Svakako", odvrati on Homeru, ni ne trudei se da ga pogleda. "Imate li jo robe za mene?" Homer mu nije odmah odgovorio. Malo kasnije ga upita: " ta krije , D afe?" " ta bih krio? Ni ta ne krijem." "Odvaja na stranu stvari koje bi trebalo da podeli sa nama ostalima." "Ne odvajam", odvrati D af. Veoma je pazio da ne pogazi Homerovu prvu nare dbu, da sve to pronae u zagubljenim pismima treba podeliti. Novac, porno asopise, b i uteriju na koju e s vremena na vreme nailaziti; sve je to odlazilo Homeru, na pod elu. "Sve vam dajem", ree on. "Kunem se." Homer ga je posmatrao sa oiglednom nevericom. "Provodi po ceo bogovetni da n tu dole", ree on. "Ne razgovara sa ostalim momcima. Ne pije sa njima. Zar ti se n e dopada na miris, Randolfe? Je li to u pitanju?" Nije saekao odgovor. "Ili si ti jednostavno lopov?" "Nisam ja lopov", ree D af. "Uverite se." On ustade, podi e ake, dr ei po jedno p ismo u svakoj. "Pretra ite me." "Ne elim ni da te dotaknem", glasio je Homerov odgovor. " ta ti misli da sam ja, jebeni pe ko?" I dalje je zurio u D afa. Posle izvesne pauze dodade: "Narediu da neko drugi preuzme ovo ovde. Proveo si ovde pet meseci. To je dosta. Premestiu t e." "Ne elim..." " ta?" "Hou da ka em... hteo sam da ka em, da sam ovde dole sasvim srean. Zaista. Pos ao mi se dopada." "Bah", prozbori Homer, oigledno i dalje sumnjiav. "Od ponedeljka ne radi vi e ovde." "Za to?" "Jer ja tako ka em! Ako ti se to ne dopada pronai drugi posao." "Dobro obavljam posao, nije li tako?" upita D af. Homer mu je ve bio okrenuo lea. "Ovde zaudara", primeti on dok je izlazio. "Gadno zaudara." Randolf je, itajui po tu, nauio re koju nikada ranije nije sreo: sinhronija. M orao je da ode i kupi renik da bi video ta to znai, i otkrio je da ona oznaava dogaaj e koji se ponekad podudaraju. Pisci pisama su obino njome oznaavali ne to znaajno, ta janstveno, mo da ak i udovi no u nainu na koji se jedna okolnost podudarala sa drugom, kao da je postojalo ustrojstvo koje je jednostavno bilo skriveno od ljudskog pog leda. Do takvog jednog sudara do lo je onog dana kada je Homer bacio tu svoju bo mbu, ukrstili su se dogaaji koji e sve izmeniti. Manje od sata po to je Homer oti ao, D af je dohvatio ve otupeo no kratke o trice, i prineo ga kovertu koji je bio te i od vei ne. Otvorio ga je, i iz njega je ispao mali medaljon. Pao je na betonski pod: pr ijatno je stao da odzvanja. Podigao ga je prstima koji su drhtali jo od Homerovog odlaska. Medaljon nije visio ni na kakvom lancu, niti je imao u icu koja bi slu ila u tu svrhu. Zaista nije bio dovoljno privlaan da bi ga neka ena okaila oko vrata k ao nakit, ali iako je imao oblik krsta, posle podrobnijeg razgledanja utvrdio je da taj krst nije hri anskog oblika. Sva etiri kraka bila su mu iste du ine, raspona n e veeg od ina i po. Na mestu preseka nalazilo se ljudsko oblije, ni mu ko ni ensko, ra i renih ruku kao na raspeu, ali nije bilo prikovano za krst. Du etiri puta irili su se apstraktni crte i, koji su se svi zavr avali u krugu. Lice je bilo veoma jednostavn o prikazano. Pomislio je da nikada nije video tananiji osmeh. Nije bio strunjak za metalurgiju, ali ta stvar oigledno nije bila ni od zl ata ni od srebra. Podozrevao je da krst ne bi zasijao ni kada bi uklonio prljav ti nu sa njega. Pa ipak, bilo je neeg stra no privlanog u njemu. Dok ga je posmatrao, p ro imao ga je isti oseaj koji bi ponekad imao kada se ujutro budio posle burnih sno

va ijih pojedinosti nije bio u stanju da se seti. Ovo je bio neki znaajan predmet, mada nije znao za to. Da mu mo da znamenja koja su se irila iz prilike nisu neodreeno bila poznata iz pisama koja je proitao? Za proteklih dvadeset nedelja pregledao ih je na hiljade, i u mnogima je nai ao na male crte e, ponekad opscene, esto nedokuiv e. One koje je procenio kao najzanimljivije prokrijumario je iz po te, kako bi ih n ou prouavao. Nalazili su se u sve nju ispod kreveta u njegovoj sobi. Mo da e uspeti da odgonetne san-kod na medaljonu pomnim pregledanjem pisama. Odluio je da toga dana rua zajedno sa ostalima, zakljuiv i da ne bi trebalo d odatno da izaziva Homera. To se pokazalo kao gre ka. U dru tvu dobrih starih momka k oji su razgovarali o vestima koje on mesecima nije slu ao, o kvalitetu sinone nicle, i jebaini koju su imali ili propustili, posle nicle, i o tome ta e im leto doneti, oseao se kao potpuni stranac. I oni su to znali. Razgovarali su napola mu okrenuv i lea, spu tajui glas dok bi povremeno aputali o njegovom udnom izgledu, divljim oima. t su ga vi e izbegavali, to je bio sreniji, jer oni su znali, ak su i ovakvi zajebant i znali, da se razlikuje od njih. Mo da su ga se ak malo i bojali. Nije uspeo da natera sebe da se vrati u Prostoriju za zagubljena pisma u pola dva. Medaljon i njegovi tajanstveni znaci su mu progorevali rupu u d epu. Mo rao je da se vrati u stan i pone da pretra uje svoju privatnu biblioteku pisama, sm esta. Ni ne potrudiv i se da o svom odlasku obavesti Homera, jednostavno je oti ao. Bio je predivan, sunani dan. Navukao je zavese kako bi odagnao invaziju s vetlosti, upalio lampu sa utim aba urom, i tu, sav u groznici, zapoeo svoje izuavanje , lepei pisma sa ma kakvim tragom ilustracije po golim zidovima, a kada su zidovi bili puni, stao je da ih iri po stolu, krevetu, stolici i podu. Zatim je krenuo od jednog do drugog pisma, od znaka do znaka, tra ei bilo ta to je makar izdaleka pod sealo na medaljon koji je dr ao u aci. Svo to vreme, proganjala ga je jedna ista mis ao: da on zna za postojanje Umetnosti, i nepostojanje Umetnika, prakse bez prakt iara, i da je mo da on taj ovek. Ta misao nije morala dugo da ga proganja. Ve posle jednog asa i itavanja pisa ma zauzela je poasno mesto u njegovoj glavi. Medaljon mu nije sluajno pao u ruke. Bio mu je nagrada za strpljivo izuavanje, i nain da prikupi niti svoje istrage kak o bi konano mogao da nazre bar kakav takav smisao u svemu tome. Veina simbola i cr te a na stranicama pisama bila je sasvim neva na, ali bilo ih je dosta, ak suvi e da bi to bila sluajnost, koji su podseali na slike sa krsta. Na istoj stranici nikada i h nije bilo vi e od dva i veina je predstavljala grube prikaze, jer niko od onih ko ji su pisali pisma nije u svojim rukama dr ao potpuno re enje kao on, ali su zato sv i shvatili po neki deo slagalice, a njihova opa anja o delu koji su posedovali, bi lo da se radilo o haiku, prostaklucima ili alhemijskoj formuli, pomagala su mu d a bolje prozre sistem iza simbola. Izraz koji se redovno javljao u pismima sa najboljim zapa anjima bio je oal . Pre ao je preko te rei nekoliko puta dok ih je itao, ne pokloniv i joj neku naroitu p a nju. U tim pismima bilo je dosta govora o evoluciji, pa je pretpostavio da mu i taj izraz pripada. Sada je shvatio da je pogre io. oal je bio kult, ili neka vrsta crkve, iji je simbol bio predmet koji je dr ao na dlanu. Sasvim je bilo nejasno u k akvoj su vezi bili predmet i Umetnost, meutim, sada se potvrdila njegova dugo pot iskivana sumnja da se radilo o jednoj tajni, jednom putovanju, i on shvati da je , ako medaljon prihvati kao kartu, konano pronai put iz oala do Umetnosti. U meuvremenu, morao se pobrinuti za ne to mnogo hitnije. Kada se setio plem ena saradnika, sa Homerom na elu, stresao se i od same pomisli da bi iko od njih mogao saznati tajnu koju je on otkrio. Nije se bojao da bi oni mogli da ga predu hitre u njenom re avanju: bili su suvi e glupi za to. Meutim, Homer je bio dovoljno s umnjiav da pone da nju ka sledei izvesno vreme trag, a ideja da bilo ko... naroito neo tesanac i tupavko Homer... ukalja posveeno tlo bila je nepodno ljiva. Postojao je s amo jedan nain da se sprei ta nesrea. Morao je brzo da dela, ako je hteo da uni ti sv e dokaze koji su mogli Homera da navedu na pravi trag. Medaljon e, razume se, zad r ati: poverile su mu ga uzvi enije moi, ija e lica jednoga dana uspeti da vidi. Takoe j e zadr ao dvadeset do trideset pisama koja su mu nudila najbolja obave tenja o oalu; ostala (njih tri stotine otprilike) morao je da spali. I kolekcija iz Prostorije za zagubljena pisma morala je da zavr i u pei. Celokupna. To e potrajati, ali moral o se obaviti, i to to pre to bolje. Napravio je izbor pisama u svojoj sobi, spako vao ona koja nije morao da sauva, i krenuo nazad u Kancelariju za sortiranje.

Ve je bilo kasno popodne, i on se kretao u suprotnom pravcu od reke ljudi ; u ao je u kancelariju sa stra nje strane kako bi izbegao Homera, mada je dobro zna o njegov raspored; izi ao je tano u pola est, i ve je negde lokao pivo. Pe je bila zno java tandrkava antika, o kojoj se starala jedna druga znojava tandrkava antika, po imenu Miler, sa kojim D af nikada nije izmenio nijednu jedinu re, jer je Miler b io gluv kao top. D af je utro io dosta vremena dok nije uspeo da mu objasni kako e na rednih sat ili dva spaljivati neke stvari, a prva je bio paket to ga je doneo od kue, i koji je smesta ubacio u plamen. Zatim je oti ao do Prostorije sa zagubljenim pismima. Homer nije oti ao da loe pivo. ekao je, sedei u D afovoj stolici osvetljen golo m sijalicom i preturao po gomilama oko sebe. "U emu je tos?" upita on im je D af u ao. D af je bio svestan da vi e ne mo e izigravati nevina ce. Meseci prouavanja otisn uli su izraz saznanja na njegovom licu. Vi e nije mogao da proe kao naivina. Niti je ... sada kada je do lo do toga... eleo. "Nema tosa", ree on Homeru, izra avajui prezir prema detinjastom sumnjiavom pl anu ovog oveka. "Ne uzimam ni ta to bi vi mogli da po elite. Ili to biste mogli da upot rebite." "Ja u prosuditi da li je tako, usranko", odvrati Homer, baciv i pisma koja je prouavao na pod meu ostalo ubre. " elim da saznam ta si ti to ovde dole smi ljao. Osi m to si drkao ." D af zatvori vrata. Ranije nije primetio da zidovi provode tutnjavu pei ak d o ove prostorije. Istog asa je sve zatreperilo. Vree, koverti, rei na stranicama gu rnutim unutra. Kao i stolica na kojoj je Homer sedeo. I no , no sa kratkom o tricom, t o je le ao na podu pored stolice na kojoj je Homer sedeo. Celo mesto se kretalo, j edva primetno, kao da je u tlu zagrmelo. Kao da e se svet prevrnuti. Mo da i hoe. Za to da ne? Nije imalo svrhe pretvarati se da je status i dalje quo. On je ovek koji je krenuo ka nekom prestolu. Ne zna kakvom i ne zna gde se on nalazi, ali brzo mora da uutka svakog pretendenta. Niko ga nee pronai. Niko nee n jega okriviti niti mu suditi, a nee ga ni poslati u deo zatvora predvien za osuenik e na smrt. Sada je on sam sebi zakon. "Trebalo bi da vam objasnim..." obrati se on Homeru, uspev i da zazvui goto vo neuljudno, "... u emu je, u stvari, tos." "Aha", primeti Homer izviv i usne. "Za to to i ne uini ?" "Pa, krajnje je jednostavno..." Krenuo je prema Homeru, stolici, i no u pored stolice. Brzina kojom mu je prilazio unela je nervozu u Homera, ali ostao je da sedi. "...otkrio sam tajnu", nastavio je D af. "Uh?" "Zanima li Vas kakvu?" Homer je sada ipak ustao, a pogled mu je podrhtavao kao i sve ostalo. Sv e osim D afa. ake, utroba i glava, vi e mu uop te nisu podrhtavali. Bio je smiren u nem irnom svetu. "Ne znam ta ti to, do avola, radi ", primeti Homer. "Ali mi se ne dopada." "Ne krivim Vas", ree D af. Nije pogled usredsredio na no . Nije morao. Mogao je da ga oseti. "Ali Va je posao da znate, je li tako?" nastavio je D af, " ta se ovd e dole de ava." Homer se nekoliko koraka udaljio od stolice. Izgubio je ono neotesano dr a nje kojim je voleo da ostavlja utisak na druge. Posrtao je, kao da mu se i pod p od nogama ljuljao. "Sedeo sam u sredi tu sveta", ree D af. "Ovaj sobiak... u njemu se sve dogaa." "Zaista?" "I te kako." Homer se nervozno nasme io. Pogledao je prema vratima. " elite li da odete?" upita D af. "Aha." Pogledao je na sat, ne videi uop te koliko je sati. "Moram da be im. S amo sam si ao ovamo..." "Vi me se pla ite", primeti D af. "I treba. Nisam vi e onaj ovek kakav sam bio. " "Zaista?"

"Ponavljate se." Homer je ponovo pogledao prema vratima. Bila su udaljena pet koraka; etir i ako potri. Prevalio je polovinu te udaljenosti dok D af nije podigao no . Ve je zgra bio kvaku kada je uo kako mu se pribli ava s lea. Okrenuo se i no mu se zario pravo u oko. Ubod nije bio sluajan. Radilo se o sinhroniji. Oko mu je zasvetlucalo, no je zasvetlucao. Svetlucanja su se sudari la, i u narednom trenutku on je vri tao padajui unazad na vrata, a Randolf se stu tio za njim da izvue otvara za pisma iz njegove glave. Tutnjanje pei postade jo glasnije. Leima oslonjen o vree D af je mogao da oset i kako se koverti gnezde jedan uz drugoga, to je dovelo do toga da se uzdrmaju rei na stranicama pisama, koje su na kraju oblikovale velianstvenu poeziju. Krv, pis alo je; poput mora; njegove misli poput grudvica u moru, tamnih, zgru anih, toplij ih od toplog. Posegnuo je za dr kom no a i zgrabio je. Nikada ranije u ivotu nije prosuo kr v; nije ak ni bubu zgnjeio, bar ne namerno. A sada ga je pro imao predivan oseaj dok je u pesnici stezao toplu mokru dr ku. Proroanstvo; dokaz. Isceriv i se, izvukao je no iz Homerove one duplje, i pre nego to je njegova r tva uspela da sklizne niz vrata, zario ga je do balaka u Homerovo grlo. Ni ovog p uta ga nije tamo ostavio, ve ga je izvukao im su zamrli Homerovi krici, a potom ga zabo oveku posred grudi. Naleteo je na kost, i morao je da zapne, ali odjednom j e postao veoma sna an. Homer je umukao, a iz usta, kao i iz rane na vratu, mu je p okuljala krv. D af je izvukao no . Nije ga ponovo ubo. Umesto toga obrisao je seivo m aramicom i okrenuo lea telu kako bi razmislio o svom narednom koraku. Ako poku a da nagura vree sa po tom u pe rizikuje da ga otkriju, i iako se oseao uzvi eno, kao na se dmom nebu, bio je svestan da ga mogu otkriti, a time bi sebe doveo u opasnost. B ie bolje da donese pe ovamo. Konano, vatra je pokretan praznik. Bilo mu je samo pot rebno ne to ime e je potpaliti, a Homer je to imao. Vratio se do otromboljenog le a i stao da mu pretura po d epovima u potrazi za kutijom ibica. Kada ju je prona ao, izva dio ju je, i uputio se ka ruksacima. Iznenadilo ga je to se rastu io se dok se spremao da potpali zagubljena pis ma. Proveo je ovde tolike nedelje, izgubljen u nekoj vrsti delirijuma, opijen ta jnama. Trebalo se od svega toga oprostiti. Posle ovoga... Homerove smrti, spalji vanja pisama... bie begunac, ovek bez istorije, koga e mamiti Umetnost o kojoj ni ta nije znao, ali koju je vi e od svega drugog eleo da upra njava. Poeo je da zavija nekoliko stranica, kojima je nameravao da potpali ostal o. Kada se jednom rasplamsa, uop te nije sumnjao da e se vatra odr ati: u sobi nije b ilo niega... hartija, tkanina, meso... to nije bilo zapaljivo. Kada je napravio tr i gomile hartije, zapalio je ibicu. Plamen je bio sjajan, i gledajui u njega shvat io je koliko mrzi sjaj. Tama je mnogo zanimljivija, puna pretnji. Prineo je plam en nagomilanoj hartiji i ostao da posmatra kako se iri. Zatim se povukao ka vrati ma. Homer je, razume se, le ao navaljen na njih, krvarei iz tri rane, a njegovu telesinu nije bilo ba lako pomeriti, ali D af je podmetnuo lea, dok je njegova senk a poigravala po zidu zahvaljujui sve jaoj lomai iza njega. Ve za pola minuta, koliko mu je bilo potrebno da skloni le u stranu, toplota je rasla eksponencijalno, tak o da je u trenutku kada se osvrnuo da jo jednom pogleda prostoriju, ova bila u pl amenu od zida do zida, a toplota je ve pokrenula vlastiti vetar, koji je raspiriv ao plamen.

Tek dok je uklanjao iz svoje sobe sve tragove koji su mogli ukazati na t o da je on u njoj iveo... bri ui svaki trag Randolfa Ernesta D afa... za alio je zbog on oga to je uinio. Ne zbog po ara koji je izazvao... jer to mu je bio mudar potez... v e zbog toga to je ostavio Homerovo telo u prostoriji da ga vatra spali zajedno sa zagubljenim pismima. Shvatio je da je trebalo mnogo podrobnije da se osveti. Tre balo je da raskomada telo na komade, upakuje ga, jezik, oi, testise, utrobu, ko u, lobanju, sve posebno... i da te delove ukljui u sistem, na vrljav i adrese bez smisla , kako bi sluaj (ili sinhronizam) do li u priliku da odaberu prag na kome e zavr iti H omerovo telo. Po tom isporueni po tar. Obeao je sam sebi da ubudue nee propu tati takve i onine mogunosti. Nije mu trebalo dugo da poisti vlastitu sobu. Imao je malo linih stvari, a

i veina onoga to je posedovao ni ta mu nije znaila. Sve u svemu, jedva da je i posto jao. Mogao se svesti na nekoliko dolara, nekoliko fotografija, i ne to odee. Sve je to moglo stati u mali kofer i jo da ostane mesta za komplet enciklopedija. U pono je ve, sa istim tim malim koferom u ruci, napu tao Omahu, spreman da krene na put koji ga je mogao odvesti u bilo kom pravcu. Kapija za istok, kapija za zapad. Bilo mu je svejedno kojim e putem poi, sve dok je taj put vodio ka Umet nosti. II D af je iveo ivotom malog obinog oveka. Roen na oko pedeset milja od Omahe, u t om gradu se i kolovao, sahranio roditelje, i izlazio sa dve ene koje nije uspeo da odvede pred oltar. Nekoliko puta je napu tao dr avu, pa je ak razmi ljao i o tome (pos le druge neuspele veze) da se povue u Orlando, gde mu je ivela sestra, ali ga je o na odgovorila od toga, rekav i mu da ne bi mogao da se slo i sa tamo njim ljudima niti da podnese neprekidno sunce. I tako je ostao u Omahi, gubei poslove jedan za dru gim i pronalazei nove, nikada se ne posveujui neemu ili nekome du e vremena, a za uzvr at se niko njemu nije posveivao. Meutim, u usamljenikoj izolaciji Prostorije za zagubljena pisma nazreo je obzorja za koja uop te nije znao da postoje, i ona su mu otvorili apetit prema put ovanjima. Da su se tamo napolju nalazili samo sunce, predgraa i Miki Maus ne bi o n dao ni prebijene pare za tako ne to. Za to bi se muio da tra i takve banalne stvari? Ali sada je znao mnogo vi e. Postojale su tajne koje je trebalo otkriti, moi koje j e trebalo stei, a kada bude Kralj Sveta uni tie predgraa (i sunce ako bude mogao) kak o bi svet zavr io u vreloj tami u kojoj bi ovek konano mogao da upozna tajne vlastit e du e. U pismima su se mnogo pominjala raskr a, i on je dugo vremena tu sliku bukv alno shvatao, mislei da se on u Omahi najverovatnije nalazi na raskr u, i da e znanje o Umetnosti stii do njega. Ali kada je napustio grad, i oti ao dalje, shvatio je g re ku tog bukvalnog gledanja na stvar. Kada su pisci pisama pominjali raskr a oni nis u mislili na presecanje jednog autoputa drugim. Mislili su na mesta na kojima su se ukr tala stanja postojanja, na kojima je ljudski sistem sretao tuinski, posle eg a su oba nastavljala dalje, promenjena. Tok i uzburkanost takvih mesta nudili su nadu za pronala enje otkrovenja. Imao je, razume se, sasvim malo novca, ali to izgleda nije bilo va no. Tok om nedelja koje su usledile posle njegovog bekstva sa mesta zloina, sve to bi po ele o jednostavno je i dobijao. Trebalo je samo da podigne palac i kola bi se uz krip u zaustavila. Kada bi ga voza zapitao kuda se uputio, a on mu odgovorio, voza bi k azao da ide upravo dokle je i on, D af, eleo da ide, i upravo dotle bi ga i odvezao . Kao da je bio blagosloven. Kada bi se sapleo, uvek bi se na ao neko ko bi ga pod igao. Kada bi ogladneo, na ao bi se neko da ga nahrani. Jedna ena u Ilinoisu, koja ga je povezla, a zatim zapitala eli li da prove de no sa njom, potvrdila mu je da je blagosloven. "Ti si video ne to neobino, je li tako?" pro aputala je usred noi. "Vidi ti se po oima. Zbog tih tvojih oiju sam ti i ponudila da te povezem." "A zatim mi ponudila i ovo?" upita on, zavlaei joj prste izmeu nogu. "Da. I to", odvrati ona. " ta si to video?" "Jo nisam video dovoljno", odvrati on. "Hoe li ponovo da vodi ljubav sa mnom?" "Neu." S vremena na vreme, selei se iz jedne dr ave u drugu, ugledao bi pone to od o noga u ta su ga pisma uputila. Video je tajne kako proviruju, usuujui se da se poka u samo zato to je on prolazio, prepoznajui u njemu budueg monog oveka. U Kentakiju mu se ukazala prilika da prisustvuje izvlaenju le a maloletnika iz reke, ije je telo os tavljeno raskreeno na travi, ruke ra irene sa ra irenim prstima, dok je neka ena zavij ala i jecala pored njega. Deakove oi bile su otvorene; kao i dugmad na pantalonama . Posmatrajui prizor sa male udaljenosti, bio je jedini svedok kome policija nije naredila da se udalji (ponovo te oi), i iskoristio je taj trenutak da proui polo aj

deaka; bio je isti kao i polo aj prilike na medaljonu, i napola je po eleo da se bac i u reku samo da bi iskusio radost davljenja. U Ajdahu je sreo oveka koji je izgu bio ruku u automobilskoj nesrei i dok su zajedno sedeli i pili, objasnio mu je da i dalje osea izgubljenu ruku; lekari su mu objasnili da je u pitanju fantom u nj egovom nervnom sistemu, ali on je znao da se radi o astralnom telu, koje je i da lje bilo celovito u jednoj drugoj ravni postojanja. Rekao je da redovno drka izg ubljenom akom, i ponudio se da mu poka e. Govorio je istinu. Kasnije ga je ovek upit ao: "U stanju si da vidi u mraku, je li tako?" D af o tome nije razmi ljao, ali po to mu je pa nja bila skrenuta na to, shvatio je da mo da i mo e. "Kako si uspeo to da naui ?" "Nisam." "Mo da, astralne oi." "Mo da." " eli li da ti ga ponovo popu im?" "Ne." Skupljao je iskustva, po jedno od svakog, prolazei kroz ivote ljudi i izla zei na drugoj strani ostavljajui ih opsednute, mrtve ili uplakane. Ispunjavao je s ebi svaku elju, idui kuda god bi ga instinkt usmerio, a tajni ivot bi ga potra io ist og trenutka kada bi stigao u grad. Nije bilo nikakvog znaka da su mu za petama sile zakona. Mo da Homerovo te lo nikad nije ni bilo pronaeno u razorenoj zgradi, a ako i jeste, policija je ver ovatno pretpostavila da je bio rtva vatre. Bez obzira na razloge, niko nije nju kaj ui krenuo za njim. I ao je kuda god je hteo i radio ta god je eleo, dok nije zadovolj io sve svoje mnogobrojne elje, i dok nije do ao trenutak da zakorai preko ivice. Zastao je da se odmori u jednom motelu punom buba vaba u Los Alamosu, u No vom Meksiku, zakljuao se sa dve boce votke, skinuo, navukao zavese kako unutra ne bi prodirao dan i pustio umu na volju. Nije ni ta jeo etrdeset osam sati, ne zato t o nije imao novaca, imao ga je, ve zato to je u ivao u o amuenosti. Po to je bio izgladne o, votka mu je brzo udarila u glavu, a misli mu se razularile, pro dirui jedna drug u i iseravajui jedna drugu, bivajui naizmenino varvarske i barokne. Buba vabe su izmi lele u mrak, i stale da tre preko njegovog tela dok je le ao na podu. Pustio ih je da dolaze i odlaze, sipajui votku po preponama kada bi se suvi e zadr ale na njima iz azivajui kod njega ukruenost, jer ga je to ometalo. eleo je jedino da razmi lja. Da l ebdi i razmi lja. Iskusio je sve to je mogao boravei u svom fizikom telu; bilo mu je i vruina i hladno, bio je i polno uzbuen i ostajao hladan; jebali su ga i jebao je. Ni ta od toga nije eleo ponovo da iskusi: bar ne kao Randolf D af. Znao je za jo jedan nain p ostojanja, jo jedno mesto iz koga se moglo poticati, na kome su seks, ubistvo, tu ga, glad i sve to zajedno ponovo mogli biti zanimljivi, ali to nije mogao da ost vari dok ne prevazie svoje sada nje stanje; dok ne postane Umetnik; dok ne preuredi svet. Neposredno pred zoru, kada su ve i buba vabe posustale, osetio je poziv. Obuzeo ga je neopisivi mir. Srce mu je kucalo usporeno i postojano. Be ika mu se ispraznila po sopstvenoj volji, kao u bebe. Nije bio ni suvi e vru ni suvi e h ladan. Niti suvi e pospan niti suvi e budan. I na toj raskrsnici... koja nije bila p rva, niti e biti poslednja... ne to mu je kljucnulo utrobu i pozvalo ga. Istog je asa ustao, obukao se, dohvatio punu preostalu bocu votke i izi ao da pro eta. Poziv nije napu tao njegovu unutra njost. I dalje je kljucao dok se hladna no povlaila pred izlazeim suncem. Izi ao je bos. Stopala su mu krvarila, ali vlastit o telo ga nije naroito zanimalo, pa je potisnuo neugodnost nastaviv i da se naliva votkom. Do podneva je ve ispraznio celu bocu i na ao se usred pustinje, nastavljajui u pravcu u kome je bio pozvan, jedva svestan injenice da hoda. U njegovoj glavi vi e nije bilo nikakvih misli, osim onih o Umetnosti i o tome kako da je stekne, a li ak i ta ambicija se pojavljivala i nestajala. To je na kraju poelo da se dogaa i sa samom pustinjom. Negde pred vee, stig ao je do mesta na kome su ak i najjednostavnije injenice... tlo pod njegovim nogam a, nebo koje se smrkavalo iznad njegove glave... bile dovedene u sumnju. Nije ak

vi e bio siguran ni da li hoda. Sveop ta odsutnost bila je prijatna, ali nije potraj ala. Pozivi mora da su ga povukli dalje, mada on uop te nije bio svestan njihovog zova, jer se no koju je ostavio pretvorila iznenada u dan, i on se na ao... ponovo, iv; ponovo kao Ernest D af... u pustinji jo ispraznijoj od one koju je napustio. Ov de je bilo rano jutro. Sunce jo nije bilo visoko, ali ve je poelo da zagreva vazduh , dok je nebo bilo savr eno vedro. Sada je oseao bol i muninu, meutim, potezanje u utrobi bilo je neizdr ivo. Mo rao je da nastavi da se tetura, iako mu je celo telo bilo u krajnje jadnom stanj u. Kasnije se seao da je pro ao kroz neki grad, i video elinu kulu usred divljine. Al i to tek kada se putovanje zavr ilo, u jednoj jednostavnoj kamenoj kolibi, ija su s e vrata otvorila pred njim kada ga je napustila i poslednja snaga, i on pao prek o njenog praga. III

Kada je do ao k sebi, vrata su bila zatvorena, ali je zato njegov um bio ir om otvoren. S druge strane dogorevajue vatre sedeo je neki starac tu nog, pomalo gl upavog izraza lica kao u klovna koji je proerdao i izbrisao pedeset godina uvreda , sa uveanim i masnim porama i ono malo preostale dugake i sede kose. Sedeo je pre kr tenih nogu. S vremena na vreme, dok je D af prikupljao snagu da progovori, starac je podizao stra njicu i glasno ispu tao vetrove. "Uspeo si da se probije ", prozbori on posle izvesnog vremena. "Mislio sam da e umreti pre no to uspe . Mnogo ih je umrlo. Potrebna je jaka volja." "Dokle sam se to probio?" uspeo je da procedi D af. "Nalazimo se u Petlji. Petlji u vremenu, koja obuhvata nekoliko minuta. Ja sam je svezao, kao utoi te. Ovo je jedino mesto na kome sam bezbedan." "Ko si ti?" "Zovem se Kisun." "Jesi li ti jedan od oala?" Lice iza vatre pokaza iznenaenje. "Mnogo toga zna ." "Ne. Ne ba . Samo delie." "Mali broj ljudi je uo za oal." "Ja ih znam nekolicinu", odvrati D af. "Zaista?" Kisunov glas je postao tvri. "Voleo bih da ujem njihova imena." "Imao sam njihova pisma..." ree D af, ali uuta kada shvati da ne zna gde je ostavio te dragocene tragove koji su ga proveli kroz toliko pakla i raja. "Ko je napisao ta pisma?" upita Kisun. "Ljudi koji znaju... koji nagaaju... o Umetnosti." "Zaista? I ta ka u o njoj?" D af zavrte glavom. "Jo nisam dokuio krajnji smisao", primeti on. "Ali misli m da postoji neko more..." "Postoji", potvrdi Kisun. "I ti bi voleo da sazna gde da ga nae , kako da st igne do tamo, i kako da iz njega izvue mo." "Da. Voleo bih." "A za uzvrat", upita Kisun. " ta nudi za to prosveivanje?" "Nemam ni ta." "Pusti da to sam prosudim", odvrati Kisun, podigav i pogled prema krovu ko libe kao da je u dimu koji se tamo kovitlao ne to ugledao. "U redu", ree D af. "Mo e uzeti sve to eli od mene." "To mi zvui po teno." "Moram saznati. elim Umetnost." "Svakako. Svakako." "Pro iveo sam sve to mi je bilo potrebno", ree D af. Kisunov pogled se ponovo zaustavi na njemu. "Zaista? Sumnjam." " elim da dobijem... elim da dobijem..." ( ta? pomisli on. ta eli ?) "Obja njenja" zavr i on. "Pa, odakle da ponem?"

"Od mora", zatra i D af. "Ah, more." "Gde se nalazi?" "Jesi li ikada bio zaljubljen?" odvrati Kisun pitanjem. "Da, mislim da jesam." "To znai da si dva puta bio u Su tini. Jednom, prve noi koju si prespavao iz van utrobe. Drugi put, one noi koju si proveo pored ene koji si voleo. Ili je to m o da bio mu karac?" Nasmejao se. "Svejedno." "Su tina je more." "Su tina je more. I u njemu postoje ostrva, koja se zovu Efemerisi." " elim da poem tamo", izgovori D af te ko di ui. "Hoe . Jo jednom, hoe ." "Kada?" "Poslednje noi ivota. To je sve to nam sleduje. Tri uranjanja u san-more. M anje od toga, poludimo. Vi e..." "Da?" "Nismo vi e ljudska bia." "A Umetnost?" "Ah, da... mi ljenja se razlikuju o tome." "Poseduje li je?" "Posedujem li je?" "Tu Umetnost. Poseduje li je? Mo e li to uiniti? Mo e li me nauiti?" "Mo da." "Ti si jedan od oala", ree D af. "Mora je posedovati, je li tako?" "Jedan?" sti e odgovor. "Ja sam poslednji. Ja sam jedini." "Podeli je onda sa mnom. elim da promenim svet." "Ba triava ambicija." "Ne zajebavaj se sa mnom!" ree D af, jer je u njemu sve vi e rasla sumnja da ga starac smatra budalom. "Neu odavde otii praznih aka, Kisune. Ako steknem Umetnost mogu ui u Su tinu, je li tako? To je princip." "Odakle ti to obave tenje?" "Je li tako?" "Jeste. Ponovo te pitam: Odakle ti to obave tenje?" "Umem da pove em tragove. I dalje to inim." Iscerio se dok su se delii uklap ali u njegovoj glavi. "Su tina se u izvesnom smislu nalazi s druge strane sveta, j e li tako? A Umetnost ti dozvoljava da proe na drugu stranu, tako da se mo e tamo nai kada god po eli . Prst u Piti." "A?" "Neko je to tako nazvao. Prst u Piti." "Za to bi se zaustavio na prstu?" primeti Kisun. "Tano! Za to ne bih gurnuo celu jebenu ruku?" Na Kisunovom licu se pojavi gotovo divljenje. "Kakva teta", ree on, " to se ne mo e jo vi e razviti. Tada bih mo da mogao da sve ovo podelim sa tobom." "O emu to govori ?" "O tome da si jo pravi majmun. Ne mogu ti odati tajne iz moje glave. Suvi e su mone, suvi e opasne. Ne bi znao ta s njima. Zavr io bi prljajui Su tinu svojom detinj astom ambicijom. A Su tina mora biti sauvana." "Rekoh ti... ne odlazim odavde praznih aka. Mo e dobiti od mene ta god hoe . Sve to imam. Samo me naui." "Dae mi svoje telo?" upita Kisun. "Hoe li?" " ta?" "To je sve to ima za pogaanje. Hoe li mi ga dati?" Odgovor je pomeo D afa. "Tra i seks?" upita on. "Pobogu, ne." " ta onda? Ne razumem." "Meso i krv. Telo. elim da se uselim u tvoje telo." D af je posmatrao Kisuna koji je, pak, posmatrao njega. "Pa?" prozbori starac.

"Ne mo e jednostavno uskoiti u moju ko u", primeti D af. "Oh, ali mogu, im je isprazni ." "Ne verujem ti." "D afe, bar ti od svih ljudi ne bi trebalo nikada da ka e ne verujem. Neobino jeste pravilo. Postoje petlje u vremenu. Nalazimo se u jednoj od njih. U na im umo vima postoje vojske, koje ekaju da ponu sa mar em. I sunca u na im preponama i pike na nebu. Obraanja deluju u svakom stanju..." "Obraanja?" "Peticije! Zazivanja! Magija, magija! Ima je posvuda. U pravu si. Su tina jeste izvor, a Umetnost je njena brava i klju. A ti misli da mi je te ko da se uvuem u tvoju ko u. Zar ni ta nisi nauio?" "Pretpostavimo da pristanem." "Pretpostavimo da to uini ." " ta e se dogoditi sa mnom, ako moram da napustim svoje telo?" "Ostaje ovde. Kao duh. Nije bog zna ta, ali je dom. Vratiu se, posle izvesn og vremena. I meso i krv e ponovo biti tvoji." "Za to ti je uop te potrebno moje telo?" upita D af. "Potpuno je sjebano." "To je moja stvar", odvrati Kisun. "Moram znati." "Ali ja sam odluio da ti ne ka em. Ako eli Umetnost, onda bolje radi ono to ti se ka e. Nema izbora." Starevo pona anje... njegovo arogantno podsmevanje, sleganje ramenima, nain na koji je dr ao kapke napola spu tene kao da je eleo da ka e da bi samo traio pogled ka da bi svog gosta posmatrao irom otvorenih oiju... sve je to podsetilo D afa na Homer a. Mogli su lako biti dve polovine iste komedije; nezgrapna prostaina i podmukli stari jarac. im se setio Homera, neizbe no se prisetio i no a u d epu. Koliko puta e mor ati da zasee Kisunovo ilavo truplo pre no to ga agonija natera da progovori? Da li e morati da odsee stareve prste, zglavak po zglavak? Bio je spreman i na to. Mo da da mu odsee u i. A mo da da mu iskopa oi. ta god da bude potrebno, on e to uraditi. Vi e ne a mesta gadljivosti. Za to je suvi e kasno. Zavukao je aku u d ep, i obuhvatio no . Kisun je to primetio. "Ni ta ti ne razume , je li tako?" upita on, odjednom divlje poev i da ara pogle dom, kao da na brzinu oitava vazduh izmeu sebe i D afa. "Razumem ja mnogo vi e nego to ti misli ", odvrati D af. "Jasno mi je da nisam dovoljno ist za tebe. Nisam se... kako ono ree?... razvio. Da, razvio." "Rekao sam da si majmun." "Aha, jesi." "Uvredio sam majmuna." D af jo vr e stegnu no . Poeo je da se pridi e. "Da se nisi usudio", ree Kisun. "Kao da ma e crvenom maramom biku pred oima", ree D af kome se vrtelo u glavi d ok se naprezao da ustane, "... kada mi ka e da se nisam usudio. Video sam sva ta... in io sva ta..." Poeo je da vadi no iz d epa, "... ne pla im te se." Kisunove oi zavr i e sa brzim oitavanjem i usredsredi e se na o tricu. Izraz lica mu nije izra avao iznenaenje, kao Homerov; ali se zato na njemu ogledao strah. D afa pro e tanano zadovoljstvo kada to vide. Kisun poe da ustaje. Bio je dosta ni i od D afa, gotovo zakr ljao, i svaki ugao tela bio mu je blago iskrivljen, kao da su mu sve kosti i zglobovi nekada bili polomljeni, i na brzinu ponovo name teni. "Ne bi trebalo da proliva krv", ree on u urbano. "Ne u Petlji. To je jedno o d pravila Petlje, ne prolivati krv." "Koje ta!", ree D af, poei da zaobilazi oko vatre i pribli avajui se rtvi. "Istina je", ree Kisun, i uputi D afu krajnje udan, nakazan osmeh, "Za mene je pitanje asti da ne la em." "Godinu dana proveo sam radei u klanici", ree D af. "U Omahi, Nebraska. Kapi ji za zapad. Cele godine sam samo sekao meso. Dobro poznajem posao." Kisun je sada ve bio jako upla en. Povukao se uza zid kolibe, i ra irio ruke tra ei oslonac svuda oko sebe; D af pomisli kako lii na nekakvu junakinju iz nemog fil ma. Oi mu sada nisu bile napola otvorene, ve razrogaene i vla ne. Isto kao i usta, og

romna i vla na. Nije ak imao snage ni da preti; samo se tresao. D af ispru i aku i uhvati ga za urei vrat. Jako ga je stegnuo, zariv i mu prste i palac u ile. Zatim je prineo drugu aku, u kojoj je dr ao tupi no , do ugla Kisunovog levog oka. Starev dah smrdeo je poput vetrova koje ispu ta bolesnik. D af nije eleo da ga udahne, ali nije imao izbora, i istog trenutka kada je to uinio, shvatio je d a je zajeban. Taj dah je predstavljao ne to vi e od ukiseljenog vazduha. U njemu je bilo jo neega, to je luilo Kisunovo telo i to se zmijoliko uvlailo u njega... ili je b ar to poku alo. D af je pustio ko tunjavi vrat i povukao se. "Drkad ijo!" ree on, pljujui i ka ljui ne bi li izbacio zadah pre nego to se use li u njega. Kisun nije priznao da se pretvarao. "Zar me nee ubiti?" upita on. "Jesam li pomilovan?" Sada je on bio taj koji je napredovao; D af onaj koji se povlaio. "Sklanjaj se od mene!" viknu D af. "Ja sam samo starac!" "Osetio sam dah!" zaurla D af, lupiv i se pesnicom po grudima. "Poku ava da se uvue u mene!" "Ne", usprotivi se Kisun. "Ne la i me. Osetio sam!" I dalje je mogao. Te inu u pluima tamo gde je ranije nije bilo. Nastavio je da se povlai prema vratima, znajui da e ga drkad ija zaposesti ako ostane. "Ne odlazi", ree Kisun. "Ne otvaraj vrata." "Postoje i drugi putevi do Umetnosti", primeti D af. "Ne", opovrgnu Kisun. "Samo ja. Ostali su mrtvi. Niko drugi osim mene ne mo e ti pomoi." Ponovo je poku ao da se osmehne na onaj svoj udvoriki nain, poviv i skrhano te lo, ali i snishodljivost nije bila ni ta drugo do varka, isto kao i strah. Sve sam i trikovi da zadr i rtvu u blizini, kako bi mogao da se doepa njenog tela i krvi. D af nije imao nameru da nasedne po drugi put. Poku ao je da se odbrani od Kisunovog z avoenja uz pomo seanja. Seanja na zadovoljstva kojima bi se ponovo prepustio samo ka da bi uspeo da iz ove zamke izvue ivu glavu. Mislio je na enu iz Ilionisa, jednoruk og oveka iz Kentakija, milovanje buba vaba. Sva ta seanja spreavala su Kisuna da uspo stavi vlast nad njim. Posegnuo je akom iza sebe i zgrabio kvaku. "Ne otvaraj ih", ree Kisun. "Izlazim odavde." "Pogre io sam. Izvini. Potcenio sam te. Siguran sam da mo emo doi do nekakvog sporazuma? Kazau ti sve to te zanima. Uputiu te u Umetnost. Ja sam ne posedujem ve t inu. Ne u Petlji. Ali ti bi mogao da je stekne . Mogao bi je poneti sa sobom. Tamo napolje. Vratiti se s njom u svet. Ruka u piti! Samo ostani. Ostani, D afe. Dugo sam ovde bio sam. Potrebno mi je dru tvo. Neko kome u sve to objasniti. S kime u sve to podeliti." D af okrenu kvaku. Dok je to inio osetio je kako tlo pod njegovim nogama poi nje da podrhtava, i kao da se istog asa s druge strane vrata pojavila svetlost. I zgledala je suvi e iva za dnevnu svetlost, ali mora da je bila upravo to, jer na pr agu ga je saekalo samo sunce. "Ne ostavljaj me!" uo je Kisuna kako urla, i kroz taj vrisak osetio je ka ko mu upa utrobu na isti nain na koji ga je i dovukao ovamo. Ali stisak nije bio n i izdaleka onako jak kao pre. Ili je Kisun sagoreo suvi e energije u poku aju da uda hne svoj duh u D afa, ili je slabio zahvaljujui vlastitom besu. ta god bilo u pitanj u, mogao je da se odupre tom stisku, i to je dalje trei odmicao to je on bivao sve slabiji. Kada je bio nekih stotinu jardi od kolibe osvrnuo se, i uinilo mu se da j e video mrlju tame koja se kretala preko tla prema njemu, poput tamnog konopca k oji se razmotava. Nije se zadr ao da otkrije kakvim je trikom sada odluilo da se po slu i ono staro kopile, ve je nastavio da tri i tri, sledei vlastiti trag preko tla, d ok nije ugledao elinu kulu. Njeno prisustvo je nagove tavalo da su poku aji da se nase li ova pustopoljina, odavno napu teni. Iza nje, posle jo jednog bolnog sata, nalazi o se novi dokaz tog preduzetni tva. Grad koga se jedva seao, a kroz koji je posrui pr o ao na putu ovamo, na ijim ulicama ne samo da nije bilo ljudi niti vozila, ve ni bi

lo kakvih znakova, tako da je nalikovao na kulise koje je jo trebalo doterati za snimanje. Na pola milje posle njega, uzburkani vazduh nagovestio je da je stigao d o perimetara Petlje. Voljno se uhvatio uko tac sa pometnjom u vazduhu, pro av i kroz m esto stra ne dezorijentacije na kome nije bio siguran ak ni da hoda, i iznenada se na ao napolju na drugoj strani, vratio se u spokojnu, zvezdama obasjanu no. etrdeset osam asova kasnije, pijan u nekoj uliici u Santa Feu, doneo je dve krupne odluke. Prvu, da zadr i bradu koja mu je porasla za poslednjih nekoliko ne delja, kao podsetnik na potragu. I drugu, da e svaki deli uma, svaki nagove taj znan ja do koga je do ao o okultnom ivotu Amerike, svaki deli moi koji su mu pozajmile nje gove astralne oi, upotrebiti da ovlada Umetno u (Nek' se nosi Kisun; Nek' se nosi oal ), i tek kada ovlada njome, ponovo e se pojaviti obrijan. IV Nije mu bilo lako da se dr i obeanja koja je dao sam sebi. Bilo je toliko j ednostavnih zadovoljstava u kojima je mogao u ivati zahvaljujui moi koju je stekao; zadovoljstava kojih se odricao iz straha da ne iscrpi ono malo snage pre nego to prokrqyi put do vee. Sada je bilo najva nije da pronae nekog sadruga tragaa; nekoga ko bi mu moga o pomoi u njegovoj potrazi. Dva meseca je proveo u raspitivanju pre nego to su na povr inu isplivali ime i reputacija oveka kome je ova uloga savr eno odgovarala. Taj o vek je bio Riard Vesli Fleer, koji je... dok nedavno nije pao u nemilost... bio je dan od najhvaljenijih i najrevolucionarnijih umova na polju evolucionih prouavanj a; ef nekoliko istra ivakih programa u Bostonu i Va ingtonu; teoretiar po ijoj su svakoj primedbi kopale njegove kolege u potrazi za putokazima do njegovog narednog pro boja. Meutim, njegovu genijalnost poremetila je adikcija. Meskalin i njegovi deri vati doveli su ga na niske grane, na prilino zadovoljstvo mnogih njegovih kolega, koji nisu krili svoj prezir prema tom oveku, kada je njegova tajna bila obelodan jena. U mnogobrojnim lancima, D af je nai ao na isti filistarski uskogrudan ton, koji m se akadamska zajednica ograivala od svrgnutog vunderkinda, optu ujui njegove teori je da su apsurdne, a njegov moral smatrajui vrednim osude. D af nije davao pet para na prie o Fleerovom moralu. Njega su zainteresovale ovekove teorije, jer su se odl ino uklapale u njegovu ambiciju. Fleerova istra ivnja bila su usmerena na izolovanje i laboratorijsko sintetisanje sile u ivim organizmima koja ih nagoni da se razvi jaju. Kao i D af, i on je verovao da se nebo mo e ukrasti. Bila je potrebna velika upornost da se taj ovek pronae, meutim, D af ju je po sedovao u izobilju, i prona ao ga je u Mejnu. Genije je bio u krajnje oajnom stanju , balansirao je na ivici potpunog nervnog sloma. D af je bio oprezan. Nije odmah n a poetku izneo svoju molbu, ve se dodvoravao Fleeru, snabdevajui ga kvalitetnim drog ama koje on ve odavno nije mogao sebi da priu ti. Tek kada je stekao poverenje nark omana, poeo je da pravi posredne opaske o Fleerovim izuavanjima. U poetku Fleer uop te nije bio u stanju lucidno da razgovara o tome, ali D af je pa ljivo raspirio eravicu njegove opsesije, i posle izvesnog vremena vatra se rasplamsala. Kada se ve zapal ila, Fleer je imao to ta da ispria. Bio je ubeen da je dva puta bio sasvim blizu da i zoluje ono to je zvao Nuncio, glasnik. Ali zavr ni procesi bi mu uvek izmakli. D af m u je izlo io nekoliko vlastitih zapa anja na tu temu, do kojih je do ao itajui o okultno m. Na kraju je pa ljivo predlo io da se njih dvojica udru e u potrazi. Iako je on, D af, govorio renikom drevnih vremena... alhemiara i arobnjaka... a Fleer jezikom nauke, cilj im je bio isti, da poguraju evoluciju; da dalje razviju telo, a mo da i duh, ve takim sredstvima. U poetku se Fleer potcenjivaki odnosio prema ovim primedbama, ali polako je poeo da ih ceni, da bi na kraju prihvatio D afovu ponudu koja mu je omog uavala da ponovo pone da se bavi svojim istra ivanjima. D af je obeao Fleeru da ovog put a nee morati da radi u akademskoj ludnici, gde su sve vreme od njega tra ili da opr avdava svoj rad kako mu ne bi ukinuli fondove. Obeao je svom genijalnom prijatelj u-narkomanu dobro skriveno mesto za rad. Kada Nuncio bude izolovan, i njegovo udo stvoreno, Fleer e se ponovo pojaviti iz divljine i sravnie sa zemljom svoje klevet nike. Bila je to ponuda kojoj nije mogao da odoli niko sa fiksnom idejom.

Jedanaest meseci kasnije, Riard Vesli Fleer stajao je na granitnom rtu pac ifike obale Baje i proklinjao sebe to je podlegao D afovim isku enjima. Iza njega, u M isiji svete Katarine u kojoj je radio vei deo protekle godine, Veliko Delo (kako je D af voleo da ga naziva) bilo je okonano. Nuncio je postao stvarnost. Sasvim sig urno nije bilo jo mnogo slinih mesta za rad koju bi veina smatrala manje svetim od napu tene jezuitske misije, ali ovo preduzetni tvo je od samog poetka bilo puno parad oksa. Jedan od njih, bila je i veza izmeu D afa i njega. A drugi, me anje disciplin a koje su omoguile uspe no okonanje Velikog Dela. I trei, injenica da je sada, u trenu tku trijumfa, bio na ivici da uni ti Nuncio, pre no to padne u ruke istom onom oveku koji je omoguio njegovo stvaranje. Kako u njegovom stvaranju, tako i u njegovom ra injenju: sistem, opsesija i bol. Fleer je suvi e dobro poznavao dvoznanosti materije i da bi verovao da se ne to mo e potpuno uni titi. Stvari ne mogu biti otpronaene. Ali verovao je da niko nee lako uspeti da rekonstrui e eksperiment koji je on izveo ovde u divljini Kalifornijsko g zaliva, ako je promena koju su on i Raul uneli u dokaz bila dovoljna. On i deak (jo mu je bilo te ko da o Raulu razmi lja kao o deaku) morae da se pona aju kao najbolji lopovi, da pretresu vlastitu kuu kako bi uklonili i poslednji trag svog boravka. Kada spale sve bele ke voene tokom istra ivanja i bace u ubre svu opremu, sve mora iz gledati kao da Nuncio nikada i nije bio napravljen. Tek tada e moi da povede deaka, koji je jo potpirivao vatru ispred Misije, do ove litice, kako bi se, dr ei za ruke , mogli da bace s nje. Bila je vrlo strma, a u podno ju se nalazilo dosta iljatih s tena na koje se mogu nabosti i umreti. Plima e moi da spere njihovu krv i odnese t ela u Pacifik. Posao e biti obavljen, tu izmeu vatre i vode. Ni ta od toga nee spreiti nekog budueg istra ivaa da ponovo pronae Nuncio; pa ip k, veza disciplina i okolnosti koje su to ovde omoguile, bila je veoma osobita. Z arad dobrobiti oveanstva, Fleer se nadao da do toga nee doi jo dosta dugo. Imao je dob ar razlog da se tome nada. Bez D afovog udnog, napola intuitivnog razumevanja okult nih principa koje se ujedinilo s njegovom vlastitom naunom metodologijom, udo ne b i bilo postignuto, a koliko esto su ljudi od nauke saraivali sa ljudima od magije (spiritistikim hu kaima, kako ih je D af nazivao) u poku aju me anja tih ve tina? Bilo je d bro to nisu. Bilo je toliko opasnih stvari koje su mogle biti otkrivene. Okultist i ije je ifre D af odgonetnuo znali su vi e o prirodi stvari nego to je Fleer mogao i pr etpostaviti. Ispod njihovih metafora, njihovih pria o Kupanju pri Ponovnom raanju, i o zlatnom Potomstvu koje su zaeli oevi od olova, oni su te ili da stignu do istih re enja na kojima je on radio celog ivota. Ve takog naina da se podstakne evolucioni p oriv: da ljudsko bie prevazie samo sebe. Obscurum per obscurius, ignotum per ignot ius, savetovali su oni. Neka ono to je mrano i nejasno bude obja njeno jo mranijim i n ejasnijim, nepoznato jo nepoznatijim. Znali su o emu pi u. Koristei se svojom i njiho vom naukom Fleer je re io problem. Sintetisao je tenost koja e poneti veselu plimu ev olucije kroz svaki ivi sistem, poterav i (bar je on u to verovao) i najponizniju eli ju ka jednom vi em stanju. Nazvao ju je Nuncio: Glasnik. Sada mu je bilo jasno da joj je dao pogre no ime. Nije ona bila nikakav glasnik bogova, ve sam bog. Posedova la je vlastiti ivot. Imala je energiju i ambiciju. Morao ju je uni titi, pre nego to pone ponovo da ispisuje Genezu, poev i od Randolfa D afa kao Adama. "Oe?" Raul se pojavio iza njega. Deak je ponovo skinuo svu odeu. Posle mnogo god ina koje je proveo nag, jo nije bio u stanju da se navikne na odeu koja ga je sapi njala. I ponovo je upotrebio tu prokletu re. "Nisam ti ja otac", podsetio ga je Fleer. "Nikada nisam bio, niti u to ika da biti. Zar ne mo e to da utuvi u glavu?" Raul ga je kao i uvek slu ao. Nije imao beonjae i iz njegovih oiju bilo je t e ko bilo ta proitati, ali njegov postojani pogled uvek je uspevao da smek a Fleera. " ta eli ?" upita ga on mnogo bla e. "Vatra", odvrati deak. " ta vatra?" "Vetar, oe..." poe on. Podigao se u poslednjih nekoliko minuta, dolazio je pravo sa okeana. Kad a je Fleer krenuo za Raulom do prednjeg dela Misije u ijem zaklonu su podigli lomae

za Nuncio, utvrdio je da su se zabele ke razletele, i da mnoge od njih nisu uop te izgorele. "Proklet da si", ree Fleer, istovremeno besan i zbog svoje i zbog deakove n epa nje. "Rekao sam ti: nemoj stavljati odjednom previ e hartije." Uhvatio je Raula za ruku, pokrivenu svilenkastom dlakom, kao i celo njeg ovo telo. U nozdrve mu je prodro jak miris oprljene dlake; iznenadno poskakivanj e plamenova nekoliko puta je uspelo da iznenadi deaka. Znao je, da je Raul morao da prikupi i te kakvu hrabrost kako bi savladao svoj uroeni strah od vatre. Uradi o je to radi svog oca. Ni za koga drugog on to ne bi uinio. Fleer pokajniki zagrli Raula. Deak se priljubi uz njega, isto onako kako je to inio i u svojoj prethodnoj inkarnaciji, zaroniv i lice u miris ljudskog bia. "Bie najbolje da ih jednostavno pustimo", ree Fleer, posmatrajui kako novi n alet vetra podi e listove iz vatre i rasipa ih poput stranica kalendra, mnoge dane bola i inspiracije. Ako jedan ili dva i budu pronaeni, to je bilo malo verovatno du ovako puste obale, niko nee biti u stanju da iz njih izvue bilo kakav smisao. ele o je da potpuno oisti du u samo zbog svoje opsednutosti, ali zar nije trebalo da zn a, da je upravo ta ista opsednutost predstavljala jedan od kvaliteta koji su dov eli do ovog traenja i tragedije? Deak se odvojio od Fleera i vratio do vatre. "Ne Raule..." ree on, "... zaboravi na to... neka lete..." Deak je odluio da se oglu i; tim se trikom oduvek slu io, ak i pre nego to je Nu ncio izvr io promene u njemu. Koliko je samo puta Fleer pozvao majmuna Raula, a kuk avna ivotinja se namerno oglu ila? Ta perverznost je u velikoj meri ohrabrila Fleera da upravo na njemu isproba Veliko Delo: apat ljudskosti u majmunu Nuncio je pret vorio u vrisak. Meutim, Raul nije poku ao da ponovo sakupi razbacane listove hartije. Njego vo malo, zdepasto telo bilo je napeto, glava podignuta uvis. Nju io je vazduh. " ta je bilo?" upita Fleer. "Namirisao si nekoga?" "Da." "Gde?" "Dolazi uz brdo." Fleer je dobro znao da mo e verovati Raulovim zapa anjima. injenica to on, Fleer , nije ni ta niti uo niti namirisao, jednostavno je svedoila o slabljenju njegovih ul a. Nije morao ni da pita iz kog pravca je dolazio njihov posetilac. Do Misije je vodio samo jedan put. Krenje i tog jednog puta kroz tako negostoljubiv teren, a zatim uz strmo brdo, mora da je i te kako stavilo na probu ak i mazohizam Jezuita . Sagradili su jedan put, i Misiju, a zatim su, verovatno ne na av i ovde gore Boga, ispraznili ovo mesto. Ako su njihovi duhovi ikada lepr ali ovuda, sada e pronai bo an stvo, pomisli Fleer, u tri epruvete plave tenosti. Pronai e ga i ovek koji je stizao uzbrdo. To je mogao biti samo D af. Niko drugi nije znao da su ovde. "Nek' je proklet", izgovori Fleer. "Za to sada? Za to ba sada?" Bilo je to glupo pitanje. D af je re io da upravo sada doe, jer je znao da se protiv njegovog Velikog Dela kuje zavera. Umeo je da boravi i na mestu na kome se nije nalazio; da za sobom ostavi odjek koji je za njega pijunirao. Fleer nije z nao kako je to postizao. Nema sumnje da se radilo o jednom od D afovih obraanja. Ne koj vrsti manjih umnih-trikova koje bi Fleer nekada odbacio kao prevaru, kao i mn oge druge stvari. D afu e biti potrebno jo nekoliko minuta da se popne do vrha, ali to je u svakom sluaju bilo suvi e malo da Fleer i deak zavr e ono to su zapoeli. Ako bude efikasan, Fleer je mogao da obavi samo jo dve stvari. Obe su bile od ivotne va nosti. Prva, da ubije Raula i otarasi se njegovog tela, iz ijeg transf ormisanog sistema bi neki obrazovani ispitiva mogao da dokona prirodu Nuncia. Dru ga, da uni ti tri fiole koje su se nalazile u Misiji. Zato se sada tamo vratio, kroz haos koji je sa zadovoljstvom stvorio. Ra ul ga je sledio, gazei bos po razbijenim instrumentima i polomljenom name taju, do unutra njeg svetili ta. Ovo je bila jedina prostoriju koja nije bila zaposednuta tok om rada na Velikom Delu. Bila je to jednostavna elija u kojoj su se nalazili samo sto, stolica i jedan pretpotopni stereo. Stolica je bila postavljena ispred pro zora koji je gledao na okean. Ovde su, prvih dana po Raulovoj uspe noj transmutaci ji, pre nego to je Fleer shvatio pravu svrhu i posledice Nuncija to je kasnije nadv ilo senku nad njegov trijumf, ovek i deak sedeli i posmatrali nebo, i zajedno slu al

i Mocarta. U jednoj od prvih lekcija, Fleer mu je kazao da sve tajne jesu fusnote za muziku. Pre svega, muzika. Sada vi e nije bilo uzvi enog Mocarta; niti posmatranja neba; gotovo je sa as ovima punim ljubavi. Bilo je vremena samo za jedan pucanj. Fleer izvadi pi tolj koj i se nalazio pored njegovog meskalina u ladici stola. "Vreme je da umremo?" upita Raul. Znao je da e do ovoga doi. Ali ne tako brzo. "Da." "Trebalo bi da iziemo napolje", primeti deak. "Odemo do ivice." "Ne. Nemamo vi e vremena. Ja... moram ne to obaviti pre nego to ti se pridru im ." "Ali rekao si zajedno." "Znam." "Obeao si zajedno." "Pobogu, Raule! Rekoh: Znam! Ali tu se ni ta ne mo e. On dolazi. Ako te otrg ne od mene, ivog ili mrtvog, iskoristie te. Iskasapie te. I otkrie kako Nuncio deluj e u tebi!" Nameravao je da ga zapla i ovim reima, i uspeo je. Raul je zajecao, sav u asn ut. Zakoraio je unazad kada je Fleer podigao pi tolj. "Uskoro u biti s tobom", ree Fleer. "Kunem se. im budem mogao." "Molim te, oe..." "Nisam ti ja otac! Jednom za svagda, nisam ja niiji otac!" Ovim ispadom uspeo je da potre svu vlast koju je imao nad Raulom. Pre no to je Fleer uspeo da nani ani, deak je zbrisao kroz vrata. Ipak je divlje opalio, me tak je pogodio zid, a on se dao u poteru, opaliv i i po drugi put. Meutim, deak je p osedovao majmunsku okretnost. Protrao je kroz laboratoriju i izleteo na sunce pre no to je Fleer uspeo da ispali trei metak. Istrao je i nestao. Fleer je odbacio pi tolj. Samo bi traio dragoceno preostalo vreme ako bi kre nuo u poteru za Raulom. Bie bolje da te minute iskoristi da se otarasi Nuncia. Im ao je sasvim malo te dragocene tenosti, ali dovoljno da napravi pravu evolucionu pusto u svakom sistemu koji njome uprlja. Kovao je zaveru protiv nje ve nekoliko d ana i noi, smi ljajui najbezbedniji nain da je se otarasi. Znao je da je ne mo e jednos tavno prosuti. ta bi mogla uiniti ako dospe u zemlju? Njegova najvea nada, zakljuio je... to jest njegova jedina nada... bila je da je baci u Pacifik. To mu se inilo nekako najpogodnije. Svoj dugaki uspon do sada njeg stepena razvoja njegova vrsta otpoela je u okeanu i tamo je... u bezbrojnim oblicima odreenih morskih ivotinja... prvi put primetio potrebu stvari da postanu ne to to nisu. Tragove ka re enju koje s u predstavljale tri epruvete Nuncia. Sada e taj odgovor vratiti elementu koji ga je inspirisao. Nuncio e bukvalno postati kap u okeanu, njegove e moi biti u toj mer i razbla ene da e biti zanemarljive. Pri ao je radnom stolu na kome su epruvete jo stajale u stalku. Bog u tri b oice, mleno plav, poput neba De La Franeska. Destilat se uzburkao, kao da je pokren uo vlastite unutra nje plime. A ako je slutio da mu se pribli ava, da li su mu takoe bile poznate njegove namere? Tako je malo znao o onome to je stvorio. Mo da je moga o da mu ita misli. Iznenada se zaustavio, ipak je on bio naunik koji nije mogao da ostane ra vnodu an prema ovom fenomenu. Znao je da je ova tenost mona, ali da poseduje mo da vr i samofermentaciju koju je sada ispoljavala... da je ak sposobna za primitivno kre tanje, kako se inilo; pela se uz zidove epruvete... to ga je zapanjilo. Pokolebao se. Otkud mu pravo da svetu uskrati jedno ovakvo udo? Da li je apetit te tenosti zaista u toj meri nezdrav? Samo je elela da ubrza uspon stvari. Da napravi krzno od krlju ti. Meso od krzna. Mo da, duh od mesa. Kakva prijatna pomisao. A onda se setio Randolfa D afa, iz Omahe u Nebraski, koji je nekada bio ka sapin i otvara Zagubljenih pisama; sakuplja tuih tajni. Hoe li jedan takav ovek pravi lno upotrebiti Nuncio? Ako bi se na ao u rukama nekoga ko je blage naravi i pun lj ubavi, Veliko Delo mogao bi da uspostavi sveop te papinstvo, da svako ljudsko bie d oe u dodir sa znaenjem svog Stvaranja. Meutim, u D afu nije bilo ljubavi, i on nije b io blage naravi. On je bio kradljivac otkrovenja, arobnjak koji se nije trudio da shvati principe svoje ve tine, cilj mu je bio samo da se pomou nje uzdigne. Imajui u vidu tu injenicu, nije se postavljalo pitanje, da li je imao prav

o da uni ti udo, ve je ono pre trebalo da glasi, kako se uop te usuivao da okleva? Zakoraio je prema epruvetama, sa novom re eno u. Nuncio je znao da mu eli zlo. Odgovorio je pomahnitalom aktivno u, penjui se uz staklene zidove kako je najbolje u meo, mukanjem se suprotstavljajui zatvoru. Kada je Fleer posegao da i upa stalak, postala mu je jasna njegova prava nam era. Nuncio nije jednostavno eleo da pobegne. eleo je da svoja uda isproba upravo n a onom telu koje mu je elelo zlo. eleo je da ponovo stvori svog Tvorca. Suvi e je kasno to shvatio da bi ne to preduzeo. Pre no to je uspeo da povue i spru enu aku, ili da se zakloni, jedna od epruveta se rasprsla. Fleer je osetio da m u je staklo poseklo dlan, i da ga je Nuncio poprskao. Zateturao se to dalje od nj ega, podigav i aku ispred lica. Imao je nekoliko posekotina, od kojih je jedna bila naroito velika i presecala mu dlan, kao da ga je neko zaparao ekserom. Od bola m u se zavrtelo u glavi, ali to je potrajalo samo trenutak, vrtoglavica i bol. Ono to je potom usledilo predstavljalo je sasvim drugaije oseanje. Nije to ak bilo ni o seanje. To bi bio previ e trivijalan opis. Bilo je to kao direktno ukljuivanje u Moc arta; muzika koja je mimoilazila u i i prodirala pravo u du u. Po to ju je uo, nikada v i e nee biti isti. V Randolf je ugledao dim koji se dizao iz vatri ispred Misije kada je zavi o za prvu okuku na dugakom usponu uz brdo, to je potvrdilo sumnju koja ga je izjed ala ve danima: da se njegov unajmljeni genije pobunio. Dao je gas tako da je moto r d ipa poeo da turira, psujui pra inu koja se u oblacima podizala iza tokova, usled ega se njegovo uspinjanje pretvorilo u naporno milenje. Do danas je i njemu i Fleeru odgovaralo da se na Velikom Delu radi daleko od civilizacije, iako je morao da bude veoma ubedljiv kada je trebalo da opremi laboratoriju svim onim istananim in strumentima koje je Fleer zahtevao da ima na jednom tako udaljenom mestu. Meutim, njemu to ovih dana uop te nije bilo te ko. Putovanje u Petlju potpirilo je vatru u D a fovim oima. Ono to je kazala ena iz Ilionoisa ije ime nikada nije saznao: Video si n e to neobino, je li tako? sada se pokazalo i te kako tanim. Video je mesto van vreme na, i sebe u njemu, zakoraio je na drugu stranu zdravog razuma zahvaljujui svojoj gladi za Umetno u. Ljudi su sve to znali mada nikada nisu bili u stanju da tu misao pretoe u rei. Primeivali su to u njegovom pogledu, pa su, da li iz straha ili stra hopo tovanja, izvr avali ono to se od njih tra ilo. Meutim, Fleer je od samog poetka bio izuzetak. Sitni gresi i oajanje uinili s u ga popustljivim, ali taj je ovek i dalje imao svoju volju. etiri puta je odbio D a fovu ponudu da izie iz skrovi ta i ponovo otpone sa eksperimentima, iako ga je D af u svakoj prilici podseao na to koliko mu je bilo te ko da ue u trag izgubljenom geniju i koliko silno eli da rade zajedno. Sve etiri ponude zasladio je skromnom koliinom meskalina, uvek mu obeav i jo , takoe obeavajui da e mu obezbediti uslove kakve za eli samo pristane da se vrati svojim izuavanjima. Jo od trenutka kada je prvi put proi tao lanak o Fleerovim radikalnim teorijama bilo mu je jasno da bi pomou njih mogao da prevari sistem koji se ispreio izmeu njega i Umetnosti. Uop te nije sumnjao u to da je put do Su tine poploan testovima i poku ajima, koje su smislili visokoumni guru i ili suludi amani poput Kisuna kako bi spreili nedostojne umove, nedostojne po nj ihovoj proceni, da se pribli e Najsvetijem od Svetog. U tome nije bilo nieg novog. Meutim, uz Fleerovu pomo mogao je da pomrsi raune guruima; da se doepa moi zaobilazei h. Veliko Delo e mu pomoi da se razvije izvan sposobnosti bilo kog od samozvanih m udraca, i Umetnost e propevati u njegovim prstima. U poetku, po to je opremio laboratoriju po Fleerovim zahtevima, i ponudio mu izvesna razmi ljanja o problemu koja je napabirio iz Zagubljenih pisama, D af je ost avio maestra samog, snabdevajui ga (morskim zvezdama, je evima; meskalinom; jednim majmunom) po potrebi, ali poseujui ga samo jednom meseno. Svaki put bi D af proveo sa Fleerom dvadeset etiri sata, pijui i traajui o onome to je pokupio iz akademskih krug ova kako bi zadovoljio Fleerovu znati elju. Posle jedanaest takvih poseta, osetiv i d a su istra ivanja u Misiji poela da se privode nekakvom kraju, poeo je da ga poseuje redovnije. Svaki put je priman sa sve manjom dobrodo licom. Jednom prilikom je Flee

r ak poku ao da uop te ne pusti D afa u Misiju, pri emu je do lo do neravnopravne borbe. F leer nije bio nikakav borac. Njegovo pogrbljeno, neuhranjeno telo svedoilo je o to me da je od svoje rane mladosti vreme provodio nad knjigom. Po to je dobio batine, bio je prinuen da ga pusti unutra. Unutra je D af prona ao majmuna koji se zahvaljuj ui Fleerovom destilatu, Nunciu, transformisao u ru no, ali nedvosmisleno oveje dete. V e tada, u trenutku velikog trijumfa, D af je primetio nagove taje nervnog sloma kome je Fleer, van svake sumnje, konano podlegao. Nelagodno se oseao zbog onoga to su pos tigli. Meutim, D af je bio neopisivo zadovoljan tako da znake upozorenja nije shvat io ozbiljno. ak je predlo io da sam isproba Nuncio, odmah na licu mesta. Fleer se us protivio; predlo io je da priekaju nekoliko meseci tokom kojih e obaviti jo neka izuav anja pre nego to se D af odlui na tako rizian korak. Nuncio je jo suvi e nepostojan, tvr dio je on. eleo je da ispita kako deluje na deakov sistem pre nego to obavi bilo ka kve nove testove. ta ako se za nedelju dana poka e pogubnim po dete? Ili za dan? To je bilo dovoljno da se D af za izvesno vreme ohladi. Ostavio je Fleera da obavi na vedene testove, navraajui od tada svake nedelje, i tokom svake posete postajao je sve svesniji Fleerovog rastrojstva, meutim, pretpostavio je da mu vlastiti ponos z bog ivotnog dela nee dozvoliti da poku a da ga uni ti. Sada, dok su sada jata nagorelih bele aka letela preko tla prema njemu, pr oklinjao je svoje verovanje. Izi ao je iz d ipa i stao da se probija kroz razbacane vatre prema Misiji. Oduvek mu je ovo mesto izgledalo nekako apokaliptino. Zemlji te je bilo tako suvo i peskovito da na njemu nije raslo ni ta drugo do nekoliko zakr l jalih juka; Misija je bila sme tena na samoj ivici stene tako da e je, jedne zime, Pacifik neizbe no progutati. Pelikani i tropske ptice dizali su graju u visini. Danas su samo rei letele. Zidovi Misije bili su pocrneli od dima na mesti ma gde su vatre potpaljene u njihovoj neposrednoj blizini. Tlo je bilo prekriven o pepelom, koji je bio ak manje plodan i od peska. Ni ta vi e nije bilo kao pre. Kada je zakoraio kroz otvorena vrata pozvao je Fleera po imenu; jo dok se p eo uz brdo obuzela ga je zebnja koja je sada ve gotovo prerasla u strah, ne za se be, ve za Veliko Delo. Bilo mu je drago to je do ao naoru an. Ako je Fleer konano izgubi o razum mo da e ak morati da ga prisili da mu preda formulu za spravljanje Nuncia. N ee mu biti prvi put da krene u potragu za znanjem sa oru jem u d epu. To je ponekad b ilo neophodno. Unutra je vladao haos; oprema vredna nekolko stotina hiljada dolara... d obijena ulagivanjem, iznuivanjem ili zavoenjem akademika koji su mu davali sve to b i zatra io samo da odvrati svoj pogled sa njih... uni tena; povr ine stolova oi ene jednim zamahom ruke. Svi prozori bili su irom otvoreni tako da je topao i slani vetar s a Pacifika duvao kroz zdanje. D af se, izbegavajui krhotine, uputio pravo do Fleerov e omiljene prostorije, elije koju je jednom (pod velikom dozom meskalina) nazvao klinom u rupi svoga srca. Nalazio se tamo, bio je iv i sedeo je u svojoj stolici ispred otvorenog p rozora, zurei u sunce: upravo tako je oslepeo na desno oko. Na sebi je imao istu otrcanu ko ulju i prevelike pantalone koje nikada nije skidao; isti u iljeni, neobri jani profil; kosa, koja je poela da sedi, pokupljena u konjski rep (njegov jedini ustupak ta tini), sve je bilo tu. D afu je ak i njegovo dr anje... ake u krilu, telo po grbljeno... bilo poznato, imao je prilike da ga vidi nebrojeno puta. Pa ipak, ne t o u tom prizoru nije bilo kako treba, i to je bilo dovoljno da D af zastane na vra tima, i ne zakorai u eliju. inilo se da je Fleer bio suvi e pri sebi. Sve u vezi s nji m izgledalo je nekako suvi e savr eno: bio je zami ljen, zurio je u sunce, svaka njego va pora i bora zahtevale su da im D afova bolna mre njaa posveti pa nju, kao da je njeg ov portret radilo hiljadu minijaturista i da je svakom od njih bio dat po in subj ekta, tako da su svoj deo obradili pomou etkica od samo jedne dlake i to do detalj a od kojih je oveku pripadala muka. Ostali deo sobe... zidovi, prozor, pa ak i sto lica na kojoj je Fleer sedeo... izlazili su iz fokusa, jer nisu bili u stanju da se nadmeu sa prevelikom stvarno u ovog oveka. D af je zatvorio oi pred ovim portretom. Predstavljao je preveliki teret za njegova ula. Pripala mu je muka od njega. Kroz tamu je zauo Fleerov glas, nemuzika lan kao i uvek.

"Lo e vesti", ree on veoma tiho. "Za to?" upita D af, ne podigav i kapke. Iako su mu oi bile zatvorene, prokleto je dobro znao da mu se to udo obratilo ne pomeriv i ni jezik ni usne. "Samo otidi", ree Fleer. "I da." " ta da?" "U pravu si. Grlo mi vi e nije potrebno." "Nisam rekao..." "Ni ne mora , D afe. Nalazim se u tvojoj glavi. Ono je unutra, D afe. Gore je nego to sam mislio. Mora otii..." Jaina glasa se smanjila, iako su rei i dalje nadirale. D af je poku ao da ih r azabere, ali veina mu je promakla. Ne to o tome da li postajemo nebo?, ta li? Da, up ravo to je kazao: "...da li postajemo nebo?" "O emu to pria ?" upita D af. "Otvori oi", odvrati Fleer. "Muka mi je da te gledam." "Oseanje je obostrano. Ali ipak... trebalo bi da otvori oi. Da vidi kako udo deluje." "Kakvo udo?" "Samo pogledaj." Poslu ao je Fleera. Prizor je bio isti kao i trenutak pre nego to ih je zatv orio. Veliki prozor; ovek sedi ispred njega. Istovetno. "Nuncio je u meni", objavi Fleer u D afovoj glavi. Nijedan mi i na licu mu se nije pomerio. Ni usna mu nije zaigrala. Ni trepavica zadrhtala. Ista ona u asna sv r enost. "Hoe da ka e da si ga ispitao na sebi?" upita D af. "Posle svega to si mi kazao? " "On menja sve, D afe. To je bi za lea sveta." "Uzeo si ga! Trebalo je da ja to uinim!" "Nisam ga uzeo. On je uzeo mene. Poseduje vlastiti ivot, D afe. Hteo sam da ga uni tim, ali mi on to nije dozvolio." "Kao prvo, za to si hteo da ga uni ti ? To je Veliko Delo." "Zato to se ne pona a onako kao to sam mislio da e se pona ati. Njega ne zanima telo, D afe, osim kao prikrivena misao. On se poigrava umom. Misao uzima kao insp iraciju, i be i s njom. ini od nas ono to se nadamo da emo biti, ili se pla imo da jesm o. Ili oboje. Mo da oboje." "Ti se nisi izmenio", primeti D af. "Zvui mi isto." "Ali govorim u tvojoj glavi", podseti ga Fleer. "Da li sam to ikada ranij e inio?" "Znai, telepatija je budunost na e vrste", odvrati D af. "To i nije neko iznen aenje. Ti si samo ubrzao proces. ablji skok od nekoliko hiljada godina." "Hou li biti nebo?" ponovo upita Fleer. "To elim da budem." "Pa, budi", ree D af. "Moje ambicije su vee." "Da. Da, znam, Utoliko gore. Zato sam poku ao da te spreim da ga se doepa . Da ga onemoguim da te iskoristi. Ali omeo me je u tome. Video sam otvoren prozor i nisam mogao da se maknem od njega. Od Nuncia sam tako pospan. Naterao me je da s ednem, i zapitam se: Da li u... da li u biti nebo?" "Spreio te je da me prevari ", primeti D af. "On samo eli da bude iskori en." "Mmmmm." "Gde je ostatak? Nisi uzeo sve." "Nisam", odvrati Fleer. Izgubio je sposobnost obmane. "Ali molim te, nemo j..." "Gde je?" ponovi D af, zakoraiv i u prostoriju. "Ima ga kod sebe?" Kada je krenuo napred na ko i je osetio mno tvo siu nih etkica, kao da je u ao u k akav gusti oblak nevidljivih mu ica. To oseanje je trebalo da ga upozori da ne dira Fleera, ali on je suvi e eleo da se doepa Nuncia, tako da na njega nije obratio pa nju . Spustio je prste na Fleerovo rame. im je do lo do kontakta prilika kao da se raspa la, pretvorila u oblak mu ica... sivih, belih i crvenih... koji se zaleteo na njeg a poput polenske oluje. U glavi je zauo smeh genija, i D af je znao da se ne smeje njemu, ve samom o

sloboenju, stresanju te ko e od dosadne pra ine, koja je poela da se skuplja po njemu od samog roenja, postojano se uveavajui sve dok nije zaustavila sve osim najbistrij ih prodora duha. Sada, po to je pra ina bila oduvana, Fleer je i dalje ostao da sedi na stolici kao i do tada. Samo je sada bio u aren. "Jesam li suvi e sjajan?" upita on. "Izvini." Smanjio je jainu plamena. "I ja elim to isto!" ree D af. "I to smesta." "Znam", odvrati Fleer. "U stanju sam da osetim tvoju potrebu. Prljavo, D af e, prljavo. Ti si opasan. Mislim da do ovog trenutka nisam bio uop te svestan koli ko si opasan. itam te skroz naskroz. Upoznajem tvoju pro lost." Na trenutak je zast ao, a zatim jauknuo, dugo i s puno bola. "Ubio si oveka", ree on. "Zaslu io je." "Ispreio ti se na putu. A ovaj drugi koga vidim... Kisun, je li tako? Je li i on umro?" "Nije." "Ali bilo bi ti milo da si to uinio? Oseam mr nju u tebi." "Da, ubio bih ga da sam bio u prilici", osmehnuo se. "A mislim da bi i mene", zakljui Fleer. "Je li ti to no u d epu", upita on, " ili si samo srean to me vidi ?" " elim Nuncio", ree D af. " elim ga i on eli mene..." Okrenuo se da poe. Fleer ga pozva. "Utie na um, D afe. Mo da i na du u. Zar ne shvata ? Spolja nema nieg to ne poinj znutra. U stvarnosti ne postoji ni ta to prvo nije bilo odsanjano. Ja? Ja nikada ni sam eleo svoje telo, slu ilo mi je samo kao vozilo. Ali ti, D afe. Ti! Tvoj um je pun govana. Razmisli o tome. Razmisli o tome ta e Nuncio uveati. Preklinjem te..." Ova usrdna molba, udahnuta mu u lobanju, naterala je D afa da se na trenut ak zaustavi, osvrne i pogleda portret. Ustao je sa stolice, mada se po izrazu na Fleerovom licu videlo da je za njega predstavljalo pravo muenje da se odvoji od p rizora. "Preklinjem te", ponovi on. "Nemoj mu dozvoliti da te iskoristi." Fleer ispru i aku prema D afovom ramenu, ali ovaj se povukao van njegovog doma a ja, prelazei u laboratoriju. Pogled mu se gotovo istog asa zaustavio na radnom sto lu i dve preostale epruvete na stalku, ija je sadr ina kljuala sputana staklom. "Predivno", izgovori D af i zakorai prema njima, a Nuncio stade da poskakuj e, poput psa koji eli da lizne gospodara po licu. Njegovo ulagivanje bilo je doka z da je Fleerov strah bio neosnovan. On, Randolf D af, bio je u ovoj razmeni onaj k oji koristi. A Nuncio iskori teni. Fleer je nastavio sa upozorenjima u njegovoj glavi: "Sva tvoja okrutnost, D afe, svi strahovi, sva tvoja glupost, kukaviluk. Sv e e se preobraziti. Jesi li spreman na to? Mislim da nisi. Pokazae ti suvi e." "Ne postoji suvi e", ree D af, iskljuujui proteste, i posegnu za bli om epruvetom . Nuncio je jedva doekao. Razbio je staklo, i poskoio da se sretne s njegovom ko om. Istog asa je saznao (i u asnuo se), Nuncio je predao poruku pri prvom kontaktu. U istom trenutku D af je shvatio da je Fleer bio u pravu, ali vi e nije mogao da isprav i gre ku. Nuncia uop te nije zanimalo, ili ga je zanimalo tek povr no, da izmeni pored ak njegovih elija. Ako do toga i doe, to e biti samo kao posledica neke dublje prom ene. Gledao je na njegovu anatomiju kao na orsokak. Ono malo pobolj anja koje je mo gao napraviti u tom sistemu nije ulazilo u njegov vidokrug. Nije nameravao da gu bi vreme na stvaranje finijih zglobova na prstima ili popravljanje dvanaestopalan og creva. Bio je jevanelista, a ne kozmetiar. Njegov cilj bio je um. Um koji je ko ristio telo za svoje zadovoljenje, ak i onda kada je to zadovoljavanje tetilo vozi lu. Um koji je predstavljao izvor gladi za transformacijom i njenog najvatrenije g i najkreativnijeg agenta. D af je eleo da preklinje za pomo, meutim, Nuncio je ve ovladao njegovim korte ksom, tako da nije mogao da prozbori ni re. Ni molitva ne bi bila od vee pomoi. Nun cio je bio Bog. Ranije u boci; sada u njegovom telu. Nije ak mogao ni da umre, ia ko mu se ceo sistem tako divljaki tresao da se inilo da e svakog trenutka sam sebe da rastrgne. Nuncio je zabranjivao sve osim onoga na emu je sam radio. Svog zastr a ujueg rada na usavr avanju.

Prvo to je uinio bilo je da mu vrati seanje unazad kroz ivot koji je pro iveo do trenutka kada ga je dodirnuo, podstiui svaki dogaaj dok nije naleteo na vode u u trobi njegove majke. Bio mu je podaren trenutak bolne nostalgije za tim mestom.. . njegovim mirom, sigurno u... pre nego to je sopstveni ivot do ao da ga ponovo izvue na polje i povede na povratno putovanje, ponovo ga odvev i u Omahu u kojoj je iveo sas vim obinim ivotom. Od onog trenutka kada je postao svestan svog postojanja, u njeg ovom ivotu bilo je jako puno besa. Protiv beznaajnosti i opreznosti; protiv uspe nih i zavodnika, onih koji su osvajali devojke i napredovali u koli. Ponovo je sve t o iskusio, samo pojaano: kao da se elija raka goji u tren oka, izobliujui ga. Video je roditelje kako kopne, i sebe koji nije mogao to da sprei, ili... kada su umrli ... kako ih ali, ipak pun besa, jer nije znao zbog ega su iveli, niti zbog ega su se potrudili da njega donesu na svet. Ponovo se zaljubio, dva puta. Ponovo je bio odbijen, dva puta. Pothranjivao je povreenost, ulep avao o iljke, dozvolio da se bes i dalje goji u njemu. A izmeu tih znaajnih padova, stalno menjanje poslova koje ni je uspevao da zadr i, i ljudi koji su iz dana u dan zaboravljali njegovo ime; Bo ii s u se smenjivali, a samo ih je starenje obele avalo. Nikada nije uspeo ni izdaleka da shvati zbog ega je stvoren... zbog ega je bilo ko stvoren, kada je sve bilo pre vara i pretvaranje i ionako se zavr avalo u ni tavilu. A onda se na ao u prostoriji na raskr u, prepunoj Zagubljenih pisama, i iznen ada je njegov bes poeo da odzvanja od obale do obale, divlji, zbunjeni ljudi popu t njega ubadali su svoju pometenost u nadi da e nazreti smisao kada prokrvari. Ne ki od njih i jesu. Spotakli su se o tajne, premda samo na trenutak. Imao je ak i dokaz za to. Znake i ifre; Medaljon oala koji je pao u njegove ruke. Trenutak kasn ije zario je no Homeru u glavu, i pobegao, ponev i jedino paketi putokaza, kuda su g a noge ponele, sa svakim novim korakom stiui sve veu mo, do Los Alamosa, i Petlje, i na kraju do Misije svete Katarine. I dalje nije znao zbog ega je stvoren, ali u svoje etiri decenije dovoljno toga je napabirio tako da je Nuncio mogao da mu da privremeni odgovor. Besa radi . Osvete radi. Da bi stekao mo i iskoristio je. Na trenutak je ostao da lebdi iznad tog prizora i video sebe na podu, sk lupanog meu krhotinama stakla, kako ste e lobanju u elji da je sprei da se ne raspolut i. Fleer mu je u ao u vidno polje. Kao da se nasrtljivo obraao njegovom telu, meutim, D af nije mogao da uje rei. Bez sumnje je dr ao neki kreposni govor o nemoi ljudskih n astojanja. Iznenada je poleteo prema telu sa podignutim rukama, i nasrnuo na nje ga pesnicama. Ono se raspalo kao i portret kod prozora. D af je urlao dok je od nj egovog izbaenog duha tra eno da se vrati u supstancu na podu, dok je uvlaen u njegov u anatomiju koju je zaposeo Nuncio. Otvorio je oi i pogledao u oveka koji ga je oslobodio ljuske, sagledav i Flee ra u sasvim novom svetlu. Od samog poetka, njih dvojica bili su lo par, osnovni principi njihovog pa rtnerstva zbunjivali su obojicu. Meutim, sada je D af sasvim jasno shvatao taj meha nizam. Bili su jedan drugom nemezis. Na celoj zemlji nisu postojala dva entiteta koja su bila tako savr eno u svemu suprotna. Fleer je voleo svetlost kako je mogao da je voli samo neko ko se u asava neznanja; oslepeo je na jedno oko usled gledan ja u lice sunca. On vi e nije bio Randolf D af, ve D af, jedan i jedini, koji je bio u ljubavi sa tamom u kojoj je njegov bes prona ao svoju hranu i izraz. Tama koju je pohodio san i gde poinje putovanje do san-mora s druge strane spavanja. Bilo je t o bolno, kao to je bila bolna i lekcija koju mu je odr ao Nuncio, ali ba dobro to se podsetio ta je bio. I ne samo da se podsetio, bio je uvean kroz staklo vlastite is torije. Sada se nije nalazio u tami, ve je bio sazdan od nje, i bio je u stanju d a se slu i Umetno u. aka ga je ve svrbela da to i uini. A sa tim svrabom do lo je i sazna je kako da pomeri veo i ue u Su tinu. Nije mu potreban obred. Nisu mu potrebne ni rt ve. On je evoluirana du a. Njegove potrebe nisu se mogle porei, a potreba je imao n a pretek. Meutim, na putu do tog novog ja, igrom sluaja stvorio je silu koja e mu se, ako je ne zaustavi ovde i sada, suprotstavljati tokom celog puta. Podigao se; n ije mu bilo potrebno da uje izazov sa Fleerovih usana pa da zna da su obojica sves ni neprijateljstva koje vlada meu njima. Proitao je promenu u plamenu koji je bukt ao iza oiju njegovog neprijatelja. Genije divljak, prijatelj- narkoman i Pollyann a. Fleer bio je razlo en i rekonstruisan: sumoran, sanjiv i sjajan. Pre svega nekol

iko minuta bio je spreman da ostane da sedi ispred prozora, udei da postane nebo, sve dok ta udnja ili smrt ne obave svoj posao. Ali sada vi e ne. "Sagledao sam celu stvar", objavi on, odabrav i da se koristi svojim glasn im icama sada kada su bili ravnopravni i suparnici. "Naveo si me da te uzdignem, kako bi mogao da ukrade put do otkrovenja." "I hou", odvrati D af. "Ve sam na pola puta do tamo." "Su tina se nee otvoriti slinima tebi." "Nee imati izbora", odvrati D af. "Ja sam sada neminovan." On podi e ruku. Iz nje, u obliku znoja, poteko e perle moi, nalik na siu ne kugline le ajeve. "Vidi ?" upita on, "ja sam Umetnik." "Nisi dok ne upotrebi Umetnost." "A ko e me u tome spreiti? Ti?" "Nemam izbora. Ja sam odgovoran za ovo." "Kako? Ve sam te jednom na mrtvo prebio. Uradiu to opet." "Izazvau vizije koje e ti se suprotstaviti." "Mo e da poku a ." Jo dok je govorio, u D afovoj glavi oblikovalo se pitanje na ko je je Fleer poeo da odgovara pre nego to je ovaj drugi uop te stigao glasno da ga izr ekne. "Za to sam dodirnuo tvoje telo? Ne znam. Ono je to zatra ilo i ja sam to uini o. Trudio sam se da ga uutkam, ali je ono nastavilo da doziva." Zastao je, pa nastavio: "Mo da se suprotnosti privlae, ak i u ovom na em stanju." "Ako je tako, onda e biti bolje da to pre umre ", ree D af i posegnu za grlom s vog neprijatelja. U tami koja je dolazila sa Pacifika i puzei poela da obavija Misiju, Raul je uo prve zvuke koji su nagovestili poetak bitke. Zahvaljujui odjecima vlastitog s istema pod uticajem Nuncia, znao je da je destilat stupio u dejstvo iza zidova. Njegov otac, Fleer, napustio je vlastiti ivot i stupio u ne to novo. Isto se dogodil o i sa onim drugim ovekom, onim kome nikada nije verovao, ak ni kada su rei kao to j e zlo samo predstavljale zvuke to dopiru sa ljudskog nepca. Sada ih je razumeo; i li ih je bar spojio sa svojim ivotinjskim reagovanjem prema D afu: gnu anjem. ovek je bio pokvaren do sr i, poput istrulele voke. Ako je suditi po nasilnikim zvucima koji su dopirali iznutra, Fleer je odluio da se suprotstavi toj pokvarenosti. Kratko, prijatno razdoblje koje je pro iveo sa ocem bilo je zavr eno. Nee vi e biti lekcija iz utivosti, nee vi e sedeti pored prozora, slu ati "uzvi enog" Mocarta i posmatrati oblake kako menjaju oblik. Kada su se pojavile prve zvezde, iz Misije su prestali da dopiru zvuci. Raul je i dalje ekao, nadajui se da je D af uni ten, ali i strahujui da je njegov otac nastradao. Posle jednog sata provedenog napolju na hladnoi, re io je da poku a da ue u nutra. Kud god da su oti li... na Nebo ili u Pakao... nije mogao za njima. Najvi e to je mogao da uini bilo je da se obue, to je inae prezirao (odea ga je uljala i sputava la) ali ga je sada podseala na sve ono emu ga je otac uio. Od sada e je stalno nosit i kako ne bi zaboravio Dobrog oveka Fleera. Kada je stigao do vrata, shvatio je da Misija nije prazna. Fleer je jo bio tamo. Kao i njegov neprijatelj. Obojica su jo imali tela koja su podseala na bia k akva su ranije bili, ali u njima je do lo do promene. Oblici su lebdeli jedan izna d drugoga: neko dete ogromne glave, boje dima, iznad D afa; oblak, sa suncem negde u svom jastuku, iznad Fleera. Stezali su jedan drugoga za grlo i poku avali jedan drugome da iskopaju oi. Njihova tanana tela bila su slino isprepletena. Savr ena rav note a, nijedan nije mogao da izvojuje pobedu. Raulov ulazak pomerio ih je sa mrtve take. Fleer se okrenuo, usredsrediv i s voje jedino oko na deaka, a D af je u tom trenutku iskoristio priliku i odbacio svo g neprijatelja na drugi kraj sobe. "Napolje!" povika Fleer Raulu. "Gubi se!" Raul uini kako mu je nareeno, projuriv i izmeu vatri na umoru dok je be ao iz M isije, a tle podrhtavalo pod njegovim bosim stopalima; bitka iza njega nastavila se novom snagom. Imao je na raspolaganju tri sekunde da se baci niz padinu pre nego to se strana Misije koja se nalazila u zavetrini... zidovi koji su graeni da opstanu do kraja vere... zatresla pred erupcijom energije. Nije pokrio oi. Gledao

je i na trenutak primetio oblija D afa i Dobrog oveka Fleera, moi bliznakinje spojene na istom vetru, kako izleu iz sredi ta udara, proleu iznad njegove glave i nestaju u noi. Sila eksplozije rasula je lomae. Sada je oko Misije gorelo na stotine man jih ra trkanih vatri. Krov je gotovo u celini bio odnet. Na zidovima su zjapile ru pe. Ve oseajui usamljenost, Raul epajui krenu nazad prema svom jedinom pribe i tu. VI Te je godine u Americi besneo rat, mo da najogoreniji, a sigurno najudniji k oji se ikada vodio na njenom tlu, ili iznad njega. Uglavnom niko o njemu nije iz ve tavao, jer je pro ao nezapa eno. To jest njegove posledice (kojih je bilo mnogo, i koje su esto bile traumatine) nimalo nisu liile na posledice bitke, tako da su sve vreme bile pogre no tumaene. Ali ovo je bio rat bez presedana. ak ni najotkaeniji pro roci, oni koji svake godine proriu Armagedon, nisu znali kako da protumae buru u a merikoj utrobi. Znali su da se dogaa ne to veoma va no, i da je D af i dalje sedeo u Pro storiji za Zagubljena pisma u po ti u Omahi, otkrio bi bezbrojna pisma koja su let ela tamo amo, ispunjena teorijama i pretpostavkama. Niko, meutim... ak ni od onih korespondenata koji su posredno pone to saznali o oalu i Umetnosti... nije bio bliz u istine. Ne samo da je bitka bila bez presedana, ve se i priroda te bitke razvijal a kako su nedelje prolazile. Borci su napustili Misiju svete Katarine samo sa ru dimentarnim razumevanjem svog novog stanja i moi koje su i le uz njega. Meutim, usko ro su istra ili i nauili da koriste te moi, a potrebe sukoba ubacile su njihovu inve nciju u petu brzinu. Kao to se zakleo da e uraditi, Fleer je snagom volje sazdao vo jsku iz ma tarija obinih ljudi i ena koje je sretao dok je progonio D afa kroz zemlju, nikada nemajui vremena da usredsredi svoju volju i upotrebi Umetnost do koje je sada imao pristup. Nazvao je ove utvarne vojnike halucigenije, po zagonetnim vrs tama iji su fosilni ostaci svedoili o njihovom postojanju pre pet stotina trideset miliona godina. Po porodici koja, poput ma tarija to su po njima dobile ime, nije imala pretke. ivoti tih vojnika jedva da su bili ne to du i od ivota leptirova. Posle kraeg vremena gubili su svoju posebnost, pretvarajui se u dim i postajui neodreeni. Ali iako su bili pauinasti, nekoliko puta su potukli D afa i njegove legije, terate , primarne strahove koje je Randolf sada bio u stanju da prizove iz svojih rtava, i materijalizuje za izvesno vreme. Terate nisu bile nimalo postojanije od batal jona oblikovanih da im se odupru. I u tome, kao i u svemu ostalom, D af i Dobri ove k Fleer bili su dorasli jedan drugome. I tako se to nastavilo, prividnim napadima i prividnim protivnapadima, o pkoljavanjima i zamasima, a namera obe vojske bila je da pogubi vou one druge. Ni je to bio rat na koji je normalni svet gledao sa naklono u. Strahovi i ma tarije ne b i trebalo da poprimaju fiziki oblik. Njihova arena bio je um. Sada kada su se mat erijalizovali, borei se, tutnjali su preko Arizone i Kolorada, do Kanzasa i Ilino isa, svojim prolaskom ra injavajui poredak stvari na nebrojeno mnogo naina. Usevi nis u urili da niknu, vi e volei da ostanu u tlu nego da rizikuju svoje ne ne glavice kada su se u blizini nalazila stvorenja to su prkosila svim prirodnim zakonima. Jata ptica selica izbegavala su staze ukletih masa kumulusa to se pojavljuju pre oluje , i kasnila do mesta za odmor, ili bi se na putu potpuno izgubila i nestala. U s vakoj dr avi bilo je tragova stampeda i samopovreivanja, uspanienog odgovora ivotinja koje su oseale razmere sukoba do istrebljenja koji se vodio oko njih. Pastuvi su naskakivali na stoku i gromade kamenja i praznili se propinjui se na kola. Psi i make bi preko noi pobesneli, tako da su morali da ih upucaju ili otruju gasom. Ri be iz mirnih reka poku avale su da iziu na obalu, oseajui ambiciju u vazduhu i umirui u e nji. Bitka kojoj je prethodio strah i koja je za sobom ostavljala pravu ludni cu zaustavila se u Vajomingu, gde su se vojske, koje su bile toliko izjednaene da nisu mogle ni ta drugo nego da vode rat do iscrpljenosti, borile sve dok nisu dos tigle mrtvu taku. Bio je to kraj poetka, ili blizu toga. Sama koliina energije potr ebne Dobrom oveku Fleeru i D afu da stvore i predvode ove vojske (nisu oni bili nika

kvi vrhovni vojni zapovednici, kako god da bio rastegljiv taj pojam; oni su samo bili ljudi koji su mrzeli jedan drugoga) poprimila je u asne razmere. Oslabljeni gotovo do kolapsa, nastavili su da se udaraju poput boksera koji su otupeli od u daraca, ali koji se i dalje bore jer ne umeju da se bave nijednim drugim sportom . Nijedan nee biti zadovoljan dok drugi ne padne mrtav. U noi, 16. jula, D af se povukao sa bojnog polja, odbaciv i ostatke svoje voj ske dok je grabio prema jugozapadu. Namera mu je bila da stigne do Baje. Znajui d a se rat protiv Fleera ne mo e dobiti pod sada njim uslovima, eleo je da se doepa tree e pruvete Nuncia, pomou koje bi mogao da obnovi svoju uveliko oslabljenu mo. Besan kakav je bio, Fleer se dao u poteru za njim. Dve noi kasnije, sa zav idnom hitrinom koja bi ostavila i te kakav utisak na njegovog Raula koji mu je m nogo nedostajao, sustigao je D afa u Juti. Tamo su se sreli i brutalno sukobili bez nade da se taj sukob na bilo ko ji nain okona. Osna eni stra u da jedan drugoga uni te, stra u koja je ve odavno prevazi u Umetnost i ono to ona poseduje, tako da im je sada bila isto tako odana i intim na kao i ljubav, borili su se pet noi. I opet nijedan nije trijumfovao. Mlatili s u se i upali, tamno se me alo sa svetlim, dok se nisu gotovo sjedinili. Kada ih je Vetar poduhvatio, nisu vi e imali snage da mu se odupru. Ono malo preostale snage iskoristili su da spree jedan drugoga da stignu do Misije, i ivotne hrane koja se tamo nalazila. Vetar ih je preneo preko granice u Kaliforniju, spu tajui ih sve bli e tlu sa svakom preenom miljom. Putovali su na jug-jugozapad iznad Fresna i prema Bejkersfildu, dok... u petak, 27. jula 1971, nisu u toj meri onemoali da vi e nisu mogli da se dr e u vazduhu... pa su pali u okrug Ventura, na po umljenu ivicu gradia po imenu Palomo Gaj, za vreme manje elektrine oluje koja nije izazvala ni treptaj u reflektorima koji su arali unaokolo i osvetljenim oglasnim tablama obli njeg Hol ivuda. Drugi deo: LIGA DEVICA I 1. Devojke su se dva puta spustile do vode. Prvi put narednog dana posle ol uje praene ki om koja je pogodila okrug Ventura, sruiv i vi e vode na gradi Palomo Gaj u jednoj jedinoj noi nego to su njegovi stanovnici mogli inae da oekuju za godinu dana . Koliko god da je pljusak bio pravi monsunski, nije ubla io vrelinu. I pored ono malo vetra koji je dopirao iz pustinje, gradi se kuvao na temperaturi veoj od deve deset stepeni Farenhajta. Deca koja su se izmorila igrajui se na vruini tokom prep odneva, kukajui su se povukla popodne u kue. Psi su proklinjali svoje krznene kapu te; ptice su odbijale da pevaju. Starci su polegali. Preljubnici su uinili to ist o kupajui se u znoju. Oni nesrenici koje su morali da obave poslove to nisu mogli d a ekaju do uvee, kada je (Bogu hvala) temperatura opadala, inili su to pogleda uprt ih u treperave plonike; svaki korak predstavljao je pravo muenje, svaki put kada b i udahnuli vazduh on bi im se lepio za plua. Meutim, etiri devojke bile su navikle na toplotu; takva je krv u njihovoj dobi. Zajedno su imale sedamdeset godina, mada, kada Arlin narednog meseca napun i devetnaest, ta e se cifra popeti na sedamdeset jednu. Danas je oseala svoje godi ne; tih neopisivo va nih nekoliko meseci koji su je delili od najbli e prijateljice, D ojs, a jo vi e od Karoline i Trudi, koja je imala samo sedamnaest, to je znailo da it av vek zaostaju za zrelom enom kakva je ona. Tog je dana imala mnogo ta da ispria n a temu iskustva, dok su bazale praznim ulicama Palomo Gaja. Lepo je biti napolju po ovakvom danu, kada nema u gradiu mu karaca koji pilje u njih... sve su ih znale po imenima... ije ene spavaju u odvojenim sobama; ili ija je seksualna zadirkivanj a sluajno ula neka od majinih prijateljica. Lutale su poput Amazonki u orcevima, kro z grad zahvaen nekom nevidljivom vatrom koja je stvorila plikove u vazduhu i pret varala ciglu u fatamorganu, ali nije ubijala. Samo je ostavljala stanovnike sklj okane pored otvorenih fri idera. "Je li to ljubav?" upita D ojs Arlin.

Druga devojka je imala spreman odgovor. "Do vraga, ne", ree ona. "Ponekad si tako glupa." "Samo sam mislila... kada tako govori o njemu." "Kako to misli : tako?" "Kad govori o njegovim oima i ostalom." "Rendi ima lepe oi", priznade Arlin. "Ali i Marti ima lepe oi, i D im, i Ada m..." "Oh prestani", ree Trudi, oigledno iznervirana. "Prava si droca." "Nisam." "Onda prestani da nabraja imena. Sve poznajemo te momke isto kao i ti. I sve znamo za to." Arlin joj uputi pogled koji je pro ao neproitan, po to su sve osim Karoline n osile naoare za sunce. Narednih nekoliko jardi pre le su utke. " eli li neko Koka Kolu?" upita Karolina. "Ili sladoled?" Stigle su do pod no ja brda. Ispred njih se nalazio oping centar, sa prodavnicama koje su ih mamile jer su imale er-kondi n. "Svakako", ree Trudi, "poi u s tobom." Okrenula se prema Arlin. "'Oe ti ne to?" "Ne." "Duri se?" "Ne." "Dobro", ree Trudi. "Suvi e je toplo za svau." Dve devojke uo e u Marvinovu pro davnicu hrane i lekova, ostaviv i Arlin i D ojs na uglu. "Izvini...", ree D ojs. "Zbog ega?" " to sam te pitala za Rendija. Mislila sam da si mo da... zna ... da je mo da oz biljno." "U Gaju niko ne vredi ni prebijene pare", promrmlja Arlin. "Jedva ekam da odem odavde." "Kuda e ? U Los Aneles?" Arlin smaknu naoare za sunce sa nosa i zagleda se u D ojs. "Za to bih to elela?" upita ona. "Nisam toliko blesava da tamo stanem u red . Ne. Idem u Njujork. Bolje je tamo studirati. Zatim raditi na Brodveju. Ako me budu eleli mogu doi po mene." "Ko to?" "D ojs", zausti Arlin, glumei oaj. "Holivud." "Oh. Aha. Holivud." Klimnula je s puno odobravanja jer je Arlinin plan smatrala potpunim. U njenoj glavi nije bilo nieg ni izdaleka toliko koherentnog. Ali lako je bilo Arli n. Ona je bila Lepotica Kalifornije, plavu a, sa plavim oima i zavidnim osmehom koj i je suprotni pol bacao na kolena. A, kao da to samo po sebi nije predstavljalo dovoljnu prednost, majka joj je nekada bila glumica, i ve se prema svojoj keri odn osila kao prema Zvezdi. D ojs nije bila tako blagoslovena. Nije imala majku koja bi joj krila put, nikakav glamur koji bi joj pomogao da prebrodi te ke trenutke. Nije ak mogla ni Kok a Kolu na miru da popije, uvek je od nje dobijala ospe. Doktor Briskmen je staln o ponavljao da ima osetljivu ko u i da e izrasti iz nje. Ali do obeane transformacij e nikako nije dolazilo, kao ni do smaka sveta o kome je veleasni nedeljom govorio ; stalno se odlagao i odlagao. Kakve sam sree, pomisli D ojs, grudi e mi izrasti ist og dana kada doe do tog smaka sveta o kome pria veleasni. Probudiu se kao prava lepo tica, razmaknuu zavese, ali Gaja vi e nee biti. Nikada neu poljubiti Rendija Krencmen a. To je, razume se, bio pravi razlog zbog koga je toliko ispitivala Arlin. D ojs je sve vreme mislila samo na Rendija, iako ga je srela samo tri puta, i sam o dva puta razgovarala s njim. Kada ga je prvi put srela, bila je sa Arlin i Ren di jedva da ju je pogledao dok su se upoznavali, tako da nije izustila ni re. Dru gi put nije imala konkurenciju, ali na njeno prijateljsko zdravo odgovorio je us putnim: "Koja si ti?" Bila je uporna; podsetila ga je; ak mu je kazala i gde stan uje. Pri treem susretu ("Zdravo ponovo", rekla je ona. "Poznajem li te?" odvratio je on), odrecitovala je sve o sebi bez imalo stida; ak ga je pitala, zahvaljujui

iznenadnom naletu optimizma, da li je Mormon. Kasnije je zakljuila da je to bila taktika gre ka. Narednog puta e primeniti Arlininin pristup, i odnosie se prema tom m omku kao da joj je njegovo prisustvo nepodno ljivo; nikada ne gledaj u njega; osme huj se samo kada je to stvarno neophodno. A pre nego to ode , pogleda ga pravo u oi i otprede ne to neodreeno bezobrazno. Zakon izme anih poruka. Uspevalo je Arlin, za to ne bi i njoj? A po to je sada velika lepotica javno izjavila da je ne zanima D ojsin i dol, u njoj se javila izvesna nada. Da je Arlin bila ozbiljno zainteresovana za Rendija, D ojs je slobodno mogla da ode pravo do veleasnog Mejsa i zamoli ga da mal o po uri tu Apokalipsu. Skinula je naoari i zakiljila prema belom vrelom nebu, neodreeno se pitajui nije li ve na putu. Dan je bio tako udan. "Ne bi trebalo to da radi ", ree Karolina, izi av i iz Marvinove prodavnice hra ne i lekova sa Trudi, "sunce e ti spr iti oi." "Nee." "Hoe i te kako", odvratila je Karolina koja je uvek bila izvor ne eljenih o bave tenja, "mre njaa je, u stvari, soivo. Kao kod kamere. Ona se fokusira..." "U redu", prekide je D ojs, vrativ i pogled na vrsto tlo. "Verujem ti." Boje su poskakivale iza njenih oiju nekoliko trenutaka, dezorijenti ui je. "Kuda emo sad?" upita Trudi. "Vraam se kui", ree Arlin. "Umorna sam." "Ja nisam", veselo primeti Trudi. "Niti se vraam kui. Tamo je dosadno." "A ne vredi ni stajati nasred oping centra", dodade Karolina. "Ni to nije ni ta zanimljivije nego biti kod kue. A i skuvaemo se na suncu." Ona je ve bila izgorela. Bila je najdeblja od njih etiri, imala je otprili ke dvadeset funti vi e od njih, i bila je smeokosa, a ta kombinacija te ine i ko e koja nije mogla da pocrni, trebalo bi da ju je dr ala kod kue. Ali ona izgleda uop te nij e primeivala tu nelagodnost, kao uostalom ni druge fizike nadra aje osim one vezane za ulo ukusa. Pro log novembra cela porodica Hokis do ivela je lanani sudar na autoputu . Karolina se iskobeljala iz olupine, malo uzdrmana, i kasnije ju je policija pr ona la ne to ni e na autoputu, sa napola pojedenom okoladom koju je dr ala obema rukama. Na licu je imala vi e okolade nego krvi, i digla je silnu dreku... bar se tako pria. .. kada je jedan od policajaca poku ao da joj oduzme slatki . Tek je kasnije otkrive no da je imala est slomljenih rebara. "Pa, kuda emo?" upita Trudi, ponovo potegav i vrelinu dana. "Po ovoj vruini: kuda?" "Naprosto emo hodati", odvrati D ojs. "Mo da dole do ume. Tamo je sigurno sve ij e." Pogledala je Arlin. "Ide li?" Arlin je pustila svoje drugarice da ekaju na odgovor itavih deset sekundi. Na kraju je pristala. "Nema nigde bolje", ree ona. 2. Veina gradova, bez obzira na to koliko bili mali, ugleda se na velike gra dove. To jest, dele se. Belci od crnaca, normalni od pedera, bogati od manje bog atih, manje bogati od siroma nih. Ni Palomo Gaj, koji je 1971. imao svega hiljadu dve stotine stanovnika, nije bio izuzetak. Podignut na blago zatalasanom zemlji tu , grad je bio zami ljen kao otelotvorenje demokratskih principa; svaki stanovnik t rebalo je da ima podjednaki pristup sredi tu moi u gradu, oping centru. On se nalazi o u podno ju Brda Izlazeeg sunca, poznatog jednostavno kao Brdo, sa etiri sela... Mi rnopotok, Srnoudolina, Lovordrvo i Vetrostrmina... koja su se zrakasto protezala iz njegovog sto era, a njihovi glavni putevi protezali su se u pravcu sve etiri st rane sveta. Meutim, idealizam planera ve se tu zavr avao. Tanane geografske razlike sela uslovile su i razlike u njihovom karakteru. Iz sela Vetrostrmine, koje se n alazilo na jugozapadnom obronku brda, pru ao se najlep i pogled, tako da su tamo nja i manja dostizala najvi u cenu. Gornjom treinom Brda dominiralo je est velikih reziden cija, iji su se krovovi jedva nazirali kroz bujno zelenilo. Na ni im padinama ovog Olimpa nalazilo se Pet Polumeseca, ulica u obliku polumeseca, koje su bile... ak o niste mogli sebi da priu tite kuu na samom vrhu... naredno najpo eljnije mesto za iv ot. Suprotnost ovom selu, predstavljalo je selo Srnoudolina. Podignuto na ra

vnom, sa dve strane opasano nerazvijenom umom, spadalo je u onaj kvadrant Gaja ko ji se ubrzo spustio na samo dno tr i ne lestvice. U njemu kue nisu imale bazene i bil o im je potrebno kreenje. Za neke je ono bilo poslednje utoi te. ak i te 1971. u Srno udolini je ivelo nekoliko umetnika; ta zajednica e se postojano uveavati. Ali ako j e bilo mesta u Gaju na kome je ljudi trebalo da se pla e za boju na kolima, onda j e to bilo tamo. Izmeu ove dve i Lovordrvo, ovo drugo vih ulica protezalo do mnije sa svakom okukom krajnosti, dru tvene i geografske, nalazili su se Mirnopotok kotiralo se neznatno vi e na lestvici jer se nekoliko njego drugog obronka Brda, a veliina i cene bivale su sve neskro za koju su zavijale ulice uspinjui se.

Nijedna od njih etiri nije stanovala u Srnoudolini. Arlin je ivela na Emer sonu, drugoj po visini od Polumeseca, D ojs i Karolinu delio je svega jedan blok u Stipl ejz Prilazu u selu Mirnopotok, a Trudi je stanovala u Lovordrvetu. Zato je ovo lutanje ulicama Istonog Gaja, gde su njihovi roditelji retko, ako su ikada, zalazili, predstavljalo pravu pustolovinu. ak i da su zalutali ovamo dole, sigurn o nikada ne bi po li tamo gde su se devojke sada uputile: u umu. "Nije ni ta sve ije", po alila se Arlin, posle lutanja od nekoliko minuta. "U stvari, jo je gore." Bila je u pravu. Iako su im kro nje drvea zaklanjale glave od pogleda sunca , toplota je ipak uspevala da pronae put izmeu granica. Zarobljena, izazivala je is paravanje vla nog vazduha. "Godinama nisam bila ovde", ree Trudi, ibajui kroz oblak mu ica napred nazad granicom kojoj je ogulila koru. "Nekada sam ovamo dolazila sa bratom." "Kako je on?" upita D ojs. "Jo je u bolnici. Nikada nee izii. Cela porodica to zna, ali niko nikada gl asno ne ka e. Muka mi je od toga." Sem Kac je bio regrutovan i poslan u Vijetnam zdravog uma i tela. Treeg m eseca slu bovanja sve je to uni tila nagazna mina, od koje su poginula njegova dva d ruga, a on bio te ko ranjen. Usledio je krajnje neprijatan povratak kui, malobrojni monici Gaja poreali su se da pozdrave obogaljenog junaka. Usledile su brojne prie o juna tvu i rtvovanju; mnogo pia; nekoliko skrivenih suza. Sem Kac je sve to presed eo kamenog izraza lica, ne pokazujui da je protiv proslava ve da ga ne zanimaju, k ao da mu je um i dalje ponavljao trenutak kada mu je mladost razneta u paramparad . Nekoliko nedelja kasnije vraen je u bolnicu. Iako je njegova majka govorila zna ti eljnicima da je tamo radi nekakve hirur ke korekcije na kimi, meseci su se smenjiv ali dok nisu prerasli u godine, a Sem se nije vraao. Svi su nagaali razlog tome, i ako niko ni ta nije naglas rekao. Semove fizike rane su dobro zarasle. Meutim, pokaz alo se da njegov um nije bio tako otporan. Izdvajanje sa prijema po povratku kui produbilo se u katatoniju. Sve devojke poznavale su Sema, mada je razlika u godinama izmeu Trudi i n jenog brata bila dovoljna da su ga gotovo smatrale za neku drugu vrstu. Ne samo da je bio mu ko, to je ve samo po sebi bilo dovoljno udno, ve je bio i star. Meutim, ka da su pro le pubertet, vrtuljak je poeo da ubrzava. Ve su mogle da nazru dvadeset pe tu ispred sebe: trebalo je prei dobar komad puta, ali ve se nazirala. I poele su da shvataju da je Semov ivot bio uludo straen, to jedanaestogodi njakinjama iz onog vre mena nikako nije moglo da bude jasno. Draga, tu na seanja na njega, uutkala su ih na izvesno vreme. Nastavile su da koraaju kroz vrelinu, jedna pored druge, tako da su im se ruke povremeno dodirivale, a misli su im odlutale u razliitim pravcima. Trudi se seala dejih igara kojih se igrala sa Semom u ovom gusti u. Bio je popustlji v stariji brat, koji joj je dozvoljavao da se vue za njim kada joj je bilo sedam ili osam godina, a njemu trinaest. Godinu dana kasnije, kada su mu vlastiti soko vi poeli da govore da devojice i sestre ne pripadaju istoj vrsti ivotinja, prestali su i pozivi da se igraju rata. Tugovala je to ga je izgubila; bila je to general na proba za tugu koju e mnogo jae kasnije iskusiti. Ugledala je njegovo lice u svo m umu, neku udnu me avinu deaka kakav je nekada bio i mu karca kakav je sada; ivota kak av je vodio i smrti koju je iveo. Osetila je bol. I Karolini su neke stvari nanosile bol, bar dok je bila budna. A danas..

. osim aljenja to nije kupila jo jedan sladoled... ni ta. Stvari su sasvim drugaije st ajale po noi. Muili su je ru ni snovi; o zemljotresima. U kojima e se Palomo Gaj smot ati poput lige tula i nestati u tlu. To je bila kazna za preveliko znanje, rekao j oj je otac. Nasledila je njegovu divlju radoznalost, i primenila ju je... od tre nutka kada je saznala za Rased Svetog Andreja... na izuavanje zemlje po kojoj hod e. Ne treba verovati njenoj vrstoi. Znala je da je tlo pod njihovim nogama izre etan o pukotinama, koje mogu u svakom trenutku da se razjape, kao to e se razjapiti isp od Santa Barbare i Los Anelesa, du cele Zapadne Obale, progutav i sve. Obuzdavala je svoje strahove gutajui: bila je to neka vrsta simpatetike magije. Bila je debela, jer je zemljina kora bila tanka; nepobitan izgovor za pro drljivost. Arlin baci pogled na Debelu Devojku. Nikad nije na odmet, upozorila ju j e jednom majka, biti u dru tvu onih koje su manje privlane od tebe. Iako vi e nije bi la u i i javnosti, nekada nja zvezda Kejt Farel i dalje se okru ivala aljkavim enama, u i jem je dru tvu izgledala dvostruko privlanije. Meutim, Arlin je, naroito za ovakvih d ana, smatrala da je to suvi e velika cena. Iako su laskale njenom izgledu, ona, u stvari, nije volela svoje saputnice. Nekada ih je smatrala najboljim prijateljic ama. Sada su je samo podseale na ivot koga nije mogla dovoljno brzo da se oslobodi . A kako drugaije da provede vreme dok ne stigne pomilovanje? ak je i radost koju je oseala dok je sedela ispred ogledala posle izvesnog vremena poinjala da bledi. t o pre odem odavde, pomisli ona, to u pre biti srena. Da je mogla da ita Arlinine misli, D ojs bi zapljeskala njenoj urbi. Meutim, ona se izgubila u razmi ljanju kako da na najbolji nain udesi sluajni susret sa Rend ijem. Ako pone onako uzgred da se raspituje o njegovim navikama, Arlin e pogoditi t a smera, i mogla bi biti toliko sebina da osujeti D ojs, iako je momak uop te ne zani ma. D ojs je odlino umela da proceni karakter i dobro je znala da je Arlin sasvim s posobna za takvu perverznost. Ali ko je bila ona da osuuje neiju perverznost? Prog onila je mu karca koji joj je tri puta jasno stavio do znanja da ga ne zanima. Za to ne mo e jednostavno da ga zaboravi i po tedi sebe bola usled odbijanja? Zato to ljub av nije takva. Ona vas ini slepim za dokaze, ma kako oni bili oigledni. Glasno je uzdahnula. "Ne to nije u redu?" zanimalo je Karolinu. "Samo... vruina", odvrati D ojs. "Neko koga znamo?" upita Trudi. Pre nego to je D ojs uspela da smisli odgov arajui potcenjivaki odgovor, ugledala je ne to svetlucavo izmeu drvea ispred njih. "Voda", izgovori ona. I Karolina ju je videla. Morala je da zakilji usled njenog sjaja. "Ima je puno", ree ona. "Nisam znala da ovde dole postoji jezero", primeti D ojs, okrenuv i se prema Trudi. "Ranije ga nije bilo", glasio je odgovor. "Bar se ja toga ne seam." "E pa sada je tu", ree Karolina. Ona je ve krila put kroz gusti , ne trudei se da izabere za prolazak manje za krena mesta. Svojim srljanjem omoguila je ostalim devojkama da lak e prou. "Izgleda da emo se na kraju ipak rashladiti", ree Trudi, i potra za njom. To je zaista bilo jezero, pedesetak stopa iroko, a njegovi mirnu povr inu r azbijala su napola zaronjena stabla i ostrvca grmlja. "Voda od bujica", primeti Karolina. "Nalazimo se na samom dnu brda. Mora da se skupila ovde posle oluje." "To je puno vode", primeti D ojs. "Zar je sva ta voda pala pro le noi?" "Ako nije, odakle onda ovde?" upita Karolina. "Koga je briga za to?" upita Trudi. "Izgleda hladna." Pro la je pored Karoline i stigla do ivice vode. Sa svakim korakom tle isp od njenih nogu postajalo je sve mek e i blato joj se sve vi e pelo preko sandala. A voda je, kada je stigla do nje, bila zaista onako dobra kao to je njen izgled i o beavao: osve avajue hladna. unula je, i zahvatila punu aku vode da njome ispljuska lice . "Ja to ne bih inila", upozori je Karolina. "Verovatno je puna hemikalija. " "To je samo ki nica", odvrati Trudi. " ta je i e od toga?"

Karolina slegnu ramenima. "Kako hoe ", odvrati ona. "Pitam se koliko je duboko", promrmlja D ojs. "Da li je dovoljno duboko za plivanje, ta mislite?" "Ne bih rekla", prokomentarisa Karolina. "Neemo znati dok ne probamo", ree Trudi, i zakorai u jezero. Pod nogama je nazirala travu i cvee; sada je bilo potopljeno. Sama zemlja bila je mekana, i svo jim koracima podizala je oblake blata, ali je nastavila dok nije stigla tako dub oko da joj se pokvasio rub orca. Voda je bila hladna. Naje ila se. Ali i to je bilo prijatnije od znoja usl ed koga joj se bluza zalepila za grudi i kimu. Osvrnula se prema obali. "Predivno je", ree ona. "Ulazim." "Obuena?" upita Arlin. "Razume se da ne." Trudi krenu nazad prema njima trima, izvlaei bluzu iz or ca dok se vraala. Povetarac koji se podizao sa jezera golicao joj je ko u, njegovo treperenje bilo je dobrodo lo. Ispod nije imala ni ta, i u normalnim prilikama bila bi ednija, ak i pred drugaricama, ali poziv jezera nije se mogao odlo iti. "Hoe li neko da mi se pridru i?" upitala je kada se vratila do ostalih. "Ja hou", ree D ojs, ve odvezujui patike. "Mislim da bi trebalo da zadr imo obuu", ree Trudi. "Ne znamo ta je ispod." "Samo trava", odvrati D ojs. Sela je i osmehujui se poela da razvezuje pertl e. "Ovo je divno", ree ona. Arlin je gledala na njen veliki entuzijazam sa prezirom. "Vas dve neete da nam se pridru ite?" upita Trudi. "Ne", odvrati Arlin. "Boji se da ti se ne razma e maskara?" primeti D ojs, sa jo irim osmehom. "Niko nas nee videti", ree Trudi, da predupredi prepirku. "Karolina? Hoe li ti," Devojka slegnu ramenima. "Ne umem da plivam", ree ona. "Nije dovoljno duboko za plivanje." "To ne zna ", primeti Karolina. "Odmakla si se od obale svega nekoliko jar di." "Ostani onda blizu obale. Tu e biti bezbedna." "Mo da", odvrati Karolina nimalo ubeena. "Trudi je u pravu", dodade D ojs, osetiv i da Karolinino odbijanje ima bar i sto toliko veze sa otkrivanjem sala koliko sa plivanjem. "Ko e nas videti?" Kada je skinula orc, palo joj je na pamet da meu drveem mo e biti skriveno be zbroj radoznalaca, ali kakve to veze ima? Zar veleasni nije uvek govorio da je ivo t kratak? Znai, ne treba ga uludo traiti. Skinula je donji ve i zakoraila u vodu. Vilijam Vit je znao svaku kupaicu po imenu. U stvari, znao je imena svih e na u Gaju koje su bile mlae od etrdeset godina, kao i to gde su stanovale i koji j e bio prozor njihove spavae sobe; svojim izve banim pamenjem nije se nikada hvalisao pred kolskim drugovima iz straha da ne ponu da ire prie. Mada nije video ni ta lo e u t ome to je virio kroz prozore, bio je svestan da se na to gledalo s negodovanjem. Ali roen je sa oima, nije li tako? Za to onda da ih ne koristi? Kome je mogao da nau di gledajui? To nije bilo slino krai, laganju, ili ubijanju ljudi. On je samo koris tio oi za ono za ta ih je Bog stvorio, i nije shvatao ta je ka njivo u tome. uao je, sakriven drveem, nekih est jardi od ivice vode, i dvostruko toliko o d devojaka, posmatrajui ih kako se skidaju. Video je da Arlin Farel okleva, to ga je razoaralo. ak ni on ne bi uspeo da zadr i za sebe injenicu da ju je video golu. Bi la je najlep a devojka u Palomo Gaju: vitka, plava i uobra ena, onako kako je to tre balo da budu filmske zvezde. Druge dve, Trudi Kac i D ojs MekGir, ve su bile u vodi , pa je svu svoju pa nju usredsredio na Karolinu Hokis, koja je upravo skidala prsl ue. Imala je velike i ru iaste grudi, od tog prizora osetio je kako mu se di e. Iako j e skinula i orc i gaice, on je i dalje zurio u njene grudi. Nije mogao da shvati z a to su neki deaci... imao je deset godina... bili opinjeni donjim delom; izgledao m u je mnogo manje uzbudljiv od poprsja, koje je kod svake devojke bilo razliito ka o i nosevi i bedra. Drugi deo, onaj deo iji mu se nijedan naziv nije dopadao, izg ledao mu je sasvim nezanimljiv: malo dlaka sa prorezom skrivenim u sredini. Jaka mi stvar!

Posmatrao je Karolinu kako ulazi u vodu, jedva se suzdr av i od zadovoljnog kikota kada je napravila korak unazad osetiv i hladnou vode, pri emu joj se telo zat reslo poput elatina. "Hajde! Predivno je!" mamila ju je Kacova. Skupiv i hrabrost, Karolina je napravila jo nekoliko koraka. A sada... Vilijem gotovo da nije mogao da veruje u svoju sreu... Arlin je skinula e ir i poela da otkopava gornji deo. Ipak e im se pridru iti. Zaboravio je na o stale i usredsredio pogled na Gospoicu Mazulju. im je shvatio ta devojke... koje je ve itav sat neprimeen sledio... planiraju, srce je poelo tako sna no da mu lupa da je pomislio da e se razboleti. Sada, kada je shvatio da e ugledati Arlinine grudi, j aina otkucaja se udvostruila. Ni ta... ak ni strah pred smru... ne bi ga naterao da sk rene pogled. Nalo io je sam sebi da upamti svaki, ma i najmanji pokret, kako bi to verodostojnije mogao sve da ispria nevernicima. Nije se urila. Da nije bio uveren da ga nisu opazile, posumnjao bi da zna da ima publiku, po nainu na koji je izazivala i paradirala. Njene grudi bile su razoaranje. Niti su bile onako velike kao Karolinine, niti su mogle da se pohvale velikim, tamnim bradavicama kao D ojsine. Ali sveukupni utisak, kada se izvukla i z farmerki i skinula gaice, bio je velianstven. Gotovo ga je uhvatila panika kada ju je video. Zubi su poeli da mu cvokou kao da ima grip. Lice mu se za arilo, u utro bi mu je tutnjalo. Kasnije u ivotu, Vilijam e rei svom analitiaru da je u tom trenut ku prvi put shvatio da e umreti. U stvari, to je bila samo slutnja. U tom trenutk u uop te nije pomi ljao na smrt. Pa ipak, prizor gole Arlin i to to je bio nevidljiv svedok, obele ie ovaj trenutak kao jedan od onih koje nikada nee prerasti. Uskoro e s e zbiti stvari zbog kojih e privremeno za aliti to ih je uhodio (u stvari, ivee u stra hu na to seanje), ali, kada posle nekoliko godina, u as splasne, vratie se slici Arl in Farel, koja ulazi u vodu ovog iznenada nastalog jezera, kao ikoni. Nije to bio trenutak kada je prvi put shvatio da e umreti, ali tada je mo d a prvi put shvatio da nestajanje nee biti tako lo e, ako ga na tom putu bude pratil a lepota. Jezero je zavodilo, njegov zagrljaj bio je hladan i smirujui. Nije bilo p odvodnih struja, kao na pla i. Talasi nisu udarali u lea niti je so pekla oi. Liilo j e na bazen stvoren samo za njih etiri; idila koja nikom drugom iz Gaja nije bila dostupna. Trudi je bila najbolja plivaica od sve etiri, tako da se upravo ona otisnu la od obale najsna nijim zamasima, otkriv i nasuprot oekivanjima da je voda, to se vi e udaljavala, postajala sve dublja. Mora da se skupila na mestu gde se tlo prirodn o spu talo, rezonovala je ona, mo da ak na mestu gde se nekada nalazilo neko malo jez ero, mada nije mogla da se seti nieg slinog sa svojih tumaranja sa Semom. Vi e nije oseala travu pod prstima, dodirivala je samo golu stenu. "Nemoj ii predaleko", doviknu joj D ojs. Ona se okrenu. Obala se nalazila dalje nego to je mislila, glatkoa vode u njenim oima svela je prijateljice na tri ru iaste mrlje, jednu plavu, dve smee, napol a zaronjene u isti slatkasti element u kome je bila i ona. Na nesreu, nee moi da za dr e ovaj deli raja samo za sebe. Arlin e morati nekome da ispria. Do veeri e se tajna ra uti. Sutra e ovde vrveti od ljudi. Zato e biti najbolje da iskoriste kako najbolje znaju i umeju sada nju privatnost. Razmi ljajui o tome, uputila se ka sredini jezera . Deset jardi bli e obali, plivajui na leima u vodi koja joj je dopirala samo do pupka, D ojs je posmatrala Arlin na ivici jezera, kako se saginje da pokvasi st omak i grudi. Pro e je gr zavisti zbog prijateljiine lepote. Nije udo to bi svi Rendij i Krencmeni na svetu po a aveli kada bi je videli. Uhvatila je sebe da razmi lja o tom e kako bi bilo milovati Arlininu kosu, onako kako bi to neki deak inio, ljubiti jo j grudi, ili usne. Ta ju je ideja obuzela sasvim iznenada i sa takvom jainom da j e izgubila ravnote u i nagutala se vode dok je poku avala da se ispravi. Kada je usp ela, okrenula je Arlini lea i sna no zamahujui rukama krenula u dubinu. Daleko napred, Trudi joj je ne to dovikivala. " ta si rekla?" viui je upita D ojs, prestav i da pliva kako bi je bolje ula. Trudi se smejala. "Topla je!" ree ona, pljeskajui akama po vodi, "ovde je t opla!"

" ali se?" "Doi i uveri se!" odvrati Trudi. D ojs se uputi prema mestu na kome je Trudi uznemiravala povr inu vode, ali njena prijateljica joj je ve okrenula lea i krenula za zovom toplote. D ojs nije mog la da se savlada i ne osvrne se jo jednom na Arlin. Konano se udostojila da se pri dru i onima u vodi, zamoiv i telo u vodu sve dok joj se dugaka kosa nije obavila oko v rata poput zlatne kragne, a zatim je stala ujednaenim zamasima da pliva prema sre di tu jezera. D ojs je osetila ne to slino strahu pri pomisli da e se uskoro nai vrlo bli zu Arlin. Bilo joj je potrebno jo neije dru tvo. "Karolina!" pozva je ona. "Dolazi li?" Karolina odmahnu glavom. "Ovde je toplije", obea joj D ojs. "Ne verujem ti." "Jeste!" doviknu Trudi. "Prelepo je!" Karolina je popustila i krenula Trudinim tragom. Trudi je nastavila da pliva jo nekoliko jardi. Voda dalje nije bivala nim alo toplija, ali je zato postajala uzburkanija, oko nje su poeli da se javljaju m ehurii kao da je u jakuziju. Iznenada se obeshrabrila i poku ala da dodrine dno, meu tim, tla vi e nije bilo. Svega nekoliko jardi iza nje voda je bila duboka najvi e eti ri i po stope; sada palevima nije mogla ak ni da zapara vrstu zemlju. Tlo mora nagl o da se obru avalo, gotovo na istom mestu na kome se pojavila topla struja. Crpev i snagu iz injenice da e je tri zamaha rukama vratiti na sigurno, zaronila je. Iako je slabo videla na daljinu, sa vidom na blizinu nije imala nikakvih problema, a i voda je bila bistra. Pogled joj je dopirao celom du inom tela, sve do stopala u pokretu. Ispod njih, potpuna tama. Tlo je jednostavno nestalo. Usle d oka je otvorila usta. Udahnula je vodu kroz nos. Ka ljui i mlatarajui zabacila je g lavu navi e kako bi udahnula malo vazduha. D ojs joj je ne to dovikivala. "Trudi? ta se desilo? Trudi?" Poku ala je da oblikuje neko upozorenje, ali ju je obuzeo prvobitni strah: jedino je uspela da se baci u pravcu obale, svojom panikom samo jo vi e uzburkav i v odu koja je poela pomamno da kljua. Tama ispod, i ne to toplo, ekaju da me povuku u d ubinu. Iz svog skrovi ta na obali, Vilijam Vit video je devojku kako se otima. Nj ena panika uslovila je prekid njegove erekcije. Ne to udno se de avalo tamo na jezeru . Video je strelice na povr ini vode, kako kru e oko Trudi Kac, poput riba koje su u pravo bile spu tene u vodu. Neke su se izdvojile i skliznule prema ostalim devojka ma. Nije se usudio da krikne. Ako to uini, znae da ih je uhodio. Jedino mu je preo stalo da sa sve veim uzbuenjem posmatra nastavak dogaaja na jezeru. D ojs je bila sledea koja je osetila toplinu. Zahvatila joj je ko u i unutra nj ost, poput gutljaja Bo ine rakije, koji joj uvek zahvati utrobu. Taj oseaj joj je sk renuo pa nju sa Trudi koja je i dalje pljeskala rukama po vodi, kao i sa opasnosti u kojoj se sama na la. Posmatrala je strelice vode, i mehurie koji su razbijali po vr inu svuda oko nje, kljuajui poput lave, lagano i gusto, sa nekom udnom samostalno u. Kada je poku ala da dodirne dno, i nije uspela, pomislila je, ali tek usput, da bi se mogla udaviti. Pro imala su je mnogo va nija oseanja. Prvo, da je vazduh koji je dopirao iz mehuria pri njihovom rasprskavanju dah jezera, tako da joj se inilo da udi ui njega ljubi jezero. Drugo, da e Arlin veoma brzo stii do nje, sa svojom zlatno m kragnom kose koja e plutati po povr ini iza nje. Zavedena zadovoljstvom koje je p ru ala topla voda, nije zabranila sebi da misli na stvari kojima je samo pre nekol iko trenutaka okrenula lea. Evo ih ovde, ona i Arlin, odr avaju se na povr ini u isto m telu slatke vode, sve se vi e pribli avajui jedna drugoj, dok element izmeu njih pre nosi napred nazad odjeke svakog njihovog pokreta. Mo da e se razlo iti u vodi, njihov a tela postati tenost, a one se pome ati sa jezerom. Ona i Arlin, jedna me avina, osl oboena potrebe da osea sram; iznad seksa u blagoslovenoj jedinstvenosti. Bila je to izvanredna prilika koju nije trebalo odlagati nijednog trenut ka. Zabacila je ruke iznad glave i dopustila da potone. Meutim, iako je arolija je zera bila veoma sna na, nije bila u stanju da u potpunosti primiri ivotinjsku panik u koja se javila u njoj kada joj se voda sklopila iznad glave. Iako to nije elela , njeno telo je poelo da se opire savezu koji je napravila sa vodom. Poela je divl

je da se bori, dospev i na povr inu kao da je elela da se doepa ake vazduha. I Arlin i Trudi su videle da je D ojs potonula. Arlin joj je istog asa pohi tala u pomo, viui dok je plivala. Voda oko nje odgovarala je istom merom na uznemir enost koja ju je obuzela. Mehurii su se javljali na sve strane. Oseala ih je kako prolaze, poput aka koje joj miluju stomak, grudi i ko u izmeu nogu. Njihovo milovanj e izazvalo je sada i u njoj istu onu snenost koja je obuzela D ojs, i potisnula Tr udinu paniku. Meutim, nije postojao nikakav odreeni predmet elje koji bi je poneo k a dnu. D ojs je zazivala lik Rendija Krencmena (koga bi drugog?) ali Arlinin zavod nik bila je luda zbrka poznatih lica. Dinove jagodice, Sinatrine oi, Brandovo iro nino osmehivanje. Predala se ovom pavorku na isti nain kao i D ojs i, nekoliko jardi od nje, Trudi. Zabacila je navi e ruke i dozvolila da je voda uzme. Iz sigurnosti pliaka, Karolina je zapanjeno posmatrala pona anje svojih dru garica. Kada je videla da je D ojs potonula, pretpostavila je da se u vodi nalazi ne to to ju je povuklo u dubinu. Meutim, pona anje Arlin i Trudi je to opovrglo. Prisu stvovala je njihovom oiglednom predavanju. Nije to bilo jednostavno samoubistvo. Nalazila se dovoljno blizu Arlin da je videla izraz zadovoljstva kako prelazi pr eko njenog lepog lica pre nego to je potonula. ak se i osmehnula! Osmehnula se, a onda se prepustila. Te tri devojke bile su Karolinine jedine prijateljice na svetu. Nije jed nostavno mogla da gleda kako se utapaju. Mada je voda na mestima na kojima su ne stale postajala iz trenutka u trenutak sve pomamnija krenula je tamo plivajui kak o je znala i umela: nespretno kombinujui kuei stil sa kraulom. Znala je da su priro dni zakoni na njenoj strani. Salo pluta. Ali to joj je bila slaba uteha kada je videla da gubi tle pod nogama. Dno jezera je nestalo. Plivala je iznad pukotine, koja je na neki nain uvlaila druge devojke. Ispred nje je neija ruka probila povr inu. U oajanju je posegla za njom. Sti gla do nje; zgrabila je; spojila se s njom. Meutim, kada se vrsto uhvatila za nju, voda oko nje poela je da kljua novom snagom. U asnuto je vrisnula. A onda ju je aka koju je uhvatila vr e stegla i povukla nadole. Svet je nestao poput plamena meu prstima. ula su je napustila. Ako je i da lje dr ala neije prste, ona to vi e nije oseala. Niti je, iako je dr ala oi otvorene, i ta videla u tami. Nejasno, kao iz daljine, bila je svesna da joj telo tone; da joj se plua pune vodom kroz razjapljena usta, da ispu ta poslednji dah. Ali njen um je napustio svoje spremi te i udaljavao se od tela iji je bio talac. Ugledala je to te lo: ne svojim fizikim oima (one su se i dalje nalazile u njenoj glavi i divlje kol utale) ve svojim unutra njim vidom. Bure sala, koje se okretalo i bacakalo dok je t onulo. Nije oseala ni ta zbog njegovog gubitka, osim mo da gaenja zbog naslaga sala, i apsurdnog nedostatka elegancije u njenom jadu. U vodi iza njenog tela, ostale d evojke su se i dalje opirale. I njihovo mlataranje bilo je, pretpostavljala je, i sto instinktivno. Njihovi umovi su, kao i njen, verovatno otplutali iz njihovih glava, i posmatrali spektakl sa istom nezainteresovano u. Istina, njihova tela bila su mnogo privlanija od njenog, i stoga je mo da bila vea teta izgubiti ih. Meutim, op iranje je ipak predstavljalo uzludan napor. Sve e one vrlo brzo umreti, ovde, usr ed ovog letnjeg jezera. Za to? Kada je postavila pitanje, njen pogled bez oiju odmah joj je ponudio i od govor. U tami, ispod njenog uma koji je lebdeo, ne to se nalazilo. Nije mogla da v idi ta, ali je oseala neko prisustvo. Neka mo... ne, dve moi... iji dah su bili oni m ehurii koji su se pojavili oko njih, a ruke vrtlozi koji su ih pozivali da postan u le evi. Ponovo je pogledala svoje telo, koje se i dalje borilo za vazduh. Nogama se divlje praakala. Izmeu njih, njen devianska pika. Istog asa osetila je jak bol zb og zadovoljstava koja se nikada nije usudila da juri, i koja zato nikada nee ni i skusiti. Prokleta budala kakva je bila uvek je vi e cenila ponos od oseanja. I sam ego joj se sada inio besmislenim. Trebalo je da od svakog mu karca koji ju je dvapu t pogledao zatra i da ima odnos s njom, i da se ne zadovolji dok bar jedan ne pris tane. Ceo taj sistem ivaca, kanala i jaja aca, umree neiskori en. Jedino joj je bilo ao o e on biti protraen. Vratila je pogled na tamu raspukline. Sile blizanci koje je osetila i da lje su se pribli avale. Sada je mogla i da ih vidi; neodreeni oblici, poput mrlja u vodi. Jedna je bila svetla; ili bar svetlija od druge. Jedino je tu razliku mog la da uoi. Ako je ijedna od njih imala nekakav izraz, bio je suvi e nejasan da bi s

e video, a ostalo... udovi i torzo... gubili su se u pliacima tamnih mehuria koji su se uzdizali sa njima. Svoju nameru, meutim, nisu mogli da prikriju. Njen um ju je sasvim lako dokuio. Izi li su iz raspukline da bi prigrabili telo od koga su se , sreom, njene misli odvojile. Neka uzmu njihove premije, pomisli ona. To telo je ionako za nju predstavljalo teret, i bilo joj je milo to e ga se osloboditi. Sile koje su se izdizale nisu imale nikakvu vlast nad njenim mislima; niti su je tra i le. Njihov cilj bila su tela; i svaki od njih eleo je ceo kvartet. Za to bi se inae meusobno borili, svetla i tamna mrlja, isprepletene poput berberskog stuba dok su se podizale da zgrabe tela i povuku ih u dubinu? Pretpostavila je da se prerano oslobodila. Kada su prvi pipci pome anog du ha dotakli njeno stopalo, zavr ili su se dragoceni trenuci slobode. Pozvana je da se vrati u svoju lobanju, ija su se vrata uz kripu zalupila za njom. Oni vid zameni o je unutra nji vid; bol i panika, to slatko odvajanje. Ugledala je zavaene duhove kako se obmotavaju oko nje. Predstavljala je zalogaj, koji su navlaili tamo amo, borei se kome e da pripadne. Za to, nije znala. Kroz nekoliko sekundi bie mrtva. Uop te joj nije bilo va no koji e se doepati njenog le a, onaj svetli ili onaj manje svetao. Ni jedan ni drugi, ako su je eleli zbog seksa (osetila je kako je istra uju u tim predelima, ak i u poslednjim trenucima), nee do iveti da im uzvrati zadovoljstvom, k ao ni ostale tri. Bile su mrtve; sve etiri. U trenutku kada je ispustila poslednji mehuri daha iz grla, zrak suneve sv etlosti zapljusnuo joj je oi. Zar je mogue da se ponovo penje? Da li su to oni odb acili njeno telo kao suvi no za njihove ciljeve, i pustili salo da pluta? Re ila je da iskoristi ponuenu priliku, koliko god ona bila mala, i odgurnula se prema povr i ni. Nova gomila mehuria stala je da se di e zajedno s njom, tako da joj se gotovo ui nilo da je nosi navi e prema vazduhu. Svakog trenutka bila je sve bli e. Ako jo samo jedan otkucaj srca ostane pri svesti, mogla bi i da pre ivi. Bog ju je voleo! Probila je povr inu licem, bljujui vodu, a zatim pijui vazd uh. Udovi su joj bili ukoeni, ali iste one sile koje su se toliko trudile da je u dave sada su je odr avale na povr ini. Posle tri do etiri udisaja, shvatila je da su i ostale tri bile osloboene. Ka ljale su i mlatarale po vodi oko nje. D ojs se ve uput ila prema obali, vukui Trudi za sobom. Sada je i Arlin krenula za njima. vrsto tlo bilo je udaljeno svega nekoliko jardi. I pored toga to je jedva pomerala ruke i noge, uspela je da prevali razdaljinu do mesta gde su sve etiri mogle da stoje. D ok su im se tela tresla od jecaja, posrui su krenule prema kopnu. I dalje su se os vrtale, pla ei se da ono to ih je napalo ne krene za njima u pliak. Meutim, sredina je zera bila je sasvim mirna. Pre nego to su stigle do obale, Arlin je uhvatila histerija. Poela je da j aue i da se trese. Niko nije ni poku ao da je ute i. Jedva da su imale snage da koraaj u, i nije im padalo na pamet da trae dah na njeno smirivanje. Prestigla je Trudi i D ojs i prva dospela do trave, stropo tav i se na tle gde je ostavila svoju odeu, i p oku ala da navue bluzu; dok se trudila da to uini, ne uspevajui da nae rukav, poela je jo jae da jeca. Jard od obale Trudi je pala na kolena i povratila. Karolina se odv ukla niz vetra dalje od nje, znajui da e i sama tako zavr iti samo ako jednom udahne smrad povraanja. Bio je to uzaludan manevar. Bilo joj je dovoljno to ju je ula. Os etila je kako joj se stomak prevre; odmah potom je obojila travu svojom ui i sladol edom. ak i sada, mada je scena koju je posmatrao odavno prestala da bude erotina i postala zastra ujua, a na kraju i muna, Vilijam Vit nije mogao da odvoji pogled o d nje. Do kraja ivota seae se prizora devojaka kako se izdi u iz dubina u kojima je b io siguran da su se utopile, njihovih napora, ili pritiska odozdo, koji su ih iz bacili tako visoko u vazduh da je video kako im grudi poskakuju. Sada je voda koja ih umalo nije progutala bila mirna. Nije na njoj bilo nijednog talasia; niti mehuria. Pa ipak, zar je smeo da sumnja da je prisustvovao nesrenom sluaju? U jezeru je postojalo ne to ivo. injenica to je video samo posledice.. . mlataranje, vri tanje... a ne tu stvar, stra no ga je potresla. Nikada nee moi da pr iupita devojke ta ih je to napalo. Jedino je on znao ta je video. Prvi put u ivotu mu je samovoljno izabrana uloga voajera bila teret. Zakl eo se sam sebi da nikada vi e nee nikoga uhoditi. Dr ao se toga svega jedan dan. to se tie ovog dogaaja, bilo mu ga je dosta. Jo je mogao da vidi samo kukove i bedra devojaka koje su le ale u travi. I da uje, po to su zavr ile sa povraanjem, nji

hovo plakanje. Povukao se to je ti e mogao. D ojs ga je ula kako odlazi. Uspravila se u travi. "Neko nas gleda", ree ona. Posmatrala je li e obasjano suncem, i ono se ponovo pomerilo. Bio je to sam o vetar. Arlin je konano uspela da navue bluzu. Sedela je vrsto obuhvativ i telo rukam a. "Hou da umrem", ree ona. "Ne, ti to ne eli ", ree joj Trudi. "Upravo smo to izbegle." D ojs ponovo prinese ake licu. Suze, za koje je mislila da ih je potisnula, ponovo su nagrnule, u talasu. " ta se to, za Boga miloga, dogodilo?" upita ona. "Mislila sam da je to sa mo... ki nica." Odgovorila joj je Karolina, jednolinim, ali drhtavim glasom. "Ispod celog grada nalaze se peine", poe ona. "Mora da su se napunile vodo m za vreme oluje. Plivale smo iznad otvora jedne od njih."

"Bilo je tako mrano", primeti Trudi. "Jeste li pogledale u dubinu?" "Bilo je tamo jo neeg", ree Arlin. "Osim tame. Neeg u vodi." Kao odgovor na to pojaalo se D ojsino jecanje. "Nisam ni ta videla", ree Karolina. "Ali sam osetila." Pogledala je u Trudi . "Sve smo isto osetile, je li tako?" "Ne", odvrati Trudi, odmahujui glavom. "Bile su to struje koje dopiru iz peina." "Poku alo je da me udavi", ree Arlin. "Bile su to samo struje", nastavila je da ponavlja Trudi. "To mi se i ra nije dogaalo, na pla i. Podvodne struje. Povlaile su me za noge." "Ni sama u to ne veruje ", odbrusi Arlin. "Za to se mui da la e ? Sve znamo ta smo osetile." Trudi se zagleda u nju. "A ta smo to osetile?" upita ona. "Reci mi tano." Arlin odmahnu glavom. Sa kosom slepljenom uz glavu i maskarom razmazanom po obrazima nimalo nije liila na prelepu Kraljicu plesne veeri od pre desetak min uta. "Znam samo da to nije bila podvodna struja", ree ona. "Videla sam obrise. Dva obrisa. Nisu bile ribe. Nimalo nisu liili na ribe." Skrenula je pogled sa Tr udi i zagledala se meu noge. "Osetila sam kako me dodiruju", ree ona, zadrhtav i. "D odiruju iznutra." "Zave i!" iznenada planu D ojs. "Ne govori o tome." "To je istina, je li tako?" odvrati Arlin. "Je li tako?" Ponovo je podig la pogled. Uperila ga je prvo u D ojs, pa u Karolinu; na kraju u Trudi, koja klimn u glavom. " ta god da se tamo nalazi, elelo nas je jer smo ene." D ojsino jecanje postade jo glasnije. "Zave i", odbrusi Trudi. "Moramo razmisliti o ovome." " ta tu ima da se razmi lja?" upita Karolina. "Kao prvo, ta emo rei", odvrati Trudi. "Kazaemo da smo bile na plivanju..." poe Karolina. "Zatim?" "...da smo bile na plivanju i..." "Ne to nas je napalo? Poku alo da prodre u nas? Ne to neljudsko?" "Da", slo i se Karolina. "Tako je bilo." "Ba si glupa", ree Trudi. "Ismejae nas." "Ali, svejedno, to je istina", ostade uporna Karolina. "Misli li da to i ta menja? Kao prvo, reie da smo prave idiotkinje to smo po le na kupanje. Zatim e kazati da nas je uhvatio gr ili ne to slino." "U pravu je", slo i se Arlin. Meutim, Karolina je ostala uporna. "Pretpostavimo da jo neko doe ovamo?" ree ona. "I da se isto ovo dogodi. Ili da se udave. Pretpostavimo da se udave. Mi b ismo bile odgovorne za to."

"Ako je ovo samo ki nica, nestae za nekoliko dana", ree Arlin. "Ako bilo ta k a emo, svi e u gradu priati o nama. Nikada se toga neemo osloboditi. Zagorae nam ceo iv t." "Ne glumataj", ree Trudi. "Nijedna od nas nee uiniti ni ta o emu se prethodno ne dogovorimo. Je li tako? Je li tako, D ojs?" Usledio je prigu eni jecaj kao znak d a se i ona sla e. "Karolina?" "Pa valjda", glasio je odgovor. "Moramo se dogovoriti o prii." "Neemo rei ni ta", odvrati Arlin. "Ni ta?" upita D ojs. "Pogledaj nas." "Nikad ni ta ne obja njavaj. Nikada se ne izvinjavaj", promrmlja Trudi. "A?" "To moj tata stalno ponavlja." Oraspolo ila ju je pomisao da bi to mogla b iti porodina filozofija. "Nikada ne obja njavaj..." "ule smo", prekinu je Karolina. "Znai, dogovorile smo se", nastavi Arlin. Ustala je, pokupiv i ostalu odeu s a tla. "utaemo o ovome." Nijedna nije imala elju da se dalje raspravlja. Ugledajui se na Arlin, sve su poele da se oblae, a zatim krenule ka putu, ostaviv i jezero njegovim tajnama i njegovim ti inama. II

1. U poetku se ni ta nije dogodilo. Nisu ak imale ni ko mare. Oseale su samo prija tnu klonulost, sve etiri, koja je mo da bila posledica nedavno izbegnute smrti. Pri krile su modrice, nastavile da se normalno pona aju, i uvaju svoju tajnu. U izvesnom smislu ona je sama sebe uvala. ak je i Arlin, koja je prva glas no izrazila svoj u as zbog intimnog napada koji su sve etiri do ivele, ubrzo poela na u dan nain da u iva u seanju na njega, to se nije usuivala da prizna, ak ni ostalim trima . U stvari, jedva da su uop te i razgovarale. Nisu morale. Sve ih je obuzela neka u dna uzbuenost: da su, na neki udovi an nain, izabrane. Samo bi Trudi, koja je oduvek volela Mesijanstvo, tom rei okarakterisala ono to je oseala. Za Arlin je to oseanje jednostavno predstavljalo pojaavanje onoga to je oduvek znala o sebi: da je ona je dinstveno arobno stvorenje, za koga ne va e pravila po kojima ivi ostali svet. Za Ka rolinu je to bilo novo samopouzdanje koje je predstavljalo nejasni odjek otkrove nja do koga je do la u trenucima kada joj se inlo da e sigurno umreti: da je svaki as koji provede ne udovoljavajui svojim apetitima proerdan. Za D ojs je to oseanje bilo jo jednostavnije. Spasla se smrti za Rendija Krencmena. Nije gubila vreme, ve je odmah obelodanila svoju strast. Ve narednog dana posle dogaaja na jezeru, oti la je pravo do kue Krencmenovih u Mirnopotoku i rekla m u na najednostavniji mogui nain da je zaljubljena u njega i da namerava da spava s njim. Nije se nasmejao. Samo ju je zapanjeno gledao, a zatim je zapitao, pomalo posremljeno, da li se poznaju. Ranije joj se srce naprosto kidalo kada je ne bi prepoznao. Ali ne to se u njoj promenilo. Vi e nije bila onako krhka. Da, odgovoril a mu je, poznaje me. Ve smo se nekoliko puta sreli. Nije me briga da li me se sea il i ne. Volim te i elim da vodi sa mnom ljubav. Sve vreme dok je ovo govorila nastav io je da zuri u nju, a potom je upitao: posredi je neka ala, je li tako? Na ta mu je ona odgovorila da se nipo to ne radi ni o kakvoj ali, da ozbiljno misli sve to je kazala, a po to je dan topao i kua prazna, u njoj su samo njih dvoje, prilika je s avr ena. Zaprepa enje nije uticalo na Krencmanov libido. Iako nije shvatao za to mu se ova devojka nudila gratis, ovakve prilike bile su dosta retke tako da ih nije t rebalo prezirati. Stoga je, glasom osobe koja svakog dana dobija sline ponude, pr istao. Celo popodne proveli su zajedno, obaviv i to ne jedanput ve tri puta. Oti la j e iz njegove kue oko est i petnaest i krenula kui kroz Gaj sa utiskom da je obavila ne to to je neizostavno morala da obavi. To nije bila ljubav. Bio je tup, sebian, i rav ljubavnik. Ali mo da je tog popodneva usadio u nju ivot, ili bar prilo io ajnu ka ii

u svoje materije za alhemiju, a to je i bilo sve to je, u stvari, od njega elela. Ova promena prioriteta pro la je nezapa eno. U njenom umu kristalno jasno se izdvaja la samo potreba za plodno u. Ostatak njenog ivota, pro lost, budunost i sada njost, bili su kao u magli. Rano narednog jutra, po to je spavala mnogo vr e nego to je to bio sluaj godinam a, pozvala ga je, i predlo ila da se ponovo nau, tog popodneva. Zar sam bio tako do bar? raspitivao se on. Rekla mu je da je bio vi e nego dobar; da je bik; njegov ku rac osmo svetsko udo. Spremno je prihvatio, i laskanje i predlog za sastanak. Od sve etiri ona je mo da imala najvi e sree u svom izboru partnera. Mo da je Kr encmen bio ta t, i praznoglav, ali bio je i bezopasan i na neki svoj glupav nain, n e an. Hitnja koja je odvela D ojs u njegov krevet, gurnula je druge u manje uobiajene zagrljaje. Karolina se ponudila izvesnom Edgaru Lotu, oveku od oko pedeset godina, k oji se prethodne godine doselio u njenu ulicu ne to ni e od kue njenih roditelja. Nik o od suseda nije se sprijateljio s njim. Bio je usamljenik; dru tvo su mu pravila samo dva jazaviara. To, odsustvo enskih poseta, a ponajvi e njegov smisao da uklopi boje u odevanju (maramica, leptir-ma na i sokne uvek su bile u odgovarajuoj nijansi ) navelo je sve na pretpostavku da je homoseksualac. Ali koliko god da je Karoli n bila naivna kada se radilo o pojedinostima ljubavnog sno aja, bolje je poznavala Lota od svojih roditelja. Nekoliko puta ga je uhvatila kako je gleda, i neko un utra nje ulo joj je govorilo da ti njegovi pogledi znae ne to vi e od obinog pozdrava. Pr esrev i ga kada je izveo jazaviare u jutarnju etnju, stupila je u razgovor s njim, a zatim ga upitala... kada su psi obele ili svoju teritoriju za taj dan... da li bi mogla da poe do njega. Kasnije e joj on kazati da su njegove namere bile krajnje a sne, i da se nije bacila na njega, zahtevajui da joj doka e svoju naklonost na kuhi njskom stolu, on je ne bi ni takao. Ali kada se ve ponudila, kako je mogao da je odbije? Iako se nisu slagali ni po godinama ni po anatomiji, ipak su se parili s a nevienom estinom, dok su jazaviari izeli od ljubomore za to vreme, lajui i jurei vla stite repove dok se nisu iscrpli. Posle prvog puta kazao joj je da nije takao enu est godina od smrti svoje supruge, to ga je odvelo piu. I ona je, rekao je, bila p okrupnije stvorenje. Razgovor o njenom obimu ponovo ga je uzbudio. Poeli su iz poe tka. Ovog puta, psi su spavali. U poetku se sve odvijalo dobro. Nijedno od njih nije uop te pravilo pitanje kada je trebalo skinuti odeu; nijedno nije gubilo vreme na izjave o lepoti onog drugog, to bi zvualo sme no; nijedno se nije pretvaralo da e to trajati zauvek. Bili su zajedno radi onoga za ta je priroda predodredila njihova tela, ne trudei se da i ta ulep aju. Nije za njih bila romansa pri svetlosti svea. Dan za danom poseivala je gospodina Lota, kako ga je nazivala u prisustvu roditelja, da bi zagnjurila nje govo lice meu svoje dojke trenutak po to bi se vrata za njom zatvorila. Edgar nije mogao da poveruje u svoju sreu. Ve je bila neobina i sama injenic a to je ona njega zavela (ak ni u mladosti nijedna ena se nije potrudila da uini tak o ne to); a to to je do la ponovo, i nastavila da dolazi, ne mogav i da se obuzda dok s ve ne bi bilo do kraja obavljeno, graniilo se ve sa pravim udom. Stoga nije bio izn enaen kada je posle dve nedelje i etiri dana prestala da dolazi. Bio je pomalo tu an , ali ne i iznenaen. Posle nedelju dana njenog nedola enja, ugledao ju je na ulici i upitao je utivo da li bi... poetak i kraj citata... mogli da ponovimo na hokus- p okus? udno ga je pogledala, a onda mu rekla ne. Nije tra io da mu objasni za to, ali je ona to svejedno uinila. Vi e mi nisi potreban, le erno mu je kazala, i potap ala se po stomaku. Tek kasnije, dok je sedeo u svojoj ustajaloj kui sa treim burbonom u r uci, shvatio je znaenje njenih rei i gesta. To ga je navelo da popije i etvrti, a z atim i peti. Veoma brzo je usledio povratak na stari nain ivota. Iako se jako trud io da ovoga puta ne unosi oseanja u vezu, po to je debela devojka oti la shvatio je d a mu je ipak slomila srce. Arlin nije imala takvih problema. Put koji je izabrala, gonjena istom ne izgovorenom zapove u kao i ostale, odveo ju je u dru tvo ija srca nisu bila lako vidlj iva, ve su se nalazila na mi icama, iscrtana prusko plavim mastilom. I za nju je sv e poelo kad i za D ojs, dan po to se umalo nisu utopile. Obukla je najbolju odeu, uzel a majina kola, i odvezla se do Pomraenja, male pla e severno od Zume, ozlogla ene po b arovima i motoristima. Stanovnici te oblasti uop te nisu bili iznenaeni to vide boga

tu devojku u svojoj sredini. Takvi tipovi stalno su dolazili ovamo iz svojih pom odnih kua da bi iskusili ivot obinog puka, ili da bi pripadnici obinog puka iskusili njih. Obino im je bilo dovoljno nekoliko asova pre no to bi se povukli, vrativ i se u svet gde je ofer bio najbli i onome to se podrazumevalo pod tvrdim biznisom. Pomraenje su u svoje vreme poseivala neka zaista slavna lica, inkognito, u elji da izvesno vreme riju po njegovoj unutra njosti. D imi Din bio je redovni poset ilac u svom najdivljem razdoblju, tragajui za pu aem kome je bila potrebna ljudska p epeljara. U jednom od barova postojao je sto za bilijar sauvan u znak seanja na D ej n Mensfild, koja je navodno na njemu izvela ne to o emu se i sada prialo samo sa str ahopo tovanjem, i to apatom. Neko je u daskama na podu usekao konture ene koja je tv rdila da je Veronika Lejk, i na licu mesta se onako mrtva pijana onesvestila. to znai da je Arlin krenula ve dobro utabanom stazom koja je vodila iz krila luksuza do prljav tine bara koji je izabrala samo zbog njegovog imena: Mrlja. Za razliku o d mnogih drugih koji su ovde dolazili pre nje, njoj nije bilo potrebno pie da bi imala izgovor za svoju razvratnost. Jednostavno se ponudila. Onih koji su bili v oljni da je uzmu bilo je na pretek, a ona nije pravila nikakvu razliku. Svako ko je zatra io, dobio je. Naredne noi do la je po jo , kao i noi posle te, oiju usredsreenih na ljubavnike kao da je zavisna od njih. Nisu svi iskoristili priliku. Neki su je, posle one prve noi, zabrinuto gledali, podozrevajui da tako dare ljiva mo e biti samo kakva luda ra ili bolesnica. Drugi su ak prona li u sebi ostatke vite tva za koje nisu znali da ih poseduju, pa su poku avali da je podignu sa poda pre no to se red otegne do najl o ijih kuia. Meutim, ona se glasno i estoko bunila svaki put kada bi joj neko pri ao s t akvom namerom; govorila im je da je ostave na miru. Povlaili su se. Neki bi ak pon ovo stali u red. Dok su Karolina i D ojs uspele da ono to rade sauvaju za sebe, Arlin nije mo gla da se u nedogled tako pona a neprimeena. Po to je celu nedelju dana nestajala iz kue usred veeri i vraala se u osvit zore... nedelje tokom koje je na sva pitanja o tome gde ide odgovarala upitnim pogledom, gotovo kao da ni sama nije bila sigurn a... njen otac, Lorens Farel, odluio je da je prati. Smatrao je sebe liberalnim r oditeljem, ali ako je njegova princeza upala u lo e dru tvo... ragbista, mo da, ili hi pika... onda je verovatno njegova du nost da joj pru i kakav savet. im je izi la iz Gaj a, poela je da vozi kao pomahnitala, pa je i on morao da pritisne papuicu za gas k ako bi odr ao diskretno rastojanje. Na milju ili dve od pla e, izgubio ju je. Utro io je sat vremena na obila enje parkinga pre nego to je prona ao kola, ostavljena ispred Mrlje. Bar je bio na tako zlu glasu da je ak i on uo za njega. U ao je, strepei za s ako i novanik. Unutra je vladala velika zbrka; raspameeni mu karci, ivotinje nalivene pivom sa kosom do pola lea, obrazovali su krug i posmatrali neku predstavu na po du na suprotnom kraju prostorije. Nigde ni traga od Arlin. Zadovoljan to se preva rio (verovatno eta pla om i posmatra talase), ve se spremao da poe, kada je neko poeo da skandira ime njegove princeze. "Arlin! Arlin!" Okrenuo se. Zar i ona gleda predstavu na podu? Stao je da se probija kro z gomilu promatraa. Tamo, u sredi tu, prona ao je svoju lepoticu. Jedan joj je sipao pivo u usta, a drugi s njom radio ono to je on, poput svih oeva, mrzeo i da pomisl i da njegova ker radi, osim... u snovima... s njim. Liila je na majku, dok je le ala pod tim ovekom; to jest, izgledala je isto onako kako je njena majka izgledala v eoma davno dok je jo bila u stanju da se uzbudi. Bacakala se tamo amo i cerila, l uda za ovekom na njoj. Lorens viknu Arlinino ime, i koraknu napred da odvue divlja ka. Neko mu ree da saeka svoj red. On udari oveka po vilici, i balavko odlete posrui nazad ka gomili u kojoj su mnogi ve otkopali pantalone i bili spremni. Onaj momak ispljunu krv i baci se na Lorensa, koji stade da kuka, kada ga obori e na kolena, da je to njegova ker, njegova ker... blagi Bo e, njegova ker. Nije prestao da se buni sve dok je mogao da izgovara rei. Posle je i dalje poku avao da otpuzi do mesta na kome je le ala Arlin ne bi li je jednim amarom prizvao k pameti. Meutim, njeni obo av aoci su ga jednostavno izvukli napolje i bacili na samu ivicu autoputa. Ostao je tamo da le i izvesno vreme, dok nije skupio snage da ustane. Oteturao se do kola, i saekao nekoliko sati, povremeno plaui, dok se Arlin nije pojavila. Uop te je nisu dirnule njegove modrice i krvava ko ulja. Kada joj je kazao d a je video ta je radila, malo je nakrenula glavu, kao da nije sasvim sigurna o emu

on to govori. Naredio joj je da ue u kola. U la je bez pogovora. utke su se odvezli kui. Tog dana niko vi e ni ta nije kazao. Ona je ostala u svojoj sobi i slu ala rad io, dok je Lorens razgovarao sa svojim advokatom o mogunosti da se Mrlja zatvori, sa policajcima o tome kako da one koji su ga napali izvede pred lice pravde, i sa svojim analitiarem o tome gde je pogre io. Rano uvee ponovo je poku ala da ode. Pre sreo ju je, meutim, na putu i poeo svom silinom da sipa optu be, od ega se prethodnog dana uzdr ao. Sve vreme je samo zurila u njega, staklastog pogleda. Njena ravnodu n ost ga je samo jo vi e razjarila. Odbila je da ue u kuu kada je to od nje zatra io, i n ije htela da mu odgovori za to je to radila. Njegova zabrinutost pretvorila se u b es, poeo je da urla, rei su mu postale otrovne pa ju je ak nazvao kurvom viui iz petn ih ila, tako da su itelji celog Polumeseca poeli da vire kroz ot krinute zavese. Na k raju, zaslepljen suzama usled nemogunosti da shvati, on ju je udario, i mo da bi ur adio jo ne to gore da se nije Kejt ume ala. Arlin nije ekala. Dok je majka uvala pobesn elog oca, ona je pobegla i prona la nekoga da je odveze do pla e. Te noi izvr ena je racija u Mrlji. Dvadeset i jedna osoba je uhap ena, uglavn om zbog posedovnja manjih koliina droge, i bar je zatvoren. Kada su policajci sti gli, princeza Lorensa Farela izvodila je istu tup-tup predstavu koju je izvodila svake noi ve preko nedelju dana. ak ni Lorens, trapavo nudei mito, nije uspeo da sp rei objavljivanje ovakve jedne prie u novinama. To je postao najitaniji lanak du cele obale. Arlin je sme tena u bolnicu da bi je potpuno medicinski pregledali. Utvreno je da je zaradila dve bolesti koje se prenose seksualnim putem, plus va ke, i da je veoma istro ena, do ega je neminovno moralo doi posle tolikog iskori avanja. Ali bar nije bila trudna. Lorens i Kejt Farel zahvaljivali su Gospodu na toj maloj milo sti. Kada su saznali za Arlinine pohode u Mrlju, roditelji su gadno pojaali ko ntrolu nad decom u gradiu. ak je i u Istonom Gaju primetno opao broj dece koja su l utala unaokolo po to bi pao mrak. Te ko je bilo odr avati vezu na koju bi se gledalo s odobravanjem. ak e i Trudi, poslednja od etiri, ubrzo morati da se odrekne svog pa rtnera, iako je prona la gotovo svr eni paravan za svoje aktivnosti: religiju. Imala je smelosti da zavede nekog Ralfa Kontrerasa, oveka me ane krvi koji je radio kao ba tovan u luteranskoj crkvi Princ mira u Lovordrvu, koji je u toj meri mucao da s e moglo rei da je nem. Dopadao joj se takav kakav je bio. Obavljao je ono to se tr a ilo od njega i dr ao jezik za zubima. Sve u svemu, savr eni ljubavnik. Uop te je nije zanimala njegova tehnika, dok je on junaki izigravao mu karinu. On je za nju jednost avno bio oploiva. Kada bude obavio svoju du nost... a telo e joj rei kada nastupi taj trenutak... vi e nijednom nee pomisliti na njega. Bar je ona tako mislila. Meutim, ljubavne afere koje su sve imale (ukljuujui i Trudinu) uskoro e post ati... zahvaljujui Arlininoj indiskreciji... op te poznata stvar. Iako je njoj mo da bilo lako da zaboravi sastanke sa Ralfom Tihim, Palomo Gaju nije. 2. Novinski izve taji o skandaloznom tajnom votu lokalne lepotice Arlin Farel bili su u onoj meri eksplicitni u kojoj su to pravna odelenja tih asopisa dozvolj avala, a pojedinosti su prepu tene ma ti traera. Razvila se unosna mala crna berza to bo njih fotografija snimljenih za vreme orgijanja, iako su slike bile tako nejasne da je bilo te ko zakljuiti da li su prikazivale pomenutu stvar. Samu porodicu... L orensa, Kejt, sestru D oslin i brata Krega... zadesile su jo vee nedae. Narod koji je iveo na drugoj strani Gaja menjao je svoje uobiajene mar rute kada je i ao u kupovinu kako bi pro ao kroz Polumesec i pored kue sramote. Krega su morali da izvade iz kol e jer su ga njegovi drugovi nemilosrdno zezali zbog osramoene starije sestre; Kej t je poveala dozu sedativa to ih je uzimala tako da je na kraju izgovarala samo dv oslo ne rei i to s mukom. Ali ekalo ih je ne to jo gore. Tri dana po to je Arlin istrgnut a iz jazbine motorista, u Hronici se pojavio intervju koji je navodno dala jedna od Arlininih bolniarki. U njemu je stajalo da je Farelova kerka veinu vremena prov odila u seksualnom ludilu, i da je govorila same obscenosti, koje je prekidala s amo kada je razoarano jecala. Samo po sebi, ve je i ovo bilo dovoljno za novine. M eutim, dalje je jo pisalo da pacijentkinja nije bolovala samo od pregrejanog libid a. Arlin Farel je verovala da je opsednuta. Pria koju je ispriala bila je veoma detaljna i bizarna. Ona, i jo tri njene

prijateljice, oti le su da se okupaju u jezeru u blizini Palomo Gaja, gde ih je n apalo ne to to je u lo u sve njih. Taj entitet koji ju je zaposeo, tra io je od Arlin, a... verovatno... i od drugarica koje su se s njom kupale, da ostane u drugom st anju sa bilo kim ko bude u stanju da to obavi. To je uzrok njenih pustolovina u Mrlji. avo u njenoj utrobi jednostavno je tra io surogat oca u toj gnjiloj rulji. U lanku nije bilo nimalo ironije; ve sam tekst Arlinine takozvane ispovest i bio je dovoljno apsurdan da mu nije bilo potrebno jo dodatno ulep avanje od stran e urednika. Samo slepi i nepismeni u Gaju nisu proitali otkria vezana za drogu i l epoticu. Svi su bili ubeeni da ne postoji ni jota istine u njenim tvrdnjama, razu me se, osim porodica prijateljica sa kojima je Arlin bila u subotu, 28. jula. Ia ko nije pomenula D ojs, Karolinu niti Trudi, njih etiri su bile poznate kao nerazdv ojne prijateljice. U umovima onih koji su makar povr no poznavali Arlin nije bilo mesta sumnji koga je uvrstila u svoje satanske fantazije. Ubrzo je postalo oigledno da se devojke moraju za tititi od onoga to e usledi ti posle ovih Arlininih besmislenih tvrdnji. Otprilike isti razgovor, uzmi ili d odaj po koju ne nost, vodio se u porodicama MekGir, Kac i Hokis. Roditelj je pitao: " eli li da na kratko ode iz Gaja, dok ono najgore ne proe ?" Na ta je dete odgovaralo: "Ne, dobro sam. Nikada se nisam bolje oseala." "Jesi li sigrna, mila, da te sve ovo ne uzrujava?" "Da li izgledam uzrujana?" "Ne." "Onda nisam uzrujana." Kakva uravnote ena deca, mislili su roditelji, kada mogu s takvim mirom da se suoe sa tragedijom kao to je ludilo prijateljice; zar nam nisu uzdanice? Nekoliko nedelja bile su upravo to: keri za uzor, koje su podnosile stres nu situaciju sa zavidnim samopouzdanjem. A onda je savr ena slika poela da se izobl iava kada su na povr inu poele da izbijaju neke neobinosti u njihovom pona anju. Bio je to jedva primetan proces; moglo je da proe i du e vreme pre nego to iko primeti prv e znake da roditelji nisu budno motrili na svoju deicu. Roditelji su prvo primeti li da su njihova deca zamenila dan za no: spavaju u podne i etaju u pono. Postale s u mu iave kada je hrana bila u pitanju. ak i Karolina koja je bila poznata po tome to nikada nije odbijala ni ta to je bilo za jelo, poela je gotovo patolo ki da odbija ne ku hranu: naroito morsku. Nestalo je veselosti s njihovih lica. Zamenila su ih ra spolo enja iji se raspon kretao od utljivosti do brbljivosti, od ledenog mira do pom ahnitalosti. Prva je Beti Kac predlo ila svojoj keri da ode do porodinog lekara. Tru di se nije usprotivila. Niti se imalo iznenadila kada je doktor Gotlib izjavio d a je potpuno zdrava; i trudna. Karolinini roditelji su bili sledei koji su u strahu zakljuili da je pona an je njihovog deteta takvo da je neophodno izvr iti lekarski pregled. Novosti su bil e iste, sa dodatnom napomenom da ako njihova ker namerava trudnou da iznese do kra ja, mora oslabiti trideset funti. Ako je i postojala neka mala nada da ove dijagnoze nisu meusobno povezane , nju je uni tio trei i konani dokaz. Roditelji D ojs MekGir najdu e su se opirali da pr iznaju kako je i njihova kerka uesnica pomenutog skandala, ali su na kraju i oni z atra ili od lekara da je pregleda. I ona je, poput Karoline i Trudi, bila odlinog z dravlja. I ona je bila trudna. Te vesti zahtevale su ponovnu procenu prie Arlin F arel. Da li je mogue da je u njenom suludom truanju bilo i ne to istine? Roditelji su se sastali da porazgovaraju o tome. Zajedno su smislili jed ini mogui scenario. Zakljuili su da su, izvan svake sumnje, devojke sklopile nekak av pakt. Odluile su... iz razloga koji su samo njima bili poznati... da zatrudne. Tri su uspele. Arlin nije, to je tu veoma razumnu devojku dovelo gotovo do nervn og sloma. Trbalo se suoiti sa trostrukim problemom. Prvo, pronai budue oeve i tu iti i h za seksualni oportunizam. Drugo, prekinuti trudnoe to pre i to sigurnije. Tree, za ta kati celu stvar kako sve tri porodice ne bi do ivele istu sudbinu kao Farelovi, p rema kojima su se ispravni itelji Gaja odnosili kao prema parijama. Nisu uspeli ni u jednome. to se tie oeva, jednostavno stoga to nijedna devoj ka, ak ni pod najo trijim roditeljskim pretnjama, nije htela da imenuje krivca. to s e tie pobaaja, opet zato to su deca odluno odbila da se odreknu onoga za to su prolil e ne malo znoja. I konano, u svojim poku ajima da zata kaju celu stvar, zato to skanda li vole da iziu na svetlost dana, tako da je bila dovoljna samo jedna indiskretna

medicinska sestra, pa da novninari ponu da nju kaju, tragajui za novim dokazima del ikvencije. Pria se proula dva dana posle odr anog sastanka roditelja, i Palomo Gaj... k oji je bio uzdrman Arlininim otkriem, ali ne i baen na kolena... do iveo je gotovo s mrtni udarac. Pria Lude devojke predstavljala je zanimljivo tivo za tragae za leteim tanjirima i one koji su tra ili lek od raka, ali ona, u su tini, bila je prilika ko ja se samo jednom pru a. Ova nova otkria, meutim, pogodila su u mnogo osetljiviji iva c. Pred javno u su bile etiri porodice ije je solidne, dobro potkovane ivote uzdrmao p akt koji su sklopile njihove vlastite keri. Da li je u sve bio ume an i nekakav kul t, elela je da sazna tampa? Nije li mo da nepoznati otac bio isti ovek, zavodnik mlad ih devojaka; ve i sama injenica da je bio bezimen predstavljala je nepresu ni izvor spekulacija. A ta je sa Farelovom kerkom, koja je prva nagovestila postojanje neega to su nazvali Liga devica? Nije li ona u svom pona anju zabrazdila dublje od svoji h prijateljica jer je, kao to je to Hronika prva objavila, u stvari, bila jalova? Ili je tek predstojalo rastereenje ostale tri? To je bila pria koja e se vrteti i vrteti. Sadr ala je sve potrebne elemente: seks, opsednutost, porodice u haosu, lo kalno kurvanje, seks, ludilo i seks. ta vi e, nadalje je pria mogla da bude samo jo b olja. tampa je mogla da prati napredovanje trudnoa. Sa malo sree, to e im se i isp latiti. Sve e roditi trojke, deca e sva biti crna ili mrtvoroena. Oh, koliko mogunosti! III U sredi tu oluje vladao je tajac; tajac i mir. Devojke su ule urlike i optu b e kojima su ih zasipali roditelji, tampa i drugovi podjednako, ali ih se sve to n ije mnogo ticalo. Proces zapoet na jezeru nastavio je da se odvija svojim neizbe ni m tokom, i one su dozvolile da im oblikuje umove onako kako je to uinio, i prilag odio njihova tela. Bile su spokojne kao to je i jezero bilo spokojno; spolja su i zgledale tako mirne da ni naj e i napadi nisu ostavljali na njima nikakvog traga. Za sve to vreme uop te nisu tra ile jedna drugu. Njihovo zanimanje kako jedn e za drugu, tako i za spolja nji svet, svelo se na nulu. Jedino to su elele, dok su oko njih besnele rasprave, bilo je da sede kod kue i postaju punije. A i to je, u prkos poetnim nagove tajima, polako padalo u zaborav kako su meseci prolazili, a no vi skandali privlaili pa nju javnosti. Meutim, naru ena je ravnote a u Gaju. Liga devica oznaila je gradi na karti okruga Ventura na nain na koji on to sebi nikada ne bi p o eleo, ali, kada je ve do toga do lo, odluio je da iz svega izvue nekakvu korist. Te j eseni u Gaju je bilo vi e posetilaca nego od njegovog nastanka, svima je bio cilj da se pred nekim pohvale kako su posetili ono mesto; Ludograd; mesto u kome devo jke oijukaju sa svime to se kree ako im avo tako nalo i. U gradu je do lo i do drugih promena, koje nisu bile u toj meri uoljive kao puni barovi i prometni oping centar. Deca iz Gaja morala su mnogo e e da se bore iza zatvorenih vrata da bi se izborila za izvesne povlastice, jer su im roditelji, naroito oevi koji su imali keri, ukinuli slobode koje su ranije smatrane normalnima . Ove kune svae unele su nemir u nekoliko porodica, a neke su potpuno razorile. Po tro nja alkohola je sledstveno tome dosta porasla; Marvinova prodavnica hrane i le kova odlino je zaraivala na estokom piu tokom oktobra i novembra, a potra nja je vrtog lavo porasla za vreme Bo inih praznika, kada su, uz uobiajene svetkovine, pijanstvo, preljuba, premlaivanje ena i egzibicionizam pretvorili Palomo Gaj u raj za gre nike . Kada su se praznici okonali, privatne rane zarasle, nekoliko porodica je odluilo da se odseli iz Gaja, tako da je poela jedva primetna reorganizacija dru tve ne strukture grada, jer su imanja iako po eljna... kao ona u Polumesecu (koga su s ada kaljali Farelovi)... gubila na vrednosti, pa su ih kupovali pojedinci koji j o prethodnog leta nisu ni mogli sanjati da e iveti u tom susedstvu. Koliko posledica jedne bitke u uzburkanoj vodi. Ta je bitka, razume se, imala svog svedoka. Sve to je Vilijam Vit u svom kratkom ivotu kao voajer nauio o uvanju tajne pokazalo se od neprocenjive vrednosti kako su se dotini dogaaji dalje razvijali. Vi e puta je bio na samom pragu da nekom

e ispria ta je video na jezeru, ali je odoleo isku enju, znajui da bi kratkotrajni po zitivni status filmske zvezde, smenili sumnjiavost i mogua kazna. I ne samo to; po stojale su velike anse da mu ne bi poverovali. Odr avao je, meutim, u svojoj glavi iv o seanje na taj dogaaj, redovno odlazei na mesto gde se sve dogodilo. U stvari, vra tio se tamo odmah narednog dana, ne bi li ugledao stanovnike jezera. Ali voda je ve poela da se povlai. Preko noi je opala gotovo za treinu. Posle nedelju dana potpu no je nestala, otkriv i pukotinu u tlu koja je oigledno predstavljala ulaz u peine k oje su se protezale ispod grada. On nije bio jedini posetilac. Kada je Arlin odluila da skine breme sa svo jih lea, ispriav i ta se onog popodneva tamo dogodilo, mnogobrojni radoznalci po li su u potragu za tim mestom. Oni preceptivniji, ubrzo su ga prepoznali: voda je za s obom ostavila po utelu travu prekrivenu osu enim muljem. Jedno ili dvoje je ak poku alo da ue u peine, ali pokazalo se da se pukotina spu ta pravo nani e i da ne postoji nik akav lak nain silaska. Posle nekoliko dana slave, mesto je bilo prepu teno samo seb i i usamljenikim posetama Vilijama Vita. Odlasci na to mesto pru ali su mu udno zado voljstvo, uprkos strahu koji je oseao. Smatrao se sauesnikom peina u njihovoj tajni , a da ne pominjemo ertoski frisson koji bi nailazilo kada bi se na ao na mestu na kome je stajao onog dana, i ponovo zami ljao nage kupaice. Sudbina devojaka ga nije mnogo zanimala. S vremena na vreme itao bi o nji ma, i uo da se o njima govori, ali za Vilijama je daleko od oiju uglavnom znailo i daleko od uma. Bilo je va nijih stvari koje je trebalo gledati. Po to je u gradu vla dala pometnja, imao je kao pijun mnogo posla: usputna zavoenja i odvratno su anjstvo ; napadi besa; batine; rastanci posle kojih su ostajali krvavi nosevi. Jednoga d ana u, pomisli on, zapisati sve o ovome gradu. Zvae se Vitova knjiga, i svi pomenu ti u njoj znae, kada bude objavljena, da sve njihove tajne pripadaju meni. Kada je ipak, dodu e veoma retko, razmi ljao o sada njem stanju devojaka, misl io je na Arlin koja mu je bila najdra a, jednostavno zbog toga to se nalazila u bol nici gde nije mogao da je vidi ak i da je hteo, i ta njegova nemo bila je i za nje ga, kao i za svakog voajera, poput mamuze. uo je da je umno poremetila, ali niko nije tano znao za to. Sve vreme je tra ila da joj dolaze mu karci, elela je da dobije be bu kao to su ih druge dobijale, ali nije mogla, i zato se razbolela. Njegovo zani manje za nju je, meutim, splasnulo kada je nauo od nekoga da je devojka izgubila s av svoj glamur. "Izgleda polumrtva", uo je da govore. "Drogirana i mrtva." Posle toga kao da Arlin Farel nije ni postojala, osim kao prelepa vizija , koja odbacuje odeu na ivici srebrnog jezera. Sasvim je izbacio iz uma ono to joj je to jezero uinilo. Na nesreu, materice preostalih lanica kvarteta nisu mogle na drugi nain da izbace iskustvo i njegove posledice, osim kao kmeeu stvarnost, koja je zapoela novu etapu u poni enju Palomo Gaja drugog aprila kada se porodila prva iz Lige devica. Hauarda Ralfa Kaca rodila je njegova osamnaestogodi nja majka Trudi u 3.46 ujutro, carskim rezom. Bio je slaba an, te ak svega etiri funte i dve unce kada je u gledao svetlost u operacionoj sali. Svi su se slo ili da dete lii na majku, na emu s u njegovi deda i baba bili neopisivo zahvalni, jer nisu imali pojma ko mu je ota c. Hauard je imao Trudine tamne, duboko usaene oi, i roen je sa spiralnom kapicom s mee kose. Kao i njegova majka, koja se isto rodila pre vremena, morao je da se bo ri za svaki gutljaj vazduha tokom prvih est dana svoga ivota, posle ega je brzo ojaa o. Devetnaestog aprila Trudi je donela svog sina u Palomo Gaj, da ga podi e na mes tu koje je najbolje poznavala. Dve nedelje po to je Hauard Kac ugledao svetlost dana, porodila se i druga iz Lige devica. Ovoga puta tampa je imala vi e materijala za pre vakavanje nego kada se rodilo bole ljivo mu ko dete. D ojs MekGir je rodila blizance, deaka i devojicu; do li su na svet sa minutom razmaka i to na sasvim normalan nekomplikovan nain. Dala i m je imena D o-Bet i Tomi-Rej, a ta je imena izabrala (mada to nikada nije priznal a, do kraja ivota) jer su imali dva oca: jedan je bio Rendi Krencman, a drugi ona j iz jezera. Tri, ako je raunala njihovog Oca na nebesima, iako se pla ila da ju je odavno odbacio zarad primerenijih du a. Ne to malo vi e od nedelju dana po roenju blizanaca MekGir, Karolina je takoe rodila blizance, deaka i devojicu, ali je deak bio mrtav. Devojica je imala krupne k

osti i bila jaka i dobila je ime Linda. Njenim roenjem inilo se da je saga o Ligi devica stigla do svog prirodnog kraja. Pogreb Karolininog drugog deteta privukao je malu skupinu ljudi, ali inae su etiri porodice ostavljene na miru. U stvari, b ile su praktino izolovane. Prijatelji su prestali da ih zovu; poznanici su porica li da su ih ikada znali. Pria o Ligi devica okaljala je dobro ime Palomo Gaja, i uprkos zaradi koji je grad imao zahvaljujui skandalu, ovladala je op ta elja da se z aboravi ceo taj nesreni sluaj. Porodicu Kac jako je zabolelo to to su oseali da ih svi odbacuju, pa su poe li da prave planove oko povratka u rodni grad Alana Kaca, ikago. Prodali su kuu pr ed kraj juna nekom doo u koji ju je kupio po niskoj ceni, odlina kua na zlu glasu. Ka covi su oti li dve nedelje kasnije. Pokazalo se da su oti li upravo na vreme. Da su odlo ili svoj odlazak za jo n ekoliko dana, bili bi ume ani u poslednju tragediju vezanu za priu o Ligi. Uvee dvad eset estog jula Hokisovi su na kratko izi li, ostaviv i kod kue Karolinu sa Lindom. Ost ali su du e nego to su nameravali, tako da su se vratili kada je pono ve uveliko pro la , to jest ve je bio dvadeset sedmi. Karolina je proslavila godi njicu kupanja u jez eru tako to je ugu ila svoju ker i oduzela sebi ivot. Ostavila je poruku u kojoj je o bjasnila sa istom onom ledenom objektivno u kojom je priala o Rasedu Svetog Andreja da je pria Arline Farel u celosti bila istinita. Zaista su oti le na plivanje. Bile su napadnute. Do dana dana njeg nije saznala ta ih je to napalo, ali osetila je nei je prisustvo u sebi, a oseala ga je i u detetu, sve vreme, i ono je bilo zlo. Zat o je ugu ila Lindu. Zato sada namerava da presee vene. Nemojte me osuivati, molila j e. Tokom celog svog ivota nikada nisam po elela nikoga da povredim. Roditelji su ovako protumaili pismo: devojke su odista bile napadnute i s ilovane, ali su zbog nekih svojih razloga odbijale da saop te identitet krivca ili krivaca. Sada kada je Karolina bila mrtva, Arlin luda, a Trudi oti la za ikago, pa lo je D ojs MekGir u zadatak da ispria celu istinu, ni ta ne izostavljajui niti dodajui , kako bi pria o Ligi devica konano mogla biti okonana. U poetku je odbijala. Tvrdila je da se ne sea nieg vezanog za taj dan. Pre iv ljena trauma izbrisala je seanje iz njenog uma. Meutim, ni Hokisovi ni Farelovi nis u time bili zadovoljni. Nastavili su da vr e pritisak, preko D ojsinog oca. Dik MekG ir nije bio jak ovek, niti duhovno niti telesno, a crkva mu u tome nije nimalo bi la od pomoi, jer je stala na stranu ne-Mormona protiv devojke. Istina je morala i zii na videlo. Konano, da bi spreila tirane da i dalje mue njenog oca, ionako su mu ve nane li dosta tete, D ojs im je sve ispriala. Bio je to udan prizor. estoro roditelja, plus pastor D on, koji je bio duhovni voa zajednice Mormona u Gaju i njegovoj okolini, sedeli su u trpezariji MekGirovih i slu ali bledu, mr avu devojku ije su ake prelazile s jedne na drugu kolevku dok je uljuljkivala svoju decu u san priajui, dok ih je ljuljala, o njihovom zaeu. Prvo je upozorila publiku da im se nee dopasti ono to je nameravala da im ispria. A onda je opravdala svoje upozorenje samom priom. Sve im je rekla. O etnji, jezeru, plivanju, o neemu to se borilo za prevlast nad njihovim telima u vodi, o begu, o svojoj strasti prema Rendiju Krencmenu... ija je porodic a bila jedna od onih koje su napustile Gaj pre nekoliko meseci, verovatno zato to im je on u poverenju sve priznao; o elji koju je delila sa svim devojkama da ost ane trudna to je pre mogue... "Znai Rendi Krencmen je bio odgovoran za sve njih?" upita Karolinin otac. "On?" primeti ona. "Nije bio u stanju." "Pa ko je onda?" "Obeala si da e rei celu istinu", podsetio ju je pastor. "Jesam", odvrati ona. "Sve to je meni poznato. Rendi Krencmen je bio moj izbor. Svi znamo ta je Arlin preduzela. Ubeena sam da je Karolina prona la nekog dru gog. Isto kao i Trudi. Oevi nisu bili va ni, shvatate. Oni su bili samo mu karci." "Hoe da ka e da je avo u tebi, dete?" zapita pastor. "Ne." "U deci, onda?" "Ne. Ne." Sada je ljuljala obe kolevke, svaku jednom rukom. "D o-Bet i Tom i-Rej nisu posednuti. Bar ne u onom smislu u kome vi to mislite. Oni samo nisu R endijeva deca. Mo da su nasledili ne to od njegovog dobrog izgleda..." dopustila je sebi jedva primetan osmeh "... volela bih da je tako", ree ona. "Jer bio je tako

zgodan. Meutim, duh koji ih je stvorio, nalazi se u jezeru." "Nema jezera", istaknu Arlinin otac. "Tog dana ga je bilo. A mo da e se ponovo pojaviti, ako bude pala dovoljno jaka ki a." "Ne ako ja tu mogu ne to da uinim." Bez obzira da li je poverovao u D ojsinu priu ili ne, Farel je odr ao obeanje. On i Hokisovi vrlo brzo su uspeli da skupe dovoljno priloga po gradu da se zatvo ri ulaz u peine. Veina onih koji su uestvovali u akciji, potpisali su ek jednostavno zato da se otarase Farela. Otkada je njegova princeza poremetila umom on je u r azgovoru bio kao tempirana bomba. U oktobru, nekoliko dana pre nego to e se napuniti petnaest meseci po to su se devojke okupale u jezeru, raspuklina je zatvorena betonom. Ponovo e otii tamo, ali tek posle mnogo godina. Do tada su deca Palomo Gaja mogla u miru da se igraju. Trei deo: SLOBODNI DUHOVI I Od nekoliko stotina erotskih asopisa i filmova koje je Vilijam Vit nabavi o dok je sazrevao, tokom narednih sedamnaest godina, prvo po tom a kasnije putujui naroito zbog te hitne potrebe do Los Anelesa, oduvek su mu najomiljeniji bili oni u kojima je mogao da nazre deli ivota iza kamere. Ponekad se fotograf... oprema i sve... video u ogledalu iza izvoaa. Ponekad bi ruka tehniara, ili napaljiva... neko koga su unajmili da odr ava uzbuenje zvezda izmeu dva snimka... bili uhvaeni na samoj ivici okvira, poput noge ili ruke ljubavnika upravo izbaenog iz kreveta. Takve oigledne gre ke bile su relativno retke. Mnogo e i... a za Vilijamov um m nogo znaajniji... bili su jedva primetni znaci stvarnosti iza prizora iji je bio s vedok. Trenuci u kojima izvoa, kome se nudilo mno tvo grehova nije mogao da se odlui koju rupu narednu da zadovolji, baca pogled prema kameri tra ei uputstva; ili kada se noga brzo pomeri jer je monik iza soiva viknuo da zaklanja polje akcije. U tim trenucima, kada ga je fikcija uzbuivala... u stvari, to nije bila p rava fikcija, jer tvrdo je tvrdo, i nije se moglo simulirati... Vilijam je oseao da mnogo bolje shvata Palomo Gaj. Ne to je ivelo iza ivota grada, nesebino upravljajui njegovim dnevnim procesima za to ne to niko osim njega nije znao da postoji. ak i on bi zaboravio na to. Pro li bi meseci, on bi se bavio svojim poslom, nekretninam a, zaboraviv i na skrivenu ruku. A onda bi, kao u porniu, na trenutak ne to ugledao. Mo da pogled u oku nekog starosedeoca, pukotina na ulici, ili voda koja se sliva n iz Brdo sa nekog suvi e navla enog travnjaka. Svaka stvar ponaosob bila je dovoljna da se seti jezera, i Lige, i postane svestan da je celi grad, po svemu sudei, fik cija (ne ba prava fikcija, jer telo je telo i tu nema foliranja), a on je jedan o d uesnika u njegovoj udnoj prii. Ta se pria nastavila bez drame, koja bi se mogla uporediti sa onom o Ligi , tokom godina koje su usledile posle zapeaivanja peina. Iako je grad bio obele en, G aj je napredovao, a i Vit s njim. Los Aneles se irio i prestizao gradie u dolini Si mi, meu njima i Gaj, i oni su postajali spavaonice metropole. Cena nekretnina u g radu poela je naglo da raste pred kraj sedamdesetih, upravo u vreme kada je Vilij am u ao u posao. Porasla je ponovo, naroito u Vetrostrmini, kada je nekoliko manjih zvezda odluilo da uzme kue na Brdu, podariv i tom mestu ik koji mu je do tada nedost ajao. Najveu kuu, palatu rezidenciju sa pogledom na ceo grad i dolinu iza njega, k upio je komedija Badi Vens, koji je u to vreme vodio najbolje rangirani TV ou na s vim mre ama. Ne to ni e na brdu glumac-kauboj Rejmond Kob poru io je postojeu kuu i na ist om mestu podigao vlastiti ogromni ran, zajedno sa bazenom u obliku erifske znake. I zmeu Vensove i Kobove kue nalazila se jedna koja je potpuno bila skrivena drveem u kojoj je ivela zvezda nemih filmova Helen Dejvis, koja je u svoje vreme u ivala rep utaciju glumice o kojoj je kru ilo najvi e traeva u Holivudu. Sada u poznim sedamdese

tim, ivela je kao pravi pustinjak, to je samo potpirivalo glasine u Gaju svaki put kada bi se kakav mladi pojavio u gradu... uvek su to bili mu karci visoki est stopa , obavezno plavi... i izdavao se za prijatelje gospoice Dejvis. Kua je zahvaljujui njima dobila nadimak: Jazbina pokvarenosti. Bilo je tu i drugih stvari uvezenih iz Los Anelesa. U oping centru otvoren je Klub Zdravlja, i ubrzo je bilo i previ e lanova. Ludilo za seuanskim restoranima dovelo je dva takva preduzea, i oba su bila dovoljno potpomagana da su mogla da izdr e konkurenciju. Procvetale su galerije, nudei dekorativne predmete, ameriko nai vno slikarstvo i obian ki. Nedostatak prostora bio je tako veliki da je oping centa r dobio i drugi sprat. Poslovi koji ranije nisu mogli da opstanu u Gaju, sada su bili neophodni. Radnja za opremanje bazena, pedikir i kvarc slu ba, kola za karate . S vremena na vreme, sedei i ekajui na red kod pedikira, ili u radnji sa mez imcima dok su deca birala izmeu tri vrste inile, prido lica bi mo da pomenula glasine k oje je ula da kru e o gradu. Zar se ovde nije davno ne to dogodilo? Ako bi se u blizi ni na ao neki starosedelac Gaja, razgovor bi veoma brzo bio skrenut na manje kontr overzne teme. Mada je tokom proteklih godina stasalo novo pokolenje, meu uroenicim a, kako su voleli sebe da nazivaju, i dalje je vladalo uverenje da bi najbolje b ilo zaboraviti Ligu devica. Meutim, u gradu je bilo i onih koji je nikada nee moi da zaborave. Jedan od tih bio je, razume se, Vilijam. Ostale je i dalje pratio na putu kroz njihove iv ote. D ojs MekGir, tihu, neobino religioznu enu koja je podigla Tomi-Reja i D o-Bet be z pomoi mu a. Njeni roditelji su se preselili na Floridu pre nekoliko godina, ostav iv i keri i unucima kuu. Ona se, praktino, vi e nije ni viala izvan njenih zidova. Hokis , koga je ena ostavila zbog advokata iz San Dijega starijeg od nje sedamnaest god ina, i koji se izgleda od toga nikada nije potpuno oporavio. Porodicu Farel, koj a se preselila u Hiljadu Hrastova, ali ih je lo glas i tamo sustigao. Na kraju su oti li u Luizijanu, odvodei Arlin sa sobom. Nikada se nije potpuno oporavila. Vili jam je uo da smatraju dobrom nedeljom, ako bi spojila vi e od deset smislenih rei. D o slin Farel, njenu mlau sestru, koja se udala i vratila da ivi u Plavoj Smreci. Pon ekad bi je video, kada bi do la u posetu prijateljima u gradu. Te porodice su i da lje bile u velikoj meri deo istorije Gaja; iako se Vilijam svima njima javljao s amo klimanjem glave... MekGirovima, D imu Hokisu, pa ak i D oslin Farel... nikada nisu izmenili nijednu jedinu re. Nisu ni morali. Svi su znali ta su znali. A po to su znali, iveli su u i ekivanju. II 1. Mladi je bio praktino jednobojan, crna kosa, dugaka do ramena, kovrd ala mu s e na vratu, iza okruglih naoara isto tako tamne oi, ko a suvi e bela da bi bio stanovn ik Kalifornije. Zubi su mu bili jo belji, mada se retko osmehivao. Nije ni mnogo govorio, kada smo ve kod toga. U dru tvu je mucao. ak je i pontijak konvertibl koji je parkirao u oping centru bio beo, mada mu je karoseriju ve uveliko nagrizla ra za koju su bili zaslu ni snegovi i so deseta k ika kih zima. Prevezao se njime preko zemlje, ali nekoliko puta jedva je izbegao sudar. Bli ilo se vreme kada e morati da ga izvede u polje i upuca. U meuvremenu, ak o je ikome bio potreban dokaz da se u Palomo Gaju nalazi stranac, trebalo je sam o da pree pogledom du parkiranih automobila. Ili da odmeri njega. Pro imalo ga je veoma jako oseanje da tri u somotskim pa ntalonama i otrcanom sakou... (rukavi su mu bili predugaki, suvi e mu je bio uzak u grudima, kao i svi ostali sakoi koje je ikada kupio). Ovo je bio grad u kome su odmeravali koliko si bogat po marki patika. On nije nosio patike; nosio je crne ko ne cipele na niranje, od jutra do poveerja dok se ne bi raspale, a onda bi kupio isti takav par novih. Bez obzira da li je trao ili ne, imao je jak razlog to je ov amo do ao, i to pre pone da radi na tome pre e se bolje oseati. Prvo, morao je da se snae. Odabrao je Smrznuti jogurt jer je bio najprazn iji u nizu prodavnica i non alantno u ao unutra. S druge strane tezge doekala ga je t

akva dobrodo lica da je gotovo pomislio kako su ga prepoznali. "Zdravo! Mogu li da vam pomognem?" "Ja sam... nov", ree on. Glupa opaska, pomisli on. "Hou da ka em, gde mogu.. . gde mogu da kupim mapu?" "Mapu Kalifornije?" "Ne. Palomo Gaja", odgovori on, trudei se da upotrebljava kratke reenice. Tada je manje mucao. Osmeh s druge strane tezge se jo vi e pro iri. "Ne treba vam mapa", ree. "Gradi nije toliko velik." "Dobro. A hotel?" "Svakako. Lako. Postoji jedan u blizini. A ima i jedan nov, gore u selu Mirnopotok." "Koji je najjeftiniji?" "Terasa. Nalazi se na dva minuta vo nje odavde, sa stra nje strane oping cent ra." "Odlino." Osmeh koji mu je bio upuen zbog tih rei, govorio je: sve je ovde odlino. Go tovo da je i sam u to poverovao. Na parkingu su se presijavala uglancana kola; z naci koji su ga upuivali okolo ka stra njoj strani trgovakog centra su sijali; proelj e motela... sa jo jednim znakom... Dobrodo li u Palomo Gaj, Napredni raj... bili su sve e obojeni kao subotnji jutarnji crta. Bilo mu je drago, kada je uzeo sobu, to j e mogao da navue zastore, i malo se pritaji. Poslednji komad puta ga je po teno izmorio, pa je odluio da osve i svoj siste m ve banjem i tu iranjem. Ma ina je, kako je nazivao svoje telo, suvi e dugo bila za vol anom; bilo joj je potrebno razgibavanje. Zagrejao se desetominutnim sparingovanj em sa senkom, kombinacijom udaraca i odbrana, praenih omiljenim koktelom specijal izovanih udaraca: odsenih udaraca bridom ake, skokova sa izbacivanjem noge, okreti ma u vazduhu i udarcima unazad koji se izvode u skoku. Kao i obino, ono to mu je z agrejalo mi ie, zagrejalo mu je i um. Kada je stigao do sklekova i trbu njaka bio je spreman da se potue sa pola Palomo Gaja da bi dobio odgovor po koji je ovamo do ao. A pitanje je glasilo: ko je Hauard Kac? Odgovor Ja vi e nije bio dovoljan. Ja sam samo ma ina. Bilo mu je potrebno vi e obave tenja. Vendi je bila prva koja je postavila to pitanje, one duge noi tokom koje su se raspravljali i koja se zavr ila tako to ga je napustila. "Dopada mi se, Haui", rekla je. "Ali ne mogu da te volim. A zna li za to? Za to to te ne poznajem." "Zna li ta sam ja?" odvratio je Haui pitanjem. "ovek sa rupom u sredi tu." "I a eno ti je to obja njenje." "I a eno je tako se oseati." I a eno, ali istinito. Tamo gde se kod drugih nalazilo oseanje da su ljudi... ambicija, mi ljenje, religija... on je imao samo tu aljenja vrednu kolebljivost. On i koji su ga voleli... Vendi, Rii, Lem... bili su strpljivi s njim. Strpljivo su e kali da mucajui ka e ta ima, jer ih je zanimalo njegovo mi ljenje, i izgleda da su nal azili neku vrednost u njegovim komentarima. (Ti si moja sveta luda, jednom je Le m rekao Hauiju; bila je to primedba o kojoj je Haui jo razmi ljao.) Ali za ostali s vet je on bio Kac glup k'o kurac. Nisu ga otvoreno ujedali... bio je suvi e jak da bi ga bilo ko gurkao tamo amo, pa ak i te ka i... ali je znao ta mu govore iza lea, a sve se svodilo na jedno te isto: Kacu fali neka daska u glavi. To to je Vendi konano odustala od njega, bilo je prete ko breme. Suvi e povreen da bi izi ao meu svet, razmi ljao je o njihovom razgovoru vei deo nedelje. Odjednom m u je sinulo re enje. Ako je na zemlji postojalo mesto na kome e shvatiti kako i za to je takav kakav je onda je to sigurno gradi u kome je roen. Podigao je zastor i pogledao napolje u svetlost. Bila je biserna; vazduh je tako lepo mirisao. Nije mogao da zamisli za to je njegova majka uop te zamenila ovo slatko mesto ljutim ika kim zimama i zagu ljivim letima. Po to je umrla (iznenada, u snu) morae sam da razre i tu tajnu; i mo da e, re avajui je, popuniti rupu koja proganj a ma inu. Upravo kada je stigla do ulaznih vrata, mama ju je pozvala iz svoje sobe , odlino je umela da proceni trenutak.

"D o-Bet? Jesi li tu? D o-Bet?" U glasu joj se uvek oseao taj silazni ton, koji kao da je upozoravo: budi dobra prema meni sada jer me sutra vi e mo da nee biti. Mo da ve ni narednog sata. "Du o, jesi li jo tu?" "Zna da jesam, mama." "Mo emo li da porazgovaramo?" "Kasnim na posao." "Samo minut. Molim te. ta je to minut?" "Dolazim. Ne uzbuuj se. Dolazim." D o-Bet je krenula uz stepenice. Koliko je puta dnevno to radila? Merila j e ivot preenim brojem stepenika, gore dole, gore dole. " ta je bilo, mama?" D ojs MekGir je le ala u svom uobiajenom polo aju: na sofi pored otvorenog proz ora, sa glavom na jastuku. Nije izgledala bolesna; ali uglavnom je sve vreme bil a. Specijalisti su dolazili, pregledali je, naplaivali dolazak i odlazili sle ui ram enima. U fizikom pogledu je s njom sve u redu, govorili su. Pregledali su joj src e, plua, kimu. Ne to nije bilo u redu izmeu njenih u iju. Ali to su bile vesti koje mam a nije htela da uje. Mama je nekada davno poznavala devojku koja je poludela i bi la sme tena u bolnicu iz koje nikada vi e nije izi la. Zbog toga se vi e pla ila ludila od bilo ega drugog. Nije dozvoljavala da se ta re izgovori u kui. "Hoe li zamoliti pastora da me nazove?" upitala je D ojs. "Mo da e svratiti veer as." "On je veoma zaposlen, mama." "Za mene uvek ima vremena", ree D ojs. Imala je trideset devet godina, ali se pona ala kao da joj je dvostruko vi e. Tako je sporo podizala glavu sa jastuka ka o da je svaki prevaljeni in pobeda nad gravitacijom; ake i kapci koji podrhtavaju; stalni uzdisaji u glasu. Dodelila je sebi ulogu filmske junakinje koja boluje o d tuberkuloze i nije htela da je se odrekne iako su joj lekari tvrdili da ne bol uje od te bolesti. Oblaila se u skladu sa tom ulogom, u pastelne tonove kakvi se sreu po bolesnikim sobama; pustila je da joj gusta smea kosa poraste, ne vodei rauna o trenutnoj modi, i ne trudei se da je pokupi. Uop te se nije minkala, to je samo jo v i e pojaavalo utisak da se ljulja na samoj ivici provalije. Sve u svemu, D o-Bet je b ilo drago to mama vi e nije izlazila meu ljude. Poele bi da kru e razne prie. Ali po to j sve vreme provodila unutra, u kui, stalno je zivkala kerku koja je morala da ide gore dole po stepenicama. Gore dole, gore dole. Kada bi, kao u ovom trenutku, D o-Bet osetila potrebu da zavri ti, setila bi se da se njena majka nije povukla bez razloga. Nije imala lak ivot; podizala je decu bez mu a u Gaju, gradiu koji je bio veliki kritiar. Razbolela se zbog osuivanja i poni avanja. "Zamoliu pastora D ona da te pozove", ree D o-Bet. "Ali sada moram da idem, ma ma." "Znam, du o, znam." D o-Bet se uputila ka vratima, ali ju je D ojs ponovo pozvala. "Neu dobiti poljubac?" upita ona. "Mama..." "Nikada ne propu ta da me poljubi ." D o-Bet se poslu no vratila do prozora i poljubila majku u obraz. "uvaj se", upozori je D ojs. "Dobro sam." "Ne volim kad radi do kasno." "Ovo nije Njujork, mama." "Nema veze", ree ona, mnogo ozbiljnijim glasom. "Bezbedno mesto ne postoj i." D o-Bet je ve napamet znala taj govor. Slu ala ga je u ovoj ili onoj verziji, jo od detinjstva. Prie o svetu kao Dolini Smrti, koju opsedaju lica sposobna za n eopisivo zlo. To je bila glavna uteha koju je pastor D on pru ao mami. Slo ili su se d a postoji avo na svetu; i to u Palomo Gaju. "Vidimo se ujutro", ree D o-Bet. "Volim te, du o." "I ja tebe volim, mama."

D o-Bet je zatvorila vrata i krenula niz stepenice. "Spava li?" Tomi-Rej je stajao u podno ju stepeni ta. "Ne. Ne spava." "Prokletstvo." "Trebalo bi da je obie ." "Znam. Ali gnjavie me zbog srede." "Bio si pijan", ree ona. " estoko pie, stalno to ponavlja. Istina?" "A ta ti misli ? Da smo odrasli kao druga deca, u ijim kuama se dr i pie, ne bi mi udarilo u glavu." "Znai ona je kriva to si se napio?" "I ti si se okomila na mene, je li tako? Sranje. Svi su se okomili na me ne." D o-Bet se osmehnu i zagrli brata. "Ne, Tomi, nisu. Svi misle da si divan i ti to zna ." "I ti?" "I ja." Poljubila ga je, ovla , a zatim oti la do ogledala da proveri kako izgleda. "Lepa k'o slika", ree on, pri av i joj. "Oboje smo." "Tvoj ego", pecnu ga ona. "Postaje sve gori." "Zato me voli ", primeti on, zagledan u njihove blizanake odraze. "Da li ja poinjem sve vi e da liim na tebe, ili ti na mene?" "Nijedno." "Jesi li ikada videla dva slinija lica?" Osmehnula se. Neobino su liili. Tananost kostiju kod Tomija-Reja odgovaral a je jasnoi njenih koje su oboje idolizovali. Najvi e je volela da eta dr ei brata za r uku, znajui da pored sebe ima tako lepog pratioca kakvog bi svaka devojka po elela, i znala je da i on osea isto. Za njima su okretali glavu i kada su etali meu ve takim lepoticama na etali tu pored mora zvanom Venecija. Meutim, poslednjih nekoliko meseci nisu zajedno izlazili. Ona je do kasna radila u restoranu, a on je odlazio sa drugarima u gu vu na pla i: in, Endi i ostali . Nedostajao joj je kontakt. "Da li se osea nekako udno poslednjih dana?" upita je on iznenada. "Kako to misli ?" "Ne znam. Verovatno se to dogaa samo meni. Samo mene pro ima oseanje da e se sve okonati." "Jo malo pa e leto. Sve tek poinje." "Aha, znam... ali Endi je oti ao u koled , nek' se nosi. in ima tu devojku u L.A.-u, s kojom je vrlo prisan. Ne znam. Ostao sam ovde da ekam, a ne znam ta." "Onda nemoj." " ta nemoj?" "ekati. Idi negde." " elim da odem. Ali..." Prouavao je njeno lice u ogledalu. "Je li to istina ? Ti se ne osea ... udno?" Uzvratila mu je pogled. Nije bila sigurna da li eli da mu ispria o snovima koje je u poslednje vreme sanjala, u kojima ju je odnosila plima, a ceo njen ivo t joj je mahao sa obale. Ali ako ne ka e Tomiju, koga je volela i kome je najvi e na svetu verovala, kome e? "Pa dobro. Priznajem", ree ona. "Oseam ne to." " ta?" Ona slegnu ramenima. "Ne znam. Mo da i ja ekam." "Zna li ta?" "Ne." "Ne znam ni ja." "Pa nek' neko ka e da mi nismo par!" Ponovo je pro la kroz ceo razgovor sa Tomijem dok se vozila prema oping cen tru. On je, kao i obino, glasno izrazio oseanja koja su oboje delili. Poslednjih n ekoliko nedelja bile su prosto nabijene oekivanjima. Ne to e se uskoro dogoditi. To su znali njeni snovi. Znale su i njene kosti. Samo se nadala da to nee zakasniti,

jer je bila gotovo na ivici, zbog mame, Gaja, i posla u restoranu, da potpuno i zgubi strpljenje. Sada je to ve bila trka, izmeu njenog strpljenja i neega na obzor ju. Ako se to ne to ne dogodi do leta, pomisli ona ( ta god to bilo, i koliko god bi lo neobino), dii e se i poi da ga tra i. 2. U ovom gradu izgleda malo ko hoda, primetio je Haui. U etnji uz Brdo i ni z njega, u kojoj je proveo tri etvrt asa, sreo je svega petoro pe aka, a i oni su sv i vodili decu ili pse na uzici kako bi opravdali svoju nastranost. Iako je ovo p rvo putovanje bilo kratko, odvelo ga je do vidikovca sa koga je uspeo donekle da se razabere u rasporedu grada. etnja mu je takoe otvorila apetit. Govedina za desperadosa, pomisli on, i odabra Batrikov restoran od svih mesta na kojima se u oping centru moglo jesti. Nije bilo veliko, i bilo je tek na pola puno. Odabrao je sto kod prozora, otvorio iskrzan primerak Heseovog Sidarte , i nastavio da se rve sa tekstom, na originalnom nemakom. Knjiga je pripadala nj egovoj majci, koja ju je proitala mnogo puta... mada se on nije seao da je ikada i zgovorila makar jednu jedinu re na jeziku koji je oigledno teno govorila. On nije. Za njega je itanje ove knjige predstavljalo unutra nje zamuckivanje; borio se da sh vati smisao, hvatao ga i ponovo gubio. "Ne to za pie?" upitala ga je kelnerica. Upravo se spremao da ka e 'Koka Kolu' kada mu se ivot izmenio. D o-Bet je prekoraila preko praga Batrikovog restorana onako kako je to inil a tri puta nedeljno u poslednjih sedam meseci, ali veeras je izgledalo kao da je svaki raniji put predstavljao probu za ovo veeras; za ovaj preokret; ovaj izmenje ni pogled sa mladiem koji je sedeo za stolom broj pet. Upila ga je pogledom. Usta su mu bila napola otvorena. Nosio je naoari sa zlatnim okvirom. U ruci je dr ao kn jigu. Ime vlasnika knjige nije znala, nije mogla znati. Nikada ga ranije nije vi dela. Pa ipak, i on je nju posmatrao sa istim izrazom prepoznavanja na licu, za koji je znala da se ogleda i sa njenoga. Pomislio je da se ponovo rodio kada je ugledao to lice. Kao da je sa nek og bezbednog mesta stupio u pustolovinu od koje e mu zastati dah. Nije postojalo ni ta lep e na svetu od zakrivljenosti njenih usana kada mu se osmehnula. Osmehivala se i dalje, bio je to savr eni flert. Prestani, opomenu ona seb e, skreni pogled! Pomislie da si poludela kada toliko bulji . Ali i on zuri, nije l i tako? Nastaviu da je gledam... sve dok ona bude mene gledala... ...sve dok bude gledao... "D o-Bet!" Poziv je do ao iz kuhinje. Ona trepnu. "Jeste li rekli Koka Kolu?" upitala ga je kelnerica. D o-Bet je pogledala u pravcu kuhinje... Marej ju je zvao, morala je da poe ... a onda e se vratiti mladiu sa knjigom. On ju je i dalje netremice posmatrao. "Da", videla je kako izgovara. Ta re je bila namenjena njoj, znala je to. Da, idi, rekao je, saekau te. Klimnula je i oti la. Ceo susret potrajao je mo da pet sekundi, ali oboje su posle njega drhtali . Marej je u kuhinji kao i uvek izigravao muenika. "Gde si dosad?" "Kasnim dva minuta, Marej." "Zapisau deset. U uglu je trolano dru tvo. To je tvoj sto." "Ve stavljam kecelju." "Po uri." Haui je posmatrao kuhinjska vrata ekajui da se ona ponovo pojavi, zaboravi v i na Sidartu. Kada je izi la nije pogledala u njegovom pravcu ve je oti la da poslu i o ne za stolom na suprotnom kraju restorana. Nije se uznemirio to ga nije potra ila p ogledom. Postigli su sporazum u onoj prvoj razmeni pogleda. ekae cele noi ako treba , i ceo sutra nji dan ako bude morao, dok ona ne zavr i posao i ponovo ga ne pogleda .

U tami ispod Palomo Gaja zaetnici ove dece jo su vrsto dr ali jedan drugoga i sto onako kao kada su tek pali na zemlju, jer nijedan nije eleo da rizikuje da se onaj drugi oslobodi. ak i kada su se podigli da dotaknu kupaice, po li su zajedno, poput blizanaca spojenih kukovima. Fleer toga dana nije odmah shvatio D afove namer e. Pomislio je da namerava da izvue svoje kukavne terate iz devojaka. Meutim, on j e spremao mnogo vee nedelo. Naumio je da stvori decu, i koliko god to bilo prljav o, Fleer je bio primoran da uini isto. Nije se ponosio svojim napadom. Kada su ves ti o posledicama stigle do njih, njegov sram se samo jo vi e poveao. Nekada je, sedei pored prozora sa Raulom, sanjao da postane nebo. Umesto toga njegov rat sa D afov sveo ga je na kvaritelja nevinih, ije su budunosti uni tili jednim dodirom. D af je u i vao u Fleerovoj patnji. Mnogo puta, tokom godina provedenih u tami, Fleer je oseti o da su misli njegovog neprijatelja usmerene prema deci koju su napravili, i da se pita koje e od njih prvo doi da izbavi svog pravog oca. Vreme za njih nije znailo isto to i pre uzimanja Nuncia. Nisu oseali glad, niti su spavali. Pokopani poput ljubavnika, ekali su u steni. Ponekad bi zauli gla sove odozgo, koji su odzvanjali niz prolaze nastale laganim ali upornim kretanje m tla. Ali ti odlomci razgovora nisu govorili ni ta o napredovanju njihove dece, s a kojom su odr avali u najboljem sluaju oskudne mentalne veze. Bar do veeras. Veeras su se njihovi potomci sreli, i kontakt je odjednom postao sasvim j asan, kao da su njihova deca shvatila deo vlastite prave prirode, ugledav i svoje savr ene suprotnosti, tako da su, i ne znajui, otvorila umove svojim tvorcima. Fleer se na ao u glavi mladia po imenu Hauard, sina Trudi Kac. Kroz deakove oi ugledao je dete svog neprijatelja isto onako kao to je D af video Hauija iz glave svoje keri. To je bio trenutak na koji su ekali. Rat koji su vodili preko pola Amerik e obojicu je iscrpeo. Ali sada su se u tom svetu nalazila njihova deca koja e se boriti umesto njih; zavr ie bitku koja je ekala na razre enje dve decenije. Ovoga puta bie to bitka do istrebljenja. Bar su oni to oekivali. Sada, po prvi put u njihovim ivotima, Fleer i D af is kusili su isti bol... kao da je jedno koplje probolo obe njihove du e. Do avola, ovo nije bio rat. Ovo nimalo nije liilo na rat. "Izgubio si apetit?" zanimalo je konobaricu. "Izgleda", odvrati Haui. "Da odnesem?" "Aha." " eli li kafu? Desert?" "Jo jednu Koka Kolu." D o-Bet je bila u kuhinji kada je Beverli u la sa poslu avnikom. " teta dobre nicle", primeti Beverli. "Kako se zove?" zanimalo je D o-Bet. " ta sam ja, slu ba za zakazivanje sudara? Nisam ga pitala." "Idi i pitaj ga." "Pitaj ga sama. eli jo jednu Koka Kolu." "Hvala. Hoe li da pripazi na moj sto?" "Od sada me zovi Kupidon." D o-Bet je uspela da misli samo na posao i da ne gleda u momka itavih pola sata: to je dosta dosta je. Sipala je Koka Kolu, i iznela je. U asnula se kada je v idela da je sto prazan. Umalo nije ispustila a u; ugledav i prazan sto osetila je fiz iku bol. A onda ga je, krajikom oka, ugledala kako izlazi iz toaleta i vraa se za s to. Video ju je, i osmehnuo se. Pri la je stolu, ne obazrev i se na dva usputna pozi va mu terija. Ve je znala koje e mu pitanje prvo postaviti: od poetka joj se vrzmalo po umu. Ali on ju je preduhitrio. "Poznajemo li se?" Razume se, znala je i odgovor. "Ne", ree ona. "Kada si ti... ti... ti..." Nikako nije mogao da izgovori narednu re, dok su mu se mi ii vilice pomerali kao da vae vaku. "... Ti..." nastavio je da ponavlja, "... ti..." "I ja sam to pomislila", ree ona, nadajui se da ga nee uvrediti to je umesto njega zavr ila misao. Izgleda da se nije uvredio. Uputio joj je osmeh, a lice mu

se opustilo. "udno je to", ree ona. "Nisi iz Gaja, je li tako?" "Ne. ikago." "To je daleko." "Ali sam ovde roen." "Stvarno?" "Zovem se Hauard Kac. Haui." "Ja sam D o-Bet..." "U koliko sati zavr ava smenu?" "Oko jedanaest. Dobro je to si nai ao veeras. Ovde radim samo ponedeljkom, s redom i petkom. Da si do ao sutra proma io bi me." "Prona li bismo mi jedno drugo", ree on, a sigurnost te izjave umalo joj ne natera suze na oi. "Moram da se vratim na posao", ree mu ona. "ekau te", odvrati on. U jedanaest i deset zajedno su izi li iz Batrikovog restorana. No je bila t opla. Ne i prijatna, ve bez lahora, vla na. "Za to si do ao u Gaj?" upitala ga je dok su i li prema njenim kolima. "Da bih sreo tebe." Nasmejala se. "Za to da ne?" upita on. "U redu. Za to si uop te oti ao odavde?" "Moja majka se preselila u ikago kada mi je bilo svega nekoliko nedelja. Nikada nije mnogo pominjala stari rodni grad. A kada je to inila, imao sam utisak da govori o paklu. Pretpostavljam da sam eleo sam da se uverim. Mo da da bih malo bolje shvatio i nju i sebe." "Je li ona jo u ikagu?" "Umrla je. Pre dve godine." "To je tu no. ta je s tvojim ocem?" "Nemam ga. Ovaj... hou da ka em... ja... ja..." Ponovo je poeo da muca, napr egao se i pobedio. "Nikada ga nisam upoznao", ree on. "Ovo postaje sve udnije." "Za to?" "I sa mnom je isto. Ni ja ne znam ko mi je otac." "To i nije va no, je li tako?" "Nekada je bilo. Sada ve manje. Imam brata blizanca, zna ? Tomi-Reja. Uvek je bio tu kada bi mi zatrebao. Mora upoznati Tomija. Zavolee ga. Svi ga vole." "A ta je s tobom? Kladim se da i te... te... tebe svi vole." "Kako to misli ?" "Prelepa si. Morau da se nadmeem sa pola momaka iz okruga Ventura, je li t ako?" "Ne." "Ne verujem ti." "Oh, tano je da gledaju. Ali ne diraju." "Da li to i za mene va i?" Zastala je. "Ne poznajem te, Haui. To jest, i poznajem te i ne poznajem. Kao kad sam te ugledala u restoranu, odnekud si mi bio poznat. Ali ja nikada ni sam bila u ikagu, a ti nisi bio u Gaju od..." Iznenada se namr tila. "Koliko ti je godina?" upita ona. "Napunio sam osamnaest u aprilu." Namr tila se jo jae. " ta je bilo?" upita on. "I ja." "A?" "Napunila sam osamnaest u aprilu. etrnaestog." "Ja drugoga." "Ovo postaje sve udnije, sla e se? Mislila sam da te znam. Ti si mislio isto ." "Neprijatno ti je zbog toga?"

"Zar je to toliko oigledno?" "Da. Nikada nisam video... video... nikada nisam video lice tako... prov idno. Stvara u meni elju da ga poljubim." U steni, duhovi se trgnu e. Svaka re zavoenja koju su uli liila je na okretanj e o trice no a. Ali nikako nisu mogli to da spree. Preostalo im je samo da i dalje se de u glavama svoje dece i slu aju. "Poljubi me", ree ona. Zadrhtali su. Haui polo i aku na njeno lice. ...Tako su jako zadrhtali da se zatreslo tlo oko njih... Napravila je pola koraka prema njemu i polo ila svoje nasme ene usne na njeg ove. ...Dok se pukotine nisu otvorile u betonu koji ih je pre osamnaest godin a zarobio. Dosta! Zavri tali su u u ima svoje dece, dosta! Dosta! "Jesi li ne to osetila?" upita on. Nasmejala se. "Da", odgovorila je. "Mislim da se tlo pomerilo." III 1. Devojke su dva puta si le do vode. Drugi put se to dogodilo narednog jutra po to je Hauard Ralf Kac sreo D o-Be t MekGir. Jutro je bilo vedro, sparinu od prethodne veeri oduvao je vetar koji je obeavao da e svojim hladnim naletima ubla iti vrelinu poslepodneva. Badi Vens je opet spavao sam, tamo gore u krevetu koji je napravio za tr oje. Troje u krevetu... kazao je (i na nesreu bio citiran)... to je raj za prasca . Dvoje znai brak; i pakao. to se braka tie, imao je dovoljno iskustva da je mogao rei da mu ne odgovara, meutim, ovako jedno lepo jutro bilo bi jo lep e kada bi znao d a ga na njegovom kraju eka neka ena, pa ak i sopstvena. Njegova veza sa Elen bila j e suvi e perverzna da bi potrajala; morae vrlo brzo da je otpusti. U meuvremenu, po to mu je krevet bio prazan, bilo mu je malo lak e da se pridr ava ovog novog jutarnjeg re ima. Kako nije bilo nieg zavodljivog zbog ega bi se vratio u krevet, nije mu bil o naroito te ko da navue trenerku i krene na tranje niz brdo. Badi je imao pedeset etiri godine. Dok je trao oseao se dvostruko starijim. Ali u poslednje vreme umrlo je toliko njegovih ispisnika, a poslednji u nizu bi o je njegov nekada nji agent Stenli Goldhemer, i svi su oni umrli zahvaljujui istim neumerenostima kojima je i on bio potpuno odan. Od pu enja, ljokanja i drogiranja. Od svih njegovih poroka ene su bile najzdraviji, ali ak su i one predstavljale ov ih dana zadovoljstvo u kome nije smeo preterano da u iva. Nije vi e mogao da vodi lj ubav cele noi kao kada mu je bilo trideset. U poslednje vreme imao je nekoliko za ista traumatinih do ivljaja kada nijednom nije mogao. To ga je nateralo da poseti l ekara, tra ei leka, pa ta ko ta da ko ta. "Takav lek ne postoji", rekao mu je Tarp. Starao se o Badiju jo od vremen a kada je radio na TV-u, kada je ou Badija Vensa bio na vrhu rejting lista svake nedelje, i kada je ale koje je priao uvee, ujutro prepriavao svaki Amerikanac. Tarp je poznavao tog oveka za koga se nekada govorilo da je najsme niji na svetu, od gla ve do pete. "Ti, Badi, svakog bogovetnog dana uni tava svoje telo. I jo mi ka e da ne eli umre . I dalje eli da nastupa u Vegasu kad napuni stotu." "Tano." "Ako ovako nastavi , dajem ti jo najvi e deset godina. I to samo ako bude imao sree. Ima vi ak kilograma, preoptereen si. Viao sam i zdravije le eve." "Lu, ja sam zadu en za viceve." "Aha, a ja za popunjavanje smrtovnica. I zato poni da vodi rauna o sebi, za Boga miloga, ili e Stenlijevim stopama." "Zar misli da ne razmi ljam o tome?" "Znam da razmi lja , Bade. Znam." Tarp je ustao i zaobi ao sto, tako da je sada bio bli i Badiju. Na zidu su s e nalazile potpisane fotografije zvezda koje je savetovao i leio. Koliko poznatih

da

imena. Veina je bila mrtva; suvi e njih oti lo je pre vremena. Slava je imala svoju cenu. "Drago mi je to si se opametio. Ako to zaista ozbiljno misli ..."

"Do ao sam, je li tako? ta jo treba da uradim da te ubedim da sam ozbiljan? I sam zna koliko mrzim da govorim o tom sranju. Nikada u ivotu se nisam na alio na r aun smrti, Lu. Zna li to? Nijednom. Sve drugo mo e. Sve. Ali to ne!" "S tim se ovek mora pre ili kasnije suoiti." "Ja bih kasnije." "Va i, napraviu ti plan za zdrav ivot. Dijeta; ve be; rad. Ali odmah ti mogu r ei, Badi, nee se prijatno oseati ak ni dok ga bude itao!" "uo sam negde da smeh produ ava ivot." "Poka i mi gde to pi e da komedija i ive veno, a ja u tebi pokazati grobnicu sa u klesanom alom." "Zaista. Pa kada poinjem." "Poni od danas. Izbaci viski i slatki e za-u-nos i poku aj da s vremena na vr eme koristi onaj tvoj bazen." "Potrebno mu je i enje." "Pozovi nekoga da ga oisti." To je bilo najlak e uiniti. Badi je nalo io Elen da pozove Slu bu za i enje bazena m se vratio kui i oni su poslali oveka odmah narednog dana. Kao to ga je Tarp i upo zorio, nije bilo ba lako pridr avati se plana za zdrav ivot, ali kad god bi mu volja oslabila, setio bi se kako ponekad ujutro izgleda u ogledalu, kao i injenice da mu se oka vidi jedino kada toliko uvue stomak da ga to zaboli. Kada bi i ta tina oma nula, pomislio bi na smrt, ali samo kao na poslednje sredstvo. Oduvek je bio ranoranilac, tako da mu nije predstavljalo naroiti problem da ustane radi jutarnjeg tranja. Plonici su bili prazni, i esto... kao danas... spu stio bi se niz Brdo, presekao Istoni Gaj i uputio se ka umama, gde mu tle nije bru silo pete onako kao beton, a njegovo dahtanje uklapalo se u pesmu ptica. Za ovak vih dana trao je samo u jednom pravcu; nalo io bi Hoze Luisu da se sa limuzinom spu sti niz Brdo i saeka ga kada se pojavi iz ume, a da kola budu puna pe kira i ledenog aja. Zatim bi se uputili nazad ka Kunievom Oku, kako je nazvao imanje, na lak i nain : na tokovina. Zdravlje je jedno; mazohizam, bar u javnosti, ne to sasvim drugo. Tranje je imalo i druge prednosti osim zatezanja stomaka. Imao je na rasp olaganju otprilike jedan sat da se uhvati uko tac sa svime to ga je muilo. Danas su mu, neizbe no, sve misli bile upuene Roel. Ove nedelje bie okonano sve oko nagodbe za razvod, i njegov esti brak postae istorija. Bie to drugi po kratkoi od svih est. Brak sa a i, koji je trajao samo etrdeset dva dana, bio je najkrai i zavr io se pucnjem koj i mu umalo nije razneo jaja, tako da ga i sada oblije hladan znoj kada se toga s eti. Pravo govorei, ni sa Roel nije proveo vi e od mesec dana tokom njihovog jednogo di njeg braka. Posle medenog meseca, i sitnih iznenaenja na njemu, vratila se u For t Vort da srauna alimentaciju. Od samog poetka se nisu slagali. Trebalo je to da s hvati, ve onda kada se prvi put nije nasmejala njegovoj rutinskoj ali, a tada je, igrom sluaja, prvi put uop te ula jednu njegovu rutinsku alu. Meutim, od svih njegovih ena, ukljuujui i Elizabetu, ona je bila najprivlanija. Kamenog lica, ali skulptor j e bio genije. O njenom je licu razmi ljao kada je si ao sa plonika i krenuo kroz umu. Mo da bi trebalo da je pozove; i zamoli je da se vrati u Kuni evo da jo jednom poku aju. To j e i ranije ve jednom uradio, sa Dijanom, i tada su proveli dva najbolja meseca u ono nekoliko godina braka, dok ponovo nije krenulo sve po starom. Ali ono je bil a Dijana, a ovo je Roel. Beskorisno je i poku avati prenositi ustrojstva pona anja je dne ene na drugu. Sve su one bile tako velianstveno razliite. U poreenju sa njima mu k arci su gomila dosadnjakovia: neuredni i monoumni. Narednog puta bi voleo da se r odi kao lezbejka. U daljini je zauo smeh; razgovetno kikotanje devojaka. udan zvuk u ranu zo ru. Zastao je i stao da oslu kuje, meutim, iz vazduha su odjednom i ezli svi ostali zv uci, ak i pesma ptica. Jedina buka koju je uspevao da uje dopirala je iznutra: od rada njegovog sistema. Taj smeh mu se samo priinio? Sasvim mogue, jer su mu misli bile zaokupljene enama. Ali upravo u trenutku kada je hteo da krene i prepusti gu sti njegovom bezglasju, ponovo se zauo kikot, a sa njim je nastupila i neka udna, g

otovo halucinatna, promena predela koji ga je okru avao. Taj zvuk kao da je o iveo c elu umu. Pokrenuo je li e, pojaao sunev sjaj. I vi e od toga: promenio je sam pravac sun ca. Vladala je ti ina, u kojoj je svetlost bila bleda, a njen izvor jo nisko na ist oku. A kada se zauo smeh, postala je sjajna kao u podne, i zasipala je odozgo nav i e okrenuta lica listova. Badi niti je verovao svojim oima, niti ga je obuzela neverica: jednostavn o je stajao pred tim iskustvom kao pred enskom lepotom, opinjen. Tek kada se smeh po trei put oglasio, uspeo je da utvrdi iz kog pravca dopire, pa je potrao prema n jemu, kroz nepostojanu svetlost. Na nekoliko jardi dalje uoio je kroz drvee neko kretanje ispred sebe. Golu ko u. Devojku koja je skidala donji ve . Iza nje se nalazila jo jedna devojka, ova j e bila plava, neverovatno privlana, i ona je poela da radi to isto. Instinktivno j e osetio da one nisu potpuno stvarne, ali je ipak nastavio oprezno da prilazi, i z straha da ih ne upla i. Da li se iluzije mogu upla iti? Nije eleo da rizikuje; pred sobom je imao tako divan prizor. Plavu a se poslednja skinula. Nabrojao je jo tri, ali one su ve gacale po jezeru koje je svetlucalo na ivici pouzdanosti. Njegovi nabori zasipali su svetlo u lice plavu e... Arlin, tako su je oslovile, dok su je doz ivale. Napredujui od drveta do drveta, stigao je na deset stopa od ivice jezera. Arlin je ve bila u vodi do butina. Iako se sagnula da zahvati akama vodu i poprska njome telo, ona je bila praktino nevidljiva. Ostale devojke koje su oti le dublje od nje, i plivale, kao da su lebdele u vazduhu. Duhovi, pomisli on nesvesno; to su duhovi. Uhodim pro lost, koja se ponovo odvija preda mnom. Ta misao ga je naterala da istog asa napusti svoje skrovi te. A ko je njegova pretpostavka bila tana, to je znailo da su one mogle da nestanu svak og asa, a on je eleo da halapljivo ispije njihovu nadzemaljsku lepotu, pre nego to se to dogodi. Nije bilo ni traga od odee koju su odbacile u travu na mestu gde je on st ajao, niti bilo kakvog znaka... kada bi koja pogledala prema obali... da su ga v idele. "Nemoj otii predaleko", povikala je jedna iz kvarteta svojoj drugarici. S avet je ostao zanemaren. Devojka se sve vi e udaljavala od obale, irei i skupljajui n oge, irei ih i skupljajui dok je plivala. Koliko je mogao da se seti, jo od prvih mo krih snova u pubertetu, nije do iveo erotinije iskustvo od ovoga, dok je posmatrao ta stvorenja obe ena u svetlucavom vazduhu, iji su donji delovi tela bili pomalo za magljeni usled elementa koji ih je pridr avao, ali ne toliko da nije mogao da u iva u svakoj pojedinosti. "Topla je!" povikala je pustolovka, koja je sekla vodu dosta daleko od n jega, "ovde je topla." " ali se?" "Doi i uveri se!" Njene rei su podstakle Badija. Video je toliko toga. Da li bi se sada usu dio da i dodirne? Ako one nisu mogle da ga vide, a oigledno nisu... zar bi bilo n eke tete ako im prie dovoljno blizu i pree prstima du njihovih kimi? Kada je zakoraio u jezero nije se zauo nikakav zvuk; a on sam oseao je samo laki dodir oko lanaka i potkolenica dok je i ao sve dublje. Pa ipak, odr avalo je Ar lin na povr ini. Lebdela je na povr ini jezera, dok joj se kosa irila oko glave, a ne n i zamasi rukama odnosili je sve dalje od njega. Po urio je za njom, voda ga nije o metala, tako da je ve posle nekoliko sekundi prepolovio razdaljinu izmeu sebe i de vojke. Ruke su mu bile ispru ene, pogled usredsreen na ru iastu boju usmina dok se odb acivala od njega. Pustolovka je poela ne to da dovikuje, ali on nije obratio pa nju na njeno uz buenje. Trenutno je mogao da misli samo na to kako da odirne Arlin. Da polo i ake na nju, a ona se nee pobuniti, ve e samo nastaviti da pliva, dok on bude nastavljao p o svome. U urbi je stopalom zapeo za ne to. Po to je ruke i dalje dr ao ispru ene ispred sebe u elji da dosegne devojku, pao je na lice. Od udarca se dovoljno pribrao tak o da je uspeo da razabere znaenje povika iz dubine. Nisu to vi e bili povici zadovo ljstva, ve uzbune. Podigao je glavu sa tla. Dve plivaice koje su se najvi e udaljile batrgale su se u vazduhu, okreui lica put neba. "O, moj Bo e", izusti on. Davile su se. Pre nekoliko trenutaka ih je nazvao duhovima, u stvari ne

razmi ljajui o tome ta ta re stvarno znai. Evo mune istine. Plivaka dru ina je skonala im fantomskim vodama. On je oijukao sa mrtvima. Besan na samoga sebe, po eleo je da se povue, meutim, neka perverzna obaveza prema ovoj tragediji naterala ga je da nastavi da posmatra. Sada su sve etiri bile zahvaene istim mete om, mlatarale su kroz vazduh, lic a su im tamnela dok su se borile za vazduh. Kako je to bilo mogue? Izgledalo je d a e se udaviti u vodi dubokoj etiri do pet stopa. Da ih nije zahvatila neka struja ? inilo se malo verovatnim da se to dogodi u tako plitkoj i mirnoj vodi. "Pomozite im..." uhvatio je sebe kako govori. "Za to im neko ne pomogne?" Kao da je lino mogao da im ponudi pomo, krenuo je prema njima. Arlin mu je bila najbli a. S njenog lica nestalo je sve lepote. Bilo je izoblieno usled oajanja i u asa. Njene razrogaene oi kao da su odjednom ugledale ne to u vodi pod nogama. Pre stala je da se opire i lice joj je preplavio izgled potpune predaje. Odricala se ivota. "Nemoj", promrmljao je Badi, posegnuv i za njom kao da bi na svojim rukama mogao da je podigne iz pro losti i vrati u ivot. Upravo u tom trenutku njegovo tel o srelo je devojino, bio je svestan da je to pogubno za oboje. Meutim, bilo je kas no za aljenje. Tlo pod njegovim nogama je zadrhtalo. Spustio je pogled. Ugledao j e samo tanak sloj zemlje, prekriven retkom travom. Ispod zemlje, sivo stenje; il i je to mo da bio beton? Da! Beton! Na ovom mestu je bila zapu ena neka rupa u tlu, meutim, sada je taj peat pucao pred njegovim oima, i pukotine u betonu su se sve vi e irile. Osvrnuo se unazad prema ivici jezera, i vrstom tlu, ali izmeu njega i sigu rnosti ve je zjapila pukotina u koju je klizio komad betona na jard od njegovih p rstiju. Iz unutra njosti zemlje dopirao je ledeni vazduh. Pogledao je unazad prema kupaicama, ali slika je poela da ili. Dok se gubil a, uhvatio je isti pogled na sva etiri lica, preokrenute oi tako da su se videle b eonjae, usta otvorena da ispiju smrt. Tada je shvatio da nisu nestale u plitkoj v odi. Kada su one do le ovamo na plivanje, tu je bila jama koja ih je povukla kao to je sada povlaila njega: njih vodom, a njega utvarama. Poeo je da urla tra ei pomo, dok se tlo sve e e pomeralo, a beton mrvio u prah p ed njegovim nogama. Mo da e ga uti neki d oger-ranoranilac, i pritei mu u pomo. Ali brzo ; to se mora brzo dogoditi. Koga je on to zavaravao: I to on, kome je to bio posao. Niko se nee pojav iti. Umree. Jebe ga, umree. Pukotina izmeu njega i vrstog tla se dosta pro irila, meutim, jedino se mogao spasiti ako je preskoi. Morao je da po uri, dok beton pod njegovim nogama ne skliz ne u jamu, povukav i ga sa sobom. Sada ili nikada. Skoio je. I to dobro. Samo da je skok bio nekoliko ina du i, dokopao bi se s igurnosti. Ali tih nekoliko ina bili su presudni. Zgrabio je vazduh, ne dospev i do cilja, i pao. Jo jedan trenutak sunce je sijalo nad njegovom glavom. U narednom, tama, ledena tama, i on je propadao kroz nju zajedno sa komadima betona koji su jurili pored njega takoe prema dnu. uo ih je kao se razbijaju o lice stene na svom putu; a onda je shvatio da on stvara tu buku. To je uo kako se lome njegove kosti i nj egova kima dok je padao. Padao i padao.

2. Taj dan je za Hauija poeo ranije nego to je on obino voleo da mu poinju dani posle neprospavane noi, ali kada je ve ustao i bacio se na ve be, bilo mu je drago t o je budan. Bio bi zloin ostati u krevetu kada je ovako lepo jutro. Kupio je sodu iz automata i seo pored prozora, zurei u nebo i razmi ljajui o tome ta bi mu taj dan mogao doneti. La ljive; uop te nisi razmi ljao o danu. Ve o D o-Bet; jedino o D o-Bet. Njenim oi osmehu, glasu, ko i, mirisu, njenim tajnama. Posmatrao je nebo, i video nju, bio je opsednut. To mu se sada dogaalo po prvi put. Nikada do sada nije iskusio nijedno ta ko sna no oseanje kao ovo koje ga je sada pro imalo. Te noi se dva puta probudio jer g a je iznenada oblio znoj. Nije mogao da se seti snova koji su bili uzrok tome, a li ona je, sasvim sigurno, bila u njima. Kako i ne bi bila? Morao je da je pronae

. Svaki sat koji bude proveo bez nje bie protraen; u trenucima kada mu nije bila p red oima, bio je slep; a kada je nije dodirivao, bio je obamro. Sino mu je na rastanku kazala da kod Batrika radi uvee, a preko dana u knj i ari. Kada se ima u vidu veliina oping centra, nee biti te ko pronai mesto na kome je r adila. Uzeo je kesu u tipaka da popuni rupu u stomaku koja je nastala jer je presk oio sinonju veeru. Na onu drugu rupu koju je ovamo do ao da popuni uop te vi e nije misli o. etao je du radnjica, tra ei onu u kojoj je ona radila. Prona ao ju je izmeu frizersko g salona za pse i kancelarije za prodaju nekretnina. Kao i mnoge druge, i ona je bila jo zatvorena; na vratima je pisalo da se otvara tek za tri etvrtine sata. Se o je na sunce koje je iz asa u as bivalo sve toplije, jeo i ekao. Od trenutka kada je otvorila oi, instinkt joj je govorio da zaboravi dana s na posao i poe da potra i Hauija. U njenim snovima su se nebrojeno puta ponovili dogaaji od prethodne noi, i svaki put su na izvestan, gotovo neprimetan, nain bili izmenjeni, kao da su mogli predstavljati alternativne realnosti, svega njih neko liko iz neiscrpnog izbora nastalog na osnovu istog susreta. Ali meu svim tim mogun ostima nije mogla da zamisli nijednu bez njega. On je bio tu, ekao ju je, od njen og prvog daha; njene elije su u to bile sigurne. Na neki neobja njiv nain, ona i Hau i su pripadli jedno drugom. Dobro je znala da bi, kada bi joj bilo koja od njenih prijateljica prizn ala ne to slino, utivo uzvratila kako je sve to ludo. to nije znailo da nije napravila nekoliko grimasa, razume se; pojaala radio kada se zaula jedna odreena ljubavna pe sma. Ali jo dok ju je slu ala znala je da je ona samo odvlai od nemelodine stvarnosti . Svakog dana u ivotu gledala je savr enu rtvu te stvarnosti. Svoju majku koja je ive la kao zatvorenik... zatvorenik kue i pro losti... i koja je priala, kada bi skupila dovoljno snage da govori, o svojim nadanjima i prijateljicama s kojima je te na de delila. Sve do sada ta tu na strana sputavala je romantine ambicije D o-Bet. Ali ono to se dogodilo izmeu nje i deka iz ikaga nee se zavr iti onako kako se zavr ila velika ljubav njene majke, tako to je ostala napu tena, toliko prezrev i tog ov eka da nije mogla sebe da natera da izgovori njegovo ime. Ako je i ta nauila na ned eljnim propovedima, bilo je to da ovek dolazi do otkrovenja kada to najmanje oekuj e. D ozefu Smitu, sa farme u Palmiri, dr ava Njujork, aneo je otkrio vesti iz Knjige Mormona. Za to se onda njoj ne bi to dogodilo, pri okolnostima koje nisu bile nima lo obeavajue? Kada je zakoraila u Batrikov restoran; dok je stajala na parkingu sa mu karcem koga je i znala i nije znala. Tomi-Rej je bio u kuhinji, njegov pogled bio je prodorno o tar kao i miris kafe koju je kuvao. Izgledao je kao da je spavao obuen. "Kasno si se vratio?" upita ona. "Oboje smo se kasno vratili." "Ne ba ", odvrati ona. "Ja sam stigla pre ponoi." "Nisi vrsto spavala." "esto sam se budila." "Bila si budna. uo sam te." Znala je da je to malo verovatno. Njihove spavae sobe nalazile su se na s uprotnim stranama kue, a i kupatilo nije bilo toliko blizu njene sobe da bi mogao da je uje. "Pa?" izusti ona. "Pa ta?" "Razgovaraj sa mnom." "Tomi?" Nerviralo ju je njegovo razdra ljivo pona anje. " ta je tebi?" "uo sam te", ponovi on. "uo sam te cele noi. Ne to ti se sino dogodilo. Je li tako?" Nije mogao znati za Hauija. Samo je Beverli imala donekle pojma o tome ta se dogaalo u restoranu, a ona nije imala vremena da se bavi ogovaranjem, ak i da je to htela, u ta je sumnjala. Imala je dovoljno svojih tajni. Pored toga, ta bi m ogla i da ispria? Da je oijukala za vreme veere? Poljubila ga na parkingu? Ni ta od t oga nije se ticalo Tomi- Reja. "Ne to se sino dogodilo", on je i dalje ponavljao. "Osetio sam nekakvu prom enu. Ali ta god da smo to ekali... nije se dogodilo i meni. Znai mora da je tebi, D o -Bet. ta god da to bilo, dogodilo se tebi."

"Hoe i meni da sipa malo kafe?" "Odgovori mi." " ta da ti odgovorim?" " ta se dogodilo?" "Ni ta." "La e ", primeti on, vi e zbunjenim nego optu ivakim glasom. "Za to me la e ?" To je pitanje imalo smisla. Nije se stidela Hauija, niti onoga to je oseal a prema njemu. U ovih osamnaest godina podelila je sa Tomi-Rejem sve svoje pobed e i poraze. Ne bi on otrao da izblebee tu tajnu mami ili pastoru D onu. Ali nekako ud no ju je sve vreme gledao; nije umela da proita pravilno taj njegov pogled. A i t a pria kako ju je uo cele noi. Da nije prislu kivao ispred njenih vrata? "Moram da poem", primeti ona. "Ili u stvarno zakasniti u radnju." "Poi u s tobom", ree on. "Zbog ega?" "Zbog vo nje." "Tomi..." Osmehnu joj se. " ta ima lo e u tome ako poveze brata?" upita on. Zamalo je n ije prevario svojom glumom, ali kada je klimnula u znak pristanka, primetila je da je osmeha istog asa nestalo s njegovih usana. "Moramo imati poverenja jedno u drugo", primeti on kada su ve bili u koli ma i krenuli. "Kao i do sada." "Znam ja to." "Jer smo zajedno jai, je li tako?" Zurio je kroz prozor, staklastog pogle da. "A upravo sada mi je potrebno da se oseam jakim." "Potrebno ti je da se ispava . Dozvoli da te odvezem nazad. Nema veze ako zakasnim." On odmahnu glavom. "Mrzim tu kuu", ree on. " ta ti je odjednom?" "To je tano. Oboje je mrzimo. Ona je kriva za moje mune snove." "Nije kriva kua, Tomi." "Jeste. Kua i mama, i to to ivimo u ovom jebenom gradu! Pogledaj ga samo!" Odjednom, kao grom iz vedra neba, Tomi se razbesneo. "Pogledaj ovo sranje! Zar n e osea elju da celo ovo jebeno mesto razdere ?" ivci su joj poigravali od njegove vris ke u skuenom prostoru automobila. "Znam da to eli ", ree on, zurei u nju razrogaenim di vljim oima. "Nemoj mene lagati, sestrice." "Nisam ja tvoja sestrica, Tomi", ree ona. "Ja sam trideset pet sekundi stariji", primeti on. Oduvek su se alili na raun toga. Odjednom je to preraslo u igru za prevlast. "Trideset pet sekundi sam du e u ovoj usranoj rupi." "Prestani s tim glupostima", ree ona iznenada zaustaviv i kola. "Neu to da s lu am. Slobodno izii i pro etaj." " eli li da se derem po ulici?" upita on. "Uiniu to. Nemoj misliti da neu. Vri t au dok im se ne sru e te njihove jebene kue!" "Pona a se kao pravi govnar", primeti ona. "Oho, evo rei koju nemam tako esto prilike da ujem sa usana svoje sestrice" , ree on samozadovoljno. "Neki avo je u ao jutros u oboje." Bio je u pravu. Njegov bes ju je ra estio kao nikada do tada. Bili su bliz anci, i veoma slini u mnogo emu, ali on je oduvek bio onaj koji se otvorenije buni o. Ona je izigravala tihu kerku, prikrivajui prezir koji je gajila prema licemerju Gaja jer je mami, iako je bila njegova rtva, i dalje bila potrebna njegova podr ka . Ali ponekad je zavidela Tomi-Reju koji je otvoreno pokazivao svoj prezir, i ude la da pljune u lice dolinosti onako kako je on to inio, znajui da e mu biti opro teno t o prelazi preko tueg zemlji ta, samo ako se osmehne. Njemu je sve ove godine bilo l ako. Njegova tirada protiv grada predstavljala je istu narcisoidnost; on je obo ava o sebe kao pobunjenika. I to joj je pokvarilo jutro u kome je elela da u iva. "Razgovaraemo uvee, Tomi", ree ona. "Hoemo li?" "Upravo sam ti rekla da hoemo." "Moramo pomagati jedno drugo." "Znam."

"Naroito sada." Iznenada je zauto, kao da je jednim dahom izbacio sav svoj bes, a sa njim i svu svoju energiju. "Pla im se", ree on veoma tiho. "Nema ega da se pla i , Tomi. Samo si umoran. Trebalo bi da poe kui i ispava se "Aha." Nalazili su se u oping centru. Nije se potrudila da parkira kola. "Odvezi ih kui", ree ona. "Lois e me uvee vratiti." Kada je krenula iz auta, on je uhvati za ruku, stegnuv i je prstima tako s na no da ju je to zabolelo. "Tomi..." ree ona. "Stvarno si to mislila?" upita on. "Da nemam ega da se bojim?" "Stvarno", odvrati ona. On se nagnu da je poljubi. "Verujem ti", izgovori on, usana veoma blizu njenih. Njegovo lice ispuni lo joj je vidik; svojom akom dr ao ju je za ruku kao da mu pripada. "Dosta, Tomi", ree ona, oslobodiv i ruku. "Idi kui." Ona izie, pre bi se moglo rei zalupiv i nego zatvoriv i vrata, namerno se ne o svrnuv i da ga pogleda. "D o-Bet." Ispred nje, stajao je Haui. Stomak joj se zgrio kada ga je ugledala. A iz a nje, ula je sirene automobila, i osvrnula se; Tomi-Rej nije seo za volan kola k oja su blokirala prilaz nekolicini drugih vozila. Zurio je u nju; posegnuo je za kvakom; izi ao. Broj sirena se udvostruio. Neko je poeo da vie na njega da se skloni , ali on nije obraao pa nju. Sva njegova pa nja bila je usredsreena na D o-Bet. Nije ima la vremena da da Hauiju znak da ode. Izraz lica Tomi-Reja jasno je govorio da je po osmehu dobrodo lice na Hauijevom licu sve shvatio. Ponovo je pogledala Hauija, osetiv i stra an oaj. "Vidi, vidi", ula je Tomi-Reja kako govori iza njenih lea. Bilo je to vi e od oajanja; bio je to strah. "Haui..." poe ona. "Bo e, al' sam bio glup", nastavio je Tomi-Rej. Poku ala je da se osmehne kada se ponovo okrenula prema njemu. "Tomi", poe ona, "da te upoznam sa Hauijem." Nikada do tada nije na licu Tomi-Reja videla ovakav izraz; nije znala da su te obo avane crte sposobne za takvu zlobu. "Haui?" upita on. "Od Hauard?" Ona klimnu, i vrati pogled na Hauija. "Ovo je moj brat", ree ona. "Moj br at blizanac. Haui, ovo je Tomi-Rej." Obojica krenu e napred da se rukuju, u isto vreme u av i u njen vidokrug. Sunc e je obojicu obasjalo istom jainom, ali to nije i lo u prilog Tomi-Reju, iako je bi o ve pocrneo. Delovao je bolesno ispod te ocakline zdravlja; oi su mu bile upale i bez sjaja, ko a suvi e napeta preko obraza i slepoonica. Izgleda kao mrtvac, uhvatil a je sebe kako razmi lja. Tomi-Rej izgleda kao mrtvac. Iako je Haui ispru io ruku da se rukuje, Tomi-Rej se napravio da je ne vid i i naglo okrenuo prema sestri. "Kasnije", ree on, veoma tiho. Njegovo mrmljanje je gotovo prigu ila buka onih iza njega koji su se alili, ali je ona sasvim jasno u njemu razabrala pretnju. Po to je to izgovorio, okrenuo im je lea i vratio se do kola. Nije mogla da vidi umirujui sme ak koji je nabacio, ali je mogla da ga zamisli. Gospodin Zlaani, podi e ruke kao da se predaje, a u stv ari se svima ruga, znajui da njegovi zatoenici nemaju nikakvu nadu. " ta to bi?" upita Haui. "Ne znam tano. udno se pona a od..." Htela je da ka e od jue, ali je shvatila da je i ranije sve one divne trenu tke kvarila neka rak-rana koja mora da je oduvek postojala, samo to je ona... kao i ostali svet... bila suvi e zaslepljena da bi je uoila. "Je li mu potrebna pomo?" upita Haui. "Mislim da e biti bolje da ga pustimo da ode." "D o-Bet", pozva je neko. Jedna sredovena ena uputila se prema njima; i njen

a haljina i crte lica bili su krajnje strogi. "Je li to bio Tomi-Rej?" upita ona dok im je prilazila. "Jeste." "Uop te vi e ne svraa." Zaustavila se na oko jard od Hauija, zagledav i se u nj ega pomalo zbunjeno. "Ide li u radnju, D o-Bet?" upita ona, ne skidajui pogleda sa H auija. "Ve kasnimo sa otvaranjem." "Dolazim." "Hoe li i tvoj prijatelj s nama?" upita ena namerno. "Oh da... izvinite... Haui... ovo je Lois Knap." "Gospoa", dodade ena kao da je njen brani status bio talisman protiv udnih m ladia. "Lois... ovo je Haui Kac." "Kac?" Ponovi gospoa Knap. "Kac?" Skrenula je pogled sa Hauija i zagledal a se u sat. "Kasnimo pet minuta", primeti ona. "Nema problema", ree D o-Bet. "Ionako niko ne navrati pre podneva." Gospou Knap je zapanjila ovolika indiskrecija. "Bo ji posao ne treba olako shvatati", primeti ona. "Molim te po uri." Posle toga je oti la. "Sme na gospa", prokomentarisa Haui. "Nije tako lo a kako izgleda." "Te ko da si u pravu." "Bie bolje da poem." "Za to?" upita Haui. "Dan je prelep. Mogli bismo negde da odemo. Da najbol je to umemo iskoristimo ovo vreme." "I sutra i prekostura e biti prelepi dani, kao i nakosutra. Ovo je Kalifo rnija, Haui." "Ipak, poi sa mnom." "Pusti me da prvo sklopim primirje sa Lois Knap. Ne elim ba da se naem na s vaijoj listi za odstrel. To e uznemiriti mamu." "Kada onda?" "Kada ta?" "Kada e biti slobodna?" "Ti se ne predaje , zar ne?" "Ne." "Rei u Lois da idem kui da se pobrinem oko Tomi-Reja popodne. Rei u joj da je bolestan. To je samo napola la . A onda u svratiti do motela. Kako ti se to ini?" "Obeava ?" "Obeavam." Krenula je, ali je zastala da ga upita: " ta nije u redu?" "Ne eli da me... poljubi ... poljubi na javnom mestu, a?" "Svakako da ne." "A kada niko ne gleda," Malodu no ga je uutkala polako odlazei. "Samo reci da." "Haui." "Samo reci da." "Da." "Vidi ? Stvarno je lako." U kasno prepodne, ona i Lois su sedele i pijuckale ledenu vodu u inae pra znoj radnji; starija ena ree: "Hauard Kac." " ta je s njim?" D o-Bet upita, pripremiv i se za lekciju o tome kako se treba pona ati prema suprotnom polu. "Nisam mogla da se setim odakle mi je to ime poznato." "Setili ste se?" "U Gaju je ivela ena s tim prezimenom. Davno", ree ona, a zatim usredsredi pa nju na brisanje mokrog kruga sa pulta maramicom. Njeno utanje, kao i trud koji j e ulagala u ovaj neva an posao, nagove tavali su da bi bila najsretnija kada o tome vi e ne bi razgovarale. Meutim, D o-Bet se oseala obaveznom da nastavi o tome. Za to?

"Je li vam bila prijateljica?" upita D o-Bet. "Moja nije." "Mamina?" "Da", odvrati Lois i dalje bri ui pult iako je ve odavno bio suv. "Da. Bila je jedna od prijateljica tvoje mame." Odjednom joj je sinulo. "Jedna od etiri", izusti D o-Bet. "Bila je jedna od etiri." "Mislim da jeste." "Imala je dece?" "Zna , ne seam se." To je bila najvea la koju je bila u stanju da izusti ena Loisinih skrupula. D o-Bet ju je pritisnula oko toga. "Seate se", ree ona. "Molim vas, ka ite mi." "Da. Mislim da se ipak seam. Imala je sina." "Hauarda." Lois klimnu. "Sigurni ste?" upita D o-Bet. "Da. Sigurna sam." Sada je D o-Bet zautala, poku av i da ponovo proceni dogaaje iz proteklih dana u svetlosti novog otkria. Kakve veze su imali njeni snovi, Hauiev dolazak, i boles t Tomi-Reja jedno s drugim, i sa priom koju je ula u deset razliitih verzija o grup nom kupanju koje se zavr ilo smru, ludilom i decom. Mo da mama zna. 3. Voza Badija Vensa, Hoze Luis, ekao je na dogovorenom mestu pedeset minuta pre nego to je zakljuio da je njegov gazda uspeo vlastitim snagama da se vrati uz Brdo. Pozvao je Kunievo iz kola. Elen je bila kod kue, ali ne i gazda. Porazgovara li su o tome ta bi bilo najbolje da urade, i dogovorili se da saeka do isteka puno g sata, a zatim da se vrati putem kojim bi gazda najverovatnije po ao. Nije ga bilo nigde du tog puta. Niti je stigao kui pre kola. Ponovo su por azgovarali o mogunostima, Hose Luis je taktino izbegavao da spomene ono najverovat nije: da je negde usput sreo neku enu. Posle esnaest godina provedenih u slu bi gosp odina Vensa znao je da se ume nost njegovog efa kada su u pitanju ene granii sa nadna ravnim. Vratie se kui kada izvede svoju aroliju. Badi nije oseao nikakav bol. Bio je zahvalan na tome, ali nije se obmanji vao tako to bi zanemarivao znaenje toga. Telo mu je sigurno bilo u toj meri sreeno da mu je agonija jednostavno preopteretila mozak i on se iskljuio. Tama koja ga je okru ivala nije imala nikakvo svojstvo; mogla je samo da g a zaslepi. Ili mo da vi e nije imao oi; mo da su mu ispale dok je padao. ta god da je bi o razlog, osloboen vida i oseanja, on je lebdeo, i dok je lebdeo preraunavao se. Pr vo, koliko e vremena biti potrebno Hoze Luisu da shvati da se njegov gazda nee vra titi kui. Najvi e dva sata. Put kojim je i ao kroz umu nee biti te ko slediti; a kada sti gnu do raspukline, shvatie kakva ga je nesrea zadesila. Do podneva e ve sii dole po n jega. Iznee ga na povr inu i ve sredinom popodneva e mu zakrpiti kosti. Mo da je ve bilo podne. Protok vremena mogao je da prati jedino slu ei se otkucajima srca, koje je u o u svojoj glavi. Poeo je da broji. Kada bi mogao nekako da se razabere koliko tr aje jedan minut uspeo bi da se dr i tog vremenskog razdoblja, i posle ezdeset, znao bi da je po iveo jedan sat. Ali samo to je poeo da broji njegova glava se prebacila na sasvim drugaiju vrstu prorauna. Koliko dugo sam iveo, pomisli on. Ne koliko sam dugo disao, postojao, ve s tvarno iveo? Pedeset etiri godine od roenja: koliko je to nedelja? Koliko asova? Bol je da o tome razmi lja po godinama; bilo je lak e. Jedna godina imala je tri stotine ezdeset dana, nekoliko gore dole. Da ka emo da je treinu prespavao. Sto dvadeset da na, znai, proveo je u zemlji snova. Oh Bo e, trenuci su ve i ezavali. Pola sata dnevno provodio je na klonji, ili praznei be iku. To znai da je jo sedam i po dana godi nje tr o io na sranje. Na brijanje i tu iranje, jo deset; na jelo trideset ili etrdeset; i sv e to pomno eno sa pedeset etiri godine...

Poeo je da jeca. Izvadi me odavde, promrmljao je, molim te Bo e, izvadi me odavde, i iveu kao nikada do sada, sve sate, i sve minute (ak i dok budem spavao, ak i dok budem srao) prove u poku avajui da shvatim, tako da kada naredni put naie tama n e budem ovako izgubljen. Hoze Luis je u jedanaest sati ponovo seo u kola i krenuo niz Brdo ne bi li negde na ulici ugledao gazdu. Po to je tu ostao praznih aka, svratio je do oping centra i Stanice za hranu, gde su jedan sendvi nazvali po gospodinu Vensu koji im je bio pokrovitelj (laskavo, uglavnom se sastojao od mesa), zatim u prodavnicu ploa, u kojoj je njegov gazda esto ostavljao i po hiljadu dolara. Dok se raspitiva o kod Rajdera, vlasnika, u la je jedna mu terija koja je objavila svima koje je to z animalo da se u Istonom Gaju odvija neko veliko sranje, i upitala nije li neko up ucan? Put koji je vodio do ume ve je bio zatvoren kada je Hoze Luis stigao tamo, i zatekao samo jednog policajca koji je skretao vozila u drugom pravcu. "Ne mo ete proi", obavesti on Hoze Luisa. "Put je zatvoren." " ta se dogodilo? Ko je upucan?" "Niko nije upucan. Samo je put naprsao." Hoze Luis je ve bio izi ao iz kola, stao pored policajca i zagledao se u umu . "Moj gazda", poe on, znajui da ne mora navoditi ime vlasnika limuzine, "ju tros je trao ovuda." "Pa?" "Jo se nije vratio." "Oh sranje. Bie najbolje da krenete sa mnom." Probijali su se izmeu drvea u ti ini koju su remetile jedva razumljive poruk e to su stizale preko policajevog radija, na koje uop te nije obraao pa nju, dok nisu n apustili gusti i na li se na istini. Nekoliko uniformisanih policajaca postavljalo j e prepreke po obodima iji je zadatak bio da spree svakoga da se uputi tamo kuda su sada vodili Luisa. Tlo pod njegovim nogama bilo je naprslo, i te pukotine su se irile dok ga je policajac vodio ka mestu na kome je stajao njegov ef, zurei u tle. Mnogo pre no to je stigao do tog mesta, Hoze Luis je znao ta se nalazi ispred nje ga. Pukotina na putu i one koje je prekoraio da bi stigao do ovog mesta predstavl jale su posledice jednog veeg poremeaja: raspukline iroke punih deset stopa, koja s e gubila u pro diruoj tami. " ta ovaj hoe?" upita ef, uperiv i prst u pravcu Hoze Luisa. "Trudimo se da pr ia ne procuri." "Badi Vens", izgovori policajac. " ta je s njim?" "Nema ga", ree Hoze Luis. "Po ao je na tranje..." objasni policajac. "Pusti njega da ka e", ree ef. "Ovuda tri svakog jutra. Samo danas se nije vratio." "Badi Vens?" ponovi ef. "Komedija ?" "Da." ef skrenu pogled sa Hoze Luisa i ponovo se zagleda u rupu. "Oh blagi Bo e", izusti on. "Koliko je duboka?" upita Hoze Luis. "A?" "Pukotina." "Nije to pukotina. To je jebeni ambis. Ispustio sam kamen pre itavog jedn og minuta. Jo ekam da udari o dno." Saznanje da je sam stizalo je do Badija sporo, nalik na seanje izbaeno iz mulja na dnu njegovog mozga. I zaista, u poetku je mislio da to jeste seanje, seanj e na pe anu oluju koju je jednom do iveo, na treem medenom mesecu, u Egiptu. Ali u ovo m vrtlogu se izgubio i nije imao vodia kao onda. I nije mu pesak bockao oi terajui ih da progledaju, niti ga je vetar udarao po u ima terajui ga da uje. Radilo se o ne koj sasvim drugaijoj sili, manje prirodnoj nego to je oluja, koja je, to nikada nij e bio sluaj ni sa jednom olujom, bila zarobljena ovde, u od aku od kamenja. Sada je

po prvi put sagledao rupu kroz koju je pao, koja se protezala iznad njega do ne ba obasjanog suncem tako dalekim da ga nije mogao dodirnuti nijedan razuveravajui zrak. Kakvi god duhovi da su pohodili ovo mesto, ulazei pred njim u Postanje, si gurno su dolazili iz vremena pre nego to je njegova vrsta bila ak i sjaj u oku evo lucije. Bile su to zastra ujue jednostavne stvari; sile vatre i leda. Nije bio daleko; pa ipak, uop te nije imao pravo. Oblici koji su stali da se pomaljaju iz tame nedaleko od mesta na kome je on le ao, u jednom trenutku pods eali su na ljude kojima je i sam pripadao, a u narednom na nepatvorene energije, obmotane jedna oko druge poput ampiona u ratu zmija, koje su poslala njihova plem ena da davljenjem istisnu ivot jedna iz druge. Ta vizija mu je zapalila kako ivce tako i ula. Bol od koga je bio po teen polako je prodirao do njegove svesti, kapanje se prvo pretvorilo u potok, a onda u bujicu. Imao je oseaj kao da le i na no evima, da mu njihovi vrhovi prodiru izmeu kimenih pr ljenova i zadiru u unutra nje organe. Bio je suvi e slab ak i da zajei, jedino je mogao da se mui, da izigrava ubog og svedoka predstave to se odvijala pred njim, koji se nada da e spas ili smrt brz o doi, kako bi ga oslobodili ove agonije. Bolje smrt, pomisli on. Bezbo ni kukin sin poput njega nije mogao da se nada iskupljenju, osim ako svete knjige nisu gre ile pa su razvratnici, pijanice i bogohulnici bili podobni za raj. Bolje da umre i da svr i s tim. ala se ovde zavr avala. elim da umrem, pomisli on. Dok je oblikovao tu nameru, jedan od entiteta koji se borio pred njim ok renu se u njegovom pravcu. Ugledao je lice u oluji. Imalo je bradu, i bilo tolik o naduveno od oseanja da je izgledalo kao da telo na koje je bilo nasaeno pripada kakvom patuljku, slino fetusu: lobanja nadsvoena, oi goleme. U as koji je osetio kada je ovaj upro svoj pogled u njega nije bio ni ta u poreenju sa onim to je osetio kad a su njegove ruke posegnule za njim. Po eleo je da otpuzi do neke ni e i izbegne dod ir prstiju tog duha, meutim, njegovo telo nije bilo u stanju da reaguje na laskan je ili zastra ivanje. "Ja sam D af", uo je kako ka e bradati duh. "Daj mi svoj um, hou teratu." Kada su vrhovi prstiju lagano okrznuli Badijevo lice osetio je kako mlaz moi, beo poput munje, kokaina ili sperme, protie kroz njegovu glavu i spu ta se u n jegovu anatomiju. A sa njim i saznanje da je pogre io. Nije se on sastojao samo od izmrcvarenog mesa i polomljenih kostiju. Uprkos svojoj nemoralnosti, u njemu je postojalo ne to za im je D af udeo; postojao je deli njegovog bia od koga je ova sila k oja ga je zaposela mogla imati koristi. Nazvao je to terata. Badi nije imao pojm a ta ta re znai. Ali i te kako je postao svestan u asa kada je taj duh u ao u njega. Ta j dodir bio je munja, koja je plamenom prokrila put do su tine njegovog bia. I droga , koja je stvarala slike te invazije to su poskakivale u njegovom unutra njem oku. A sperma? I ona, jer za to bi inae ivot za kakav nikada ranije nije znao, stvorenje roeno u njegovoj sr i posle D afovog silovanja, sada iskakalo iz njega? Na trenutak ga je ugledao dok je odlazilo. Bilo je bledo i primitivno. B ez lica, sa desetinama nogu koje su se koprcale. Takoe nije posedovalo um, radilo je samo ono to je D af eleo. Bradato lice se nasmejalo kada ga je videlo. Izvukav i p rste iz Badija, duh je pustio vrat svoga neprijatelja koji je dr ao drugom akom i j a ui na terati uputio se uz stenoviti od ak prema suncu. Preostali borac pade nauznak i udari o zid peine. Sa mesta na kome je le ao , Badi na trenutak ugleda oveka. Mnogo manje je liio na ratnika od njegovog protiv nika, pa je sledstveno tome i pretrpeo vee povrede. Telo mu je bilo skrhano, a iz raz lica umoran i pometen. Zagledao se uz stenoviti od ak. "D afe!" pozva ga on; njegov povik podigao je pra inu sa ispusta o koje je B adi udarao dok je padao. Iz otvora nije dopro nikakav odgovor. ovek pogleda nadol e prema Badiju, zakiljiv i. "Ja sam Fleer", ree on, milozvunim glasom. Krenuo je prema Badiju, vukui za sobom slaba nu svetlost. "Zaboravi na bol." Badi je ula ui nevieni napor poku avao da ka e: pomozi mi, ali nije morao. Ve i s amo Fleerovo prisustvo ubla ilo je agoniju koju je oseao. "Zami ljaj sa mnom", ree Fleer. "Koja ti je najvea elja?" Da umrem, pomisli Badi. Duh je uo neizgovoreni odgovor. "Ne", ree on. "Nemoj zami ljati smrt. Molim te, nemoj zami ljati smrt. Ne mog

u se time naoru ati." Naoru ati? pomisli Badi. "Protiv D afa." Ko ste vi? "Nekada ljudi. Sada duhovi. Veni neprijatelji. Mora mi pomoi. Potrebno mi j e ono to je tvoj um jo u stanju da istisne, ili u morati da poem u boj protiv njega nenaoru an." Izvini, ali ve sam sve dao, pomisli Badi. Video si ga da uzima. Uzgred bu di reeno, ta to bi? "Terata? Otelotvorenje tvojih primarnih strahova. Odjahao je na tome u s vet." Fleer ponovo pogleda uz od ak. "Ali jo nee izroniti na povr inu. Dan je suvi e svet ao za njega." Jo je dan? "Da." Otkud zna ? "Napredovanje sunca me i dalje pokree, ak i ovde. eleo sam da budem nebo, V ense. Umesto toga, dve decenije sam iveo u mraku, dok mi je D af stezao vrat. On sa da nastavlja rat na povr ini, i meni je potrebno oru je protiv njega, koje u istrgnut i iz tvoje glave." Ni ta u njoj nije ostalo, ree Badi. Ja sam gotov. "Su tina mora biti sauvana", primeti Fleer. Su tina? "San-more. Mo da e i videti njegovo ostrvo, dok umire . Predivno je; zavidim t i na slobodi da napusti ovaj svet..." Misli li na raj? pomisli Badi. Da li misli na raj? Ako je tako, da zna da n emam anse. "Raj je samo jedna od mnogih pria, koje se priaju na obalama Efemerisa. Im a ih na stotine i ti e ih sve znati. I zato se nemoj pla iti. Daj mi samo deli svoga uma, kako bi Su tina mogla biti sauvana." Od koga? "D afa, koga drugog?" Badi nikada nije bio neka naroita sanjalica. Kada nije bio drogiran ili p ijan, njegovo spavanje liilo je na spavanje onih koji se svakog dana iscrpljuju d o krajnjih granica. Posle anga mana, ili tucanja, ili oboje, predavao bi se snu ka o da je on proba za krajni zaborav koji ga je sada pozivao. Sa strahom od ni tavil a kao pi toljem uperenim u njegova slomljena plea, muio se da shvati smisao onoga to mu je Fleer govorio. More; obala; mesto gde se priaju prie, u kojima je raj samo je dna od mnogobrojnih mogunosti? Kako je mogao da pro ivi ceo ivot i da nikada ne upoz na to mesto? "Upoznao si ga", ree mu Fleer. "Dva puta u ivotu plivao si u Su tini. One noi kada si roen, i prve noi koju si proveo pored one koju si najvi e voleo u ivotu. Ko j e to bio, Badi? Bilo je mnogo ena, je li tako? Koja ti je najvi e znaila? Oh... pa, razume se. Na kraju uvek ostaje samo jedna. Jesam li u pravu? Tvoja majka." Otkud ti to, do avola, zna ? "Pripi i to sluajnom pogotku..." La ljive! "U redu, malo kopam po tvojim mislima. Oprosti na smetnji. Potrebna mi j e pomo ili e me D af pobediti. Ti to ne eli ." Ne, ne elim. "Zami ljaj za mene. Daj mi ne to vi e od aljenja od ega bih mogao da stvorim sav eznika. Ko su tvoji junaci?" Junaci? "Zamisli ih mene radi." Komedija i! Svi odreda. "Vojska komedija a? Za to da ne?" Pomisao na to izmami Badiju osmeh. Zaista, za to da ne? Nije li nekada mis lio da bi njegova umetnost mogla oistiti svet od zla? Mo da bi vojska svetih budala mogla postii smehom ono to bombe nisu uspele. Prijatna, luckasta vizija. Komedija i na bojnom polju okreu gole guzice topovima, i mlate generale po glavi gumenim pi liima; iscerena topovska hrana zbunjuje politiare igrama rei i potpisuje mirovne ug

ovore takastim mastilom. Njegov osmeh pretvorio se u smeh. "Zadr i tu misao", ree Fleer, posegnuv i u Badijev um. Smeh mu je nanosio bol. ak ni Fleerov dodir nije mogao da ubla i sve e greve ko je je on izazvao u Badijevom sistemu. "Nemoj umreti!" uo je Fleera kako govori. "Ne jo ! Su tine radi, ne jo !" Meutim, uzalud je zapomagao. Smeh i bol zahvatili su Badija od glave do p ete. Podigao je pogled prema duhu koji je lebdeo dok su mu suze tekle niz lice. Izvini, pomisli on. Izgleda da ne mogu vi e. Ne elim da... Smeh ga je slomio. ...Nije trebalo da tra i od mene da se seam. "Trenutak!" ree Fleer. "Potreban mi je samo trenutak." Suvi e kasno. ivot ga je napustio, ostaviv i Fleera praznih aka, suvi e slabog da se usprotivi D afu. "Proklet bio!" izgovori Fleer, viui na le kao to je nekada (tako davno) staja o i vikao na D afa dok je ovaj le ao na podu Misije svete Katarine. Ovog puta nije b ilo ivota koji bi se mogao isterati iz le a. Badi je oti ao. Izraz lica bio mu je uje dno tragian i komian, to je jedino i bilo pravo. Na taj je nain i pro iveo svoj ivot. A svojom smru obezbedio je Palomo Gaju budunost koja e prosto bujati takvim suprotno stima.

4. Vreme e u Gaju odigrati nebrojeno mnogo trikova u narednih nekoliko dana, ali sigurno nijedan nee biti ni pribli no toliko frustrirajui za svoju rtvu kao razm ak od trenutka kada se Haui rastao od D o-Bet i trenutka kada e je ponovo videti. M inuti su se odu ili u asove; asovi su se inili dovoljno dugi da iznedre pokolenja. Da ne bi mislio na nju oti ao je da potra i kuu svoje majke. Konano, zbog toga je i do ao: da bolje upozna svoju prirodu tako to e epati porodino stablo to bli e korenu. Do sada je, razume se, uspeo samo da u sve unese samo jo veu zbrku. Nije znao da je sposob an za ono to je sino osetio... za ono to je sada jo jae oseao. Za tu uzvi enu, nerazumn ubeenost da je sa svetom sve u redu, i da nikada vi e ne mo e ni ta da krene naopako. Ta injenica vremena koja razre uje nain na koji se sve odvijalo nije mogla da pojaa n jegov optimizam; bila je to samo igra koju je stvarnost igrala s njim, kako bi p otvrdila apsolutni autoritet onoga to je oseao. Tom triku pridodat je jo jedan, jo finiji. Kada je stigao do kue u kojoj je ivela njegova majka utvrdio je da je ona, zahvaljujui nekim natprirodnim silama, ostala ista; izgledala je tano onako kao na fotografijama koje je video. Stajao j e nasred ulice i zurio u nju. Saobraaj se nije odvijao ni u jednom pravcu; nije b ilo ni pe aka. Ovaj ugao Gaja lebdeo je u sanjarenju sredine jutra, i njega je pro i malo oseanje da bi njegova majka mogla da se pojavi na prozoru, ponovo kao dete, i zagleda se u njega. Tako ne to mu nikada ne bi palo na pamet da se sino nije dogo dilo ono to se dogodilo. udnovato prepoznavanje do koga je do lo kada su im se pogle di sreli... oseanje koje ga je pro elo (i jo ga pro ima) da je njegov susret sa D o-Bet predstavljao radost koja je negde ekala... navela je njegov um da stvara ustrojst va kakva se nikada ranije nije usuivao da stvara, a ova mogunost (mesto sa koga je dublji smisao vlastitog bia izvlaio saznanja o D o-Bet i saznavao njenu neminovnost ) bila je za njega pre samo jo dvadeset etiri asa nezamisliva. Ponovo, petlja. Tajn e njihovog susreta odvele su ga u kraljevstva pretpostavki koje su vodile od lju bavi do fizike, od fizike do filozofije i ponovo nazad do ljubavi i to na takav nain da se umetnost i nauka vi e nisu mogli razlikovati. Niti se tajanstvenost koju je oseao, dok je stajao ovde pred majinom kuom, mogla razdvojiti od tajanstva devojke. Kua, majka i susret predstavljali su jednu celovitu neobinu priu. On je tu bio samo zajedniki inilac. Odluio je da ne pokuca na vrata (konano, ta je jo mogao saznati o tom mestu? ) i upravo se spremao da poe kada ga neki instinkt nagna da nastavi blagom uzbrdi com do vrha ulice. Zapanjio se kada je pod sobom ugledao ceo Gaj, istono od oping centra pa sve do take gde su udaljeni krajici grada ustupali mesto gustom rastinju . To jest gotovo gustom; tu i tamo svod se cepao, i kroz jednu od tih pukotina n azirala se neka povea gomila okupljenih ljudi. Lune lampe uzdizale su se u prstenu , pritiskajui neki prizor koji je bio suvi e daleko za njega. Da ne snimaju film ta

mo dole? Vei deo jutra bio je o amuen tako da gotovo ni ta nije primetio dok se peo ov amo gore; mogao je proi pored svih zvezda koje su ikada osvojile Oskara, a da tog a ne bude svestan. Dok je stajao i posmatrao, zauo je neki apat. Osvrnuo se. Ulica iza njega bila je prazna. Nije bilo ni povetarca, ak ni ovde na obronku majinog brda koji je mogao doneti taj zvuk do njega. Ipak ga je ponovo zauo; zvuk koji je nastajao ta ko blizu njegovog uva da mu je gotovo bio u glavi. Glas je bio ne an. Izgovarao je samo etiri sloga, ujedinjena u ogrlicu zvuka. ...ardehauardehauardehau... Nije trebalo imati doktorat iz logike da bi se povezala ova misterija sa onim, ta god to bilo, to se dogaalo u umi ispod njega. Nije se mogao pretvarati da razume procese koji su delovali na njega i oko njega. Gaj je oigledno iveo po neki m svojim zakonima, i on je ve izvukao suvi e koristi zahvaljujui njegovim enigmama d a bi okrenuo lea buduim pustolovinama. Ako mu je potraga za niclom mogla doneti lju bav ivota ta mu je onda mogao doneti apat koji je nameravao da sledi? Nije bilo naroito te ko pronai put do drvea. Dok je silazio, pro imalo ga je ve oma udno oseanje da ceo grad vodi u tom pravcu; da je padina brda nagnuta ploa, ija je sadr ina mogla svakog asa skliznuti u zemljinu utrobu. Ta se slika samo pojaala k ada je konano stigao do ume i zapitao ta se dogaa. Niko se nije potrudio da mu odgov ori dok nije zacijukao neki klinac: "U zemlji se napravila rupa koja ga je celog progutala." "Koga je progutala?" zanimalo je Hauija. Nije mu odgovorio deak ve ena koja je bila s njim. "Badija Vensa", ree ona. Hauiju to ime ni ta nije znailo, to je ena izgleda pr imetila, jer je dodala: "Nekada je bio TV zvezda", rekla je. "Sme an tip. Moj mu ga voli." "Jesu li ga izvadili?" upita on. "Nisu jo ." "Nije ni va no", ume a se deak. "Ionako je mrtav." "Stvarno?" ree Haui. "Svakako", glasio je enin odgovor. Odjednom je ceo prizor sagledao novim oima. Ova skupina ljudi nije ovamo do la da bi videla oveka spasenog pred samim dverima smrti. Oni su ovde bili da bi na trenutak ugledali telo dok ga budu gurali u stra nji deo bolnikih kola. eleli su samo da mogu da ka u: bio sam tamo kada su ga izvadili. Video sam ga pod ar avom. Raz ljutila ga je njihova morbidnost, naroito u ovakvom jednom danu koji je tako mnog o nudio. Ko god da ga je malopre dozivao, vi e to nije inio; ili, ako jeste, pretee prisustvo gomile ga je blokiralo. Nije imalo svrhe da i dalje ostane, kada su ga ekale oi koje je trebalo gledati i usne koje je trebalo ljubiti. Okrenuv i lea drveu, i onome ko ga je zvao, uputio se nazad u motel da saeka D o-Bet. IV Abernati je bio jedini koji je ikada Griloa zvao prvim imenom. Za Sarali n, od dana kada su se sreli pa do noi u kojoj su se rastali, on je uvek bio Grilo ; isto je bilo i sa svim njegovim kolegama i prijateljima. Za neprijatelje je (a koji novinar, naroito ako je u nemilosti, nije imao itavu svitu neprijatelja?) po nekad bio Onaj Drkad ija Grilo, ili Grilo Pravedni, ali uvek Grilo. Samo se Abernati usuivao: "Natane?" " ta hoe ?" Grilo je upravo izi ao ispod tu a, ali im je uo Abernatijev glas bio je sprema n da se ponovo oriba. " ta radi kod kue?" "Radim", slaga Grilo. Kasno je legao. "lanak o zagaenju, sea se?" "Zaboravi. Ne to je iskrslo i ja elim da ti bude tamo. Badi Vens... komedija ? ... nestao je." "Kada?" "Jutros."

"Gde?" "Palomo Gaj. Zna gde je to?" "Za mene je to samo ime na tabli pored autoputa." "Poku avaju da ga izvuku. Sada je podne. Za koliko mo e tamo da stigne ?" "Za sat. Mo da devedeset minuta. emu toliko frka?" "Suvi e si mlad da bi se seao oua Badija Vensa." "Video sam reprize." "Da ti objasnim ne to, Natane, deae..." od svih naina na koje mu se Abernati obraao Grilo je najvi e mrzeo ovaj, roaki. "... nekada je ou Badija Vensa praznio baro ve. Bio je veliki ovek i pravi Amerikanac." "Znai eli srceparateljni lanak?" "Sranje, ne. elim sve o njegovim enama, alkoholu, i tome za to je zavr io u ok rugu Ventura kada se nekada epurio po Barbenku u limuzini dugakoj kao tri jebena b loka." "Drugim reima, prljav ve ." "Bile su ume ane i droge, Natane", ree Abernati. Grilo je mogao da doara seb i izraz hinjene iskrenosti na Abernatijevom licu. "A na i itaoci imaju prava da zna ju sve o tome." "Tra e da se na svetlost dana iznese sav prljavi ve , isto kao i ti", primet i Grilo. "Tu i me", odvrati Abernati. "Samo odvuci dupe tamo." "Znai ak ni ne znamo gde je? Pretpostavimo da je jednostavno nekuda oti ao?" "Oh, znaju gde je", ree Abernati. "U narednih nekoliko asova poku ae da izvuk u telo." "Da ga izvuku? Hoe da ka e da se udavio?" "Hou da ka em da je pao u rupu." Komedija i, pomisli Grilo. Sve za smeh. Samo to to nije bilo sme no. Kada se pridru io Abernatijevoj srenoj dru ini, pos le debakla u Bostonu, imao je utisak da je na odmoru posle zamornog istra ivakog no vinarstva u kome je stekao ime, i u kome, je na kraju, bio izigran. Pomisao da e raditi za malotira ni list koji prati skandale kao to je Okru ni reporter izgledala m u je kao olak anje. Abernati je bio licemerni lakrdija , preporoeni hri anin za koga je opro taj bila nepristojna re. Prie koje je davao Grilou da obradi lako je bilo sakup iti, a jo lak e ispriati, kada se zna da su itaoci Reportera voleli da vesti koje oni itaju zadovoljavaju samo jednu funkciju: pothranjuju zavist. Tra ili su da itaju o bolu onih na vrhuncu; o naliju slave. Abernati je dobro poznavao svoju pastvu. ak je u igru uveo i vlastitu biografiju, obavezno u uvodnim lancima pominjui svoje pr eobraenje od alkoholiara u fundamentalistu. Trezan i odan Bogu, tako je voleo sebe da opisuje. To sveto dopu tenje mu je dozvoljavalo da prodaje ubre koje je izdavao sa bla enim osmehom, a njegovim itaocima da se valjaju u tom ubretu bez oseanja kriv ice. itali su prie o smrtnom grehu. ta je od toga bilo vi e hri anski? Za Griloa je ta ala ve odavno postala bajata. Koliko je samo puta po eleo da ka e Abernatiju da se nosi, ali gde je on, nadaren reporter kome su podmetnuli no gu, mogao da nae posao osim u nekom malom listu kao to je bio Reporter? Razmi ljao j e i o drugim profesijama, ali niti je eleo, niti je bio sposoban da se bavi neim d rugim. Otkad je znao za sebe eleo je da svetu saop tava vesti o njemu samom. Bilo j e neeg su tinskog u tome. Nije mogao sebe da zamisli kako bilo ta drugo radi. Svet j e sebe poznavao povr no. Bili su mu potrebni ljudi koji e mu priati o njegovom ivotu, svakodnevno, jer kako bi inae uio na svojim gre kama? Upravo je pisao uvodni lanak o jednoj takvoj gre ki... mitu u senatu... kada je otkrio (i dan danas mu se prevrn e stomak kada se seti tog trenutka) da su mu to smestili protivnici njegove mete , da bi iskoristili njegov polo aj novinara- tu ioca i okaljali nevine partije. Izvi nio se, malo puzao i dao otkaz. Cela stvar je uskoro zaboravljena, im su sve i nasl ovi koji su tvrdili suprotno zamenili one koje je on stvorio. Politiari e, poput ko rpiona i buba vaba, pre iveti i nuklearni rat koji e uni titi civilizaciju. Ali novinar i su bili krhki. Samo jedan pogre an proraun i njihova verodostojnost se pretvarala u prah. Pojurio je na zapad i nije se zaustavio dok nije stigao do Pacifika. Ht eo je da se baci u njega, ali je umesto toga izabrao da radi za Abernatija. Sve mu se vi e inilo da je pogre io.

Svakog dana je govorio sebi da na sve treba gledati sa vedrije strane, j er dublje nije mogao da padne, mogao je samo krenuti navi e. Gaj ga je iznenadio. Mogao se podiiti svim osobenim znacima gradia smi ljeni h na papiru... sredi nji oping centar, sela koja se pru aju na sve etiri osnovne stran e sveta, sam raspored ulica... meutim, postojala je i prijatna raznovrsnost u sti lu kua i... mo da zbog toga to je delimino bio podignut na brdu... sticao se oseaj da mo da postoje neka tajna mesta. Ako su ume krile kakve tajne, njih su izgazili radoznalci koji su do li da posmatraju iskopavanje. Grilo pokaza svoje isprave i postavi nekoliko pitanja po licajcu kod prepreke. Ne, malo je verovatno da e uskoro izvui telo; jo nije ni pron aeno. Grilo nije mogao da razgovara ni sa jednom osobom odgovornom za operaciju. Vratite se kasnije, glasio je predlog. Uinilo mu se da je to dobar savet. Malo ta se dogaalo oko raspukline. Iako je unaokolo po zemlji bilo mno tvo raznog pribora z a pentranje, izgleda da se niko nije spremao da ga upotrebi. Odluio je da rizikuj e i ode sa tog mesta kako bi obavio nekoliko telefonskih razgovora. Prona ao je pu t do oping centra i javnog telefona. Prvo je pozvao Abernatija da javi da je stig ao i da se raspita da li je ve bio poslat fotograf. Abernati nije bio u kancelari ji. Grilo ostavi poruku. S drugim pozivom je imao vi e sree. Sekretarica je poela da reprodukuje poznatu poruku... "Zdravo. Ovde Tesla i Ba. Ako elite da razgovarate sa psom, izi la sam. Ako vam je Ba potreban..." ali ju je Tesla prekinula. "Da?" "Grilo ovde." "Grilo? Zave i, Bae! Izvini, Grilo, poku ava da..." ispustila je slu alicu, pos le ega je usledila prava frka, a onda ju je zaduvana Tesla ponovo podigla. "Ta ivo tinja. Za to li sam ga uop te uzimala, Grilo?" "On je jedino mu ko koje hoe da ivi s tobom." "Jebi se." "Samo te citiram." "Ja sam to kazala?" "Ti si to kazala." "Zaboravila sam! Imam dobre vesti, Grilo. Postigla sam dogovor za pro iren je jednog od scenarija. Onog odbijenog filma koji sam napisala pro le godine? ele d a ga prepravim. Za svemir." "I ti e to uraditi?" "Za to da ne? Potreban mi je film. Niko nee da se prihvati nieg ozbiljnog do k ne budem imala hit. Zajebi umetnost, biu tako dobra da e svr iti u gae. Pre no to i ta ka e , molim te da mi ne prodaje ni ta od onog sranja o umetnikom integritetu. Ova devo jka mora da se prehrani." "Znam, znam." "Pa, ta ima novo?" upita ona. Na to je pitanje imao mno tvo odgovora: celu litaniju. Mogao joj je ispriat i kako ga je njegov frizer, dr ei punu aku plave-slamnate kose, s osmehom obavestio da je poeo da elavi na temenu. Ili kako je jutros, ugledav i svoj lik u ogledalu, za kljuio da njegove izdu ene, anemine crte lica za koje se oduvek nadao da e sazreti do nekakve junake melanholije, jednostavno deluju alosno. Zatim, da ga i dalje mue on i prokleti liftovski snovi, u kojima se nalazi zarobljen izmeu spratova sa Aberna tijem, u kojima ovaj sve vreme poku ava da ga poljubi. Meutim, biografiju je zadr ao za sebe, i samo rekao: "Potrebna mi je pomo." "To se podrazumeva." " ta zna o Badiju Vensu?" "Upao u rupu. Bilo je na TV-u." "Kakva je njegova ivotna storija?" "Za Abernatija, je li tako?" "Tako je." "Znai samo prljav ve ." "Pogodak iz prve." "Pa, komedija i mi nisu jaa strana. Doktorirala sam na boginjama seksa. Ali

pogledala sam ta imam o njemu kada sam ula vest. est puta se enio; jednom sa sedamn aestogodi njakinjom. Brak je trajao etrdset dva dana. Druga ena mu je umrla od preve like doze..." Kao to se Grilo i nadao, Tesla je imala tane oznake citata iz ivota i neasno g razdoblja Badija Vensa (pravo ime, verovali ili ne, Valentino). Sklonost ka ena ma, kontrolisanim supstancama i slavi; TV serije, filmovi; pad u nemilost. "U to mo e uneti i oseanja, Grilo." "Hvala ti ni za ta." "Volim te samo zato to mogu da te povredim. Ili sam mo da htela da ka em obrn uto." "Vrlo sme no. Kad ve govorimo o tome: je li bio?" "Je li bio ta?" "Sme an." "Vens? Pretpostavljam da jeste, na neki svoj nain. Nikada ga nisi video?" "Pretpostavljam da jesam. "Ne seam se." "Imao je lice kao od gume. Pogleda ga i pone da se smeje . I uvrnutu linost. N apola idiot, napola sluzava lopta." "Kako je onda imao toliko uspeha kod ena?" "Prljav ve ?" "Razume se." "Ogroman privesak." "Zeza me?" "Najvei kurac na televiziji. Saznala sam to iz sasvim pouzdanog izvora." "Od koga?" "Grilo, molim te", ree Tesla, zapanjena. "Da li ti ja liim na devojku koja se bavi ogovaranjima?" Grilo se nasmeja. "Hvala na obave tenju. Dugujem ti veeru." "Prodato. Veeras." "Izgleda da u jo biti ovde." "Onda u ja doi da te potra im." "Mo da sutra, ako jo budem ovde. Nazvau te." "Ako me ne nazove , mrtav si." "Rekoh da u te nazvati; nazvau. Vrati se Izgubljenima u svemiru." "Ne ini ni ta to ja ne bih. I Grilo..." " ta?" Pre no to mu je odgovorila, spustila je slu alicu, po trei put uzastopce pob ediv i u igri ko e kome prvi spustiti slu alicu, koju su igrali od kada joj je Grilo, jedne noi u tugaljivoj omami izazvanoj piem, priznao da mrzi rastanke. V 1. "Mama?" Kao i obino, sedela je kod prozora. "Pastor D on nije sino dolazio, D o-Bet. Pozvala si ga kao to si mi obeala?" Oit avala je izraz na licu svoje keri. "Nisi", primeti ona. "Kako si mogla da zaborav i ne to takvo?" "Izvini, mama." "Zna koliko se oslanjam na njega. Imam dobar razlog za to, D o-Bet. Znam da ti tako ne misli , ali ipak imam." "Ne. Verujem ti. Pozvau ga kasnije. Prvo... moram da razgovaram s tobom." "Zar ne bi trebalo da si u radnji?" upita D ojs. "Da nisi bolesna? ula sam Tomi-Reja..." "Saslu aj me, mama. Moram da te pitam ne to veoma va no." D ojs se odmah zabrinula. "Ne mogu sada da razgovaram", ree ona. "Hou pastor a." "On e doi kasnije. Prvo: zanima me ne to u vezi jedne tvoje prijateljice." D ojs ni ta nije rekla, ali joj se licem razlio izraz nemoi. D o-Bet je suvi e est o viala kako njeno lice poprima taj izraz da bi se upla ila.

"Sino sam srela jednog oveka, mama", ree ona, odluiv i da bude otvorena. "Zove se Hauard Kac. Majka mu je Trudi Kac." D ojsino lice vi e nije predstavljalo delikatnu masku. Pod njom se krio neki tajanstveni izraz nalik na zadovoljstvo. "Nisam li rekla?" promrmlja ona sebi u bradu, ponovo okrenuv i glavu prema prozoru. "Nisi li rekla ta?" "Kako bi to moglo zavr iti? Kako bi se to ikada moglo zavr iti?" "Mama, objasni." "To nije bio nesreni sluaj. Sve smo znale da nije bio nesreni sluaj. One su imali svoje razloge." "Ko je imao razloge?" "Potreban mi je Pastor." "Mama: ko je imao razloge?" Ne odgovoriv i joj, D ojs ustade. "Gde je on?" upita ona, odjednom glasno. Krenu ka vratima. "Moram ga vid eti." "Dobro, mama! Dobro! Smiri se." Kod vrata je zastala i okrenula se prema D o-Bet. Oi su joj bile pune suza. "Ne sme ni prii Trudinom deaku", ree ona. "uje li me? Ne sme ga videti, razgov rati s njim, ak ni misliti na njega. Obeaj mi." "Ne mogu to da ti obeam. Glupo je." "Nisi ni ta uinila s njim, je li tako?" "Na ta misli ?" "Oh moj Bo e, jesi." "Ni ta nisam uinila." "Ne la i me!" zahtevala je mama, stisnuv i ko tunjave ake u pesnice. "Mora se po moliti, D o-Bet!" "Ne elim da se molim. Do la sam da od tebe zatra im pomo, to je sve. Nisu mi p otrebne molitve." "Ve je u ao u tebe. Nikada ranije nisi tako govorila." "Nikada ranije se nisam ovako oseala!" odvrati ona. Samo to nije zaplakala ; bes i strah su se udru ili. Nikakve koristi nije mogla imati od toga to e saslu ati mamu, ona joj ni ta nee rei, samo e je pozivati na molitvu. D o-Bet prie odluno vratima, o je bilo dovoljno da upozori mamu kako nee moi da je sprei da ode. Nije se opirala . Mama se sklonila u stranu i pustila je da proe, ali dok je silazila niz stepeni ce, ona je pozva: "D o-Bet, vrati se! Zlo mi je, D o-Bet! D o-Bet! D o- Bet!"

Haui otvori vrata svojoj uplakanoj lepotici. " ta se desilo?" upita on brzo je uvev i unutra. Ona prinese ake licu i stade da jeca. On je zagrli. "Sve je u redu", ree o n. "Ni ta ne mo e biti tako lo e." Jecaji polako poe e da jenjavaju, dok se na kraju nije izvukla iz njegovog zagrljaja i ostala bespomono da stoji nasred sobe, nadlanico m otirui suze sa obraza. "Izvini", ree ona. " ta se dogodilo?" "Duga je to pria. Zadire daleko u pro lost. O tvojoj i mojoj majci." "Poznavale su se?" Ona klimnu. "Bile su najbolje prijateljice." "Znai ovo nam je bilo sueno", ree on, osmehnuv i se. "Mislim da mama na to tako ne gleda." "Za to da ne? Sin njene najbolje prijateljice..." "Da li ti je majka ikada ispriala zbog ega je oti la iz Gaja?" "Nije bila udata." "Isto kao ni moja." "Mo da je jaa od moje..." "Ne, ovo sam htela da ka em: mo da je to ne to vi e od obine sluajnosti. Celog ivo a slu am glasine o neemu to se dogodilo pre mog roenja. O mami i njenim prijateljicam a." "Ne znam ni ta o tome."

"Ja znam samo pone to. Bilo ih je etiri. Tvoja mama, moja, devojka po imenu Karolina Hokis, iji otac jo ivi u Gaju, i jo jedna. Zaboravila sam njeno ime. Arlin nekako. Neko ih je napao. Silovao, mislim." Hauijev osmeh je ve odavno izbledeo. "Majku?" upita on tiho. "Za to mi nikada ni ta nije rekla?" "Ko mo e svom detetu da ka e da je na taj nain zaeto?" "Oh moj Bo e", izusti Haui. "Silovana..." "Mo da gre im", ree D o-Bet, pogledav i Hauija. Lice joj je bilo namr teno, kao da ju je neko upravo o amario. "Ceo ivot sam provela s tim glasinama, Haui. Mama umalo nije do kraja pol udela zbog njih. Sve vreme je priala samo o avolu. Nekada me je stra no pla ilo kada b i poela da pria o tome kako je Satana upravio svoj pogled na mene. Molila sam se d a budem nevidljiva, kako me ne bi primetio." Haui je skinuo naoari i bacio ih na krevet. "Ja ti, u stvari, nisam ni kazao za to sam do ao ovamo, je li tako?" upita o n. "Mislim... mislim... mislim da je vreme da to uinim. Do ao sam jer nemam pojma k o sam, niti ta sam. eleo sam da saznam ne to o Gaju i zbog ega je odbacio moju majku. " "Sada ali to si uop te dolazio." "Ne. Da nisam do ao, ne bih tebe sreo. Ne bih se... ne bih... ne bih se za ljubio..." "U devojku koja ti je najverovatnije sestra?" Onaj izraz na njegovom licu kao da ga je neko o amario polako je nestajao. "Ne", ree on. "Ne mogu u to da poverujem." "Prepoznala sam te istog asa kada si zakoraio kod Batrika. I ti si prepozn ao mene. Za to?" "Ljubav na prvi pogled." "Da je tako." "To je ono to oseam. To je ono to i ti osea . Znam da je tako. Rekla si mi." "To je bilo pre." "Volim te, D o-Bet." "Ne mo e me voleti. Ne poznaje me." "Poznajem! I neu odustati zbog nekakvog ogovaranja. ak ni ne znamo zasigur no da li je i ta od toga istina." U estini je potpuno prestao da muca. "Sve bi to m ogle biti la i, je li tako?" "Mogle bi", slo i se ona. "Ali za to bi bilo ko izmislio jednu takvu priu? I za to ni tebi tvoja, a ni meni moja majka nisu rekle ko su nam oevi?" "Saznaemo." "Od koga?" "Pitaj mamu." "Ve sam poku ala." "I?" "Rekla mi je da ti ne prilazim. Da ak ni ne mislim na tebe..." Suze su joj se osu ile dok mu je priala priu. Ali sada, kada je ponovo poela da misli na mamu, one poteko e. "Ali ja to ne mogu da spreim, je li tako?" upita on a, obraajui se za pomo jedinom izvoru koji joj je bio zabranjen. Dok ju je posmatrao, Haui je udeo da bude ona sveta luda kakvom ga je Lem uvek nazivao. Da bude osloboen cenzure poput idiota, ivotinja i malih beba; da je oli e, a da ga ona ne otera. Postojala je ipak mogunost da mu je bila sestra, ali je njegov libido preskakao tabu. "Mislim da bi trebalo da poem", ree ona, kao da osea njegovu vrelinu. "Mama tra i pastora." "Izgovori nekoliko molitvi i ja u mo da otii, jesi li to mislila?" "To nije fer." "Ostani malo, molim te", ulagivao se on. "Ne moramo da razgovaramo. Ne m oramo ni ta da radimo. Samo ostani." "Umorna sam." "Onda emo spavati." Ispru io je aku i dodirnuo joj lice, ovla . "Nijedno od nas se noas nije naspavalo", primeti on.

Ona uzdahnu i klimnu. "Mo da e se sve razjasniti ako pustimo da ide svojim tokom." "Nadam se." Izvinio se i oti ao u kupatilo da isprazni be iku. Kada se vratio zatekao ju je kako le i na krevetu bez cipela. "Ima li mesta za dvoje?" upita on. Ona promrmlja da ima. On le e pored nje, poku avajui da ne misli na ono to se nadao da e raditi pod tim ar avima. Ponovo je uzdahnula. "Sve e biti u redu", ree on. "Spavaj." 2. Veina posetilaca koja je do la na poslednji ou Badija Vensa razi la se pre neg o to se Grilo vratio u umu. Oigledno su zakljuili da nije vredan ekanja. Po to su se zn ati eljnici udaljili, stra ari kod prepreka su postali opu teniji. Grilo preskoi konopa c i prie policajcu koji je, kako se inilo, upravljao ovom operacijom. Predstavio s e i rekao ime se bavi. "Nemam mnogo ta da vam ka em", odvrati ovek na Griloova pitanja. "Upravo spu t amo etvoricu, ali sam Bog zna koliko e nam vremena biti potrebno da podignemo telo . Jo ga nismo prona li. Hokis ka e da tamo dole ima svakojakih reka. Koliko znamo, tel o bi ve moglo biti u Pacifiku." "Hoete li raditi i po noi?" "Izgleda da emo morati." Pogledao je na sat. "Preostalo nam je jo mo da etiri sata dnevne svetlosti. Onda emo morati da se oslonimo na lampe." "Da li je iko ve ranije istra io te peine?" upita Grilo. "Postoje li karte?" "Koliko je meni poznato, ne. Bie najbolje da pitate Hokisa. To je onaj tam o u crnom." Grilo se ponovo predstavio. Hokis je bio visok, mraan, sa mlohavim izgledo m oveka koji je mnogo smr ao. "Ako sam dobro razumeo, vi ste strunjak za peine", ree Grilo. "Samo u nedostatku pravih", odvrati Hokis. "Re je o tome da niko ne zna vi e od mene." Njegov pogled se nijednog trenutka nije zadr ao na Grilou, ve je stalno lutao i tra io mesto na kome bi mogao da se smiri. "Ljudi mnogo ne razmi ljaju o tom e... ta se nalazi ispod nas." "A vi razmi ljate?" "Aha." "Bavite se nekom vrstom istra ivanja?" "Samo amaterski", objasni Hokis. "Neke stvari vas jednostavno obuzmu. Ova je mene." "Jeste li lino bili tamo dole?" Hokis tada prekr i svoje pravilo i itave dve sekunde zadr a pogled na Griloovo m licu pre nego to odgovori: "Ove peine su do jutros bile zapeaene, gospodine Grilo. Lino sam ih zapeatio, pre mnogo godina. One su bile... one jesu... opasnost za ne vine." Nevine, zapazi Grilo. udno upotrebljena re. "Policajac sa kojim sam razgovarao..." "Spilmont." "Tako je. Rekao mi je da tamo dole postoje reke." "Tamo dole postoji itav jedan svet, gospodine Grilo, o kome ne znamo goto vo ni ta. I on se sve vreme menja. Svakako, ima i reka, ali i mnogo ega drugog. Mno gih vrsta koje nikada nisu ugledale svetlost dana." "Ne zvui ba zabavno." "Prilagodile su se", ree Hokis. "Kao i svi mi. ive u skladu sa svojim ogran ienjima. Konano, svi mi ivimo na liniji raseda, koji se u svakom trenutku mogu otvo riti. Prilagoavamo im se." "Poku avam da o tome ne mislim." "To je va nain." "A va ?" Hokis se jedva primetno osmehnu, pri emu mu se oi napola zatvori e. "Pre nekoliko godina razmi ljao sam o tome da odem iz Gaja. Budio je u men

i... ru na seanja." "Ali ste ostali." "Otkrio sam da predstavljam zbir sopstvenih... prilagoenja", odvrati on. "Kada poe grad, poi u i ja." "Kada?" "Palomo Gaj je podignut na lo em terenu. Tlo pod na im nogama deluje vrsto, a li se, u stvari, pomera." "Znai li to da bi ceo grad mogao poi za Badijem Vensom? Da li to hoete da k a ete?" "Mo ete me citirati, samo mi ne pominjite ime." "Nemam ni ta protiv." "Jeste li dobili ono to vam treba?" "I vi e nego dovoljno." "Tako ne to ne postoji", primeti Hokis. "Bar ne kada su u pitanju lo e vesti. Izvinite me, molim vas." Odjednom su se sile oko raspukline galvanizovale. Ostaviv i Griloa sa panla jnom na kome bi mu pozavideo svaki komedija , Hokis ode da nadgleda izvlaenje Badija Vensa. Tomi-Rej je le ao u svojoj sobi i preznojavao se. Sklonio se sa sunca, zat vorio prozore, a zatim navukao i zavese. Kada je na taj nain zapeatio sobu pretvor io ju je u penicu, meutim, toplota i mrak su mu odgovarali. U njihovom zagrljaju n ije se oseao tako usamljenim, izlo enim, kao na jasnom, prozranom vazduhu Gaja. Ovde je mogao da namiri e vlastite sokove koji su mu izlazili kroz pore; vlastiti usta jali dah koji mu je nadirao kroz grlo i zatim padao preko lica. Ako ga je D o-Bet izneverila morae da potra i novo dru tvo, a najbolje e biti da pone od samog sebe. uo je da se vratila kui rano popodne, da se prepirala sa mamom, ali nije p oku ao da razabere o emu su razgovarale. Ako se njena patetina romansa ve raspadala.. . a za to bi inae jecala na stepeni tu?... onda je za to sama bila kriva. On je imao va nija posla. Dok je le ao u toj vruini, glavu su mu pohodile veoma udne slike. Sve su se one izdigle iz tame kojoj ona u njegovoj sobi sa navuenim zavesama nije bila ni p rineti. Da to mo da nije bio razlog to jo nisu bile potpune? Bili su to samo delii sh eme koju je strasno eleo da shvati, ali koja bi mu se svaki put izmigoljila. U nj ima je bilo krvi, bilo je stenja; bilo je i jedno bledo, svetlucavo stvorenje od koga mu se prevrnuo stomak. Bio je tu i neki ovek iji lik nije mogao jasno da raz abere, ali uspee, ako se dovoljno preznoji. Kada se to dogodi, bie kraj ekanju. Prvo se iz raspukline zauo povik. Ljudi oko rupe, ukljuujui Spilmonta i Hoki sa, prionu e da izvuku oveka, meutim, ta god da se pod zemljom de avalo, bilo je suvi e r azuzdano da bi se moglo kontrolisati sa povr ine. Policajac koji se nalazio najbli e pukotini vrsinu kada mu se iznenada konopac koji je dr ao zategnu oko ake u rukavi ci i povue ga prema ivici poput ribe uhvaene na udicu. Spasao ga je Spilmont tako t o ga je dovoljno dugo dr ao otpozadi dok ovaj nije uspeo da izvue prste iz rukavice . Kada su obojica pali nauznak na tle povici odozdo su se umno ili, dopunjeni upoz orenjima odozgo. "Otvara se!" povika neko. "Isuse Hriste, otvara se!" Grilo je bio kukavica dok ne bi namirisao vest; a onda je bio spreman da se suoi sa bilo im. Progurao se pored Hokisa i jednog policajca kako bi imao bolji pregled onoga to se dogaalo. Niko ga nije zaustavio; morali su da misle na vlasti tu sigurnost. Iz raspukline koja se irila dizala se pra ina, zaslepljujui ljude koji su dr ali konopce od kojih su zavisili ivoti ekipe za izvlaenje tela. Na njegove oi je jedan od njih poleteo prema otvoru, iz koga su se dizali krici koji su najavl jivali masakr. Dodao im je i on svoj kada mu se tlo pod petama pretvorilo u prah . Neko se zaleteo pored Griloa u svu tu zbrku i poku ao da dohvati oveka, ali bilo je kasno. Konopac se zategao. Nestao je, ostaviv i za sobom svog neuspelog spasioc a potrbu ke na samoj ivici procepa. Grilo napravi tri koraka prema pre ivelome, jedv a primeujui gde ima, a gde nema tla pod njegovim nogama. Osetio je, meutim, podrhta

vanje koje mu se pelo kroz noge i uz kimu, stvarajui pravi haos od njegovih misli. Bio mu je dovoljan instinkt. Ra irenih nogu, kako bi odr ao ravnote u, posegao je za o vekom koji je pao. Bio je to Hokis koji je raskrvavio lice pri padu i koji ga je o amueno gledao. Grilo ga pozva po imenu. ovek odgovori tako to epa Grilovu ispru enu ru u, dok se tle oko obojice rastavljalo. Jedno pored drugoga na krevetu u motelu, ni D o-Bet ni Haui nisu se probud ili, iako su oboje dahtali i drhtali poput ljubavnika koji su uspeli da izbegnu davljenje. Oboje su sanjali vodu. Tamno more koje ih je nosilo prema nekom predi vnom mestu. Ali njihovo putovanje je prekinuto. epalo ih je ne to to se nalazilo ispo d njihovih snova, i izvuklo ih iz te uljuljkujue plime ka otvoru od stenja i bola . Svuda oko njih vri tali su ljudi dok su padali u susret smrti, a sledili su ih k onopci poput poslu nih zmija. Negde u toj pometnji uli su jedno drugo, oboje su jecajui izgovarali ime o nog drugog, ali nije bilo vremena za ujedinjenje pre nego to je njihovo kretanje nadole zaustavljeno i zahvatio ih talas koja je hitao navi e. Bio je ledeno hladan ; bujica vode iz reke koja nikada nije videla sunce, ali se zato sada pela uz po nor, nosei mrtve ljude, snevae i sve drugo to se nahodilo u tom ko maru, pred sobom. Zidovi su postali nejasni dok su se uzdizali ka nebu. Grilo i Hokis su se nalazili na etiri jarda od raspukline kada je voda pro valila napolje, estinom koja je bila dovoljna da ih obori dok ih je zapljuskivala ledena ki a. To je povratilo Hokisa. Zgrabio je Griloa za ruku, zavikav i: "Pogledajte ono!" Bujica je nosila i ne to ivo. Grilo je to video samo na tren... neki oblik, ili oblike... koji su mu liili na ljudska oblija, ali su zato na njegov unutra nji vid ostavili potpuno drugaiji utisak, podsetili su ga na ono to ostane posle-sliku . Zatresao je glavom kako bi oterao tu sliku i ponovo pogledao. Ali ta god da je to video, sada vi e nije bilo tu. "Moramo se skloniti odavde!" uo je Hokisa kako vie. Tle je nastavilo da puc a. Ustali su, zariv i stopala u blato radi oslonca, a zatim potrali naslepo kroz ki u i blato; znali su da su stigli do perimetra tek kada su se prevalili preko kono pca. Jedan lan ekipe za izvlaenje, koji je izgubio pola ake, le ao je na mestu gde ga je izbacio prvi mlaz. Iza konopca i tela, u zaklonu od drvea, nalazili su se Spi lmont i izvestan broj policajaca. Ovde je ki a slabije padala, dobujui po svodu pop uts letnjeg pljuska, dok je malo dalje oluja iz tla polako jenjavala. Kupajui se u vlastitom znoju, Tomi-Rej je zurio u tavanicu i smejao se. N ije se ovako provodio jo od pretpro log leta, u Topangi, kada je tako fantastino jah ao na jednom ogromnom talasu. On, Endi i in plovili su satima, opijeni brzinom. "Spreman sam", ree on, bri ui slankastu vodu iz oiju. "Spreman sam i voljan. Samo doi po mene, ko god da si." Haui kao da je bio mrtav, le ao je sav sklupan na krevetu, stisnutih zuba, zatvorenih oiju. D o-Bet se povukla od njega sa akom preko usta ne bi li potisnula p aniku, izgovarajui... Blagi Bo e oprosti mi... prigu enim jecajima. Pogre ili su to su u op te zajedno legli u isti krevet. Poinila je zloin prema zakonima Bo jim jer je sanja la ono to je sanjala (kako on le i nag pored nje na toplom moru, dok im se kosa upl itala onako kako je ona elela da im se prepliu tela) i ta im je taj san doneo? Kata klizmu! Krv, stenje i u asnu ki u koji su ga ubili u snu. Blagi Bo e oprosti mi... Otvorio je oi tako nenadano da je istog asa prestala da se moli. Umesto mo litve, njegovo ime. "Haui? Pa, ti si iv." On se ispru io, potra iv i rukom naoare koje su mu bile pored kreveta. Stavio i h je. Tek je tada video u kakvom je ona oku. "I ti si to isto sanjala", primeti on. "Nije liilo na san. Bilo je stvarno." Tresla se od glave do pete. " ta smo to uinili, Haui?" "Ni ta", ree on, iska ljav i se. "Ni ta nismo uinili."

"Mama je bila u pravu. Nije trebalo da..." "Prestani", ree on, prebaciv i noge preko ivice kreveta i ustav i. "Nismo uini li ni ta ravo." " ta je to onda bilo?" upita ona. "Rav san." "I u tvojoj i u mojoj glavi?" "Mo da nije bio isti", primeti on u nadi da e je smiriti. "Lebdela sam, a ti si bio pored mene. Onda sam se na la ispod zemlje. Ljud i su vri tali..." "Dobro..." prekinu je on. "Bio je isti." "Da." "Vidi ?" ree ona. " ta god da postoji meu nama... nije u redu. Mo da su to avolsk a posla." "Ne veruje valjda u to." "Ne znam ta da verujem", odvrati ona. On krenu prema njoj, ali ga ona zad r a pokretom ruke. "Nemoj, Haui. Nije u redu. Ne bismo smeli da se dodirujemo." On a krenu prema vratima. "Moram da poem." "Ovo je... je... je... apsurdno", ree on, ali ni njegovo mucanje nije bil o u stanju da je zadr i. Ve je petljala oko sigurnosne reze koju je on stavio po nj enom dolasku. "Pusti, ja u", ree on, nagnuv i se pored nje da otvori vrata. Umesto da ka e b ilo ta to bi je ute ilo, on je samo utao; njegovo utanje prekinula je samo jednim: "Zdravo." "Ne da nam vremena da o svemu ovome dobro razmislimo." "Pla im se, Haui", ree ona. "U pravu si, ne verujem da avo ima ikakve veze s ovim. Ali ako nema on, ko ima? Zna li na to da mi odgovori ?" Na jedvite jade uspevala je da potisne oseanja; sve vreme je hvatala vazd uh kao da e da ga proguta, ali nije uspevala. Videv i je tako rastrojenu prosto je u deo da je zagrli, ali ono to je sino bilo dobrodo lo, sada je bilo zabranjeno. "Ne", odgovori joj on. "Nemam odgovor na to." Njegov odgovor je iskoristila da ga ostavi na vratima. Gledao je za njom dok nije izbrojao do pet, ikajui sam sebe da odstoji mirno i da je pusti da ode, znajui da je ono to se dogodilo meu njima bilo mnogo znaajnije od svega to je iskusio u osamnaest godina koje je pro iveo udi ui vazduh na ovoj planeti. Stigav i do pet, za tvorio je vrata. etvrti deo: ISKONSKI PRIZORI I

Abernatijev glas nikada Grilou nije zvuao srenije. ovek je gotovo zaurlao o d radosti kada mu je Grilo kazao da je pria o Badiju Vensu poela da prerasta u pra vu kataklizmu, i da je on bio na licu mesta. "Poni da pi e !" ree mu on. "Uzmi sobu u gradu... na moj raun... i poni da pi e ! taviu ti naslovnu stranu." Ako je Abernati mislio da e uzbuditi Griloa pomou kli ea i z drugorazrednih filmova, prevario se. Ono to se dogodilo u peinama ostavilo ga je ravnodu nim. Meutim, predlog da uzme sobu bio je dobrodo ao. Iako se osu io u baru u k ome su on i Hokis podneli izve taj Spilmontu, bio je prljav i iscrpljen. " ta ima o tom Hokisu?" upita Abernati. "Koja je njegova pria?" "Ne znam." "Saznaj. I eprkaj jo ne to o Vensu. Da li si ve bio u kui?" "Daj mi malo vremena." "Nalazi se na licu mesta", primeti Abernati. "To je tvoja pria. Prihvati j e se." Osvetio se Abernatiju, mada beznaajno, tako to je uzeo najskuplju sobu koj u su imali u hotelu Palomo, u selu Mirnopotok, naruio ampanjac i krvav hamburger,

i dao tako dobru napojnicu kelneru da ga je ovek zapitao nije li se zabunio. Pie g a je malo o amutilo; najvi e je voleo da zove Teslu kada je bio u tom stanju. Nije b ila kod kue. Ostavio je poruku gde se trenutno nalazi. Zatim je potra io u imeniku Hokisov broj telefona i pozvao ga. Bio je prisutan dok je Hokis davao izjavu Spilm ontu. Nijednom rei nije pomenuo ono to su na tren primetili kako be i iz pukotine. I Grilo je to preutao, a to to im Spilmont o tome nije postavio nijedno pitanje nag ove tavalo je da se niko drugi nije nalazio dovoljno blizu pukotine, pa tako i nij e prisustvovao dotinom prizoru. eleo je da uporedi bele ke sa Hokisom, ali je izvisio . Ili ni on nije bio kod kue, ili je odluio da se ne javlja na telefon. Po to mu je istra ivanje u tom pravcu bilo blokirano, ponovo je usmerio pa nju prema Vensovom zdanju. Bilo je skoro devet sati uvee, ali mogao se pro etati uz Br do i osmotriti imanje preminulog. Mogao je ak slatkoreivo u i da se uvue unutra da usl ed ampanjca nije zaplitao jezikom. U izvesnom pogledu sada je bio najpogodniji tr enutak za to. Jutros, Vens je bio sredi nja figura dogaaja u Gaju. Njegovi roaci, ak o su naginjali tome da se nau u sredi tu pa nje... a malo je bilo onih koji nisu... m ogli su da odugovlae dok se ne odlue izmeu onih koji e gledati da od njih iskame priu. Ali sada je Vensovu smrt bacila u zasenak jedna vea, i sve ija tragedija. Grilo je vrlo lako mogao naii na kontingent raspolo eniji za priu nego u podne. Za alio je to je odluio da krene pe ice. Brdo je bilo strmije nego to se to inil o odozdo, a i bilo je lo e osvetljeno. Meutim, imalo je to i dobrih strana. Ulica j e bila samo njegova, pa je mogao da sie sa trotoara i luta njenom sredinom, divei se zvezdama koje su mu se pojavljivale iznad glave. Uop te nije bilo te ko pronai Ven sovu rezidenciju. Put se zustavljao kod njegove kapije. Posle Kunievog Oka, prote zalo se samo nebo. Glavnu kapiju niko nije uvao, ali je zato bila zakljuana. Meutim, kroz spor ednu kapiju dospeo je do staze koja je vijugala kroz kolonadu nedisciplinovanog zimzelenog rastinja, to se naizmenino kupalo u zelenoj, utoj i crvenoj svetlosti, i vodila sve do kue. Bila je ogromna i potpuno osobena; palata koja je u svakom po gledu poricala estetiku Gaja. Ovde nije bilo ni traga od pseudomediteranskog ili ranerskog stila, panskog ili pak imitacije tjudorskog ili moderno kolonijalnog. C elo to zdanje izgledalo je poput va arske vrte ke, fasada je bila obojena istim onim osnovnim bojama koje su osvetljavale drvee, prozori oivieni svetlo u koja je upravo uga ena. Grilou tada postade jasno da je Kunievo Oko, predstavljao mali komad ostrv a Koni Ajlend: Vensov nain da iska e po tovanje karnevalu. Unutra je jo gorelo svetlo. On pokuca, svestan da ga snimaju kamere iznad vrata. Otvorila ih je ena orijenta lnog porekla... Vijetnamka, mo da... i obavestila ga da je gospoa Vens kod kue. Zamo lila ga je da prieka u predvorju, dok ona proveri da li gospodarica kue mo e da ga p rimi. Grilo joj se zahvali, i ostade da eka, dok se ena uputila stepenicama. Kao to je izgledala spolja, takva je bila i iznutra: hram zabave. Svaki i n predvorja prekrivale su panel ploe za sve vrste karnevalskih vo nji: velianstveno o bojeni oglasi za tunele ljubavi, kue strave, karusele, predstave sa nakazama, rvak e meeve, predstave sa devojkama, valcere, gatanja, mistina ljuljanja. Prikazi su u glavnom bili sirovi, radili su ih umetnici koji su znali da je njihovo umee u slu b i trgovine i da nema trajnu vrednost. Pa ljivo zagledanje nije i lo u korist izlo enim stvarima; njihovu kriavu samouverenost trebalo je razgledati u gu vi, a ne prouavat i pod svetlo u reflektora. Vens je to dobro znao. Obesiv i ih zbijene jednu do druge po svim zidovima uspeo je da primora oko da eta, spreavajui ga na taj nain da se suv i e dugo zadr i samo na jednom uzorku. Uprkos tome to su prikazani predmeti bili vulg arni, izmamili su Grilou osmeh, to je nema sumnje i bila Vensova namera, ali taj osmeh je nestao onog asa kada se na vrhu stepeni ta pojavila Roel Vens i poela da sil azi. Nikada u ivotu nije video besprekornije lice. Sa svakim korakom kojim mu se pribli avala oekivao je da e primetiti ne to to e dovesti u sumnju u njenu savr enost, ali nije ga bilo. Nagaao je da njenim ilama tee karipska krv, jer su joj tamne crte lica bile veoma blage. Kosa joj je bila pozadi vrsto pokupljena, istiui zaobljeno e lo i simetriju obrva. Nije nosila nakit i na sebi je imala krajnje jednostavnu c rnu haljinu. "Gospodine Grilo", ree ona, "ja sam Badijeva udovica." Ta re, uprkos boji njene haljine zazvuala je krajnje neumesno. Ovo nije bila ena koja je upravo podig la glavu sa jastuka natopljenog suzama. "Kako mogu da vam pomognem?" zapita ona.

"Ja sam novinar..." "Rekla mi je Elen." "Hteo sam da vam postavim nekoliko pitanja o va em mu u." "Malo je kasno." "Vei deo popodneva proveo sam u umi." "Ah, da", primeti ona. "Vi ste taj gospodin Grilo." "Molim?" "Posetio me policajac..." Okrenula se prema Elen. "Kako se zva e?" "Spilmont." "Spilmont. Do ao je da me obavesti o tome ta se dogodilo. Pomenuo je va e jun ako pona anje." "Ni ta naroito." "Dovoljno da zaslu ite da se noas odmorite, rekla bih", primeti ona. "A ne da nastavite s radom." "Voleo bih da spremim priu." "Da. Pa dobro, izvolite." Elen otvori vrata na levoj strani predvorja. Dok je Roel uvodila Griloa u nutra, postavila je osnovna pravila. "Odgovarau na va a pitanja to bolje budem mogla, sve dok se ona budu odnosil a na Badijev profesionalni ivot." U njenom govoru nije se oseao nikakav naglasak. Mo da se kolovala u Evropi? "Ne znam ni ta o njegovim ostalim enama, pa stoga nemojte ni da se trudite da me o tome i ta pitate. Niti u nagaati o njegovim porocima. Da li biste eleli kafu?" "Ba bi mi dobro do la", odvrati Grilo, svestan da upravo radi ono to je tako esto inio za vreme intervjua: vreba promene u boji sagovornikovog glasa. "Elen, kafu za gospodina Griloa", ree Roel, pozvav i gosta da sedne. "I vodu za mene." Soba u koju su u li protezala se celom du inom kue i bila je visoka dva sprat a; drugi je bio obele en galerijom koja je opasavala sva etiri zida. I ovi su, kao i oni u predvorju, predstavljali kakofoniju boja. Pozivi, zavoenja i upozorenja b orili su se da privuku njegovo oko. "Vo nja ivota!" skromno je obeavao jedan pano; " Onoliko zabave koliko mo ete da podnesete!", najavljivao je drugi, "A onda jo !" "Ovo je samo deo Badijeve zbirke", ree Roel. "U Njujorku ima jo toga. Misli m da je to najvea privatna zbirka." "Nisam znao da bilo ko skuplja ove stvari." "Badi ih je nazivao pravom umetno u Amerike. Mo da i jeste, to ne to govori..." Glas joj je zamro, na nedvosmislen nain je pokazala svoj prezir prema ovoj vri teoj paradi. Izraz koji je pre ao preko tog lica bez i najmanje skulpturalne gre ke, nosi o je u sebi uznemirujuu snagu. "Pretpostavljam da ete rasparati zbirku", ree Grilo. "To zavisi od oporuke", ree ona. "Mo da nee pripasti meni." "Niste nimalo sentimentalno vezani za nju?" "Rekla bih da to spada u ona pitanja o privatnom ivotu", primeti ona. "Da. Pretpostavljam da spada." "Ali sam ubeena da je Badijeva opsesija bila sasvim bezopasna." Ona ustad e i pritisnu prekida izmeu dve ploe iz fasade za voz-duhova. Iza staklenog zida na suprotnom kraju prostorije upali e se mnogobojna svetla. "Dozvolite mi da vam poka e m", ree ona, uputiv i se na drugi kraj prostorije i zakoraiv i napolje u supu od boja. Ovde su bili nagomilani komadi koji su bili suvi e veliki da bi stali u kuu. Izrez bareno lice visoko mo da dvanaest stopa, sa razjapljenim ustima i zubima kao zupci testere koji su nekada predstavljali ulaz u tunel za vo nju. Plakat koji najavlju je zid smrti, ispisan svetleim slovima. Bareljefna lokomotiva u pravoj veliini, ko jom su upravljali skeleti, i koja kao da je izlazila u punoj brzini iz tunela. "Blagi Bo e", bilo je sve to je Grilo uspeo da prozbori. "Sada vam je jasno za to sam ga napustila", ree Roel. "Nisam znao", odvrati Grilo. "Niste ovde iveli?" "Poku ala sam", ree ona. "Ali pogledajte ovo mesto. Kao da etate po Badijevo m umu. Voleo je da na svemu ostavi svoj peat. Na svakome. Ovde nije bilo mesta za mene. Jer nisam bila spremna da se pona am po njegovom."

Zagledala se u mamutsku eljust. "Ru no", primeti ona. "Sla ete se?" "Nisam sudija", ree Grilo. "Ne bode vam oi vas?" "Mogao bi da mi se pojavi pred oima kada budem mamuran." "Imao je obiaj da mi ka e da nemam smisla za humor", ree ona. "Jer mi... ove njegove stvari... nisu bile zabavne. A injenica je da mi ni on nije bio naroito z abavan. Kao ljubavnik, da... bio je velianstven. Ali sme an? Ne." "Da li i ta od ovoga smem da objavim?" zanimao se Grilo. "Da li e i ta znaiti ako ka em da ne smete? Do ivela sam toliko lo eg publiciteta da znam da vam se jebe za moju privatnost." "Ali ipak ste mi sve to ispriali." Okrenula se od usta da bi se zagledala u njega. "Jesam", ree ona. Nastupi la je pauza. A zatim ree: "Hladno mi je", i vrati se unutra. Elen je sipala kafu. "Pusti to", obrati joj se Roel. "Ja u." Pre nego to je izi la Vijetnamka se trenutak predugo zadr ala na vratima da b i se to moglo protumaiti kao uslu nost. "Eto to je pria o Badiju Vensu", ree Roel. " ene, bogatstvo i karneval. Bojim se da tu nema niega novog." "Znate li, mo da, da li je imao neki predoseaj da e se sve ovo dogoditi?" up ita Grilo kada su se smestili. "Da e umreti? Sumnjam. Nije ba bio sklon takvoj vrsti razmi ljanja. lag?" "Da, molim vas. I eer." "Poslu ite se. Da li va e itaoce zanimaju takve vesti? Da li je Badi video ka ko umire u snu?" "Dogaale su se i udnije stvari", ree Grilo, dok su mu misli neizbe no odlutal e nazad do pukotine i onoga to je iz nje pobeglo. "Mislim da nije", odvrati Roel. "Ne viam esto znake uda. Bar ne vi e." Ugasila je spolja nja svetla. "Kada sam bila dete, deda me je uio da utiem na drugu decu." "Kako?" "Jednostavno razmi ljajui o tome. On je to inio celog ivota, i preneo je to n a mene. Bilo je lako. Bila sam u stanju da nateram decu da ispuste sladolede. Da se bezrazlo no smeju: nisam o tome imala nikakvo mi ljenje. Tada su postojala uda. ek ala su iza prvog ugla. Ali izgubila sam tu sposobnost. Svi je gubimo. Sve se men ja nagore." " ivot vam sigurno nije tako lo ", ree Grilo. "Znam da alite..." "Ma kakvo aljenje", prekinu ga ona. "On je mrtav, a ja ovde ekam da vidim kakav e biti poslednji napad smeha." "Testament?" "Testament. Supruge. Kopilad koja e iskoiti ni od kuda. Konano je uspeo da me povede na jednu od tih svojih prokletih tajanstvenih vo nji." Oseanja su izbijal a gotovo iz svake njene rei, ali ih je prilino mirno izgovarala. "Mo ete poi kui i sve ovo pretoiti u besmrtnu prozu." "Ostau u gradu", ree Grilo. "Dok ne pronau telo va eg supruga." "Nee biti pronaeno", odvrati Roel. "Obustavili su potragu." " ta?" "Zbog toga je Spilmont dolazio. Ve su izgubili petoricu. Ionako su, kako se ini, anse da ga pronau vrlo mr ave. Nije vredno rizika." "Da li vas to uznemirava?" "To to nee biti tela koje u moi da sahranim? Ne, ne naroito. Bolje da ga se s eaju kako se osmehuje, nego kako ga izvlae iz rupe u tlu. Kao to vidite, va a pria se ovde zavr ava. Verovatno e u Holivudu odr ati pomen. Ostalo spada, kao to ka u, u istori ju televizije." Ona ustade, staviv i mu do znanja da je to kraj razgovora. Grilo j e imao puno nepostavljenih pitanja, a veina je bila vezana za predmet o kome je r ekla da je voljna da govori, a nije ga ni dotakla: o njegovom profesionalnom ivot u. Znao je da je postojalo nekoliko praznina koje Tesla nije mogla da popuni. Ra dije je odustao od pitanja nego da navaljuje na Vensovu udovicu i prekorai njeno strpljenje. Obezbedila mu je i vi e materijala nego to se nadao.

"Hvala vam to ste me primili", ree on, rukovav i se s njom. Prsti su joj bil i tanki poput granica. "Bili ste krajnje ljubazni." "Elen e vas otpratiti", ree ona. "Hvala." Devojka je ekala u predvorju. Kada je otvorila ulazna vrata dodirnula je Grilovu ruku. Pogledao ju je. Dala mu je znak da uti i gurnula mu pare hartije u ak u. Bez ijedne izmenjene rei po urila ga je napolje i za njim zatvorila vrata. Saekao je da izie iz vidokruga video kamera pre nego to je pogledao poruku. Na njoj je bilo napisano enino ime... Elen Ngijen... i adresa u selu Srnoudolini . Badi Vens e mo da ostati zatrpan, ali se zato pria o njemu, kako se inilo, probijal a na svetlost dana. Grilo je iz iskustva znao da su prie ponekad to umele. Verova o je da ni ta, zaista ni ta, ne mo e ostati skriveno, koliko god da bile mone sile koji ma je i lo u prilog da se o neemu ne pria. Zaverenici su mogli da kuju zavere, i raz bojnici da uutkuju, ali istina, ili ono to je pribli no istina, pre ili kasnije izbie na videlo, i to vrlo esto u najneobinijem obliku. Retko kad su vrste injenice otkri vale ivot iza ivota. On se pojavljivao u obliku glasina, grafita, stripova i ljuba vnih pesama. To je ono o emu su ljudi gatali iz olja, brbljali izmeu tucanja ili ita li na zidovima toaleta. Umetnost podzemlja, poput prilika koje je na asak video, kako se di u da iz mene svet. II D o-Bet je le ala na krevetu u tami i posmatrala kako povetarac naizmenino na duvava zavese, a zatim ih isisava napolje u no. im se vratila kui, oti la je da razgo vara sa mamom, i rekla joj je da se vi e nee viati sa Hauijem. Bilo je to obeanje dat o na brzinu, meutim, sumnjala je da ga je mama uop te ula. Delovala je izgubljeno, pa rtala je po sobi, kr ila ake i mrmljala molitve. Molitve podseti e D o-Bet da je obeala da e pozvati pastora, ali da to nije uinila. Sabrav i se to je bolje mogla, si la je i pozvala crkvu. Meutim, pastor D on nije bio tamo. Oti ao je da ute i And elu Detlou, iji j e mu Brus nastradao u poku aju da se izvue telo Badija Vensa. D o-Bet je tada prvi put ula za tragediju. Brzo je okonala razgovor, i spustila slu alicu, drhtei. Nije uop te morala da saslu a podroban opis kako su ti ljudi izgubili ivote. Ona ih je videla, isto kao i Haui. Njihov zajedniki san prekinuo je direktni prenos iz okna u kome su umrli Detlou i njegove kolege. Sedela je u kuhinji, fri ider je zujao, ptice i bube u stra njem dvori tu razd ragano su muzicirale i poku avala da unese malo smisla u besmisao. Mo da su joj prod ali previ e optimistiku viziju sveta, ali ona je nastavila sve do sada da veruje da , ako ve ona ne mo e lino da razabere stvari, u njenoj blizini postoje oni koji su t o u stanju. To saznanje joj je pru alo utehu. Sada vi e nije bila sigurna. Ako bi bi lo kome iz crkve ispriala... a uglavnom su ti ljudi sainjavali njen krug poznanika ... ono to se dogodilo u motelu (san o vodi, san o smrti) oni bi joj rekli isto to i mama: da je to avolje delo. Kada je to pomenula Hauiju, on joj je kazao da ona u to ne veruje, i bio je u pravu. To je bila glupost. A ako je to bila glupost, ta je onda jo od svega onoga emu su je uili bila glupost? Po to nije bila u stanju da pronae izlaz iz svojih zbunjenosti, a kako je b ila suvi e umorna da ih silom raskruje, odvukla se do sobe da legne. Nije elela da j e uhvati san tako kratko vreme posle traume poslednjeg dreme a, ali umor je svlada o njen otpor. Dok je padala, pred njom se pojavila niska prizora, crno bela, bis ernog sjaja. Haui kod Batrika; Haui u oping centru, licem u lice sa Tomi-Rejem; n jegovo lice na jastuku, u trenutku kada je pomislila da je mrtav. A onda se nisk a prekinula i biseri se razleteli. Utonula je u san. Kada se probudila, sat je pokazivao da je osam i trideset pet. U kui je v ladao potpuni mir. Ustala je, kreui se to je najti e mogla kako bi izbegla da je mama pozove. Si la je, pripremila sebi sendvi i odnela ga nazad u sobu, gde je sada... po to ga je pojela... le ala, posmatrajui zavese kako ispunjavaju volju vetra. Veernja svetlost bila je glatka poput kreme od kajsija, ali ve je nestajal a. Uskoro e ovladati tama. Oseala ju je kako se pribli ava... smanjujui udaljenost, u ti avajui ivot... i to ju je uznemirilo kao nikada do tada. U domovima nedaleko odav

de porodice e tugovati. ene ostale bez mu eva, deca bez oeva, suoie se sa prvom noi bol . U ostalima, tuga koja je odagnana ponovo e biti vraena, prouavana, oplakivana. Sa da je imala ne to svoje to ju je inilo delom jedne vee tuge. Gubitak je i nju dodirnu o, tama... koja toliko toga oduzima svetu, a vraa tako malo... nikada vi e nee biti ista. Tomi-Reja probudila je lupa prozora. Uspravio se u krevetu. Dan je prove o u groznici koju je sam stvorio. inilo mu se da je od jutra proteklo mnogo vi e od dvanaestak asova, ali ta je radio u meuvremenu? Samo je spavao, znojio se i ekao na znak. Je li to to je upravo uo bio znak; lupa prozora, nalik na cvokot zuba umir ueg oveka? Odbacio je pokrivae. U nekom trenutku je skinuo sa sebe sve osim donjeg ve a. Telo iji je odraz uhvatio u ogledalu bilo je vitko i sjajno; nalik na zdravu zmiju. Divljenje prema samom sebi odvuklo mu je pa nju, pa se sapleo, i dok je pok u avao da se uspravi shvatio je da je izgubio svaku vezu sa prostorijom u kojoj se nalazio. Odjednom mu je izgledala nekako udna... kao i on njoj. Pod se naginjao kao nikada do tada; orman se smanjio na veliinu kofera, ili je mo da on postao grot eskno veliki. Pripala mu je muka, pa je posegnuo za neim vrstim to bi mu pomoglo da se orijenti e. Nameravao je da se uhvati za vrata ali, ili ga je u toj nameri spr eila njegova aka ili sama soba, umesto za vrata uhvatio se za okvir prozora. Ostao je mirno da stoji, vrsto se dr ei za drvo, dok munina nije pro la. Dok je ekao, osetio je kako mu gotovo neprimetno kretanje okvira prolazi kroz kosti u njegovim prsti ma i dospeva do zglavaka i ruku, a zatim preko ramena u kimu. To napredovanje pre dstavljalo je drhtavi ples u njegovoj kimi, ples bez ikakvog smisla, dok se nije popelo uz poslednjih nekoliko pr ljenova i pogodilo lobanju. Tamo se kretanje, koj e je predstavljalo angrljanje stakla, ponovo preobratilo u zvuk: petlju kljocaja i angrljanja koja ga je pozivala. Nije morala dva puta da ga zove. Pustiv i okvir prozora, okrenuo se, oseti v i vrtoglavicu, prema vratima. utnuo je odeu koju je odbacio u snu. Podigao je maji cu i farmerke, neodreeno svestan da bi trebalo da se obue pre nego to izie iz kue, al i ipak je samo nastavio da vue odeu za sobom dok se spu tao niz stepenice i izlazio u tamu sa stra nje strane kue. Dvori te je bilo veliko i u haosu, jer se ve godinama niko nije potrudio da ga sredi. Ograda se raspala, a grmlje, posaeno da bi titilo dvori te od puta, izras lo je u vrsti lisnati zid. I on se uputio prema maloj d ungli prema kojoj ga je vod io Gajgerov broja u njegovoj glavi, ije je kuckanje sa svakim njegovim korakom biv alo sve glasnije. D o-Bet podi e glavu sa jastuka; zubi su je boleli. Pa ljivo je dodirnula tu s tranu lica. Delovala je osetljivo; skoro kao da je bila u modricama. Ustala je i skliznula niz hodnik do kupatila. Primetila je da su vrata spavae sobe Tomi-Reja otvorena, to ranije nije bio sluaj. Nije mogla da vidi da li je on bio tamo. Zave se su bile navuene, tako da je unutra bio mrano kao u kakvoj jami. Letimian pregled lica u ogledalu u kupatilu uverio ju je da su, dodu e, vid ljivi tragovi plakanja, ali da inae ni na koji nain nije bila obele ena. Meutim, bol u vilici je i dalje bio prisutan, i polako se prikradao osnovi lobanje. Nikada r anije nije osetila ni ta slino. Pritisak nije bio stalan ve ritmiki, nalik na puls ko ji nije imao nikakve veze sa radom njenog srca, ve je dospeo u nju s nekog drugog mesta. "Prestani", promrmlja ona, stisnuv i zube ne bi li se odbranila od udaraca . Ali njima se nije moglo upravljati. Jednostavno su pojaali svoj uticaj na njenu glavu, kao da ele iz nje da istisnu sve misli. Uhvatila je sebe kako u oajanju doziva Hauija; sliku svetlosti i smeha ka ko bi je suprotstavila ovom bezumnom dobovanju koje je pristiglo iz tame. Bila j e to zabranjena slika... slika za koju je obeala mami da je nee prizivati... ali t o je bilo njeno jedino oru je. Ako se ne usprotivi, dobovanje u njenoj glavi e svoj om uporno u pretvoriti njene misli u ka u; naterati je da se kree u njegovom ritmu, sa mo u njemu. Haui... Nasme io joj se iz pro losti. Uhvatila se za svetlo seanje na njega, i nagnul

a nad lavaboom u nameri da ispljuska lice hladnom vodom. Voda i seanje su potisnu li napad. Nesigurnim korakom izi la je iz kupatila i uputila se prema sobi Tomi- R eja. O kakvoj god bolesti da se radilo, ona je sigurno pogodila i njega. Od najr anijeg detinjstva svaki virus bi ih u isto vreme napao. Mo da je ova nova, udna bol est zadesila pre njega nego nju, pa je njegovo pona anje u oping centru bilo posled ica toga. Ta misao je u njoj stvorila nadu. Ako je bio bolestan, to je znailo da se mo e i izleiti. Oboje mogu zajedno ozdraviti. Njene sumnje su se potvrdile kada je prekoraila prag. Osetila je zadah bo lesnike sobe; nepodno ljiv, topao i ustajao. "Tomi-Rej? Jesi li tu?" Gurnula je vrata kako bi u sobu prodrlo to vi e svetlosti. Soba je bila pra zna, krevet neuredan, tepih sav naboran kao da je po njemu plesao tarantelu. Upu tila se ka prozoru s namerom da ga otvori, ali uspela je samo da razgrne zavese. Prizor koji je ugledala bio je dovoljan da se stu ti niz stepenice, izvikujui ime Tomija-Reja. Ugledala ga je pri svetlosti iz kuhinje kako posre kroz dvori te, vukui za sobom farmerke. Gusti na kraju ba te se kretao; a u njemu nije boravio samo vetar. "Sine moj", oglasi se ovek meu drveem. "Konano smo se sreli." Tomi-Rej nije jasno razabirao onog koji ga je pozivao, ali nije bilo nik akve sumnje da je u pitanju mu karac. angrljanje u njegovoj glavi se ubla ilo kada ga je ugledao. "Prii bli e", glasilo je uputstvo. Bilo je neeg udnog u slatkoi njegovog glasa i poluskrivenosti. Ono sine moj nije moglo biti istina, je li tako? Zar ne bi b ilo divno da jeste? Po to je ve izgubio svaku nadu da e sresti tog oveka, posle rugan ja koja je trpeo u detinjstvu i protraenih asova koje je proveo zami ljajui ga, da sa da konano ugleda svog izgubljenog oca, koji ga doziva da izie iz kue ifrom za koju z naju samo oevi i sinovi. Bilo bi to tako lepo, veoma lepo. "Gde je moja ker?" upita ovek. "Gde je D o-Bet?" "Mislim da je u kui." "Idi, dovedi mi je, hoe li?" "Samo malo." "Odmah!" "Prvo elim da te vidim. Hou da se uverim da ovo nije nikakav trik." Stranac se nasmeja. "Ve ujem svoj glas u tebi", ree on. "I mene su poku ali da preu raznim trikovi ma. Zbog toga smo oprezni, je li tako?" "Tako je." "Svakako da mora da me vidi ", ree on, izlazei izmeu drvea. "Ja sam tvoj otac. Ja sam D af." Kada je D o-Bet stigla do podno ja stepeni ta, ula je mamu kako je doziva iz so be. "D o-Bet? ta se to dogaa?" "Sve je u redu, mama." "Doi ovamo! Ne to u asno... u mom snu..." "Samo trenutak, mama. Ostani u krevetu." "U asno..." "Odmah se vraam. Ostani gde si." On je bio tu, od krvi i mesa: otac o kome je Tomi-Rej sanjao na hiljadu raznih naina od trenutka kada je shvatio da ostali deaci imaju i drugog roditelja, roditelja istog pola koga su bili i oni, koji je znao one mu ke stvari, i prenosi o ih na sinove. Ponekad je ma tao da je kopile neke filmske zvezde i da e jednog da na uz ulicu doploviti limuzina iz koje e izii neki uveni osmeh i izgovoriti upravo ono toje D af sada izgovorio. Ali ovaj ovek je bio bolji od bilo koje filmske zvezde . Nije bog zna kako izgledao, ali je posedovao isto ono tajanstveno dr anje kao i lica koja je svet idealizovao, kao da je prevazi ao potrebu da pokazuje svoju mo. T omi-Rej jo nije znao odakle je dopirao taj autoritet, ali su znaci bili sasvim ja sni.

"Ja sam tvoj otac", ponovi D af. "Da li mi veruje ?" Svakako da je verovao. Bio bi budala da se odrekne ovakvog oca. "Da", odvrati on. "Verujem ti." "I slu ae me kao voljeni sin?" "Da, hou." "Dobro", ree D af, "a sada, molim te, dovedi moju ker. Zvao sam je, al' ona odbija da doe. Zna ve za to..." "Ne." "Razmisli." Tomi-Rej je razmi ljao, ali nikakav odgovor mu nije sinuo. "Moj neprijatelj", ree D af, "dodirnuo ju je." Kac, pomisli Tomi-Rej: misli na onog usranog Kaca. "Ja sam stvorio tebe, i D o-Bet, da budete moji agenti. Moj neprijatelj je uinio isto. Napravio je dete." "Kac nije tvoj neprijatelj?" upita Tomi-Rej, borei se da sve ovo pove e, "o n je sin tvoga neprijatelja?" "I dodirnuo je tvoju sestru. To je spreava da mi prie. Ta mrlja." "Nee jo dugo." Rekav i to, Tomi-Rej se okrenu i otra prema kui, dozivajui D o-Bet veselim, opu t enim glasom. Nalazila se u kui i ula ga je kako je doziva; umirila se. Nije zvuao kao da pati. Ve je stigao do dvori nih vrata kada je ona u la u kuhinju; stajao je ra irenih ruku dr ei se za dovratak, nagnut unutra, nasmejan. Mokar od znoja, i gotovo nag, i zgledalo je kao da je upravo dotrao sa pla e. "Ne to divno", osmehnu se on. " ta?" "Napolju. Poi sa mnom." Svaka vena u njegovom telu kao da se ponosila njegovom ko om. U oima mu je bio sjaj kome nije verovala. Njegov osmeh samo je jo produbio njene sumnje. "Ne idem ja nikuda, Tomi..." ree ona. "Za to se opire ?" upita on, nakriviv i glavu. "Ne znai da mu pripada , zato to te je dodirnuo." "O emu ti to govori ?" "O Kacu. Znam ta je uinio. Nemoj se stideti. Opro teno ti je. Ali mora doi da se lino izvini ." "Opro teno?" ponovi ona, a njen povi eni glas samo jo vi e podstae bol u lobanji na nova zlostavljanja. "Ko ti daje pravo da mi opra ta , ti seronjo jedan! Ti od sv ih..." "Ne ja", prekinu je Tomi-Rej, i dalje se osmehujui. "Na otac." " ta?" "Nalazi se napolju..." Ona odmahnu glavom. Bol je postajao sve e i. "Samo poi sa mnom. On je u dvori tu." Pustio je okvir vrata i krenuo preko kuhinje prema njoj. "Znam da to boli", ree on. "Ali D af e to ubla iti." "Be i od mene!" "To sam ja, D o-Bet. Tomi-Rej. Nema ega da se pla i ." "Da, imam! Ne znam ta je to, ali tu je." "Tako misli zato to te je Kac uprljao", primeti on. "I sama zna da te ja ni kada ne bih povredio. Mi oseamo isto, zar ne? Ono to boli tebe boli i mene. Ja ne volim bol." Nasmejao se. "Jesam uvrnut, ali nisam ba toliko uvrnut." Uprkos sumnjama, ovim je uspeo da je pridobije, jer je to bila istina. D elili su matericu devet meseci; predstavljali su polovine istog jaja ca. On nije el eo da joj naudi. "Molim te doi", ree on, ispru iv i aku. Ona je prihvati. Istog asa bol u njenoj glavi popusti, na emu je bila zahv alna. avrljanje je zamenio apat, izgovoreno je njeno ime. "D o-Bet." "Da?" izusti ona. "Nisam to ja", ree Tomi-Rej. "D af. On te zove." "D o-Bet."

"Gde je on?" Tomi-Rej pokaza prema drveu. Odjednom su se na li daleko od kue; gotovo da s u bili u dnu dvori ta. Nije bila sigurna kako je za tako kratko vreme dospela tako daleko, ali vetar koji se poigravao sa zavesama sada ju je zarobio i po urivao na pred, bar joj se tako inilo, prema gusti u. Tomi-Rej je pustio da njena aka isklizne iz njegove. Samo napred, ula ga je kako govori, ovo smo ekali... Oklevala je. Bilo je neeg u nainu na koji se drvee pokretalo, kro nje umorile, to ju je podsetilo na ru ne prizore: oblaka u obliku peurke, mo da; ili krvi u vodi. Ali glas koji joj je laskao bio je dubok i smirujui, a lice kome je pripadao... v idljivo sada... dirnulo ju je. Ako e ve nekog mu karca nazivati ocem, ovaj bi predst avljao dobar izbor. Dopali su joj se njegova brada i guste obrve. Dopadao joj se nain na koji su njegove usne oblikovale rei koje je izgovarao sa slasnom precizno u. "Ja sam D af", ree on. "Tvoj otac." "Stvarno?" prozbori ona. "Stvarno." "Za to si do ao? Posle toliko vremena?" "Prii bli e. Kazau ti." Upravo se spremala da napravi novi korak kada je zaula povik iz kue. "Nemoj mu dozvoliti da te dodirne." Bila je to mama, iji je glas tako sna no odjeknuo da je D o-Bet jedva mogla d a poveruje da je ona sposobna za tako ne to. Povik ju je ukupao u mestu. Okrenula se na peti. Tomi- Rej je stajao odmah iza nje. Iza njega, mama je dolazila bosa preko travnjaka, u otkopanoj spavaici. "D o-Bet, sklanjaj se od toga!" ree ona. "Mama?" "Sklanjaj se!" Pro lo je gotovo pet godina od kako mama nije izi la iz kue; mnogo puta za sv e to vreme ponovila je da je vi e nikada nee napustiti. Pa ipak, sada je bila tu, k rajnje uznemirena, i izvikivala je ne molbe, ve nareenja. "Sklanjajte se, oboje!" Tomi-Rej se okrenuo prema majci. "Vraaj se unutra", ree on. "Ovo nema nika kve veze s tobom." Mama je sada sporije prilazila. "Ti ne zna , sine", ree ona. "Jo ne shvata ." "Ovo je na otac", odvrati Tomi-Rej. "Vratio se kui. Trebalo bi da si zahva lna." "Na tome?" upita mama, razrogaenih oiju. "To mi je slomilo srce. A slomie i va a ako dozvolite." Sada se nalazila svega jedan jard od Tomija. "Nemoj to dozvo liti", ree ona ne no, ispru iv i aku da ga pomiluje po licu. "Nemoj dozvoliti da nas pov redi." Tomi-Rej odgurnu maminu aku. "Upozorio sam te", ree on. "Ovo nema nikakve veze s tobom!" Mama je istog trenutka odgovorila na to. Napravila je jo jedan korak prem a Tomi-Reju i o amarila ga; o amarila ga je otvorenom akom tako da je odjeknulo. "Glupane!" povika ona na njega. "Zar ne raspoznaje zlo kada ga vidi ?" "Prepoznajem jebenog ludaka im ga ugledam", odvrati uvredom Tomi-Rej. "Sv e tvoje molitve i prie o avolu... Smuila si mi se! Uspela si da mi uni ti ivot, a sada li i ovo da pokvari . E pa, nee moi! Tata se vratio kui! A ti jebi se!" Njegov istup izgleda da je zabavljao oveka meu drveem. D o-Bet ga je ula kako se smeje. Osvrnula se. Oigledno nije predvideo da e pogled usmeriti prema njemu je r je dopustio da mu na trenutak spadne maska koju je navukao na lice. Lice, koje joj se trenutak ranije uinilo tako oinskim, nadulo se; ili se nadulo ne to iza njeg a. Oi i elo su se uveali; brada i usta koji su joj se toliko dopali sada su se nazi rali samo u tragovima. Umesto svog oca ugledala je udovi no dete. Vrisnula je ugled av i taj prizor. Istog asa gusti oko nje je pomahnitao. Grane su se meusobno ibale poput bieva laca, gulei koru i kidajui li e, takvom silinom da je bila sigurna kako e se korenje i u ati iz zemlje i krenuti po nju. "Mama!" povika ona, okrenuv i se prema kui.

"Kuda si po la?" upita je Tomi-Rej. "To nije na otac!" ree ona. "To je trik! Pogledaj! To je neki u asni trik!" Tomi-Rej je ili to znao, ali nije mario, ili je u toj meri potpao pod D af ov uticaj da je video samo ono to je D af eleo da on vidi. "Ti ostaje sa mnom!" ree on, epav i D o-Bet za ruku, "s nama!"

Poku ala je da se oslobodi, ali dr ao ju je suvi e vrsto. Tada se ume ala mama i lupila ga pesnicom, naterav i ga da je pusti. Pre nego to je Tomi-Rej uspeo da je p onovo epa, D o- Bet je potrala prema kui. Oluja od li a ju je sledila preko trave, kao i mama, koju je uhvatila za ruku, tako da su sada zajedno trale prema vratima. "Zakljuaj! Zakljuaj!" ree mama, kada su uletele unutra. Poslu ala ju je. Jo nije ni okrenula klju, a mama ju je ve pozvala da je sled i. "Kuda?" upita D o-Bet. "U moju sobu. Znam kako u to zaustaviti. Po uri!" Soba je mirisala na mamin parfem i ustajalu posteljinu, ali joj je ovog puta poznata okolina pru ila utehu. Sporno je bilo da li je mogla i da im pru i bezb ednost. D o-Bet je odozdo ula udarac nogom o vrata, a zatim preturanje koje je zvual o kao da neko po kuhinji razbacuje sadr aj fri idera. Usledila je ti ina. "Tra i li klju?" upita D o-Bet, videv i da je mama zavukla aku pod jastuk. "Misli m da je sa spolja nje strane vrata." "Uzmi ga!" ree mama. "I to brzo!" Zaulo se kripanje s druge strane vrata, to je nateralo D o- Bet da dobro prom isli hoe li ih otvoriti. Ali pored otkljuanih vrata nisu imali nikakve anse da se o dbrane. Mama je priala o tome kako e zaustaviti D afa, ali ona sada nije tra ila klju v e molitvenik, a molitve ne mogu ni ta zaustaviti. Ljudi su sve vreme umirali sa mol itvama na usnama. Nije imala drugog izbora do da otvori vrata. Pogled joj je odlutao do stepeni ta. D af je bio tamo, u obliku bradatog fet usa koji ju je fiksirao svojim ogromnim oima. Siu na usta su mu se cerila. Posegnula je za kljuem dok se on peo. "Ovde smo", ree on. Klju nikako da izie iz brave. Prodrmala ga je i on se iznenada oslobodio, skliznuv i i iz brave i iz njenih prstiju. D af se nalazio na tri koraka od vrha ste peni ta. Nije urio. unula je da dohvati klju, svesna po prvi put od kada je u la u kuu d je treperenje koje ju je prvobitno upozorilo na njegovo prisustvo ponovo poelo. Buka koja je od njega poticala zbrkala joj je misli. Za to se sagnula? ta li je tra i la? setila se kada je ugledala klju. Zgrabila ga je (D af je ve bio na vrhu stepeni ta ), podigla se, povukla, zalupila vrata i zakljuala ih. "On je ovde!" ree mami, pogledav i u njenom pravcu. "Naravno", odvrati mama. Prona la je ono to je tra ila. To nije bio molitveni k, ve no , kuhinjski no sa o tricom od osam ina koji je pre izvesnog vremena nestao. "Mama?" "Znala sam da e doi. Spremna sam." "Ne mo e se protiv njega time boriti", ree ona. "On ak nije ni ljudsko bie. Je li tako?" Mamin pogled skrenu ka vratima. "Reci mi, mama." "Ne znam ta je on", ree ona. "Poku avala sam da dokonam... svih ovih godina. Mo da je avo. Mo da nije." Ponovo je vratila pogled na D o-Bet. "Tako dugo sam se pla il a", ree ona. "A sada je ovde, i sve izgleda tako jednostavno." "Objasni mi onda", zamoli D o-Bet. "Jer ja ne shvatam. Ko je on? ta je uinio Tomi-Reju?" "Rekao je istinu", ree mama. "Donekle. On jeste va otac. To jest, jedan od dvojice." "Koliko mi ih je potrebno?" "Napravio je od mene kurvu. Napola me je izludeo udnjama koje nisam elela. ovek koji je vodio ljubav sa mnom je tvoj otac, ali ovo..." ona upre no em u pravc u vrata, sa druge strane je dopiralo kucanje "... to te je, u stvari, stvorilo." "ujem te", promrmlja D af. "Glasno i jasno." "Sklanjaj se", ree mama krenuv i ka vratima. D o-Bet je poku ala da je zadr i, al i se ona nije obazirala na njena uputstva. S pravom. Nije htela da se nae u blizi

ni vrata, ve pored svoje keri. epala je D o-Bet za ruku i privukla je k sebi, prinev i j oj no grlu. "Ubiu je", obrati se ona toj stvari na odmori tu. "Tako mi Boga, ako ga ima na nebesima, govorim ozbiljno. Poku aj da ue ovamo i tvoja ker je mrtva." Dr ala je D oBet isto onako sna no kao i Tomi-Rej. Pre nekoliko trenutaka nazvao ju je ludarom. Ili je ovo to je upravo izvodila bilo vredno Oskara ili je on bio u pravu. ta god bilo posredi, D o-Bet je bila zarobljenik. D af je ponovo pokucao na vrata. "Keri?" pozva je on. "Odgovori mu", ree joj mama. "Keri?" "...Da..." "Pla i li se za svoj ivot? Budi iskrena. Reci mi iskreno. Jer ja te volim i ne elim da ti se i ta lo e dogodi." "Pla i se", ree mama. "Pusti nju da odgovori", ree D af. D o-Bet nije nimalo oklevala da odgovori. "Da", ree ona. "Da. Ima no i..." "Bila bi prava budala", obrati se D af mami, "ako bi ubila jedinu stvar zb og koje tvoj ivot jo ima nekakvog smisla. Ali mogla bi, je li tako?" "Neu ti dozvoliti da je se doapa ", ree mama. S druge strane vrata nastupila je ti ina. A onda D af ree: "U redu..." Ne no se nasmejao. "Uvek postoji sutra." Jo je jednom zatresao vrata, kao da je eleo da se uveri da su zaista zaklj uana. A onda su smeh i angrljanje prestali i zamenio ih je neki dubok, grleni zvuk koji je mogao predstavljati re anje neega to se u bolu raalo, i od prvog daha bilo s vesno da mu nema izlaza iz sada njeg stanja. Uznemirenost koju je stvarao taj zvuk ledila je ile bar u istoj onoj meri kao to su to inili zavoenje i pretnje koji su v e ranije nestali. A onda je zvuk poeo da bledi. "Odlazi", ree D o-Bet. Mama je i dalje dr ala no prislonjen uz njeno grlo. "On odlazi, mama. Pusti me." Peti stepenik odozdo dvaputa je za kripao, potvrdiv i uverenost D o-Bet da su njihovi muitelji zaista napu tali kuu. Ali pro lo je jo trideset sekundi pre nego to je mama popustila stisak kojim je dr ala D o-Betinu ruku, i jo ceo minut pre nego to je p otpuno pustila ker. "Oti lo je iz kue", izjavi ona. "Ali ostani ovde jo malo." "A ta emo s Tomijem?" D o-Bet ree. "Moramo ga pronai." Mama odmahnu glavom. "Bilo mi je sueno da ga izgubim", ree ona. "Nema vi e s vrhe." "Moramo poku ati", ree D o-Bet. Otvorila je vrata. Na drugoj strani odmori ta, oslonjeno o gelender, staja lo je ne to to je mogao napraviti samo Tomi- Rej. Dok su jo bili deca stalno je prav io lutke za D o-Bet, igrake u nedostatku boljih koje su ipak u sebi nosile otisak n jegovog raspolo enja. Uvek su se osmehivale. Sada je napravio novu lutku; oca poro dice, napravljenog od hrane. Glava od hamburgera, sa oima koje je utisnuo palcem; noge i ruke od povra; trup od tetrapaka za mleko, iji sadr aj mu je prosuo izmeu nog u, i on je sada oticao pravei barice oko ili bibera i glavica belog luka koje je t amo postavio. D o-Bet se zagledala u ovu surovost: lice od mesa joj je uzvraalo pog led. Ovog puta na njemu nije bilo osmeha. ak ni usta. Samo dve rupe u hamburgeru. Od slabina se irilo mleko mu kosti i natapalo tepih. Mama je bila u pravu. Izgubil e su Tomi-Reja. "Znala si da e se to kopile vratiti", ree ona. "Pretpostavila sam da e, pre ili kasnije, doi. Ne po mene. Nije do lo po men e. Ja sam mu samo poslu ila kao zgodna materica, kao i sve mi..." "Liga devica", upade D o-Bet. "Gde si to ula?" "Oh, mama... ljudi priaju o tome od kada znam za sebe..." "Toliko sam se stidela", ree mama. Prinela je aku licu; druga u kojoj je i dalje dr ala no , visila joj je uz bok. "Tako sam se stidela. Htela sam da se ubije m. Ali me je pastor spreio. Rekao mi je da moram da ivim. Zbog Boga. I zbog tebe i Tomi-Reja."

"Mora da si bila veoma jaka", primeti D o-Bet, skrenuv i pogled sa lutke kak o bi u nju pogledala. "Volim te, mama. Znam da sam kazala da se pla im, ali isto t ako znam da me ti ne bi povredila." Mama podi e pogled ka njoj, dok su joj suze postojano kapale iz oiju i sliv ale se niz vilicu. Bez razmi ljanja je rekla: "Budi uverena da bih te ubila." III

"Moj neprijatelj je jo ovde", ree D af. Tomi-Rej ga je vodio stazom za koju su znala samo deca Gaja, i koja ih j e odvela do stra nje strane Brda, do jedne vrtoglave isturene take. Bila je suvi e st enovita za ljubavne sastanke i suvi e nesigurna da bi se tu ne to gradilo, ali pred onima koji bi se potrudili da se popnu tako visoko pru ao se niim ometan pogled na Lovordrvo i Vetrostrminu. Stajali su tu, Tomi-Rej i njegov otac, upijajui prizore. Iznad njih nije bilo zvezda; a i dole je bilo osvetljeno svega nekoliko kua. Oblaci su zaklanjali nebo; spavao je grad. Otac i sin su neometani od bilo koga stajali i razgovaral i. "Ko je tvoj neprijatelj?" upita Tomi-Rej. "Reci mi i ja u mu i upati grkljan ." "Sumnjam da bi ti to dozvolio." "Ne budi sarkastian", primeti Tomi-Rej. "Znaj da nisam nikakva budala. Sv estan sam kad se prema meni odnosi kao prema detetu. Ja nisam dete." "Morae to da mi doka e ." "I hou. Niega se ne pla im." "To emo jo videti." "Ti to poku ava da me upla i ?" "Ne. Samo da te pripremim." "Za ta? Za tvog neprijatelja? Reci mi samo kakav je." "Zove se Fleer. On i ja smo bili partneri, pre no to si se rodio. Ali me j e on prevario. Ili je bar poku ao to da uini." "ime ste se bavili?" "Ah!" D af se nasmeja, bio je to zvuk koji je Tomi-Rej do sada ve uo mnogo p uta, i koji mu se svaki put sve vi e dopadao. ovek je posedovao smisao za humor, ia ko Tomi-Rej... kao sada, na primer... nije uvek shvatao u emu je tos. "Na posao?" r ee D af. "On se u su tini sastojao u sticanju moi. Tanije, jedne odreene vrste moi. Zove se Umetnost, i pomou nje biu u stanju da zakoraim u snove Amerike." "Ti to mene zeza ?" "Ne u sve snove. Samo u one va ne. Vidi , Tomi-Rej, ja sam istra iva." "Stvarno?" "Stvarno. Samo ta je na ovom svetu jo ostalo da se istra i? Ne mnogo toga. N ekoliko d epova pustinje; ki na uma..." "Svemir", predlo i Tomi-Rej, podigav i pogled navi e. "To je takoe pustinja sa mnogo niega izmeu", ree D af. "Ne, prava tajna... jed ina tajna... krije se u na im glavama. I ja nameravam da doprem do nje." "Ne misli da to uradi kao oni doktori za glavu, je l' da? Hoe da ka e da e se na neki, nain, nai tamo." "Tako je." "A Umetnost je nain da se dospe unutra?" "I opet, tako je." "Ali sam si kazao da su to samo snovi. Svi mi sanjamo. Mo e se obreti tamo kad god za eli , jednostavno zaspi ." "Veina snova predstavlja samo ongliranje. Ljudi biraju seanja i poku avaju da ih na neki nain srede. Ali postoji jo jedna vrsta sna, Tomi-Rej. To je san o tome ta znai biti roen, zaljubiti se, i umreti. San koji obja njava emu slu i postojanje. Zn am da je to zbunjujue..." "Nastavi. Ipak bih voleo da ujem."

"Postoji more uma. Zove se Su tina", poe D af. "U tom moru plovi jedno ostrvo koje se pojavljuje u snovima svakog od nas bar dva puta u na im ivotima: na poetku i na kraju. Prvi su ga otkrili Grci. Platon je o njemu pisao u iframa. Nazvao ga je Atlantida..." Zastao je, u prianju ga je omela su tina onoga o emu je priao. "Mnogo ti je stalo do tog mesta, je li tako?" upita Tomi-Rej. "Mnogo", odvrati D af. " elim da mogu da plivam u tom moru kada mi se prohte , i da odlazim na obalu na kojoj se priaju znaajne prie." "Fino." "A?" "Fino zvui." "D af se nasmeja. "Ti si, sine, ohrabrujue prost. Ve vidim da emo se odlino sl agati. Mo e da bude moj agent na terenu, je li tako?" "Svakako", odvrati Tomi-Rej isceriv i se. A onda: "A ta je to?" "Ne mogu da se prikazujem pred svima", ree D af. "A i ne volim dnevnu svetl ost. Tako je... netajanstvena. Ali zato ti mo e izii napolje umesto mene." "Znai ostaje ? Mislio sam da emo mo da nekuda otii." "I hoemo, kasnije. Ali prvo moj neprijatelj mora da bude ubijen. Slab je. Nee poku ati da napusti Gaj dok ne bude imao kakvu takvu za titu. Pretpostavljam da e potra iti svoje jedino dete." "Kaca?" "Tako je." "Znai, treba da ubijem Kaca." "To bi bilo korisno, ako se uka e prilika." "Postarau se da se uka e." "Mada bi trebalo da si mu zahvalan." "Za to?" "Da nije bilo njega jo bih bio pod zemljom. Jo bih ekao tebe ili D o-Bet da p ove ete stvari i doete da me potra ite. Ono to su ona i Kac uinili..." " ta su uinili? Jesu li se tucali?" "To ti je bitno?" "Svakako da jeste." "I meni je. Muka mi je i od same pomisli da Fleerovo dete dodiruje tvoju sestru. Ali muka je i Fleeru. Bar smo jednom uspeli oko neega da se slo imo. Pitanje je bilo koji e od nas dvojice prvi uspeti da izie na povr inu, i koji e biti jai kada dospemo ovamo?" "Ti." "Da, ja. Imam prednost koja nedostaje Fleeru. Moja vojska, moje terate, n ajbolje su kada ih izvuem iz umiruih. Jednu sam izvukao iz Badija Vensa." "Gde je?" "Dok smo se peli ovamo gore uinilo ti se da nas neko prati, sea se? Rekao s am ti da je pas. Lagao sam." "Poka i mi je." "Mo da nee vi e biti tako eljan da je vidi kada se pojavi." "Poka i mi je, tata. Molim te!" D af zviznu. Na taj zvuk, drvee nedaleko iza njega poe da se pomera, identif ikujui lice koje je polomilo gusti u dvori tu. Ovog puta, meutim, to se lice i pokaza lo. Liilo je na ne to to je plima izbacila na obalu: udovi te iz morskih dubina koje je umrlo i isplivalo na povr inu, koje je sunce spr ilo i galebovi iskljucali, tako da je kada je stiglo do sveta ljudi imalo pedeset onih duplji i dvanaest usta, i ko a mu bila napola odrana. "Fino", tiho izgovori Tomi-Rej. "To si dobio od komedija a? Meni ne izgled a ba naroito sme no." "To je izi lo iz oveka na pragu smrti", primeti D af. "Upla enog i usamljenog. Takvi uvek stvaraju odline primerke. Ispriau ti jednom o mestima na koja sam i ao da potra im izgubljene du e iz kojih sam stvarao terate. O stvarima koje sam video. O o lo u koji sam sreo..." Zagledao se u grad pod sobom. "A ovde? Gde ovde da naem takv e subjekte?" "Misli na ljude na samrti?" "Mislim na ranjive ljude. Ljude bez mitologija koje bi ih za titile. Upla en e ljude. Izgubljene ljude. Lude ljude."

"Mo e poeti sa mamom." "Ona nije luda. Mo da eli da bude; mo da eli da sve to je videla i propatila sv rsta u halucinacije, ali zna da ne mo e. A i za titila se. Za titila se svojom verom, koliko god ona bila idiotska. Ne... potrebni su mi ogoljeni ljudi, Tomi-Rej. Lju di bez bo anstava. Izgubljeni ljudi." "Poznajem nekolicinu." Tomi-Rej je mogao povesti svog oca doslovce do nekoliko stotina kunih pra gova, da je bio u stanju da ita umove iza lica s kojima se mimoilazio svakog dana svog ivota. Do ljudi koji su kupovali u oping centru, tovarili sve e voe i zdrave ita rice u kolica, ljudi sa zdravim tenom, kao to je bio i njegov, bistrim oima, poput njegovih, koji su u svakom pogledu izgledali pribrani i sreni. Mo da su tu i tamo odlazili kod analitiara, samo da bi ostali uravnote eni; mo da su vikali na decu, ili plakali u sebi na roendane, ali su sebe ipak smatrali, za sve namere i potrebe, smirenim du ama. Imali su vi e nego dovoljno novca u banci; sunce je tokom veeg dela godine sijalo, a i kada nije, potpalili bi vatru i smatrali se robusnim to su pre i veli hladnou. Ako bi ih ko upitao, izjavili bi da u ne to veruju. Ali niko ih nije pitao. Ne ovde; i ne sada. Ovaj vek je isuvi e odmakao da bi neko govorio o veri p otpuno bez stida, a stid je predstavljao traumu koju su se trudili da odagnaju k ako im ne bi pokvarila ivote. Bolje je onda bilo ne govoriti o veri, ili bo anstvim a koja su je nadahnula, osim na venanjima, kr tenjima i sahranama, a i tada samo iz navike. Dakle. U dubini njihovih oiju nada koju su imali kopnila je i, kod mnogih , umirala. iveli su od jednog dogaaja do drugog, u asavajui se provalije izmeu njih, i spunjavajui svoje ivote raznim razonodama kako bi izbegli prazninu tamo gde bi tre balo da se nalazi radoznalost, i glasno bi odahnuli kada bi deca prerasla pitanj a o tome emu slu i ivot.

Meutim, nisu svi tako dobro krili svoje strahove. Kada mu je bilo trinaest godina, odelenju Teda Elizanda je jedan napredn i uitelj ispriao kako supersile poseduju dovoljno projektila da uni te civilizaciju a k nekoliko stotina puta. Ta ga je pomisao muila mnogo vi e nego njegove kolske drugo ve, pa je zato svoje ko mare o Armagedonu uvao za sebe iz straha da ga ne ismeju. P revara je upalila; uspeo je da zavara i sam sebe i svoje kolske drugove. Tokom pu berteta je zaboravio na svoje strahove. U dvadeset prvoj godini, dobiv i dobar pos ao u Hiljadu Hrastova, o enio se Loretom. Naredne godine postali su roditelji. Jed ne noi, nekoliko meseci po roenju male Daun, ponovo mu se vratio ko mar konane vatre. Sav u znoju i drhtei, Ted je ustao i oti ao da obie kerku. Spavala je u kolevci, isp ru ena na stomaku, upravo onako kako je volela da spava. Posmatrao ju je sat ili d va, a onda se vratio u krevet. Od tada pa nadalje se sve to ponavljalo, gotovo s vake noi, dok nije preraslo u pravi obred. Ponekad bi se beba okrenula u snu i na trenutak zatreperila kapcima s dugim trepavicama. Kada bi ugledala tatu pored k olevke, nasme ila bi se. Meutim, Ted je morao da plati danak tog stra arenja. Sve je vi e gubio snagu, jer je iz noi u no li avao sebe sna; sve mu je bilo te e i te e da sprei u ase koji su ga pohodili nou da se ne javljaju i danju. U asi su poeli da ga poseuju i tokom radnog vremena, dok je sedeo za svojim radnim stolom. Proleno sunce, koje je obasjavalo listove hartije pred njim, pretvaralo se u zaslepljujui sjaj peurke koja se stvarala pred njim. Svaki povetarac, koliko god bio miomirisan, donosio je udaljene krike do njegovih u iju. A onda, jedne noi, dok je stra ario pored Daunine kolevke, uo je projektile kako dolaze. U asnut, uzeo je Daun, poku av i da je uutka jer se zaplakala. Njen pla pro budio je Loretu, koja krenu za mu em. Prona la ga je u trpezariji, nije bio u stanju ni re da progovori usled u asa koji je oseao, ve je samo zurio u ker koju je ispustio kada je video kako se njeno telo ugljeni e u njegovim rukama, ko a joj crni, a udov i se pretvaraju u tapove koji se pu e. Sme ten je na mesec dana u bolnicu, a potom se vratio u Gaj, jer su lekari zakljuili da ima najvi e nade da potpuno povrati zdravlje u okrilju porodice. Godi nu dana kasnije, Loreta je zatra ila razvod, kao razlog navev i nesavladive razlike. Razvod je dobila, kao i starateljstvo nad detetom.

Tih dana je svega nekoliko ljudi poseivalo Teda. Tokom etiri godine nakon nervnog sloma radio je u prodavnici ljubimaca u oping centu, obavljajui posao koji je sreom malo zahtevao. Bio je srean meu ivotinjama, koje su bile, poput njega, lo i licemeri. Odavao je utisak oveka koji je stalno na ivici provalije. Kako mama Tom i-Reju nije dozvoljavala da dr i ljubimce, Ted mu je to ta dopu tao: pu tao ga je da slob odno ulazi u radnju (ak i da je priuva jednom ili dva puta, kada je Ted imao neka posla), da se igra sa kuiima i zmijama. Dobro je upoznao Teda i njegovu priu, mada se nikada nisu sprijateljili. Nikada nije posetio Teda kod kue, na primer, ali je veeras to uinio. "Doveo sam ti nekog u posetu, Tedi. Nekoga koga elim da upozna ."

"Kasno je." "Ovo ne mo e da eka. Zna , vest je stvarno divna, a nisam imao s kim da je po delim, osim s tobom." "Dobre vesti?" "Moj tata. Vratio se kui." "Stvarno? Stvarno mi je drago zbog tebe, Tomi-Rej." "Zar ne eli da ga upozna ?" "Ovaj, ja..." "Svakako da eli", ree D af iskoraiv i iz senke, i ispru iv i aku prema Tedu. "Sva prijatelj moga sina je i moj prijatelj." Ugledav i silu koju mu je Tomi-Rej predstavio kao svog oca, Tedi je upla eno koraknuo nazad prema kui. Ovo je bila sasvim drugaija vrsta ko mara. ak ni u groznim starim danima nikada ga nisu dozivali. Neopa eno bi se prikrali. Ovaj ovde je pria o, osmehivao se i sam se pozvao unutra. " elim ne to od tebe", ree D af. " ta se to de ava, Tomi-Rej? Ovo je moja kua. Ne mo ete samo tako ui unutra i uz imati ta vam se svidi." "Radi se o neemu to ti ne eli ", ree D af, posegnuv i za Tedom, "neemu bez ega mnogo sreniji." Tomi-Rej je posmatrao, zadivljen i impresioniran, kako su Tedove oi poele da kolutaju ispod kapka, a on da ispu ta zvuke koji su nagove tavali da se sprema na povraanje. Ali ni ta nije izi lo; bar ne iz njegovog grla. Nagrada se pojavila iz nj egovih pora, sokovi njegovog tela su zaklokotali i zgusnuli se, izbledeli, i poel i da se izdi u iz njegove ko e, natapajui mu ko ulju i pantalone. Tomi-Rej je plesao s jedne na drugu stranu, oaran. Sve je liilo na neki gr oteskan magini in. Kapi vlage prkosile su gravitaciji, visei u vazduhu ispred Teda, dodirujui jedna drugu i oblikujui vee kapi, a te kapi su se opet sretale i sjedinj avale, dok komadi vrste materije, nalik na bolesni sivi sir, nisu poele da lebde i spred njegovih prsa. Vlaga je i dalje izlazila na D afov poziv, i svaka estica uveav ala je telo. Sada je ono ve imalo i oblik: bile su to prve grube skice Tedovog pr ivatnog u asa. Tomi-Rej se iscerio kada ih je video: noge koje su se trzale, razno bojne oi. Jadni Ted, nosio je u sebi ovu bebu i nije mogao da je se otarasi. Kao t o D af ree, bie mu bolje bez nje. Bila je to prva od nekoliko poseta u koje su te noi oti li i svaki put su i z izgubljene du e izvukli neku novu zver. Sve su bile blede, sve su neodreeno podsea le na reptile, ali su u svakom drugom pogledu predstavljale line tvorevine. D af je to najbolje definisao pri kraju njihove none pustolovine: "To je umetnost", rekao je. "Ovo izvlaenje. Sla e li se?" "Aha. Dopada mi se." "Razume se to nije ona Umetnost. Ali je njen odjek. Kao i svaka umetnost , pretpostavljam." "Kuda emo sad?" "Moram da se odmorim. Da naem neko senovito i hladno mesto." "Znam za neka." "Ne. Ti mora kui." "Za to?" "Zato to elim da se Gaj sutra probudi u uverenju da je svet isti kao to je uvek bio."

" ta da ka em D o-Bet?" "Reci joj da se nieg ne sea . Ako bude navaljivala, izvini se." "Ne elim da idem kui", ree Tomi-Rej. "Znam", odvrati D af, spustiv i aku na rame Tomi-Reja. Masirao mu je mi i dok je govorio. "Ali ne elimo da potera krene u potragu za tobom. Mogli bi otkriti stva ri koje mi elimo da otkrijemo tek u pravo vreme!" Tomi-Rej se na te rei isceri. "Koliko e to potrajati?" " eli da vidi Gaj okrenut naglavake, zar ne?" "Ve sam poeo da odbrojavam asove." D af se nasmeja. "Kakav otac, takav sin", primeti on. "Opusti se, mome. Vratiu se." Smejui se poveo je svoje zveri u tamu. IV Devojka njegovih snova nije bila u pravu, pomisli Haui kada se probudio: sunce ne sija u Kaliforniji svakog dana. Zora je bila sumorna kada je otvorio k apke; na nebu nije bilo ni traga plavetnilu. Poslu no je poeo da ve ba... uradio je n ajmanji broj ve bi koji mu je savest dozvoljavala. One su sasvim malo ili nimalo o i vele njegov sistem; samo se preznojio i ni ta vi e. Po to se istu irao i obrijao, obukao se i uputio u oping centar. Jo nije prona ao rei aljenja koje e mu ustrebati kada ugleda D o-Bet. Znao je iz prea njeg iskustva da se svaki poku aj da isplanira govor zavr avao beznade nim mucanjem kada bi otvorio usta. Bie bolje da sve prepusti trenutku. Ako bude odbojna, on e biti uporan. Ako bude skru ena, on e biti blag. Va no je bilo samo to da izgladi svau od prethodnog dana. Ako je postojalo bilo kakvo obja njenje za ono to im se dogodilo u motelu, mnogi asovi koje je utro io pretra ujui svoju du u nisu to odgonetnuli. Jedino je uspeo da zakljui da je san koji su ko zna kako oboje sanjali... iju ideju, pojaanu jainom oseanja izmeu njih, nije bilo naizgled te ko shvatiti... neki nepode eni telepatski pr ekida preusmerio prema ko maru koji nisu ni shvatali niti zaslu ivali. Bila je to nek a vrsta astralne gre ke. Nije imala nikakve veze s njima; bie najbolje da je zabora ve. S malo dobre volje na obe strane mogli su da nastave tamo gde su stali ispre d Batrikovog restorana, kada je sve jo toliko obeavalo. Oti ao je pravo u knji aru. Lois... gospoa Knap... bila je za tezgom. Osim nj e, u radnji nije bilo nikoga. Uputio joj je osmeh i pozdravio je, a zatim upitao da li je D o-Bet ve stigla. Gospoa Knap je pogledala na sat pre nego to ga je besno obavestila da jo nije do la, da kasni. "Saekau je", ree on, ne elei da dopusti da ga od njegove namere odgovori enina neljubaznost. Oti ao je do police sa knjigama najbli e prozoru, gde je mogao da pre tura po knjigama i istovremeno motri na dolazak D o-Bet. Sve knjige pred njim bile su religijske. Jedna mu je privukla pogled: Pr ia o spasitelju. Na koricama je bila slika oveka koji je kleao pred zaslepljujuom sv etlo u i najava da stranice ove knjige sadr e najveu poruku ovog doba. Uzeo ju je da j e prelista. Bila je tanka... jedva ne to deblja od kakvog pamfleta... a izdala ju je crkva Isusa Hrista svetaca sudnjeg dana, i predstavljala je u pojednostavljen im paragrafima i slikama priu o Velikom Belom Bogu drevne Amerike. Ako je suditi po slikama, u bilo kakvoj inkarnaciji da se ovaj Gospod javljao... u Meksiku kao Kvecalkoatl, u Polineziji kao Tonga-Loa bog okeanskog sunca, Ila-Tici, Kukulean ili jo najmanje est drugih pojava... uvek je izgledao kao savr eni bledoliki junak: visok, orlovskog izraza, blede ko e, plavih oiju. U pamfletu se tvrdilo da se sada vratio u Ameriku da proslavi hiljadugodi njicu. Ovog puta zvae ga njegovim pravim imenom: Isus Hrist. Haui se premestio do druge police, tra ei neku knjigu koja bi vi e odgovarala njegovom raspolo enju. Mo da ljubavnu poeziju; ili prirunik o seksu. Ali kada je pre leteo pogledom preko redova izlo enih knjiga, postalo mu je jasno da je sve do jed ne knjige u ovoj radnji tampala ista kua, ili jedna od njenih podru nica. Bilo je tu knjiga molitvi, inspirativnih porodinih pesama, nepoderivih tomova o graenju Zima

, bo anskog grada na Zemlji, ili o znaaju baptizma. Meu njima, slikovnica o ivotu D oze fa Smita, sa fotografijama njegovog poseda i svetog gaja u kome je oigledno imao viziju. Tekst pored nje privukao je Hauijevu pa nju. Ugledao sam dve Osobe, iju je svelost i slavu nemogue opisati, kako stoje iznad mene u vazduhu. Jedna od njih progovorila je u meni, osloviv i me mojim imen om, i rekla... "Pozvala sam D o-Bet na kuu. Niko se ne javlja. Mora da su negde hitno mora li da odu." Haui podi e pogled sa teksta. " teta", ree on, nepoverljivo. Ako ju je stvarn o zvala, mora da je to uinila krajnje tiho. "Verovatno danas nee ni doi", nastavila je gospoa Knap, izbegavajui Hauijev pogled dok je govorila. "Imam s njom veoma neformalan dogovor. Dolazi na posao k ada joj to najvi e odgovara." Znao je da je to la . Prethodnog jutra ju je uo kako prigovara D o-Bet to nije tana; njeni radni sati bili su i te kako tano odreeni. Meutim, gospoa Knap, kao dobr a hri anka, izgleda da je vrsto odluila da ga izbaci iz radnje. Mo da ga je uhvatila ka ko se smejulji dok je preturao po knjigama. "Nema vam smisla da i dalje ekate", ree mu ona. "Mogli biste ovde provesti ceo dan." "Da vam mo da ne rasterujem mu terije?" upita Haui, izazivajui je da mu jasno ka e ta mu zamera. "Ne", odvrati ona, neveselo se osmehnuv i. "To nisam rekla." On prie tezgi. Ona oklevajui napravi korak unazad, gotovo kao da ga se pla i . "A ta ste mi tano rekli?" upita on, jedva uspevajui da ostane uljudan. " ta v am se to na meni ne dopada? Moj dezodorans? Moja frizura?" Ponovo je poku ala da se osmehne, ali ovog puta, i pored toga to je bila uv e bani licemer, nije uspela. Umesto osmeha, na licu joj se pojavio gr. "Ja nisam avo", ree Haui. "Nisam do ao ovamo da bilo kome nanesem zlo." Ni ta nije odgovorila. "Ovde sam... r... r... ovde sam roen", nastavi on. "U Palomo Gaju." "Znam", odvrati ona. Ba lepo, pomisli on, evo nam otkrovenja. " ta jo znate?" upita je on poprilino ne no. Oi joj odluta e do vrata, i on je znao da se u sebi moli svom Velikom Belom Bogu da ih neko otvori i spasi je ovog prokletog deaka i njegovih pitanja. Ni Bo g ni mu terija nisu joj usli ili molbu. " ta znate o meni?" ponovo upita Haui. "To ne mo e biti tako lo e... je li tak o?" Lois Knap slegnu ramenima. "Pretpostavljam da ne", ree ona. "Pa, onda." "Poznavala sam va u majku", ree ona i zastade kao da e se on time zadovoljit i. Ni ta nije odgovorio, ve ju je pustio da popuni napetu ti inu daljnjim obave tenjima . "Nisam je, razume se, dobro poznavala", nastavi ona. "Bila je ne to mlaa od mene. Ali u to vreme su svi sve znali. To je bilo davno. A onda kada je do lo do tog ne srenog sluaja..." "Slobodno to iz.... iz... izgovorite", ree joj Haui. " ta da izgovorim?" "Vi to nazivate nesrenim sluajem ali to je bilo... bilo... silovanje, je l i tako?" Izraz njenog lica jasno je govorio da se nije nadala da e ikada uti tu re ( ni izdaleka bilo ta u toj meri skaredno) izgovorenu u svojoj radnji. "Ne seam se", odvrati ona, s izvesnim prkosom. "ak i kada bih mogla..." Za stala je, udahnula, a zatim krenula u novom pravcu. "Za to se jednostavno ne vrati te tamo odakle ste do li?" upita ona. "Ali ja se jesam vratio", ree joj on. "Ovo je moj rodni grad." "Nisam na to mislila", ree ona, konano dopustiv i da na videlo ispliva sav n jen oaj. "Zar vam nije jasno kako stvari stoje? Vratili ste se ovamo upravo u tre nutku kada je ubijen gospodin Vens." "Kakve to, do avola, ima veze jedno s drugim?" zanimalo je Hauija. Posled

nja dvadeset etiri sata nije mnogo obraao pa nju na vesti, ali je znao da se izvlaenj e komedija evog le a, iji tok je video prethodnog dana, pretvorilo u veliku tragediju . Ali nije shvatao vezu. "Ja nisam ubio Badija Vensa. A moja majka jo manje." Oigledno se pomiriv i sa sudbinom glasnika, Lois je odustala od aluzija i o stalo to je imala da ka e, rekla je jasno i glasno, i brzo, kako bi to pre to obavil a. "Na istom mestu na kome je tvoja majka silovana", poe ona, "na ao je smrt i gospodin Vens." "Ba na istom?" upita Haui. "Da", glasio je dogovor. "Rekli su mi da se to dogodilo upravo na tom me stu. Nemam nameru da sama odem da pogledam. Na svetu ima dovoljno zla i ne treba ga jo i tra iti." "I vi smatrate da sam ja na neki nain deo toga?" "To nisam kazala." "Niste. Ali... ali... ali to mislite." "Kada me ve pitate: da, mislim." "I voleli biste da napustim va u radnju kako bih prestao da irim unaokolo s voj uticaj." "Da", ree ona jednostavno, "volela bih." On klimnu. "U redu. Otii u. im mi obeate da ete kazati D o-Bet da sam bio ovde. " Na licu gospoe Knap videlo se da je protiv toga. Ali strah koji joj je ut erao u kosti davao mu je mo nad njom u kojoj je u ivao. "Ne tra im ba mnogo, zar ne?" upita on. "Neete lagati?" "Ne." "Znai, kazaete joj?" "Da." "Tako vam Velikog Belog Boga Amerike?" upita on. "Kako se ono zva e... Kue calkoatl?" Zbunjeno ga je pogledala. "Nema veze", ree on, "idem sada. ao mi je ako sam uticao na jutarnji promet." Ostaviv i je svu upanienu, izi ao je napolje. Tokom dvadeset minuta koje je p roveo u radnji, sloj oblaka se razbio i sunce je poelo da se probija, obasjav i Brd o. Za nekoliko minuta obasjae i smrtnike u oping centru, kakav je bio i on sam. De vojka iz njegovih snova ipak je govorila istinu. V Griloa je probudio telefon; estoko se ritnuo, prevrnuo napola punu a u ampanj ca... poslednju zdravicu od prethodne noi: Za Badija, koga vi e nema, ali koga nism o zaboravili... opsovao, dohvatio slu alicu i prineo je uvetu. "Da?" zare a on. "Da te nisam probudila?" "Tesla?" "Volim ljude koji se seaju mog imena", ree ona. "Koliko je sati?" "Kasno je. Trebalo bi da si ve uveliko ustao i da radi . elim da otalja sav p osao za Abernatija pre nego to doem." "O emu to govori ? Dolazi ovamo?" "Duguje mi veeru za sve one traeve o Vensu", ree ona. "Pronai neko skupo mest o." "U koliko sati planira da e biti ovde?" upita je on. "Oh, ne znam. Oko..." Spustio joj je slu alicu dok je bila jo u pola reenice , i iscerio se na telefon, zami ljajui je kako psuje samu sebe na drugom kraju. Meut im, osmeh mu je izbledeo sa lica im je ustao. U glavi mu je tutnjalo: da je iskap io poslednjih polovinu a e sumnjao je da bi uop te bio u stanju da ustane. Pritisnuo je dugme za poslugu i naruio kafu. " elite li sok sa kafom, gospodine?" zau se glas iz kuhinje. "Ne. Samo kafu."

"Jaja, kroasone..." "Oh Bo e, ne. Neu jaja. Neu ni ta. Samo kafu." Ideja da sedne da pi e bila je gotovo isto toliko odbojna kao i doruak. Ume sto toga, odluio je da stupi u vezu sa enom iz Vensove kue, Elen Ngijen, ija se adre sa, bez telefonskog broja, jo nalazila u njegovom d epu. Malo je ivnuo po to je u svoj sistem uneo poveu koliinu kofeina, u ao u kola i odveo se do Srnoudoline. Kua koju je tra io veoma se razlikovala od one u kojoj je ta ena radila na Brdu. Bila je mala, nimalo velianstvena i stra no joj je bila potre bna popravka. Grilo je bio prilino sumnjiav u pogledu predstojeeg razgovora: nezado voljna slu benica koja pljuje po svom poslodavcu. U pro losti su se povremeno takva obave tenja isplaivala, mada su isto tako esto predstavljala samo zlobne izmi ljotine. Ovog puta je podozrevao da e biti ovo prvo. Da li zbog toga to ga je Elen tako ra njivo pogledala po elev i mu dobrodo licu i skuvala mu jo kafe; ili mo da zato to je svaki put kada bi se vratila od deteta koje se nalazilo u drugoj sobi... imalo je gri p, objasnila je... nastavljala priu ne menjajui injenice; ili mo da zbog toga to pria k oju je ispriala ne samo da je srozavala ugled Badija Vensa, ve i njen sopstveni? O vo poslednje, mo da, mnogo vi e od bilo ega drugog, ubedilo ga je da je ona pouzdan i zvor obave tenja. Ispriana pria demokratski je irila ljagu. "Bila sam njegova ljubavnica", objasni ona. "Gotovo pet godina. ak i dok je Roel bila u kui... mada ona tamo nije dugo boravila... pronalazili smo naina da budemo zajedno. esto. Mislim da je ona to sve vreme znala. Zato me se otarasila im joj se za to ukazala prilika." "Znai vi e ne radite u Kuniu?" "Ne. Samo je ekala neki izgovor da me otpusti, a vi ste joj ga obezbedili ." "Ja?" upita Grilo. "Kako?" "Rekla je da sam flertovala sa vama. Tipino za nju da se tako neim poslu i." To nije bilo prvi put u njihovom razgovoru da je Grilo osetio dubinu njenih osea nja... u ovom sluaju, prezir... koja je retko kad odavalo enino pasivno dr anje. "On a o svima sudi prema vlastitim standardima", nastavi ona. "A vi znate o kakvim j e standardima re." "Ne", iskreno odgovori Grilo. "Ne znam." Elen je bila zapanjena. "Saekajte", ree mu ona. "Ne elim da Filip uje ovo." Ustala je i oti la u sobu svoga sina, rekla mu nekoliko rei koje Grilo nije uo, a zatim zatvorila vrata pre nego to se vratila da nastavi priu. "Ve je nauio previ e rei koje ne bih volela da zna, tokom samo jedne kolske go dine. elim da dobije priliku da bude... ne znam, nevin? Da, nevin, makar samo jo k ratko. Ru ne stvari dovoljno brzo uslede, je li tako?" "Ru ne stvari?" "Znate ve: ljudi koji vas prevare i izdaju. Seks. Mo." "Od, da", odvrati Grilo. "I te kako uslede." "Priala sam vam o Roel, je li tako?" "Da, jeste." "Nema ta puno da se ka e. Pre nego to se udala za Badija bila je fakalica." " ta je bila?" "Dobro ste uli. Za to vas je to toliko iznenadilo?" "Ne znam. Tako je lepa. Mora da je i na neki drugi nain mogla da zarauje." "Ima skupu naviku", odvrati Elen. Ponovo prezir pome an sa gaenjem. "Da li je to Badi znao pre nego to se o enio njome?" "Da li je znao ta? Za naviku ili za fakanje?" "Oboje." "Sigurna sam da jeste. Delimino ju je zbog toga i o enio, pretpostavljam. V idite, Badi poseduje tu jaku icu perverznosti. Izvinite, htela sam da ka em, posedo vao je. Jo ne mogu da se pomirim sa injenicom da je mrtav." "Mora da je stra no te ko govoriti o ovome po to ste ga tek izgubili. ao mi je t o vas muim." "Sama sam se javila, zar ne?" odvrati ona. " elim da neko sve to sazna. U stvari, elim da svi saznaju. Mene je voleo, gospodine Grilo. Mene je zaista voleo , svih ovih godina." "Pretpostavljam da ste i vi njega voleli?"

"Oh da", ree ona ne no. "Mnogo. Bio je samo iv, razume se, ali svi mu karci su samo ivi, nisu li?" Nije dala Grilou vremena da sebe izuzme pre nego to je nastavil a. "Svi ste vi odgojeni da mislite da se ceo svet oko vas okree. Istu gre ku pravim sa Filipom. Svesna sam toga. Razlika sa Badijem bila je u tome to se bar izvesno vreme svet doista okretao oko njega. Bio je jedan od najvoljenijih ljudi u Amer ici. Nekoliko godina. Svi su znali njegovo lice, svi su napamet znali njegove sk eeve. I razume se eleli su i da saznaju sve o njegovom privatnom ivotu." "Znai da je dosta rizikovao kada se o enio enom poput Roel?" "Rekla bih da jeste, a vi? Naroito u vreme kada je poku avao da proisti svoj ivot, i iskami novi ou od jedne televizijske mre e. Ali posedovao je tu perverznu cr tu, kao to rekoh. Mnogo puta to se graniilo sa samouni tenjem." "Mogao se o eniti vama", ree Grilo. "Mogao je uiniti jo ne to gore", primeti ona. "Mogao je uiniti ne to mnogo gore ." Ta pomisao je sada izvukla na svetlost dana oseanja koja je oigledno skrivala p odnosei izve taj o svojoj ulozi u svemu ovome. Oi joj se napuni e suzama. U tom trenut ku deak je pozva iz svoje sobe. Prinela je aku ustima kako bi prigu ila jecaje. "Idem ja do njega", ree Grilo, ustav i. "Zove se Filip?" "Da", jedva ju je razumeo ta je rekla. "Ja u se pobrinuti za njega, ne brinite." Ostavio ju je da obri e suze ispod oiju krajem ake. Kada je otvorio vrata dea kove sobe, ree: "Zdravo, ja sam Grilo." Deak, na ijem licu se jasno oitavala sveana simetrija majinog lica, sedeo je u krevetu, u haosu od igraaka, bojica i i vrljanih listova hartije. U uglu sobe rad io je televizor, na programu je bio crtani, ali je zvuk bio iskljuen. "Ti si Filip, je li tako?" "Gde je mama?" hteo je da zna deak. Nije uop te krio da je sumnjiav prema Gr ilou, i zurio je pored njega ne bi li ugledao majku. "Odmah e doi", stade da ga uverava Grilo, prilazei krevetu. Svi crte i, od ko jih su mnogi skliznuli sa perine i le ali razbacani na podu, izgleda da su prikazi vali isti naduveni lik. Grilo kleknu i podi e jedan. "Ko je ovo?" upita on. "Balon-ovek", odgovori Filip, ozbiljno. "Ima li on ime?" "Balon-ovek", glasio je odgovor na ivici nestrpljenja. "Je li on sa TV-a?" upita Grilo, zagledajui besmisleno stvorenje iscrtano raznim bojicama na listu hartije. "Nije." "Odakle je on onda?" "Iz moje glave", odvrati Filip. "Je li on prijatelj?" Deak odmahnu glavom. "Grize li?" "Samo tebe", glasio je odgovor. "To ba nije utivo", zau Grilo Elenin glas. Pogledao je preko ramena. Poku ala je da sakrije suze, ali oigledno nije ubedila svoga sina, koji optu ujui pogleda Gr iloa. "Ne biste smeli da budete blizu njega", obrati se Elen Grilou. "Ba je bio bolestan, je li tako, Filipe," "Sada mi je dobro." "Ne, jo nije. Ostae u krevetu dok ja ispratim gospodina Griloa." Grilo ustade, spustiv i crte na krevet meu ostale portrete. "Hvala ti to si mi pokazao Balon-oveka", ree on. Filip ni ta nije odgovorio, ve se vratio svom radu, bojenju novog crte a u sk arletno. "Ono to sam vam ispriala..." ree Elen kada ih mali vi e nije mogao uti, "... t o nije cela pria. Verujte mi, ima toga jo puno. Ali jo nisam spremna da sve ispriam. " "Kada budete, ja u biti spreman da vas saslu am", ree Grilo. "Mo ete me nai u h otelu." "Mo da u vas nazvati. Mo da neu. ta god da vam ka em, to je samo deo istine, je l

i tako? Najva niji deo je Badi, a njega nikada neete moi da zapi ete. Nikada." Ova misao izreena na rastanku pratila je Griloa dok se vozio nazad do hot ela u Gaju. Bilo je to krajnje jednostavno zapa anje, ali znaajno. Badi Vens je oigl edno predstavljao sredi nji deo prie. Njegova smrt bila je istovremeno i zagonetna i tragina; ali jo je, nema sumnje, zagonetniji bio ivot koji joj je prethodio. Imao je dovoljno putokaza koji su ga krajnje zainteresovali. Va arska kolekcija koja j e ispunjavala zidove Kunievog Oka (istinska umetnost Amerike); moralna ljubavnica koja ga je i dalje volela, ena fakalica koja ga najverovatnije nikada nije volela . ak i bez te jedinstveno apsurdne smrti kao okosnice, bila je to vra ka pria. Pitan je nije bilo da li da je ispria, ve kako. Dobro je znao kakav bi stav zauzeo Abernati. Za njega su bile va nije pret postavke od injenica, i prljav ve od dostojanstva. Meutim, ovde u Gaju bilo je neeg tajanstvenog. Grilo je, ni manje ni vi e, nego prisustvovao izla enju toga iz groba Badija Vensa; i odla enju put neba. Bilo je va no da se ova pria ispria po teno i dobro, ili e, u suprotnom, i on sam doprineti ovda njoj zbrci, koja nikome nee doneti ni ta dobra. Ali sve po redu; morao je da sredi injenice onim redom kojim ih je saznav ao u poslednja dvadeset etiri sata: prve je dobio od Tesle, zatim od Hokisa, Roel i sada od Elen. Poeo je da radi na tome im se vratio u hotel, pravei prvu verziju pr ie o Badiju Vensu, nagnut nad minijaturnim stolom u svojoj sobi. Dok je radio, poe la su da ga bole lea, a znoj koji mu je izbio po elu predstavljao je prvi znak gro znice. Meutim, on to nije primetio... bar dok nije imao ve dvadeset punih stranica povezanih bele aka. Tek kada se protegao i ustao od stola, shvatio je da nije izb egao gripu tvorca Balon-oveka, ako je ve izbegao da ga ujede sam lik. VI 1. Na putu od oping centra do kue D o-Bet, Hauiju je postalo sasvim jasno za to j e ona digla toliku frku oko svega to se izdogaalo meu njima... naroito oko u asa koji su zajedno do iveli u motelu... tvrdei da je to delo avola. Nikakvo udo kada je radil a sa krajnje pobo nom enom u radnji koja je od poda do tavanice bila ispunjena morm onskom literaturom. I pored svih te koa koje je imao u razgovoru sa Lois Knap, sada je bolje shvatao kakav izazov le i pred njim. Morao je nekako da ubedi D o-Bet da n jihova meusobna naklonost ne predstavlja zloin ni prema Bogu ni prema ljudima; i d a u njemu ne ui nikakav demon. to je vi e asfalta ostavljao za sobom, to je stvari ja snije sagledavao. Izgleda da je imao male anse da je u to ubedi. U prvi mah ak nije htela ni da mu otvori vrata. Kucao je i zvonio itavih pet minuta, instinktivno znajui da u kui ima nekoga. Tek kada je izi ao na ulicu i stao da urla na zamraene prozore uo je kako neko skida sigurnosne lance sa vrata, pa se vratio do praga da zamoli enu k oja je provirila kroz rascep, verovatno je to bila D ojs MekGir, da porazgovara sa njenom keri. Obino je imao uspeha kod majki. Njegovo mucanje i naoari stvarali su utisak da se radi o marljivom i pomalo zatvorenom studentu; sasvim bezbednom dru t vu. Ali gospoa MekGir je znala da izgled vara. Njen savet sveo se na ponavljanje rei Lois Knap. "Ne elimo te ovde", rekla mu je. "Vrati se kui. Ostavi nas na miru." " elim samo na as da porazgovaram sa D o-Bet", ree on. "Ona je kod kue, je li t ako?" "Da, kod kue je. Ali ne eli da te vidi." "Voleo bih da mi ona to ka e, ako nemate ni ta protiv." "Oh, zaista?" izusti gospoa MekGir, i na njegovo iznenaenje, otvori vrata. U kui je bilo mrano, a na pragu svetlo, ali ipak je uspeo da nazre D o-Bet u tami, na suprotnom kraju predvorja. Bila je odevena u tamnu odeu, kao da se spre mila za pogreb. Izgledala je jo blea nego to je u stvari bila. Samo joj se u oima hv atalo malo svetlosti koja je dopirala sa praga. "Reci mu", naredi njena majka. "D o-Bet?" oslovi je Haui. "Mo emo li da porazgovaramo?"

"Ne sme da dolazi ovamo", ree mu ne no D o-Bet. Glas joj je bio jedva ujan. Vazd uh izmeu njih bio je mrtav. "To je za sve nas opasno. Nikada vi e ne sme doi ovamo." "Ali moram razgovarati sa tobom." "Nema svrhe, Haui. Dogodie nam se u asne stvari ako ne ode ." "Kakve stvari?" zanimalo ga je. Nije mu, meutim, odgovorila ona, ve njena majka. "Nisi ti za to kriv", ree ena, bez imalo estine u glasu kojom ga je u prvi mah doekala. "Niko tebe ne krivi. Ali mora shvatiti, Hauarde, ono to se dogodilo tv ojoj majci, i meni, jo nije zavr eno." "Ne, bojim se da ja to ne razumem", odvrati on. "Ja to uop te ne razumem." "Mo da je i bolje to ne razume ", glasio je odgovor. "Mo da je najbolje da jedn ostavno ode . Smesta." Poela je da zatvara vrata. ".... ... ...", poe Haui. Ali pre nego to je uspeo da izgovori ekajte ve je gl dao u drvenu plou vrata na dva ina od svog nosa. "Sranje", uspeo je da izgovori, bez gre ke. Stajao je poput budale, zurei u zatvorena vrata nekoliko sekundi, dok su sa unutra nje strane reze i lanci vraani na mesto. Vei poraz te ko da se mogao zamisli ti. Ne samo da ga je gospoa MekGir poslala da se pakuje, ve se horu pridru ila i D o-B et. Re io je da za izvesno vreme problem ostavi po strani, jer nije eleo da ponovo bude odbijen. Jo pre nego to se okrenuo da poe i uputio niz ulicu, ve je znao kuda treba d a poe. Negde u umi, na suprotnom kraju Gaja, nalazilo se mesto gde su gospou MekG ir i njegovu majku, kao i onog komedija a, sna le njihove razliite nevolje. To mesto su obele ili: silovanje, smrt i nesrea. Mo da su se negde nalazila vrata koja mu nee t ako spremno zatvoriti pred nosem. "Tako je najbolje", izjavila je mama, kada je konano utihnuo bat koraka H auija Kaca. "Znam", odvrati D o-Bet i dalje zurei u zabravljena vrata. Mama je bila u pravu. Ako su dogaaji od pro le noi... pojava D afa u kui i njeg ov dolazak po Tomi-Reja... i ta dokazali, onda je to bila injenica da se nikome nij e moglo verovati. Brat, koga je mislila da ga poznaje, i znala da ga je volela, otrgnut je od nje i du om i telom, a otela ga je sila koja se pojavila iz pro losti. I Haui je do ao iz pro losti; iz mamine pro losti. ta god da se trenutno dogaalo u Gaju , on je bio deo toga. Mo da rtva, mo da izaziva. Ali bez obzira na to da li je nevin i li kriv, ako bi ga pozvala da prekorai prag njihove kue, ugrozila bi i ono malo na de u spas koju su izborile tokom sinonjeg napada. Ali ni ta od toga nije joj donelo nikakvo olak anje kada je videla kako se v rata za njim zatvaraju. Jo i sada su je svrbeli prsti da odmandali i otvori vrata : da ga pozove da se vrati i privue k sebi; da mu ka e da se stvari meu njima mogu p opraviti. ta bi sada bilo dobro? Da budu zajedno, da zajedno pro ive pustolovinu za kakvom je celog ivota njeno srce udelo, da potra i i izljubi telo ovog momka koji j oj je mo da brat? Ili da se pridr ava ustanovljenih vrlina u ovoj poplavi, mada je s vaki novi talas po jednu odnosio sa sobom. Mama je imala odgovor; isti onaj koji je uvek nudila kada bi ih natkrili la neka nesrea. "Moramo se moliti, D o-Bet. Moliti se za spas od na ih tlaitelja. Hoe li onda to zlo biti razotkriveno, koga e Gospod progutati duhom Svojih usta, i uni titi ble t avo u Svoga dolaska..." "Ne vidim nikakvu ble tavost, mama. Mislim da je nikada nisam ni videla." "Doi e", ostala je uporna mama. "Sve e se razjasniti." "Mislim da nee", odvrati D o-Bet. Pred oima joj se ukazala slika Tomi-Reja k oji se sino kasno vratio kui i samo se nevino osmehno onako kako to on ume kada ga je upitala za D afa, kao da se ni ta nije dogodilo. Da li je on bio jedan od ravih z a ije se uni tenje mama tako gorljivo upravo molila? Hoe li i njega Gospod progutati duhom Svojih usta? Nadala se da nee. I zaista, molila se da se to ne dogodi, kad a su ona i mama kleknule da popriaju s Bogom; molila se da Gospod ne osudi prestr ogo Tomi-Reja. Niti nju to je elela da poe za onim licem na pragu napolje na sunce, i dalje kuda god ono krenulo.

2. Iako je u umi uveliko bio dan, atmosfera ispod njenog svoda bila je kao n a nekom mestu zahvaenom arolijom noi. Kojegod ivotinje i ptice da su u njoj boravile , dr ale su se svojih gnezda i jazbina. Uutkala ih je svetlost, ili ne to to je ivelo n a svetlosti. Meutim, Haui je osetio na sebi njihov pogled. Pratile su svaki njego v korak, kao da je lovac koji je do ao meu njih po suvi e sjajnoj meseini. Ovde nije b io dobrodo ao. Pa ipak, njegova potreba da ide napred pojaavala se sa svakim preenim jardom. Prethodnog dana ga je ovamo dole doveo neki apat; apat koji je kasnije od bacio kao neki varljivi trik svog pometenog uma. Ali sada nijedna elija njegovog sistema nije sumnjala da je taj poziv bio istinit. Ovde je postojao neko ko je el eo da ga vidi; da ga sretne; da ga upozna. Jue je odbio da poe za pozivom. Danas t o nee uiniti. Dok je koraao, neki impuls, koji nije u potpunosti poticao samo od njega, naterao ga je da zabaci glavu, tako da je sunce koje se probijalo kroz kro nje, z apahnjivalo njegovo navi e okrenuto lice poput naleta dana. Nije se trgnuo usled n jegovog sjaja, ve je jo jae otvorio oi. Blistavost i ritminost kojom je ono pogaalo nj egovu du icu, izgleda da su ga hipnotisali. Uglavnom je mrzeo trenutke kada bi se odricao kontrole nad svojim mentalnim procesima. Pio je samo kada bi ga drugari naterali, zaustavljajui se u trenutku kada bi osetio da gubi kontrolu nad ma inom; nikada nije ni pomi ljao da se ma i kakve droge. Ali sada je sa rado u doekao ovo trovan je; pozivao je sunce da spali stvarnost. Upalilo je. Kada je vratio pogled na predeo oko sebe, bio je napola zasl epljen bojama za koje nijedna vlat trave nije mogla da ka e da njoj pripadaju. Nje govo unutra nje oko odmah se doepalo prostora koji je ispraznilo osetno. Odjednom j e taj prizor poeo da se ispunjava, prepunjava i presipa slikama koje mora da je i zvukao iz nekog neobele enog mesta u svom korteksu, jer se nije seao da ih je pro ive o. Ispred sebe je ugledao prozor, vrst... ne, vr i... od drvea izmeu koga je lutao . Bio je otvoren, taj prozor, i kroz njega se videlo more i nebo. Ovu viziju smenila je druga, uznemirujua. Oko njega su iskakale vatre u k ojima su, kako se inilo, nestajale stranice knjiga. On je bez imalo straha prolaz io kroz vatre, svestan da mu te vizije ne mogu nauditi; pri eljkujui ih sve vi e i vi e . Nagraen je i treom koja je bila daleko udnija od prethodne dve. Jo dok su va tre bledele poele su da se iz boja u njegovim oima pojavljuju ribe, jurei pred njim u duginim jatima. Glasno se nasmejao zbog puke neskladnosti tog prizora, i svojim smehom i nspirisao novo udo; tri halucinacije su se sjedinile, uvukav i u svoje ustrojstvo i samu umu kojom je hodio, tako da su vatre, ribe, nebo, more i drvee prerasli u je dan predivan mozaik. Ribe su plivale sa vatrom umesto peraja. Nebo je postalo zeleno i bacalo ka tlu zvezdane cvetove. Trava se mre kala pod njegovim nogama poput bujice; ili pre bi se moglo rei pod umom koji je video stopala, jer mu iznenada stopala ni ta n isu znaila; kao ni noge, kao ni bilo koji drugi deo ma ine. U mozaiku je on bio um: kamiak koji tumara, ispao sa svog mesta. U svoj toj radosti poelo je da ga mui jedno pitanje. Ako je on samo um, ta predstavlja ma ina? Ama ba ni ta? Ne to to treba odbaciti? to treba utopiti sa ribama, sp aliti sa reima? Negde u njemu poe da se raa panika. Izgubio sam kontrolu. Blagi Bo e. Blagi Bo e. Blagi Bo e! ut', promrmlja mu neko u glavi. Sve je u redu. Zastao je; bar se nadao da jeste. "Ko je to?" upita on; ili se bar nadao da je upitao. Mozaik je i dalje bio tu, svuda oko njega, izmi ljajui svakog asa nove parad okse. Poku ao je da ga otrese jednim povikom; da izie iz ovog mesta, da se nae na ne kom jednostavnijem. "Hou da vidim!" povika on. "Ovde sam!" dopre odgovor. "Hauarde. Ovde sam." "Neka prestanu", stade on da preklinje.

" ta da prestane?" "Slike. Neka slike prestanu!" "Ne pla i se. To je stvarni svet." "Ne!" odvrati on povikom. "Nije! Nije!" Prineo je ake licu u nadi da e tako odagnati zbrku, ali one... njegove vla stite ake... bile su u dosluhu sa neprijateljem. Vlastite oi su ga gledale sa sredine njegovih dlanova. To je bilo suvi e. U a snuto je zaurlao, i poeo da pada unapred. Riba je postala svetlija; vatre su se r asplamsale; osetio je da su spremne da ga pro deru. Kada je udario o tle, nestale su kao da je neko okrenuo prekida. Ostao je trenutak nepokretno da le i kako bi se uverio da nije posredi nov i trik, zatim je pogledao dlanove i utvrdio da su slepi i na kraju ustao. Ipak s e uhvatio za jednu nisku granu kako bi ostao u vezi sa svetom. "Razoarao si me, Hauarde", oglasi se poziva. Prvi put od kada je zauo glas, on je dopirao sa jednog odreenog mesta, uda ljenog nekih deset jardi od njega, gde je drvee stvaralo proplanak unutar proplan ka, sa sredi tem od bazena svetlosti. U njemu se kupao ovek sa konjskim repom i jed nim mrtvim okom. Njegov ivi blizanac pomno je odmeravao Hauija. "Da li me dovodljno jasno vidi ?" upita ovek. "Da", odvrati Haui. "Dobro te vidim. Ko si ti?" "Zovem se Fleer", glasio je odgovor. "A ti si moj sin." Haui se jo vr e uhvati za granu. " ta sam ti ja?" Na Fleerovom propalom licu nije se pojavio osmeh. Oigledno ono to je kazao, koliko god bilo besmisleno, nije bilo smi ljeno kao ala. On iskorai iz prstena drvea . "Mrzim da se krijem", ree on. "Naroito od tebe. Ali toliko se ljudi muvalo ovuda..." On pokaza unaokolo ra irenim rukama. "Dolazili su i odlazili! Samo da b i prisustvovali vaenju le a. Mo e li to zamisliti? Kakvo traenje dana!" "Ree li sin?" upita Haui. "Da", odvrati Fleer. "To je moja omiljena re! Kako gore, tako dole, je li tako? Jedno jaje na nebu. Dva izmeu nogu." "To je ipak neka ala", ree Haui. "Dobro zna da nije", odvrati Fleer smrtno ozbiljan. "Ve te dugo zovem; otac sina." "Kako si dospeo u moju glavu?" zanimalo je Hauija. Fleer se nije potrudio da odgovori na to pitanje. "Potreban si mi ovde dole, da mi pomogne ", ree on. "Ali ti si mi se opirao . Pretpostavljam da bih i ja uinio isto da sam na tvom mestu. Okrenuo bih lea zapa ljenom grmu. Isti smo u tome. Porodina slinost." "Ne verujem ti." "Trebalo je da dopusti vizijama da se izvesno vreme smenjuju. Putovali sm o tamo, nismo li? Dugo to nisam radio. Oduvek sam najvi e voleo meskalin, mada pre tpostavljam da on vi e nije u modi." "Ne bih znao", odvrati Haui. "Ne odobrava to." "Ne." "E pa, lo e smo krenuli, ali pretpostavljam da od sada stvari meu nama mogu krenuti samo nabolje. Vidi , tvoj otac je bio zavisnik od meskalina. Stra no sam ude o za vizijama. I ti ih voli . Ili si ih bar na trenutak voleo." "Pripala mi je muka od njih." "Suvi e toga, za suvi e kratko vreme. Navii e se." "Nikada." "Ali mora nauiti, Hauarde. To nije bilo prepu tanje u icima; ve lekcija." "Iz ega?" "Iz nauke o postojanju i postajanju. Alhemija, biologija i metafizika u jednoj disciplini. Dugo mi je trebalo da doem do nje, ali napravila je od mene ove ka kakav sam sada"...Fleer lupnu nekoliko puta ka iprstom po usnama... "znam, da pr edstavljam pomalo patetian prizor. Postoje i bolji naini da se upozna svoj stvorit

elj, ali dao sam sve od sebe da okusi udo pre nego to ugleda njegovog tvorca lino." "Ovo je samo san", izgovori Haui. "Suvi e dugo sam gledao u sunce i ono mi je prokuvalo mozak." "I ja volim da gledam u sunce", primeti Fleer. "Ali ne... ovo nije san. O bojica se nalazimo ovde u ovom trenutku i razmenjujemo misli poput civilizovanih bia. Nema nieg stvarnijeg od ovoga u ivotu." Ra irio je ruke. "Prii bli e, Hauarde. Zag rli me." "Nipo to." "ega se pla i ?" "Ti nisi moj otac." "U redu", ree Fleer. "Ja sam samo jedan od njih. Postojao je jo jedan. Ali veruj mi, Hauarde, ja sam onaj koji je va an." "Samo sere , zna ?" "Za to se toliko esti ?" zanimalo je Fleera. "Da nije mo da zbog te tvoje oajnike veze sa D afovim detetom? Zaboravi je, Hauarde." Haui skinu naoari i suziv i oi zagleda se u Fleera. "Kako zna za D o-Bet?" upita on. "Sve to je u tvom umu, sine, nalazi se i u mome. Bar od trenutka kada si se zaljubio. Dozvoli da ti ka em. Ni meni se to nimalo ne dopada kao ni tebi." "Ko ka e da mi se ne dopada?" "Nikada se u ivotu nisam zaljubio, ali zahvaljujui tebi saznajem polako ka ko je to, i ne ini mi se ba prijatnim." "Ako si samo na bilo koji nain ovladao D o-Bet..." "Ona nije moja ker, ve D afova. On je u njenoj glavi isto onako kao to sam ja u tvojoj." "Ovo jeste san", ponovi Haui. "Mora da je san. Sve je ovo samo jedan jeb eni san." "Poku aj onda da se probudi ", ree Fleer. "A?" "Ako je to san, deae, poku aj da se probudi . Da zavr imo s tim skepticizmom i p rihvatimo se posla." Haui ponovo stavi naoari, i Fleerovo lice mu se vrati u i u. Na njemu nije bi lo osmeha. "Nastavi", ree Fleer. "Razvrstaj svoje sumnje, jer nemamo mnogo vremena. O vo nije igra. Ovo nije san. Ovo je svet. A ako mi ne pomogne , u opasnosti e se nai mnogo vi e od tvoje petparake romanse." "Jebi se!" odvrati Haui, stisnuv i aku u pesnicu. "Mogu ja da se probudim. Gledaj!" Unev i u udarac svu svoju snagu, opalio je pesnicom po drvetu pored sebe t ako da mu se kro nja zatresla. Nekoliko listova palo je pored njega. Ponovo je udario po gruboj kori. D rugi udarac ga je zaboleo, isto koliko i prvi. Isto se ponovilo i sa treim i sa et vrtim. Meutim, Fleerov lik nije se ni zatalasao: ostao je postojan na suncu. Haui ponovo udari po drvetu, i oseti kako mu ko a na zglavcima ake puca i poinje da krvar i. Iako je bol svakim udarcem bivao sve jai, prizor oko njega nije pokazivao name ru da se preda. Re en da ga ipak slomi, nastavio je da udara po drvetu kao da je u pitanju neka nova ve ba, smi ljena ne da ojaa ma inu, ve da je povredi. Bez bola se ni ta ne posti e. "Samo san", ponovi on za sebe. "Nee se probuditi", upozori ga Fleer. "Prestani pre nego to ne to slomi . Prsti se ne dobijaju tek tako. Trebalo je nekoliko eona da se doe do prstiju..." "To je samo san", ree Haui. "Samo san." "Prestani ve jednom!" Meutim, Hauija je pored hitnje da razbije san gonilo jo ne to. Pola tuceta d rugih besova udru ilo se u tim udarcima. Bio je besan na D o-Bet, i na njenu majku, i na svoju majku, kad smo ve kod toga; bio je besan na sebe zbog svog neznanja, z bog toga to je bio prava budala, dok su svi ostali na svetu bili tako prokleto pa metni, ste ui obrue oko njega. Kada bi samo mogao da uzdrma tu iluziju koja ga je ob uzela, nikada vi e ne bi ispao budala. "Slomie aku, Hauarde..."

"Probudiu se ja ve." "I ta e onda?" "Probudiu se." "Ali kako e je dodirnuti slomljenom akom, kada to po eli?" Prestao je, i osvrnuo se na Fleera. Bol je odjednom postao nesnosan. Kraj ikom oka primetio je da je kora drveta svetlo skerletna. Pripala mu je muka. "Ona ne... eli... da je dodirujem", promrmlja on. "Zatvorila mi... je vra ta... pred nosom." Pustio je da mu aka mlitavo klone niz telo. Iz nje je kapala krv, bio je svestan toga, ali nije imao snage da pogleda. Znoj na licu odjednom se pretvorio u ledene gra ke koje su ga peckale. I zglobovi su mu popustili. Oseajui vrtoglavicu , sklonio je aku u kojoj mu je bubnjalo od Fleerovih oiju (tamnih, slinih njegovima; ak i ono mrtvo) i podigao je ka suncu. Prona ao ga je jedan zrak, koji se kroz li e probio do njegovog lica. "Ovo... nije... san", promrmlja on. "Postoji i lak i dokazi", zauo je Fleerovu primedbu kroz zavijanje koje mu j e ispunjavalo glavu. "Povra... povratiu..." ree on. "Mrzim prizor..." "Ne mogu da te ujem, sine." "Mrzim prizor... vlastite... vlastite..." "Krvi?" dovr i Fleer. Haui klimnu. Bila je to gre ka. Mozak mu se zavrteo u lobanji, veze se pom e ale. Jezik mu je stekao mo vienja, u i su ostale zapeaene voskom, oi su mu osetile vla dodir kapaka kada su se ovi zatvorili. "Odoh ja odavde", pomisli on i sru i se. Tako sam dugo, sine, ekao u steni da samo na trenutak ugledam svetlost. A sada kada sam se na ao ovde, neu imati prilike da u ivam u njoj. Kao ni u tebi. Nema m vremena da se zabavljam s tobom, onako kako oevi treba da se zabavljaju u dru tvu svojih sinova. Haui zastenja. Svet je jednostavno nestao s vidika. Da je eleo da otvori oi, on bi opet bio tu, ekao bi ga. Meutim, Fleer mu je kazao da se mnogo ne napre e. "Uhvatio sam te", rekao je. To je bilo tano. Haui je oseao kako ga oeve ruke okru uju u tami, obmotavaju. Imao je utisak da su ogromne. Ili se mo da on smanjio; ponovo postao beba. Nikada nisam planirao da postanem otac, govorio je Fleer. Okolnosti su me naterale na to. Taj D af je odluio da napravi decu, zna , kako bi imao svoje agente od krvi i mesa. Morao sam da uinim isto. "D o-Bet?" promrmlja Haui. "Da? "Je li ona njegova ili tvoja?" Njegova, razume se. "Znai mi nismo... brat i sestra?" "Razume se da niste. Ona i njen brat su njegovo delo, ti si moje. Zato m i mora pomoi, Haui. Slabiji sam od njega. Oduvek sam bio sanjalica. Drogirani sanj alica. On je ve tamo napolju, prikuplja svoje proklete terate... "Svoje ta?" Svoja stvorenja. Svoju vojsku. To je ono to je izvukao iz komedija a; ne to to ga je odnelo odavde. Ja? Ja nisam dobio ni ta. Ljudi na umoru mnogo ne ma taju. Pre tvore se u strah. On voli strah. "Ko je on?" D af? Moj neprijatelj. "A ko si ti?" Njegov neprijatelj. "To nije nikakav odgovor. elim neki bolji." Oduzelo bi nam suvi e vremena. A mi nemamo vremena, Haui. "Samo kosti." Haui oseti da se Fleer osmehnuo u njegovoj glavi. Oh... kosti ti mogu dati, odvrati njegov otac. Kosti ptica i riba. Stvar i zakopane u zemlji. Nalik na seanja. Nazad do prvog uzroka. "Jesam li ja glup, ili ti pria gluposti?"

Imam toliko toga da ti ka em, a tako malo vremena. Mo da e biti najbolje da t i poka em. Glas mu je postao nekako napet; Haui oseti u njemu strah. " ta e uiniti?" upita on. Otvoriu svoj um, sine. "Ti se pla i ..." Bie to vo nja i po. Ali ne znam ni za jedan drugi nain. "Mislim da to ne elim." Prekasno, odvrati Fleer. Haui oseti da su ruke koje su ga obuhvatale popustile svoj stisak; oseti o je kako pada iz roditeljevog zagrljaja. Ovo je svakako bio prvi od svih ko mara; biti ispu ten. Meutim, gravitacija je delovala ukoso u ovom svetu misli. Umesto da lice njegovog oca pone da se udaljuje od njega kada ga je pustio, ono je poelo da postaje... sve ogromnije... dok se on strmoglavljivao u njega. Vi e nije bilo rei koje bi oslabile misli: samo same misli i to ih je u izo bilju. Suvi e da bi ih se moglo razumeti. Bilo je to sve to je Haui mogao da uini ka ko se ne bi udavio. Ne opiri se, uo je oevo uputstvo. Nemoj ak ni poku ati da pliva . Prepusti se. Uroni u mene. Budi u meni. Vi e neu biti ono to sam, odvratio je. Ako se utopim, neu vi e biti ja. Biu ti. Ne elim da budem ti. Rizikuj. Nema drugog naina. Neu! Ne mogu! Moram zadr ati... kontrolu. Poeo je da se bori protiv elementa koji ga je okru avao. Meutim, ideje i sli ke nastavili su da se probijaju kroz njegov um. Misli koje je u njegov um uneo u m koji je bio van njegove sada nje moi razumevanja. ...Izmeu ovog sveta, koji se zove Kozm... a takoe i Glina, kao i Helter In cendo... izmeu ovog sveta i Metakozma, koga takoe zovu Alibi, pa Exordium i Usamlj eno Mesto, nalazi se more po imenu Su tina... Slika tog mora pojavila se u Hauijevoj glavi, a meu tom zbrkom nalazio se poznati prizor. Plutao je u njemu, za vreme kratkog sna koji je delio sa D o-Bet. Nosila ih je ne na plima, njihove kose su se mrsile, tela su im se dodirivala. Pr epoznavanje je smirilo njegove strahove. Sada je pomnije slu ao Fleerova uputstva. ...a na tom moru, postoji ostrvo... Ugledao ga je, mada u daljini. Zove se Efemeris... Predivna re, i predivno mesto. Glava mu je poivala u oblaku, ali njegove n i e padine bile su osvetljene. Ne sunevom svetlo u; ve svetlo u duha. elim da se naem tamo, pomisli Haui, elim da se naem tamo sa D o-Bet. Zaboravi je. Reci mi ega ima tamo. ega ima na Efemerisu? Velika i tajna predstava, odvrati e misli njegova oca, koju gledamo tri pu ta. Kada se raamo, kada umiremo, i one noi kada spavamo pored ljubavi svoga ivota. D o-Bet. Rekoh ti da je zaboravi . Bio sam tamo sa D o-Bet! Plutali smo tamo zajedno. Ne. Da. To znai da je ona ljubav moga ivota. Upravo si to kazao. Rekao sam ti da je zaboravi . Jeste! Blagi Bo e! Jeste! Ne to to je poteklo od D afa suvi e je prljavo da bi se moglo voleti. Suvi e pokv areno. Ona je ne to najlep e to sam ikada video. Odbacila te je, podseti ga Fleer. Onda u je ponovo pridobiti za sebe. Jasno je video njen lik u glavi; sada je on bio jasniji i od ostrva, ili san-mora u kome je ono plutalo. Posegnuo je za seanjem na nju i pomou njega se i upa o iz stiska oevog uma. Vratila mu se munina, a za njom i svetlost, koja se razliva la kroz kro nje iznad njegove glave. Otvorio je oi. Fleer ga nije dr ao, ako ga je u bilo kom trenutku uop te dr ao.

Haui je le ao na leima u travi. Ruku od lakta do zglavka nije oseao, i imao je utisa k da mu je aka koja se na njega nastavljala dvostruko vea. Bol u njoj bio je prvi znak da ne sanja. Drugi, to to se tek probudio iz sna. ovek sa konjskim repom bio je stvaran; u to nije bilo sumnje. to znai da su vesti koje mu je doneo mogle biti istinite. Ovo jeste bio njegov otac, kakav je da je. Kada se Fleer oglasio, podi gao je glavu iz trave. "Ti ne razume u kako se oajnikoj situaciji nalazimo", ree Fleer. "Ako ga ne z austavim, D af e osvojiti Su tinu." "Ne zanima me", odvrati Haui. "Du an si", izjavi Fleer. "Ne bih te stvorio da nisam mislio da mi mo e pomoi." "Oh, kako je to dirljivo", primeti Haui. "Zaista se oseam eljenim." Poeo je da ustaje, izbegavajui da pogleda u povreenu aku. "Nije trebalo da m i poka e to ostrvo, Fleeru..." ree on. "Sada znam da je ono to postoji izmeu D o-Bet i m ne pravo. Ona nije uprljana. I nije mi sestra. To znai da je mogu povratiti." "Poslu aj me!" ree Fleer. "Ti si moje dete. Trebalo bi da me slu a !" "Ako ti treba rob, idi i nai ga", ree Haui. "Imam ja prea posla." Okrenuo je Fleeru lea, ili je bar verovao da je to uinio, jer se ovek pojavi o ispred njega. "Kako si, do avola, to izveo?" " to ta ja mogu. Sitnice. Nauiu te. Samo me ne ostavljaj, Hauarde." "Niko me ne zove Hauard", primeti Haui, podigav i aku da odgurne Fleera. Na trenutak je zaboravio na povredu: sada ju je ugledao. Zglavci su mu bili naduven i, nadlanica i prsti lepljivi od krvi. Vlati trave su se zalepile za nju, svetlo zeleno na svetlo crvenom. Fleer s odvratno u ustuknu. "Ni ti ne voli krv, a?" primeti Haui. Dok se povlaio, ne to se izmenilo u Fleerovoj pojavi, ali bilo je suvi e tanan o da bi Haui shvatio ta je posredi. Da se nije mo da u svom povlaenju na ao obasjan su ncem i ono ga na neki nain probolo? Ili se deli neba zatvoren u njegovom stomaku r a inio i isplivao mu u oi? ta god bilo, pojavilo se i nestalo. "Da se nagodimo", predlo i Haui. "Kako?" "Ti mene ostavi na miru; ja u..." "Sami smo, sine. Protiv celog sveta." "Ti si potpuno lud, zna li to?" ree Haui. Skrenuo je pogled sa Fleera i upe rio ga u put kojim je do ao. "Eto od koga sam to nasledio. Sve to sranje! E pa, ja to neu! Dosta je. Imam one koji me vole!" "Ja te volim!" ree Fleer. "La ljive." "U redu, onda u nauiti." Haui poe da se udaljava od njega sa ispru enom krvavom akom. "Mogu nauiti!" uo je oca kako dovikuje za njim. "Hauarde, uj me! Mogu nauiti !"

Nije potrao. Nije imao snage za to. Ipak je uspeo da stigne do puta a da ne padne, to je predstavljalo pobedu uma nad materijom, kada se uzme u obzir koli ko je bio slab na nogama. Tamo se krae vreme odmorio, zadovoljan to Fleer nije moga o da ga sledi na otvoreno. Taj je ovek imao tajne koje nije eleo da vide ljudske oi . Dok se odmarao, kovao je planove. Prvo e se vratiti u motel, i pobrinuti za aku. A onda? Ponovo e otii do kue D o-Bet. Imao je dobre vesti i ve e nai naina da ih saop makar cele noi morao da eka da mu se za to uka e prilika. Sunce je bilo toplo i sjajno. Bacalo je senku pred njim dok je koraao. Us redsredio je pogled na plonik i sledio njegovo ustrojstvo, korak po korak, nazad ka zdravom razumu. U umi koja je ostala za njim, Fleer je proklinjao svoju nesposobnost da iz ie na kraj sa maloprea njom situacijom. Nikada nije bio naroito dobar u ubeivanju, ska kao je sa banalnosti na vizije, ne uspevajui da na odgovarajui nain epa sredi njicu koj a se nalazila izmeu; bile su to jednostavne dru tvene ve tine koje veina ljudi savlada ve do desete godine. Nije uspeo da pridobije sina pomou otvorenog ubeivanja, a Hau ard se, pak, odupreo otkriima koja su mogla da ga nateraju da shvati opasnost u k

ojoj se nalazio njegov otac. I ne samo on; ve i svet. Nijednog trenutka nije Fleer posumnjao da je D af isto onoliko opasan sada koliko je bio jo dok su se nalazili u Misiji svete Katarine, kada ga je Nuncio tek razredio. Sada je bio jo vi e. Imao je svoje agente u Kozmu; decu koja e ga slu ati jer je umeo da barata reima. Hauard je trenutno hitao nazad u zagrljaj jednog od tih agenata. Moglo se rei da je za n jega bio izgubljen. I tako mu nije preostalo ni ta drugo do da krene sam u Gaj, i potra i ljude od kojih bi mogao da izvue halucigenije. Nije imalo svrhe odlagati taj trenutak. Do sumraka je imao jo nekoliko aso va, do trenutka u kome se dan pretvara u no, kada e D af stei jo veu prednost od one ko ju ve poseduje. Iako mu se nije dopadalo to e morati da se pojavi na ulicama Gaja g de e svi moi da ga vide i zagledaju, drugog izbora nije imao. Mo da naba e na nekolici nu koji i po danu snevaju. Podigao je pogled put neba, i setio se svoje sobe u Misiji, u kojoj je t olike blagoslovene asove prosedeo sa Raulom, slu ajui Mocarta i posmatrajui oblake ka ko se menjaju dok su dolazili sa okeana. Promena, uvek promena. Strujanje oblika u kojima e pronai odjeke zemaljskih stvari: drveta, psa, ljudskog lica. Jednog da na e se pridru iti tim oblacima, kada se njegov rat protiv D afa okona. Tada e ugasnuti tuga zbog rastanka koju je sada oseao... Raul je oti ao, Hauard je oti ao, sve ga je napu talo. Samo vrsti oseaju bol. Promenljivost ivi u svemu, uvek. Jedna zemlja, ivi je dan besmrtni dan. Oh, kada bi mogao tamo da se nae! VII Za Vilijama Vita, biografa Palomo Gaja, jutro koje je do ivelo svoj najgor i ko mar postalo je stvarnost. Izi ao je iz privlane, jednospratne rezidencije u Mirn opotoku, kojom se hvalisao pred klijentima tvrdei da joj je cena porasla za tride set hiljada dolara za pet godina od kada ju je kupio, i krenuo kao i svakog dana da prodaje nekretnine u svom omiljenom gradu na zemlji. Ali ovog jutra sve je b ilo nekako drugaije. Da je neko od njega zatra io da ka e ta je to bilo drugaije, ne bi umeo suvislo da odgovori, ali instinktivno je oseao da se njegov voljeni Gaj raz boleo. Vei deo jutra proveo je pored prozora u kancelariji koji je gledao pravo n a samoposlugu. Gotovo svi iz Gaja dolazili su bar jednom nedeljno u samoposlugu; za mnoge je ona imala dvostruki znaaj: u njoj se kupovalo i sretalo. Vilijam se ponosio time to je bio u stanju da navede puno ime i prezime devedeset osam proce nata ljudi koji su u nju ulazili. Mnogima je pomogao da nau kue; da se presele kad a su im se porodice uveale i prerasle kue koje su kupili kao tek venani; esto je pon ovo selio sredovene kada bi im deca oti la; na kraju je prodavao kue iji su stanari p omrli. I njega je veina znala. Oslovljavali su ga po imenu, ogovarali su njegove leptir-ma ne (koje su bile njegov za titni znak; imao ih je sto jedanaest), predstav ljali su ga prijateljima koji bi do li u posetu. Ali danas, dok je gledao kroz prozor, nije u ivao u obredu. Da li je mogue da je na ljude jednostavno u toj meri uticala smrt Badija Vensa, i tragedija koj a je usledila kao njena posledica, da nisu ni pozdravljali jedne druge kada bi s e sreli na parkingu? Ili su se i oni, poput njega, probudili sa nekim udnim oekiva njem, kao da se sprema ne to to su zaboravili da zapi u u svoje dnevnike, i emu je tre balo da prisustvuju, jer e stra no za aliti ako to propuste. Jednostavno stojei i posmatrajui, nesposoban da protumai ono to je video ili oseao, raspolo enje mu se srozalo na nulu. Odluio je da poe u procenu. Trebalo je da pogleda tri kue... dve u Srnoudolini, jednu u Vetrostrmini... i da im odredi cen u. Teskoba koju je oseao nije se smanjila dok se vozio ka Srnoudolini. Sunce koje je obasjavalo plonike i travnjake udaralo je sa eljom da ozledi; vazduh iznad nji h je treperio kao da eli da rastopi ciglu i kriljac i potpuno raznese njegov drago ceni Gaj. Dva imanja u Srnoudolini bila su u veoma razliitom stanju; i jednom i dru gom morao je da pokloni svu svoju pa nju za vreme obilaska, bele ei dobre i lo e strane . Kada je konano zavr io s njima, i krenuo ka kui u Vetrostrmini, ve mu je dovoljno d ugo pa nja bila odvuena od strahova koji su ga ranije tog jutra obuzimali, pa je po

mislio da je mo da preterao. Znao je da e mu zadatak koji ga je ekao pru iti znatno za dovoljstvo. Kua na Proplanku Divlje Tre nje, neposredno ispod Polumeseca, bila je v elika i po eljna. Dok je izlazio iz kola, ve je u sebi spremao oglas za Bilten bolj ih domova. Budite kralj Brda! Savr eni porodini dom eka na vas! Od dva kljua koji su se nalazili na prstenu, izdvojio je onaj koji je otv arao prednja vrata i otkljuao ih. Pravne zaevice dr ale su kuu praznu i nisu dozvolja vali da bude izneta na tr i te jo od prolea; vazduh je unutra bio pun pra ine i ustajao. Dopadao mu se njegov miris. Bilo je neeg u praznim mestima to bi ga uvek dirnulo. Voleo je o njima da razmi lja kao o domovima koji ekaju; prazna platna po kojima e kupci iscrtati vlastiti poseban raj. Lutao je kroz kuu, pravei podrobne bele ke u sv akoj sobi, sklapajui zavodnike reenice u glavi za vreme obilaska: Prostrana i ista. Dom koji e odu eviti ak i najzahtevnijeg kupca. Tri spavae s obe, dva i po kupatila, sa teraco podovima, sa zidovima oblo enim brezovinom u for malnoj dnevnoj sobi, potpuno opremljena kuhinja, natkriven patio... Znao je da e kua postii dobru cenu zahvaljujui veliini i lokaciji. Po to je obi o prizemlje, otkljuao je vrata koja su vodila u dvori te i izi ao. Kue, ak i u ni im pred elima Brda, bile su daleko jedna od druge. Ni iz jedne od susednih kua nije se vi delo ovo dvori te. Da jeste, imali bi i te kakvog razloga da se po ale na njegovo st anje. Trava na travnjaku sezala je gotovo do kolena, bila je neujednaene visine i sasu ena; drvee je trebalo potkresati. Pre ao je preko suncem spr enog tla da premeri bazen. Nije bio ispra njen po to je gospoa Lojd, vlasnik ove kue, preminula. Nivo vode bio je nizak, a povr ina prekrivena algama zelenijiim i od trave to je nikla izmeu ploica na ivici bazena. Stra no je smrdelo. Nije ba bio rad da se sagne i premeri ba zen, ve je odoka odredio dimenzije, znajui da se potpuno mo e osloniti na svoje uve ba no oko isto kao i na metar. Upravo je zapisivao mere, kada je voda u sredi tu baze na stala da se mre ka, da puzi preko mrtve povr ine prema njemu. Odmakao se od ivice , zabele iv i da to je pre mogue treba poslati ovamo Slu bu za i enje bazena. ta god da zmno avalo u tom kalu... gljive ili ribe... moglo je da pone da odbrojava sate do i zbacivanja. Voda se ponovo pomerila; streliasto kretanje podsetilo ga je na jedan sas vim drugaiji dan, i na drugo jedno telo iz opsednute vode. Odbacio je to seanje... ili je bar poku ao to da uini... i, okrenuv i lea bazenu, krenuo prema kui. Meutim, to seanje je suvi e dugo bilo samo; zahtevalo je da poe sa njim. Mogao je da vidi etiri devojke... Karolinu, Trudi, D ojs i Arlin, prelepu Arlin... jasno kao da ih je jo j ue uhodio. Posmatrao ih je svojim unutra njim okom, skidajui im odeu. uo ih je kako to rou; smeju se. Zastao je i osvrnuo se prema bazenu. Supasti sadr aj je ponovo bio miran. t a god da je iznedrio, ili bilo emu da je slu io kao krevet, vratilo se na spavanje. Bacio je pogled na sat. Izbivao je iz kancelarije samo sat i etrdeset pet minuta . Ako po uri i brzo ovde obavi posao, mogao bi da se vrati kui na kratko, i pogleda neku traku iz svoje video kolekcije. Ta ideja, koja mu je delimino pala na pamet zbog erotskih seanja koja je bazen u njemu pobudio, naterala ga je da se s novim arom vrati u kuu. Zakljuao je stra nja vrata i krenuo na sprat. Na pola puta je zastao, jer je odozgo zauo neku buku. "Ko je to tamo?" upita on. Nije bilo odgovora, ve se ponovo zaula buka. Ponovio je pitanje; nastavio se dijalog u kome su se izmenjivali pitanje i zvuk, pitanje i zvuk. Da se u kui m o da ne nalaze neka deca? Ponovo je poeo da raste broj provala u prazne kue, to je pr e nekoliko godina preraslo u pravo pomodno ludilo. Meutim, sada je prvi put bio u prilici da uhvati krivca na delu. "Silazite li?" upita on, unev i u svoje pitanje to je mogao jai basso profun do. "Ili da se ja popnem da vas izvuem napolje?" Jedini odgovor bio je isti onaj rugajui zvuk koji je ve dva puta uo, kao ka da kakav psi sa nepodseenim noktima tri preko poda od tvrdog drveta. Neka vam bude, pomisli Vilijam. Nastavio je da se penje uz stepenice, tr udei se da pravi to vi e buke ne bi li preplap io uljeze. Veinu dece iz Gaja znao je po imenima i nadimcima. Na one koje nije znao bio je spreman da upre prst u kolskom dvori tu. Uradie to za primer ostalima, kako bi ih obeshrabrio da to i dalje ine. Kada je stigao do vrha stepeni ta, sve je bilo tiho. Poslepodnevno sunce p

rodiralo je kroz prozor, a njegova toplina je smirivala ono malo straha koji je pulsirao u njemu. Ovde nije bilo nikakve opasnosti. Opasna je kakva ulica u L.Au u pono, i zvuk no a koji grebe po cigli dok neko be i. Ovo je Gaj, jednog petka, u jedno sunano poslepodne. Kao da je elela da potvrdi tu misao, kroz zelena vrata glavne spavae sobe u rno izie neka igraka na navijanje; stopu i po dugaka bela stonoga, ije su plastine no ge ritmiki dobovale po podu. Osmehnuo se na to. Dete je poslalo napolje igraku u z nak predaje. Blago se osmehujui, Vilijam se prignu da je podigne, uperiv i pogled n a pod kroz vrata. Meutim, pogled mu se istog asa vrati na igraku im ju je dodirnuo, a dodir je ve potvrdio ono to je vid suvi e kasno shvatio da bi na vreme reagovao: da ta stvar koju je dohvatio uop te nije igraka. Oklop joj je bio mek, topao i vla an pod njegov om akom, a njene peristaltike kretnje odbojne. Poku ao je da je ispusti ali mu se nj eno telo priljubilo uz aku, uhvativ i mu se za dlan. Ispustiv i svesku i olovku, otrg ao je to stvorenje s jedne ake drugom i bacio ga. Palo je na lea izdeljena u segme nte, nastaviv i kretnje kao da vozi bicikl sa svojih dvanaest nogu poput prevrnuto g raka. Dahui i posrui, oslonio se o zid i ostao tamo da stoji dok mu se nije obrati o neki glas koji je dopirao iza vrata: "Ne ekaj na poziv. Dobrodo ao si." Onaj koji je to izgovorio nije bio dete, shvati Vilijam, ali ve pre nekol iko sekundi zakljuio je da je njegov prvobitni scenario bio suvi e optimistian. "Gospodine Vit", javi se drugi glas. Bio je vi i od prvog; prepoznao ga je . "Tomi-Rej?" upita Vilijam, ne mogav i da sakrije olak anje koje je osetio. " Jesi li to ti, Tomi-Rej?" "Svakako. Uite. Upoznajte se sa dru tvom." " ta se to ovde dogaa?" upita Vilijam, udaljiv i se od zveri koja se i dalje koprcala i gurnuv i vrata. Kantunski zastori gospoe Lojda bili su navueni, tako da m u se posle spolja njeg ble tavila soba uinila dvostruko mranija. Ali uspeo je da raspo zna Tomi-Reja MekGira, koji je stajao nasred sobe, a iza njega, u najmranijem ugl u, sedeo je jo neko. Izgleda da je jedan od njih ronio u smrdljivoj vodi bazena; bolesni smrad zapahnuo je Vilijamove sinuse. "Ne bi trebalo da si ovde", ukori on Tomi-Reja. "Je li ti jasno da si ne ovla eno ovde? Ova kua..." "Neete nas odati, je li tako?" upita Tomi-Rej. Zakoraio je prema Vilijamu, potpuno zakloniv i svog sadruga. "Nije to tako jednostavno..." poe Vilijam. "Jeste", ree Tomi-Rej bez uvijanja. Napravio je jo jedan korak, pa jo jedan , iznenada pro av i pored Vilijama i uputiv i se ka vratima, koja je potom zalupio. Ta j je zvuk uzbudio sadruga Tomi-Reja... ili, pre bi se moglo rei, sadruge njegovog sadruga... jer Vilijamu su se do tada oi ve dovoljno privikle na tamu tako da je mogao da vidi da je bradati ovek zavaljen u stolici u uglu vrveo od stvorenja koj a su dosta podseala na stonogu iz hodnika. Prekrivala su ga poput kakvog ivog oklo pa. Puzala su mu preko lica, visila sa usana i iz oiju; sakupljala su se oko njeg ovih prepona, masirala ga. Napajala su se iz njegovih pazuha, poskakivala mu po stomaku. Bilo ih je mnogo i on se naduo toliko da je izgledao dvostruko vei. "Blagi Bo e", izusti Vilijam. "Fino, a?" primeti Tomi-Rej. "Koliko ujem, ti i Tomi-Rej se odavno znate", ree D af. "Priaj. Da li je bio obzirno dete?" " ta je ovo, do avola?" upita Vilijam, pogledav i ponovo u Tomi-Reja. Mladieve oi su sijale dok su lutale unaokolo. "Ovo je moj otac", glasio je odgovor. "Ovo je D af." "Voleli bismo da nam poka e tajnu svoje du e", ree D af. Vilijam je istog asa pomislio na svoju privatnu zbirku, zakljuanu kod kue. Kako je samo ova opscenost saznala za to? Da li ga je Tomi-Rej uhodio? Voajer ko ga je uhodio voajer? Vilijam odmahnu glavom. "Ja nemam tajni", ree on blago. "Verovatno je tako", primeti Tomi-Rej. "Dosadni usranko." "Neljubazan si", primeti D af.

"Svi to ka u", odvrati Tomi-Rej. "Pogledaj ga samo, nosi te jebene leptirma ne i svima se klanja." Rei Tomi-Reja pogodile su Vilijama. One, kao i D afov izgled, izazvali su d rhtaje u njegovim obrazima. "Najdosadniji usranko i celom jebenom gradu", dodade Tomi-Rej. U znak odgovora D af otrgnu jednu zvericu sa stomaka i u luku je baci na To mi-Reja. Pogodio je cilj. To stvorenje sa repovima poput bieva i siu nom glavom, zal epilo se za lice Tomi-Reja, priljubiv i stomak za njegova usta. Izgubio je ravnote u , i posrnuo u stranu dok je zarivao prste u parazita. Odvojio se od njegovog lic a uz jedno komino cmok, otkriv i iske ena usta Tomi-Reja, to je bilo propraeno D afovim s mehom. Tomi-Rej baci to stvorenje nazad u pravcu njegovog gospodara; uradio je t o kilavo, tako da je stvorenje zavr ilo na stopu od mesta na kome je Vilijam staja o. On se povukao od njega, izazvav i novu buru smeha kod oca i sina. "Nee ti ni ta", ree D af. "Osim ako ja to ne po elim." On pozva stvorenje kojim su se on i deak poigrali; ono se od unja nazad do udobnosti D afovog stomaka. "Ti verovatno poznaje veinu ovih ovde", ree D af. "Aha", promrmlja Tomi-Rej. "I one znaju njega." "Ova ovde, na primer", primeti D af, izvukav i iza svojih lea neku zverku vel iine make. "Ova ovde je izi la iz one ene... kako se zva e, Tomi?" "Ne seam se." D af je napravio polukrug sa stvorenjem, koje je podsealo na ogromnu izbled elu korpiju, i dovukao ga pred svoje noge. Stvorenje je izgledalo gotovo stidljiv o; elelo je da se povue nazad u skrovi te. "One ene sa psima, Tomi..." stade da ga podsea D af. "Mildred, zaboravih pre zime." "Dafin", ree Vilijam. "Odlino! Odlino!" ree D af, uperiv i debeli palac u njegovom pravcu. "Dafin! Ka ko brzo zaboravljamo! Dafin!" Vilijam je poznavao Mildred. Video ju je upravo tog jutra... bez opora pu dlica... kako stoji u gomili i zuri pred sebe kao da se dovezla ovamo dole samo zato da bi zaboravila zbog ega je do la. Meutim, u kakvoj vezi su bili ona i ta korpi ja, bilo je za njega nedokuivo. "Vidim da si pometen, Vite", primeti D af. "Pita se: je li ovo novi Mildred in ljubimac? Odgovor je, ne. Odgovor glasi, ovo je otelotvorenje Mildredine najuv anije tajne. To je ono to elim i od tebe, Vilijame. Ono najdublje. Tajnu." Punokrvni heteroseksualni voajer kakav je bio, Vilijam je istog asa razab rao ta stoji u podtekstu D afovog zahteva. Felacio. On i Tomi-Rej nisu bili otac i sin, oni su tucali jedan drugoga. Sve te prie o dubokim, tajnim stvarima, predsta vljale su samo paravan prebaen preko toga. "Ne elim da uestvujem u ovome", ree Vilijam. "Tomi-Rej e ti rei da ja ne radi m nikakve uvrnute stvari." "Nema nieg uvrnutog u strahu", odvrati D af. "Nema oveka koji se ne pla i", dodade Tomi-Rej. "Neki vi e od drugih. Ti... pretpostavljam... vi e od veine. Priznaj, Vilijam e. U glavi krije neke gadne stvari. Ja samo elim da ih izvadim i prisvojim." Nove aluzije. Vilijam je uo Tomi-Reja koji je zakoraio u njegovom pravcu. "Ostani gde jesi", upozorio ga je Vilijam. Bio je to isti blef, i po isce renom licu Tomi-Reja video je da ovaj to zna. "Posle toga e se oseati mnogo bolje", ree D af. "Mnogo", slo i se Tomi-Rej. "To ni ta ne boli. Pa... mo da malo, u poetku. Ali kada jednom izbaci to ubre, bie druga osoba." "Mildred je bila samo jedna od mnogih", ree Tomi- Rej. "Noas je posetio ita vu gomilu." "Tako je." "Ja sam mu pokazivao put i on ga je sledio." "Namirisao sam neke ljude, zna ? Zaista sam ih namirisao." "Luiz Dojl...Kris Sipara... Heri O'Konor..." Vilijam ih je sve znao.

"...Ginter Rotberi... Martina Nesbit..." "Martina je ba imala ta da nam poka e", primeti D af. "Jedna od tih prikaza je napolju. Hladi se." "Bazen?" promrmlja Vilijam. "Video si je?" Vilijam odmahnu glavom. "Mora je videti. Veoma je va no znati ta su sve ljudi krili od tebe svih ovi h godina." Pogodio mu je icu, mada je Vilijam podozrevao da D af toga nije bio sves tan. "Ti misli da poznaje sve te ljude", nastavi on, "a oni se svi od reda pla e nek ih stvari, mada to ni za ivu glavu ne bi priznali; mrana mesta prikrivaju osmesima . Oni..." on podi e ruku za koju se dr alo neko stvorenje koje je podsealo na majmuna bez krzna, "... ive na tim mestima. Ja ih samo pozivam da iziu." "I kod Martine?" upita Vilijam, nazrev i neodreenu mogunost za bekstvo. "Oh, svakako", odvrati Tomi-Rej. "Ona je imala jednu od najboljih." "Zovem ih terate", ree D af. " to znai udovi no raanje; udo. Kako ti se to dopad "Ja bih... ja bih voleo bih da vidim ta je Martina iznedrila", odgovori V ilijam. "Zgodna gospa", ree D af, "sa ru nim zajebantom u glavi. Poi da mu poka e , Tomi-R ej. A onda ga vrati ovamo gore." "Svakako." Tomi-Rej je okrenuo kvaku, ali je oklevajui zastao pre nego to je otvorio vrata, kao da je itao misli koje su prolazile Vilijamu kroz glavu. "Zaista eli da vidi ?" upita ga mladi. " elim", odgovori Vilijam. "Martina i ja..." Dopustio je da mu se glas mal o zatreperi. D af je zagrizao. "Ti i ta ena, Vilijame? Zajedno?" "Jednom ili dvaput", slaga on. Nije ni pipnuo Martinu, niti je ikada to uop te po eleo, ali se nadao da e mu to poslu iti kao opravdanje za iskazanu znati elju. Izgleda da je uspeo da ubedi D afa. "To je dodatni razlog da vidi ta je krila od tebe", primeti on. "Povedi ga , Tomi-Rej! Povedi ga!" Mladi MekGir poslu a nareenje, i povede Vilijama dole. Nemelodino je zvi dukao dok su silazili, svojim lakim hodom i srdano u poriui avolsko dru tvo u kome je bio. Vi ijam je vi e no jednom pao u isku enje da upita maloga za to, kako bi bolje mogao da s hvati ta se to de avalo Gaju. Kako to da je zlo bilo tako bezbri no? Kako su mogle du e koje su bile oigledno pokvarene kao to je bio Tomi-Rej da bazaju, pevu e i razmenju ju duhovitosti poput obinog sveta? "Uvrnuto, a?" primeti Tomi-Rej dok je od Vilijama uzimao klju od stra njih vrata. itao mi je misli, pomisli Vit, meutim, naredna primedba Tomi-Reja je to opo vrgla. "Prazne kue. Uvrnuta mesta. Osim za tebe, pretpostavljam. Ti si navikao n a njih, je li tako?" "Morao sam da se naviknem." "D af ne voli mnogo sunce, pa sam mu na ao ovo mesto. Mesto gde se mo e sakrit i." Kada izio e napolje, Tomi-Rej stade da mirka na jarkom suncu. "Izgleda da po stajem kao on", prokomentarisa on. "Nekada sam voleo pla u, zna . Topanga; Malibu. S ada mi nekako odmah pripadne muka kada pomislim na svu tu... ble tavost." On krenu prvi ka bazenu, pognute glave, i nastavi da ereta. "Znai tako, ti i Martina, a? Nije ba mis sveta, razume ta hou da ka em? I nema sumnje da u sebi krije neke uvrnute stvari. Trebalo je da vidi kako je to izlazil o napolje... oh, samo da si video. Kakav prizor. Oni to na neki nain izbacuju sa znojem. Kroz rupice..." "Pore." "A?" "Rupice. Pore." "Aha. Fino." Stigli su do bazena. Tomi-Rej mu je pri ao sa reima: "Zna , D af zna kako da ih dozove. Umom. Ja ih jednostavno zovem po imenima; ili imenima ljudi kojima su pripadala." On se osvrnu na Vilijama, uhvativ i ga ka

ko pogledom prelazi preko ograde koja je opasivala dvori te, tra ei rupu u njoj. "Dos adno ti je?" upita Tomi-Rej. "Ne. Ne... samo sam... ne, nije mi dosadno." Mladi se ponovo okrenu licem ka bazenu. "Martina?" pozva on. Povr ina vode se uzburkala. "Evo je dolazi", ree Tomi-Rej. "Verujem da e se i te kako iznenaditi. " "Kladim se da hou", odvrati Vilijam, zakoraiv i prema ivici. Kada je ono, ta god to bilo, to se nalazilo u vodi poelo da izbija na povr inu, on je ispru io ruke i gurnuo Tomi-Reja u krsta. Deko je zavikao i izgubio ravnote u. Vilijam je na trenut ak ugledao teratu u bazenu... bila je nalik na ratni brod sa nogama. A onda je T omi-Rej pao na nju, i deak i zver poe e da se mlate. Vilijam se nije zadr ao da vidi k o e koga ujesti. Pojurio je prema najslabijem mestu u ogradi, prebacio se preko n je i utekao. "Pustio si ga da ti umakne", ree D af, kada se Tomi-Rej, posle izvesnog vre mena, vratio gore u gnezdo. "Ve vidim da neu moi da se oslonim na tebe." "Prevario me je." "Ne bi trebalo da te to toliko udi. Zar jo nisi nauio? Ljudi imaju tajna li ca. Zbog toga i jesu zanimljivi." "Poku ao sam da ga stignem, ali ve je zbrisao. eli li da odem do njegove kue? Mo da da ga ubijem?" "Polako, polako", ree D af. "Mo emo ga pustiti da dan ili dva iri glasine. Ko e mu, ionako, poverovati? Samo moraemo da odemo odavde nakon to padne mrak." "Ima jo praznih kua." "Neemo morati da tra imo", ree D af. "Sino sam nam prona ao trajno prebivali te." "Gde?" "Ona jo nije sasvim spremna za nas, ali bie." "Ko?" "Videe . U meuvremenu, morae umesto mene da ode na krai put." "Svakako." "Nee morati dugo da izbiva . Dole na obali postoji mesto na kome sam jako da vno ostavio ne to to mi je veoma va no. elim da mi to donese , dok se ja otarasim Fleera. " " elim da budem ovde tom prilikom." "Dopada ti se pomisao na smrt, je li tako?" Tomi-Rej se isceri. "Aha. Dopada mi se. Moj prijatelj Endi imao je uredn o istetoviranu lobanju, evo ovde." Tomi-Rej upre prst u svoje grudi. "Povrh srca . Imao je obiaj da ka e kako e umreti mlad. Govorio je da e otii u Bomboru, stenje je tamo zaista opasno... talasi se jednostavno podvuku, zna ?... i da e saekati posledn ji talas, i dok bude ba onako dobro jedrio bacie se sa daske. Jednostavno e to urad iti. Tek tako. Jedri i umri." "Pa je li je?" upita D af. "Umro, mislim?" "Kurac je", odvrati Tomi-Rej prezrivo. "Nije imao muda." "Ali ti bi to mogao da uini ." "Sad? K'o iz pike." "Nemoj previ e da uri . Sprema se urka." "A?" "Aha. Velika urka. Ovaj grad nikada nije video ni ta slino tome." "Ko je pozvan?" "Pola Holivuda. A druga polovina e aliti to nije bila pozvana." "A mi?" "Oh, mi emo svakako biti tamo. Budi ubeen u to. Biemo tamo, ekaemo spremni ." Konano, pomisli Vilijam dok je og cveta, konano jedna pria koju mogu sa priom koje je mogao da se otarasi, biti taj koji e upozoriti ostale. Spilmont je bio jedan od mnogih u stvari. Dosta dobro su se poznavali, stajao na Spilmontovom pragu u Ulici gra kov da ispriam. Pobegao je pred u asima D afovog suda i koja e od njega napraviti junaka, jer e on kojima je Vilijam pomogao da skue kuu; dve tako da su se oslovljavali po imenima.

"Bili?" zausti Spilmont, odmeriv i Vilijama od glave do pete. "Ne izgleda b a dobro." "I nisam dobro." "Ui." "Dogodilo se ne to stra no, Oskare", ree Vilijam, dozvoliv i da bude urno uveden unutra. "Nikada nisam video ni ta gore od ovoga." "Sedi. Sedi", ree Spilmont. "D udit? Do ao je Bil Vit. ta e , Bili? Hoe ne to da je ? Pobogu, drhti kao prut." D udit Spilmont je bila savr ena majka-zemlja, irokih kukova i velikih grudi. Pojavila se iz kuhinje i ponovila mu evljeva opa anja. Vilijam je zamolio za a u hladn e vode, ali nije mogao da saeka da mu je donesu da bi zapoeo svoju priu. Jo dok je p oinjao, bio je svestan kako e sme no da zvui. Bila je to pria slina onima koje se priaj oko logorske vatre, ali ne i po danu dok se deca slu aa ispod prozora protravaju kr oz prskalice za travnjak. Spilmont ga je ipak saslu ao onako kako mu je du nost to n alagala, rekav i eni da se udalji po to je donela vodu. Vilijam nije odustao na pola, ak se prisetio i imena onih koje je D af dodirnuo prethodne noi, obja njavajui s vreme na na vreme da je svestan da se sve to je ispriao protivi zdravom razumu, ali da s e svejedno dogodilo. S tom primedbom je i zavr io priu: "Znam kako ovo mora da zvui", rekao je. "Ne mogu da ka em da nije pria i po", odvrati Spilmont. "Da mi ju je ispriao neko drugi, ne bih ga ni saslu ao do kraja. Ali sranje, Bil... Tomi-Rej MekGir? O n je dobar deko." "Odve u te tamo", ree Vilijam. "Ali samo pod uslovom da se prethodno naoru amo ." "Ne, ti sada nisi u stanju da to uini ." "Ne sme poi sam", ree Vilijam. "Hej, kom 'o, pred tobom je ovek koji voli svoju decu. Zar misli da bih dozv olio da ostanu siroii?" Spilmont se nasmeja. "Slu aj, ti se vrati kui. Ostani tamo. N azvau te kada budem imao nekih novosti. Va i?" "Va i." "Jesi li siguran da mo e da vozi ? Mogu zvati nekoga..." "Stigao sam dovde." "Tako je." "Sa mnom e biti sve u redu." "U meuvremenu, nikom ni rei, Bil, u redu? Ne elim da se nae neko ko je lak n a okidau." "Ne. To nikako. Razumem." Spilmont je posmatrao Vilijama kako iskapljuje ostatak ledene vode, a on da ga je ispratio do vrata, rukovao se s njim, i mahnuo mu. Vilijam je uinio onak o kako mu je rekao. Odvezao se pravo kui, pozvao Valeriju i rekao joj da se nee vr aati u kancelariju, zakljuao sva vrata i pozatvarao prozore, skinuo se, ispovraao, istu irao i smestio se pored telefona da dobije daljnje vesti o izopaenosti koja je stigla u Palomo Gaj. VIII Grilo je iznenada osetio stra an umor, tako da je negde oko tri i petnaest oti ao u krevet, nalo iv i de urnom na centrali da mu ne prosleuje pozive do daljnjega. Zato ga je probudilo kucanje na vratima. Seo je u krevetu, glava mu je bila tako laka da mu umalo nije odlebdela. "Posluga", zau enski glas. "Ni ta nisam naruio", odvrati on. A onda shvati: "Tesla?" I bila je Tesla, izgledala je dobro na svoj uobiajeno izazovan nain. Grilo je ve odavno zakljuio da treba biti genije da bi se ovek mogao preobratiti, pomou o dee i nakita, od odrpanca u nekog ko oarava, od ukusno odevene osobe u nekoga ko s e kierski oblai. Tesla je uspevala da se izmeni u oba pravca naizgled bez imalo tr uda. Danas je na sebi imala mu ku belu ko ulju, preveliku za njeno sitno, vitko telo , jeftinu meksikansku bolu sa likom Madone vezala je oko vrata, izavovne pripije ne plave pantalone, visoke tikle (pa ipak mu je, i u njima, sezala samo do ramena

) i srebrne zmijolike nau nice koje su provirivale iz njene rie kose sa plavim pram enovima, samo je pramenove izvukla, jer, kako je objasnila, plavu ama je zaista ivo t zabavniji, ali obojiti svu kosu u plavo predstavljalo bi puko povlaivanje. "Spavao si", zakljui ona. "Aha." "Izvini." "Moram da pi kim." "Samo izvoli. Samo izvoli." "Hoe li da proveri pozive, molim te?" doviknu joj on kada se suoio sa svojim odrazom u ogledalu. Ba je izgledao jadno, pomisli on: poput kakvog izgladnelog p esnika, a pesnikovanja se odrekao prvi put kada je ogladneo. Tek kada se zaljulj ao nad oljom, s jednom akom na oki... koji mu se nikada nije inio toliko dalek, niti tako mali... a drugom se pridr avajui za okvir vrata kako se ne bi preturio, prizn ao je sebi da mu zaista nije dobro. "Bolje se dr i to dalje od mene", ree on Tesli kada se posrui vratio. "Mislim da sam zaradio grip." "Vrati se onda u krevet. Od koga si ga dobio?" "Nekog klinca." "Zvao te je Abernati", obavesti ga Tesla. "Kao i ena po imenu Elen." "Od njenog klinca." "Ko je ona?" "Fina enica. Kako glasi poruka?" "Hitno mora da razgovara sa tobom. Nije ostavila broj." "Mislim da nema telefon", ree Grilo. "Trebalo bi da saznam ta hoe. Radila j e za Vensa." "Skandal?" "Aha." Zubi su poeli da mu cvokou. "Sranje", ree on. "Imam utisak da sav go rim." "Mo da bi trebalo da te vratim u L.A." "Nipo to. Ovde me eka pria, Tesla." "Pria te eka svuda. Abernati mo e da po alje nekog drugog." "Ova je udna", izgovori Grilo. "Ovde se dogaa ne to to ne razumem." On sede. U glavi mu je bubnjalo. "Zna li da sam bio prisutan kada su nastradali ljudi koji su tra ili Vensovo telo?" "Ne. ta se dogodilo?" " ta god da su rekli na vestima, to nije bila neka podzemna provala brane. Ili bar nije bilo samo to posredi. Kao prvo, uo sam povike mnogo pre nego vodu. Tesla, ini mi se da su se molili tamo dole. Molili. A onda se pojavio taj jebeni gejzir. Voda, dim, ubre. Tela. I jo ne to. Ne: dvostruko ne to. Izi lo iz zemlje, korist ei zaklon." "Popelo se?" "Izletelo." Tesla se kritiki zagledala u njega. "Kunem se, Tesla", ree Grilo. "Mo da su to bili ljudi... a mo da i nisu. Vi e s u mi liili na... ne znam... na energije mo da. I pre nego to me to pita , bio sam ist i trezan." "Da li si ti jedini to video?" "Ne, sa mnom je bio i momak po imenu Hokis. Mislim da je i on veinu toga v ideo. Samo to nee da se javi na telefon i potvrdi." "Je li ti jasno da govori kao kliniki sluaj?" "E pa to samo potvruje ono to oduvek misli , je li tako? Rad za Abernatija, izno enje prljavog ve a bogatih i slavnih..." "To to nikako da se zaljubi u mene." "To to nikako da se zaljubim u tebe." "Suludo." "Umobolno." "Slu aj, Grilo, lo a sam bolniarka, te nemoj oekivati neko sa aljenje od mene. A li ako ti treba praktina pomo dok si bolestan, samo me usmeri." "Mogla bi da svrati do Elen. Reci joj da me je njen klinac zarazio gripom . Neka se osea krivom. Mogla bi da ispria i te kakvu priu, a ja sam za sada i eprkao s

amo jedan njen deli." "To je moj Grilo. Bolestan, ali nikad postien." Bilo je ve kasno popodne kada se Tesla uputila ka kui Elen Ngijen, odbiv i d a poe kolima, iako ju je Grilo upozorio da ima dosta da se ide. Povetarac se obuz dao i ispratio je kroz grad. Bila je to ona vrsta zajednice kakvu bi samo mogla po eleti za snimanje nekog trilera; na primer o oveku sa atomskom bombom u koferu, mo da. Taj film je ve snimljen, ali ona je imala preokret u prii. Ne bi je ispriala k ao parabolu o zlu, ve bi je iznela kao primer apatije. Ljudi jednostavno odluuju d a ne poveruju u ono to im se ka e; nastavljaju da obavljaju svoje svakodnevne du nost i s radosnom ravnodu no u. Junakinja poku ava da probudi te ljude, da ih natera da shva te u kakvoj se opasnosti nalaze, ali ne uspeva, i na kraju je rulja izbacuje izv an gradskih granica, jer ne ele da di e pra inu, a u tom trenutku tle se zatrese i bo mba eksplodira. Zatamnjenje. Kraj. Razume se, takav jedan film nikada nee biti sn imljen, ali ona je ionako bila biv i majstor za pisanje scenarija koji nikada nisu preneti na celuloidnu traku. Meutim, prie su i dalje navirale. Naprosto nije mogl a da se nae na nekom novom mestu, ili da sretne neka nova lica, a da ih ne dramat izuje. Nije suvi e pomno analizirala prie koje je njen um stvarao za svaku ulogu i scenu, osim kada je... kao sada... bilo krajnje oigledno da je to bilo neizbe no. P o svoj prilici utroba joj je govorila da je Palomo Gaj grad koji e jednog dana od leteti u vazduh. Umela je savr eno da se orijenti e. Prona la je kuu u kojoj je stanovala Elen N gijen nijednom ne zalutav i. ena koja je otvorila vrata izgledala je tako ne no da se Tesla jedva usudila da apue, ni ne pomisliv i da poku a da iz nje izvue bilo ta indiskr etno. Samo je najjednostavnijim reima iznela injenice: da je do la na Griloov zahtev jer je on zaradio grip. "Ne brinite, pre ivee", ree ona, kada se na Eleninom licu pojavio zabrinuti izraz. "Samo sam do la da vam javim za to nee moi da doe do vas." "Uite, molim vas", ree Elen. Tesla se opirala. Nije bila raspolo ena da slu a neku krhku du icu. Ali toj eni se nije moglo rei ne. "Ne mogu da razgovaram na pragu", ree ona kada je zatvorila vrata. "A ne mogu ni Filipa dugo da ostavim samog. Vi e nemam telefon. Morala sam da se poslu im kom ijinim da pozovem gospodina Griloa. Da li biste mu preneli poruku?" "Svakako", ree Tesla, razmi ljajui: ako se radi o ljubavnom pismu zavr ie u ubre tu. Ngijenova je bila Griloov tip, znala je. Slatka i enstvena, blagog glasa. Sve u svemu, potpuno razliita od nje. Zarazno dete sedelo je na sofi. "Gospodin Grilo ima grip", ree mu majka. "Da li bi mu poslao neki svoj cr te , da br e ozdravi?" Deak ode do spavae sobe, pru iv i Elen priliku da preda poruku. "Hoete li mu rei da su se stvari izmenile u Kuniu?" ree Elen. "Izmenile u Kuniu", ponovi Tesla. " ta to tano znai?" "Odr ae komemoraciju Badiju u njegovoj kui. Gospodin Grilo e razumeti. Roel, n jegova ena, poslala je ofera. Pozvala me da pomognem." " ta Grilo treba da preduzme s tim u vezi?" "Moram znati da li mu treba pozivnica." "Mislim da je odgovor da. Kada e to biti?" "Sutra uvee." "Kratak je rok." "Ljudi e doi zbog Badija", ree Elen. "Bio je omiljen." "Srekovi", primeti Tesla. "Znai, ako Grilo eli da stupi u vezu s vama, mo e va s nazvati kod Vensa?" "Ne. Ne sme me tamo zvati. Recite mu da ostavi poruku kod kom ije. Gospodi na Fulmera. On e uvati Filipa." "Fulmer. U redu. Upamtila sam." Nisu imale vi e ta da ka u jedna drugoj. Tesla je primila crte od bolesnika ko ji je trebalo da odnese Grilou, zajedno sa eljama za brzo ozdravljenje od majke i sina, a zatim je krenula nazad, izmi ljajui putem prie.

IX "Vilijame?" Na vezi je konano bio Spilmont. Deca se vi e nisu smejala u pozadini. Spust ilo se vee, sunce je za lo i sigurno im je bilo hladno da se i dalje igraju oko prs kalice za polivanje travnjaka. "Nemam mnogo vremena", ree on. "Dovoljno sam ga ve danas popodne protraio." "Molim?" ree Vilijam. A on je proveo popodne u mahnitom i ekivanju. "Reci mi ." "im si ti oti ao, uputio sam se do Proplanka Divlje Tre nje." "I?" "I ni ta, momak. orak. Mesto je napu teno i liio sam na magarca, onako priprav an na sam Bog zna ta. Prepostavljam da ti je to i bila namera, jesam li u pravu?" "Ne, Oskare. Sve si pogre no razumeo." "Samo jednom, momak. Samo jednom prihvatam alu, jasno? Neu da bilo ko ka e k ako nemam smisla za alu." "To nije bila nikakva ala." "Na trenutak si me stvarno dobio, da zna ? Trebalo bi da pi e knjige, a ne da se bavi prodajom nekretnina." "Tamo nije bilo nigde nikoga? Nikakvog traga? Jesi li pogledao u bazen?" "Mani me se, ovee!" ree Spilmont. "Da, nigde nikoga. Ni u bazenu; ni u kui; ni u gara i. Nigde ive du e." "Znai da su utekli. Zbrisali su pre tvog dolaska. Samo ne shvatam kako. T omi-Rej je kazao da D af ne voli..." "Dosta!" povika Spilmont. "I bez tebe imam dosta ludaka u bloku. Saberi se, molim te? I ne poku avaj isti tos da izvede sa nekim drugim od momaka, Vite. Upo zoreni su, shvata ? Kao to rekoh: jednom je dovoljno!" Spilmont je bez pozdrava okonao razgovor, ostaviv i Vilijama da celih pola minuta slu a znak da je veza prekinuta, pre nego to mu je slu alica skliznula iz ake. "Ko bi pomislio?" izgovori D af, milujui najnovijeg tienika. "Strah se mo e nai na najneobinijim mestima." "Daj mi je malo", zatra i Tomi-Rej. "Smatraj je svojom", odvrati D af, dozvoliv i mladiu da uzme teratu iz njegov og naruja. "Ono to pripada tebi pripada i meni." "Ne lii mnogo na Spilmonta." "Oh, lii i te kako", ree D af. "Nikada nisam video verniji portret nekog ovek a. Ovo je njegov koren. Njegovo jezgro. Strah ini oveka onim to jeste." "Je li to tano?" "Ono to se noas eta tamo napolju, i naziva sebe Spilmontom, samo je ljuska. Talog." Dok je to govorio, uputio se ka prozoru i razmaknuo draperije. Terate ko je su mu se ulagivale dok je Vilijam bio u poseti bile su mu za petama. On ih utn u. One se s po tovanjem povuko e da bi upuzale u njegovu senku im im je okrenuo lea. "Sunce samo to nije za lo", ree on. "Treba da krenemo. Fleer je ve u Gaju." "Stvarno?" "Oh da. Pojavio se usred popodneva." "Otkud zna ?" "Nemogue je mrzeti nekoga kao to ja mrzim Fleera i ne znati gde se nalazi." "Idemo li onda da ga ubijemo?" "Kada budemo imali dovoljno ubica", odvrati D af. "Ne elim da se ponovi gre k a kao sa gospodinom Vitom." "Prvo da pokupim D o-Bet." "emu?" upita D af. "Nije nam potrebna." Tomi-Rej baci Spilmontovu teratu na pod. "Meni je potrebna", ree on. "To je isto platonski, razume se." " ta to znai?" "Ironian sam, Tomi-Rej. Hou da ka em da ti eli njeno telo." Tomi-Rej je trenutak pre vakavao ovu misao. Zatim ree:

"Mo da." "Budi iskren." "Ne znam ta elim", glasio je odgovor, "ali prokleto dobro znam ta ne elim. N e elim da je taj jebeni Kac dodiruje. Ona nam je rod, je li tako? Ti si mi kazao da je to va no." D af klimnu. "Ume da bude vrlo ubedljiv", ree on. "Znai, idemo po nju?" upita Tomi-Rej. "Ako je to toliko va no", odvrati njegov otac. "Dobro, idemo po nju."

Kada je prvi put ugledao Palomo Gaj, Fleer je bio na ivici oaja. Pro ao je k roz mnogo slinih gradova tokom meseci dok je ratovao sa D afom; isplanirane zajedni ce sa svim moguim pogodnostima, li ene samo oseanja; mesta koja su ostavljala utisak ivotnosti, ali u kojima ga je, u stvari, bilo sasvim malo ili nimalo. Dvaput se na ao sateran u o ak u slinim vakuumima i umalo ga njegov neprijatelj nije uni tio. Iako nije bio sujeveran, ipak je uhvatio sebe kako se pita nee li trei put biti poguba n. D af je ovde ve uspeo da uspostavi mostobran, Fleer uop te u to nije sumnjao. Ovde mu nee biti te ko da pronae slabe i neza tiene du e koje je voleo da napada. Ali Fle ru, ije su se halucigenije raale iz bogatih i estokih sanjalakih ivota, ovaj grad, ul juljkan udobno u i samozadovoljstvom, nudio je malo nade za opstanak. Vi e bi sree ima o u kakvom getu ili ludnici, gde se ivelo na samoj ivici, nego u ovoj dobro navod njenoj pustopoljini. Ali nije imao izbora. Bez ljudskog agenta koji bi ga vodio, bio je primoran da zae meu te ljude poput psa, nju kajui u potrazi za kakvim sanjaro m. Prona ao je nekolicinu u oping centru, ali brzo je otpremljen kada je poku ao da i h uvue u razgovor. Iako je davao sve od sebe da deluje koliko toliko normalno, pr o lo je mnogo vremena od trenutka kada je prestao da bude ljudsko bie. Ljudi kojima je pri ao udno su zurili u njega kao da je prevideo neku pojedinost u svom izgledu tako da su bili u stanju da ispod povr ine nazru Nuncio. Kada bi ga ugledali, pov laili bi se. Jedno ili dvoje ostalo je u njegovoj blizini. Jedna starica koja je stajala malo podalje od njega i jednostavno se nasme ila svaki put kada bi pogleda o u njenom pravcu; dvoje dece koji su odustali od zurenja u radnju sa kunim ljubi mcima kako bi mu pri li i nastavili da zure u njega, sve dok ih majka nije pozvala . Ono to je uspeo da pokupi bilo je krajnje mr avo kao to se Fleer i pla io da e biti. N i sam D af ne bi bio u stanju da izabere bolje mesto za njihov konani obraun, da je mogao da bira. Ako je rat meu njima trebalo da se okona u Palomo Gaju... a Fleer je oseao da e jedan od njih dvojice ovde nestati... D af e bez sumnje biti pobednik. Kada se spustilo vee i oping centar ispraznio, oti ao je i on, nastaviv i da l uta praznim ulicama. Nije bilo pe aka. ak ni vlasnika pasa koji su svoje ljubimce i zveli u etnju. Znao je i za to. Ljudska sredina, koliko god snagom volje postizala da bude neosetljiva, nije mogla sasvim da potisne prisustvo nadnaravnih sila. St anovnici Gaja, iako nisu mogli svoj strah da iska u reima, znali su da njihov grad te noi opsedaju duhovi, pa su utekli pred televizore. Fleer je gotovo u svim kuama video svetlucanje televizijskih ekrana, zvuk je bio nenormalno pojaan, kao da su e leli da prigu e sve pesme koje bi noas mogle napolju da zapevaju sirene. Nji ui se u z agrljaju domaina kvizova i kraljica sapunskih opera, sitni umovi Gaja bili su ulj uljkani u nevini san, ostaviv i stvorenje koje je moglo da ih spasi istrebljenja n a ulici, samo. X 1. Gledajui sa ugla ulice, dok je sumrak prerastao u no, Haui ugleda oveka, za koga e kasnije saznati da je pastor, kako prilazi kui MekGirovih, najavljuje se k roz zatvorena vrata i... posle izvesne pauze koja je bila neophodna da se otkljua ju i odmandale vrata... biva propu ten u svetili te. Druga slina diverzija nee se noas ukazati, podozrevao je on. Ovo je bila izuzetna prilika da promakne pored majke u vara i stigne do D o-Bet. Pre ao je preko ulice, prethodno proveriv i da niko ne dolaz i ni iz jednog pravca. Nije trebalo da se pla i. Ulica je bila neuobiajeno tiha. Bu ka je dopirala iz kua: zvuk televizora bio je u toj meri pojaan da je mogao da raz

abere devet kanala dok je ekao; pevu io je teme, smejao se na toseve. I tako je nepr imeen skliznuo do kue, preskoio ogradu i krenuo prolazom do stra njeg dvori ta. U tom t renutku upalilo se svetlo u kuhinji. Povukao se od prozora. Meutim, nije u la gospoa MekGir, ve D o-Bet. Poela je poslu no da priprema veeru za majinog gosta. Posmatrao ju je opinjen. Obavljajui taj svakodnevni posao u jednostavnoj, tamnoj haljini, osvet ljena neonskom svetlo u, ipak je predstavljala ne to najneobinije to je ikada video. Ka da je pri la prozoru, da opere paradajz ispod esme, on je izi ao iz zaklona. Primetil a je neko kretanje i podigla pogled. Prst mu je ve bio na usnama, dajui joj znak d a uti. Mahnula mu je da ode... lice joj je izra avalo paniku. U poslednjem trenutku ju je poslu ao, jer se njena majka ve u narednom pojavila na kuhinjskim vratima. I zmenjale su nekoliko rei, koje Haui nije razumeo, a onda se gospoa MekGir vratila u salon. D o-Bet pogleda preko ramena da se uveri da je majka oti la, zatim prie stra n jim vratima i oprezno ih odmandali. Meutim, odbila je da ih dovoljno otvori kako bi ga propustila. Umesto toga, prislonila je lice uz pukotinu i pro aputala: "Ne bi trebalo da bude ovde." "Ali sam tu", odvrati on. "I tebi je drago zbog toga." "Ne, nije." "Trebalo bi da jeste. Imam vesti. Divne vesti. Izii." "Ne mogu", pro aputa ona. "Govori ti e." "Moramo porazgovarati. Radi se o ivotu ili smrti. Ne... radi se o neem va ni jem od ivota i smrti." " ta ti se to dogodilo?" upita ona. "Pogledaj aku." Samo je povr no uspeo da oisti aku, jer je bio gadljiv i nije mogao sebe da natera da izvadi parie kore iz mesa. "I to je deo toga", odvrati on. "Ako nee da izie , pusti mene da uem." "Ne mogu." "Molim te. Pusti me unutra." Da li je smek ala videv i ranu ili zbog njegovih rei? Bilo kako bilo, otvoril a je vrata. Krenuo je da je zagrli, ali ona odmahnu glavom s takvim u asom na licu da se on povue. "Idi gore", ree ona, ak ni apatom, ve ustima oblikujui rei. "Kuda?" odvrati on pitanjem. "Druga vrata levo", izgovori ona, morajui malo da povisi glas. "Moja soba . Ru iasta vrata. Saekaj da im odnesem hranu." Toliko je eleo da je poljubi. Ali ipak ju je pustio da nastavi s poslom. Letimice ga pogledav i, uputila se u salon. Haui zau izraze dobrodo lice koje je uput ila posetiocu, i on ih shvati kao znak da mugne iz kuhinje. Na trenutak se na ao u opasnosti... jer su ga mogli videti kroz vrata salona... kada je zastao pre nego to je prona ao stepeni te. A onda je krenuo gore, nadajui se da e razgovor prikriti zv uk njegovih koraka. Izgleda je jeste. Nije bilo promene u ritmu razgovora. Stiga o je do ru iastih vrata i sklonio se iza njih bez ikakvih neprilika. Spavaa soba D o-Bet! Nije se usuivao ni da se nada da e stajati ovde, meu ovim slezovim bojama, gledajui mesto na kome je spavala, pe kir koji je koristila za tu i ranje, njen donji ve . Kada se konano popela i u la iza njegovih lea, oseao se poput lo pova uhvaenog u krai. Shvatila je da se stidi i oboje su pocrveneli, izbegavajui da se pogledaju. "Nered je", ree ona ne no. "U redu je", odvrati on. "Nisi me oekivala." "Ne." Nije po la da ga zagrli. Nije se ak ni osmehnula. "Mama bi pobesnela da zna da si ovde. Sve vreme... dok je govorila da se u Gaju dogaaju u asne stvari. .. bila je u pravu. Jedna od njih je sino do la ovamo, Haui. Do la je po mene i TomiReja." "D af." "Zna za njega?" "Ne to je do lo i po mene. Ne ba do lo, pre bi se moglo rei da me je pozvalo. Im e mu je Fleer. Ka e da mi je otac." "Veruje li mu?" "Da", odvrati Haui. "Verujem mu." Oi D o-Bet poe e da se pune suzama. "Ne plai", ree on. "Zar ne shvata ta to sve ai? Nismo brat i sestra. Ono to nam se dogaa je u redu."

"Zbog toga to smo bili zajedno do lo je do svega ovoga", odvrati ona. "Zar ti to nije jasno? Da se nismo sreli..." "Ali jesmo." "Da se nismo sreli nikada ne bi izi li odakle su ve izi li." "Zar nije bolje to sad znamo istinu o njima... o nama? Ne dajem ni prebij ene pare za taj njihov prokleti rat. I neu dozvoliti da nas rastavi." Ispru io je ruku ka njoj i uhvatio je za desnu aku svojom zdravom levom. Ni je se opirala, ve mu je dopustila da je ne no privue. "Moramo otii iz Palomo Gaja", r ee on. "I to zajedno. Moramo otii negde gde nas ne mogu pronai." "A ta e biti sa mamom? Tomi-Rej je izgubljen, Haui. Sama je to kazala. Tak o ostajem samo ja da se brinem o njoj." "Od kakve e joj biti koristi ako te se D af dokopa?" stade da se raspravlja Haui. "Ako sada odemo, na i oevi nee imati oko ega da se bore." "Ne bore se oni samo oko nas", podseti ga D o-Bet. "Ne, u pravu si", slo i se on, prisetiv i se onoga to je saznao od Fleera. "Ra di se o mestu zvanom Su tina." Stegnuo ju je jae. "Ti i ja smo bili tamo. To jest, gotovo smo stigli do tamo. elim da zavr im to putovanje..." "Ne razumem." "Razumee . Kada poemo tano emo znati na kakav put smo se uputili. Bie to kao sa n buenja." Pade mu na pamet da nijednom nije zastao niti zamucao dok je o tome go vorio. "Trebalo bi da se mrzimo, zna ? To je bio njihov plan... Fleerov i D afov... k ako bismo nastavili rat. Samo mi to neemo uiniti." Osmehnula se po prvi put: "Ne, neemo", ree ona. "Obeava ?" "Obeavam." "Volim te, D o-Bet." "Haui..." "Nisi me zaustavila na vreme. Rekao sam." Iznenada ga je poljubila, slatko i kratko je prislonila svoje usne na nj egove, ali on joj vi e nije dozvolio da ih odvoji, razdvojio joj je usne jezikom, koji bi u tom trenutku otvorio i sef da je u njemu bio zatvoren ukus njenih usta . Privila se uz njega estinom koja je bila ravna njegovoj, zubi su im se dodirnul i, jezici isprepleli. Levom akom, kojom ga je zagrlila, prona la je njegovu povreenu desnu i privu kla je k sebi. Oseao je mekou njenih grudi kroz ednu haljinu i pored ukoenih prstiju . Poeo je da petlja oko dugmadi na njenom okovratniku, uspev i da otkopa dovoljan br oj kako bi uvukao aku i njegovo meso srelo njeno. Osmehnula se nadohvat njegovih usana, i njena aka, koja ga je dovela do mesta gde e mu biti najbolje, skliznu ka prednjem delu njegovih farmerki. Poeo je da mu se di e im je ugledao njen krevet, al i je splasnuo, pod kontrolom nerava. Ali njen dodir, i njeni poljupci, koji su s e sada pretvorili u nerazdvojivo jedinstvo usana, ponovo ga uzbudi e. " elim da budem go", ree on. Odvojila je svoje usne od njegovih. "A oni su dole?" primeti ona. "Zabavljeni su sobom, nije li tako?" "Znaju da priaju satima." "Bie nam potrebni sati", pro aputa on. "Ima li kakvu... za titu?" "Ne moramo ii do kraja. elim samo da se dodirujemo kako treba. Ko om o ko u." Nije izgledala ba ubeena dok se odvajala od njega, meutim, njeni postupci s u opovrgli izraz lica, jer je nastavila da otkopava haljinu. On je poeo da skida s ako i majicu; a zatim je do ao na red gotovo nemogu zadatak da otkopa kai samo jednom rukom. Pomogla mu je i otkopala ga umesto njega. "Zagu ljivo je ovde", primeti on. "Mogu li da otvorim prozor?" "Mama je sve zatvorila. Da ne ue avo." "Ve je u ao", na ali se on. Ona podi e pogled, haljina joj je bila otkopana, grudi razotkrivene. "Ne govori tako", opomenu ga ona. Instinktivno je podigla ruke da pokrij e svoju nagost.

"Ne misli valjda da sam ja avo", ree on. A zatim: "... ne misli , valjda?" "Ne znam da li bilo ta to je u toj meri... meri..." "Ka i do kraja." "...u toj meri zabranjeno... mo e biti dobro za moju du u", odvrati ona kraj nje ozbiljno. "Videe ", ree on, krenuv i ka njoj. "Obeavam ti. Videe ." "Mislim da bi trebalo da porazgovaram sa D o-Bet", ree pastor D on. Nije mu p adalo na pamet da ismeje MekGirovu po to mu je ispriala o tome kako ju je pre tolik o godina silovala neka zver i kako je sada do la po svog sina. Jedno je bilo vlada ti apstrakcijama (time je privlaio ene vernike u gomilama) ali kada bi razgovor sk renuo u ludilo, on bi se diplomatski povlaio. Gospoa MekGir je oigledno bila na sam oj ivici nervnog sloma. Bila mu je potrebna pratilja, ili e ona poeti da izmi lja sv u silu vruih gluposti. To se i ranije dogaalo. Ne bi on bio prvi Bo ji ovek koji bi p ao kao rtva ene u odreenim godinama. "Ne elim da D o-Bet razmi lja o ovome vi e nego do sada", glasio je odgovor. "T o stvorenje koje ju je napravilo u meni..." "Njen je otac bio ovek, gospoo MekGir." "Znam ja to", ree ona, sasvim svesna snishodljivosti u njegovom glasu. "A li ljudi su sazdani od mesa i duha." "Svakako." "ovek je stvorio njeno telo. Ali ko je oblikovao njen duh?" "Bog na nebesima", odvrati on, zahvalan za ovaj povratak na bezbednije t lo. "On je stvorio i njeno telo, pomou oveka koga ste izabrali. Budi stoga savr en, onako kao tvoj Otac koji je na nebu." "Nije to bio Bog", odvrati D ojs. "Znam da nije. D af je daleko od Boga. Tre balo bi da ga vidite. Onda bi vam sve bilo jasno." "Ako postoji, znai da je ljudsko bie, gospoo MekGir. I mislim da bi trebalo da razgovaram sa D o-Bet o njegovoj poseti. Ako je zaista bio ovde." "Bio je ovde!" ree ona, sve nervoznija. On ustade ne bi li svoj rukav oslobodio ludarine ake. "Siguran sam da e D o-Bet imati ta da mi ka e..." ree on, povukav i se jedan kora k. "Za to je ne bih pozvao?" "Ne verujete mi", ree D ojs. Samo to nije poela da vie; i plae. "Verujem! Ali zaista... dopustite mi da na trenutak porazgovaram sa D o-Be t. Je li ona gore? Mislim da jeste. D o-Bet! Jesi li gore? D o-Bet?" " ta li on hoe?" upita ona, prekinuv i njihove poljupce. "Ne obraaj pa nju", ree Haui. "A ta ako doe da me tra i?" Ona sede i prebaci noge preko ivice kreveta, oslu kujui da li se uju pastoro vi koraci na stepeni tu. Haui osloni lice o njena lea i gurnu aku pod njenu ruku... nai av i na kap znoja... i ne no joj doirnu grudi. Uzdahnula je tiho, gotovo u agoniji . "Ne smemo..." promrmlja ona. "Nee on ui." "ujem ga." "Ne." "ujem", prosikta ona. Ponovo se zauo poziv odozdo: "D o-Bet! eleo bih da popriam s tobom. I majka bi volela." "Moram da se obuem", ree ona. Sagnula se da dohvati odeu. Hauievim umom proe jedna prijatna perverzna misao dok ju je posmatrao: ba bi mu se dopalo da u urbi navue njegov donji ve umesto svoga, i vice versa. Da gurne svoj kurac u prostor po sveen njenoj piki, koji bi na tom mestu ostavio trag svog mirisa i vlage, i da bi ga to odr alo ovakvim... suvi e tvrdim za zadovoljstvo... do sudnjeg dana. Zar ne bi izgledala seksi u njegovim gaama iza ijeg lica bi se krio njen pr orez? Naredni put, obea on sam sebi. Od sada pa nadalje nema oklevanja. Pustila j e desperadosa u svoj krevet. Iako su samo le ali jedno pored drugog, taj je poziv promenio sve meu njima. Iako je bio razoaran to je vidi kako se ponovo oblai ubrzo p

o to su se skinuli, bie mu dovoljan suvenir i to to su zajedno bili nagi. Dohvatio je farmerke i majicu i poeo da ih navlai, posmatrajui nju kako pos matra njega dok je oblaio ma inu. Zaustavio se kod te misli i preoblikovao je. Kost i ko a koje je naseljava o nisu bili nikakva ma ina. Bilo je to telo, i bilo je krhko. Bolela ga je aka; bol ela ga je ona stvar koliko je bila tvrda; bolelo ga je srce, ili je bar usled ne ke te ine u grudima imao utisak da ga boli srce. Bio je suvi e ne an da bi bio ma ina; i suvi e voljen. Prestala je na trenutak da radi ono to je radila i zagledala se prema pro zoru. "Jesi li uo?" upita ona. "Ne. ta?" "Neko dozivanje." "Pastor?" Ona odmahnu glavom, shvativ i da glas koji je ula (koji je i dalje ula) ne d opire spolja, ili iz sobe, ve iz njene glave. "D af", izgovori ona. Pastor D on ode do sudopere, usta su mu se osu ila od uveravanja, dohvati a u z a vodu, pusti vodu da tee dok se nije propisno rashladila, napuni a u i ispi. Bilo j e gotovo deset sati. Vreme da okona ovu posetu, video kerku ili ne. Dosta mu je bi lo pria o tamnoj strani ljudske du e za nedelju dana. Prosuv i ostatak vode, on podi e pogled i ugleda svoj odraz u staklu. Dok se divio sam sebi, napolju se ne to pomer ilo u mraku. Spustio je a u u sudoperu. Ona stade da se kotrlja napred-nazad po svo m obodu. "Pastore?" D ojs MekGir se pojavila iza njega. "Sve je u redu", izgovori on, ne znajui koga je od njih dvoje eleo da ute i. ena mu se obratila sa svojim poluuvrnutim fantazijama. On vrati pogled na prozor . "Uinilo mi se da sam video nekoga u dvori tu", ree on. "Ali nema nieg..." Tamo! Tamo! Neka bleda, nejasna gromada, kree se prema kui. "Ne, nije", ree on. "Nije ta?" "Nije u redu", odvrati on, povukav i se za korak od sudopere. "Uop te nije u redu." "Vratio se", ree D ojs. Poslednja stvar na celom svetu koju je eleo da ka e bilo je da, i zato je p oku ao da ouva svoj mir, odmakav i se samo jo jedan korak od prozora, a zatim jo dva ko raka, odmahujui glavom u znak neodobravanja. Ono je videlo njegov prkos. On je vi deo da je videlo. Sa eljom da to pre ubije njegovu nadu iznenada je izi lo iz senki, i obelodanilo svoje prisustvo. "Svemogui Bo e", izusti on. " ta je to?" Iza sebe je uo MekGirovu kako poinje da se moli. Nije to bila nijedna pozn ata molitva (ko je mogao da napi e molitvu koja bi ovo predvidela?) ve bujica usrdn ih molbi. "Isuse pomozi nam! Gospode, pomozi nam! Spasi nas Satane! Spasi nas neast ivog!" "Slu aj!" ree D o-Bet. "To je mama." "ujem." "Ne to nije u redu!" Kada je krenula preko sobe Haui ju je pretekao i oslonio se leima o vrata . "Samo se moli." "Nikada tako." "Poljubi me." "Haui?" "Ako se moli, znai da je zauzeta. Ako je zauzeta, mo e da saeka. Ja ne mogu. Ja nemam molitve, D o-Bet. Ja imam samo tebe." Ova bujica rei ga je zapanjila jo do k su mu nadolazile. "Poljubi me, D o-Bet."

Dok se naginjala da ga poljubi, dole se zatresao jedan od prozora i mami n gost je tako kriknuo da je D o-Bet odgurnula Hauija u stranu i otvorila vrata. "Mama!" povika ona. "Mama!" Ponekad ovek nije u pravu. Po to se raa u neznanju, to je neizbe no. Ali da ne stane zbog tog neznanja, i to na brutalan nain, inilo se nepravednim. Pipajui krvav o lice i pola tuceta slinih povreda, pastor D on je puzao preko kuhinje ne bi li to je mogue dalje utekao od razbijenog prozora... i onoga to ga je razbilo... to dalje , dokle god drhtavi udovi budu u stanju da ga odnesu. Kako je mogue da je dospeo u tako beznade an kripac kao to je bio ovaj? ivot mu nije bio potpuno bezgre an, ali da leko od toga da su mu gresi bili veliki, i on je platio Gospodu ono to mu pripada . Poseivao je siroie i udovice i te io ih u njihovom bolu onako kako su to jevanelja n alagala, davao je sve od sebe da ga svet ne primeti. A demoni su ipak do li. uo ih je iako su mu oi bile sklopljene. Mno tvo njihovih nogu pravilo je buku dok su se p eli preko sudopere i sudova nagomilanih pored nje. uo je njihova mokra tela kako pljuskaju po ploicama kada se plima koju su stvarala prelila na pod i kako prelaz e preko kuhinje, dok ih po uruje prilika koju je na trenutak video napolju (D af! D af !) koji je njima bio prekriven od glave do pete, poput kakvog pelara koji je isuv i e zaljubljen u svoj roj. MekGirova je prestala da se moli. Mo da je bila mrtva; nj ihova prva rtva. Mo da e se time zadovoljiti i njega preskoiti. Za tu je molitvu vred elo pronai rei. Molim te Gospode, stade on da mrmlja, trudei se da bude to manji. Mo lim te Gospode, neka me ne vide, neka me ne uju, i samo ti da uje moje molbe i zadr i na meni svoje oko koje opra ta. Svet bez kraja... Njegovu molbu prekinulo je divlje udaranje po stra njim vratima koje je na djaao glas Tomija-Reja, izgubljenog sina. "Mama? uje li me? Mama? Pusti me unutra, hoe li? Pusti me unutra i kunem se da u ih zaustaviti. Kunem se da hou. Samo me pusti unutra." Pastor D on je u znak odgovora uo jecaj MekGirove koji se zatim pretvorio, bez upozorenja, u zavijanje. Bila je iva; i besna. "Kako se usuuje !" zavri ta ona. "Kako se usuuje !" Toliko je bila glasna da je otvorio oi. Najezda demona kroz prozor je pre stala. To jest, prestali su da napreduju, mada se ta bleda struja i dalje kome ala . Antene su se lelujale, udovi se spremali za nova uputstva, oi iskakale na stabl jikama. Meu njima nije bilo niega to je podsealo na bilo ta njemu poznato; pa ipak ih je znao. Nije se usuivao da se zapita kako, ili odakle. "Otvori vrata, mama", ponovi Tomi-Rej. "Moram da vidim D o-Bet." "Ostavi nas na miru." "Moram je videti i ti me nee spreiti", besneo je Tomi-Rej. Zahtev je propra tio utiranjem vrata od koga je drvo poelo da se cepa. I reze i brava pomaknuti su sa svog mesta. Nastala je trenutna pauza. A onda je ne no otvorio vrata. Oi su mu d ivlje sijale; takav sjaj je pastor D on viao kod umiruih. Neka unutra nja svetlost ih je obasjavala. Do sada je to smatrao svetakim. Nije mogao ponovo da pogre i. Tomi-R ej prvo upravi pogled ka majci, koja je stajala na vratima kuhinje, prepreiv i se n a njima, a onda u njenog gosta. "Ima dru tvo, mama?" upita on. Pastor D on odmahnu glavom. "Vi imate vlast nad njom", ree mu Tomi-Rej. "Vas slu a. Recite joj da mi da D o-Bet, hoete li? Olak ajte nam svima." Pastor se okrenu prema D ojs MekGir: "Poslu ajte ga", ree on jednostavno. "Poslu ajte ga ili smo svi mrtvi." "Vidi , mama?" zau se glas Tomi-Reja. "To ti savetuje sveti ovek. On zna kad a je pobeen. Pozovi je da sie, mama, ili u se stra no razbesneti, a kada se razbesnim , onda se razbesne i tatini prijatelji. Pozovi je!" "Nema potrebe." Tomi-Rej se isceri kada zau sestrin glas; bila je to kombinacija sjajnih oiju i odu evljenog osmeha dovoljno ledena da i sam led od nje naui trik ili dva. "Tu li si", primeti on. Stajala je na vratima, iza majke. "Jesi li spremna da poe ?" upitao ju je utivo, i da ga je neko uo, pomislio b i da poziva devojku na prvi sastanak.

"Mora obeati da e ostaviti mamu na miru", ree D o- Bet. "Hou", odvrati Tomi-Rej, kao da ga je ta optu ba uvredila. "Ne elim da povre dim mamu. Ti to zna ." "Ako je ostavi na miru... poi u s tobom." Stigav i na pola stepeni ta, Haui je uo D o-Bet kako se pogaa, i u sebi izgovori o jedno bezglasno ne. Nije mogao da vidi kakve je u ase Tomi-Rej doveo sa sobom, a li ih je zato uo, stvarali su zvuke koji su se javljali u njegovoj glavi kada je imao ko mare: tupe, dahue zvuke. Nije pustio ma ti da se dovoljno razma e i izgovorenom tekstu pridoda slike; ionako e uskoro i sam videti istinu. Napravio je jo jedan ko rak niz stepenice, usredsrediv i misli na to kako da sprei Tomi-Reja da ukrade sest ru. Toliko se usredsredio na to da se nije potrudio da protumai zvuke koji su dop irali iz kuhinje. Meutim, kada se na ao u podno ju stepeni ta, imao je gotov plan. Bio je krajnje jednostavan. Prouzrokovae to vi e haosa u nadi da e pod njegovim okriljem D o-Bet i njena majka uspeti da uteknu na sigurno. Ako bude u prilici da u divljem trku zada Tomi-Reju udarac, to e predstavljati lag na torti; lag koji e mu doneti v eliko zadovoljstvo. S tom misli i sa takvom namerom na umu duboko je uvukao vazduh i zavio z a ugao. D o-Bet nije bila tamo. Kao ni Tomi-Rej; a ni u asi sa kojima je do ao ovamo. Vrata su bila otvorena u no, a sa licem na pragu le ala je mama, ispru enih ruku kao da je njena poslednja svesna misao bila da posegne za svojom decom. Haui joj prie , preko ploica koje su mu se lepile za bosa stopala. "Je li mrtva?" zapita neki hrapavi glas. Haui se okrenu. Pastor D on se ug urao izmeu zida i fri idera, skloniv i to je mogao dalje od pogleda svoju debelu guzic u. "Ne, nije", odvrati Haui, ne no okrenuv i gospou MekGir. "Na emu ima vama dost a da zahvali." " ta sam drugo mogao?" "To vi meni recite. Mislio sam da umete da se pogaate." Uputio se ka vrat ima. "Nemoj poi za njima, mome", ree pastor, "ostani ovde sa mnom." "Odveli su D o-Bet." "Koliko sam shvatio, i inae je ve bila napola njihova. avolova deca, ona i Tomi-Rej." Zar misli da sam ja avo? upitao ju je Haui pre pola sata. A sada je ona bi la prokleta na pakao; i to ni manje ni vi e nego iz usta vlastitog sve tenika. Da li je to znailo da su oboje uprljani? Ili se tu mo da nije radilo o grehu i nevinosti ; tami i svetlosti? Nisu li se oni mo da nekako nalazili izmeu krajnosti, na mestu rezervisanom za one koji se vole? Te su ga misli pohodile i nestale u trenu, ali bile su dovoljne da ga po krenu i nateraju da izie kroz vrata kako bi se suoio sa bilo im to se nalazilo napol ju u tami. "Sve ih pobij!" uo je kako urla onaj koji se pla i Boga. "Meu njima nema nij edne iste du e! Sve ih pobij!" To je razbesnelo Hauija, ali nije mogao da smisli nikakav odgovarajui odg ovor. U nedostatku razumnog odgovora on dreknu: "Jebi se", okrenuv i se prema vratima i krenu u potragu za D o-Bet. 2. Iz kuhinje je dopiralo dovoljno svetlosti da je mogao u glavnim crtama d a razabere geografiju dvori ta. Nazirao je zid od drvea koji je opasivao njegov per imetar, i zapu teni travnjak izmeu tog drvea i mesta na kome je on stajao. Kao ni un utra, ni ovde nije bilo ni traga ni od brata, ni od sestre, kao ni od sile koja je bacila pogled na oboje. Znajui da nema smisla gajiti nadu da e moi da iznenadi n eprijatelja, po to je izi ao iz dobro osvetljene unutra njosti sa vri teom kletvom na usn ama, nastavio je izvikujui ime D o- Bet to ga je grlo nosilo u nadi da e ona smoi glas a da mu odgovori. Meutim, odgovora nije bilo. Osim hora lajavih pasa, uznemirenih njegovim povicima. Samo lajte, pomisli on. Naterajte svoje gospodare da se pokr enu. Nije bio trenutak za gledanje kvizova. Ovde napolju u noi odvijala se drugaij a predstava. Misterije su hodale; zemlja se otvarala bljujui uda. Noas se na ulicam

a Palomo Gaja odvijala Velika i tajna predstava. Isti onaj vetar koji je prenosio lajanje pasa pokretao je i kro nje. Njiho vo piskutanje omelo je Hauija da razabere zvuke koje je stvarala vojska, sve dok se nije malo udaljio od kue. A onda je iza sebe zauo hor koji je mrmljao i klepet ao. Okrenuo se na peti. Zid oko vrata kroz koja je upravo izi ao bio je prekriven debelim slojem ivih stvorenja. Krov koji se spu tao sa drugog sprata do prvog iznad kuhinje, takoe je bio njima prekriven. Po njemu su lutali vei oblici, koji su se gegali preko ploa od kriljca, ispu tajui grlene zvuke. Bili su suvi e visoko, tako da s vetlost nije dopirala do njih; predstavljali su samo siluete naspram neba na kom e nije bilo nijedne zvezde. Meu njima nije bilo ni D o-Bet ni Tomi-Reja. U celom to m klanu nije bilo ni jednog jedinog obrisa koji bi makar izdaleka podseao na ljud sko bie. Haui je upravo hteo da odvrati pogled od tog prizora, kada je zauo glas T omi-Reja iza sebe. "Kladim se da nikada nisi video ni ta slino, Kac", ree on. "Zna da nisam", odvrati Haui utivo, jer je oseao vrh no a prislonjen uz krsta . "Hajde, okreni se, samo polako", ree Tomi-Rej. "D af eli da popria s tobom." "I to malo podu e", zau se drugi glas. Bio je tih... jedva ne to glasniji od vetra u drveu... meutim, svaki slog bi o je jasan i muziki oblikovan. "Moj sin smatra da bi trebalo da te ubijemo, Kac. Ka e da osea miris svoje sestre na tebi. Bog mi je svedok da nisam siguran treba li braa uop te da znaju kak o miri u njihove sestre, ali pretpostavljam da sam ja staromodan. Ovaj milenijum j e ve suvi e odmakao da bismo pravili neku frku oko incesta. Ti, van svake sumnje, i ma neko mi ljenje o tome." Haui se okrenuo i ugledao D afa gde stoji na nekoliko jardi iza Tomi-Reja. Posle svega onoga to mu je Fleer ispriao o tom oveku, oekivao je kakvog vojnog zapov ednika. Ali otac njegovog neprijatelja nije delovao nimalo upeatljivo. Liio je na nekog napola propalog plemia. Neuredna brada prekrivala mu je sna ne, upeatljive crt e lica; njegovo dr anje odra avalo je veliki umor koji je jedva prikrivao. Za grudi mu se dr ala jedna od terata; ekinjava stvarica koja je delovala daleko groznije od samog D afa. " ta ree, Kac?" "Ni ta nisam rekao." "O tome kako je strast Tomi-Reja prema roenoj sestri vredna sa aljenja i ne prirodna. Ili ti mo da smatra da smo svi mi neprirodni? Ti. Ja. Oni. Pretpostavljam da bi nas sve spalili u Salemu. Bilo kako bilo... on jedva eka da ti uini ne to na ao . Mnogo pria o kastraciji." im je uo te rei, Tomi-Rej spusti o tricu no a nekoliko ina, od Hauijevog stomaka do njegovih prepona. "Reci mu", kaza D af. "Kako bi voleo da ga isee ." Tomi-Rej se isceri. "Dopusti mi da to i uinim", primeti on. "Vidi ?" ree D af. "Moram da upotrebim sav svoj roditeljski autoritet da ga d r im na uzdi. Evo ta u uiniti, Kac. Dau ti malu prednost. Oslobodiu te da vidim da li j e Fleerov izdanak dorastao mome. Nisi poznavao svog oca pre no to je uzeo Nuncio. Preostaje ti da se nada da je bio dobar trka, a?" Cerenje Tomi-Reja pretvorilo se u smeh; o tricu no a prislonio je uz Hauijeve farmerke. "A kako bi imao ime da se zab avlja ..." Na te rei, Tomi-Rej dohvati Hauija i okrenu ga, izvue majicu svog zatvoren ika iz farmerki i raspara je celom du inom, ogoliv i mu lea. Prsti Tomi-Reja, hitri i vla ni, krenu e i levo i desno od Hauijeve kime, sledei liniju njegovih rebara. Haui se strese, i izvi lea ne bi li izbegao dodir. im je to uinio, dodiri su stali da se umno avaju dok ih nije bilo suvi e da bi poticali od prstiju; s obe strane kao da i h je bilo desetak i vi e, i tako su ga vrsto stezali da mu je ko a pucala. Haui baci pogled preko ramena, taman na vreme da vidi kako ne to belo, sas tavljeno od mnogo zglobova, tanko poput olovke i bodljikavo, zariva svoj vrh u n jegovo meso. On viknu i okrenu se, jer je odvratnost nadjaala strah od no a koji je dr ao Tomi-Rej. D af ga je posmatrao. Ruke su mu bile prazne. Ona stvar koju je do malopre dr ao sada je bila na Hauijevim leima. Oseao je njen hladni abdomen na svojo

j kimi; delovi njenih usta sisali su mu potiljak. "Skidaj to sa mene!" ree on D afu. "Skidaj to sranje sa mene!" Tomi-Rej stade da tap e Hauiju koji se vrteo poput psa koji ima buvu u rep u. "Bri i, ovee, bri i!" vikao je on. "Ne bih to poku ao da sam na tvom mestu", primeti D af. Pre nego to je Haui stigao da se zapita za to, dobio je odgovor. Stvorenje ga je sna no ugrizlo za vrat. Vrisnuo je i pao na kolena. Njegov bolni uzvik izazv ao je kljocanje i mrmljanje kod onih na krovu i kuhinjskom zidu. U agoniji bola, Haui se ponovo okrenu prema D afu. Plemi je dopustio da mu se crte lica razvodne; t a stvar sa glavom fetusa koja se krila iza lica bila je ogromna i sijala je. Ima o je na raspolaganju samo trenutak da je osmotri pre nego to su do njega doprli j ecaji D o-Bet i pogled mu odlutao prema drveu, gde ju je Tomi-Rej vrsto dr ao. I nju j e video tek na tren (njene vla ne oi, otvorena usta). A onda je usled bola u vratu sklopio oi, i kada ih je ponovo otvorio, ona, Tomi-Rej i njihov neroeni otac su ne stali. On ustade. D afova vojska se ustalasala. Oni koji su se nalazili najni e na zidu padali su na tle, za njima su krenuli oni koji su bili vi e, to se sve odvija lo takvom brzinom da su bataljoni uskoro obrazovali tri-etiri reda na travnjaku. Neki su se iskobeljali iz gu ve i krenuli prema Hauiju, slu ei se onim pogonskim sred stvom koje su posedovali. Vea stvorenja su skakala sa krova da se pridru e poteri. I ona mala prednost koju mu je D af ponudio osipala se iz sekunde u sekundu dok je odugovlaio da krene, tako da je Haui na kraju teturavo potrao prema ulici. Fleer je osetio deakov u as i gnu anje sasvim jasno, ali se potrudio da to sme tne s uma. Haui je odbacio oca kako bi mogao da poe u potragu za D afovim kukavnim potomkom, van svake sumnje zaslepljen pukim izgledom. Ako je sada trpeo posledic e tog svog kaprica, onda je to bila njegova stvar, i neka sam s njom izie na kraj . Ako pre ivi, mo da e postati mudriji. Ako ne, onda e se njegov ivot, iju svrhu je odba cio onog trenutka kada je okrenuo lea svom tvorcu, bedno skonati isto kao i Fleerov i u tome e biti izvesne pravde. Te ke misli, ali Fleer se trudio koliko je mogao da ostane usredsreen na nji h, prizivajui sliku sinovljevog odraza svaki put kada bi osetio deakov bol. Meutim, to nije bilo dovoljno. Koliko god da se trudio da izbri e Hauijeve u ase, oni su za htevali da ih saslu a, i on na kraju nije imao izbora, morao je da ih pusti unutra . U izvesnom smislu oni su upotpunili ovu no oaja i trebalo ih je prigrliti. On i njegovo dete su preplitali delie stvarajui ustrojstvo poraza i neuspeha. Pozvao je deaka: Hauardehauardehauardehau... uputio mu je isti poziv kao i prvi put dok s e dizao iz stene. Hauardehauardehauardehau... Ritmiki je slao poruku, poput svetionika. U nadi da njegov sin nije suvi e slab da bi ga uo, on je pa nju ponovo usmerio na zavr nicu. Po to se D afova pobeda ve naz irala, njemu je preostao jo jedan poslednji gambit, delenje za koje je znao da pr edstavlja za njega suvi e veliko isku enje, jer je bio svestan jaine svoje elje da se preobrazi. Svih ovih godina to je za njega bilo pravo muenje, jer je moralno bio primoran da ostane na ovom nivou bivstvovanja u nadi da e uni titi zlo kome je pomo gao da nastane, a nijedan sat nije pro ao da nije mislio na beg. Toliko je eleo da se oslobodi ovog sveta i njegovih besmislica; da se oslobodi ove anatomije i pos egne, kao to iler ree za sve umetnosti, u stanje muzike. Zar je mogue da je sazrelo vreme da se prepusti tom instinktu; Fleer se takoe nadao da e u poslednjim trenucim a ivota zgrabiti deli pobede iz gotovo neizbe nog poraza? Ako to eli, morae dobro sve da isplanira, kako metod svog otpremanja tako i arenu gde e se to dogoditi. Za pl eme koje je naseljavalo Palomo Gaj nee biti reprize. Ako on, njihov odbaeni aman, u mre neprimeeno, onda e vi e od nekoliko stotina du a biti izgubljeno. Poku avao je da ne razmi lja suvi e o posledicama D afovog trijumfa, znajui da bi oseanje odgovornosti moglo da ga ophrva. Ali sada, to se konani sukob vi e pribli avao , ipak natera sebe da se s tim suoi. ta bi znailo da D af obezbedi Umetnost za sebe, i zahvaljujui njoj stekne slobodan pristup do Su tine? Kao prvo, bie koje nije proi eno strogim merama samo- discipline vladae mestom

uvanim od svega osim od onog to je proi eno i savr eno. Fleer nije ba najbolje razumeo je to Su tina (mo da to nijedno ljudsko bie nije moglo da shvati), ali bio je ubeen da e D af, koji je upotrebio Nuncio kako bi se na prevaru probio izvan svojih ogranien ja, tamo stvoriti pusto . San-more i njegovo ostrvo (mo da ostrva; uo je D afa kako je jednom kazao da postoje arhipelazi) ljudi su poseivali u tri odsudna trenutka, do k su jo nevini, na kraju ivota, i u ljubavi. Na obalama Efemerisa na kratko su se me ali sa apsolutima; viali prizore i uli prie koje e ih sauvati od ludila zbog suoenja sa ivotom. Tamo su na as spoznavali ustrojstvo i cilj; na tren su viali kontinuitet ; tamo se odvijala Predstava, Velika i tajna predstava, iji su stihovi i obred st varani za uspomenu. Ako to ostrvo treba da postane D afovo igrali te, teta e biti nepr ocenjiva. Ono to je predstavljalo tajnu, postae svima znano; ono to je bilo sveto, bie obesa eno; a ljudski, rod kome su putovanja u snove pomagala da ne zapadne u ludi lo, ostae neizleen. Fleera je muio jo jedan strah, o kome je te e razmi ljao jer je bio manje koher entan. On se odnosio na priu koju mu je D af prvi put ispriao kada se pojavio u Va ing tonu i ponudio mu sredstva da re i zagonetku Nuncia. Rekao mu je da postoji neki ov ek po imenu Kisun: aman koji je znao za Umetnost i njene moi, koga je D af konano pro na ao na mestu za koje je on tvrdio da predstavlja petlju u vremenu. Fleer ga je sa slu ao ne verujui ba mnogo u tu priu, ali dogaaji koji su potom usledili uzneli su se do takvih nesluenih visina da je ideja o postojanju Kisunove petlje sada predstav ljala pravu triariju. Fleer nije mogao znati kakvu ulogu je imao taj aman, koji je poku ao da izazove D afa da ga ubije, u velikoj shemi, ali instinkt mu je govorio da je sa tim nema sumnje gotovo. Kisun je bio poslednji pre iveli lan oala; reda uzvi en ih ljudskih bia koja su titila Umetnost od onih kao to je bio D af od vremena kada je homo sapiens poeo da sanja. Za to je onda dozvolio oveku poput D afa, koji je od poetk a vonjao na ambiciju, da dospe u Petlju? Za to se on uop te tamo krio? I ta se dogodi lo sa ostalim lanovima oala? Sada je bilo prekasno tragati za odgovorima na ta pitanja; ali eleo je da ih usadi jo u neiju glavu pored svoje. Jo e jednom, po poslednji put, poku ati da pre mosti provaliju izmeu sebe i svog potomka. Ako Hauard ne primi ova zapa anja, onda e se ona naprosto pretvoriti u ni tavilo kada on, Fleer, izie. To ga je vratilo na razmi ljanja o mranom poslu koji ga je ekao; metod i pos tavku. To mora biti prava pozori na predstava; spektakularni poslednji in koji e odv ui ljude iz Palomo Gaja od njihovih televizora, naterati ih da iziu na ulice irom o tvorenih oiju. Po to je odmerio nekoliko alternativa, izabrao je jednu i, nastaviv i da priziva sina k sebi, krenuo ka mestu svog konanog oslobaanja. Haui je uo Fleerove pozive dok je be ao pred D afovom vojskom, meutim, talasi p anike koji su ga zapljuskivali spreavali su ga da tano odredi mesto sa koga dolaze . Trao je naslepo, sa teratama za petama. Tek kada je osetio da je stekao dovoljn u prednost da malo predahne, njegova pometena ula primila su dovoljno jasno poziv , posle ega je mogao da promeni smer kretanja i krene za pozivima. Ni sam nije mo gao da poveruje da je u stanju tako brzo da tri; iako su ga plua bolela, istisnuo je iz njih dovoljno daha da sa nekoliko rei odgovori Fleeru. "ujem te", izgovorio je u trku, "ujem te. Oe... ujem te." XI 1. Tesla nije lagala. Nije bila nikakva bolniarka, ali je zato bila stra an ti ranin. Onog trenutka kada se Grilo probudio i video da se vratila jasno i glasno mu je rekla da mu savr eno pristaje da izigrava muenika u tuem krevetu. Ako eli da i zbegne kli e, trebalo bi da joj dozvoli da ga vrati u L. A. i odlo i njegovo bolesno telo tamo gde e mu miris vlastitog neopranog rublja doneti olak anje. "Neu da idem", pobuni se on. "Kakva korist od toga to si ovde, osim to pravi Abernatiju velike tro kove?" "I to je ne to za poetak." "Ne budi angrizav, Grilo." "Bolestan sam. Dozvoljeno mi je da budem angrizav. Konano, eka me pria."

"Bolje e je napisati kod kue nego ovde le ei u znoju i sa aljevajui samog sebe." "Mo da si u pravu." "Oh... da li je veliki ovek spreman na ustupak?" "Vraam se na dvadeset etiri asa. Da se malko priberem." "Zna li da mi lii na nekog trinaestogodi njaka", primeti Tesla mek im glasom. " Nikada te nisam ovakvog videla. Ba si nekako seksi. Dopada mi se kada si ranjiv." "Sada mi to ka e ." "Stara pria, stara pria. Pro lo je vreme kada bih za tebe dala i desnu ruku. .." "Sada?" "Najvi e to u da uinim bie da te odvedem kui." Gaj je mogao da predstavlja dekor za film o vremenu posle holokausta, ra zmi ljala je Tesla dok je vozila Griloa prema autoputu: ulice su bile potpuno praz ne. Uprkos svemu to joj je Grilo ispriao o onome to je video ili to je sumnjao da se ovde dogaa, ona je odlazila odavde baciv i tek letimian pogled. Zadr i tu misao. etrdesetek jardi ispred kola neki mladi se posrui pojavio iza o ka i potrao preko puta. Na suprotnom trotoaru noge su ga izdale. Pao je, i izgled a da nije mogao da ustane. Razdaljina je bila suvi e velika, a svetlost slaba tako da nije mogla da razabere u kakvom je stanju, ali oigledno je bio povreen. Telo m u je bilo nekako udnog oblika; imao je grbu ili je bilo naduveno. Nastavila je da vozi prema njemu. Grilo, kome je naredila da drema dok ne stignu u L.A., otvori oi. "Zar smo ve stigli?" "Onaj momak...", prozbori ona, klimnuv i u pravcu grbavca. "Pogledaj ga. I zgleda ak bolesniji i od tebe." Krajikom oka primetila je da se Grilo uspravio na sedi tu i zagledao kroz v etrobran. "Ima ne to na leima", promrmlja on. "Ne vidim dobro." Zaustavila je kola malo dalje od mesta na kome se mladi i dalje upirao da ustane; nije uspevao. Grilo je bio u pravu, sada je i ona videla. Zaista je ne to nosio na leima. "To je ranac", primeti ona. "Nipo to, Tesla", ree Grilo. Posegnuo je za kvakom. " ivo je. ta god da je, ivo je." "Ostani ovde", ree mu ona. " ali se?" Kada je gurnuo vrata... ve je i taj napor bio dovoljan da mu se zavrti u glavi... primetio je da Tesla pretura po odeljku za rukavice. " ta si izgubila?" "Kada je Ivona ubijena..." odvrati ona, gunajui dok je kopala po kr u "... z aklela sam se da nikada neu vi e izii iz kue nenaoru ana." " ta ka e ?" Izvukla je pi tolj. "I nikada nisam." "Zna li kako se time rukuje?" "Volela bih da ne znam", odvrati ona i izie iz kola. Grilo krenu za njom. Meutim, kola krenu e unazad niz blagu nizbrdicu. On se bacio preko sedi ta prema runo j konici, to je bilo vi e nego dovoljno da mu se u glavi stra no zavrti. Kada je poku ao da se podigne to ga je u mnogome podsetilo na putovanje na krilima droge: bio j e potpuno dezorijentisan. Na nekoliko jardi od mesta na kome se Grilo dr ao za vrata kola, ekajui da m u proe vrtoglavica, Tesla je ve gotovo stigla do deaka. I dalje je poku avao da ustan e. Rekla mu je da ustraje jo malo, da pomo sti e, meutim, on je u znak odgovora u nju uperio samo svoj uspanieni pogled. Imao je razloga za to. Grilo je bio u pravu. Ono to je ona smatrala za ranac zaista je bilo ivo. Bila je to neka vrsta ivotinje (ili mnogovrsna ivotinja). Bleskala je dok je udarala po njemu. " ta je ovo, do avola?" upita ona. Ovog puta je odgovorio; jeei je poku ao da je upozori. "Be i..." ula ga je kako ka e, "... oni... jure me..." Bacila je pogled na Griloa koji se i dalje dr ao za vrata kola, dok su mu

zubi cvokotali. Od njega nije mogla da oekuje pomo, a deakovo stanje se izgleda sve vi e pogor avalo. Svakim trzajem nogu parazita... a imao je toliko udova, i zglobov a, i oiju... lice mu se grilo. "...Be i..." zare a on na nju, "...molim te... u Bo je ime... dolaze." Okrenuo se teturavo i mirkajui pogledao iza sebe. Pratila je njegov pogled pun bola, niz ulicu iz koje je dohitao. I ugledala njegove progonioce. im ih je videla, za alila je to nije poslu ala njegov savet pre nego to je ukrstila s njim pogl ed, pre nego to joj je oduzeta sva nada da postupi kao farizej. Njegov problem sa da je bio i njen. Nije mogla da mu okrene lea. Njene oi... koje su se uile na stvar nosti... poku ale su da odbace lekciju koju su videle kako pristi e niz ulicu, ali n isu mogle. Nije imalo svrhe poricati u as. On je bio tu u svoj svojoj apsurdnosti: bleda, mrmljava plima koja je puzala prema njima. "Grilo!" povika ona. "Ulazi u kola!" Bleda vojska ju je ula i ubrzala. "Kola, Grilo, ulazi u ta jebena kola!" Videla je kako petlja oko vrata, jedva kontroli ui svoje pokrete. Pojedine manje zveri koje su prethodile plimi ve su hitale prema kolima, ostavljajui svojoj veoj brai da krenu za deakom. Bilo ih je dovoljno, i vi e nego dovoljno, da ih svo t roje rastave na sitne delie, zajedno sa kolima. Uprkos njihovom broju (izgleda da se nisu mogla nai ni dva ista), svi su oni imali samo jednu slepu, nepokolebljiv u nameru. Bili su uni tivai. Sagnula se i uhvatila deaka za ruku, izbegavajui to je bolje mogla zaporast e udove parazita. Videla je da ga suvi e vrsto dr i da bi se mogao odvojiti. Svaki po ku aj da ih razdvoji samo bi izazvao protivmere. "Ustani", nalo i mu ona. "Mo emo uspeti." "Ti idi", promrmlja on. Bio je potpuno smo den. "Ne", odvrati ona. "Oboje idemo. Bez junaenja. Oboje idemo." Osvrnula se na kola. Grilo se upravo spremao da zalupi vrata kada je pe ad ija poela da pristi e do kola i da skae po krovu i koljci. Jedan, veliine kakvog babun a, stao je da nasre na vetrobran. Drugi su povlaili ruku na vratima i poeli da uvlae e kinje kroz proreze izmeu prozora i njihovih okvira. "Mene ele", ree deak. "Ako krenemo, sledie nas?" upita Tesla. On klimnu. Podigav i ga na noge i prebaciv i mu desnu ruku preko ramena ( aka mu je bila gadno povreena, primetila je), opalila je jedan hitac u masu koja se p ribli avala... pogodiv i jednu od veih zveri, to je to nimalo nije usporilo... a zatim joj je okrenula lea i krenula, vukui deaka odatle. On poe da joj izdaje uputstva. "Niz Brdo", izusti on. "Za to?" " oping centar..." Ponovo: "Za to?" "Moj otac... je tamo." Nije se raspravljala. Samo se nadala da e otac, ko god bio, moi da im pru i bilo kakvu pomo, jer ako i uspeju da pobegnu ovoj vojsci, nee biti u stanju da se na kraju trke bore. Kada je zavila za naredni ugao, i deak ponovo poeo da mrmlja uputstva, zaul a je kako se vetrobran rasprskava. Nedaleko od drame koja se upravo odigravala, D af i Tomi-Rej, sa D o-Bet koj a se vukla za njima, posmatrali su Griloa kako poku ava da upali kola, uspeva ... posle izvesne muke... da ih pokrene i, krenuv i, zbacuje sa haube teratu koja je r azbila vetrobran. "Kopile", izgovori Tomi-Rej. "Nije va no", odvrati D af. "Ima ih jo mnogo tamo odakle on dolazi. Saekaj do sutra nje proslave. Kakvi uzorci." Stvorenje nije bilo sasvim mrtvo; jedva ujno je zaskvialo. " ta emo s njim?" pitao se Tomi-Rej. "Ostaviti ga gde jeste." "Kao da ga je ne to pregazilo", glasio je deakov odgovor. "Ljudi e ga primet

iti."

"Nee pre iveti no", odvrati D af. "Po to se le inari pozabave njime, niko nee moi ka e ta je predstavljalo." " ta bi, kog kurca, moglo to da jede?" upita Tomi-Rej. "Sve to je dovoljno gladno", glasio je D afov odgovor. "A uvek postoji ne to dovoljno gladno. Je li tako, D o-Bet?" Devojka ni ta nije odgovorila. Odustala je od plakanja i prie. Samo je posmatrala brata sa sa aljivom zbunjeno u na licu. "Kuda se Kac uputio?" pitao se D af glasno. "U oping centar", obavesti ga Tomi-Rej. "Fleer ga doziva." "Stvarno?" "Tome sam se i nadao. Gde god da sin zavr io, tamo emo pronai oca." "Osim ako ga terate ne stignu prve." "Nee. Dobile su uputstva." " ta je sa enom koja je s njim?" "Zar to nije savr eno? Kakva Samarianka. Umree, razume se, ali na kakav velia nstven nain, puna sopstvene jebene velikodu nosti." Ova primedba naterala je devojku da ka e: "Zar te ni ta ne mo e dirnuti?" D af se zagleda u nju. "Previ e toga", ree on. "Previ e toga me dira. Izraz na tvom licu. Izraz na njegovom." On pogleda Tomi-Reja, koji se cerio, a zatim pono vo D o-Bet. "Jedino elim da jasno sagledam stvari. Da se oslobodim oseanja, i osloni m na razum." "A kako e to postii? Ubiv i Hauija? Uni tiv i Gaj?" "Tomi-Rej je nauio da shvata, na svoj nain. I ti to mo e ako mi pru i priliku da ti objasnim. Duga je to pria. Ali veruj mi kada ti ka em da je Fleer na neprijatelj i da je njegov sin na neprijatelj. Ubili bi me da mogu..." "Ne Haui." "Oh, da. On je sin svoga oca, iako to ne zna. Uskoro treba osvojiti nagr adu, D o-Bet. Zove se Umetnost. A kada je budem imao, podeliu je..." "Ne elim ni ta od tebe." "Pokazau ti ostrvo..." "Ne." "...i obalu..." Ispru io je ruku prema njoj i pomilovao je po obrazu. I protiv njene volje , njegove rei su na nju delovale umirujue. Pred sobom nije videla glavu fetusa, ve lice koje je do ivelo mnoge nedae; nedae koje su ostavile na njemu traga i mo da usadi le mudrost. "Kasnije", ree on. "Imaemo puno vremena za priu. Na tom ostrvu, dan se nika da ne zavr ava." 2. "Za to nas ne sustignu?" upita Tesla Hauija. Dvaput su snage koje su ih sledile bile u stanju da ih stignu i nadjaaju, i dvaput su njihovi redovi usporili u trenutku kada su shvatili njihovu nameru. Podozrevala je da je ovaj lov izre iran. Ako jeste, ko li se krio iza toga? I kak ve su im bile namere? Deak je... pre nekoliko ulica promrmljao je da se zove Haui... postajao s vakim korakom sve te i. Poslednjih etvrt milje do oping centra odu ili su se pred njom poput ve bali ta marinaca. Gde li je Grilo kada joj je potreban? Izgubio se negde u lavirintu polumeseca i orsokaka koji su zagoravali ivot onima koji su bili samo u prolazu, ili je pao kao rtva stvorenja koja su napala kola? Odgovor je glasio: ni jedno, ni drugo. Verujui da e Tesla uspeti dovoljno dugo da izmie hordi dok on ne ode po pomo, vozio je poput kakvog ludaka, prvo do j avnog telefona, a zatim do adrese koju je prona ao u imeniku. Iako su mu udovi bil i te ki poput olova, a zubi mu i dalje cvokotali, mozak mu je, bar mu se tako inilo , radio sasvim dobro, mada je znao... jo od onih meseci posle debakla, koje je pr oveo manje vi e u stalnoj pijanoj otupelosti... da ta jasnoa misli mo e biti prevarna . Koliko li je dugakih lanaka napisao pod uticajem te jasnoe misli, koji su mu liili

na puku lucidnost izra enu u mastilu, a kada ih je trezan proitao podsetili ga na Fineganovo bdenje? Mo da je to i sada bio sluaj, i on je traio dragoceno vreme umest o da pokuca na prva vrata i zatra i pomo. Instinkt mu je govorio da je ne bi dobio. Pojava neobrijane spodobe koja trua o nekakvim udovi tima naterala bi sve osim Hokis a da ga se brzo re e. ovek je bio kod kue i bio je budan. "Grilo? Pobogu, ovee, ta je to, do avola, s tobom?" Hokis nije imao prava to da ga pita; ni sam nije izgledao ni ta bolje od Gr iloa. Dr ao je pivo u aci, a po oima mu se videlo da mu nije prvo. "Samo poi sa mnom", ree Grilo. "Objasniu uzput." "Kuda?" "Ima li pu ku?" "Imam pi tolj." "Ponesi ga." "ekaj, treba da..." "Bez prie", ree Grilo. "Ne znam kojim su putem oti li, i mi..." "Slu aj", primeti Hokis. " ta?" "Alarmi. ujem alarme." Poeli su da zvone u samoposluzi istog trenutka kada je Fleer poeo da razbij a prozore. Isto tako glasno zvonili su i u Marvinovoj prodavnici hrane i lekova, i u radnji sa kunim ljubimcima... buku su ovde samo jo pojaale probuene ivotinje. Po dstrekao ih je da se to vi e deru. to pre Gaj strese sa sebe svoju letargiju to bolj e, i on nije mogao da smisli bolji nain da ga prodrma nego da napadne njegov trgo vaki centar. Pozivi su poeli, provalio je u dve od est radnji sa pozori nim rekviziti ma. Drama koju je planirao da izvede morae da bude dobro isplanirana ako eli da do dirne umove onih koji dou da gledaju. Ako ne uspe, bar nee videti posledice tog ne uspeha. Suvi e bola je iskusio u ivotu i imao premalo prijatelja koji su mu pomogli da ga prebrodi. Od svih njih mo da je nabli i bio sa Raulom. Gde li je on sada? Naj verovatnije je mrtav, a njegov duh pohodi ru evine Misije svete Katarine. Dok je razgledao oko sebe, Fleer se iznenada ukopa u mestu. ta je sa Nunci om? Da li je mogue da se ostaci Velikog Dela, kao to je D af voleo da ga zove, i dal je nalaze na vrhu te stene? Ako je to tano, i neko nevino eljade nekada nabasa na njega, cela pria bi mogla da se ponovi. Samozvano mueni tvo koje je upravo pripremao tada e biti beskorisno. To je bio jo jedan zadatak koji je morao ostaviti u amane t Hauardu, pre nego to se zauvek rastanu. Alarmi retko dugo zvone u Gaju; i nikada se nije desilo da ih se toliko oglasi u isto vreme. Njihova kakofonija lebdela je kroz grad od po umljenog perime tra Srnoudoline do kue Vensove udovice, na vrhu Brda. Iako je bilo suvi e rano da o drasli u Gaju budu ve u krevetima, veina njih... bilo da ih je D af dodirnuo ili ne. .. oseala se udno poremeena. apatom su razgovarali sa svojim partnerima, kada su uop t e govorili; zastajali su na vratima ili nasred dnevnih soba zaboraviv i za to su uop t e ustajali iz svojih udobnih naslonjaa. Da ih je neko zapitao kako se zovu, mnogi bi stali da zamuckuju. Alarmi su, meutim, uspeli da privuku njihovu pa nju, potvrdiv i im ono to su i nstinktivno oseali jo od svitanja: da noas stvari nisu dobro stajale; da nisu bile normalne, razumne. Jedinu sigurnost mogli su nai iza dvostruko zakljuanih vrata. Meutim, nisu svi bili u toj meri pasivni. Neki su povukli u stranu zastor e da provere ima li koga iz susedstva na ulici; drugi su ak stigli do ulaznih vra ta (mu evi ili ene su ih vraali, govorei im da nema potrebe da izlaze; da nemaju ta da vide to ne bi mogli da vide na televiziji). Ipak, bilo je dovoljno da samo jedna prilika izie, pa da ostali krenu za njom. "Pametno", ree D af. " ta li je to naumio?" zanimalo je Tomi-Reja. "emu buka?" " eli da ljudi vide terate", odvrati D af. "Mo da se nada da e dii revoluciju pr otiv nas. Ve je i ranije to poku avao." "Kada?"

"Na na im putovanjima preko Amerike. Niti je tada do lo do bilo kakve revolu cije, niti e doi sada. Ljudi ne poseduju veru; nemaju snove. A njemu je potrebno o boje. Ovo je izraz pravog oajanja. Pora en je i zna to." Okrenuo se ka D o-Bet. "Bie t i milo da uje da upravo opozivam Kacove progonitelje. Sada znamo gde se Fleer nalaz i. I gde e biti njegov sin." "Ne slede nas vi e", primeti Tesla. Horda se zaista zaustavila. " ta to, do avola, znai?" Vrea koju je teglila nije odgovorila. Jedva da je mogao da podigne glavu. Ali kada je to uinio, okrenuo ju je u pravcu samoposluge, na kojoj su prozori bi li polupani isto kao i na nekoliko drugih radnji u oping centru. "Idemo u samoposlugu?" upita ona. On zaguna. "Kako god ti ka e ." A u radnji, Fleer je podigao pogled sa onoga to je radio. Mogao je da vidi deaka. Nije bio sam. Pridr avala ga je neka ena koja ga je napola vukla preko prost ora ispred radnji prema razbijenom staklu. Fleer prekinu rad na pripremama i ode do prozora. "Hauarde?" pozva ga on. Tesla je bila ta koja je podigla pogled; Haui nije traio dragocenu energi ju na jedan takav poku aj. ovek koga je ugledala da se pojavljuje iz radnje nije lii o na vandala. Niti je uop te liio na deakovog oca; ali ona ionako nikada nije umela da odredi ko na koga lii u porodici. Bio je visok, bezbojan i bio je, ako je sudi ti po njegovoj odrpanoj odei, u isto onako lo em stanju kao i njegov potomak. Prime tila je da mu je odea mokra. Sinusi su je obavestili da se radi o benzinu. Za sob om je ostavljao trag dok je koraao. Odjednom se upla ila da su posle cele ove trke uleteli u kand e nekog ludaka. "Dalje od mene", ree ona. "Moram razgovarati sa Hauardom, pre nego to D af stigne." "Ko?" "Doveli ste ga ovamo. Njega i njegovu vojsku." " ta se tu moglo. Haui je zaista bolestan. Ova stvar na njegovim leima..." "Dajte da vidim..." "Neu nikakav plamen", upozori ga Tesla, "ili odoh odavde." "Razumem", odvrati ovek, podigav i dlanove poput maioniara kako bi dokazao da nije posredi nikakav trik. Tesla klimnu, i pusti ga da im prie. "Polo ite ga na tle", nalo i joj ovek. Ona ga poslu a, dok su joj mi ii trepereli od zahvalnosti. im se Haui na ao na t lu, njegov otac je sa obe ake epao parazita. On je istog asa poeo divlje da se uvija, udovima sve jae ste ui rtvu. Haui jedva da je bio pri svesti i poeo je da se bori za vazduh. "Ubie ga!" povika Tesla. "Uhvatite za glavu!" " ta?" "uli ste me! Za glavu. Samo uhvatite!" Pogledala je u oveka, pa u zver, i na kraju u Hauija. Tri otkucaja. Na etv rti je epala zver. Delovi njenih usta bili su privr eni za Hauijev vrat, ali ih je odv ojila kako bi je ujela za aku. U tom trenutku ovek natopljen benzinom povue. Telo i zver se razdvoji e. "Pustite!" povika ovek. Nije morao dugo da je ubeuje, odmah je povukla ake ne elei da ne to njenog mes a dospe u eludac tog stvorenja. Hauijev otac ga je hitnuo unazad, u radnju, gde j e pogodio piramidu konzervi, koje su ga zatrpale. Tesla se zagledala u aku. Zaradila je ubod po sredini dlana. Nije samo nj u zanimala rana. "Moraete poi na jedan put", ree ovek. " ta je ovo, vi itate sudbinu iz dlana?" " eleo sam da deak tamo poe umesto mene, ali sada vidim... umesto njega do li ste vi."

"Hej, momak, uinila sam sve to je bilo u mojoj moi", primeti Tesla. "Zovem se Fleer, i preklinjem vas, nemojte me sada napustiti. Ta rana me podsea na prvu posekotinu koju mi je zadao Nuncio..." Pokazao joj je svoj dlan, n a kome se zaista primeivao o iljak, kao da ga je neko proburazio ekserom. "Moram to liko toga da vam ispriam. Haui nije eleo da me saslu a. Ali vi hoete. Znam da hoete. V i ste deo prie. Roeni ste da biste se na li ovde, sada, sa mnom." "Ne razumem ni ta od ovoga." "Sutra analizirajte. Sada, delajte. Pomozite mi. Imamo sasvim malo vreme na." " elim da vas upozorim", poe Grilo dok je vozio Hokisa prema oping centru, "d a je ono to smo videli kako izlazi iz tla bio samo poetak. Noas se u Gaju nalaze ne ka stvorenja kakva nikada ranije nisam video." Usporio je da propusti dva graanina koji su pe ice i li prema izvoru poziva. Nisu bili sami. Bilo je i drugih, sticali su se ka oping centru kao da idu na kak av karneval. "Reci im da se vrate", ree Grilo, isturiv i glavu kroz svoj prozor i poev i da izvikuje upozorenja. Niko se nije osvrtao ni na njegova ni na Hokisova upozorenj a. "Ako budu videli ono to sam ja video", primeti Grilo, "nastae neviena panika." "Moglo bi im koristiti", s gorinom u glasu primeti Hokis. "Sve ove godine su mislili da sam lud jer sam zatvorio peine. Jer sam govorio da je Karolinina sm rt u stvari ubistvo..." "Ne pratim vas." "Moja kerka, Karolina..." " ta je bilo s njom?" "Drugi put, Grilo. Kada bude imao vremena za plakanje." Stigli su do parkinga u oping centru. Tamo se okupilo ve mo da trideset do et rdeset stanovnika Gaja, neki su tumarali unaokolo istra ujui razmere tete priinjene u nekoliko radnji, a ostali su jednostavno samo stajali i slu ali zavijanje alarma kao da se radi o nebeskoj muzici. Grilo i Hokis izio e iz kola i krenu e preko parking a prema samoposluzi. "Oseam benzin", primeti Grilo. Hokis se slo io s njim. "Trebalo bi da sklonimo ove ljude odavde", primeti on. Podigav i glas i pi tolj uspeo je da uspostavi neku primitivnu kontrolu nad gomi lom. Njegovi poku aji privukli su pa nju jednog elavog oveuljka. "Hokis, jesi li ti de uran?" "Ne ako ti eli da preuzme Marvine." "Gde je Spilmont? Trebalo bi da doe neko ovla eno lice. Svi prozori su mi po lupani." "Siguran sam da je policija na putu", odvrati Hokis. "ist vandalizam", nastavi Marvin. "Sigurno klinci iz L.A., malo su se zab avljali." "Ne bih rekao", primeti Grilo. Od mirisa benzina ponovo je poelo da mu se vrti u glavi. "A ko si sad pa ti, do avola?" upita Marvin, kre tei. Pre nego to je Grilo uspeo da mu odgovori, jo se neko pridru io dreci. "Tamo ima nekoga!" Grilo pogleda prema samoposluzi. Oi koje su ga pekle uveri e ga da je ta tv rdnja tana. U tami radnje su se zaista kretale neke prilike. Krenuo je preko sre p rema prozoru, kada jasno ugleda jednu od prilika. "Tesla?" ula ga je; podigla pogled; povikala. "Sklanjaj se, Grilo!" " ta se to de ava?" "Samo se skloni." Nije obraao pa nju na njene savete, ve se uzverao kroz rupu u razbijenom pro zorskom oknu. Deak koga je oti la da spase le ao je licem okrenut ploicama, nag do pas a. Iza njega nalazio se ovek koga je Grilo i znao i nije znao. To jest, bilo je t o lice kome nije mogao da se seti imena, ali prisutnost koju je instinktivno pre poznao. Bilo mu je dovoljno nekoliko trenutaka da se seti odakle. Bio je to jeda

n od begunaca iz procepa. "Hokise", povika on. "Dolazi ovamo!" " to je dosta, dosta je", ree Tesla. "Ne dovodi nikoga blizu nas." "Nas?" ponovi Grilo. "Otkud sad pa to mi?" "Ime mu je Fleer", ree Tesla, kao da odgovara na prvo pitanje koje se mota lo Grilou po glavi. "Deak se zove Hauard Kac." Odgovor na tree pitanje glasio je: "Oni su otac i sin." A na etvrto? "Eksplodirae, Grilo. I ja ostajem dok ne eksplod ira." Hokis se na ao pored Griloa. "Svetog mu sranja", zadahta on. "Peine, je li tako?" "Tako je." "Mo emo li povesti deaka?" upita Grilo. Tesla klimnu. "Ali po urite", ree ona. "Ili e biti prekasno za sve nas." Skr enula je pogled sa Griloovog lica i upravila ga napolje u gomilu, ili mo da u no iz a nje. Nekog su oekivali da stigne na zabavu. Jo neku utvaru, van svake sumnje. Grilo i Hokis dohvati e deaka, i podigo e ga na noge. "Stanite." Fleer prie triju, a miris benzina se jo vi e pojaa s njegovom blizi nom. Meutim, nisu u pitanju bila samo isparenja. Kroz Griloa proe ne to slino blagom elektrinom oku kada ovek ispru i ruku prema svom sinu, i uspostavi kontakt kroz sva t ri sistema. Um mu se istog asa vinu, i on zaboravi na svu krhkost tela, u prostor u kome su snovi lebdeli poput zvezda na pononom nebu. Sve je to suvi e iznenada ne stalo, gotovo grubo, kada je Fleer sklonio aku sa sinovljevog lica. Grilo pogleda u Hokisa. Prema izrazu na njegovom licu shvatio je da je i on s njim delio taj kr atki trenutak divote. Oi su mu se ispunile suzama. " ta e se dogoditi?" upita Grilo, ponovo pogledav i u Teslu. "Fleer odlazi." "Za to? Kuda?" "Nigde i svuda", odvrati Tesla. "Otkud zna ?" "Jer sam joj ja to kazao", dopre do njih Fleerov odgovor. "Su tina mora bit i sauvana." On pogleda u Griloa i na licu mu se pojavi jedva vidljivi osmeh. "Povedite mog sina, gospodo", ree on. "Dr ite ga podalje od vatrene linije. " " ta?" "Samo idi, Grilo", ree Tesla. " ta god da se od sada pa nadalje dogodi, dog odie se zato to on tako eli." Izneli su Hauija kroz prozor kako im je bilo nalo eno. Hokis je izi ao prvi d a prihvati deakovo telo, koje je bilo mlitavo poput sve eg le a. Kada je Grilo pustio deaka, zauo je iza sebe Teslin glas. Ona jednostavno ree: "D af!" Drugi begunac, Fleerov neprijatelj, stajao je na kraju parkinga. Gomila, koja je do tada pet ili est puta narasla, razdvojila se, mada to niko do nje nije zatra io, ostaviv i prolaz od jedne do druge sukobljene strane. D af nije do ao sam. Iz a njega su stajala dva savr ena Kalifornijca kojima Grilo nije znao imena. Ali Hoki s jeste. "D o-Bet i Tomi-Rej", izusti on. Na pomen jednog od imena, ili na pomen oba, Haui podi e glavu. "Gde?" prormlja on, ali njegove oi ih pronao e pre nego to je bilo ko stigao da mu odgovori. "Pustite me", ree on, poku av i da odgurne Hokisa. "Ubie je ako ih ne s preimo. Zar ne vidite, ubie je." "Ovde se radi o neem mnogo va nijem nego to je tvoja devojka", primeti Tesla ostaviv i Griloa ponovo da se pita kako je uspela toliko toga da sazna za tako kr atko vreme. Njen izvor obave tenja, Fleer, sada izie iz samoposluge i proe pored svih njih... Tesle, Griloa, Hauija i Hokisa... kako bi stao na kraj prolaza koji su n apravili ljudi, a koji je vodio prema D afu. Prvi je progovorio D af: "U emu je stvar?" upita on. "Tvoji lakrdija i su probudili pola grada." "Onu polovinu koju ti nisi zatrovao", odvrati Fleer.

" Nemoj da zbog jezika zavr i u grobu. Moli malo. Reci da e dati muda ako te ostavim u ivotu." "To mi nikada nije mnogo znailo." "Muda?" " ivot." "Bio si ambiciozan", ree D af, krenuv i veoma polako ka Fleeru. "Ne porii." "Ni nalik tebi." "Tano. Ja sam imao cilj." "Ne sme se doepati Umetnosti." D af podi e aku i stade da trlja palac i ka iprst jedan o drugi, kao da se prip rema da broji novac. "Prekasno. Ve je oseam u prstima", ree on. "U redu", odvrati Fleer. "Ako eli da molim, moliu. Su tina mora biti sauvana. P reklinjem te da je ne dira ." "I dalje ne shvata , je li tako?" ree D af. Zastao je na izvesnoj udaljenosti od Fleera. Pri ao je i mladi i sa sobom doveo sestru. " Moja krv", ree D af, pokazav i na decu, "uinie sve za mene. Je li tako, TomiRej?" Deak se isceri. "Bilo ta." Usredsreena na izmenu rei izmeu njih dvojice, Tesla nije primetila da se Ha ui oslobodio Hokisa sve dok se nije okrenuo ka njoj i pro aputao: "Pi tolj." Ponela je oru je sa sobom kada je krenula iz samoposluge. Nerado ga je spu stila u Hauijevu ranjenu aku. "Ubie je", promrmlja Haui. "To mu je ker", pro aputa Tesla. "Misli da mu je stalo?" Pogledav i unazad, shvatila je da je deak bio u pravu. Kakve god da je prom ene Fleerovo Veliko Delo (Nuncio, tako ga je nazvao) izvr ilo u D afu, one su gurnule oveka preko ivice zdravog razuma. Iako je imala na raspolaganju suvi e malo vremen a da se napaja vizijama koje je Fleer podelio s njom, i samo se ovla razabirala u slo enostima Umetnosti, Su tine, Kozma i Metakozma, saznala je ipak dovoljno da se u vera kako bi jedna takva mo u rukama ovog entiteta predstavljala silu nemerljivog zla. "Izgubio si, Fleeru", ree D af. "Ti i tvoje dete ne posedujete ono to je potr ebno da se bude... moderan." Osmehnuo se. "S druge, pak, strane, ovo dvoje, se n alaze na samoj o trici. Sve je eksperiment. Je li tako?" Tomi-Rej je dr ao aku polo enu na rame D o-Bet; sada je poeo da je spu ta ka njeni m grudima. Neko iz gomile poeo je to da komentari e, ali je uutao kada je D af pogleda o u njihovom pravcu. D o-Bet se udaljila od brata, meutim, Tomi-Rej nije nameravao da je pusti. Ponovo ju je privukao k sebi, nagnuv i glavu ka njoj. Poljubac je spreio pucanj, metak je zarovao asfalt ispred nogu Tomi-Reja. "Pusti je", ree Haui. Glas mu nije bio jak, ali je bio prodoran. Tomi-Rej uini kako mu je reeno, gledaui Hauija sa blagom zbunjeno u na licu. I zvukao je no iz stra njeg d epa. Nagove taj krvoprolia nije promakao gomili. Neki su se povukli, naroito oni sa decom. Veina je ostala. Stojei iza Fleera, Grilo se nagnu napred i pro aputa Hokisu. "Da li bi mogao da ga odvede odavde?" "Deaka?" "Ne. D afa." "Ne trudi se", promrmlja Tesla. "To ga nee zaustaviti. "A ta hoe?" "Sam Bog zna." "Zar e me hlandokrvno upucati pred svim ovim finim ljudima?" upita Tomi-Re j Hauija. "Hajde, ako sme . Raznesi me. Ne pla im se. Volim smrt i smrt voli mene. P ovuci obara, Kac. Ako ima muda." Dok je govorio polako se pribli avao Hauiju, koji je jedva uspevao da se d r i na nogama. Svejedno je i dalje dr ao pi tolj uperen u Tomi-Reja. D af je bio taj koji je ponudio izlaz iz ovog orsokaka, epav i D o-Bet. Vrisnula

je. Haui je pogledao u njenom pravcu, a Tomi-Rej je jurnuo na njega sa podignuti m no em. Bilo je dovoljno da ga Tomi-Rej samo gurne pa da Haui padne. Pi tolj mu je izleteo iz ake. Tomi-Rej je sna no utnuo Hauija meu noge, a onda se bacio na svoju rtv u. "Nemoj ga ubiti!" naredi D af. Pustio je D o-Bet, i krenuo prema Fleeru. Iz prstiju za koje je kazao da ve oseaju Umetnost rojile su sve br e i br e perle moi nalik na ektoplazmu, trcajui u vazdu h. Stigao je do boraca i inilo se da e da se ume a, ali umesto da to uini samo je bac io pogled na njih, kao na dva zavaena psa, i nastavio dalje prema Fleeru. "Bie bolje da se povuemo" promrmlja Tesla Grilou i Hokisu. "Ovo je izmaklo na oj kontroli." Dokaz za to usledio je ve posle nekoliko sekundi, kada je Fleer posegao u d ep i izvadio kutiju ibica, sa oznakom Marvinova prodavnica hrane i lekova. Ono to se spremalo nije moglo da promakne nijednom posmatrau. Osetili su miris benzina. Znali su odakle potie. A sada su tu bile i ibice. Predstojalo je rtvovanje. Ali uzm aka vi e nije bilo. Mada je malo ko bilo ta shvatao, ako je uop te iko od njih i ta shv atao od onoga o emu su protagonisti razgovarali, meu prisutnima je bilo malo onih koji nisu oseali u utrobi da prisustvuju dogaajima koji e imati velike posledice. K ako su mogli da odvrate pogled, kada su po prvi put do li u priliku da iz prikrajk a posmatraju bogove? Fleer otvori kutiju; izvue iz nje ibicu. Upravo se spremao da je zapali kad a iz D afove ake sevnu e sve e strelice moi i zalete e se u Fleera. Pogodile su mu prste p put metaka, svojom snagom izbiv i i ibicu i kutiju iz njih. "Ne gubi vreme na trikove", ree D af. "Dobro zna da mi vatra ne mo e ni ta. Kao ni tebi, osim ako to ne eli . A ako eli da bude uni ten treba samo da to zatra i ." Ovog puta je svoj otrov uneo direktno u Fleera umesto da ga pusti da izlee iz njegove ake. Pri ao je svom neprijatelju i dodirnuo ga. Drhtaj proe Fleerom. Spor o kao da je u agoniji, on okrenu glavu taman toliko da vidi Teslu. U njegovim je oima nazrela stra nu ranjivost; otvorio se kako bi do kraja odigrao igru koju je s mislio, tako da je D afovo zlo imalo direktan pristup do njegove su tine. Molba koja se ogledala u izrazu njegovog lica bila je dovoljno reita. Poruka haosa poela je da se iri kroz njegov sistem posle D afovog dodira. Jedini nain na koji je tra io da b ude spasen od nje bila je smrt. Nije imala ibice, ali je zato imala Hokisov revolver. Bez ijedne rei istrgl a mu ga je iz ruke. Njena kretnja je privukla D afovu pa nju, i u jednom trenutku od koga joj se krv u ilama sledila srela je njegove lude oi... ugledala je fantomsku glavu kako raste oko njih; iza prvog krio se jedan drugi D af. A onda je uperila pi tolj u tle iza Fleera, i opalila. Nije izazvala varnic u, kao to se nadala. Ponovo je naciljala, isprazniv i svoj um od svih misli osim elj e da zapali benzin. Izazivala je po are i ranije. Na listu hartije, kako bi zahvat ili um. Sada je trebalo da izazove jedan za meso. Polako je ispustila vazduh kroz usta, isto onako kao i kada bi ujutro pr vi put sela za pisau ma inu, i povukla obara. Uinilo joj se da je videla vatru pre nego to se, u stvari, zapalila. Nalik na sjajnu oluju; iskru zaostalu posle munje. Vazduh oko Fleera je po uteo. A onda se zapalio. Toplota je izbila iznenada i bila je veoma jaka. Ispustila je pi tolj i ot rala do mesta sa koga je mogla bolje da vidi ono to je usledilo. Kroz plikove po ara Fleer je uhvatio njen pogled i ona u njegovom izrazu razabra blagost koja e je pr atiti kroz pustolovine koje joj je budunost isplanirala kao podsetnik na to kolik o je malo shvatala ustrojstvo sveta. Da ovek mo e u ivati u tome da gori; da mo e iz to ga izvui korist, da mo e sazreti u plamenu, bila je to lekcija koja nije padala na pamet nijednoj uiteljici. Ali evo injenice, koju je lino njena ruka obistinila. Iza vatre je ugledala D afa kako se povlai podrugljivo sle ui ramenima. Vatra mu je zahvatila prste kojima je dotakao Fleera. Raznela ih je, poput pet svea. Iza njega, Haui i Tomi-Rej su se povlaili pred toplotom, odlo iv i za sada svoju mr nju. M eutim, ovi prizori su joj samo na trenutak zadr ali pa nju, pre nego to se ponovo zagl edala u Fleera koji je goreo. ak i u tom kratkom trenutku, njegovo stanje se izmen ilo. Vatra, koja je besnela oko njega nalik na stub, nije ga izjedala ve preobra av ala, i u tom procesu izbacivala plamsaje sjajne materije.

D afov odgovor na ta svetla... povlaio se pred njima poput besnog psa pred baenom vodom... nagovestio joj je njihovu prirodu. Ta svetla su za Fleera bila ist o to i perle koje su istrgle ibice za D afa: neka vrsta osloboene su tinske moi. D af ih e mrzeo. Njihov sjaj otkrio je lice iza lica; sada ga je jasno videla. Pogled na njega, i udesnu promenu u Fleeru, privukli su je bli e vatri nego to je bilo bezbedn o. Oseala je da joj je oprljila kosu. Ali sve ju je to suvi e zanimalo da bi se pov ukla. Konano, ovo je bilo njeno delo. Ona je bila tvorac. Poput prvog majmuna koj i je zapalio vatru i na taj nain preobrazio pleme. Sada je shvatila da je u tome le ala Fleerova nada: u preobra aju plemena. Ov o nije bila obina predstava. Plamtee leptirice koje su napu tale Fleerovo telo nosile su u sebi nameru svog pretka. Napu tali su stub poput sjajnog semenja, talasajui s e kroz vazduh u potrazi za plodnim tlom. A to tlo bili su itelji Gaja, i vatrene mu ice su ih zatekle spremne. Zapanjilo ju je to da niko nije utekao. Mo da je preth odno nasilje oteralo one manje srane. Ostali su predstavljali lovinu za magiju, n eki su ak istupali iz redova i kretali da pozdrave svetla, poput priesnika koji pr ilaze ogradi oltara. Prva su krenula deca, hvatajui leptirice i dokazujui da su be zopasne. Svetlo se razbijalo o njihove otvorene ake, ili lica koja su ih doekivala dobrodo licom, i vatra bi istog asa odjeknula u njihovim oima. Potom je dodirnula r oditelje ovih pustolova. Neki od njih, po to su bili pogoeni, doviknuli bi svojim s upru nicima: "Sve je u redu. Ne boli. To je samo... svetlost!" Tesla je znala da je to bilo ne to vi e od svetlosti. Bio je to Fleer. Darujui sebe na ovaj nain, njegovo fiziko bie postepeno se osipalo. Ve su mu nestale grudi, ake i prepone, a glava i vrat bili su privr eni za ramena, a ramena povezana sa donj im delom torza nitima pra inaste materije koja je predstavljala plen za hiroviti p lamen. Dok ih je posmatrala i oni su se raspali i postali svetlost. Gledajui, na pamet joj pade jedna deja pesmica. Njen um je pevao Isus eli da budem sunev zrak. S tara pesma za novo doba. Prvi in toga doba ve se bli io kraju. Fleer je ve gotovo bio sav iskori ten, lic e pojedeno i nestalo u oima i ustima, lobanja se raspala na delie, mozak se istopi o u sjaj i bio oduvan iz svoga udubljenja poput maslaka na avgustovskom vetru. Po to je on oti ao, preostali delii Fleera jednostavno su nestali u vatri. Ost av i bez goriva, plamen se ugasio. Nije i ezavao postepeno; nije bilo pepela; ak ni di ma. U jednom trenutku sjaj, toplota i uda. U narednom, ni ta. Suvi e je pomno posmatrala Fleera i nije brojala koliko je svedoka dodirnul a svetlost. Svakako mnogo. Mo da sve. Mo da je njihov broj bio taj koji je spreio D afa da sprovede odmazdu. Konano, imao je vojsku koja je ekala u noi. Ali odluio je da j e ne pozove. Umesto toga, udaljio se najneprimetnije to je mogao. Tomi-Rej je oti a o s njim. D o-Bet nije. Haui se postavio pored nje za vreme Fleerovog razlaganja, s a pi toljem u ruci. Tomi-Reju je preostalo da izrekne samo nekoliko jedva suvislih pretnji, a potom krene za svojim ocem. To je u su tini bila poslednja predstava amana Fleera. Naravno, bie odjeka, a li ne pre nego to primaoci njegove svetlosti odspavaju nekoliko asova sa poklonom koji su primili. Meutim, sve je to izazvalo i nekoliko trenutnih posledica. Grilo i Hokis su bili zadovoljni to su utvrdili da ih ula nisu prevarila tamo kod peina; D o-Bet i Haui su bili sreni to su se ponovo sreli posle dogaaja u kojima umalo nisu nastradali; a Tesli je postalo jasno da je veliki deo tereta odgovornosti pre ao n a nju po Fleerovom odlasku. Meutim, sam Gaj je bio taj koji je podneo glavni napad noa nje magije. Njego ve ulice videle su u ase. Njegove graane dodirnuli su duhovi. Uskoro, rat. Peti deo: ROBOVI I LJUBAVNICI I 1. Svaki alkoholiar bi odmah prepoznao simptome u pona anju Gaja narednog jutr

a. A Gaj je podseao na oveka koji je prethodnu no proveo za ankom i morao rano da us tane sledeeg jutra i da se pretvara kako se pod milim bogom ni ta nije dogodilo. Po stajao je pod hladnim tu em nekoliko minuta ne bi li razdrmao i razbudio svoj sist em, dorukovao kiselu vodu i kafu, a zatim iskoraio u dan odlunijim korakom nego obin o, navukav i na lice ledeni osmeh glumice koja je upravo ostala bez Oskara. Tog ju tra ulo se vi e pozdrava i raspitivanja o zdravlju nego obino, bilo je vi e veselog ma hanja susedima pri isparkiravanju kola, vei broj radio aparata prenosio je vremen sku prognozu (sunano! sunano! sunano!) koja se ula kroz irom otvorene prozore kao dok az da u toj kui nema tajni. Nekom strancu koji bi tog jutra po prvi put do ao u Gaj , uinilo bi se da se grad kandiduje za Najsavr enije mesto u SAD. Pripala bi mu muk a od op teg utiska isforsirane prijaznosti. Dole u oping centru, gde je te ko bilo prenebregnuti dokaze koje je za sobo m ostavila dionizijska no, prialo se o svemu i svaemu osim o istini. Jedna pria je g lasila da su se Aneli pakla dovezli iz L.A.-a, sa jednim jedinim ciljem da priine t etu. Sa svakim novim ponavljanjem ta je pria dobijala na uverljivosti. Pojedinci su tvrdili da su uli motore. Nekolicina je ak odluila da tvrdi kako ih je videla, u lep avajui kolektivnu izmi ljotinu, jer su znali da se niko nee usprotiviti. Do sredin e podneva svo je staklo ve bilo poi eno, i daske zakucane preko razbijenih okana. Do podneva su ve bila naruena nova stakla. Do dva sata ve su bila postavljena. Jo od da na Lige devica nije Gaj bio toliko slo an u elji da ponovo uspostavi naru enu ravnote u ; niti je bio u toj meri licemeran. Jer iza zatvorenih vrata, u kupatilima, spav aim sobama i brlozima, odvijala se jedna sasvim drugaija pria. Osmesi bi nestajali, a odluno koraanje zamenilo bi nervozno partanje i plakanje, te gutanje tableta za kojima su se bacali u potragu sa stra u kopaa zlata. Tu su ljudi priznavali sami seb i... mada ne i svojim sadruzima i psima... da je tog dana bilo ne to naopako i da nikada vi e ni ta nee biti kao pre. Poku avali su da se sete pria koje su im priali dok s u bili mali... starih, bajkovitih pria kojih se, kada odraste, ovek stidi i potisk uje ih iz seanja... u nadi da e njima parirati svojim sada njim strahovima. Neki su poku ali da svoj strah utope u alkoholu. Neki su navalili na jelo. Neki su poeli da razmi ljaju o tome da se zamona e. Sve u svemu, bio je to prokleto udan dan.

Mo da je bio manje udan za one koji su posedovali vrste injenice kojima su mo gli da ongliraju, koliko god te injenice uzmicale pred onim to je jue prolazilo kao stvarnost. Za onu nekolicinu, koji su bili blagosloveni izvesnim saznanjem da se Gajem slobodno etaju udovi ta i bo anstva, nije se postavljalo pitanje: je li to tano? Pre: ta to znai? Vilijam Vit je na njega odgovorio tako to je slegnuo ramenima u znak pred aje. On ni na koji nain nije mogao da shvati u ase koji su ga kinjili u kui na Propl anku Divlje Tre nje. Potonji razgovor sa Spilmontom, koji je njegovu priu odbacio k ao izmi ljotinu, oterao ga je u paranoju. Ili je postojala urota da se D afove mahin acije odr e u tajnosti, ili je on, Vilijam Vit, poeo da gubi razum. Meutim, ta seanja nisu se meusobno iskljuivala, to mu je dodatno ledilo krv u ilama. Na av i se izlo en ta o te kim udarima, ostao je sve vreme zakljuan kod kue, sa izuzetkom kratkog izleta d o oping centra prethodne noi. Stigao je pred sam kraj, i danas se malo ega seao, ali ipak se prisetio povratka kui i video bahanalija koje su usledile. Obino je bio v eoma krt kada se radilo o njegovim porno sedeljkama, vi e je voleo da izabere i pog leda jedan ili dva filma nego da skae sa jednog na drugi. Meutim, noa nje gledanje pr etvorilo se u opijanje. Kada su Robinsonovi koji su stanovali u kui do njegove na rednog jutra poveli decu u park, on je i dalje sedeo ispred televizora, zastori su bili navueni, a oko njegovih nogu uzdizao se pravi mali grad od naslaganih pra znih konzervi piva; gledao je bez prestanka. Svoju kolekciju je sredio kao da je bio vrhunski bibliotekar, po referencama i unakrsnim referencama. Znao je sve z vezde tih epova to teraju na znoj po svim njihovim umetnikim imenima; znao je obim e njihovih grudi i du ine kureva; njihove poetke; njihove specijalnosti. Napamet je znao dijaloge, ma koliko oni bili turi; najomiljenije scene upamtio je do posledn jeg stenjanja i trca. Ali danas ga ta parada nije uzbudila. Menjao je film za filmom poput zav isnika meu poharanim torbarima, tra ei fiks koji niko nije mogao da mu nabavi, dok s e televizor nije na ao okru en trakama. Udvoje, utroje, oralno, analno, zlatni tu evi,

vezivanje, disciplina, lezbijske scene, sa vibratorima, scene silovanja i roman se... pro ao je kroz sve, ali nijedna mu nije donela olak anje koje mu je bilo potre bno. Njegova potraga pretvorila se u neku vrstu potere za samim sobom. Ono to e me uzbuditi predstavljae ono to jesam, glasila je njegova napola oblikovana misao. Situacija je bila oajna. Po prvi put u svom ivotu... izuzev dogaaja vezanih za Ligu... voajerizam nije uspeo da ga uzbudi. Po prvi put je po eleo da izvoai pod ele s njim njegovu stvarnost kao to je on delio njihovu. Uvek je bio srean da ih i skljui kada bi ispalio svoj hitac; ak je pomalo i prezirao njihove ari kada bi se o slobodio njihovih stega. Sada ih je alio, poput ljubavnika koje je izgubio a da i h nije pravo ni upoznao, ije je sve otvore video, ali mu je bilo uskraeno da ih in timno upozna. Pa ipak, negde posle svitanja, dok mu je raspolo enje bilo na najni oj moguoj taki, pala mu je na pamet jedna krajnje udna misao: da bi mo da mogao da ih dovede k sebi; da bi mogao da ih otelotvori pukom vrelinom svoje elje. Snovi su mogli da postanu stvarnost. Umetnici su to sve vreme inili, a zar svako nije u sebi imao bar malo od te umetnosti? Ta misao, jedva uobliena, nije mu dozvoljavala da se od voji od ekrana, terajui ga da do kraja odgleda Poslednje polegu e Pompeje, Roena za ono i Tajne enskog zatvora; filmove koje je znao isto onako dobro kao i vlastitu pro lost, ali koji su, za razliku od njegove pro losti, i dalje mogli da ive u sada nje m vremenu. Nije on bio jedini stanovnik Gaja koga su pohodile sline misli, mada niko drugi nije bio toliko usredsreen na erotiku kao Vilijam. Ista ta ideja... da bi neku dragocenu, su tinski va nu osobu, ili osobe, mogli prizvati iz uma i od njih na praviti pajta a... pala je na pamet svakom ponaosob ko je bio u oping centru pretho dne noi. Zvezde sapunskih opera, domaine kvizova, mrtve ili izgubljene roake, razve dene supru nike, izgubljenu decu, likove iz stripova: bilo je onoliko imena koliko je bilo umova koji su mogli da ih pozovu. Za neke od njih, poput Vilijama Vita, oblije njihove elje dobijalo je u za mahu takvom brzinom (u nekoliko sluajeva opsesija je bila ta koja ih je napajala, dok su u drugima to bile udnja ili zavist) da su do zore narednog dana u uglovim a njihovih soba ve postojali ugru ci zgusnutog vazduha koji se spremao za udo. U spavaoj sobi ane Melkin, keri Kristine i Larija Melkina, legendarna princ eza roka... koja je jo pre nekoliko godina umrla od prevelike doze, ali koja je i dalje bila jedini idol ane Melkin i njena opsesija, najavljivala je svoj dolazak tako tananim pevu enjem da ga je neko mogao zameniti sa povetarcem koji huji pod strehom, ali ana je znala tu melodiju. U jazbini Ozija Lartona ula su se grebuckanja za koje je znao da potiu od poroajnih muka vukodlaka, o emu je razmi ljao sme kajui se u sebi, s kojim se tajno dru i o od kada je prvi put saznao da su takva stvorenja zamisliva. Zvao se Jud in, taj vukodlak, jer mu se... u ne nom dobu od est godina, kada je Ozi stvorio svog sadrug a... inilo da je to pravo ime za oveka koji dobija krzno za vreme punog meseca. Karen Konroj je tri glavne uloge iz svog omiljenog filma, Ljubav zna tvo je ime, slabo gledane romanse koja se prikazivala svega est dana za vreme njenog davna njeg putovanja u Pariz, a tih est dana provela je u plakanju, oseala u vidu fi nog evropskog parfema u salonu. I tako dalje, i tako dalje. Do podneva toga dana nije vi e bilo nikog iz one gomile ko nije dobio nago ve taj... od kojih su mnogi, razume se, bili odbaeni i ignorisani... da im sti u neoek ivani posetioci. Stanovni tvu Palomo Gaja, koje se ustalasalo od stotinu u asa na D af ov poziv, ponovo se spremalo talasanje. 2. "Ve si priznala da, u stvari, ne razume ta se sino dogodilo..." "Nije re ni o nikakvom priznavanju, Grilo." "U redu. Nemojmo se ljutiti jedno na drugo. Za to svaki razgovor okonamo vi kom?" "Sada ne viemo." "U redu. Ne viemo. Ja te samo molim da ponovo razmotri mogunost da taj posa

o zbog koga te alje..." "Posao?" "Sada ti vie . Ja samo ka em, razmisli na trenutak. To bi ti moglo biti posle dnje putovanje." "Mogunost primljena k znanju." "Pusti me onda da poem s tobom. Nikada nisi bila ju nije od Tihuane." "Nisi ni ti." "Gadno je..." "Slu aj, prodavala sam umetnike filmove za ljudima za koje je i Dambo bio s uvi e te ak. Znam ja ta je gadno. Ako ba eli da uini ne to zaista korisno, ostani ovde ravi se." "Ve mi je dobro. Nikada se nisam bolje oseao." "Potreban si mi ovde, Grilo. Da pazi . Daleko od toga da je sve gotovo." "A na ta ja to treba da pazim?" upita Grilo, re iv i da prekine dalju rasprav u. "Uvek si imao dobro oko za skrivene stvari. Kada D af povue potez, koliko g od to tiho uinio, ti e to znati. Uzgred budi reeno, jesi li sino video Elen? Bila je u gomili, sa malim. Mogao bi da krene od toga kako se ona osea jutro posle..." Nije se moglo rei da Griloov strah za nju nije bio opravdan, kao niti to da ona ne bi u ivala u njegovom dru tvu tokom puta koji ju je ekao. Ali postojali su razlozi koje nije mogla na fini nain da mu iznese, pa ih uop te nije iznela, zbog k ojih bi njegovo prisustvo predstavljalo smetnju koju nije smela da rizikuje, kak o za njegovo dobro tako i za dobrobit zadatka koji je bio pred njom. Jedna od po slednjih stvari koje je Fleer uinio bila je da nju izabere da ode u Misiju; ak je i nagovestio da je to na neki nain bilo predodreeno. Ne ba tako davno odbacila bi sl ian misticizam; ali posle pro le noi morala je biti otvorenijeg uma. Svet tajni koji je rasvetljavala u svojim scenarijima za filmove o duhovima i svemirskim brodov ima nije trebalo tako olako ismevati. On ju je potra io, prona ao i postavio... uz s av cinizam i tome slino... izmeu svojih nebesa i paklova. Ovi drugi su bili predst avljeni u obliku D afove vojske, a prvi u Fleerovom preobra aju: telo u svetlost. Po to joj je dodeljena uloga mrtvaevog agenta na zemlji, osetila je udnu opu t enost, uprkos opasnosti koja je le ala pred njom. Vi e nije morala da glaa svoj ciniz am; nije vi e morala da deli svoje ma tarije iz trenutka u trenutak na stvarne (vrste , razumne) i neobine (isparljive, bezvredne). Ako (kada) se vrati svojoj pisaoj ma i ni, poee iznova da pi e ta ironina scenarija, i radie to s verom u priu, ne zato to je vaka fantazija potpuno istinita, ve zato to nijedna stvarnost to nikada nije. Sredinom jutra napustila je Gaj, izabrav i put koji ju je izveo iz grada p ored oping centra, gde je jo sasvim malo bilo potrebno da se povrati status quo. A ko pohita, do veeri e prei granicu; a u Misiju svete Katarine, ili... ako su Fleerov e nade bile zasnovane... na prazno tlo gde je ona nekada stajala, stii e pre zore. Sledei uputstva svoga oca, Tomi-Rej se prethodne noi prikrao nazad u oping centar, po to se gomila rasturila. Policija je do tada ve bila stigla, ali on je be z ikakvih problema obavio ono zbog ega se vratio, a to je bilo da pokupi teratu k oju je vlastoruno prikaio Kacu. D af je imao i drugih razloga to je eleo da mu se to s tvorenje vrati pored toga to nije hteo da ga pronae policija. Stvorenje nije bilo mrtvo, i po to se vratilo u ruke svome tvorcu ispovratilo je sve to je videlo i ulo, jer je D af polo io ake na zver poput vraa-vidara i izvukao izve taj iz teratinog siste ma. Kada je uo ono to mu je bilo potrebno, ubio je glasnika. "E pa..." obrati se on Tomi-Reju, "... izgleda da e morati na put o kome s am ti priao ranije nego to sam planirao." "A ta je sa D o-Bet? Dopao je se onaj kopilan Kac." "Uzalud smo se sino trudili da je ubedimo da se pridru i na oj porodici. Odba cila nas je. Vi e neemo traiti vreme. Pusti je neka oproba svoje anse u vrtlogu." "Ali..." "Neemo vi e o tome", prekinu ga D af. "Tvoja opsednutost njome zaista je sme na . I ne mrgodi se! Suvi e dugo su ti svi gledali kroz prste. Misli da e ti taj tvoj o smeh obezbediti sve to po eli . E pa nee ti dati nju."

"Gre i . I ja u ti to dokazati." "Ne, sada nee . Mora na put." "Prvo, D o-Bet", ree Tomi-Rej i napravi pokret kao da e da ode od oca. Ali D a fova aka se na la na njegovom ramenu pre nego to je napravio drugi korak. Od njegovo g dodira Tomi-Rej je zacvileo. "Zave i!" "To me boli!" "To sam i hteo!" "Ne... mislim zaista me boli. Prestani." "Ti si taj koga smrt voli, je li tako, sine?" Tomi-Rej oseti da ga noge polako izdaju. Poeo je da slini iz oke, nosa i oi ju. "Mislim da nisi ni upola onakav mu karac za kakvog se izdaje ", ree mu D af. "N i upola." "Izvini... nemoj, molim te, vi e..." "Mislim da pravi mu karci ne cmizdre za svojim sestrama sve vreme. Nau sebi drugu enu. I ne priaju o smrti kao da je to kakva triarija, a onda cvile im osete m akar i najmanji bol." "U redu! U redu! Shvatio sam! Samo prestani, va i? Prestani!" D af ga pusti. On pade na tle. "Obojica smo imali te ku no", ree njegov otac. "Obojici nam je ne to oduzeto.. . tebi, sestra... meni, zadovoljstvo da uni tim Fleera. Ali pred nama su divna vrem ena. Veruj mi." On ispru i ruku da podigne Tomi-Reja. Deak se trgnu kada vide njegove prste na svom ramenu. Ali ovog puta dodir se pokazao dobronamernim; ak prijatnim. "Postoji jedno mesto na koje elim da ode umesto mene", ree D af. "Zove se Mis ija svete Katarine..." II

Tek kada je Fleer nestao iz njegovog ivota, Haui je shvatio na koliko pita nja nije dobio odgovore; bili su to problemi koje mu je samo otac mogao pomoi da re i. Tokom noi ga nisu muili. Spavao je suvi e vrsto. Tek je narednog jutra poeo da ali o je odbio da ui od Fleera. Jedino re enje koje su on i D o-Bet imali na raspolaganju bilo je da poku aju da slo e delie prie, u kojoj su oigledno igrali zajedno tako va nu ul ogu, na osnovu nagove taja i svedoenja majke D o-Bet. Invazija od prethodne noi izazvala je promenu u D ojs MekGir. Posle tolikih godina tokom kojih je poku avala da zadr i na uzdi zlo koje je u lo u njenu kuu, na kr aju je do ivela neuspeh koji ju na izvestan nain oslobodio. Ono najgore se dogodilo : ega je jo trebalo da se pla i? Videla je svoj vlastiti pakao vlastitim oima, i pre iv ela. Bo je posredovanje... u liku pastora... pokazalo se bezvrednim. Haui je bio t aj koji je oti ao u potragu za njenom keri, i na kraju ju je... oboje su bili odrpa ni i krvavi... doveo nazad. Primila ga je sa dobrodo licom; ak je zahtevala da kod njih prenoi. Narednog jutra poslovala je po kui poput ene kojoj je upravo reeno da j e tumor koji nosi u telu benigan, i da mo e oekivati da po ivi jo nekoliko godina. Kada su u rano popodne svo troje seli da porazgovaraju, malo im je treba lo da je ubede da sa plea skine teret pro losti i prie su stale da naviru jedna za d rugom. Povremeno, naroito onda kada bi priala o Arlin, Karolini i Trudi, zaplakala bi, ali to su dogaaji koje je opisivala postajali traginiji, priala ih je sve ravno du nije. Povremeno bi se vraala unazad kako bi pomenula izvesne pojedinosti koje je izostavila, ili kako bi pohvalila nekoga ko joj je pomogao tokom te kih godina ka da je sama podizala D o-Bet i Tomi-Reja znajui da o njoj govore kao enturai sumnjiva morala koja je pre ivela. "Mnogo puta sam pomi ljala na to da napustim Gaj", ree ona. "Poput Trudi." "Mislim da joj to nije donelo olak anje", primeti Haui. "Uvek je bila nesr ena." "Seam je se drugaije. Stalno je u nekoga bila zaljubljena." "Znate li... u koga je bila zaljubljena pre no to je dobila mene?" "Pita li ti to mene znam li ko ti je otac?"

"Da." "Mislim da znam. Tvoje srednje ime bilo je njegovo prvo. Ralf Kontreras. Bio je ba tovan u luteranskoj crkvi. Imao je obiaj da nas gleda dok smo se vraale i z kole. Svakog dana. Majka ti je bila veoma lepa, zna . Nije posedovala lepotu film ske zvezde, poput Arlin, ali imala je tamne oi... nasledio si njene oi... sa pomal o razvodnjenim pogledom. Mislim da je Ralf u nju oduvek bio zaljubljen. Nije mno go govorio. Stra no je mucao." Haui se na to osmehnu. "Onda je to bio on. Nasledio sam mucanje od njega." "Nisam primetila." "Znam, udno je to. Nestalo je. Gotovo kao da me je Fleer oslobodio mucanja kada sam ga sreo. Recite mi, da li Ralf i dalje ivi u Gaju?" "Ne. Oti ao je pre nego to si se uop te rodio. Verovatno je mislio da e ga lino vati. Tvoja majka je bila belkinja i pripadala je srednjoj klasi, a on..." Zastala je, primetiv i izraz na Hauijevom licu. "A on?" podstaknu je Haui. "...bio je Hispanoamerikanac." Haui klimnu. "Svakog dana saznate ne to novo, je li tako?" naizgled primiv i olako ne to to je oigledno duboko zadiralo. "U svakom sluaju, zbog toga je oti ao", nastavi D ojs. "Da je tvoja majka ika da pomenula njegovo ime, ubeena sam da bi bio optu en za silovanje. A to nije bilo silovanje. Pokretalo nas je ne to, sve nas, ta god to bilo to je avo uneo u nas." "To nije bio avo, mama", primeti D o-Bet. "To ti ka e ", odvrati ona, uzdahnuv i pri tom. Kao da ju je odjednom izdala s naga, kada joj se ponovo nametnuo stari renik. "I mo da si u pravu. Ali ja sam pres tara da menjam nain mi ljenja." "Prestara?" upita Haui. "O emu vi to priate? Ono to ste sino uinili bilo je n e to izuzetno." D ojs ispru i ruku i dodirnu Hauijev obraz. "Morate me pustiti da verujem u ono u ta verujem. U pitanju su samo rei, Hauarde. On je za vas D af. Za mene je avo." " ta je onda sa mnom i Tomi-Rejem, mama?" upita D o- Bet. "D af nas je stvorio ." "esto sam o tome razmi ljala", ree D ojs. "Kada ste bili jako mali, imala sam obiaj da vas oboje posmatram sve vreme, ekajui da u vama nazrem zlo. I jesam u Tomi -Reju. Njegov tvorac ga je uzeo. Mo da su tebe spasle moje molitve, D o-Bet. I la si s a mnom u crkvu. Uila si. Verovala u Gospoda." "Znai, ti misli da je Tomi-Rej izgubljen?" upita D o-Bet. Mama joj nije odmah odgovorila, a kada je to uinila, iako je odgovor bio jasan, osealo se da se dvoumi. "Da", konano je izustila. "Oti ao je." "Ja u to ne verujem", ree D o-Bet. "ak ni posle onoga to je sino uinio?" ume a se Haui. "On ne zna ta radi. D af je ovladao njime, Haui. Poznajem ga bolje nego bra ta..." " ta to znai?" "On je moj brat blizanac. Oseam isto to i on." "U njemu je zlo", primeti mama. "Onda je i u meni zlo", odvrati D o-Bet. Ustala je. "Do pre tri dana si ga volela. A sada ka e da je oti ao. Dopustila si D afu da ga odvede. Ja ga se neu na taj nain odrei." Rekav i to, ona izie iz sobe. "Mo da je u pravu", ne nim glasom ree D ojs. "Tomi-Rej se mo e spasiti?" upita Haui. "Ne. Mo da je avo i u njoj." Haui je prona ao D o-Bet u dvori tu, lica okrenutog prema nebu, zatvorenih oiju . Okrenula se i pogledala ga. "Smtra da je mama u pravu", ree ona. "Tomi-Reju nema pomoi." "Ne, ne smatram. Ne, ako ti veruje da mo emo dopreti do njega. Vratiti ga." "Nemoj to govoriti samo zato da bi meni udovoljio, Haui. Ako u ovome nis i na mojoj strani elim da mi to i ka e ."

Spustio joj je aku na rame. "Slu aj", ree, "da sam poverovao u ono to je tvoj a majka kazala, ne bih se vratio, je li tako? Ovo sam ja ne zaboravi, gospodin U porni. Ako smatra da mo e prekinuti veze kojima D af dr i Tomi-Reja onda emo to, do avola i uiniti. Samo nemoj od mene tra iti da ga zavolim." Ona se sasvim okrenula prema njemu, skloniv i sa lica kosu koju je zahvati o povetarac. "Nisam verovao da u stajati u stra njem dvori tu tvoje majke i grliti te", ree Haui. "uda se dogaaju." "Ne dogaaju se", ree on. "Stvaraju se. Ti si jedno, i ja sam jedno, i sunc e je jedno, a najvee od svih uda je to to smo nas troje sada ovde napolju zajedno." III Po Teslinom odlasku Grilo je prvo nazvao Abernatija. Da li da ka e ili ne, bila je samo jedna od dilema sa kojima se suoavao. Sada je vi e no ikada pravi pro blem bio kako. Nikada nije imao instinkt romanopisca. U svom pisanju tragao je z a stilom koji bi mu omoguio da to jasnije iznese injenice. Bez ikakvog pomodnog oko li enja; nikakvih renikih uzleta. Njegov mentor u ovome nije bio nikakav novinar ve D o natan Svift, autor Guliverovih putovanja, ovek kome je toliko bilo stalo da jasno izlo i svoju satiru da je po bezbroj puta itao naglas svoja dela posluzi kako bi s e uverio da njegov stil nije nepovoljno uticao na su tinu. Grilo se dr ao te prie pop ut kamena temeljca. to je bilo u redu dok je podnosio izve taje o beskunicima u Los Anelesu, ili pisao o problemima vezanim za drogu. injenice su bile dovoljno jasne ve same po sebi. Ali ova pria... od peina do Fleerovog rtvovanja... predstavljala je zaguljen iji problem. Kako da podnese izve taj o onome to je sino video, a da ne podnese takoe izve taj o oseanju koje je tamo vladalo? Okoli ao je sa Abernatijem. Nije imalo svrhe pretvarati se kako se ni ta nij e dogodilo u Gaju prethodne noi. Izve taje o vandalizmu... mada ne i glavnu priu... ve su prenosile sve lokalne stanice. Abernati se uhvatio toga. "Jesi li bio tamo, Grilo?" "Kasnije. Stigao sam na kraju. uo sam alarme i..." "I?" "Nema ta da se ka e. Razbijeno je nekoliko izloga." "Divljanje Anela pakla." "To si uo?" "Pita da li sam to uo? Ti bi trebalo da bude va ljivi reporter, Grilo, ne ja. ta ti treba? Droga? Pie? Poseta jebene Mude?" "Muze." "Mude, Muze; ko ga jebe? Samo ti meni pripremi priu koju ljudi hoe da itaju . Mora da je bilo povreenih..." "Mislim da nije." "Onda ih izmisli." "Imam ne to..." " ta? ta?" "Priu o kojoj jo niko, kladim se, ni ta nije izvestio, ." "Potrudi se da bude dobra, Grilo. Od toga ti zavisi posao ovde." "Priprema se tulum u Vensovoj kui. Proslava u ast njegove smrti." "U redu. Ubaci se unutra. elim lanak o njemu i njegovim prijateljima. Taj o vek je bio ubre. Takvi ljudi imaju takve i prijatelje. elim imena i pojedinosti." "Ponekad zvui kao da si gledao suvi e filmova, Abernati." " ta bi to trebalo da znai?" "Zaboravi." Jo dugo po to je Grilo spustio slu alicu pred oima mu se zadr ala slika Abernati ja kako provodi noi uve bavajui tekst iz novinarskih epova, glaajui svoju ulogu uredni ka pod pritiskom koji je u stalnoj oskudici sa vremenom. Nije on bio jedini, pom isli Grilo. Svima se negde u glavi odvijao film u kome su oni bili imena iznad n aslova. Elen je bila ena kojoj je naneta nepravda, puna stra nih tajni. Tesla je bi

la divljaku a iz Zapadnog Holivuda, pu tena u svet koji nikada nije stvorila. A taj nain razmi ljanja doveo ga je do pitanja koje se samo nametnulo: ta je bio on? Poetni k na va nom zadatku? Dosledan ovek, koji se bespo tedno bori protiv zloina korumpirano g sistema? Nijedna od tih uloga nije mu vi e odgovarala onako kako su mu mogle odg ovarati po to je tek stigao ovamo, dotrav i iz svoje jazbine da izve tava o smrti Badij a Vensa. Dogaaji su ga na neki nain marginalizovali. Drugi, naroito Tesla, preuzeli su glavne uloge. Dok je proveravao svoj izgled u ogledalu, mrmljao je ne to o tome ta znai bi ti zvezda bez neba. Mo da biti slobodan da pone da se bavi nekom drugom profesijom, da bude raketni strunjak, ongler, ljubavnik. Kako bi bilo da postane ljubavnik? L jubavnik Elen Ngijen? To je lepo zvualo. Dugo joj je trebalo da stigne do vrata, a kada je konano do la, bilo joj je , izgleda, potrebno nekoliko sekundi da uop te prepozna Griloa. Upravo kada je hte o da je podseti, osmehnula se i rekla: "Molim vas... uite. Jeste li se oporavili od gripa?" "Jo sam pomalo uzdrman." "Sve mi se ini da i mene hvata..." ree ona dok je zatvarala vrata. "Probud ila sam se sa oseanjem... ne znam..." Zavese su jo bile navuene. Stan se inio jo manjim nego to ga se Grilo seao. "Sigurno elite kafu", ree ona. "Da. Hvala." Nestala je u kuhinji, ostaviv i Griloa nared sobe u kojoj je svaki komad n ame taja bio prekriven gomilom asopisa, igraaka ili nesortiranog ve a. Samo to je poeo s ebi da pravi mesta, shvatio je da ima publiku. Filip je stajao na poetku hodnika koji je vodio u njegovu spavau sobu. Njegov izlazak do oping centra prethodne veeri bio je preuranjen. Jo je izgledao slab. "Zdravo", pozdravi ga Grilo. "Kako si?" Na njegovo iznenaenje deak se osmehnu; srdano i otvoreno. "Jesi li video?" upita on. " ta?" "U oping centru", nastavi Filip. "Video si. Znam da jesi. Prelepa svetla. " "Da, video sam ih." "Ispriao sam Balon oveku sve o njima. Tako znam da nisam sanjao." On prie Grilou i dalje se sme ei. "Dobio sam tvoj crte ", ree Grilo. "Hvala ti." "Sada mi nisu potrebni", odvrati Filip. "Kako to?" "Filipe?" Elen se vratila sa kafom. "Ne gnjavi gospodina Griloa." "Ne gnjavi me", ree Grilo. Ponovo je uperio pogled u Filipa. "Mo da bismo m ogli kasnije da popriamo o Balon oveku", ree on. "Mo da", odvrati deak, kao da e to u potpunosti zavisiti od Griloovog dobrog pona anja. "Idem sada", obavesti on majku. "Dobro, eeru." "Da ga pozdravim?" Filip upita Griloa. "Molim te", odvrati Grilo, koji nije bio siguran na koga je deak mislio, "voleo bih da to uini ." Zadovoljan, Filip se vrati u svoju spavau sobu. Elen je u urbano pravila mesta za njih da sednu. Sagnula se okrenuv i lea Gri lou. Haljina jednostavnog kimono kroja koju je imala na sebi povukla se navi e. Im ala je jake butine za svoju visinu. Kada se okrenula, e arpa vezana oko pasa se ol abavila. Nabori su joj se razmakli na grudima. Imala je tamnu i glatku ko u. Uhvat ila je njegov pogled pun divljenja dok mu je dodavala kafu, ali nije ni poku ala d a vr e ve e haljinu. Prorez je mamio Grilov pogled svaki put kada se pokrenula. "Drago mi je to ste navratili", ree ona kada su seli. "Zabrinula sam se ka da je va a prijateljica..." "Tesla." "Tesla. Kada mi je Tesla kazala da ste bolesni. Osetila sam se odgovorno m." Srknula je kafu. I naglo povukla glavu kada joj je tenost dodirnula jezik. "V

rua je", primeti ona. "Filip mi je kazao da ste sino bili u oping centru." "Kao i vi", odvrati ona. "Znate li ima li povreenih? Razbijeno je toliko stakla." "Samo Fleer", odvrati Grilo. "Mislim da ga ne poznajem." "ovek koji je izgoreo." "Neko je izgoreo?" upita ona. "Oh, Bo e, pa to je u asno." "Mora da ste videli." "Ne", odgovori mu ona. "Videli smo samo staklo." "I svetla. Filip je pominjao svetla." "Da", odgovori ona, oigledno zbunjena. "Isto je i meni kazao. Znate li, d a se ja nieg slinog ne seam. Je li to va no?" "Najva nije je da ste oboje dobro", odvrati on, upotrebiv i uobiajenu frazu n e bi li prikrio svoju zbunjenost. "Oh, odlino smo", odvrati ona, gledajui pravo u njega; zbunjeni izraz joj je odjednom nestao sa lica. "Umorna sam, ali sam dobro." Sagnula se prema stoliu kako bi spustila oljicu i ovaj put joj se haljina dovoljno razmakla da je Grilo uspeo na trenutak da joj vidi grudi. Uop te nije sum njao da ona tano zna ta radi. "Jesu li vam se ponovo javljali iz kue?" upita on, neverovatno u ivajui u to me da razgovara o poslovima dok misli na seks. "Treba da odem tamo", ree Elen. "Kada je proslava?" "Sutra. Sve je uraeno na brzinu, ali mislim da mnogi Badijevi prijatelji oekuju neku vrstu opro tajne proslave." "Voleo bih da se naem tamo." " elite da napi ete prilog o tome?" "Razume se. To e biti okupljanje i po, je li tako?" "Mislim da hoe." "Ali to je samo jedan deo. Oboje znamo da se u Gaju de ava ne to neobino. Pro l e noi nije samo oping centrar..." Glas mu je zamro, jer je primetio da je pri pome nu prethodne veeri ponovo postala nekako odsustna. Da li se radilo o samonametnut oj amneziji, ili je to bio deo prirodnog delovanja Fleerove magije? Podozrevao je da se radi o onom prvom. Filip, koji je sa manje odbojnosti prihvatao promene u statusu quo, nije imao te probleme sa seanjem. Kada je Grilo vratio razgovor na proslavu, ponovo mu je poklonila svu svoju pa nju. " ta mislite, mo ete li me uvesti?" upita on. "Moraete biti pa ljivi. Roel zna kako izgledate." "Zar me ne mo ete zvanino pozvati? Kao novinara?" Ona odmahnu glavom. "Nee biti novinara", objasni ona. "To je striktno pri vatno okupljanje. Nisu svi Badijevi poznanici eljni publiciteta. Neki su ga previ e iskusili i to prerano. Neki bi vi e voleli da ga nikada nisu ni imali. Poznavao j e mnoge ljude... kako ih je ono zvao?... tvrdi igrai. Verovatno je mislio na mafi ju." "To je samo dodatni razlog da se naem tamo", ree Grilo. "Pa, uradiu to budem mogla, naroito stoga to ste se zbog mene razboleli. Ako bude dovoljnoo gostiju mo ete se pome ati sa ostalima..." "Cenim va u pomo." " elite li jo kafe?" "Ne, hvala." On pogleda na sat, mada uop te nije video koliko je sati. "Neete valjda ve da idete", ree ona. To nije bilo pitanje ve tvrdnja. Isto j e va ilo i za njegov odgovor. "Ne. Neu ako biste vi vi e voleli da ostanem." Ne izgovoriv i vi e nijednu re ona ispru i ruku i dodirnu mu kljunu kost kroz ko u lju. "Volela bih da ostanete", izjavi ona. On instinktivno pogleda prema Filipovoj sobi. "Ne brinite", ree ona. "Igrae se satima." Zavukla je prst izmeu dugmadi na Griloovoj ko ulji. "Hajdemo u krevet", ree ona.

Ustala je i povela ga ka svojoj spavaoj sobi. Za razliku od pretrpanog os tatka stana, ova soba je bila gotovo spartanska. Ona ode do prozora i napola zat vori aluzine, to je celu sobu obojilo u tonove pergamenta, a zatim sede na krevet i podi e pogled prema njemu. On se sagnuo i poljubio joj lice, gurnuv i aku u prorez na haljini i poev i lagano da joj trlja grudi. Pritisla mu je aku vrsto uz svoje telo , dajui mu do znanja da tra i grublje ophoenje. Zatim ga je povukla preko sebe. Imaj ui u vidu njihove visine to je znailo da mu se brada na la povrh njene glave, ali je ona to pretvorila u erotsku prednost, otkopav i mu ko ulju i poev i da mu li e grudi, ost avljajui jezikom vla ne tragove od jedne bradavice do druge. Sve to vreme nije nima lo popustio stisak njene ake na njegovoj. Zabila mu je nokte u ko u tako sna no da je osetio bol. Poeo je da se opire, povlaei aku kako bi njome mogao da dohvati e arpu, a li je njena aka stigla tamo pre njegove. Skotrljao se sa nje i upravo je hteo da sedne kako bi se skinuo, kada ga je epala za ko ulju, sna no kao i malopre, i zadr ala p ored sebe polo iv i mu lice na rame, dok je odvezivala labavi vor na e arpi jednom akom, posle ega je rastvorila haljinu. Ispod je bila naga. U stvari, dvostruko naga. P repone su joj bile potpuno obrijane. Sada je okrenula lice u stranu i zatvorila oi. Jednom akom i dalje je stez ala njegovu ko ulju, a druga joj je mlitavo visila sa strane tako da je izgledalo kao da mu nudi svoje telo kao tanjir sa koga treba da rua. On spusti aku na njen s tomak, i krenu dlanom prema njenim usminama, sna no priti ui ko u koja je izgledala kao da je uglaana. Ne otvarajui oi ona promrmlja: " ta god eli ." Taj ga je poziv istog asa pomeo. Navikao je da na to gleda kao na ugovor meu partnerima, ali pred sobom je imao enu koja je odbacivala sline uljudnosti, nud ei mu potpunu kontrolu nad njenim telom. Oseao se neprijatno. Kad je bio pubertetl ija, njemu bi se ova njena pasivnost inila nepodno ljivo erotska. Sada je okirala je njegovu liberalnu oseajnost. Izgovorio je njeno ime, nadajui se da e dati kakav zn ak od sebe, ali ona nije na njega obraala pa nju. Tek kada je ponovo seo kako bi sk inuo ko ulju otvorila je oi i rekla: "Ne. Ovako, Grilo. Ovako." I na licu i u glasu odra avao joj se bes, koji je u njemu izazvao glad da odgovori na isti nain. Spustio se na nju, uhvativ i joj glavu akama i gurnuv i joj jez ik u usta. Njeno telo se izvilo sa du eka, i tako se sna no trljalo o njega da je bi o siguran kako joj to priinjava isto onoliko bola koliko i zadovoljstva. U sobi iz koje su oti li oljice za kafu su se zatresle kao da je do lo do veo ma blagog zemljotresa. Pra ina je poela da puzi preko stola, uznemirena kretanjem n eeg gotovo nevidljivog to je izvuklo svoja ogromna ramena iz najmranijeg ugla sobe i poelo pre bi se moglo rei da leluja nego da hoda prema vratima spavae sobe. Njego v oblik, iako rudimentaran, bio je i dalje suvi e prepoznatljiv da bi se mogao odb aciti kao senka, pa ipak, bilo ga je premalo da bi zaslu io naziv duha. ta god to b ilo, ili je trebalo da postane, ak i u sada njem stanju imalo je cilj. Po to ga je pr ivlaila ena koja ga je trenutno sanjajui otelotvorila, pribli io se spavaoj sobi. Kako mu nije bio odobren ulazak, stao je da tu i ispred vrata, ekajui na daljnja uputstv a. Filip se pojavio iz svog svetili ta i stao da luta po kuhinji u potrazi za hranom. Otvorio je kutiju keksa, stao da pretura po njoj tra ei komadi okolade i kre nuo nazad, sa jednim keksom u levoj aci koga je uzeo za sebe, i tri u desnoj za s vog drugara ije su prve rei bile: "Gladan sam." Grilo odi e glavu sa Eleninog vla nog lica. Ona otvori oi. " ta je bilo?" upita ona. "Neko je pred vratima." Podigla je glavu sa kreveta i ugrizla ga za bradu. Zabolelo ga je i on s e trgnuo. "Nemoj to da radi ", ree on. Ona ga ugrize jo jae. "Elen..."

"Ugrizi i ti mene", ree ona. Nije imao vremena da potisne iznenaenje. Prim etila je njegov izraz lica i rekla: "Ne alim se, Grilo", i zakaila mu prst o usta, prisloniv i mu pesnicu o bradu. "Otvori", naredi ona. " elim da me povredi . Ne boj s e. To je ono to elim. Nisam krhka. Neu pui." Otresao je njenu aku. "Uini to", ree ona. "Molim te, uini." "Stvarno to eli ?" "Koliko puta treba da ti ka em, Grilo? Da." Odgurnutu aku mu je spustila na zatiljak. Dopustio joj je da ponovo privue njegovo lice ka svome i poeo je da joj dudla usne, a zatim i vrat, ispitujui njen otpor. Nije ga bilo. Umesto da se opire, njeno stenjanje je postajalo sve jae to ju je on jae ujedao. Nain na koji je odgovorila potisnuo je sva neprijateljstva. S a vrata je pre ao na grudi, dok je njeno stenjanje postajalo sve glasnije, dahui je izgovarala njegovo ime izmeu uzdaha, po urujui ga da nastavi. Ko a je poela da joj se c rveni, ne samo usled ujeda, ve i od uzbuenja. Iznenada ju je oblio znoj. Stavio jo j je aku meu noge, dok joj je drugom dr ao ruke podignute iznad glave. Bila je vla na i spremno je primila njegove prste. Poeo je da dahe od napora koji je ulagao u to da je dr i prikovanu za krevet, tako da mu se ko ulja zalepila za lea. Iako mu je bio neudobno, sve ga je ovo dosta uzbudilo: njeno telo bilo je krajnje ranjivo, nje govo zatvoreno iza zipa i dugmadi. Penis ga je boleo, vrst pod pogre nim uglom, ali od bola je postajao samo jo tvri, tvrdoa i bol su se hranili jedno drugim kao to se on hranio njome i njenim navaljivanjem da je jo jae povredi, da je ire otvori. Svo jom toplinom obavijala mu je ispravljene prste, grudi su joj bile prekrivene ide ntinim polumesecima koje su ostavili njegovi zubi. Bradavice su joj trale poput vrh ova strela. Stao je da ih sisa; vae. Njeno stenjanje se pretvorilo u jecajue krike, noge su joj se trzale pod njim, i umalo ih oboje nije zbacila sa kreveta. Kada je na trenutak popustio stisak, njena aka dohvatila je njegovu i gurnula mu prste jo dublje u sebe. "Nemoj stati", ree ona. Ponovo je uhvatio ritam koji je ona uspostavila i udvostruio ga, to ju je nagnalo da gurne bokove u pravcu njegove ake tako da su mu prsti prodrli u nju sv e do zglavaka. Znoj se cedio sa njegovog lica na njeno dok ju je posmatrao. vrsto stisnutih oiju podigla je glavu i stala da mu li e elo i oko usta, ne ljubei ga, ali ga ostavljajui ulepljenog od pljuvake. Konano, osetio je kako joj se celo telo ukrutilo, aka joj se primirila, da h joj je postao kratak i ubrzan. Potom je njen stisak... koji je za posledicu im ao krvarenje... popustio. Glava joj je klonula unazad. Odjednom je ponovo postal a isto onako mlitava kao i kad je tek legla na krevet i otkrila mu se. On se sko trljao sa nje, dok mu je srce igralo skvo o zidove grudnog ko a i lobanje. Le ali su neodreeno dugo. Nije znao da li su u pitanju bile sekunde ili min uti. Ona je bila ta koja se prva pokrenula, sela i povukla haljinu. Taj ga je po kret naterao da otvori oi. Vezivala je e arpu, gotovo uredno preklopiv i haljinu. Posmatrao ju je kako kree prema vratima. "Stani", ree. Ovo je bio nedovr en posao. "Drugi put", odvrati ona. "Molim?" "uo si", glasio je odgovor. Zazvuao je kao nareenje. "Drugi put." On ustade sa kreveta, svestan da joj njegova vidljiva uzbuenost sada izgl eda sme no, ali besan zbog toga to nije smatrala za shodno da misli malo i na njega . Posmatrala ga je kako joj prilazi sa poluosmehom na licu. "To je samo poetak", ree mu. Protrljala je mesta na vratu gde ju je ujeo. "I ta ja sada treba da radim?" upita Grilo. Otvorila je vrata. Lice mu zapahnu hladniji vazduh. "Poli i prste", odvrati ona. Tek se tada setio zvuka koji je uo i napola je oekivao da ugleda Filipa ka ko se povlai iz svog pijunskog skrovi ta. Ali nije bilo nikoga osim vazduha koji je osu io pljuvaku na njegovom licu napraviv i od nje stvrdnutu masku. "Kafu?" upita ona. Nije saekala njegov odgovor, ve se uputila u kuhinju. G rilo je ostao da stoji i gleda za njom. Njegovo telo, oslabljeno bole u, poelo je da

odgovara na adrenalin napumpan u njega. Udovi mu zadrhta e, a taj drhtaj kao da s e irio iz mo dine napolje. Oslu kivao je zvuke spravljanja kafe: vode, pranja oljica. I ne razmi ljajui p rineo je prste, koji su jako mirisali na nju, do nosa i usana. IV Zabavlja Lamar izie iz limuzine ispred kue Badija Vensa i poku a da izbri e osm eh sa lica. To je za njega bilo veoma te ko i u najboljim danima, a sada... u najt u nijem trenutku, jer mu je umro stari partner, a meu njima je ostalo toliko neopro t enih ru nih rei... to je bilo praktino nemogue. Svaka akcija zahtevala je reakciju, a Lamarova reakcija na smrt bio je jak osmeh. Jednom je negde itao o poreklu osmeha. Neki antropolog je teoretisao o to me kako je osmeh profinjen oblik majmunskog odgovora onima koji su nepo eljni u pl emenu: slabima ili nestabilnima. U su tini je znaio: Na teretu si nam. Gubi se odav de! Iz tog cerenja koje je oznaavalo progonstvo, razvio se smeh koji predstavlja pokazivanje zuba profesionalnom idiotu. On je, takoe, u su tini, oznaavao prezir. Ka o i to da je predmet veselja: neko koga treba dr ati na odstojanju pomou grimasa. Lamar nije znao kako bi ova teorija izdr ala analizu, ali dovoljno dugo se bavio komedijom da je verovao u njenu verodostojnost. Kao i Badi, i on je steka o bogatstvo izigravajui budalu. Su tinska razlika, prema njegovom mi ljenju (kao i pr ema mi ljenju njihovih mnogobrojnih zajednikih prijatelja), sastojala se u tome to j e Badi zaista bio budala. to ne znai da nije alio za njim. Jeste. etrnaest godina bi li su gospodari svega to su zasmejali, i zbog tog zajednikog uspeha Lamar se sada, kada je izgubio biv eg partnera, oseao siroma niji uprkos jazu koji se stvorio meu nj ima. Jaz je bio toliki da je Lamar sreo bajnu Roel samo jednom, i to sluajno, n a veeri u dobrotvorne svrhe na kojoj su on i njegova ena Tami dobili mesta za stol om do onog za kojim su sedeli Badi i njegova nevesta godine. Taj izraz je upotre bio... izazvav i salve smeha... u nekoliko svojih predstava u kojima je priao vicev e. Tokom veere iskoristio je priliku da ispria jedan o Badiju, ulagujui se Roel dok je mlado enja praznio be iku od ampanjca. Bio je to kratak susret... Lamar se vratio za svoj sto im je video da ga je Badi primetio... ali mora da je ostavio utisak n a Roel, jer ga je lino nazvala da ga pozove u Kunievo Oko na prijem. Ubedio je Tami da bi se ona dosaivala na tulumu i stigao je dan ranije kako bi proveo izvesno v reme sa udovicom. "Izgleda divno", rekao joj je dok je prelazio preko Badijevog praga. "Moglo je biti i gore", odvrati ona, a pravi smisao njenog odgovora shva tio je tek jedan sat kasnije kada mu je kazala da joj je ideju za proslavu u Bad ijevu ast predlo io on sam. "Hoe da ka e da je znao da e umreti?" upita Lamar. "Ne. Hou da ka em da mi se vratio." Da je pio, mogao je lako da izvede stari tos sa davljenjem i raspr ivanjem kapljica, ali kada je shvatio da je mrtva ozbiljna bilo mu je drago to nije. "Misli ... njegov duh?" upita on. "Pretpostavljam da je to prava re. U stvari, ne znam. Nisam vernik, tako da ne znam kako bih to objasnila." "Nosi krst", primeti Lamar. "Pripadao je mojoj majci. Nikada ga ranije nisam nosila." "Za to sada? Da li se neega pla i ?" "Mo da, malo", odvrati ona. "Gde je Badi sada?" upita Lamar, zadivljen svojom sposobno u da ostane ozbi ljan. "Hou da ka em... je li u kui?" "Ne znam. Do ao mi je usred noi, rekao da eli proslavu, i oti ao." "im je ek stigao, je li tako?" "Ovo nije ala." "Izvini. U pravu si, svakako." "Rekao je da eli da svi dou ovamo i proslave." "Pijem u to ime", primeti Lamar, podigav i a u. "Gde god da si, Badi. Skol."

Zavr iv i zdravicu, izvinio se i oti ao u kupatilo. Zanimljiva ena, razmi ljao je dok je odlazio. Udarena, razume se, i... kolale su glasine... zavisna od svake jake hemikalije koja se mogla dobiti, ali ni on nije bio svetac. Skriven u crnom mermernom kupatilu, cerio se razgledajui niz maski iz tunela strave, i u mrkao nek oliko redova kokaina dobro raspolo en, posle ega su mu se misli vratili lepotici ko ja se dole nalazila. Imae je; kratko i jasno. Najvi e bi voleo da to bude u Badijev om krevetu, posle ega e se obrisati Badijevim pe kirima. Odvojiv i pogled od svog iske enog odraza vratio se na odmori te. Koja li je B adijeva spavaa soba? pitao se. Da li je imao ogledala na tavanici kao u javnoj kui u Tuskonu iji su, nekada davno, bili gosti i u kojoj je Badi kazao, dok je sklan jao onu svoju prokletu zmijurinu od oke: jednoga dana, elim ovakvu spavau sobu? Lamar je otvorio pet est vrata pre nego to je prona ao glavnu spavau sobu. I ona je, kao i sve ostale sobe, bila ukra ena rekvizitima sa va ari ta. Na tavanici nij e bilo ogledala. Ali je zato krevet bio veliki. Dovoljno veliki za troje, a to j e oduvek bio Badijev najomiljeniji broj. Upravo kada se spremao da sie, Lamar je zauo vodu u kupatilu koje je bilo povezano sa spavaom sobom. "Roel, jesi li to ti?" Meutim, unutra nije bilo upaljeno svetlo. Oigledno je neko ostavio otvoren u slavinu. Lamar je gurnuo vrata. Iznutra se javio Badi: "Ne pali svetlo, molim te." Da nije bio pun kokaina, Lamar bi za dio iz kue pre nego to bi duh stigao po novo da progovori, meutim, droga ga je dovoljno usporila tako da je Badi stigao d a uveri svog partnera da nema ega da se pla i. "Rekla je da si ovde", zadahta Lamar. "Nisi joj poverovao?" "Ne." "Koji si ti?" "Kako to misli : koji sam? D imi. D imi Lamar." "Naravno. Ui. Treba da popriamo." "Ne... ostau ovde napolju." "Ne ujem te ba najbolje." "Zatvori vodu." "Potrebna mi je da se ispi kim." "Ti pi ki ?" "Samo kada pijem." "Ti pije ?" "Krivi li me, kada znam da je dole, a ja nisam u stanju da je dodirnem?" "Aha. To je gadno." "Morae ti do uradi umesto mene, D imi." " ta da uradim?" "Da je dodirne . Nisi valjda peder?" "Zna da nisam." "Svakako." "Koliko smo samo ena imali zajedno." "Bili smo prijatelji." "Najbolji. I moram priznati da je ba lepo od tebe to mi dozvoljava da uzmem Roel." "Tvoja je. A zauzvrat..." " ta?" "Budi mi ponovo prijatelj." "Badi. Nedostajao si mi." "I ti si meni nedostajao, D imi." "Bio si u pravu", ree on kada je si ao. "Badi jeste ovde." "Video si ga." "Ne, ali je razgovarao sa mnom. eli da budemo prijatelji. On i ja. I ti i ja. Bliski prijatleji." "Onda emo biti." "Za Badija."

"Za Badija."

D af je gore razmislio o ovom novom i neoekivanom elementu u igri, i ocenio da je dobar. Nameravao je da se izdaje za Badija... to mu nije te ko palo, po to je upio ovekove misli... samo pred Roel. U tom obliku joj je do ao u posetu i pre dve v eeri i na ao je pijanu u krevetu. Lako ju je uverio da je duh njenog mu a; jedinu te kou mu je predstavljalo to to je morao da se obuzda da se ne pozove na brana prava. S ada kada je i njen partner poverovao u istu zabludu, imao je dva agenta u kui da mu pomognu kada gosti stignu. Posle dogaaja od prethodne noi bilo mu je drago to je bio toliko vidovit da organizuje proslavu. Fleerova mahinacija ga je uhvatila nespremnog. Samouni tenjem je njegov neprijatelj uspeo da usadi iverje svoje du e koja stvara halucigenije u stotinu, mo da dve stotine umova. ak i sada su oni koji su ih primili sanjali svoj a privatna bo anstva; i otelotvoravali ih. Oni nee biti, ako je suditi po dokazima iz pro losti, naroito varvarski raspolo eni; sasvim sigurno nee biti dorasli njegovim teratama. Niti e, ostav i bez hu kaa koji bi ih napajao, dugo opstati u ovoj ravni pos tojanja. Ali ipak su mogli njegovim dobro smi ljenim planovima da nanesu mnogo tete . Mo da e mu biti potrebne i kreature koje e biti u stanju da prizove iz holivudskih srdaca da bi spreio Fleerovu poslednju ostav tinu da se ne ume a. Uskoro e se putovanje koje je poelo kada je prvi put uo za Umetnost... pre toliko vremena da se vi e nije ni seao od koga... okonati tako to e on ui u Su tinu. Pos e tolikih godina priprema, to e liiti na povratak kui. On e biti lopov u raju, te st oga Kralj nebesa, po to e biti jedini prisutni kvalifikovan da ukrade presto. Postae vlasnik sno ivota celog sveta; bie sve za sve ljude, i nikada mu niko nee suditi. Ostala su, znai, jo dva dana. Prvi, dvadeset etiri asa, bie mu potreban da po stane svestan te ambicije. Drugi, dan Umetnosti, kada e stii do mesta gde se zora i sumrak, podne i n o, zbivaju u istom stalnom trenutku. to znai, postoji samo zauvek. V 1. Kada je napustila Palomo Gaj, Teslu je pro eo oseaj da se probudila iz sna u kome joj je neki privatni uitelj snova odr ao lekciju o tome da je ceo ivot sanjan je. Od sada pa nadalje nee biti jednostavnog razdvajanja onoga to ima smisla od on oga to nema smisla; nee biti arogantnih pretpostavki da je jedno iskustvo stvarno, a drugo nije. Mo da je ivela u filmu, pade joj na pamet dok je vozila. Kada je mal o razmislila o tome, to i nije bila lo a ideja za scenario: pria o eni koja je otkri la da je ljudska istorija samo jedna nepresu na porodina saga, koju ispisuje ona po tcenjivana ekipa sastavljena od Gena i anse, nad kojom motre aneli, tuinci i graani Pitsburga koji su se sluajno ukljuili i bili uhvaeni. Mo da e napisati tu priu kada se jednom ova pustolovina zavr i. Samo to se ona nikada nee zavr iti; ne sada. To je bila jedna od posledica s agledavanja sveta na ovaj nain. Bilo kako bilo, ona e provesti ostatak ivota u pred vianju narednog uda; i dok je ekala, zami ljala ga je u svojoj ma ti, kako bi naterala sebe i svoju publiku da budu na oprezu. Vo nja je nije zamarala, bar ne do Tihuane, pa je imala vremena za ovakva razmi ljanja. Meutim, im je pre la granicu, morala je da upotrebi kartu koju je kupila i da odlo i svako daljnje kovanje zavera ili predvianje. Upamtila je Fleerova uputs tva kao da se radilo o kakvom govoru prilikom primanja nagrade, tako da su se on a... uz pomo karte... pokazala dobra. Kako nikada ranije nije bila na tom poluost rvu iznenadila se kada je videla koliko je pusto. Ovo nije bila okolina u kojoj su ovek i njegov rad imali mnogo nade da opstanu, to je navodilo na pretpostavku d a e ru evine Misije, kada stigne do njih, najverovatnije biti erodirane ili zbrisan e u Pacifik, iji je um postajao sve glasniji to ju je put vodio bli e ka obali. Meutim, to se toga tie uop te nije bila u pravu. Kada je zavila za okuku brda ka kome ju je Fleer uputio, odmah joj je postalo jasno da je Misija svete Katari

ne ostala uglavnom netaknuta. Od tog prizora stegla joj se utroba. Jo nekoliko mi nuta vo nje i nai e se na mestu gde je otpoela jedna epopeja... iji joj je samo jedan manji deo bio poznat. Jedan hri anin bi se mo da isto toliko uzbudio zbog Vitlejema. Ili Golgote. Otkrila je da na tom mestu nema nikakvih lobanja. Upravo suprotno. Iako Misija nije bila popravljana... uta je bilo jo svuda unaokolo... bilo je oigledno d a ju je neko sauvao od daljnjeg propadanja. Razlog tog ouvanja postao joj je jasan tek kada je parkirala auto, malo podalje od zgrade, i krenula pe ice preko pra njav og tla. Misija, podignuta radi svetog cilja, napu tena, zatim pretvorena u mesto g de se odvijalo ne to to bi njene arhitekte van svake sumnje proglasile za jeres, bi la je ponovo posveena. to je bli e prilazila tim krbastim zidovima, nailazila je na sve vi e dokaza. Prvo, cvee, ostavljeno u grubo napravljenim buketima i vencima meu razbacanim kame njem, jarkih boja u prozirnom morskom vazduhu. Drugo, i odreenije, zave ljaji sa sitnicama iz domainstva... veknom hleba, k ragom, kvakom... koji su bili uvezani u komade i vrljane hartije i polo eni meu cvetov ima, a bilo ih je u tako velikom broju da nije mogla ni korak da naparvi, a da n e naleti na ne to. Sunce je ve poelo da se kloni zapadu i njegova sve tamnija zlatna boja samo je doprinosila oseanju da ovo mesto pohode duhovi. Trudila se da gazi preko uta to je ti e mogla kako ne bi uznemirila one koji su stanovali unutra, bili to ljudi ili neko drugi. Ako su postojala udovi na bia u okrugu Ventura (koja su ni manje ni vi e nego drsko hodila ulicama) onda je bilo mnogo verovatnije, da ovde, na ovom usamljenom rtu, treba da postoje stvaraoci uda. Ko bi oni mogli biti i u kom obliku su se pojavljivali (ako su uop te popr imali bilo kakav oblik) nije se ak ni potrudila da poku a da pogodi. Ali ako je bro j poklona i molbi koji su joj le ali pod nogama svedoio o bilo emu, onda je svedoio o tome da su ovde molitve bivale usli ene. Buketi i poruke ostavljeni ispred Misije bili su dovoljno reiti, ali ono na ta je nai la unutra bilo je jo dirljivije. Stupila je kroz rupu u jednom od zidov a meu tihu gomilu portreta: na desetine fotografija i skica mu karaca, ena i dece pr ivr enih za kamen nekim delom odee ili cipelom; bilo je tu ak i naoara. Ono sve kroz ta je krivudajui pro la napolju bili su pokloni. Nagaala je da su ovo ovde bile stvari koje je trebalo da onju i kakav bog traga. Pripadali su nestalim du ama i doneti su o vamo u nadi da e izvesne moi uspeti da navedu izgubljene nazad na poznati put i ta ko ih vratiti kui. Stojei na pozlaenoj svetlosti, osmatrajui ovu zbirku, oseala se poput nametl jivca. Religijska ispoljavanja su retko, ako su uop te ikada, ostavljala na nju bi lo kakav utisak. Oseanja su bila tako samozadovoljna u svojoj sigurnosti, slike t ako retorine. Ali ovo iskazivanje jednostavne vere pogodilo ju je u ivac za koji j e mislila da ga je licemerstvo odavno umrtvilo. Setila se oseanja koje ju je pro im alo kada se vratila kui za Bo i prvi put posle samovoljnog petogodi njeg izgnanstva iz porodinog gnezda. Oseala je stra nu klaustrofobiju, to je i predvidela, ali u pono, n a Badnje vee, etajui Petom avenijom, jedno zaboravljeno oseanje ostavilo ju je bez d aha, i u trenu je nateralo da zaplae: nekada je verovala. To verovanje dolazilo j e iznutra, i izlazilo napolje. Ono nije bilo naueno, nije bilo nametnuto, ono je jednostavno postojalo. Prve suze pustila je iz zahvalnosti za blagoslov to je pon ovo poela da veruje; njihove sestre predstavljale su tugu koja je pro la isto onako brzo kao to je i nado la, poput duha koji je pro ao kroz nju i oti ao dalje. Ovog puta, nije pro lo. Ovog puta se produbilo u njoj, isto kao to je sunce postajalo sve tamnije, tonui ka moru. Iz sna ju je trgnulo neije kretanje daleko u ru evinama. Prepav i se, prvo je pustila da joj se ubrzani puls malo primiri, pa je tek onda upitala: "Ko je to tamo?" Nije bilo odgovora. Oprezno je pro la pored zida sa izgubljenim licima i k roz vrata bez gornje grede u la u drugu odaju. Imala je dva prozora poput oiju u ci gli, kroz koja je sunce na zalazu uperilo dva rumena zraka. Oseanje da je ovo bil o najsvetije mesto u hramu potkrepljivao je samo njen instinkt, ali ona u to ipa k uop te nije sumnjala. Iako nije bilo krova, a istoni zid je bio jako o teen, sticao se utisak da je ovo mesto pod nabojem, kao da su tu, pre dugo vremena, na delu b ile neke sile. Dok je Fleer u njoj obitavao, oigledno je slu ila kao laboratorija. P

osvuda je bilo prevrnutih stolova i opreme koja je popadala sa njih i bila ostav ljena tamo gde je pala. Ovde nije bilo nikakvih ponuda niti portreta koji bi nar u ili oseanje da je ovo mesto uvano. Iako se pesak nagomilao oko prevrnutog name taja, sadnice tu i tamo iznikle, odaja je ostala ista kakva je i bila: svedoila je o ud u; ili o njegovom prolasku. Za titnik ovog svetili ta stajao je u najudaljenijem uglu u odnosu na Teslu, iza zrakova svetlosti koji su dopirali kroz prozor. Slabo ga je videla. Uspela je da uoi samo to da ili je maskiran ili su mu crte lica glomazne kao na maskama. Sve to je do sada iskusila nije ju nateralo da se upla i za svoju sigurnost. Iako je bila sama, nije oseala nikakav strah. Ovo je bilo svetili te, a ne neko mesto na silja. Pored toga, do la je u ime bo anstva koje je nekada radilo upravo u ovoj pros toriji. Morala je da se poslu i njegovim autoritetom. "Zovem se Tesla", ree ona. "Ovamo me je poslao doktor Riard Fleer." Primetila je da je ovek u uglu odgovorio na pomen ovog imena laganim podi zanjem glave; a onda ga je ula kako uzdi e. "Fleer?" ponovi on. "Da", odvrati Tesla. "Znate li ko je on?" Odgovorio je novim pitanjem izgovorenim jakim panskim naglaskom: "Poznaje m li ja vas?" "Rekla sam vam", odvrati Tesla. "On me je ovamo poslao. Do la sam da obavi m ono to me je on lino zamolio da obavim." ovek se odvoji od zida taman toliko da mu zraci zahvate crte lica. Tesli je bilo potrebno nekoliko trenutaka da odgovori. Kada je ugledala o vekove isturene obrve i spoljo ten nos, u glavi joj se zavrtelo. Jednostavno, nika da do tada nije u ivo videla nijedno tako ru no lice. "Fleer vi e nije iv", odgovorila je posle jednog trenutka, napola sa odvratn o u, a napola ipak instinktivno izbegav i da upotrebi re mrtav. Grozne crte lica pred njom izra avale su aljenje; ne to u njihovoj plastinosti gotovo je karikiralo to oseanje. "Bio sam ovde kada je oti ao", ree ovek. "ekao sam ga da se... vrati." im je ovo izgovorio, shvatila je ko je. Fleer joj je kazao da mo da jo postoj i ivi ostatak Velikog Dela. "Raule?" izusti ona. Duboko usaene oi se razrogai e. U njima nije bilo beonjaa. "Zaista si ga pozna vala", izgovori on, i napravi jo jedan hitri korak prema svetlosti, koja je tako nemilosrdno rezbarila njegove crte lica da je jedva uspevala da ga gleda. Bezbro j puta je na ekranu videla stvorenja koja su bila sraunato mnogo gadnija od ovoga ... a i prethodnu no su okrvavile zveri ko marnog izgleda... ali zbrka signala koje je oda iljao ovaj hibrid uznemirila ju je vi e od svega to je ikada videla. Bio je t ako blizu ljudskom biu, pa ipak nije prevario njenu unutra njost. Odziv ju je neem n auio, iako nije bila sasvim sigurna emu. Potisnula je tu lekciju u stranu radi hit nijih stvari. "Do la sam da uni tim ostatke Nuncia", ree ona. "Za to?" "Zato to to Fleer eli. Njegovi neprijatelji su jo na ovom svetu, iako njega vi e nema. Pla i se posledica ako dou ovamo i pronau opit." "Ali ekao sam..." poe Raul. "Dobro je to jesi. Dobro je to si uvao ovo mesto." "Nikuda nisam i ao. Svih ovih godina. Ostao sam ovde gde me je otac stvori o." "Kako si pre iveo?" Raul skrenu pogled sa Tesle, zam irka na suncu koje samo to nije nestalo. "Ljudi se brinu o meni", odvrati on. "Ne shvataju ta se ovde dogodilo, al i znaju da sam i ja u tome uestvovao. Nekada su na ovom brdu boravili Bogovi. Oni u to veruju. Dozvoli da ti poka em." On se okrenu i povede Teslu iz laboratorije. Iza vrata se nalazila jedna jo ogoljenija prostorija; imala je samo jedan prozor. Primetila je da su zidovi obojeni; naivnost murala samo je pojaavala strast sa kojom su prizori bili oseani. "Ovo je pria o toj noi", ree Raul, "ispriana onako kao to oni veruju da se sv e dogodilo."

Ni ovde nije bilo ni ta vi e svetlosti nego u sobi iz koje su izi li, pa je mr ak davao slikama tajnovitost. "Ovako je izgledala Misija", ree Raul, pokazujui gotovo simboliki prikaz st ene na kojoj su stajali. "A ovo je moj otac." Fleer je stajao ispred brda, belog i divljeg lica naspram tame, oi su mu b ile predstavaljene u obliku dva meseca. Iz u iju i usta su mu iskakali neki udni ob lici i zadr avali se oko njegove glave poput satelita. " ta je ovo?" stade da se raspituje Tesla. "Njegove ideje", glasio je Raulov odgovor. "Ja sam ih naslikao." "Kakve to ideje ovako izgledaju?" "Ono to potie iz mora", odgovori on. "Sve potie iz mora. To mi je Fleer kaza o. U poetku, more. Na kraju, more. A izmeu..." "Su tina", upade Tesla. " ta?" "Nije ti priao o Su tini?" "Nije." "Mestu na koje ljudska bia odlaze da sanjaju?" "Ja nisam ljudsko bie", ne no je podseti Raul. "Ja sam njegov eksperiment." "Zahvaljujui njemu postao si ljudsko bie", primeti Tesla. "Zar to nije zad atak Nuncia?" "Ne znam", jednostavno odgovori Raul. " ta god da mi je uinio nisam mu zahv alan na tome. Bio sam sreniji... dok sam bio majmun. Da sam ostao majmun, do sada bih ve bio mrtav." "Nemoj tako", ree Tesla. "Fleeru se ne bi dopalo kada bi te uo kako se samo ali ." "Fleer me je napustio", podseti je Raul. "Nauio me je dovoljno da shvatim t a nikada neu moi da budem, i onda me ostavio." "Imao je razloga za to. Videla sam njegovog neprijatelja, D afa. Taj ovek m ora biti zaustavljen." "Tamo..." ree Raul, pokazav i u pravcu jednog malo udaljenijeg mesta na zid u. "Ono je D af." Portret je bio dosta veran. Tesla je prepoznala taj pro dirui pogled, naduv enu glavu. Da li je Raul video D afa u njegovom evoluiranom stanju, ili je ovaj po rtret oveka predstavljenog u liku udovi ne bebe predstavljao instinktivni odgovor? N ije imala prilike da se raspita. Raul ju je ponovo poveo dalje. " edan sam", ree on. "Ostatak mo emo kasnije pogledati." "Bie suvi e mrano." "Nee. Popee se ovamo i zapaliti svee kada sunce zae. Doi da malo popriamo. Isp riaj mi kako je umro moj otac." 2. Tomi-Reju je trebalo vi e vremena da stigne do Misije svete Katarine nego e ni s kojom se utrkivao jer mu se na putu dogodilo ne to to mu je, iako je dogaaj bio beznaajan, pokazalo mesto u njemu samom koje e kasnije jako dobro upoznati. U jed nom malom gradu ju no od Ensenade, u kome se zaustavio u rano vee da kupi ne to ime e p okvasiti grlo, na ao se u baru koji je nudio... za samo deset dolara... zabavu koj a je bila nezamisliva u Palomo Gaju. Bila je to suvi e primamljiva ponuda da bi je odbio. Polo io je novac, kupio pivo i u ao u dimom ispunjen prostor koji jedva da j e bio velik kao dve njegove spavae sobe. Publiku je sainjavalo desetak mu karaca, ko ji su se raskreili na kripavim stolicama. Gledali su enu koja se bavila seksom sa v elikim crnim psom. Prizor ga nije nimalo uzbudio. Kao uostalom ni ostale iz publ ike; bar ne u seksualnom smislu. Naginjali su se napred da gledaju predstavu sa uzbuenjem koje nije razumeo dok pivo nije poelo da deluje na njegov umorni sistem, probijajui njegovu viziju sve dok ga enino lice nije hipnotisalo. Nekada je mogla biti lepa, ali sada joj je lice, isto kao i telo, bilo istro eno, a na rukama su se jasno nazirali ubodi igala koje su je srozale tako nisko. Znalaki je dra ila psa pokazujui time da je to inila ve bezbroj puta, a potom se spustila na sve etiri pre d njim. Onju io ju je, a onda se lenjo dao na posao. Tek kada se popeo na nju, Tom i-Rej je shvatio kakav je to utisak na njega ostavio njen izraz lica, a verovatn o je isti sluaj bio i sa ostalima. Delovala je poput nekoga ko je ve mrtav. Ta mis

ao predstavljala je vrata u njegovoj glavi koja su skrivala jedno smrdljivo uto m esto; prljavo mesto. Ve je i ranije viao taj pogled, ne samo na licima devojaka u porno asopisima, ve i na licima slavnih linosti uhvaenih kamerom. Seks-zombiji, zvez de- zombiji; mrtvaci koji se izdaju za ive. Kada se ponovo ukljuio u scenu koja se odvijala pred njim, pas je ve uhvatio ritam i obraivao devojku sa pasjom po udom, d ok mu je pena kapala iz usta na njena lea; ovog puta... gledajui u devojci mrtvaca ... bilo je seksi. to je ivotinja postajala uzbuenija i on je postajao uzbueniji i en a je izgledala vi e mrtva, oseajui psei kurac u sebi i njegov pogled na sebi, dok se sve nije pretvorilo u trku izmeu njega i psa koji e od njih pre da svr i. Pobedio je pas, koji se propeo u svojoj pomami, a onda iznenada stao. Na dati znak jedan od ljudi koji su sedeli u prvom redu ustade i razdvoji par; ivot inja je istog asa postala nezainteresovana. Po to je njen partner odveden, ena je os tavljena na sred pozornice da pokupi odeu koju je verovatno odbacila pre nego to j e Tomi-Rej u ao. Zatim je izi la kroz ista sporedna vrata kroz koja su oti li i pas i njen svodnik, a na licu joj je bila ista mlohava maska kao i na poetku. Oigledno j e sledila nova taka u predstavi, jer niko nije ustajao. Meutim, Tomi-Rej je video sve to mu je bilo potebno. Stao je da se probija nazad prema vratima kroz gomilu mekih telesa prido lica, da bi na kraju izi ao u polumrani bar. Tek mnogo kasnije, kada je ve gotovo stigao do Misije, otkrio je da je op elje en. Dobro je znao da nema vremena da se vrati; kao i da to ne bi imalo svrhe. Lopov je mogao biti bilo koji mu karac koji mu se na ao na putu dok je izlazio. Por ed toga, iskustvo je vredelo izgubljenih dolara. Prona ao je novu definiciju smrti . Nije ak bila ni nova. Jednostavno mu je bila prva i jedina. Sunce je ve odavno za lo kada je krenuo uzbrdo prema Misiji; im je poeo da se penje preplavilo ga je odreeno oseanje dQja vu. Da li je on to video ovo mesto D af ovim oima? Bilo kako bilo, prepoznavanje se pokazalo korisnim. Znajui da je Fleerov agent van svake sumnje stigao pre njega, odluio je da ostavi kola malo dalje od vrha i da preostali deo puta pree pe ice, kako ne bi saznao za njegov dolazak. Iako je bilo mrano, nije putovao naslepo. Njegova stopala poznavala su put, iako je o n njegovom seanju bio nepoznat. Stigao je spreman na nasilje, ako to okolnosti budu zahtevale. D af ga je snabdeo pi toljem... ljubazno u jedne od mnogih rtava koje je D af oslobodio njihovih te rata... i ideja da ga upotrebi bila je bez sumnje privlana. Sada, posle uspinjanj a od koga je u grudima poelo da ga probada, na ao se nadohvat Misije. Iza njega se uzdigao mesec boje ajkulinog trbuha. Obasjavao je poru ene zidove i ko u njegovih ru ku i aka svojom bolesnom svetlo u, naterav i ga da po eli ogledalo u kome bi prouio svoje lice. Sigurno bi bio u stanju da vidi kosti ispod mesa; lobanju kako sija isto kao to su mu sijali zubi kada se osmehivao. Konano, zar to nije bilo ono to je osme h govorio? Zdravo svete, ovako u izgledati kada mokri delovi istrule. Glave bolne od ovakvih misli, on krenu kroz uvenule cvetove ka Misiji. 3. Raulova koliba se nalazila pedeset jardi iza glavne zgrade; bila je to p rimitivna graevina u kojoj je ve dvoje stvaralo gu vu. Objasnio je Tesli da je u pot punosti zavisio od dare ljivosti lokalnog stanovni tva koje ga je snabdevalo hranom i odeom u zamenu za to to se brinuo o Misiji. Uprkos oskudnim sredstvima, potrudio se da od kolibe stvori koliko toliko pristojno mesto. Posvuda su bili vidljivi znaci ulo enog truda. Zdepaste svee na stolu bile su postavljene u prstenu kamenja izabranog zbog svoje glatkoe; ebe na jednostavnom poljskom krevetu bilo je ukra eno perjem morskih ptica. "Imam samo jedan porok", ree Raul, po to je poseo Teslu u jedinu stolicu. " Nasledio sam ga od oca." "Koji?" "Pu im. Jednu na dan. Podelie je sa mnom." "Nekada sam pu ila", poe Tesla, "ali vi e ne pu im." "Veeras hoe ", odvrati Raul, glasom koji nije trpeo pogovor. "Popu iemo zdravic u za mog oca." Doneo je rukom uvijenu cigaretu iz male konzerve zajedno sa ibicama. Posm atrala mu je lice dok ju je pripaljivao. Sve ono to ju je uznemirilo na prvi pogl

ed i dalje ju je uznemiravalo. Crte lica mu nisu bile ni majmunske niti ljudske, ve su predstavljale krajnje nesrean brak izmeu to dvoje. Pa ipak, u svakom drugom pogledu... njegov govor, pona anje, ak i nain na koji je sada dr ao cigaretu izmeu svoj ih dugakih tamnih prstiju... bio je tako civilizovan. Bio je upravo onakav za kak vog bi njena majka volela da je uda, da nije bio majmun. "Fleer, zna nije umro", ree joj on, pru iv i joj cigaretu. Nerado ju je uzela, jer joj se ba nije dopadala pomisao da stavi u usta ne to to je on dr ao izmeu usana. M eutim, on ju je gledao, svetlost svee mu je treperila u oima, sve dok se nije povin ovala, a onda se zadovoljno nasme io jer ju je podelila s njim. "Ubeen sam da je po stao ne to drugo", nastavi on. "Neko drugi." "Nazdravljam u to ime", ree ona, povukav i jo jedan dim. Tek joj je tada pos talo jasno da je duvan koji su ovde pu ili bio mo da ne to jai nego u L.A.-u. " ta je unutra?" upita ona. "Dobra roba", odgovori on. "Dopada ti se?" "Donose ti i drogu?" "Sami je uzgajaju", odvrati Raul kao da je to ne to to se podrazumeva. "Odlino za njih", ree ona i povue trei dim pre nego to mu ju je vratila. To j e zaista bila jaka roba. Usta su ve oblikovala pola reenice za koju njen um nije i mao pojma kako da je zavr i pre nego to je uop te shvatila da govori. "...ovo je no o kojoj u priati svojoj deci... samo to neu imati dece... unuiim onda... priau im o tome kako sam sedela sa ovekom koji je nekada bio majmun... nem a ni ta protiv da ti to priam? Prvi put mi je... sedeli smo tako i priali o njegovom prijatelju... i mom prijatelju... koji je nekada bio ovek..." "I dok im to bude priala", ree Raul, " ta e im rei o sebi?" "O sebi?" "Gde e se ti uklopiti u to ustrojstvo? ta e ti postati?" Malo je razmi ljala o ovome. "Zar moram ne to postati?" upitala je na kraju. Raul joj dodade ostatak cigarete. "Sve ne to postaje. Sedei ovde, mi postaj emo." " ta?" "Stariji. Bli i smrti." "Oh sranje. Ne elim da budem bli a smrti." "Nema izbora", jednostavno odvrati Raul. Tesla odmahnu glavom. Glava je n astavila da joj se kree jo dugo po to je kretnja bila zavr ena. " elim da razumem", ree ona na kraju. "Ne to odreeno?" Malo je razmi ljala, prelazei kroz sve mogue opcije, i na kraju odabrala jed nu. "Sve?" odvrati ona. On se nasmeja, a njegov smeh joj zazvua poput zvona. Upravo se spremala d a mu ka e da je to dobar trik, ali je shvatila da je ustao i da stoji kod vrata. "Neko je u Misiji", ula ga je kako ka e. "...do ao da upali svee", nagaala je ona, dok joj se inilo da joj glava preth odi telu u poteri za njim. "Ne", odvrati on dok je izlazio u mrak. "Oni nikada nisu kroili tamo gde su zvona..." Dok je premetala po glavi Raulova pitanja, zurila je u plamen svee ija sli ka je bila utisnuta u tamu kroz koju se sada posrui probijala, svetlost lutalica k oja je mogla da je odvede preko ivice stene da nije sledila njegov glas. Kada su pri li zidovima, rekao joj je da ostane gde je, ali se ona nije obazirala na to v e je krenula za njim. Oni koji pale svee zaista su do li u posetu; njihovih ruku del o bacalo je sjaj iz prostorije sa portretima. Iako je sadr aj Raulove cigarete nap ravio prazninu izmeu njenih misli bile su dovoljno sreene da se upla ila da je suvi e dugo lenarila, i da je dovela u opasnost posao zbog koga je do la. Za to nije odmah p rona la Nuncio i prosula ga u okean kao to joj je Fleer nalo io? Po to je tako sama sebe iznervirala, postala je jako odva na. U tami sobe sa slikama na zidovima uspela j e da pretekne Raula i tako prva stupi u laboratoriju osvetljenu sveom. Samo to tamo nisu bile upaljene svee, niti je posetilac bio molilac. Na sredini prostorije bila je zapaljena mala vatra koja se dimila, a ovek ... koji joj je trenutno bio okrenut leima... preturao je po gomili opreme golim

rukama. Nije oekivala da e ga prepoznati kada je pogledao u njenom pravcu, to je, k ada se o tome bolje razmisli, bilo glupo. U poslednjih nekoliko dana uspela je d a upozna veinu glumaca u ovom komadu, ako ne po imenu, a ono makar po izgledu. Ov oga je znala i po imenu i po izgledu. Tomi-Rej MekGir. Okrenuo se licem prema nj oj. U savr enoj simetriji njegovog lica nazirala se loptica ludila... nasleena od D a fa... koja je odskakala napred nazad, svetlucajui. "Zdravo!" ree on; obian, usputni pozdrav. "Pitao sam se gde si. D af je kaza o da e biti ovde." "Ne diraj Nuncio", ree mu ona. "Opasan je." "Tome se i nadam", ree on uz osmeh. Videla je da ne to dr i u aci. Uhvativ i njen pogled, on joj pokaza. "Aha, na ao sam ga", ree on. Zaista je imao epruvetu kakvu joj je Fleer opisao. "Baci je", posavetova ga ona, poku av i da bude hladna. "Zar si ti to nameravala da uini ?" upita on. "Da. Kunem se, jesam. Letalan je." Primetila je da mu je pogled odlutao sa njenog lica na Raulovo, koga je u la kako di e iza nje, stojei malo po strani. Tomi-Reja izgleda uop te nije brinulo to je brojano nadjaan. Pitala se postoji li bilo kakva pretnja po ivot ili opasna situ acija koji bi mogli da mu skinu taj zadovoljni izraz sa lica. Nuncio, mo da? Svemo gui Bo e, kakve bi mogunosti on prona ao ekajui u njegovom varvarskom srcu da stekne mo uvelia se? Ponovo ree: "Uni ti ga, Tomi-Rej, pre nego to on uni ti tebe." "Nipo to", odvrati on. "D af ima neke planove s njim." "A ta e biti s tobom kada okona posao za njega? Briga njega za tebe." On je moj otac i voli me", odvrati Tomi-Rej, sa sigurno u koja bi bila dirl jiva da se radilo o normalnoj du i. Krenula je ka njemu, govorei dok se pribli avala. "Saslu aj me samo nekoliko minuta, hoe li...?" On strpa Nuncio u d ep i istovremeno zavue aku u drugi. Iz njega izvadi pi tol j. "Kako si nazvala tu stvar?" upita on, uperiv i oru je u nju. "Nuncio", odvrati ona, usporiv i, ali i dalje nastavljajui da se postojano pribli ava. "Ne. Ono drugo. Jo nekako si je nazvala." "Letalnim." On se isceri. "Aha", ree on, sriui re. "Letalnim. To znai da ubija, je li tak o?" "Tako je." "To mi se dopada." "Ne, Tomi..." "Nemoj ti meni govoriti ta se meni dopada, a ta ne", ree on. "Kazao sam da volim sve to je letalno i ozbiljno to mislim." Odjednom joj je postalo jasno da je sasvim pogre no procenila ovu scenu. D a ju je ona pisala, dr ao bi je na ni anu dok ne pobegne. Ali on se dr ao vlastitog sc enarija. "Ja sam Deak-Smrt", ree on, i povue obara. VI 1. Iznerviran onim to se dogodilo u Eleninoj kui, Grilo je potra io pribe i te u pi sanju, disciplini za koju je oseao da mu je sve potrebnija to je ovaj bazen protiv renosti postajao dublji. U poetku je bilo lako. Dr ao se suvih injenica i iznosio stv ari na nain kojim bi se i Svift ponosio. Kasnije je mogao iz toga da izvue delove koje e poslati Abernatiju. Dalje mu je du nost nalagala da zapi e sve ega se mogao set iti. U polovini tog procesa, nazvao ga je Hokis i predlo io da se nau za jedan sa t da ne to popiju i porazgovaraju. U Gaju su postojala samo dva bara, objasnio mu je on, od kojih je Starkijev, u Srnoudolini, bio buniji, te stoga i pogodniji. Je

dan sat posle razgovora, po to je gomilu dogaaja od pro le noi bezbedno stavio na hart iju, Grilo je napustio hotel i na ao se sa Hokisom.

Starkijev bar bio je praktino prazan. U jednom uglu neki starac je tiho p evu io sam za sebe, a za barom su sedela dva klinca koji su izgledali suvi e mladi d a bi pili; sve u svemu celo mesto su maltene imali za sebe. Pa ipak, Hokis je gov orio apatom tokom celog razgovora. "Ne zna gotovo ni ta o meni", ree on na poetku. "Shvatio sam to sino. Vreme je da sazna ." Nije ga uop te vi e trebalo nagovarati da govori. Izneo je sve ne unosei u to nikakva oseanja, kao da je teret oseanja bio suvi e te ak i ve odavno istisnuo suze iz njega. Grilo mu je na tome bio zahvalan. Ako je onaj koji pria mogao da bude bez oseajan, onda je to i njemu omoguavalo da bude isto takav, da istra uje izmeu redova Hokisovog izlaganja tragajui za pojedinostima preko kojih je ovaj pre ao. Prvo je, r azume se, govorio o Karolininoj ulozi u prii, niti hvalei niti proklinjui kerku, jed nostavno je opisao nju i tragediju koja ju je odvojila od njega. Onda je ire zaba cio mre u ove prie i uvukao u nju i ostale, prvo je dao jezgrovit portret Trudi Kac , D ojs MekGir i Arlin Farel, a zatim je izneo kako je koja od njih pro la. Grilo je u urbano ispisivao pojedinosti dok je Hokis govorio stvarajui porodino stablo iji su koreni sezali tamo gde se Hokisova pria esto vraala: pod zemlju. "Tamo se nalaze odgovori", nekoliko puta je ponovio. "Verujem da su Fleer i D af, ko god da su, ta god da su, odgovorni za ono to se dogodilo mojoj Karolini. Kao i ostalim devojkama." "Zar su sve vreme bili u peinama?" "Videli smo ih kako be e, je li tako?" upita Hokis. "Znai, jesu, mislim da s u sve ove godine dole ekali." Napunio je usta viskijem i progutao ga. "Posle onog a to se sino dogodilo u oping centru, ostao sam budan i poku ao da sve postavim na sv oje mesto. Poku ao sam da izvuem neki smisao iz svega toga." "I?" "Odluio sam da siem u peine." "Po kog avola, zaboga?" "Sve te godine, zarobljeni tamo dole, mora da su ne to radili. Mo da su za s obom ostavili neke tragove. Mo da tamo dole pronaemo ne to to e nam pomoi da ih uni timo. "Fleera vi e nema", podseti ga Grilo. "Zaista?" upita Hokis. "Ni u ta vi e nisam siguran. Stvari se odugovlae, Gril o. Izgleda kao da su nestale, ali se zadr avaju, negde u pozadini. U umu. U tlu. S amo malo sie niz padinu i ve si u pro losti. Svaki korak predstavlja hiljadu godina." "Moje seanje ne se e toliko u pro lost", na ali se Grilo. "Kako da ne. Se e", odvrati Hokis, krajnje ozbiljno. "Ono se e sve do estice u moru. To je ono to nas progoni." On podi e aku. "Izgleda vrsta, je li tako?" upita o n. "Ali uglavnom se sastoji od vode." inilo se kao da traga za jo kojom mi lju, ali mu nijedna nije pala na pamet. "Stvorenja koja je D af napravio izgledaju kao da su iskopana", primeti Gr ilo. "Je li to ono to misli da e nai tamo dole?" Hokisov odgovor predstavljao je onu misao koju pre jednog trenutka nije b io u stanju da oblikuje. "Kada je umrla", ree on, "mislim na Karolinu... kada je Karolina umrla sanjao sam je kako se rastae preda mnom. Ne da truli. Rastae. Kao d a ju je more primilo natrag." "Da li i dalje sanja takve snove?" "Ne. Sada vi e uop te ne sanjam." "Svi sanjaju." "Onda je sebi ne dozvoljavam da ih se setim", odvrati Hokis. "Pa... jesi li uz mene?" "Uz tebe u emu?" "Silasku." "Ti zaista eli to da uradi ? Mislio sam da je praktino nemogue sii tamo dole." "Onda emo umreti poku avajui", odvrati Hokis. "Ja moram da napi em priu." "Dozvoli da ti ne to ka em, prijatelju", poe Hokis. "Tamo je pria. Jedina pria. Ispod samih na ih nogu."

"Moram da te upozorim... klaustrofobian sam." "Uskoro emo te odvii od toga", odvrati Hokis sa osmehom za koji Grilo pomis li da je mogao biti makar malo ubedljiviji. 2. Iako se Haui celo popodne uspe no borio protiv sna, u rano vee ve je jedva d r ao oi otvorene. Kada je kazao D o-Bet da eli da se vrati u hotel ume ala se mama, reka v i mu da bi se oseala mnogo bolje kada bi ostao u kui. Spremila mu je slobodnu sobu (pro lu no je proveo na sofi) i on se povukao u nju. Njegovo telo je pretrpelo i t e kakva maltretiranja u nekoliko poslednjih dana. aka mu je i dalje bila sva u ga dnim ranama, a lea su ga, mada ubodi koje mu je nanela terata nisu bili duboki, i pak bolela. Pa ipak, sve to ga nije spreilo da ve posle nekoliko trenutaka zaspi. D o-Bet je spremila obrok za mamu... salatu kao i uvek... i za sebe, bavei se kunim poslovima kao da se ni ta na celom svetu nije promenilo od pre nedelju dan a, i na kratko bi, unev i se u posao, zaboravila na u ase. A onda bi joj pogled na m ajino lice, ili sjajna nova brava na stra njim vratima, vratili seanja. Vi e uop te nije mogla ni na koji nain da ih sortira: postojali su samo poni enje i bol koje su sme njivali novo poni enje i bol. A kroz sve to iscereni D afov lik; blizu nje, suvi e bli zu nje, povremeno umalo nije uspevao da je ubedi u njegove vizije onako kako je ubedio Tomi-Reja. Od svih strahova najvi e ju je uznemiravao onaj da bi ona, u stv ari, mogla da se prikljui neprijatelju. Dok joj je obja njavao kako se on zala e za r azum, a ne za oseanja, razumela je. ak je osetila i simpatiju. A onda onaj zadirku jui razgovor o Umetnosti i ostrvu koje je eleo da joj poka e... "D o-Bet?" "Mama?" "Je li ti dobro?" "Jeste. Razume se. Da." "O emu si razmi ljala? Izraz na tvom licu..." "Samo... o pro loj noi." "Treba da je izbri e iz seanja." "Mo da u se odvesti do Lois; da malo popriam s njom? Ima li ta protiv?" "Ne. Bie mi dobro. Hauard je sa mnom." "Onda u otii." Od svih njenih prijatelja u Gaju, niko nije savr enije predstavljao normal nost od koje se njen ivot udaljio od Lois. to se tie njenih moralnih ogranienja, ona je sna no i jednostavno verovala u ono to je dobro. U su tini, elela je da na svetu v lada mir, kako bi ljudi mogli decu da podi u s ljubavlju, kako bi zatim ta deca op et mogla podizati svoju decu. Znala je ona i za zlo. To je bila svaka sila koja se protivila toj viziji. Teroristi, anarhisti, ludaci. Sada je D o-Bet znala da ta kve ljudske sile imaju saveznike na mnogo prefinjenijom nivou postojanja. Jedan od njih bio je njen otac. Nikada joj nije bilo potrebnije da potra i dru tvo onih ija je definicija dobrog bila nepokolebljiva.

Kada je izi la iz kola iz Loisine kue zaula je buku i smeh; to je s rado u doeka a posle dugih asova strahovanja i neprijatnosti koje je preturila preko glave. Po kucala je na vrata. Razuzdanost se nije smanjivala. Izgleda da se unutra nalazil a povea gomila. "Lois?" pozva je ona, ali iznutra je dopirala takva buka da su i pozivi i kucanje pro li nezapa eno, pa je stoga poela da grebe po prozoru i ponovo da je doz iva. Zastori se pomako e u stranu i pojavi se Loisino upitno lice; ustima je oblik ova D o-Betino ime. Soba iza nje bila je prepuna ljudi. Deset sekundi kasnije ve je bila na vratima, sa izrazom na licu koji je bio tako neobian da je malo nedostaj alo da je D o-Bet ne prepozna: sme ila se u znak dobrodo lice. inilo se da su iza nje u kui bila upaljena sva svetla; ble tava svetlost prosula se preko praga. "Iznenaenje", ree Lois. "Da, palo mi je na pamet da malo svratim. Ali ti... ima dru tvo." "Tako nekako", odvrati Lois. "Trenutno e to biti malo te e." Bacila je pogled preko ramena u kuu. Liilo je na maskenbal. Neki ovek odeve n u punu kaubojsku opremu besciljno se peo uz stepenice, mamuze su mu sijale; na

stepeni tu se mimoi ao sa drugim pod punom vojnikom spremom. Preko predvorja su ruku pod ruku prolazili ena u crnom i gost koji je do ao odeven kao hirurg, povrh svega , jo je i preko lica nosio masku. Ve je i sama injenica da je Luis isplanirala takv u jednu terevenku, a da to nije uop te pomenula D o-Bet, bila dovoljno udna; sam Bog zna da su u radnji imale dovoljno vremena za avrljanje. Meutim, da je ona uop te tak o ne to priredila... stalo ena, pouzdana Lois... bilo je dvostruko udnije. "Mislim da nije bitno", nastavila je Lois. "Konano, ti si prijatelj. Treb alo bi da uestvuje , je li tako?" Da uestvuje u emu htela je da zausti D o-Bet, ali nije imala vremena jer ju je Lois uvukla unutra, uhvativ i je posedniki za ruku; vrata se za njom s treskom z atvori e. "Zar nije divno?" upita Lois. Sva je sijala. "Da li su ljudi i tebe pose tili?" "Ljudi." "Posetioci." D o-Bet samo klimnu to je Lois bilo dovoljno da pone da pria o neem drugom. "K od Kriclerovih, koji stanuju do nas, do li su Posetioci iz Maskerade... zna , one se rije o sestrama?" "Sa TV-a?" "Razume se, sa TV-a. A moj Mel... pa, zna i sama koliko voli stare vester ne..." Ni ta od ovoga nije imalo mnogo smisla, ako ga je uop te imalo, ali D o-Bet je dopustila Lois da nastavi, jer se pla ila da e, ako postavi neko neodgovarajue pita nje, dokazati da je neposveena i bie joj uskraeno svako daljnje ispovedanje. "Ja? Ja sam imala najvi e sree", brbljala je Lois. "Bila sam tako, tako sren a. Do li su svi iz Dana za danom. Cela porodica. Alen, Vird inija, Beni, D ejn. ak su d oveli i Morgana. Zamisli samo." "Odakle su oni do li, Lois?" "Jednostavno su se pojavili u kuhinji", glasio je odgovor. "I, razume se , ispriali su mi sva ogovaranja vezana za porodicu..." Lois je jo samo radnjom bila toliko opsednuta koliko serijom Dan za danom , priom o najomiljenijoj porodici Amerike. Redovno je sedela i prepriavala D o-Bet s vaku pojedinost sinonje epizode kao da je to deo njenog vlastitog ivota. Izgleda d a je iluzija sada prevagnula. Govorila je o Petersonovima kao da su bili gosti u njenoj kui. "Zaista su onako slatki kao to sam znala da e biti", govorila je ona, "mad a sam mislila da se nee pome ati sa ljudima iz Maskerade. Zna ve, Petersonovi su tako obini; to je ono to kod njih volim. Tako su..." "Lois. Prestani s tim." " ta nije u redu?" upita ona. "To ti meni ka i." "Sve je u redu. Sve je divno. Posetioci su tu i stra no sam srena." Osmehnula se oveku u bledo plavom sakou koji joj je prijateljski mahnuo. "To je Tod, iz Poslednjeg smeha..." obavesti je ona. Satira koja se davala kasno nou nije bla po ukusu D o-Bet kao ni Dan za dan om ali ovaj ovek joj je izgledao nekako poznat. Kao i devojka kojoj je pokazivao trikove sa kartama; i mu karac koji se oigledno nadmetao s njim za njenu naklonost, koji bi mogao da proe... ak i odavde... kao domain maminog omiljenog kviza, Skriva lica. " ta se to ovde dogaa?" upita D o-Bet. "Je li to neka imitatorska urka ili ne to slino?" Od kada ju je pozdravila na vratima, Lois nije silazio osmeh sa lica, al i posle ove primedbe, on je neznatno izbledeo. "Ne veruje mi", primeti ona. "Da ti verujem?" "Za Petersonove." "Ne. Razume se da ti ne verujem." "Ali oni su do li, D o-Bet", ree ona, odjednom smrtonosno ozbiljna. "Pretpost avljam da sam oduvek elela da ih upoznam, i oni su do li." Uhvatila je D o-Betinu aku i na licu joj je ponovo zaigrao osmeh. "Videe ", ree ona. "I nemoj brinuti, i kod te

be e neko doi, ako ga bude dovoljno sna no elela. To se dogaa po celom gradu. Ne dolaze samo ljudi sa TV-a, ve i oni sa oglasnih panoa i iz asopisa. Prelepi ljudi; divni ljudi. Ne treba da se pla i . Oni pripadaju nama." Pri la joj je malo bli e. "Nikada, u stvari, nisam to shvatala, sve do sino. I mi smo njima isto toliko potrebni kao i oni nama, je li tako? Mo da i vi e. I zato nam nee naneti nikakvo zlo..." Ona gurnu vrata iza kojih je dopirao najjai smeh. D o-Bet ue posle Lois. Sve tla koja su je u prvi mah zaslepila u predvorju, ovde su bila jo sjajnija, iako n ije bilo vidljivog izvora. Kao da su ljudi iz sobe do li ve osvetljeni, kosa im je sijala, a isto tako i oi i zubi. Mel je stajao kod kamina, dostojanstveno, onako e lav i ponosan, i osmatrao je sobu punu uvenih lica. Upravo kao to je Lois i obeala, zvezde su do le u Palomo Gaj. Porodica Peter son... Alen, Vird inija, Beni i D ejn... ak i njihovo tene, Morgan... zaposeli su u sr edi tu prostorije, sa nekolicinom ostalih likova iz serija... gospoa Klajn iz sused stva, koja je Vird iniji trovala ivot; Hejvardovi, vlasnici radnje na uglu... takoe su bili pripravni. Alen Peterson je vodio iv razgovor sa Hester D'Arsi, mnogo zlo stavljanom junakinjom Maskerade. Njena previ e seksi sestra, koja je otrovala pola porodice kako bi stekla kontrolu nad basnoslovnim bogatstvom, stajala je u uglu oijukajui sa mu karcem sa reklame za gae, koji je do ao odeven onako kako ga je najvi e ljudi znalo: bio je gotovo nag. "Svi!" ree Lois, nadglasav i graju. "Sve vas molim, elim da upoznate moju pr ijateljicu. Jednu od mojih najboljih prijateljica..." Sva poznata lica su se okrenula da pogledaju, poput korica desetak TV vo dia, sve oi bile su uprte u D o-Bet. elela je da se izgubi iz ove ludosti pre nego to i nju zahvati, ali Lois ju je rvrsto dr ala za aku. Konano, ovo je bio samo deo sveop t e ludosti. Ako je elela da je shvati, morala je ostati pribrana. "...ovo je D o-Bet MekGir", predstavi je Lois. Svi se osmehnu e; ak i kauboj. "Sve mi se ini da bi ti pie dobro do lo", ree Mel, kada je Lois povela D o-Bet u obilazak. "Ne pijem, gospodine Knap." "To ipak ne znai da ne izgleda kao da ti je potrebno", glasio je odgovor. "Mislim da emo posle ove noi svi morati da izmenimo svoje navike, zar ne? Ili mo da posle pro le noi." Pogledao je u Lois, iji je smeh naprosto odzvanjao. "Nikada je ni sam video toliko srenu", primeti on. "To i mene ini srenim." "Znate li odakle svi ovi ljudi ovde?" upita D o-Bet. Mel slegnu ramenima. "Ne znam ni ta vi e od tebe. Pro etajmo, hoe li? Meni je po trebno pie ako tebi nije. Lois je uvek sebi uskraivala ovakva mala zadovoljstva. U vek sam govorio: Bog ne gleda. A ako i gleda, ne mari." Stali su da se probijaju izmeu gostiju ka predvorju. Mnogo se ljudi tamo okupilo kako bi izbegli gu vu u salonu, a meu njima je bila i nekolicina onih koji su poseivali crkvu: Melina Male; Al Grigsbi; Rubi epard. Osmehivali su se D o- Bet, a na njihovim licima nije bilo nikakvih znakova da u ovom skupu vide bilo ta udno. Da nisu mo da i oni doveli svoje Posetioce? "Da li ste sino bili u oping centru?" upita D o-Bet Mela dok ga je posmatral a kako joj sipa sok od pomorand e. "Jesam, i te kako", odvrati on. "A Melina? Lois? Kriclerovi?" "Mislim da su i oni. Ne seam se tano ko je sve bio tamo, ali da, siguran s am da je veina... jesi li sigurna da ne eli da ti ne to sipam u sok?" "Mo da bih i mogla", ree ona neodreeno, dok je u umu slagala delie ove mister ije. "Odlino", odvrati Mel. "Gospod ne gleda, a ak i da gleda..." "...nije Ga briga." Prihvatila je pie. "Tako je. Nije Ga briga." Srknula je; i zagrcnula se. " ta ste to stavili?" upita ona. "Votku." "Je li to svet poludeo, gospodine Knap?"

"Mislim da jeste", glasio je odgovor. " ta vi e, dopada mi se ovakav." Haui se probudio ne to posle deset, ne zato to se dovoljno odmorio, ve zato t o se prevrnuo u snu i prignjeio telom ozleenu aku. Od bola se ubrzo probudio. Seo j e u krevetu i stao da prouava svoje bolne zglobove na meseini. Posekotine su se po novo otvorile. Obukao se i oti ao u kupatilo da spere krv, a onda krenuo u potragu za zavojem. D o-Betina majka mu je dala zavoj i struno mu povila aku, obavestiv i ga pri tom da je D o-Bet oti la do Lois Knap. "Kasni", ree mama. "Nema jo ni pola deset." "Svejedno." " elite da odem da je potra im?" "Da li bi hteo? Mo e uzeti kola Tomi-Reja." "Je li daleko?" "Nije." "Onda u pro etati." Toplina noi i to to se na ao napolju u njoj a da ga pri tom niko nije jurio, podsetilo ga je na njegovu prvu no u Gaju: kada je ugledao D o-Bet u Batrikovom re storanu; razgovarao s njom; kada se u nekoliko sekundi zaljubio u nju. Nevolje k oje su se od tada sruile na Gaj bile su neposredna posledica tog susreta. Meutim, koliko god znaajna bila njegova oseanja prema D o-Bet, nije mogao sebe da natera da veruje da su ona izazvala tako sveobuhvatne posledice. Da li je mogue da je iza n eprijateljstva izmeu D afa i Fleera... pored Su tine i borbe da se njome zavlada... po stoji neka ra irenija zavera? Oduvek je muio sebe takvim nemoguim stvarima; kao to je bio poku aj da zamisli beskonanost ili kako bi bilo dodirnuti sunce. Zadovoljstvo se nije sastojalo u re avanju, ve u naporu da se ovek uhvati uko tac sa takvim pitanje m. U ovom sluaju razlika je bila u mestu koje je on zauzimao u svemu tome. Sunca i beskonanosti muili su i mnogo vee umove od njegovog. Ali ono to je oseao za D o-Bet m uilo je samo njega i ako je... kao to je neki udaljeni instinkt u njemu (Fleerov eh o, mo da?) nagovestio... injenica da su se oni sreli predstavljala siu ni, ali vitalni deo neke ogromne prie, on nije mogao da je prepusti na razmi ljanje tim veim umovim a. Bar je deo odgovornosti bio na njemu; na oboje. Kako je samo eleo da nije. Kak o je samo udeo za tim da prati D o-Bet kao kakav prosac iz nekog malog grada. Da pr ave planove za budunost neoptereeni neobja njivom pro lo u koja ih pritiska. Ali to je bi lo nemogue, isto kao to je bilo nemogue da ono to je napisano bude nenapisano, ili o no to je po eljeno bude nepo eljeno. Da je eleo bilo kakav konkretniji dokaz za to, ne bi mogao bolji nai nego t o je bio prizor koji ga je ekao iza vrata kue Lois Knap. "Neko te tra i, D o-Bet." Okrenula se i ugledala isti izraz lica koji mora da se na ao i na njenom l icu, kada je pre dva sata i vi e, stupila u salon. "Haui", izusti ona. " ta se to ovde dogaa?" "Proslava." "Aha, to vidim. Ali svi ti glumci. Otkud oni? Nemogue da svi ive u Gaju." "Nisu to glumci", odvrati ona. "To su ljudi sa TV-a. I iz nekoliko filmo va. Tih nema mnogo, ali..." "Stani, stani." Pri ao joj je bli e. "Jesu li oni Loisini prijatelji?" upita on. "Svakako", odvrati ona. "Ovaj grad jednostavno nastavlja dalje, je li tako? Upravo kada pomisli d a si ga shvatio..." "Ali to nisu glumci, Haui." "Upravo si rekla da jesu." "Ne. Rekla sam da su to ljudi sa TV-a. Vidi li tamo porodicu Peterson? ak su doveli i psa sa sobom." "Morgana", izusti Haui. "Moja majka je imala obiaj da gleda tu seriju." Pas, ljupki me anac iz duge tradicije ljupkih me anaca, uo je svoje ime i zal eteo se, praen Benijem, najmlaim od Petersonove dece.

"Zdravo", pozdravi ga klinac. "Ja sam Beni." "Ja sam Haui. Ovo je..." "D o-Bet. Upoznali smo se. Hoe li da iziemo, Haui, i igramo lopte? Dosadno mi je."

"Ali napolju je mrak." "Ne, nije", odvrati Beni. On pokaza Hauiju prema vratima koja su vodila na patio. Bila su otvorena. Napolju, kao to je Beni kazao, no uop te nije bila mrana. Kao da je ono udno zraenje koje je natapalo kuu, o emu jo nije stigao da porazgovara sa D o-Bet, iscurilo i u dvori te. "Vidi ?" upita ga Beni. "Vidim." "Pa hajdemo onda, a?" "Malo kasnije. "Obeava ?" "Obeavam. Uzgred, kako ti je pravo ime?" Mali se zbunio. "Beni", ree on. "Oduvek je bilo." On i me anac se uputi e u s vetlu no. Pre nego to je Haui stigao da razvrsta bezbroj pitanja koja su mu se vrzm ala po glavi, osetio je kako ga neko prijateljski tap e po leima i zauo jedan zvuan g las: "Ne to za pie?" Haui podi e zamotanu aku u znak izvinjena to ne mo e da se rukuje. "Lepo je to ste do li. D o-Bet mi je priala o vama. Ja sam Mel, inae. Loisin mu . Pretpostavljam da ste ve sreli Lois." "Tako je." "Ne znam gde se izgubila. Mislim da je bari jedan od onih kauboja." On p odi e a u. "Na ta ja ka em, bolje on nego ja." Zatim se tobo e postideo. " ta ja to govorim Trebalo bi to kopile da izbacim na ulicu. Da ga upucam?" Osmehnuo se. "To je za vas Novi Zapad, je li tako? ta vas boli za to? eli li jo jednu votku, D o-Bet? eli li i ne to, Haui?" "Za to da ne?" "Sme no, zar ne?" primeti Mel. "Tek kada ti prokleti snovi uu u kuu shvati ko si. Ja... ja sam kukavica. I ne volim je." Okrenuo im je lea. "Nikada je nisam v oleo", ree on dok se okretao od njih. "Kuka. Jebena kuka." Haui ga isprati pogledom dok je nestajao u gu vi, a onda ponovo uputi pogl ed D o-Bet. Vrlo polako ree: "Nemam pojma ta se ovde dogaa. A ti?" "Da." "Ispriaj mi. Jednoslo nim reima." "Ovo je posledica pro le noi. Onoga to je tvoj otac uinio." "Vatre?" "Ili onoga to je iz nje proisteklo. Svi ti ljudi..." Osmehnu se ona, pre av i pogledom preko njih, "... Lois, Mel, onaj tamo Rubi... svi oni su sino bili u opi ng centru. ta god da je izi lo iz tvog oca..." "Govori ti e, molim te? Zure u nas." "Ne govorim glasno, Haui", odvrati ona. "Ne budi toliko paranoidan." "Ka em ti da zure." Oseao je jainu njihovih pogleda: lica koja je samo viao po sjajnim asopisima ili na televizijskim ekranima, zurila su u njega udnim, gotovo zabrinutim pogled ima. "Neka zure", odvrati ona. "Ne misle nam ni ta lo e." "Otkud zna ?" "Ovde sam celo vee. Sve je kao na nekom normalnom prijemu..." "Brljavi kad govori ." "Za to se i ja ne bih s vremena na vreme malo zabavila?" "Ne ka em da ne bi trebalo. Samo ka em da nisi u stanju da prosudi da li su o pasni ili nisu." " ta to poku ava , Haui?" upita ga ona. "Da sve ove ljude zadr i samo za sebe?" "Ne. Ne, razume se da ne." "Ne elim da budem deo D afove..."

"D o-Bet." "On mi je mo da otac. Ali to ne znai da mi se i dopada." Pri pomenu D afovog imena svi u prostoriji su umukli. Sada su svi u sobi.. . kauboji, zvezde sapunskih opera, ljudi iz komedija situacija, lepotice i svi o stali... gledali u njihovom pravcu. "Oh sranje", tiho izusti Haui. "Nije trebalo to da ka e ." Stao je da osmatr a lica koja su ga okru ivala. "To je bila gre ka. Nije ona to mislila. Ona nije.... ona ne pripada... hou da ka em, mi smo zajedno. Ona i ja. Shvatate, mi smo zajedno? Moj otac je bio Fleer, a njen... njen nije." Kao da je stajao u ivom pesku. to se vi e borio, to je dublje upadao. Prvi je progovorio jedan kauboj. Imao je oi koje bi u tampi nazvali ledeno -plavim. "Ti si Fleerov sin?" "Da... jesam." "Znai ti zna ta treba da uradimo." Haui je odjednom shvatio znaenje pogleda koji su ga pratili od kada je u ao . Ova stvorenja... Fleer ih je nazvao halucigeniji... su ga poznavala; ili su bar mislila da ga poznaju. Sada se identifikovao, i potreba koja se ocrtavala na nj ihovim licima nije mogla biti jasnija.

"Reci nam ta da radimo", ree neka ena. "Ovde smo zbog Fleera", ree druga. "Fleera vi e nema", javi se Haui. "Onda zbog tebe. Ti si mu sin. ta emo ovde da radimo?" " eli li da uni timo D afovo dete?" upita kauboj, uperiv i svoje plave oi u D o-Bet "Isuse, ne!" Ispru io je ruku da dohvati ruku D o-Bet, ali ona se ve povukla od njega, kre nuv i polako prema vratima. "Vrati se", ree on. "Nee te povrediti." Video je po izrazu njenog lica da su njegove rei predstavljale slabu uteh u u ovakvom dru tvu. "D o-Bet..." pozva je on, "... neu im dozvoliti da te povrede." Krenuo je prema njoj, ali stvorenja njegovog oca nisu nameravala da pust e svoju jedinu nadu koja bi mogla da ih povede da ode. Pre nego to je uspeo da st igne do nje, osetio je kako ga neija aka hvata za ko ulju, za njom jo jedna, pa jo jed na, dok nije bio sasvim okru en licima koja su ga preklinjala i obo avala. "Ne mogu vam pomoi", povika on. "Ostavite me na miru!" Krajikom oka ugledao je D o-Bet kako sva upla ena tri prema vratima, otvara ih i be i napolje. Dozivao ju je, ali je buka koju su stvarali molioci oko njega pos tajala sve jaa dok nije ugu ila svaki slog koji bi izgovorio. Poeo je sna nije da se p robija kroz gomilu. Mo da su bili snovi, ali bili su dosta vrsti; i topli; i kako s e inilo, upla eni. Bio im je potreban voa, i izabrali su njega. Za tu ulogu nije bio pripremljen, naroito ako je to znailo da e ga odvojiti od D o-Bet. "Nosite mi se s puta!" zahtevao je, probijajui se kroz sjajna lica osvetl jena otpozadi. Njihova gorljivost nije se smanjila, ve je rasla to se on vi e opirao . Uspeo je da se oslobodi svojih obo avalaca tek kada je pognuo glavu i poeo da kri put kroz njih. Sledili su ga u predvorje. Prednja vrata su bila otvorena. Polete o je prema njima, poput kakve zvezde koju jure obo avaoci, i uspeo da se obre u noi pre nego to su ga stigli. Neki instinkt ih je zadr ao da ne krenu za njim na otvor eno, mada su jedno ili dvoje, Beni i pas Morgan bili su predvodnici, krenuli za njim; deak je vikao... "Vrati se da nas uskoro poseti !"... i taj povik ga je sledi o poput pretnje niz ulicu. VII 1. Metak je pogodio Teslu u slabinu, poput udarca kakvog te ka a. Odbacio ju je unazad, i iscereno lice Tomi-Reja zamenile su zvezde koje su se videle kroz otv oren krov. Iz asa u as postajale su sve vee, bubrile su poput sjajnih rana, oiviene jasnom tamom.

Ono to se dogodilo u narednom trenutku bilo je izvan njene moi razumevanja . ula je neko kome anje, i pucanj, propraen vriskom ena za koje joj je Raul kazao da e se negde u ovo vreme okupiti. Ali ona nije mogla da smogne snagu da se zaintere suje za ono to se de avalo na zemlji. Ru an prizor nad njom zaokupio je svu njenu pa nj u: bolesno i do ruba napunjeno nebo spremalo se da je utopi u obojenoj svetlosti . Je li ovo smrt? pitala se. Ako jeste, onda je precenjena. Poela je da raz mi lja o tome kako bi tamo morala postojati neka pria. O eni koja... Sa tom misli se zatim dogodilo isto to i sa njenom sve u: izgubila se. Drugi pucanj bio je ispaljen na Raula koji je velikom brzinom poleteo na Teslinog ubicu, preskoiv i preko vatre. Metak ga je proma io, ali on se bacio u stra nu kako bi izbegao naredni i tako pru io Tomi-Reju priliku da izleti kroz vrata kr oz koja je u ao i uleti meu ene koje je naterao da mu naprave prolaz treim metkom to g a je ispalio iznad njihovih velovima pokrivenih glava. Digle su graju i razbe ale se, vukui za sobom decu. S Nunciom u aci uputio se niz brdo ka mestu gde je ostavi o kola. Osvrnuv i se u trku, uverio se da je enin sadrug... ije su ga apsurdne crte lica i nadnaravna brzina zatekli nespremnog... odustao od potere. Raul je polo io aku na Teslin obraz. Imala je groznicu, ali je bila iva. Ski nuo je ko ulju i, smotav i je, pritisnuo je na ranu, polo iv i Teslinu mlitavu aku preko nje kako se ne bi pomerila. Zatim je izi ao u tamu i pozvao ene da iziu iz skrovi ta. Sve ih je poznavao po imenu. One su, pak, znale njega i verovale su mu. Do le su n a poziv. "Pobrinite se za Teslu", ree im on. A zatim krenu za Deakom-Smrti i njegov om nagradom. Tomi-Rej je ve mogao da vidi kola, to jest, njihov sablasni obris na mesei ni, kada se okliznuo. Iako se trudio da zadr i pi tolj i epruvetu, oboje su mu skliz nuli iz aka. Lupio je svom snagom licem o ljunak. Kamenii su mu se zabili u obraze, bradu, ruke i ake. Kada se podigao, poela je da curi krv. "Moje lice!" izgovori on, molei Boga da mu nije naru en dobar izgled. Sledile su i druge lo e vesti. uo je korake Ru nog Kopileta koje ga je sledil o niz brdo. " eli da umre , a?" zare a on na svog progonioca. "Nema problema. Mo emo ti izii u susret. Nema problema." Stao je da pipa unaokolo tra ei pi tolj, ali on se otkotrljao podalje od njeg a. Meutim, epruveta mu je bila pod akom. Podigao ju je. Jo dok je to inio, shvatio j e da vi e nije pasivna. Osetio je njenu toplotu na svom okrvavljenom dlanu. Iza st akla se videlo kretanje. Jo ju je vr e stegao kako bi se obezbedio da mu ponovo ne is klizne. Istog asa je reagovala, tenost je zasijala meu njegovim prstima. Mnogo godina je pro lo od kada je ostatak Nuncia ostavio traga na Fleeru i D afu. Ovaj preostali deo bio je zakopan i sklonjen od pogleda, meu kamenjem koje j e bilo suvi e sveto da bi bilo prekopavano. Ohladio se; zaboravio svoju poruku. Al i sada je se setio. Entuzijazam Tomi-Reja probudio je staru ambiciju. Video je kako nasre na zidove epruvete, o tar poput no a, poput pucnja iz pi to lja. Zatim je razbio svoj kavez i nasrnuo na njega, na prostor izmeu njegovih prs tiju... koji su se ra irili branei se od napada... a zatim krenuo navi e prema njegov om ve izranavljenom licu. Dodir mu je bio prilino blag... kao da je bio poprskan toplotom, poput do dira sperme kada je drkao, koja ga je pogodila u oko i ugao usta. Ali ga je ipak oborio na lea... kamenje mu je raskrvavilo laktove, zadnjicu i kimu. Poku ao je da vikne, ali nikakav zvuk nije izi ao. Poku ao je da otvori oi, kako bi video gde to le i , ali ni to nije mogao da uradi. Isuse! Nije ak mogao ni da di e. Njegove ake, koje je dodirnuo Nuncio kada je skoio, bile su zakaene za lice, prekrivala su mu oi, nos i usta. Kao da se na ao sklupan u kovegu koji je bio napravljen za nekoga ko je bio za dva broja manji. Ponovo je dreknuo, bunei se protiv zapreke na svom dlanu, al i to je bila unapred izgubljena stvar. Negde u stra njem delu glave zauo je neki gl as koji mu ree: "Pusti to. To je ono to si eleo. Da bi bio Deko-Smrt, mora prvo Smrt upoznat

i. Osetiti je. Shvatiti je. Propatiti je." Ovu je lekciju, mo da kao nijednu drugu u svom kratkom ivotu, brzo nauio. Pr estao je da se opire panici i prepustio joj se, zajahav i je poput talasa u Zumi, kreui se ka tami neke obale koja nije bila uneta ni u jednu kartu. Nuncio je oti ao s njim. Osetio je kako od njega, iz sekunde u sekundu, stvara ne to novo, dok se z nojio, kako se propinje na krajevima njegove nakostre ene kose, kako udara ritam, mrtvaki ritam, izmeu otkucaja njegova srca. Iznenada ga je celog ispunio; ili on njega; ili oboje. ake su mu spale sa lica poput pijavica, i on ponovo poe da di e. Po to je jedno pet est puta udahnuo vazduh, seo je i spustio pogled na dlan ove. Bili su krvavi, kako od krvi sa iseenog lica, tako i od vlastitih povreda, a li mrlje su bledele pred mnogo postojanijom stvarno u. Omogueno mu je da gleda oima s tanovnika groba, video je kako mu se vlastito meso raspada pred oima. Ko a je potam nela i nadula se od gasova, zatim se raspukla, iz ozleda su pokuljali gnoj i vod a. Kada je to video, iscerio se i osetio kako mu se osmeh iri od uglova usta ka u i ma dok mu se lice raspoluivalo. Nije samo izlagao na videlo kost svoga osmeha; ipk e svojih ruku, sada su poeli da se pojavljuju i zglavci i prsti, trulenje ih je o tkrivalo. Ispod ko ulje, srce i plua su mu skliznuli u kanalizaciju i bili odneti; zajedno s njima sprana su mu i muda; isto kao i usahnuli oka. Ali zato je osmeh i dalje bivao sve iri, sve dok svi mi ii nisu nestali sa l ica i on se osmehivao osmehom Deaka-Smrti, koji je bio irok da iri ne mo e biti. Ta se vizija nije dugo odr ala. Kada se zavr ila, nestala je, i on je ostavl jen da klei na o trom kamenju zagledan u krvave dlanove. "Ja sam Deak-Smrt", izgovori on, ustade i okrenu se da se suoi sa onim sren ikom koji e ga prvi ugledati transformisanog. Na nekoliko jardi odatle, taj se ovek ukopao u mestu. "Pogledaj me", ree Tomi-Rej. "Ja sam Deak- Smrt." Jadni usranko je samo zurio u njega, ne shvatajui. Tomi-Rej se nasmejao. Vi e nije oseao nikakvu elju da ga ubije. eleo je da ovaj svedok ivi, da mu bude svedo k u danima koji slede. Da ka e: bio sam tamo i bilo je stra no, video sam Tomi-Reja kako umire i ponovo uskrsava. Na trenutak se zagledao u ostatke epruvete u kojoj je bio Nuncio i nekol iko mrlja prosute tenosti po kamenju. Nije je bilo dovoljno da bi je mogao sakupi ti i odneti D afu. Ali sada mu je nosio ne to bolje. Izmenjenog sebe; proi enog od strah a, oi enog od mesa. Ne osvrnuv i se vi e nijednom na svedoka, okrenuo se i prepustio ga njegovoj zbunjenosti. Iako ga je sada napustila slava trulenja, ipak je ostala jedna tanana vr sta posle-gledanja... koju nije shvatao dok mu pogled nije privukao kameni pod nog ama. Sagnuo se da ga dohvati; lepa stvarica, mo da za D o-Bet. Kada mu se na ao u aci, s hvatio je da to uop te nije bio kamen, ve lobanja ptice, popucala i prljava. Njemu se uinilo da sija. Smrt sija, pomisli on. Kada je ja gledam, ona sija. Strpav i lobanjicu u d ep, vratio se krivudajui do kola i krenuo unazad niz b rdo dok put nije postao dovoljno irok da je mogao da okrene kola. A onda je krenu o takvom brzinom da bi ona bila samoubistvena pri ovim krivinama i po takvom mra ku da samoubistvo sada nije bilo samo jedna od njegovih mnogih igraaka. Raul gurnu prst u jednu baricu Nuncia. Ovaj se podigao u kapljicama u su sret njegovoj aci, zavijajui po spiralama njegovih otisaka prstiju, penjui se potom kroz sr ake, zgloba, podlaktice, pre nego to je presahnuo u laktu. Osetio je, ili je zami ljao da je osetio, neku tananu preraspodelu u svojim mi iima, kao da mu je aka , koja nikada zapravo nije izgubila majmunske proporcije, postala malo bli a ljuds koj. Dopustio je da ga to oseanje zaustavi samo na trenutak; Teslino stanje ga je brinulo mnogo vi e nego sopstveno. Dok se vraao nazad uz brdo, palo mu je na pamet da bi kapi Nuncia ostavlj ene na tlu mogle na neki nain da pomognu eni. Ako joj nekako uskoro ne pomogne sig urno e umreti. Nije imalo ta da se izgubi ako pusti Veliko Delo da uini ta je u njeg ovoj moi? S tom mi lju u umu krenuo je nazad prema Misiji, znajui da e, ako poku a da do dirne slomljenu epruvetu, samo on imati od toga koristi. Morae da donese Teslu do

mesta na putu gde su dragocene kapi bile razasute. ene su svuda oko Tesle zapalile svee. Ve je liila na le . Brzo je izdao uputst va. Umotali su je i pomogli mu da je odnese malo niz put. Nije bila te ka. Uhvatio ju je za ramena pridr avajui joj glavu, a dve ene su joj pridr avale donji deo, dok j e trea dr ala smotanu ko ulju, koja je ve bila potpuno natopljena, na rani od metka. Sporo su napredovali, spotiui se u mraku, ali po to ga je Nuncio dvaput dodi rnuo, Raul je odmah prona ao dotino mesto. Slini se dozivaju. Upozoriv i ene da stopali ma i prstima ne dodiruju prolivenu tenost, prihvatio je sam Teslu i spustio je na tle, tako da joj se glava na la u oreolu barica Nuncia. U ostacima epruvete jo se nalazilo ne to tenosti; najvi e jedna kafena ka iica. Krajnje pa ljivo, okrenuo joj je gla vu prema epruveti. Reagujui na njenu blizinu, tenost je unutra otpoela vatreni ples ... ...otrovna bistrina koja se sruila na Teslu poput pljuska kada je pala po goena metkom Tomi-Reja ovrsnula je u nekoliko sekundi: postala je sivo, bezoblino m esto na kome je sada le ala bez ikakvog oseanja o tome kako je tu dospela. Nije mog la da se seti Misije, Raula, ili Tomi-Reja. ak ni vlastitog imena. Sve se to nala zilo sa druge strane zida kroz koji nije mogla da proe. Kroz koji mo da nikada vi e n ee proi. To u njoj nije izazivalo nikakva oseanja. Po to je ostala bez seanja, nije im ala za im da ali. Ali ne to je upravo poelo da grebe po zidu sa druge strane. ula ga je kako p evu i onako za sebe dok je to radilo, poput ljubavnika koji kopa kroz kamen njene e lije kako bi dospeo do nje. Oslu kivala je i ekala, vi e ak nije bila ni tako spremna da zaboravi, niti ravnodu na prema begu. Prvo joj se vratilo njeno ime, donelo ga je pevu enje spolja. Onda seanje na bol koji joj je doneo metak i iscereno lice Tom i-Reja, i Raul, Misija, i... Nuncio. To je bila mo koju je do la da potra i, a sada je ona, pak, tra ila nju, potkop avajui zidine limba. Ono to joj je Fleer ispriao o njenim sposobnostima preobra aja bi lo je turo, ali je ipak uspela da shvati njenu osnovnu funkciju dosta dobro. Trala je sa bilo kojom tafetom koju bi dobila; bila je to trka protiv entropije prema nekakvom cilju o kome ni ta nije znao ak ni klijent/ rtva, a iji povod je bio jo manje jasan. Da li je bila spremna za jedan takav dodir koji isku ava? Od D afa je on stvo rio naduveno zlo, a od Fleera zbunjenog sveca. ta bi mogao stvoriti od nje? U poslednjem trenutku Raul je posumnjao u mudrost ovog leka i posegnuo d a skloni Teslu od dodira Nuncia, ali on je ve skoio iz razbijene epruvete prema nj enom licu. Udahnula ga je poput tenog daha. Ostale kapi koje su joj okru ivale glav u polete e ka njenoj lobanji i vratu. Ona zadahta i celo njeno telo stade drhtanjem da odgovara na ulazak glas nika. A onda, isto tako naglo, iz njenih zglobova i nerava nestado e svi marci. Raul promrmlja: "Nemoj umreti. Nemoj umreti." Upravo se spremao da prisloni svoja usta uz njena, kako bi i na taj nain poku ao da je spasi, kada je primetio neku kretnju iza njenih sklopljenih kapaka. Oi su joj divlje kolutale, osmatrajui neki prizor koji je samo ona bila u stanju d a vidi. " iva je..." promrmlja on. ene koje su stajale iza njega... koje su prisustvovale ovom prizoru koji uop te nisu shvatale... poe e da se mole i leleu, ili iz zahvalnosti, ili iz straha od onoga to su videle. Nije znao zbog ega. Ali i on im se pridru io u mrmljanju molitv i, nimalo sigurniji u svoje razloge nego to je bio u njihove. 2. Zidovi se iznenada razmaknu e. Poput brane na kojoj se prvo pojavila sasvi m mala pukotina, a koju je zatim skroz naskroz razvalila bujica sa druge strane. Oekivala je da e je doekati svet koji je ostavila kada se zidovi pretvore u ut. Pogre ila je. Nigde nije bilo ni traga Misiji, niti Raulu. Umesto njih, pred n jom se pru ala pustinja osvetljena suncem koje jo nije dostiglo svoju punu pomamu;

njome je prelazio estoki vetar, koji ju je pokupio onog trenutka kada su zidovi p ali, i poneo je preko tla. Brzina kojom se kretala bila je zastra ujua, ali nije bi lo naina da uspori, ili promeni pravac, jer niti je imala udove, niti telo. Ona j e ovde bila zami ljena; istota, na istom mestu. A onda je pred sobom ugledala prizor koji je to porekao. Na obzorju je p rimetila znak ljudskog prisustva; grad podignut u sredi tu ove nedoije. Brzina joj se nije smanjivala dok mu se pribli avala. To oigledno nije bilo njeno odredi te, ako ga je uop te imala. Palo joj je na pamet da bi jednostavno mogla samo da putuje i putuje. Da je ovo stanje postojanja bilo samo stanje kretanja; putovanje bez ci lja ili kraja. Imala je vremena da primeti, dok je prolazila glavnom ulicom, da je grad, iako je bio solidno graen i sastojao se od radnji i kua sa obe strane... takoe bio potpuno bezkarakteran. To jest, nenaseljen i bez ikakvih osobenosti. Na radnjama nije bilo tabli, kao ni saobraajnih znakova na raskrsnicama; nigde ni t raga ljudskom prisustvu. Jo dok je uoavala bizarnost svega toga, ve se na la na drugo m kraju grada i ponovo stala da ubrzava preko suncem opaljenog tla. Pogled koji je bacila na ovaj grad, koliko god bio kratak, samo je produbio njenu sumnju da je ovde potpuno sama. Ne samo da e njeno putovanje biti beskrajno, ve i bez saputn ika. Ovo je Pakao, pomisli ona; ili bar njegova dobra radna definicija. Poela je da se pita koliko e vremena biti potrebno pre nego njen um potra i pribe i te iz ovog u asa u ludilu. Dan? Nedelju dana? Da li su ovde uop te postojale te razlike? Da li je sunce zalazilo i ponovo se raalo? Napinjala se da skrene pogled prema nebu, meutim, sunce se nalazilo iza nje, a kako nije imala tela, nije baca la ni senku na osnovu koje bi mogla da odredi njegov polo aj niti je posedovala sp osobnost da se okrene i sama se uveri. Meutim, postojalo je ovde jo ne to to je trebalo videti, a to je bilo jo udnije od grada: jedna jedina kula ili stub, sagraena od elika, stajala je nasred pustinj e, sa icama koje su je pridr avale kao da je svakog trenutka mogla da odlebdi. I po novo je stigla do nje i pro la pored nje za tili as. Ni ona joj nije pru ila nikakvu utehu. Ali po to ju je ostavila za sobom, preplavilo ju je jedno novo oseanje: da o na, oblaci, pesak pod njom, da svi oni be e pred neim. Da li se neki entitet skriva o u tom bezbojnom gradu, skriven od pogleda, nije li sada, po to ga je probudilo l judsko prisustvo, krenuo za njom? Nije mogla da se okrene, nije mogla da uje, nij e ak mogla ni da oseti njegove korake po tlu dok se pribli avao. Ali on e doi. Ako ne sada, a ono uskoro. Bio je nemilosrdan, neizbe an. Trenutak u kome e ga prvi put u gledati, bie ujedno i njen poslednji. Onda, utoi te! Jo u daljini, ali iz trenutka postajui sve vea i vea dok je hita la prema njoj, nazirala se mala kamena koliba sa belo okreenim zidovima. Njeno kr etanje, od koga joj je pripadala muka, usporilo se. Vo nja je oigledno, ipak, imala svoj cilj: ovu kolibu. Pogled joj je bio usmeren na to mesto, tra ila je bilo kakve znake da tu n eko ivi, ali je njen periferni vid ipak uspeo da uhvati neko kretanje podalje od kolibe sa desne strane. Iako je usporavala, njena brzina je i dalje bila dosta v elika, tako da nije bila u mogunosti bolje da osmotri priliku. Ali radilo se o ne kom ljudskom biu; eni, odevenoj u dronjke: toliko jeste uspela da vidi u trenu. ak iako se poka e da je koliba prazna, isto onako kao to je bio prazan grad, te ilo ju j e to... mada je to bila slaba uteha... da jo neka du a luta ovom pusto i. Napinjala s e da ponovo ugleda tu enu, ali ona se samo pojavila i nestala. A i ekao ju je hitn iji posao: injenica da samo to se nije na la pred kolibom, ili koliba pred njom, a b rzina joj je jo bila dovoljna da smrska i kolibu i posetioca pri sudaru. Stala je da se priprema, razmi ljajui o tome kako bi i smrt pri udaru bila bolja od zastra uj ueg beskrajnog putovanja. A onda, zaustavila se; i to na vratima. Zaustavila se pri brzini od dve stotine milja na sat u pola otkucaja srca. Vrata su bila zatvorena, ali je osetila ne to preko ramena (iako nije imal a telo, nije mogla da ne razmi lja u terminima preko i iza) to je dospelo u njeno p olje vida. Bilo je zmijoliko, debelo kao njen struk i tako tamno da ak i na jarko m suncu nije mogla da nazre nijednu pojedinost njegove anatomije. Nije imalo nik akvu aru, ni glavu, ni oi, ni usta, ni prste. Meutim, posedovalo je snagu. Dovoljnu da otvori vrata. Zatim se povuklo, ostaviv i je u nedoumici da li je videla celu zverku, ili samo jedan od njenih udova.

Koliba nije bila velika; obuhvatila ju je celu jednim pogledom. Zidovi s u bili od neukra enog kamena, pod od gole zemlje. Nije bilo kreveta, niti bilo kak vog drugog name taja. Samo je na sredini poda gorela mala vatra, ijem dimu je pru ena prilika da pobegne kroz rupu na sredini krova, ali koji je umesto toga vi e voleo da ostane i zagauje vazduh izmeu nje i jedinog prebivaoca u kolibi. Izgledao je star poput kamenih zidova ove kolibe, bio je nag i prljav, n jegova ko a, tanka poput hartije, bila je rastegnuta do take pucanja preko ptijih ko stiju. Mestimino je osmudio bradu, ostaviv i tu i tamo gomilice sedih dlaka. udila s e odakle mu petlje da to izvede. Izraz njegovog lica nagove tavao je um u poodmakl om stadijumu katatonije. Ali im je u la, podigao je pogled prema njoj, videi je uprkos injenice da nij e bila materijalizovana. Proistio je grlo i pljunuo u vatru. "Zatvori vrata", izusti on. "Vi me vidite?" upita ona. "I ujete me?" "Razume se", odvrati on. "A sada zatvori vrata." "Kako to da uradim?" zanimalo ju je. "Nemam... ake. Nemam ni ta." "Mo e ti to", odgovori on. "Samo zamisli sebe." "A?" "Oh, jebem li ga, kako to mo e biti te ko? Dosta si se esto gledala. Predstav i sebi kako izgleda . Uini samu sebe stvarnom. Hajde. Uradi to mene radi." Glas mu se kolebao izmeu pretnji i ulagivanja. "Mora zatvoriti ta vrata..." "Poku avam." "Ne trudi se dovoljno", zauo se odgovor. Zastala je na trenutak pre nego to se usudila da postavi naredno pitanje. "Mrtva sam, je li tako?" upita ona. "Mrtva? Ne." "Nisam?" "Nuncio te je spasao. iva si i koprca se, ali telo ti je i dalje u Misiji. elim ga ovde. eka nas posao." Ta dobra vest da je jo iva, iako joj je telo odvojeno od duha, podstakla j u je. Potrudila se da zamisli telo koje umalo nije izgubila, telo u koje je uras tala tokom trideset dve godine. Ono nipo to nije bilo savr eno, ali bar je bilo njen o. Bez silikona; bez isecanja i zatezanja. Dopadale su joj se njene ake i lepo ob likovani zglobovi, razroke grudi jer joj je leva bradavica bila dvostruko vea od desne, pika, dupe. Najvi e od svega joj se dopadalo njeno lice, sa borama koje je n a njemu usekao smeh. Zamisliti ga predstavljalo je trik. Trebalo je sebi predstaviti osnovne delove i tako ih preneti na ovo drugo mesto na koje je stigao njen duh. Nagaala j e da joj je starac pomagao u tome. Njegov pogled, iako jo uperen u vrata, bio je usmeren prema unutra. ile na vratu su mu se napele kao strune na harfi; njegova b ezusna usta su se izobliila. Njegove energije su pomogle. Osetila je kako gubi lakou, materijalizuje s e ovde, poput supe koja postaje gu a na vrelini njenog zami ljanja. Na trenutak se po kolebala, gotovo za aliv i to gubi lakou kojom je zami ljana, ali onda se setila svoga l ica kako joj se osmehuje kada ujutro izie ispod tu a. Bilo je to prijatno oseanje, k oje je sazrevalo u tom telu, u ivajui da u iva u njemu sebe radi. Jednostavno zadovol jstvo kao posle uspe nog podrigivanja, ili jo bolje posle zvunog prde a: kakvo je oseao Ba kada je krivio sebe. Kada je uila svoj jezik da razlikuje vrste votke; kada je uila oi da cene Matisa. Vi e je dobijala nego to je gubila vrativ i telo svome umu. "Umalo", ula ga je kako ka e. "Oseam." "Jo malo. araj." Spustila je pogled prema tlu, osetiv i da je u stanju da to uini. Tu su joj bila stopala, stajala su na pragu, bosa. I tako se pred njenim oima otelotvorio i ostatak njenog tela. Bila je potpuno naga. "A sada..." ree ovek pored vatre. "Zatvori vrata." Ona se okrenula i to uinila, uop te se ne stidei svoje nagosti, naroito posle napora koji je ulo ila da svoje telo dovede ovamo. Tri puta nedeljno je ve bala. Zn ala je da joj je stomak ravan, a zadnjica vrsta. Pored toga, njen domain nije mari

o, niti mu je smetala vlastita nagost, a inilo se da ga nije zanimala ni njena, j er ju je tek letimino pogledao. Ako je u tim oima ikada bilo pohote, ona je odavno presu ila. "Pa", zausti on. "Ja sam Kisun. Ti si Tesla. Sedi. Razgovaraj sa mnom." "Imam mnogo pitanja", ree mu ona. "Bio bih iznenaen da nema ." "Mogu da pitam?" "Pitaj. Ali prvo, sedi." unula je sa suprotne strane vatre u odnosu na njega. Pod je bio topao; ist o kao i vazduh. Ve posle trideset sekundi znoj je poeo da izbija kroz njene pore. Bilo je prijatno. "Prvo..." ree ona "... kako sam stigla ovamo? I gde sam to ja?" "Nalazi se u Novom Meksiku", odvrati Kisun. "A kako si stigla? E pa, na t o pitanje je malo te e odgovoriti, ali mo e se svesti na ovo: posmatrao sam te... te be i nekolicinu drugih... i ekao na priliku da nekoga dovedem ovamo. To to umalo n isi umrla, i Nuncio, pomogli su u slamanju tvog otpora da krene na ovaj put. Zais ta nisi imala druge anse." "Koliko zna o onome to se dogaa u Gaju?" upita ga ona. On napravi nekoliko suvih zvukova ustima, kao da poku ava da prikupi pljuv aku. Kada je konano odgovorio, uinio je to veoma umornim glasom. "O, Bo e na nebesima, suvi e", odvrati on, "znam suvi e." "Umetnost, Su tina... sve to?" "Da", ree on, sa istom poti teno u. "Sve to. Ja sam to otpoeo; kakva budala. St vorenje koje zna kao D afa, jednom je sedelo na istom mestu na kome ti sada sedi . Ta da je jo bio samo ovek. Randolf D af, upeatljiv na svoj nain... morao je to biti im je stigao ovamo... ali ipak je bio samo ovek." "Da li je do ao na isti nain kao i ja?" upita ona. "Hou da ka em, je li bio na samrti?" "Ne. On je samo vi e udeo za Umetno u od veine koji krenu u potragu za njom. Ni su ga mogle odvratiti ni dimne zavese, ni prevare, kao ni svi trikovi koji veinu ljudi skrenu sa traga. Nastavio je da tra i, dok me nije na ao." Kisun osmotri Teslu zakiljiv i, kao da je time bio u stanju da izo tri vid, i ue u njenu lobanju. " ta rei", izusti on. "Uvek se javlja isti problem: ta rei." "Zvui kao Grilo", primeti ona. "Jesi li i njega uhodio?" "Jednom ili dvaput, kada je pre ao stazu", ree Kisun. "Ali on nije va an. Ti jesi. Ti si veoma va na." "Kako si to dokonao?" "Kao prvo, ovde si. Niko nije bio ovde od Randolfa, a vidi do kakvih je to posledica dovelo. Ovo nije normalno mesto, Tesla. Ubeen sam da si to ve pogodil a. Ovo je Petlja... vreme van vremena... koju sam stvorio za sebe." "Van vremena?" upita ona. "Ne razumem." "Odakle da ponem", primeti on. "To je drugo pitanje, je li tako? Prvo, ta rei. Zatim, odakle poeti... Pa. Zna za Umetnost. Za Su tinu. Zna li i za oal?" Ona odmahnu glavom. "To je, ili je bio, jedan od najstarijih redova u svetskoj religiji. Maj u na sekta... uvek nas je bilo sedamnaest... imali smo jednu dogmu, Umetnost, jedn a nebesa, Su tinu, i jednu svrhu, da oboje sauvamo iste. Ovo je njen znak", ree on, p odigav i neki mali predmet sa tla ispred sebe i baciv i ga prema njoj. U prvi mah je pomislila da se radi o raspeu. To i jeste bio krst, u njegovom sredi tu se nalazio ovek, ra irenih udova. Ali pomnijim zagledanjem utvrdila je da to nije tano. Na sva etiri kraka simbola bili su ucrtani i drugi znaci, koji su bili ili otpaci ili s u se razvili iz sredi nje figure. "Veruje li mi?" upita on. "Verujem." Ona baci simbol nazad na njegovu stranu vatre. "Su tina mora biti sauvana, po svaku cenu. Nema sumnje da si to shvatila po sle razgovora sa Fleerom?" "Da, to mi je kazao. Je li on bio jedan od oala?" Kisun je prezrivo pogleda. "Ne, nikada nije stigao do tog stepena. Bio j

e samo slu benik. D af ga je unajmio da stvori hemikaliju koja e ga povesti na vo nju: preicu do Umetnosti, i Su tine." "To je bio Nuncio?" "Tako je." "Je li obavio posao?" "Mogao je, da i Fleer nije bio dodirnut." "Zbog toga su se borili", primeti ona. "Da", odvrati Kisun. "Svakako. Ali ti to zna . Mora da ti je Fleer kazao." "Nismo imali mnogo vremena. Ne to malo mi je objasnio. Dosta toga je ostal o nejasno." "Nije bio nikakav genije. Imao je vi e sree nego talenta kada je nabasao na Nuncio." "Sreli ste ga?" "Rekao sam ti, niko nije ovde bio od D afa. Sam sam." "Ne, niste", ree Tesla. "Bio je neko napolju..." "Misli na Liksa? Zmiju koja je otvorila vrata? To je samo jedna moja mala kreacija. rkarija. Mada sam u ivao gajei ih..." "Ne. Ne to", ree ona. "U pustinji je bila neka ena. Videla sam je." "Oh zaista?" izusti Kisun, a preko lica kao da mu pree jedva primetna sen ka. " ena?" Osmehnuo se. "Oprosti mi", ree on. "I dalje sanjam, ponekad. A nekada s am mogao sanjajui da stvorim ta god sam eleo. Bila je naga?" "Mislim da nije." "Lepa?" "Nisam bila tako blizu." "Oh. teta. Ali za tebe je to najbolje. Ovde si ranjiva i ne bih eleo da te povredi neka posesivna ljubavnica." Glas mu je postao bezbri niji, gotovo izve taeno uobiajen. "Ako je ponovo vidi , dr i se podalje", posavetova je on. "Nemoj se ni po ko ju cenu pribli iti." "Neu." "Nadam se da e nai put ovamo. Sada ne mogu puno da uinim. Truplo..." On spu sti pogled na svoje sparu eno telo, "... je znalo i za bolje dane. Ali mogu da gle dam. Volim da gledam. ak i tebe, ako nema ni ta protiv to to ka em." "Kako to mislite, ak?" upita Tesla. Kisun se nasmeja, duboko i suvo. "Da, izvini. Trebalo je to da bude komp liment. Tolike godine sam proveo sam. Zaboravio sam pristojno da se pona am." "Svakako ste mogli da se vratite", primeti ona. "Mene ste doveli ovamo. Ne postoji li dvosmerni saobraaj?" "I da i ne", odgovori on. "A to znai?" "To znai, da bih mogao, ali ne mogu." "Za to?" "Ja sam poslednji oal", ree on. "Poslednji ivi za titnik Su tine. Ostali su ubi jeni, i svi poku aji da se zamene ostali su bezuspe ni. Da li me sada krivi to se dr im po strani? to pazim sa sigurne udaljenosti? Ako umrem i ne uspem nekako da ponovo uspostavim tradiciju oala, Su tina e ostati neza tiena, a mislim da dovoljno razume da bi ti bilo jasno koliko bi to moglo biti pogubno. Jedino bih u drugom obliku mog ao da iziem u svet i zaponem taj posao od vitalnog znaaja. U drugom... telu." "Ko su ubice? Znate li?" Ponovo mu je preko lica pre la jedva primetna senka. "Pretpostavljam", odvrati on. "Ali ne govorite." "Istorija oala prepuna je poku aja da se ugrozi njegov integritet. On ima n eprijatelje ljude; pod; ne; od. Kada bih poeo da obja njavam nikada ne bismo zavr ili ." "Postoji li bilo ta od toga napismeno?" "Zanima te da li bi mogla da istra uje ? Ne. Ali mo e itati izmeu redova ostalih istorija, i nai e oal posvuda. To je tajna nad tajnama. itave religije su posejane i odgajene kako bi odvukle pa nju od njega, kako bi usmerile duhovne tragae od oala, U metnosti i onoga to ona otkriva. Nije bilo te ko. Ljude je sasvim lako skrenuti sa

traga ako se upotrebi odgovarajui miris. Obeanja otkrovenja, uskrsnua tela, takve s tvari..." "Da li vi to hoete da ka ete..." "Ne prekidaj", ree Kisun. "Molim te. Polako ulazim u ritam." "Izvini", ree Tesla. Kao na rasprodaji, pomisli ona. Kao da poku ava da mi proda celu ovu neobin u priu. "I tako. Kao to rekoh... oal mo e nai posvuda, ako zna ta da tra i . A neki lju znali. Tokom godina je bilo nekoliko mu karaca i ena, kao to je D af, koji su uspeli da razoblie varke i dimne zavese, i da nastave da iskopavaju tragove, razotkrivaj ui kodove, i kodove unutar kodova, dok se ne bi sasvim pribli ili Umetnosti. Tada b i, razume se, oal bio primoran da stupi na scenu i postupi onako kako bi smatrao za shodno u zavisnosti od pojedinanih sluajeva. Neke od tih tragaa: Gardiefa, Melvi la, Emili Dikinson, zanimljiv presek, jednostavno smo uputili u najsvetije i naj tajnije ve tine, kako bismo ih obuili da preuzmu na a mesta kada smrt proredi na e redo ve. Ostale smo ocenili kao nepodobne." " ta ste uinili sa njima?" "Upotrebili smo svoje moi da im izbri emo svako seanje na otkrie do koga su d o li. to se, razume se, esto pokazivalo fatalnim. Ne mo e jednog dana jednostavno oduze ti oveku njegovu potrebu da traga za znaenjem i oekivati da on to pre ivi, naroito ako je bio blizu odgovora. Podozrevam da se jedan ili jedna od onih koje smo odbaci li prisetio ko je..." "I pobio oal." "Ta teorija mi izgleda najverovatnija. To mora biti neko ko zna za oal i kako on deluje. to me dovodi do Randolfa D afa." "Te ko mi je da mislim o njemu kao o Randolfu", primeti Tesla. "ak i kao o ljudskom biu." "Veruj mi, on to jeste. On je takoe najvea gre ka koju sam napravio u prosuiv anju. Rekao sam mu suvi e." "Vi e nego to govorite meni?" "Situacija je sada oajna", ree Kisun. "Ako ti ne ka em, i ne dobijem od tebe pomo, svi smo izgubljeni. Ali sa D afom... posredi je bila moja glupost. Po eleo sam nekog ko e deliti sa mnom moju usamljenost, i napravio sam lo izbor. Da su ostali ivi, ume ali bi se, spreili bi me da donesem jednu takvu primitivnu odluku. Oni bi videli da je pokvaren. Ja nisam. Bio sam zadovoljan to me je prona ao. eleo sam dru tv o. Po eleo sam nekoga ko e mi pomoi da nosim teret Umetnosti. Ono to sam stvorio pred stavljalo je jo gori teret. Nekoga ko je u stanju da ue u Su tinu, ali bez ikakve du hovne uglaenosti." "A on ima i vojsku." "Znam." "Odakle ona potie?" "Sa istog mesta gde sve nastaje. Iz uma." "Sve?" "Ponovo postavlja pitanja." " ta mogu." "Da, sve. Svet i sva njegova dela; njegovo stvaranje i njegovo razgraivan je; bogovi, va i i sipa. Sve to potie iz uma." "Ne verujem vam." "Za to misli da me je briga?" "Um nije u stanju sve da stvori." "Nisam kazao ljudski um." "Ah." "Da si pa ljivije slu ala ne bi postavljala tolika pitanja." "Ali vi elite da ja shvatim, jer inae ne biste na mene tro ili toliko vremen a." "Vremena van vremena. Ali da... da, elim da shvati . Kada se ima u vidu rtva koju e morati da podnese va no je da zna za to." "Kakva rtva?" "Rekao sam ti: ne mogu da napustim ovo mesto u svom telu. Pronai e me i ub iti, kao i ostale..."

Ona se strese, uprkos tome to je bilo toplo. "Mislim da vas ne pratim", ree ona. "Prati ti mene, i te kako." "Hoete da vas nekako izvadim odavde? Ponesem va e misli." "Dosta si blizu." "Zar ne bih jednostavno mogla da delam umesto vas?" upita ona. "Da budem va agent? Dobra sam tamo napolju." "Ubeen sam da jesi." "Uputite me u stvari, i ja u uiniti ta treba." Kisun odmahnu glavom. "Toliko toga ne zna ", ree on. "Slika je neizmerna, n isam ak ni poku ao da je otkrijem. Sumnjam da je tvoja ma ta u stanju da se nosi s nj om." "Isku ajte me", ree ona. "Jesi li sigurna?" "Sigurna sam." "E pa, ne radi se ovde samo o D afu. On bi mogao da uprlja Su tinu, ali ona bi pre ivela." "U emu je onda problem?" upita Tesla. "Prvo mi ispriate svo to sranje o to me kako treba da se rtvujem. emu? Ako Su tina mo e sama da se brine o sebi, emu?" "Zar ne mo e jednostavno da mi veruje ?" Ona se prodorno zagleda u njega. Plamenovi su sada ve bili niski, ali oi s u joj se dobro prilagodile na ilibarni polumrak. Jedan njen deo eleo je veoma mnog o da nekome veruje. Ali vei deo svog ivota od kada je odrasla provela je uei koliko je to opasno. Mu karci, agenti, direktori studija, toliko njih je u pro losti od nje tra ilo da im veruje i ona im je verovala i na kraju bila zajebana. Sada je bilo kasno da se menja. Bila je cinik do sr i. Ako ikada prestane to da bude, prestae da bude Tesla, a njoj se dopadalo da bude Tesla. Iz toga je sledilo... kao to je po sle noi dolazio dan... da joj je i cinizam pristajao. Stoga je kazala: "Ne. ao mi je. Ne mogu vam verovati. Nije to ni ta lino. Pona ala bih se isto bez obzira ko vi bili. Zanima me ta stoji iza toga." " ta to znai?" " elim istinu. Ili vam neu dati ni ta." "Jesi li sigurna da mo e da odbije ?" upita Kisun. Napola je okrenula lice od njega, baciv i pogled unazad, vrsto stegnutih us ana, onako kako su to inile njene najomiljenije junakinje, sa optu ivakim pogledom. "To je bila pretnja", primeti ona. "Mo e i tako da to protumai ", primeti on. "E pa, jebi se..." On slegnu ramenima. Njegova pasivnost... gotovo lenj nain na koji ju je p osmatrao... jo su je vi e razjarili. "Ne moram ja ovde da sedim i slu am vas, da znate!" "Ne?" "Ne! Ne to krijete od mene." "Sada se pona a sme no." "Mislim da niste u pravu." Ona ustade. Nije pogledom ispratio njeno lice, ve ga je zadr ao u visini pr epona. Odjednom joj je postalo neugodno to je naga u njegovom prisustvu. Po elela j e odeu koja se verovatno jo nalazila u Misiji, onako prljava i krvava. Ako je treb alo tamo da se vrati, bie bolje da krene. Okrenula se ka vratima. Kisun ree iza nje: "ekaj, Tesla. Molim te saekaj. Pogre io sam. Priznajem; pogre io sam. Vrati se , molim te?" Glas mu je bio moleiv, ali je u njemu osetila i jedno mnogo manje dobrona merno znaenje. Verovatno je razdra en, pomisli ona; i pored svog njegovog duhovnog dr anja, on je ogoren. Lekcija iz ume nosti voenja razgovora sastojala se u tome da se iza predenja uje grebanje. Okrenula se da uje jo ne to, vi e nije bila sigurna da mo e i zvui istinu iz ovog oveka. Dovoljno je bilo da joj jednom zaprete, pa da postane s umnjiava. "Nastavite", ree ona.

"Nee da sedne ?" "Tako je", odvrati ona. Morala je da se pretvara da se ne pla i, mada je i znenada osetila strah; morala je da misli o svojoj ko i kao poslednjem modnom hitu . Stoj, i budi prkosno naga. "Neu da sednem." "Onda u poku ati da ti objasnim to br e budem mogao", odvrati on. Uspe no je izg ladio sve dvosmislenosti u svom pona anju. Bio je pa ljiv; ak ponizan. "ak i ja, mora to shvatiti, nemam na raspolaganju sve injenice", ree on. "Al i imam ih dovoljno, nadam se, da te ubedim da smo u opasnosti." "Ko smo to mi?" "Stanovnici Kozma." "Opet?" "Fleer ti to nije objasnio?" "Nije." On uzdahnu. "Zami ljaj Su tinu kao more", ree on. "Zami ljam je..." "Na jednoj strani tog mora nalazi se stvarnost koju mi naseljavamo. Kont inent postojanja, ako ti se dopada, iji su perimetri san i smrt." "Za sada je sve u redu." "Dalje... pretpostavi da postoji jo jedan kontinent, s druge strane mora. " "Nova stvarnost." "Da. Isto tako neizmerna i slo ena kao i na a. Isto tako puna energija, vrst a i apetita. Ali njome dominira, kao i u Kozmu, samo jedna odreena vrsta sa udnim apetitima." "Ne svia mi se kako ovo zvui." "Htela si istinu." "Ne ka em da vam verujem." "To drugo mesto je Metakozm. Ta vrsta su Iad Urobori. Oni postoje." "A ta apetiti?" upita ona, iako nije bila ba sigurna da eli to da sazna. "Za istotom. Za singularno u. Za ludilom." "Kakva glad." "Bila si u pravu kada si me optu ila da ne govorim istinu. Rekao sam ti sa mo jedan njen deo. oal zaista stra ari na obalama Su tine kako bi spreio da ljudska am bicija iskoristi Umetnost u pogre ne svrhe; ali on takoe osmatra more..." "Zbog invazije?" "Toga se bojimo. Mo da je ak oekujemo. Ne radi se samo o na oj paranoji. Najdu blji snovi zla su oni u kojima uspemo da namiri emo Iade preko Su tine. Najdublji u as i, najprljavije zami ljene stvari koje pohode ljudske glave predstavljaju odjeke n jihovih odjeka. Dajem ti vi e razloga za strah, Tesla, nego to mo e uti sa bilo kojih d rugih usana. Govorim ti ono to su samo najsna nije psihe u stanju da podnesu." "Imali kakvih dobrih vesti?" upita Tesla. "Ko je ikada ne to slino obeao? Ko je ikada kazao da e biti dobrih vesti?" "Isus", odvrati ona. "I Buda. Muhamed." "To su samo delii pria, koje je oal ubacio u kultove. Smetnje." "Ne mogu u to da poverujem." "Za to da ne? Jesi li hri anka?" "Ne." "Budista? Muslimanka? Hindu?" "Ne. Ne. Ne." "Ali ipak insistira na verovanju u dobre stvari", primeti Kisun. "Zgodno. " Imala je oseaj kao da ju je, veoma sna no, o amario uitelj koji je bio tri do e tiri koraka ispred nje u toku cele rasprave, vodei je postojano i neopa eno ka tren utku u kome e neizbe no poeti da govori gluposti. Jer bilo je apsurdno nadati se odl asku na nebesa po to je prethodno izruila nok ir na svaku religiju koja joj je pro la i spod prozora. Ali nije posrnula zato to je Kisun osvojio vrst poen u diskusiji. U bezbrojnim raspravama dobijala je voruge, ali nije odustajala zadajui jo te e udarce. Smuilo joj se, meutim, to to je njena odbrana od toliko toga drugog to je kazao pro

pala u tom istom trenutku. Ako je samo deli onoga to joj je kazao bila istina, i s vet u kome je ivela... Kozmo... bio u opasnosti, kakvo je onda pravo imala da vi e ceni svoj neva ni ivot od njegove oajnike potrebe za pomoi? ak i pod pretpostavkom da m o e nai put da izie iz ovog vremena van vremena, nije mogla da se vrati u svet ne pi tajui se sve vreme nije li ostaviv i ga oduzela Kozmu jedinu ansu da pre ivi. Morala j e ostati; morala mu se predati, ne zato to mu je beskrajno verovala, ve zato to nij e smela da rizikuje da pogre i. "Ne pla i se", ula ga je da ka e. "Situacija nije ni ta gora nego to je bila pre pet minuta, kada si bila i te kakav sagovornik. Sada jednostavno zna istinu." "Nije mi neka uteha", odvrati ona. "Nije", ree on ne no. "To mi je jasno. A ti mora shvatiti da mi je bilo te ko da nosim ovaj teret sam, i da e moja lea prepui ako ne dobijem pomo." "Shvatam", odgovori ona. Odvojila se od vatre i sada je stajala oslonjena o zid kolibe, tra ei u nje mu podr ku i hladei kimu. Oslonjena tako, zurila je u tle, svesna da je Kisun poeo da ustaje. Nije podigla pogled prema njemu, ali je ula njegovo stenjanje. A zatim n jegov zahtev. "Potrebno mi je da naselim tvoje telo", ree on. " to, bojim se, znai da ga t i mora isprazniti." Vatra samo to se nije ugasila, ali je zato dim postajao sve gu i. Pritiskao joj je odozgo lobanju, onemoguavajui joj da podigne glavu i pogleda ga ak i da je t o htela. Poela je da drhti. Prvo su poela da joj podrhtavaju kolena, zatim prsti. Kisun je nastavio da govori dok se pribli avao. ula ga je kako tiho vue noge. "To te nee boleti", ree on. "Samo ostani da mirno stoji i ne di i pogled sa t la..." Nado la joj je jedna spora misao: da li on to zgu njava dim, na neki nain, ka ko bi je spreio da ga pogleda? "Bie brzo gotovo..." Govori kao kakav anestetiar, pomisli ona. Drhtanje se pojaalo. to se on vi e pribli avao, to ju je dim jae pritiskao. Sada je bila ubeena da je to njegovo delo. Nije eleo da podigne pogled prema njemu. Za to? Da li joj je prilazio, dr ei no eve, da joj njima izvadi mozak kako bi potom mogao da se uvue unutra iza njenih oiju? Nikada nije umela da odoli znati elji, to joj nije bila jedna od jaih stran a. to je bli e prilazio, to je ona vi e elela da odgurne te ki dim i pogleda pravo u nje ga. Ali bilo je te ko. Telo joj je bilo slabo, kao da joj se krv pretvorila u splai ne. Dim ju je pritiskao poput olovnog e ira; njegov obod joj je suvi e vrsto stezao elo . to ga je jae gurala, to je postajao te i. On stvarno ne eli da podignem pogled, pomisli ona, napajajui svoju strast tom mi lju. Oduprla se o zid. Nalazio se na dve jarde od nje. Mogla je da ga namir i e; znoj mu je bio gorak i ustajao. Guraj, naredi ona sebi, guraj! To je samo dim . Tera te da pomisli da te ne to te ko pritiska, ali to je samo dim. "Opusti se", promrmlja on; opet taj anestetiar. Umesto toga, ulo ila je i poslednju snagu u podizanje glave. Olovni e ir joj se zario u slepoonice; lobanja je stala da joj puca pod te inom krune. Ali glava jo j se ipak pomerila, drhtala je poku avajui da pobedi njenu te inu. Kada je jednom poel a, kretanje je bilo lak e. Podigla je bradu za jedan in, zatim za jo dva, istovremen o podi ui pogled, dok na kraju nije gledala pravo u njega. Ovako stojei, celo telo mu je bilo iskrivljeno, osim jednog njegovog dela , svi zglobovi i spojevi bili su pomalo nakrivo nasaeni, rame na vratu, aka na ruc i; bedro na boku, bio je sav u cik-cak, samo mu je iz prepona trala jedna prava. B ila je zapanjena. "emu sad pa to?" upita ona. "Nisam mogao da se suzdr im", ree on. "Izvini." "Oh, zaista?" "Kada sam kazao da elim tvoje telo, nisam mislio na taj nain." "Gde li sam to ve ula?" "Veruj mi", ree on. "To samo moje telo odgovara na tvoje. Automatski. Bud i polaskana." Da su okolnosti bile drugaije, nasmejala bi se. Da je mogla da otvori ta vrata i ode, na primer, umesto to je bila izgubljena van vremena, sa zveri na pra

gu i pustinjom iza nje. Svaki put kada bi pomislila da shvata ta se to ovde dogaa, izgubila bi re enje. Taj ovek joj je prireivao jedno iznenaenje za drugim, i nijedno od njih nije bilo ugodno. Ispru io je ruku prema njoj, zenice su mu bile nepregledne, istiskivale su beonjae. Pomislila je na Raula; o tome kako je u njegovom pogledu bilo lepote, u prkos hibridnom licu. Ovde nije bilo lepote; nije bilo ak ni neeg neodreeno prepozn atljivog. Nikakvog apetita; besa. Ako je postojalo makar kakvo oseanje, bilo je z aklonjeno. "Ne mogu to da uinim", ree ona. "Mora . Odreci se tela. Moram dobiti telo ili e Iadi pobediti. Da li to eli ?" "Ne!" "Onda prestani da se opire . Tvoj e duh biti bezbedan u Trojstvu." "Gde?" Na trenutak je dopustio da mu se u oima nazre iskra besa... besa na samog sebe, pomisli ona. "Trojstvo?" ponovi ona kako bi odlo ila trenutak kada e je dodirnuti i zatr a iti njeno telo. " ta je Trojstvo?" Dok je postavljala pitanje, nekoliko stvari se dogodilo u isto vreme, ta kvom brzinom da nije bila u stanju da odeli jednu od druge, ali glavno je bilo t o da je popustila njegova vlast nad ovom situacijom kada ga je upitala za Trojst vo. Prvo je osetila kako se dim iznad nje razreuje, tako da je njegova te ina vi e ni je pritiskala. Koristei ansu dok ju je jo imala, ona posegnu za kvakom. Meutim, pogl ed i dalje nije skidala sa njega i u istom trenutku kada je usledilo njeno oslob aanje, videla ga je preobra enog. Videla ga je tek na tren, ali je na nju ostavio s na an i nezaboravan utisak. Pojavio se pred njom krvav, od pasa navi e, mrlje krvi s u mu dopirala ak do lica. Bio je svestan toga da je videla, jer su mu ake krenule da prekriju mrlje, ali i sa aka i sa ruku mu se cedila krv. Je li bila njegova? P re nego to je uspela da potra i ranu, on je ponovo uspostavio kontrolu nad vizijom, ali poput onglera koji poku ava da zadr i suvi e lopti u vazduhu, uhvatiti jednu znailo je ispustiti drugu. Krv je nestala i on se ponovo pojavio pred njom nepovreen, s amo da bi pustio sa uzice neke druge tajne koje je uvao. Bile su mnogo pogubnije od krvavih mrlja: njihov udarni talas pogodio je vrata iza nje. Bio je suvi e sna an za Liksa, ak iako ih je bilo mno tvo, to je oigledn o bila sila koje se Kisun u asavao. Skrenuo je pogled sa nje na vrata, ake su mu se mlitavo opustile i sa lica mu je nestao svaki izraz. Osetila je da je svu energ iju usmerio samo na postizanje jednog cilja: da umiri ono, ta god to bilo, to je b esnelo na pragu. I to je imalo svoje posledice, jer je snaga kojom je nju dr ao... kojom ju je doveo ovamo i spreavao da ode... konano i znatno popustila. Osetila j e kako je stvarnost koju je napustila hvata za kimu i vue. Nije ak ni poku ala da se odupre. Bila je neumitna poput sile te e. Kada je poslednji put bacila pogled na Kisuna on je ponovo bio krvav i s tajao je, bezizra ajnog lica, ispred vrata. A onda su se ona otvorila. U jednom trenutku bila je ubeena da e ono, ta god to bilo, to je zalupalo na vrata, ekati na pragu da proguta i nju i Kisuna. Uinilo joj se ak da je ugledala n jegov sjaj... bilo je tako sjajno, tako zaslepljujue sjajno... preplavilo je crte Kisunovog lica. Ali njegova volja je uspela u poslednjem trenutku da iz toga iz vue za sebe ono to mu je trebalo, i njegov sjaj je splasunuo upravo u onom asu kada ju je svet koji je napustila dohvatio i zavitlao kroz vrata. Vraena je istim putem kojim je i do la, desetostruko veom brzinom nego pri d olasku; kretala se tako brzo da ak nije bila u stanju ni da razabere prizore pore d kojih je prolazila... elinu kulu, grad... dok ve miljama nisu ostali za njom. Ali ovog puta nije bila sama. Blizu nje se nalazio neko ko ju je dozivao . "Tesla? Tesla! Tesla!" Prepoznala je taj glas. Bio je to Raul. "ujem te", promrmlja ona, svesna da se kroz nejasnou brzine neodreeno nazir e jedna druga, tamnija stvarnost. U njoj su postojale take svetlosti... mo da plame novi svea... i lica. "Tesla!" "Skoro sam tu", zadahta ona. "Skoro tu. Skoro tu."

Sada je pustinja bila obuhvaena; prevladala je tama. irom je otvorila oi i ugledala Raula jo jasnije. Na licu mu je lebdeo irok osmeh dok se spu tao u uanj da je pozdravi. "Vratila si se", ree on. Pustinja je nestala. Sada je oko nje bila samo no. Kamen ispod, zvezde iz nad; i kako joj se uinilo, svee u rukama zapanjenih ena koje su oko njih obrazovale krug. Ispod nje, izmeu tela i tla, nalazila se odea iz koje je iskliznula kada j e pozvala svoje telo da doe, ponovo ga stvoriv i u Kisunovoj Petlji. Podigla je aku da dodirne Raulovo lice, u elji da se uveri da se zaista vratila u postojani svet i da uspostavi s nekim kontakt. Obrazi su mu bili vla ni. "Mnogo si se namuio", ree ona, mislei da su vla ni od znoja. A onda je shvati la da je pogre ila. To uop te nije bio znoj; suze. "Oh, jadni Raule", izusti ona i sede da ga zagrli. "Da li sam potpuno ne stala?" Stisnuo se uz nju. "Prvo si postala magla", ree on. "A onda... prosto si nestala." "Za to smo ovde?" upita ona. "Bila sam u Misiji kada me je pogodio." Setiv i se pucnja, pogledala je ka mestu gde ju je metak pogodio. Nije bil o rane; ak ni krvi. "Nuncio", ree ona. "Izleio me je." Ta injenica nije pro la nezapa eno kod ena. Ugledav i neobele nu ko u poele su da ljaju molitve i povukle se unazad. "Ne..." promrmlja ona, i dalje gledajui u svoje telo. "Nije to od Nuncia. Ovo je telo koje sam zamislila." "Zamislila?" ponovi Raul. "Zazvala sam ga", odvrati ona, jedva uop te svesna Raulove zbunjenosti jer je i nju muila jedna zagonetka. Njena leva bradavica, koja je bila dvostruko vea od druge, nalazila se sada na desnoj strani. Nije skidala pogled sa njih, vrtei g lavom. To nije bilo ne to u emu je mogla da pogre i. Na neki nain, na putu do Petlje, ili u povratku, bila je preokrenuta. Podigla je noge da ih proui. Nekoliko ogrebo tina... Baovo delo... koji su joj krasili jednu golenicu sada su bili na drugoj. "Ne razumem", obrati se ona Raulu. Po to nije shvatao ni pitanje na koje se od njega tra io odgovor, on jednost avno slegnu ramenima. "Nema veze", ree ona i poe da se oblai. Tek je tada pitala ta se dogodilo sa Nunciom. "Jesam li sve dobila?" upita ona. "Ne. Deak-Smrt ga je dobio." "Tomi-Rej? Oh Isuse. I tako sada D af ima sina i po." "Ali i tebe je dodirnuo", ree Raul. "Isto kao i mene. Uvukao mi se u aku. Popeo do lakta." "Znai, sada smo mi protiv njih." Raul odmahnu glavom. "Ne mogu ti biti ni od kakve koristi", ree on. "Mo e i mora ", ree ona. "Ima toliko pitanja na koja moramo odgovoriti. Ne mog u to sama. Mora poi sa mnom." Jasno je pokazivao da to ne eli, nije ak morao glasno ni da ka e. "Znam da se pla i . Ali, molim te, Raule. Vratio si me iz mrtvih..." "Nisam ja." "Pomogao si. Ne bi eleo da to propadne, je li tako?" Nazrela je ne to od Kisunovog ubeivanja u svom, i to joj se nije mnogo dopa lo. Ali, konano, nikada u ivotu nije uila takvom brzinom, kao tokom vremena koje je provela sa Kisunom. Nije je ni prstom dodirnuo, a obele io ju je. Ali da ju je ne ko pitao da li je on la ov ili prorok, spasilac ili ludak, ne bi umela da ka e. Mo da je ta dvolinost predstavljala najstrmiju deo krive, mada nije znala ta je iz toga nauila. Misli joj se vrati e Raulu, i njegovom opiranju. Nije bilo vremena za prep irke. "Jednostavno mora poi", ree mu ona. "Nema uzmaka." "Ali Misija..." "...prazna je, Raule. Njeno jedino blago bio je Nuncio, a njega vi e nema.

" "Ima seanja", ree on ne no, mada se u napetosti odgovora naziralo prihvatanj e. ako eli

"Bie drugih seanja. Lep ih vremena kojih e moi da se sea ", ree mu ona. "A sad da se pozdravi , pozdravi se, jer idemo..." On klimnu i poe da se obraa enama na panskom. Tesla je znala ne to malo taj je zik; dovoljno da shvati da se on zaista opra ta. Ostaviv i ga da to obavi, krenula j e uzbrdo prema kolima. Dok je koraala, uspela je da re i problem izmenjenog tela, uop te ne mislei sv esno o njemu. U Kisunovoj kolibi je zamislila sebe onako kako se naje e videla: u og ledalu. Koliko li je puta za svojih trideset godina pogledala u svoj odraz, grad ei portret na kome je desno bilo levo, i vice versa? Iz Petlje se bukvalno vratila kao druga ena; ena koja je ranije samo posto jala kao odraz u ogledalu. Sada je taj odraz bio od krvi i mesa, i hodio je svet om. Um iza lica je ostao isti, bar se nadala da jeste, iako ga je dodirnuo Nunci o, iako je upoznala Kisuna. to sve u svemu nije predstavljalo zanemarljive uticaj e. Uzev i sve u obzir, ona je bila jedna sasvim nova pria. A kada bi bilo bolj e da se ispria svetu nego sada. Sutra mo da nikada nee doi. esti deo: U TAJNAMA, NAJVI E SE OTKRIVA I Tomi-Rej je vozio kola od svog esnaestog roendana. Tokovi su za njega znaili osloboenje od mame, pastora, Gaja i svega to su oni predstavljali. Sada se vraao u samo to mesto iz koga, pre nekoliko godina, nikada nije mogao dovoljno brzo da pobegne, dr ei nogu na popuici za gas celim putem. eleo je ponovo da pro eta Gajem ovak o izmenjen, eleo je da se vrati svom ocu koji ga je nauio tolikim stvarima. Dok se D af nije pojavio, najbolje to je ivot imao da mu ponudi bio je vetar koji je duvao od obale i zapadna izboina u Topangi; on na vrhu talasa, svestan da ga gledaju s ve devojke sa obale. Ali oduvek je znao da ta popularnost nee zauvek potrajati. P ristizali su novi junaci, iz leta u leto. Bio je jedan od njih, istisnuo je serf ere koji su bili tek koju godinu stariji od njega, ali nisu bili tako gipki. Deac i-mu karci poput njega koji su bili krem pica sezone ranije, odjednom su postajali bajate vesti. Nije bio glup. Znao je da je samo pitanje vremena kada e im se prid ru iti. Ali sada je imao cilj u stomaku i mozak kao nikada ranije. Otkrio je nain e razmi ljanja i pona anja za koje praznoglavci iz Topange nisu ni pretpostavljali d a postoje. Za najvei deo toga imao je da zahvali D afu. Ali ak ga ni njegov otac, i pored svih mudrih saveta koje mu je dao, nije pripremio na ono to se dogodilo u M isiji. On je sada bio mit. Smrt za volanom evija, koja juri kui. Znao je muziku ko ja e naterati ljude da igraju dok ne popadaju. A kada popadaju, i pretvore se u m eso, on je i o tome sve znao. Video je tu predstavu na delu na vlastitom mesu. O stala mu je do kosti u seanju. Meutim, to je bio tek poetak noa nje zabave. Manje od stotinu milja severno o d Misije put ga je vodio kroz malo selo na ijem kraju se nalazilo groblje. Mesec je jo bio visoko. Njegov sjaj obasjavao je grobnice, spirajui boju sa tu i tamo po lo enog cvea. Zaustavio je kola, kako bi bolje pogledao. Konano, ovo je od sada pa n adalje bila njegova teritorija. Bio je to dom. Ako mu je i bio potreban jo kakav dokaz da ono to se dogodilo u Misiji nij e predstavljalo izmi ljotinu nekog ludaka, dobio ga je kada je gurnuo kapiju i u ao. Nije bilo vetra koji bi ustalasao travu to je na pojedinim mestima dosezala do k olena, oko onih grobova o kojima niko nije vodio rauna. Ali ne to se ipak kretalo. Napravio je jo nekoliko koraka i ugledao ljudske prilike kako se di u sa desetak me sta. Bile su mrtve. Da njihov izgled nije o tome svedoio osvetljenost njihovih te la... koja su bila ble tava poput komadia kosti koji je prona ao pored kola... svrsta

la bi ih meu pripadnike njegovog klana. Znali su ko im je do ao u posetu. Njihove oi ili, kada se radilo o drevnima meu njima, njihove one duplje, bile su uprte u njega, dok su i li ka njemu da mu se zakunu na vernost. Nijedan od njih nije ni okrznuo pogledom tle, iako je bilo n eravno. Oni su suvi e dobro poznavali ovu tratinu, znali su mesta na kojima su se lo e sagraene grobnice ulegle, ili koveg bio izbaen na povr inu zahvaljujui nekakvom pok retanju tla. Meutim, napredovali su sporo. Ni on nije nikuda urio. Seo je na grob u kome je bilo sahranjeno, pisalo je na spomeniku, sedmoro dece i njihova majka, i stao da posmatra duhove kako se pribli avaju. to su bivali bli i, to je bolje zapa a o stanje u kome su se nalazili. Prizor nije bio lep za oko. Iz njih je duvao vet ar, izobliujui ih. Lica su im bila ili suvi e iroka ili suvi e dugaka, oi izbuljene, ust razvaljena, otvorena, obrazi mlitavi. Njihova ru noa podsetila je Tomi-Reja na fil m koji je gledao o pilotima podvrgnutim sili te e, razlika je bila u tome to ovo ni su bili dobrovoljci. Oni su patili i protiv svoje volje. Njega ba nimalo nije uznemiravala njihova izoblienost; kao ni rupe u njiho vim jadnim telima, ili rasporeni i odseeni udovi. Sve je on to ve video u slikovni cama kada mu je bilo est godina; ili za vreme vo nje kroz tunel strave. U asi su bili posvuda, trebalo je samo hteti gledati. Na sliicama u kutijama sa vakaim gumama, u crtaima koji se prikazuju subotom ujutro, ili u radnjama na majicama i koricama albuma. Osmehnuo se kada se toga setio. Posvuda su postojali istureni polo aji nje govog carstva. Nije bilo mesta koje nije dodirnuo prst Deaka-Smrti. Najbr i od ovih, njegov prvi poklonik, bio je ovek koji je kako se inilo umr o mlad, i to nedavno. Na sebi je imao dva broja vee farmerke, ko ulju kratkih rukav a ukra enu akom sa podignutim srednjim prstom koji je svetu poruivao da se jebe. Nos io je i e ir, koji je skinuo kada je stigao na nekoliko jardi od Tomi-Reja. Glava i spod e ira bila je praktino obrijana i na njoj se videlo nekoliko dugakih posekotina. Verovatno su to bile fatalne rane. Sada vi e iz njih nije curila krv; samo je vet ar zavijao kroz ovekova creva. Zaustavio se malo podalje od Tomi-Reja. "Govori li?" upita ga Deak-Smrt. ovek jo malo otvori ve ionako iroka usta i stade da se priprema za odgovor to je bolje mogao, izvlaei glas iz grla. Dok ga je posmatrao, Tomi-Rej se prisetio j ednog izvoaa koga je video u nekom kasnoveernjem ou programu, koji je progutao, a za tim povratio, ivu zlatnu ribicu. Iako je tome bilo nekoliko godina, ovaj prizor p ogodio je pravu icu u ma ti Tomi-Reja. ovek koji je u stanju da, zahvaljujui ve bi, obr ne svoj sistem, tako da povrati ono to je dr ao u grlu... sigurno ne u stomaku; nij edna ribica, koliko god imala jake krlju ti nije mogla da pre ivi stomanu kiselinu... nije zaslu ivao gaenje koje je osetio dok ga je gledao. Sada je i ovaj Jebi-se-ovek izvodio slinu taku, samo sa reima umesto sa ribicama. Konano su izi le, ali bile su s uve kao i njegova unutra njost. "Da", ree on, "govorim." "Zna li ko sam?" upita Tomi-Rej. ovek zastenja. "Da ili ne?" "Ne." "Ja sam Deak-Smrt, a ti si Jebi-se-ovek. Kako ti se to dopada? Zar nismo p ar?" "Ovde si zbog nas", ree mrtvac. "Kako to misli ?" "Nisu pokopani. Nismo primili blagoslov." "Ne tra i od mene pomo", odvrati Tomi-Rej. "Nikoga ja neu pokopati. Svratio sam da pogledam po to mi se sada dopadaju ovakva mesta. Postau Kralj Mrtvih." "Da?" "Mo e se kladiti u to." Pri le su i druge izgubljene du e... jedna ena irokih bokova... koja takoe doba ci nekoliko rei. "Ti..." ree ona, "... sija ." "Zaista?" upita Tomi-Rej. "To me ne iznenauje. I vi svetlite. Stvarno sve tlite." "Pripadamo jedni drugima", ree ena.

"Svi mi", ree trei le . "Sada ti polako postaje jasno." "Spasi nas", ree ena. "Ve sam kazao Jebi-se-oveku", ponovi Tomi-Rej, "nikoga ja neu pokopati." "Slediemo te", izjavi ena. "Slediti?" odvrati Tomi-Rej pitanjem, dok mu je drhtaj uzbuenja silazio n iz kimu pri pomisli da se vrati u Gaj u pratnji ovakve kongregacije. Mo da je du put a bilo jo mesta koja bi mogao da poseti i povea njihov broj. "Dopada mi se ta ideja", ree on. "Ali kako?" "Ti vodi. Mi emo te slediti", glasio je odgovor. Tomi-Rej ustade. "Za to da ne?" primeti on i krenu nazad prema kolima. Jo d ok je i ao, uhvatio je sebe kako razmi lja: ovo e biti moj kraj... Mislio je, ali nije mario. Kada se na ao za volanom, bacio je pogled prema groblju. Odnekud se podiga o vetar i u njemu je ugledao dru inu koju je odluio da zadr i kako se rastae, njihova tela se ra injuju kao da su od peska i bivaju razneta. estice pra ine zapahnule su mu lice. Zakiljio je, ne elei da skrene pogled sa tog prizora. Iako su im tela nestaja la, jo je mogao da uje njihovo zavijanje. Bili su nalik na vetar, ili su bili veta r, i na taj nain su ogla avali svoje prisustvo. Kada se njihovo rastakanje okonalo, okrenuo se od udara i pritisnuo papuicu za gas. Kola su poskoila napred, podigav i j o jedan oblak pra ine koji se pridru io dervi ima koji su ga progonili.

Bio je u pravu kada je pretpostavio da du puta ima jo mesta sa kojih je mo gao da pokupi duhove. Od sada pa nadalje, uvek u biti u pravu, pomisli on. Smrt n ikada ne gre i; nikada, nikada ne gre i. Na sat vo nje od prvog groblja prona ao je jo je dno, sa dervi pra inom polu-rastoenih du a koja se kretala napred-nazad ispred prednje g zida poput psa na uzici, nestrpljivo oekujui dolazak svog gospodara. Oigledno je glas o njegovom dolasku prethodio njemu samom. ekale su, te du e, spremne da se pri kljue rulji. Nije ak ni morao da uspori. Kada se pribli io, olujna pra ina mu je krenu la u susret, naas obaviv i vozilo pre nego to se podigla da se pridru i du ama iza njega . Tomi-Rej je samo nastavio da vozi pravo. Negde pred zoru njegova nesrena dru ina prona la je jo privr enika. Ranije te noi , na jednoj raskrsnici do lo je do sudara. Po putu je le ala sra; videla se krv; i je dna od dvoje kola... sada jedva prepoznatljivog oblika... bila su prevrnuta pore d puta. Usporio je da pogleda, ne oekujui da tu pronae duhove, ali im je to uinio, ve je zauo poznato zavijanje vetra i ugledao dva jadna oblija, mu karca i enu, kako se p ojavljuju iz tame. Jo se nisu navikli na svoje novo stanje. Vetar koji je duvao k roz njih, ili iz njih, pretio je da ih, svakim nesigurnim korakom koji bi naprav ili, prebaci preko njihovih slomljenih glava. Meutim, iako su tek odnedavna bili mrtvi, u Tomi-Reju su osetili svog Gospodara, i poslu no su po li za njim. Osmehnuo se kada ih je video; njihove sve e rane (staklo zabodeno u lica, oi) uzbuivale su ga . Nisu razmenili nijednu re. Kada su pri li bli e, izgleda da su primili neki z nak od svojih sadruga u smrti iza kola Tomi-Reja, pa su dozvolili svojim telima da se potpuno raspadnu i pridru e vetru. Sa tako naraslom legijom, Tomi-Rej je nastavio dalje. Du puta je do lo do jo slinih susreta; kao da su se sve vi e umno avali to su i l alje na sever, kao da je re o njegovom dolasku putovala kroz zemlju, od jedne pok opane stvari do druge, neka vrsta grobljanskog aputanja, tako da su ga svuda du pu ta ekali fantomi od pra ine. Nipo to nisu svi do li da se pridru e sviti. Neki su oigledno do li samo zato da vide paradu u prolazu. Kada bi pogledali u Tomi-Reja, na njiho vim licima oitavao se strah. On je sada postao u as u vozu duhova, a oni su bili hl adni kockari. inilo se da ak i meu mrtvima postoji hijerarhija i on je, za mnoge od njih, predstavljao suvi e uzvi eno dru tvo; ambicija mu je bila prevelika, apetit suv i e izopaen. Vi e im se dopadalo da tiho trunu nego da se upuste u takvu jednu pustol ovinu. Bilo je rano jutro kada je stigao do bezimenog grada-gejaka u kome je iz gubio novanik, meutim, dnevna svetlost nije otkrila vojsku u oluji pra ine koja ga j e sledila. Za one koji su odluili da pogledaju... a malo je bilo takvih, po tom z

aslepljujuem vetru... tragom kola vukao se oblak prljavog vazduha; i to je bilo s ve. Ovde je imao jo neka posla pored skupljanja izgubljenih du a... mada ni na trenutak nije posumnjao da se na ovakvom jednom jadnom mestu ivot lako i nasilniki skonavao i da mnoga tela nikada nisu bila posveena. Ne, on je ovde morao da se os veti onom d eparo u. Ako ne njemu, onda bar jazbini u kojoj se to dogodilo. Lako je na ao to mesto. Prednja vrata nisu bila zakljuana, kao to je oekivao da e biti u taj r ani as. Niti se, kada je stupio unutra, obreo u praznom baru. Sinoni posetioci jo s u bili ra trkani unaokolo, u raznim stadijumima kolapsa. Jedan je le ao licem okrenu t prema podu, a oko njega se irilo ono to je ispovraao. Druga dvojica le ala su ispru e na preko stolova. Iza bara se nalazio ovek koga se Tomi-Rej neodreeno seao; bio je to vratar koji mu je uzeo novac za predstavu u stra njoj prostoriji. Gromada od ove ka, sa licem koje je izgleda toliko puta bilo izubijano da se nikada vi e nee oslob oditi modrica. "Tra ite nekoga?" eleo je da zna. Tomi-Rej nije obratio pa nju na njega, ve je samo pro ao kroz vrata koja su v odila u arenu u kojoj je gledao predstavu sa enom i psom. Bila su otvorena. Pozad i nije bilo nikoga, igrai su oti li kuama u svoje krevete i tenare. Barmen je bio sve ga jard iza njega kada se okrenuo i vratio u bar. "Postavio sam ti jebeno pitanje", ree on. Tomi-Reja je pomalo iznenadila ovekova slepoa. Zar jo nije shvatio da razgo vara sa jednim preobra enim stvorenjem? Zar mu je mo opa anja bila u toj meri otupela od mnogih godina pijanevanja i predstava sa psima da nije u njemu video Deaka-Smr t koji mu je do ao u posetu? Utoliko je vea budala. "Sklanjaj mi se s puta", ree Tomi-Rej. Umesto toga, ovek ga epa za ko ulju na prsima. "Ve si bio ovde", izgovori on. "Aha." "Zabopravio si ne to?" Povukao je Tomi-Reja bli e dok im se nosevi nisu gotovo spojili. Imao je z adah bolesnika. "Da sam na tvom mestu, sklonio bih ape", upozori ga Tomi-Rej. oveka ovo kao da je zabavljalo. "Ti ba hoe da ti neko i upa tvoja jebena muda", ree on. "Ili eli da se prijavi za predstavu?" Oi mu se razrogai e pri pomisli na to. " esi li zbog toga do ao? Zbog audicije?" "Rekao sam ti..." poe Tomi-Rej. "Boli me kurac ta si mi kazao. Ovde ja vodim glavnu re. uje li?" On polo i jed nu ogromnu aku preko usta Tomi- Reja. "Onda... hoe li mi ne to pokazati ili ne?" Slika koju je video u sobi iza sebe vrati se Tomi-Reju u seanje kada se z abuljio u svog napadaa: ena staklastog pogleda, pas staklastog pogleda. Ovde je vi deo smrt, u ivotu. Otvorio je usta naspram ovekovog dlana i pritsnuo jezik uz istr o enu ko u. ovek se isceri. "A?" ree on. Oslobodio je lice Tomi-Reja. "Ima ne to da mi poka e ?" ponovi on. "Ovamo..." promrmlja Tomi-Rej. " ta?" "Uite... uite..." " ta to brljavi ?" "Ne govorim tebi. Ovamo. Uite... ovamo." Pogled mu je lutao od ovekovog li ca do vrata. "Ne zajebavaj me, mali", ree ovek. "Sam si." "Uite!" povika Tomi-Rej. "Zaepi jebenu gubicu!" "Uite!" Njegova vika razjarila je oveka. Lupio je Tomi-Reja posred lica, tako jak o da ga je oborio na pod. Tomi-Rej nije ustao. Jednostavno je nastavio da zuri u vrata i jo jednom uputio svoj poziv. "Molim vas, uite!" izgovori on ne to ti e. Da li ga je legija poslu ala zbog toga to je ovog puta zamolio umesto da za hteva? Ili zbog toga to su se do sada obuzdavali i tek u tom trenutku bili spremn

i da mu priteknu u pomo? Bilo kako bilo, poeli su da tresu zatvorena vrata. Barmen ne to proguna i okrenu se. ak i njegovom zamuenom pogledu mora da je bilo jasno da t o nije nikakav prirodni vetar koji se gurao da ue. Nasrtao je suvi e ritmiki; suvi e j e sna no udarao pesnicama. A njegovo zavijanje, oh njegovo zavijanje nije liilo na zavijanje nijedne oluje koje je ranije uo. Ponovo je vratio pogled na Tomi-Reja. " ta se to, kog kurca, nalazi napolju?" upita on. Tomi-Rej je jo le ao tamo gde je pao i osmehivao se oveku, onim svojim legen darnim osmehom, onim izvinite-na-smetnji pogledom, koji nikada vi e nee biti isti j er on je sada bio Deak-Smrt. Umri, govorio je sada taj pogled, umri dok te gledam. Umiri polako. Umri brzo. Briga me. Deaku-Smrti je svejedno. Dok se osmeh irio, vrata su se otvorila, nadirui vetar je odbacio preko ba ra krhotine brave i iverje. Napolju na sunevoj svetlosti duhovi iz ove oluje nisu bili vidljivi; ali sada su se videli, zgru ali su svoju pra inu pred oima svedoka. J edan od onih presamienih preko stola na vreme se podigao da vidi tri prilike koje su se obrazovale iz spu tene glave pred njim, dok su im se torzoi vukli poput cre va od pra ine. Oslonio se leima o zid, a one su se bacile na njega. Tomi-Rej ga je u o kako vri ti, ali nije video kojom su ga smru umorile. Njegov pogled je pratio duh ove koji su se pribli avali barmenu. Primetio je da su im se lica pretvorila u samu pohotu; kao da su putujui zajedno u karavanu imali dovoljno vremena da se pojednostave. Nisu se vi e u onoj meri razlikovali jedni od drugih kao pre. Mo da se njihova pra ina izme ala u oluji, t ako da je svaki postao pomalo nalik na nekog drugog. Ovako neodreeni bili su mnog o u asniji nego to su to bili na zidu groblja. Stresao se od tog prizora i ostaci ov eka u njemu su se upla ili, na radost Deaka-Smrti. Ovo su bili vojnici njegove vojs ke: ogromnih oiju, jo ogromnijih usta, pra ina i nevolja u legiji koja urla. Barmen je poeo naglas da se moli, ali nije se uzdao samo u molitvu. Ispru i o je ruku i podigao Tomi-Reja, privukav i ga uz sebe. Po to je uzeo taoca, otvorio j e vrata koja su vodila u arenu seksa i unatra ke se povukao u nju. Tomi-Rej ga je u o kako ne to ponavlja dok su koraali, mo da refren molitve? Santo Dios! Santo Dios! A li ni rei ni talac nisu mogli da uspore nadolazak vetra i njegovog pra inastog tova ra. Krenuli su za njim, irom otvoriv i vrata. Tomi-Rej vide da su im se usta jo vi e pro irila i da su zamagljena lica prek rila obojicu. Izgubio je iz vida ta se zatim dogodilo. Pra ina mu je ispunila oi pre nego to je do ao u priliku da ih zatvori. Ali osetio je da je barmenov stisak popu stio i u sledeem trenutku zapahnulo ga je ne to vla no i toplo. Zavijanje vetra istog asa postade jo jae, postade tako o tro da je poku ao da zapu i u i pred njim, ali je ono pak prodiralo, probijajui mu kost lobanje poput stotinu svrdala. Kada je otvorio oi, bio je crven. Grudi, ruke, noge, ake: sve je bilo crve no. Barmen, izvor te boje, bio je odvuen na pozornicu na kojoj je prethodne noi To mi gledao enu i psa. Glava mu se nalazila u jednom uglu, stajala je naglavake; ruk e, aka isprepletenih u molitvi, u drugom; ostatak je le ao nasred pozornice, a iz v rata je i dalje pumpalo. Tomi-Rej se trudio da ne pone da povraa (konano, on je bio Deak-Smrt), ali o vo je bilo previ e. ta je on oekivao, upitao je sam sebe, kada ih je pozvao da preu p rag? On za sobom nije vukao cirkus. To to je vukao nije bilo pri zdravoj pameti; nije bilo civilizovano. Drhtei, bilo mu je muka ali se obuzdao, ustao je i zaleteo se nazad prema baru. Ono to je njegova legija ovde uinila nije bilo ni ta manje pogubno od onoga em u je upravo okrenuo lea. Sva trojica posetilaca bara bila su brutalno pogubljena. Tek ovla osmotriv i prizor, on proe kroz taj haos i uputi se ka vratima. Dogaaji u baru su neizbe no morali da privuku publiku, iako je bilo jako ra no. Ali brzina vetra... u kome se njegova sablasna vojska ponovo rasinila... zadr a la je sve osim onih najsklonijih pustolovinama, mlade i decu, podalje od mesta d ogaaja, mada su ak i oni osetili strah podozrevajui da vazduh koji je urlao oko nji h nije bio potpuno prazan. Gledali su plavokosog, krvlju poprskanog deaka kako se pojavljuje iz bara i odlazi ka svojim kolima, ali nisu poku ali da ga zgrabe. Njihovi znati eljni pogl edi natera e Tomi-Reja da pripazi kako hoda. Umesto da se opusti, i ao je uspravnije nego obino. Kada se budu seali Deaka-Smrti, mislio je on, neka ga se seaju kao neko

g u asnog stvorenja. U toku vo nje je poeo da veruje da je ostavio legiju za sobom; da su zakljui li da je ubijanje uzbudljivije od igre sledimo vou, pa su ostali da masakriraju o statak grada. Nije mu mnogo smetalo to ga je napustila. I zaista, delimino joj je bio zahvalan na tome. Otkrovenja koja su prethodne veeri izgledala tako dobrodo la izgubila su ne to od svog sjaja. Bio je lepljiv i smrdeo je na tuu krv; bio je sav u modricama, jer je bar men bio grub prema njemu. Naivno je poverovao da ga je dodir Nuncia uinio besmrtn im. Konano, kakva korist od toga to je Deak-Smrt, ako je smrt i dalje gospodarila n jime? Uei na sopstvenim gre kama bio je mnogo bli i tome da izgubi ivot nego to je o tom e eleo da razmi lja. to se tie njegovog spasioca, njegove legije... takoe je naivno po verovao da on nju kontroli e. Nisu oni bili nikakvi klecavi, puzavi begunci za kakve ih je smatrao pre thodne noi. Ako su u poetku i bili takvi, vreme koje su proveli zajedno izmenilo j e njihovu prirodu. Sada su bili smrtonosni i verovatno bi pre ili kasnije svejed no izmakli njegovoj kontroli. Bilo mu je bolje bez njih. Zaustavio se da oisti krv sa lica pre nego to pree granicu, okrenuo krvavu ko ulju naopako kako bi prikrio najgore mrlje, a zatim nastavio dalje. Kada je sti gao do same granice, ugledao je u ogledalu oblak pra ine i shvatio da je olak anje k oje je osetio usled gubitka legije bilo preuranjeno. Kakva god klanica da ih je zadr ala, zavr ili su s njom. Pritisnuo je gas, uzaludno se ponadav i da im mo e utei, al i oni su znali njegov miris i sledili su ga poput opora odanih, ali smrtonosnih p asa, jurei za kolima dok se ponovo nisu na li iza njega. Kada su pre li granicu, oblak je ubrzao, tako da ga sada vi e nije sledio, v e je okru io kola i s leve i s desne strane. U tom manevru bilo je vi e svrhe nego po trebe za pukom intimno u. Duhovi su tresli prozore i cimali suvozaeva vrata, konano u spev i da ih otvore. Tomi-Rej ispru i aku ne bi ih ponovo zatvorio. Dok je to poku avao , barmenova glava, sva izubijana od olujnog no enja, izbaena je iz pra ine na sedi te p ored njega. Zatim su vrata zalupljena i oblak je ponovo zauzeo svoje mesto u pov orci. Instinkt mu je govorio da stane i izbaci trofej na ulicu, ali dobro je z nao da bi to za legiju bio samo dokaz njegove slabosti. Nisu mu doneli glavu sam o zato da bi ga ismejali, mada im je to mo da to mo da poslu ilo kao izgovor. Ovaj ges t sadr ao je upozorenje; ak pretnju. Ne poku avaj da ih prevari ili izda , objavila je p ra njava, krvava lopta svojim razjapljenim ustima, ili emo ti i ja postati braa. Nemu poruku primio je k srcu. Iako je on i dalje navodno bio voa, dinamik a se od tada izmenila. Na svakih nekoliko milja oblak bi ponovo ubrzao i stopio se na ovaj ili onaj nain, usmeravajui ga prema novim lanovima; mnogi od njih ekali s u ih na najneverovatnijim mestima: prljavim uglovima ulica i manjim raskr ima (esto na samim raskr ima); jednom na gradili tu nekog hotela; drugi put ispred ograene pumpe , gde su mu karac, ena i dete ekali, kao da su znali da e ovaj prevoz tuda proi. Kako se njihov broj uveavao, tako su rasle i razmere oluje koja ih je nos ila, sve dok sam njen prolazak nije postao dovoljan da izazove manje tete du autop uta; rasterivala je kola s puta, i obarala znake. Stigla je ak i u vesti. Tomi- R ej je saslu ao izve taj u toku vo nje. Opisana je kao udljivi vetar koji se podigao sa okeana i kretao ka severu prema Los Anelesu. Dok je slu ao, pitao se da li e iko u P alomo Gaju uti ovaj izve taj. Mo da D af, ili D o-Bet. Nadao se da e tako biti. Nadao se d a su uli i razumeli ta im se pribli ava. Grad je video neke udne prizore od kada se n jegov otac vratio iz stene, ali ni ta, sasvim sigurno, nije bilo ravno vetru koji se vukao za njim, ili ivoj pra ini koja je poigravala na njegovim leima. II Glad je bila ta koja je u subotu ujutro izvukla Vilijama iz kue. Izi ao je nerado, poput oveka koji mora da izie u jeku orgije jer je iznenada shvatio da je vreme da isprazni be iku, i na putu do vrata bezbroj puta se osvrnuo. Meutim, ni gl ad, kao ni potreba da se ovek ispi ki, ne mo e se veito ignorisati, a Vilijam je vrlo brzo iscrpeo ono malo zaliha koje je imao u fri ideru. Po to je radio u oping centru nikada nije gomilao hranu, ve je svakog dana uzimao etvrt asa slobodno da se promuv

a po samoposluzi i kupi ono to bi mu poteralo vodu na usta. Ali ve dva dana nije b io u kupovini i, ako nije eleo da umre od gladi u okrilju ukusnih ali nejestivih luksuznih stvari nagomilanih iza navuenih zastora njegova doma, morao je nabaviti ne to za jelo. To je bilo lak e rei nego uiniti. Um mu je bio toliko opsednut dru tvom u kome je bio da mu je i jednostavan problem pojavljivanja u javnosti i odlaska do oping centra predstavljao veliki izazov. Sve do nedavno, njegov je ivot bio krajnje organizovan. Ko ulje koje je nos io u toku nedelje uvek je prao i peglao u nedelju, stavljao ih na komodu sa pet odgovarajuih leptir ma ni, od onih sto jedanaest koliko ih je imao; kuhinja je u sv akom trenutku mogla da bude slikana za nekakvu reklamnu kampanju, radne povr ine k ao da su tek izi le iz fabrike; sudopera je mirisala na limun; ma ina za pranje na c vetni uvr iva tkanina; toaletna olja na borovinu. Meutim, sada je njegova kua liila na vavilonsku kulu. Poslednji put je svoj e najbolje odelo video na svima znanoj biseksualki Mareli Sent D on, dok je jahala jednu od svojih drugarica. Leptir ma ne su mu ukradene radi takmienja iji je cilj bi o da se utvrdi koji od tri uda u erekciji mo e da ih ponese najvi e, na kome je pobe dio Mozis "Ba tensko Crevo" D asper, jer je uspeo da ih nani e sedamnaest. Umesto da poku a da pospremi kuu, ili da zatra i da mu vrate ne to od stvari, V ilijam je odluio da pusti slavljenike da rade ta hoe. Otvorio je poslednju ladicu i prona ao duksericu i farmerke koje nije nosio nekoliko godina, navukao ih i uputi o se u oping centrar. Negde u isto vreme kada je on krenuo, D o-Bet je poela da se budi sa najgor im mamurlukom u svom ivotu. Bio je najgori, jer joj je bio prvi. Njena seanja na dogaaje od pro le noi nisu bila pouzdana. Seala se da je oti la do Lois, da je stigao i Haui, ali kako se sve to zavr ilo nije bila sigurna. Ustal a je sa vrtoglavicom i muninom, i oti la u kupatilo. Mama ju je ula da se muva unaok olo, pa se popela gore i saekala je da izie iz kupatila. "Jesi li dobro?" upitala ju je. "Nisam", otvoreno je priznala. "Oseam se u asno." "Sino si pila." "Jesam", odvrati ona. Nije imalo svrhe poricati. "Gde si bila?" "Kod Lois?" "U Loisinoj kui nema alkohola", ree mama. "Sino je bilo. I mnogo toga pored alkohola." "Ne la i me, D o-Bet." "Ne la em." "Lois nikada ne bi unela u kuu taj otrov." "Mislim da bi trebalo to od nje same da uje ", odvrati D o-Bet prkosei maminom optu ujuem pogledu. "Mislim da bi trebalo zajedno da odemo do radnje i porazgovara mo s njom." "Ja ne izlazim iz kue", kratko i jasno ree mama. "Preksino si izi la u dvori te. Danas mo e u kola." Razgovarala je sa mamom kao nikada do tada, sa izvesnim besom u glasu ko ji je delimino bio posledica toga to ju je mama nazvala la ovom, a delimino uperen pr otiv sebe same jer nije bila u stanju da se razabere u nejasnim dogaajima od pro le noi. ta se dogodilo izmeu Hauija i nje? Jesu li se posvaali? Mislila je da jesu. Bi la je sigurna samo u to da su se rastali na ulici... ali za to? To je bio jo jedan razlog zbog koga je trebalo da razgovara sa Lois. "Ozbiljno to mislim, mama", ree ona. "Obe treba da odemo do oping centra." "Ne, ja ne mogu..." ree mama. "Stvarno ne mogu. Danas mi je tako lo e." "Ne, nije." "Jeste. Moj stomak..." "Ne, mama! Prekini s tim! Ne mo e se do kraja ivota pretvarati da si bolesna , samo zato to se boji . I ja se bojim, mama." "Dobro je to se boji ." "Ne, nije. To je upravo ono to D af hoe. Ono ime se hrani. Unutra njim strahom. Znam to jer sam videla kako deluje, u asno je." "Mo emo se moliti. Molitva..."

"...nam vi e ne mo e pomoi. Nije pomogla ni pastoru. Nee ni nama." Podigla je glas, od ega joj se zavrtelo u glavi, ali znala je da to mora sada izrei pre no to se ponovo potpuno otrezni, a sa otre njenjem joj se vrati i strah da je ne uvredi. "Oduvek si govorila da je napolju opasno", nastavi ona; nije joj se dopa dalo to mora na ovaj nain da povredi mamu, ali nije vi e mogla da zadr i bujicu oseanja . "Da zna da jeste opasno. ak i vi e nego to si ti mislila. Ali unutra, mama..." ona pokaza prema grudima, mislei na srce, mislei na Hauija i Tomi-Reja i na u asan strah da ih je obojicu izgubila "...unutra je gore. ak i gore. Imati neke stvari... sn ove... samo na kratko... da bi ti oni zatim bili oduzeti pre nego to uspe dobro da ih uhvati ." "Govori besmislice, D o-Bet", ree mama. "Lois e ti rei", odvrati ona. "Odve u te do Lois i onda e poverovati."

Haui je seo kod prozora i pustio da mu sunce osu i znoj sa ko e. Poznavao je miris svog znoja isto tako dobro kao i vlastito lice u ogledalu, mo da ak i bolje, jer se njegovo lice stalno menjalo, a miris znoja nije. Sada mu je bila potrebn a takva prisnost radi utehe, jer ni ta na celom svetu nije bilo izvesno osim injeni ce da ni ta nije izvesno. Nije umeo da se razabere u zapetljanim oseanjima koja su ga ispunjavala. Ono to mu je prethodnog dana izgledalo jednostavno, dok je stajao na suncu iza kue i ljubio D o-Bet, sada vi e nije bilo jednostavno. Fleer je mo da bio mrtav, ali on je ovde u Gaju ostavio ba tinu, ba tinu od stvorenja iz snova koji su u njemu videli izvesnu zamenu za svog izgubljenog tvorca. On to nije mogao biti. ak i da nisu delili Fleerovo mi ljenje o D o-Bet, a posle sinonjeg sukoba sigurno su s e predomislili, on ipak nije mogao da ispuni njihova i ekivanja. Do ao je ovamo kao oa jnik i postao, makar na kratko, ljubavnik. Sada su hteli od njega da naprave gen erala; hteli su da im izdaje nareenja za mar i da pravi planove za bitku. Nije mog ao ni jedno ni drugo. Ni Fleer ne bi bio u stanju da to uradi. Vojska koju je stv orio morae da izabere vou iz vlastitih redova, ili da se raspr i. Toliko esto je ponovio ove argumente da je gotovo poverovao u njih; ili p re, gotovo je ubedio sam sebe da nije kukavica to eli da poveruje u njih. Ali trik nije upalio. Stalno se iznova vraao na istu nepopustljivu injenicu: da ga je jedn om, u umi, Fleer upozorio da izabere izmeu D o- Bet i svoje sudbine, a on je pobegao pred tim savetom. Posledice toga to ga je napustio, direktne ili indirektne nije bilo va no, bila je Fleerova javna smrt, poslednji, oajniki poku aj da se obezbedi kakv a-takva nada za budunost. A sada on, ponovo pronaeni sin, svesno okree lea proizvodu te rtve. Pa ipak, i ipak, uvek i jo . Ako stane na stranu Fleerove vojske onda e ui u rat koji su on i D o-Bet uporno poku avali da izbegnu. Ona e postati neprijatelj, po roenju. Ono to je eleo vi e od svega to je ikada po eleo u ivotu... vi e od toga da nater stidne dlake da ponu da mu rastu kada mu je bilo jedanaest godina, vi e od motocik la koji je ukrao sa etrnaest, vi e nego da mu se majka vrati iz mrtvih bar na dva m inuta kako bi mogao da joj ka e koliko mu je ao to ju je toliko puta rasplakao; u ov om trenutku ak vi e i od D o- Bet... bila je izvesnost. Samo da mu neko ka e koji put j e onaj pravi, ta mu valja initi, i da ga ute i reima da, ak i ako se poka e da put nije pravi i da nije valjano postupio, on za to nije odgovoran. Ali nije bilo nikoga da mu to ka e. On je ovo morao sam da re i. Da sedi na suncu i pusti da mu se znoj o su i na ko i, i sam doe do re enja. U oping centru nije vladala gu va kao obino subotom, ali Vilijam je, ipak, n a putu do samoposluge sreo petoro- estoro ljudi koje je znao. Jedna od njih bila j e njegova pomonica Valeri. "Jeste li dobro?" zanimala se ona. "Zvala sam vas na kuu. Niste dizali sl u alicu." "Bio sam bolestan", ree on. "Nisam jue otvarala kancelariju. Zbog cele one gu ve od prethodne noi. Kakva zbrka. Rod er je si ao dole, znate, kada su se oglasili alarmi?" "Rod er?" Ona se zagleda u njega. "Da, Rod er." "Ah, da", odvrati Vilijam, ne znajui da li je to Valerijin mu , brat ili pa

s, a i nije mnogo mario zbog toga. "I on je bio bolestan", ree ona. "Mislim da bi trebalo da uzmete nekoliko slobodnih dana", predlo i joj Vil ijam. "To bi bilo divno. Mnogo ljudi odlazi u ovom trenutku, jeste li primetil i? Jednostavno odlaze. Neemo izgubiti mnogo na poslu." Napravio je neku utivu primedbu o tome kako bi trebalo malo da se odmori i rastao se s njom. Muzak u samoposluzi ga je podsetio na to ta je ostavio kod kue: bio je po zvuku veoma slian zvunim trakama nekih od njegovih ranih filmova, predstavljao je sled neopisivih melodija koje nisu imale nikakve veze sa prizorima kojima su slu i le kao pratnja. To ga je seanje nateralo da uri gore- dole izmeu gondola, punei korp u vi e po instinktu nego planski. Nije se potrudio da nabavi ne to i za svoje goste. Oni su se hranili samo jedni drugima. Nije on bio jedini kupac u radnji koji se nije obazirao na praktinu svrhu onoga to kupuje (istai pokustva, pra kovi za pranje i slino) i davao prednost stvarica a koje su lako mogle da se sklope i gotovim jelima. Iako je bio rastresen, prime tio je da i drugi rade isto to i on, neumereno pune kolica i korpe ubretom, kao da su nova uveravanja zamenila obrede spremanja hrane i jedenja. Na licima kupaca (licima koja je jednom znao po imenima, ali ih se sada samo napola seao) video je isti onaj tajanstveni pogled za koji je znao da obitava i na njegovom celog ivot a. Kupovali su pretvarajui se kao da se ova subota ni po emu ne razlikuje od ostal ih, ali sada je sve bilo drugaije. Svi su imali tajne; ili gotovo svi. A oni koji nisu, ili su napu tali grad, poput Valeri, ili su se pretvarali da ni ta ne primeuju , to je, na svoj nain, opet predstavljalo tajnu. Kada je stigao do kase, dodav i dve ake Her ej okoladica u ve prepunu korpu, ug ledao je lice koje nije video mnogo dugih godina. D ojs MekGir. U la je sa kerkom, D oBet, ruku pod ruku. Ako ih je uop te ikada video zajedno to mora da je bilo pre ne go to je D o-Bet postala ena. Ugledav i ih sada jednu pored druge ostao je bukvalno be z daha zbog njihove slinosti. Zagledao se u njih, ne mogav i da se ne seti onog dan a na jezeru i D ojsinog izgleda dok se svlaila. Da li je i kerka tako sada izgledala , ispod komotne odee, pitao se; male tamne bradavice, dugake, potamnele butine? Odjednom je shvatio da on nije jedina mu terija koja se zagledala u MekGir ove; praktino svi su to uradili. Uop te nije sumnjao da se sline misli motaju svima po glavi: da se ovde, glavom i bradom nalazi jedan od prvih tragova apokalipse k oja se prikradala Gaju. Pre osamnaest godina D ojs MekGir se porodila pod okolnost ima koje su bile gotovo skandalozne. Sada se ponovo pojavila u javnosti upravo u trenutku kada su najapsurdnije glasine to su pratile Ligu Devica izgleda poele da se potvruju. Gajom jesu etale prisutnosti (ili su se skrivale ispod njega) koje s u posedovale mo nad ni im biima. Njihovo prisustvo stvorilo je decu od krvi i mesa u telu D ojs MekGir. Da se nije mo da radilo o istom uticaju koji je stvorio njegove snove? I oni su bili otelotvoreni iz uma. Ponovo je pogledao u D ojs i shvatio ne to o sebi to mu nikada ranije nije pa lo na pamet: da su on i ta ena (posmatra i posmatrana) bili zauvek i intimno povez ani. To je potrajalo samo as: bilo je suvi e zapetljano da bi se du e zadr ao na tome. Ali ta misao ga je naterala da spusti korpu i stane da se probija, pored onih ko ji su ekali red na kasi, pravo ka D ojs MekGir. Videla ga je da dolazi i na licu jo j se pojavio strah. On joj se osmehnu. Poku ala je da uzmakne, ali kerka ju je dr ala za ruku. "Sve je u redu, mama", uo ju je kako ka e. "Da..." potvrdi on, ispru iv i ruku prema D ojs. "Da, tako je. Stvarno je tako . Tako mi je... tako mi je drago to vas vidim." Ovo iskreno oseanje, jednostavno izreeno, izgleda da je ubla ilo njen strah; prestala je da se mr ti. ak je poela i da se osmehuje. "Vilijam Vit", predstavi se on, spustiv i svoju aku u njene. "Vi me se vero vatno ne seate, ali..." "Seam vas se", ree ona. "Drago mi je." "Vidi , mama?" primeti D o-Bet. "Vidi da nije tako stra no." "Nisam vas video u Gaju jako dugo", ree Vilijam.

"Nisam bila... zdrava", ree D ojs. "A sada?" U prvi mah je odbila da odgovori. Zatim ree: "Mislim da mi je malo bolje." "Drago mi je to to ujem." Dok je govorila, negde izmeu gondola do njih dopre jecanje. D o-Bet ga je b ila svesna bolje od bilo koje druge mu terije: udna napetost izmeu njene majke i gos podina Vita (koga je viala gotovo svakog jutra od kada je poela da radi, ali nikad a ovako nemarno odevenog) potpuno je zaokupila njihovu pa nju i svi u redu izgleda da su se svojski trudili da je ne primeuju. Pustila je maminu ruku i krenula da ispita ta je posredi, sledei trag plaa od jedne gondole do druge, dok nije stigla d o izvora. Rut Gilford, koja je radila na prijemnom kod maminog lekara i poznaval a D o-Bet, stajala je ispred velikog izbora cerealija, sa kutijom jedne vrste u le voj aci i druge u desnoj, dok su joj suze tekle niz obraze. Kolica pored nje bila su do vrha ispunjena kutijama cerealija, kao da je od svake vrste uzela po jedn u prolazei du gondole. "Gospoo Gilford?" odva i se D o-Bet. ena nije prestajala da jeca, ali je poku ala da ne to ka e kroz suze, to se zavr i lo suznim i ponekada nesuvislim monologom. "...ne znam ta on eli..." kao da je govorila. "...posle svog tog vremena.. . ne znam ta on eli..." "Mogu li da vam pomognem?" upita D o-Bet. " elite li da vas odvezem kui?" Re kua natera Rut da se okrene prema D o-Bet, poku av i da se usredsredi na nju kroz suze. "...ne znam ta on eli..." ponovi ona. "Ko?" upita D o-Bet. "...sve ove godine... krio je ne to od mene..." "Va mu ?" "...ni ta nisam rekla, ali sam znala... oduvek sam znala... voleo je neku drugu... i sada ju je doveo u kuu..." Suze su joj potekle dvostrukom silinom. D o-Bet ode do nje i vrlo ne no joj uze pakete cerealija, vrativ i ih na policu. Kada je ostala bez svojih talismana, Rut Gilford vrsto uhvati D o-Bet. "...pomozi mi..." izgovori ona. "Svakako." "Ne elim da idem kui. On tamo ima neku." "U redu. Neete ii ako ne elite." Polako je poela da odvlai enu od gondole sa cerealijama. Kada se oslobodila njihovog uticaja, njena mora kao da je malo popustila. "Ti si D o-Bet, je li tako?" uspela je da je prepozna. "Tako je." "Da li bi me odvela da mojih kola... mislim da sama ne bih uspela." "Idemo, sve e biti u redu", stade da je uverava D o- Bet, pre av i s Rutine des ne strane kako bi je za titila od pogleda onih koji su ekali u redu, ako bi im palo na pamet da se zagledaju u nju. Sumnjala je da e to uiniti. Slom koji je do ivela R ut Gilford predstavljao je previ e ne an prizor da bi se zagledali pravo u nju; sve bi ih to suvi e sna no podsetilo na tajne koje su i sami jedva dr ali na uzici. Mama je bila kod vrata, sa Vilijamom Vitom. D o-Bet je odluila da preskoi up oznavanje, jer Rut ionako nije bila pripravna na tako ne to, pa je samo rekla mami da e se s njom nai u knji ari koja je jo bila zatvorena kada su stigle. Prvi put u s vom ivotu, Lois je zakasnila sa otvaranjem. Ali mama je bila ta koja je stvar pre uzela u svoje ruke. "Gospodin Vit e me odvesti kui", ree ona. "Ne brini za mene." D o-Bet pogleda u Vita, koji kao da je bio hipnotisan. "Jesi li sigurna?" upita ona. Nikada joj ranije nije palo na pamet da je mo da uvek usrdni gospodin Vit bio tip mu karca na koji ju je mama sve ove godine u pozoravala. Povuen, tih sa najizopaenijim tajnama. Ali mama je bila uporna; gotovo non alantno je otpustila D o-Bet. Ludo, pomisli D o-Bet dok je pratila Rut do kola, ceo svet je poludeo. Lju di se u trenu menjaju, kao da su se svih ovih godina samo pretvarali: mama da je bolesna, gospodin Vit da je uredan, Rut Gilford da je prisebna. Da li oni to sa

da sebe ponovo izmi ljaju, ili su oduvek bili takvi? Kada su u le u kola, Rut je briznula u jo oajniji pla i poku ala da se vrati u samoposlugu, tvrdei da ne mo e da doe kui bez cerealija. D o-Bet ju je ne no ubedila da t o ne ini, i ponudila se da krene s njom kui, to je bilo sa zahvalno u prihvaeno. D o-Bet je u toku vo nje ponovo poela da misli na mamu, ali bukvalno ih je od neo konvoj od etiri crne ogromne limuzine koji je pro i ao pored njih i skrenuo ka Br du, ije je prisustvo bilo u toj meri neuobiajeno da su isto tako mogle stii i iz ne ke druge dimenzije. Posetioci, pomisli ona. Kao da ih nije bilo dovoljno. III "Znai, poinje", ree D af. Stajao je ispred najvi eg prozora Kunievog Oka i posmatrao prilaz. Bilo je ne to pre podneva i limuzine koje su klizile uz prilaz najavile su prve goste. Bil o bi mu drago da je Tomi-Rej pored njega u ovom odlunom asu, meutim, deak se jo nije vratio sa puta u Misiju. Nije va no. Lamar se pokazao kao vi e nego dobra zamena. Na stupio je neprijatan trenutak kada je D af konano skinuo masku, prestao da izigrava Badija Vensa i pokazao komedija u svoje pravo lice, ali nije mu mnogo trebalo da ga pridobije. U neku ruku on je bio mnogo pogodnije dru tvo od Tomi-Reja; bio je s enzualniji, cininiji. to je bilo jo va nije, dobro je poznavao goste koji e se uskoro okupiti u znak seanja na Badija Vensa; poznavao ih je mnogo bolje i od same udovi ce, Roel. Od prethodne veeri ona je sve dublje tonula u otupelost izazvanu drogom; Lamar je to njeno stanje seksualno iskoristio, na D afovu radost. Nekada davno (t ako davno) i on bi mo da to isto uinio, razume se. Ne, nikakvo mo da, uinio bi to. Roel Vens je, bez svake sumnje, bila lepa, a njena zavisnost, koja je bila jo i pod u ticajem nekog unutra njeg stalno prisutnog besa, inila ju je jo privlanijom. Ali to s u bile telesne stvari, koje su pripadale jednom drugom ivotu. Sada je bilo mnogo preih stvari: recimo, trebalo je prikupiti mo od gostiju koji su se ve dole okuplja li. Lamar je zajedno s njim sastavio listu imena upotpuniv i je grubim primedbama koje nisu gotovo nikoga zaobi le. Podmitljivi advokati, glumci narkomani, preobra en e kurve, svodnici, prijapisti, plaene ubice, beli ljudi sa crnim du ama, uspaljeni sa hladnim, dupelisci, mrkai kokaina, uvrnuti aristokrati i jo uvrnutiji plebejci, egoisti, onanisti i hedonisti, svi do jednoga. Gde bi mogao da nae bolje snage te vrste koje su mu bile potrebne da ga uvaju kada se Umetnost otvori? Pronai e strah ove u tim zavisnim, pometenim, naduvenim du ama kakve nikada nije prona ao kod obine bur oazije. Iz njih e izvui terate kakve svet nikada nije video. Tada e biti spreman. Fleer je bio mrtav, a njegova vojska, ako se uop te pojavila, za sada je dr ala pogn utu glavu. Izmeu D afa i Su tine vi e nije bilo niega. Dok je stajao kod prozora i posmatrao rtve kako izlaze iz kola, meusobno s e pozdravljajui osmesima kao gorski kristal i ovla nim poljupcima, njegove misli od luta e... od svih mesta... do prostorije u koju su se slivala zagubljena pisma u O mahi, Nebraska, gde je, pre toliko ivota, nai ao na prvi nagove taj o tajnom ivotu Ame rike. Setio se Homera, koji mu je otvorio vrata te riznice i kasnije zbog toga u mro; ivot mu je izbio D af svojim tupim no em koji je i dalje nosio u d epu sakoa. Tada je smrt ne to znaila. Predstavljala je iskustvo koje je teralo strah u kosti. Tek kroiv i u Petlju shvatio je koliko su takvi strahovi neva ni, kada je protok vremena mogao da odlo i ak i jedan manji arlatan poput Kisuna. aman je verovatno jo bio bezbed an u svom utoi tu, daleko od svojih duhovnih verovnika, ili gomile koja bi ga linova la, najdalje to je mogao da utekne. Boravio je u Petlji, planirao sticanje moi. Il i se trudio da je zadr i na odstojanju. Ova poslednja misao sada mu je prvi put pala na pamet, nalik na dugo odl agano re enje zagonetke koju ak nije ni znao da re ava. Kisun je zadr avao trenutak jer ako ga pusti da izmakne oslobodie vlastitu smrt... "Vidi..." promrmlja on. Lamar je bio iza njega. "Vidi, ta?" "Samo razmi ljam", odvrati D af. Okrenuo se od prozora. "Je li udovica ve si la ?"

"Poku avam da je podignem." "Ko pozdravlja goste?" "Niko." "Pobrini se za to." "Mislio sam da sam ti potreban ovde." "Kasnije. Kada svi stignu mo e poeti da ih dovodi ovamo gore jedno po jedno." "Kako eli ." "Jedno pitanje." "Samo jedno?" "Za to me se ne boji ?" Lamar stisnu svoje ionako sitne oi. Zatim ree: "Jo nisam izgubio smisao za sme no." Ne ekajui odgovor od D afa, on otvori vrata i ode da obavi svoje domainske du n osti. D af se vrati udovici. Jo jedna limuzina se obrela ispred kapije, ova je bila bela, voza je pokazivao pozivnicu svog putnika stra arima. "Jedan po jedan", promrmlja D af sam sebi. "Jedan jadnik za drugim." Grilou je pozivnica za prijem u Kunievom Oku bila lino uruena sredinom jutr a, kurir je bila Elen Ngijen. Pona ala se prijateljski, ali o tro; nije bilo ni trag a intimnosti koja se rascvetala meu njima prethodnog popodneva. Pozvao ju je u sv oju hotelsku sobu, ali je uporno tvrdila da nema vremena: "Potrebna sam im u kui", ree ona. "Roel je izgleda potpuno izgubljena. Misl im da uop te ne mora da brine da e te prepoznati. Ali bie ti potrebna pozivnica. Upi i k oje god ime eli . Bie puno stra ara, nemoj je izgubiti. Ovo je jedan od prijema na koj i nee moi da se uvue na arm." "Gde e ti biti?" "Mislim da uop te neu biti tamo." "Uinilo mi se da si kazala da sada ide tamo." "Samo radi priprema. im proslava pone, ja odlazim. Ne elim da se me am sa tim ljudima. Sve sami paraziti. Niko od njih nije zaista voleo Badija. To je samo p redstava." "Opisau je onako kako u je ja videti." "U redu", ree ona okrenuv i se da krene. "Mo emo li samo naas da popriamo?" upita Grilo. "O emu? Nemam mnogo vremena." "O tebi i meni", ree Grilo. "O onome to se jue dogodilo." Pogledala ga je ne usredsrediv i pogled. "Ono to se dogodilo, dogodilo se", ree ona. "Oboje smo bili tamo. ta ima da se ka e?" "Kao prvo: kako bi bilo da poku amo ponovo?" Ponovo taj neusredsreen pogled. "Mislim da neemo", odvrati ona. "Nisi mi pru ila priliku..." poe on. "Oh, ne", odvrati ona, elei da ga sprei da izvede pogre an zakljuak. "Bio si d obar... ali stvari su se izmenile." "Od jue?" "Da", ree ona. "Ne mogu da ti ka em tano kako..." Nije zavr ila reenicu, ve je p re la na drugu misao. "Oboje smo odrasli. Znamo kako to ide." Spremao se da ka e kako on vi e ne zna kako bilo ta ide, meutim, njegovo samop o tovanje je posle ovog razgovora bilo u toj meri oslabljeno da nije morao da ga b aca na kolena daljnjim priznanjima. "uvaj se na proslavi", ree ona kada se ponovo okrenula da poe. Nije uspeo da se suzdr i, a da ne ka e: "Hvala ti bar na tome." Uzvratila mu je kratkim, zagonetnim osmehom i oti la. IV Povratak u Gaj se Tomi-Reju odu io, ali jo vi e se odu io Tesli i Raulu, mada i z mnogo manje metafizikih razloga. Kao prvo, Teslina kola nisu bila trkaka, i dobr o su kloparala dok su i la nizbrdo; sada je bilo mnogo gore zbog umora. Kao drugo,

iako ju je dodir Nuncia vratio sa praga smrti, izazvao je kod nje sporedne efek te iju punu jainu nije shvatila dok nisu pre li granicu. Iako je vozila prilino dobra kola po sasvim dobrom autoputu, nikako nije mogla da iskoristi sve te pogodnost i onako dobro kao nekada. Oseala je da joj pa nju odvlae druga mesta i druga stanja uma. U pro losti se i drogirala i napijala, ali ono to je sada do ivljavala bilo je m nogo pomamnije, kao da joj je um prizvao iz seanja sva drogirana stanja, svaki ha lucinogen, svako sredstvo za smirenje i vodio je kroz sve to, ubrizgavajui u sebe po malo od svakoga. Jednog trenutka znala je da se rita kao pomahnitala (mogla je da uje sebe, kao neki tui glas), u narednom je lebdela u eteru dok se autoput r azlagao pred njom, zatim su joj misli bile prljavije od njujor ke podzemne eleznice i morala je da zapne iz sve snage kako bi spreila sebe da okona celu tu prokletu farsu zvanu ivot jednim okretajem volana. Kroz sve to, probijale su se dve injenic e. Prva, da Raul sedi pored nje, ste ui ofersku tablu akama sa pobelelim zglavcima, n eopisivo prepla en. Druga, mesto koje je posetila u svom nuncijskom snu, Kisunova Petlja. Iako nije bilo stvarno u onoj meri u kojoj su to bila kola koja je vozil a i Raulov miris, nije bilo zato manje uporno. Seanje na njega nije je napu talo to kom svih onih milja koje su pre li. Nazvao je to Trojstvo, i ono, ili sam Kisun, el eli su da se ona vrati. Osetila je kako je vuku, gotovo je fiziki to oseala. Opira la se, mada ne sasvim voljno. Iako joj je bilo drago to je vraena u ivot, ono to je videla i ula tokom svog boravka u Trojstvu izazvalo je kod nje znati elju i teralo je da se vrati; ak je bila i uznemirena zbog toga. to se vi e opirala, to je postaja la iscrpljenija, tako da je u vreme kada su stigli do predgraa Los Anelesa izgleda la kao neko ko se dugo li avao sna: a sanjarenja su pretila da svakog asa nahrupe u tkanje stvarnosti. "Moraemo nakratko da stanemo", ree ona Raulu, svesna da zaplie jezikom dok govori. "Na kraju u nas oboje ubiti." "Spava ti se?" "Ne znam", odvrati ona, pla ei se da bi joj san mogao natovariti isto onoli ko problema koliko ih i re iti. "Bar da se odmorim. Da uspem malo kafe u sebe i sr edim misli." "Ovde?" upita Raul. " ta ovde?" "Staemo ovde?" "Ne", ree ona. "Idemo u moj stan. Na pola sata odavde. Toliko ako letimo. .." Ti ve leti , lutko, obavesti je njen um i verovatno nikada nee stati. Ti si u skrsnula. ta oekuje ? Da e ivot jednostavno da tee dalje kao da se ni ta nije dogodilo? aboravi. Stvari vi e nikada nee biti iste. Meutim, Zapadni Holivud se nije izmenio; i dalje je to bio ulep ani Deakov G rad: barovi, stilske radnje u kojima je kupovala nakit. Skrenula je levo kod San ta Monike ka Severnom Hantli Drajvu, gde je ivela ve pet godina od kada je u L. A. -u. Bilo je ve gotovo podne i smog je izgarao po gradu. Parkirala je kola u gara i ispod zgrade i odvela Raula u apartman V. Prozori suseda koji je stanovao ispod nje, jednog te kog, zatvorenog oveuljka s kojim je izmenila najvi e tri reenice za pola desetlea, a dve od njih su bile psovke, bili su otvoreni i on ju je sigurno vide o kako prolazi. Zakljuila je da e mu biti potrebno najvi e dvadeset minuta da obaves ti ceo blok da se gospoica Usamljenosrce, ula je da je tako zove, vratila u grad.. . da izgleda grozno i da je do la u pratnji Kvazimoda. Pa neka. Sada je imala drug ih briga, kao na primer, kako da sjedini klju i bravu, kako da izvede taj trik ko ji je uporno zbunjivao njena ula. Raul joj je pritekao upomo, uzev i klju iz njenih d rhtavih prstiju i otvoriv i im vrata. Stan je, kao i uvek, predstavljao bojno polj e. Ostavila je vrata irom otvorena i otvorila prozore kako bi pustila unutra ne to malo manje ustajao vazduh, a onda ukljuila telefonsku sekretaricu da saslu a poruke . Dva puta ju je zvao njen agent, oba puta kako bi je obavestio da nema nikakvih vesti o odbaenom scenariju; zvala je Saralin da pita zna li ona gde je Grilo. Po sle Saralin, Teslina majka: njen doprinos predstavljao je pre litaniju grehova n ego poruku... zloina koje je inio svet u celini i njen otac kao pojedinac. I na kr aju poruka Mikija de Falka, koji je dodatno zaraivao dahtanjem u porno filmovima i kome je bila potrebna partnerica za kratak anga man. U pozadini, ulo se lajanje. "I im se vrati ", dodao je on kao potpis, "doi po ovog jebenog psa pre nego to me ist

era iz roene kue. Poje e me." Uhvatila je Raula kako je gleda dok je saslu avala pozive , ne skrivajui svoju zbunjenost. "Moji pajta i", ree ona kada se Miki pozdravio. "Ba su brbljivi, zar ne? Slu a j, moram da legnem. Jasno ti je gde je ta, je li tako? Fri ider; TV; toalet. Probud i me za jedan sat, va i?" "Jedan sat." "Prijao bi mi aj, ali nemamo vremena." Zagledala se u njega koji je zurio u nju. "Ima li uop te smilsa to to govorim?" "Da..." odvrati on sumnjiavo. "Prepliem jezikom?" "Da." "To sam i mislila. U redu. Stan je tvoj. Ne javljaj se na telefon. Vidim o se za jedan sat." Oteturala je do kupatila ne saekav i da on bilo ta ka e, skinula se do gola, p omislila da se istu ira, ali se ipak odluila za pljuskanje hladnom vodom po licu, g rudima i rukama, a onda je oti la u spavau sobu. U sobi je bilo toplo, ali nije ima la nameru da otvori prozor. Kada se njen prvi sused Ron probudi, to e se uskoro do goditi, pustie operu. Mogla je da bira izmeu pregrejane sobe i Luije od Lamermura. Izabrala je da se znoji.

Prepu ten sam sebi, Raul je prona ao raznu hranu u fri ideru, izneo je do otvo renog prozora, seo i odmahnuo glavom. Nije ovoliko bio zapla en jo od dana kada je Fleer poludeo. I sada, kao i onda, pravila koja su vladala svetom iznenada su se promenila bez upozorenja i on vi e nije znao koja bi trebalo da bude njegova svrha . U svom srcu od srca prestao je da se nada da e ponovo videti Fleera. Kapela koju je odr avao u Misiji, a koja je u poetku slu ila kao mamac, postala je spomenik. Oeki vao je da e tamo i umreti, sam, da e ga do kraja ismevati da je napola razuman, to je u mnogo pogleda i bilo tano. Jedva da je umeo da pi e, znao je samo da na vrlja sv oje ime. Nije umeo da ita. Veina predmeta koji su se nalazili u sobi ove ene za nje ga su predstavljali potpunu tajnu. Oseao se izgubljenim. Iz ovog samosa aljenja izvukao ga je krik iz susedne sobe. "Tesla?" pozva je on. Nije dobio suvisli odgovor: i dalje su se uli samo prigu eni krici. Ustao j e i krenuo za zvukom. Vrata koja su vodila u njenu spavau sobu bila su zatvorena. Zastao je sa akom ka kvaki, nervozan jer nije eleo da ue bez poziva. A onda do nje ga ponovo dopre e krici. On otvori vrata. Nikada u ivotu nije video nagu enu. Ukoio se ugledav i Teslu ispru enu na kreve tu. Ruke su joj bile ispru ene pored tela, akama je stezala ar av, glava joj se cimala s jedne na drugu stranu. Meutim, njeno telo je bilo nekako maglovito to ga je pod setilo na ono to se dogodilo na putu ispod Misije. Ponovo je odlazila od njega. N azad ka Petlji. Njeni krici su se sada pretvorili u stenjanje. Ali uzrok nije bi lo zadovoljstvo. Odlazila je nerado. Ponovo ju je pozvao po imenu, veoma glasno. Iznenada se uspravila u krev etu, irom razrogaenih oiju uprtih u njega. "Isuse!" izgovori ona. Dahtala je, kao da je upravo zavr ila trku. "Isuse. Isuse. Isuse." "Vikala si..." ree on poku av i da joj objasni svoje prisustvo u sobi. Tek je tada kako se inilo shvatila situaciju u kojoj su se nalazili: svoj u nagost, njegovu zadivljenost i pored toga to mu je bilo neprijatno. Dohvatila j e ar av i poela da ga povlai preko sebe, ali pa nju joj je odvlailo ono to je upravo do la. "Bila sam tamo", ree ona. "Znam." "Trojstvo. Kisunova Petlja." Dok su se vraali du obale, ulo ila je veliki napor da mu objasni viziju koju je imala dok ju je Nuncio leio, sa ciljem da utvrdi pojedinosti u glavi i da spr ei ponovno vraanje, mamei seanja iz zapeaene elije svog unutra njeg ivota i delei ih im drugim. Krajnje odbojno mu je opisala Kisuna. "Videla si ga?" upita Raul. "Nisam stigla do kolibe", odvrati ona. "Ali on eli da doem tamo. Oseam kako

vue." Polo ila je aku na stomak. "I sada ga oseam, Raule." "Ovde sam", odvrati on. "Neu te pustiti da ode ." "Znam i drago mi je zbog toga." Ispru ila je ruku. "Dr i me za ruku, a?" On je oprezno pri ao krevetu. "Molim te", ree ona. On je poslu a. "Ponovo sam videla onaj grad", nastavi ona. "Izgleda t ako stvaran, osim to u njemu nema nikoga, ba nikoga. Lii... lii na pozornicu... kao da e tamo ne to biti izvedeno." "Izvedeno." "Znam da to nema nikakvog smisla, ali iznosim ti ono to oseam. Ne to stra no e se tamo dogoditi, Raule. Ne to najgore to se mo e zamisliti." "Ne zna ta?" "Ili se ve dogodilo?" primeti ona. "Mo da zbog toga nema nikoga u gradu. Ne . Ne. To nije to. To jo nije gotovo, ve samo to se nije dogodilo." Poku ala je, to je najbolje umela, da unese neki smisao u svoju zbunjenost. Da je trebalo da postavi scenu u tom gradu za neki film, kakva bi to scena bila ? Vatreni obraun u glavnoj ulici? Graani ue iza zakljuanih vrata dok se beli i crni e i i obraunavaju? Mo da. Ili bi to bio grad koji su napustili itelji kada se na obzorju pojavila neka neman? Scenario sa udovi tem iz klasinih pedesetih: neko stvorenje ko je su probudile nuklearne probe... "To je ve bli e", primeti ona. " ta to?" "Mo da je to film o dinosaurusu. Ili d inovskoj tarantuli. Ne znam. To je, n ema sumnje, ve bli e. Isuse, ovo je frustrirajue! Ja ne to znam o tom mestu, Raule, a ne mogu da razaberem ta." Iz susednog stana dopirali su delovi Donicetijevog remek dela. Znala ga je tako dobro da je mogla da peva zajedno sa pevaem samo da je imala glasa. "Skuvau kafu", ree ona. "Da se razbudim. Da li bi oti ao do Rona i zamolio g a za malo mleka?" "Da. Svakako." "Samo mu reci da si moj prijatelj." Raul ustade sa kreveta, odvojiv i svoju aku od njene. "Ronov stan je broj etiri", viknu ona za njim, a zatim ode u kupatilo da se konano istu ira i dalje mozgajui o onom gradu. Nakon to se oribala i prona la istu ma jicu i farmerke, Raul se vratio u stan i telefon je zazvonio. S druge strane ope ra i Ron. "Gde si ga na la?" zanimalo ga je. "Ima li brata?" "Mo e li ovek ovde da ima malo privatnosti?" upita ona. "Ne bi smela da paradira njime, curo", odvrati Ron. " ta je on, voza kamiona ? Mornar? Tako je irok u ramenima." "To svakako jeste." "Ako pone da se dosauje, samo ga po alji ovamo." "Bie polaskan", odvrati Tesla i spusti slu alicu. "Dobio si obo avaoca", obav esti ona Raula. "Ron misli da si veoma seksi." Raul ju je pogledao manje zbunjeno nego to je oekivala. To ju je nagnalo d a ga upita: "Ima li pedera meu majmunima, ta misli ?" "Pedera?" "Homoseksualaca. Mu karaca koji vole da idu u krevet sa drugim mu karcima." "Je li Ron?" "Je li Ron?" ona se nasmeja. "Da, Ron je. Takvo je ovo susedstvo. Zato g a i volim." Poela je da odmerava ka iicama kafu u olje. Dok je slu ala granule kako klize s a ka iice, osetila je da vizija ponovo poinje da deluje na nju. Ispustila je ka iicu. O krenula se ka Raulu. Bio je daleko od nje, na drugom kraju sobe koja kao da se i spunjavala pra inom. "Raule?" pozva ga ona. " ta je bilo?" videla ga je kako ka e. Pre videla nego ula; zvuk je bio smanj en na nulu u svetu koji je napu tala. Obuzela ju je panika. Obe ruke je ispru ila pr ema Raulu. "Nemoj dozvoliti da odem..." doviknu mu ona. "... ne elim da idem! Ne elim ..."

A onda se pra ina ispreila izmeu njih, erodirajui ga. Njene ake proma ile su nje gove u oluji i umesto da se nae u njegovom vrstom zagrljaju bila je baena nazad u p ustinju i kretala se velikom brzinom preko sada ve poznatog terena. Iste one spr en e zemlje preko koje je ve dva puta putovala. Njen stan je potpuno nestao. Ponovo se nalazila u Petlji i napredovala j e kroz grad. Iznad nje, nebo je bilo tanano obojeno, kao i prvi put kada je puto vala ovuda. Sunce je jo bilo nisko na obzorju. Mogla je jasno da ga vidi, za razl iku od prvog puta. I vi e od toga da ga vidi, mogla je da zuri u njega, ne morav i d a skrene pogled. Mogla je ak da razabere pojedinosti. Solarne baklje su pr tale sa oboda poput vatrenih ruku. Gomila sunevih pega obele avala je njegovo za areno lice. Kada je ponovo pogledala u tle, ve se pribli avala gradu. Prebrodiv i prvi nalet panike poela je da preuzima kontrolu nad okolnostima , o tro se podseajui da je ovo trei put kako je ovde i da bi trebalo da je u stanju d a ve jednom shvati u emu je trik. Snagom volje primorala je sebe da uspori korak i zakljuila da zaista usporava, tako da je sada imala vi e vremena da proui grad kada je stigla do njegovog kraja. Kada ga je videla prvi put, instinkt joj je govori o da je nekako la an. Sada se taj instinkt potvrdio. Daske kua nisu bile nagri ene vr emenom, nisu ak bile ni obojene. Na prozorima nije bilo zavesa; u vratima nije bi lo kljuaonica. A iza tih vrata i prozora? Nalo ila je svom sistemu za lebdenje da s krene ka jednoj od kua i provirila kroz prozor. Krov kue nije bio propisno postavl jen; suneva svetlost probijala se kroz pukotine i osvetljavala unutra njost. Bila j e prazna. Nije bilo name taja niti bilo kakvog drugog znaka da tu stanuju ljudi. U nutra njost ak nije bila izdaljena u sobe. Cela zgrada bila je la na. Ako je ova bila la na, onda je verovatno takva bila i naredna. Krenula je dalje da se uveri. I ov a je bila potpuno napu tena. Kada se odvojila od drugog prozora, osetila je povlaenje koje je iskusila tamo nazad u onom drugom svetu: Kisun je poku avao da je dovede k sebi. Sada se n adala da Raul nije poku ao da je probudi, ako je njeno telo zaista i dalje bilo pr isutno u svetu koji je napustila. Iako se pla ila ovog mesta i duboko sumnjala u ov eka koji ju je pozvao ovamo, znati elja je bila jaa. Tajne koje su se odvijale u Pa lomo Gaju bile su same po sebi dovoljno bizarne, ali ni ta od onoga to joj je Fleer onako na brzinu preneo o D afu, Umetnosti i Su tini nije ni izdaleka obja njavalo ovo mesto. Odgovore je znao Kisun, u to uop te nije sumnjala. Ako bi mogla da zaviri m alo izmeu redova njegovog razgovora, koliko god on bio nepo ten, mo da bi bilo nade d a shvati. Poverenje koje je upravo stekla u ovo stanje omoguilo joj je da joj lak e padne pomisao da se vrati u kolibu. Ako joj bude pretio ili ako se uzbudi, jedn ostavno e otii. To je bilo u njenoj moi. Sve je bilo u njenoj moi, samo je trebalo d a to dovoljno sna no po eli. Ako je mogla da gleda u sunce i ne oslepi onda je sigur no mogla da izie na kraj sa Kisunovim nespretnim potra ivanjima njenog tela. Nastavila je dalje kroz grad, svesna da sada hoda, ili je bar odluila da sebi predstavi tu iluziju. Jednom kada je zamislila sebe ovde, kao to je to uinila prvi put, proces kojim je donosila sa sobom i svoje telo postao je automatski. Nije mogla da oseti tlo pod nogama, niti je in hodanja od nje zahtevao bilo kakav napor, ali ona je donela sa sobom iz onog drugog sveta ideju o tome kako se nap reduje i koristila ju je ovde bez obzira bila ona potrebna ili ne. Verovatno nij e. Verovatno bi joj bila dovoljna i sama misao da se kree unaokolo. Ali rezonoval a je ovako, to vi e stvarnosti koju odlino poznaje unese na ovo mesto, to e imati veu kontrolu nad njim. Dr ae se ovde pravila za koja je pretpostavljala da su bila jedi nstvena, bar donedavno. A ako su se promenila, znae da to nije njeno delo. to je v i e razmi ljala o tome, to se postojanijom oseala. Senka ispod nje se produbila; poela je da osea pod nogama vrelinu tla. Kisun, razume se, nije odobravao postojanje prirodnih oseanja ovde, ma ko liko ona bila umirujua po nju. Osetila je kako je poeo jae da je vue, kao da je zavu kao aku u njen stomak i povlaio. "U redu..." promrmlja ona "... dolazim. Ali kada ja to budem htela, ne t i." U njenom sada njem stanju nije imala samo te inu i senku; bilo je tu i miris a i zvukova. Oboje su je iznenadili; neprijatno. Do njenih nosnica dopro je odvr atan miris koji je odmah prepoznala: trulenje mesa. Da se negde na ulici nije na lazila kakva mrtva ivotinja? Ni ta nije primetila. Zvuk ju je uputio na drugi trag.

Njen sluh, o triji nego ikada, uhvatio je zujanje insekata. Pa ljivo je slu ala ne bi li otkrila iz kog pravca dolazi, pa kada joj se uinilo da je u tome uspela, pre la je ulicu uputiv i se ka jednoj drugoj kui. Bila je isto onako bezoblina kao i one k roz ije prozore je provirila, ali ova nije bila prazna. Jai smrad i zvuk koji su d opirali iz nje potvrdili su to. Iza te banalne fasade krilo se ne to mrtvo. Mnogo toga, poela je da podozreva. Smrad je postajao sve jai; utroba joj se prevrnula od njega. Ali morala je da vidi kakve to tajne krije ovaj grad. Na pola puta preko ulice, osetila je novo povlaenje u stomaku. Oduprla mu se, ali ovog puta Kisun nije bio spreman da je tako lako pusti sa udice. Ponovo je povukao i ona otkri da se i protiv svoje volje kree niz ulicu. Jednog trenutk a prilazila je Kui smrada, narednog se nalazila na dvadeset jardi od mesta gde je bila. "Hou da vidim", procedi ona kroz zube, nadajui se da Kisun mo e da je uje. ak i da nije mogao, ponovo ju je povukao. Ovog puta ga je spremno doekala i oduprla mu se, zahtevajui da njeno telo krene nazad ka onoj Kui. "Nee me zaustaviti", ree ona. Umesto odgovora, ponovo ju je povukao i, uprkos njenim nastojanjima da s e odupre, odbacio ju je jo dalje od cilja. "Jebi se!" glasno je uzviknula, besna zbog njegovog me anja. Upotrebio je njen bes protiv nje. Kada je utro ila energiju na ispad ponov o ju je povukao i ovog puta je uspeo da je odvue gotovo do kraja ulice na drugi k raj grada. Nikako nije mogla da mu se odupre. Jednostavno je bio jai od nje, a to je vi e besnela, to se njegov stisak vi e pojaavao, dok nije poela da se kree velikom b rzinom iz grada, sledei njegov zov na isti nain kao i prvi put kada je do la u Petlj u. Znala je da joj bes slabi otpor, pa je mirno izdala sama sebi nareenje da ga kontroli e, dok je pustinja brzo promicala pored nje. "Smiri se, eno", ree ona sama sebi. "On je obian nasilnik. Ni ta vi e. Ni ta manj e. Smiri se." Savet koji je dala sama sebi upalio je. Osetila je kako u njoj ponovo ra ste samopouzdanje. Nije dozvolila sebi da u iva u zadovoljstvu zbog toga. Jednosta vno je isprobala mo koju je povratila da se jo jednom poka e. Kisun nije odustajao, razume se; osetila je njegovu pesnicu u svojoj utrobi kako je vue jae no ikad. Zab olelo ju je. Ali oduprla se i nastavila da se opire, dok se nije gotovo zaustavi la. Meutim, on je bar u jednom svom naumu uspeo. Grad je bio tek takica na obz orju iza nje. Put do njega bio je za nju nesavladiv. Nije bila sigurna, ak i kada bi poku ala, da bi uspela da se celim putem odupire njegovom povlaenju. Ponovo je ponudila sebi nemi savet: da ovog puta ostane nekoliko trenutaka da stoji mirno na ovom mestu i razmotri situaciju. Izgubila je bitku u gradu, o tome nije bilo zbora. Ali sada je znala koja e mu kakljiva pitanja postaviti kada se konano nae u et iri oka s njim. Prvo, odakle onaj smrad, drugo, za to se toliko upla io da ga ona ne vidi. Ali imajui u vidu snagu koju je oigledno posedovao, ak i na ovolikoj udaljen osti, znala je da mora biti pa ljiva. Najvea gre ka koju je mogla da napravi u ovim o kolnostima bila je da pretpostavi kako je vlast koju je uspostavila nad sobom bi la stalna. Ona je ovde bila na Kisunovu zapovest i ta god joj rekao o tome kako j e i on sam ovde bio zatvorenik, znao je vi e o ovda njim zakonima nego ona. U svakom trenutku bila je plen njegove moi, ije je granice mogla samo da nagaa. Morala je m nogo opreznije da nastavi dalje, ili je rizikovala da izgubi i ono malo autorite ta koji je imala nad svojim stanjem. Okrenuv i lea gradu, krenula je u pravcu kolibe. vrstina koju je stekla u gr adu nije joj bila oduzeta, ali kada je krenula, uinila je to tako lakim korakom k oji se potpuno razlikovao od svega to je do tada iskusila. Bila je to neka vrsta hoda po mesecu: koraci su joj bili dugi i laki, brzina nedosti na ak i za najbr e trk ae. Ostiv i da se pribli ava, Kisun vi e nije arao po njenoj utrobi, mada je zadr ao svoje prisustvo u njoj, kao da je eleo da je podseti na snagu koju je mogao da upotreb i samo ako bi hteo. Ispred sebe je sada ugledala drugo obele je ovog predela: kulu. Vetar je z avijao u njenim sapetim icama. Ponovo je usporila korak, kako bi bolje mogla da p roui tu strukturu. Malo ta je imalo da se vidi. Bila je mo da stotinu stopa visoka,

napravljena od elika, a na vrhu se nalazila jednostavna drvena platforma koja je sa tri strane bila prekrivena talasastim limom. Nije mogla da odredi emu je slu ila . Kao platforma za osmatranje inila se potpuno beskorisnom, jer nije imalo gotovo ni ta da se vidi. A kako se inilo, nije slu ila ni u kakvu tehniku svrhu. Pored talas astog lima na vrhu... i nekog paketa koji je visio izmeu... nije bilo ni traga an tenama niti ureajima za osmatranje. Od svih ljudi setila se Bunjuela i njegovog f ilma koji je najvi e volela, Simon pustinjak, satirike vizije svetog Simona koga is ku ava avo dok pokore radi sedi na vrhu jednog stuba usred nedoije. Mo da je ova kula bila podignuta za nekog isto tako mazohistikog sveca. Ako je to bio sluaj, on mora da se pretvorio u pra inu, ili bo anstvo. Ovde vi e ni ta nije imalo da se vidi, zakljuila je ona i udaljila se od kule , prepustiv i je njenom zavijajuem, zagonetnom ivotu. Jo nije mogla da vidi Kisunovu kolibu, ali je znala da ne mo e biti daleko. Na obzorju nije besnela oluja to je no sila pra inu koja bi je sakrila od pogleda; prizor ispred nje... pustinjsko tlo i nebo iznad nje... bili su upravo onakvi kakvih ih se seala sa poslednjeg putovanj a. Ta injenica joj se istog asa uinila udnom: da se ni ta nimalo nije promenilo. Mo da s e ovde nikada ni ta ne menja, pomisli ona. Mo da je ovo mesto bilo zauvek. Ili se ka o film stalno iznova vrtelo, dok se rupice sa strane ne pokidaju, ili film izgor i u ljebu. Tek to je zamislila tu postojanost, kada joj je u vidno polje u la skitnica na koju umalo nije zaboravila. ena. Poslednji put, kada ju je Kisun vukao ka kolibi, nije imala prilike da u spostavi kontakt sa ovim drugim igraem na pozornici pustinje. Kisun je, dodu e, pok u ao da je ubedi da je ta ena samo iluzija; projekcija njegovih erotskih ma tarija i da je treba izbegavati. Ali sada, kada joj je ena bila dovoljno blizu da ju je mo gla pozvati, Tesla pomisli je verovatnije da je obja njenje fantazija, a ne ena. Ko liko god Kisun bio perverzan, a uop te nije sumnjala da jeste, prilika pred njom n ije predstavljala pomo za masturbiranje. Istina, bila je gotovo naga, a dronjci o dee u koje je bila umotana alosno nepristali. Meutim, izgleda da joj je neko na nek oliko mesta i upao pramenove duge kose, sasu ena krv na slepoonici i obrazima poprimil a je prljavu smeu boju. Bila je mr ava i sva u modricama; imala je ogrebotine po bu tinama i rukama koje su tek delimino bile zarasle. Tesla je podozrevala da se isp od ostataka neega to je jednom moglo biti bela haljina krije neka mnogo dublja ran a. Tkanina joj je bila zalepljena za struk koji je obuhvatala rukama, gotovo se presamiujui od bolova. Nije ona bila lutka sa naslovne strane; niti je predstavlja la iluziju. Ona je postojala u istoj ravni kao i Tesla, i ovde je patila. Kao to je Tesla i podozrevala, Kisun je znao da je zanemarila njegovo upo zorenje i ponovo je poeo da je vue. Ovog puta bila je na to potpuno spremna. Umest o da pobesni zbog toga, ostala je sasvim mirno da stoji, ne dopustiv i da je obuzm e bes. Njegovi prsti uma borili su se za lovinu, zatim su poeli da klize kroz nje nu unutra njost. Ponovo ju je epao; ponovo skliznuo i epao. Ni na koji nain nije reagov ala, jednostavno je stajala tamo gde se zatekla, ni na trenutak ne skidajui pogle d sa ene. Uspravila se, vi e se nije dr ala za stomak, ve je pustila da joj ruke vise p ored tela. Tesla krenu veoma polako prema njoj, trudei se to je bolje mogla da sauv a mir koji je Kisunu onemoguavao da vlada njome. ena nije poku ala ni da krene ka nj oj niti da se povue. Sa svakim novim korakom, Tesla je o njoj saznavala ne to novo. Imala je mo da pedeset godina i naj ivlji deo na njoj bile su oi, iako upale; ostalo se svodilo na umor. Oko vrata nosila je lanac na kome je visio jednostavni krst . To je bilo sve to joj je ostalo od ivota koji je mo da nekada vodila pre nego to se izgubila u ovoj divljini. Iznenada, otvorila je usta i licem joj je preleteo izraz patnje. Poela je da govori, meutim, ili joj glasne ice nisu bile dovoljno jake, ili plua dovoljno v elika, jer rei nisu uspevale da preu razdaljinu izmeu njih. "Stani", ree joj Tesla, pla ei se da ena ne utro i i ono malo preostale energij e. "Saekaj da priem bli e." Ako ju je i razumela, nije se obazirala na njen savet, ve je poela ponovo da govori, sve vreme ponavljajui isto. "Ne mogu da te ujem", doviknu joj Tesla, svesna da njena uzrujanost izazv ana eninom uzrujano u omoguava Kisunu da ponovo zagospodari njome. "Saekaj, molim te?"

ree ona, po uriv i. A onda je shvatila da enino lice uop te ne izra ava patnju, ve strah. Da njene oi vi e ne gledaju u Teslu, ve u ne to drugo. I da ponavlja "Liks! Liks!" U asnula se, okrenula i uverila se da je pod pustinje iza nje o iveo od Liks a: na prvi pogled pomislila je da ih je desetak, na drugi da ih je dvostruko vi e. Svi su bili poptuno isti, poput zmija sa kojih je skinut svaki znak raspoznavan ja, to ih je svodilo na deset stopa mi ia koji se uvijaju i kreu prema njoj punom brz inom. Pomislila je da je onaj jedan koga je prethodni put na tren videla, a koji joj je otvorio vrata, bio bez usta. Pogre ila je. Imali su usta; crne, irom razjap ljene rupe oiviene crnim zubima. Pripremala se za njihov napad kada je shvatila ( prekasno) da su pozvani samo da joj odvuku pa nju. Kisun je stegao njenu utrobu i povukao. Pustinja je iskliznula pod njenim nogama, Liksovi su se razdvojili dok ju je vukao kroz njihove redove. Ispred nje, koliba. Ve posle nekoliko sekundi na la se na njenom pragu, vra ta su se ve otvarala. "Ui", ree Kisun. "Dugo ti je trebalo." Raulu, ostavljenom u Teslinom stanu, ni ta drugo nije preostalo nego da eka . Bio je naisto s tim gde je ona oti la i ko ju je pozvao, ali po to nije imao sredst va da tamo i sam poe, bio je bespomoan. Mada se nije moglo rei da je nije oseao. Nun cio je dva puta dotakao njegov sistem i on je znao da nije daleko od njega. Kada je u kolima Tesla poku ala da mu opi e kako je do ivela putovanje u Petlj u, stra no je eleo da reima izrazi ne to to je shvatio tokom godina provedenih u Misiji . Meutim, njegov renik nije bio dorastao tom zadatku. I dalje nije bio. Ali njegov a oseanja su sna no reagovala na nain na koji je sada oseao Teslu. Ona se nalazila na nekom drugom mestu, ali mesto predstavlja samo drugu vrsta bia, i sva stanja bi mogla, ako bi bila pronaena sredstva, da razgovaraju sa svim ostalim stanjima. Majmun sa ovekom, ovek sa mesecom. To nije imalo nikakve v eze ni sa jednom tehnologijom. Ovde se radilo o nepodeljivosti sveta. Rukovodei s e tim principom, Fleer je stvorio Nuncio od orbe disciplina, ne vodei rauna o tome g de je nauka prelazila u magiju, ili logika u besmisao; isto onako kao to se Tesla kretala izmeu realnosti poput snene magle, uprkos utvrenom zakonu; isto onako kao to je on od pravog majmuna postao pravo ljudsko bie, ali nesvestan trenutka u kom e se to dogodilo, ili da li se uop te dogodilo, tako je znao da bi sada mogao stii, samo kada bi imao petlju ili znao rei, to nije bio sluaj, tamo gde se nalazila Tes la. To je mesto bilo vrlo blizu kao i sva ostala mesta u svim vremenima; sve su to bili delovi istog predela uma. Ali on nije bio u stanju ni ta od ovoga da pretoi u akciju. Za sada je to bilo izvan njegovih moi. Preostalo mu je samo da zna, i eka, to je na izvestan nain bilo bolnije neg o kada veruje da si zaboravljen. "Ti si jedan drkad ija i la ov", ree ona kada je zatvorila vrata. Vatra se bila rasplamsala. Bilo je vrlo malo dima. Kisun je sedeo na svo m mestu sa druge strane vatre, zurio u nju, svetlijim oima nego to ih se seala. U n jima se ogledalo uzbuenje. " elela si da se vrati ", ree joj on. "Ne porii. Osetio sam to u tebi. Mogla s i da se odupre dok si bila tamo napolju u Kozmu, ali ti to, u stvari, nisi htela. Reci mi da li la em i kada to tvrdim. ikam te da ka e ." "Ne", ree ona. "Priznajem. Radoznala sam." "Dobro." "Ali to ti ne daje pravo da me jednostavno dovue ovamo." "Kako sam drugaije mogao da ti poka em put?" upita je on blago. "Da mi poka e put?" ponovi ona, znajui da je namerno ljuti, ali ipak nije bi la u stanju da iz glave izbije oseaj bespomonosti. Ni ta nije vi e mrzela od situacije kojom nije bila u stanju da vlada, tako da je injenica da je dr i u njoj izazvala stra an bes. "Nisam ja glupa", ree ona. "A nisam ni igraka koju mo e potezati kada ti to o dgovara." "Ne nameravam da se odnosim prema tebi ni na jedan od ta dva naina", ree K

isun. "Molim te, hajde da sklopimo primirje? Konano, oboje smo na istoj strani?" "Zaista?" "U to ne mo e da sumnja ." "Zaista?" "Posle svega to sam ti kazao", primeti Kisun. "Tajni koje sam podelio s t obom." "Sve mi se ini da ih ima nekoliko koje nisi ba voljan da podeli ." "O?" izusti Kisun, arajui pogledom od nje ka plamenovima. "Grad, na primer." " ta je s njim?" " elela sam da vidim ta se to nalazi u kui, ali ne, ti si me jednostavno odv ukao odatle." Kisun uzdahnu. "Ne poriem", ree on. "Da nisam, sada ne bi bila ovde." "Ne pratim te." "Zar ne osea atmosferu koja tamo vlada? Ne mogu da poverujem da je ne osea . Pravi u as." Sada je na nju do ao red da polako ispusti vazduh, kroz zube. "Da", ree ona. "Osetila sam ne to." "Iad Urobori imaju posvuda svoje agente", ree Kisun. "Verujem da se jedan od njih krije u tom gradu. Ne znam koji oblik poprima i ne elim to da znam. Ali pretpostavljam da bi bilo pogubno videti ga. U svakom sluaju, ne nameravam da riz ikujem, a ni ti ne bi trebalo, koliko god da si znati eljna." Bilo je te ko suprotstaviti se ovakvom vienju stvari kada je ono gotovo izr a avalo njena vlastita oseanja. Pre samo nekoliko minuta, u njenom stanu, rekla je Raulu da osea kako e se ne to dogoditi u toj praznoj Glavnoj ulici. Sada je Kisun po tvrdio njene sumnje. "Pretpostavljam onda da treba da ti zahvalim", ree ona nerado. "Nema veze", odvrati Kisun. "Nisam te spasao tebe radi, spasao sam te zb og mnogo va nijih du nosti." Napravio je kratku pauzu kako bi prod arao pocrnelim tapom po vatri. Zaplamsala je i osvetlila kolibu jae no ikada do tada. "Izvini", nasta vi on, "ako sam te upla io kada si poslednji put bila ovde. Ka em ako. Znam da jesam i ne znam na koji nain bih mogao da se iskupim." Dok je ovo govorio nije gledao u nju, pa je stekla utisak da je govor bio unapred pripremljen. Ali po to je u pit anju bio ovek za koga je podozrevala da ima neverovatno jak ego, bio je dvostruko dobrodo ao. "Bio sam... podstaknut, da ka emo... tvojim fizikim prisustvom na nain na koji nisam raunao da u ba biti i bila si u pravu to si posumnjala u moje motive." S pustio je aku meu noge i uhvatio penis ka iprstom i palcem. "Kao to vidi ", ree on, "sad a se obuzdavam." Pogledala je. Bio je sasvim mlitav. "Izvinjenje prihvaeno", ree ona. "Nadam se da se sada mo emo vratiti na posao." "Ne nameravam da ti dam svoje telo, Kisune", glatko ga odbi ona. "Ako se taj tvoj posao na to odnosi, zaboravi." Kisun klimnu. "Ne mogu da te krivim zbog toga. Izvinjenje ponekad nije d ovoljno. Ali mora shvatiti te inu situacije. U ovom trenutku, tamo u Palomo Gaju, D a f se priprema da iskoristi Umetnost. Mogu ga zaustaviti. Ali ne odavde." "Naui onda mene." "Nema vremena." "Brzo uim." Kisun je o tro pogleda. "Kakva udovi na arogancija", ree on. "Zakorai usred tragedije koja se vekovima bli i svom kraju i misli da mo e jednostavno izmeniti njen smer sa nekoliko rei. Ovo n ije Holivud. Ovo je pravi svet." Njegov hladni bes ju je malo obuzdao, ali ne mnogo. "U redu, s vremena na vreme postajem agresivna. Ubij me zbog toga. Rekla sam ti da elim da pomognem, ali to sranje sa zamenom tela ne dolazi u obzir." "Mo da, onda..." " ta?" "...mo e pronai nekoga ko jeste voljan da mi se preda." "To nije lak zadatak. ta bi trebalo da im ka em?"

"Ume da bude ubedljiva", odvrati on. Vratila se u mislima u svet iz koga je do la. U njenoj zgradi bio je dvade set jedan stanar. Da li bi mogla da ubedi Rona, Edgara ili nekog od prijatelja, Mikija de Falka mo da, da zakorae s njom u Petlju? Sumnjala je. Tek kada su joj se misli usredsredile na Raula, nazrela je izvesnu malu nadu. "Da li bi se on usudi o da uini ono to ona nije smela?" "Mo da mogu da pomognem", izjavi ona. "Brzo?" "Da. Brzo. Ako mo e da me vrati u moj stan." "To je bar lako." "Ne zaboravi, ni ta ne obeavam." "Razumem." "Za uzvrat elim ne to od tebe." " ta to?" " enu s kojom sam poku ala da razgovaram; onu za koju si rekao da ti slu i za seksualnu ispomo?" "Pitao sam se kada e nju pomenuti." "Povreena je." "Ne veruj u to." "Lino sam videla." "To je iadski trik!" ree Kisun. "Ona ve dosta dugo luta tamo napolju, poku a vajui da me navede da joj otvorim vrata. Ponekad se pretvara da je povreena, ponek ad prede poput make, poput seksi maeta. Tare se o vrata." On zadrhta. "ujem je, kak o se tare, molei me da je pustim unutra. To je samo jedan od njenih trikova." Posle svake Kisunove izjave Tesla je bila sve neodlunija: da li da mu ver uje ili ne. Tokom poslednje posete kazao joj je da je ta ena najverovatnije ljuba vnica iz snova. Sada ka e da je iadski agent. Mo da jeste jedno od toga dvoga, ali n e mo e biti oboje. " elim lino da razgovaram s njom", ree ona. "Odluila sam. Ne izgleda mi tako opasna." "Ti ne zna ", upozorio ju je Kisun. "Izgled vara. Dr im je na odstojanju pom ou Liksa iz straha zbog onoga ta bi mogla da uini." Razmi ljala je da li da ga pita ta bi mogla da mu uini ena koja oigledno trpi veliki bol, a onda je zakljuila da je to pitanje za neka manje oajna vremena. "Vraam se onda", ree ona. "Shvata da je ovo hitno." "Ne mora to stalno da mi ponavlja ", ree Tesla. "Da, shvatam. Ali kao to ve re koh, tra i suvi e. Ljudi se ve u za svoja tela. alim se." "Ako sve proe dobro, i uspem da spreim iskori tavanje Umetnosti, onda snabde va dobija svoje telo nazad, netaknuto. Ako ne uspem, onda e ionako biti kraj sveta , pa nee biti va no?" "Divno", primeti Tesla. "Trudim se." Okrenula se prema vratima. "Idi brzo", ree on. "I ne dozvoli da ti bilo ta odvue pa nju..." Vrata se otvori e a da ih ona nije ni dodirnula. "I dalje si nadmeni drkad ija, Kisune..." glasila je Teslina opro tajna prim edba. Zatim je izi la na istu ranu jutarnju svetlost. Levo od kolibe kao da se preko tla pustinje kretala neka oblak-senka. Tr enutak ju je prouavala i primetila da je tle koje su obasjavali zraci sunca bilo prekriveno Liksima, bilo ih je itavo jedno malo more. Osetiv i njen pogled zastali su i podigli glave u njenom pravcu. Nije li Kisun kazao da je on stvorio ta stvo renja? "Idi, molim te", ula ga je da ka e. "Nema mnogo vremena." Da se dr ala njegovih uputstava ne bi primetila enu koja se pojavila iza Li ksa. Nije to uinila, pa ju je ugledala. Uprkos Kisunovim upozorenjima, kada je ug ledala enu, zastala je. Ako je ovo zaista bio agent Iad Urobora, kao to je to Kisu n tvrdio, onda je dosetka, da se predstavi u tako ranjivom obliku, bila velianstv ena. Koliko god da se trudila, nikako nije mogla da poveruje u tako neizmernu il i ambicioznu podlost kao to bi bila ta da se Iad predstavi u tako jadnom stanju.

Nije li zlo bilo suvi e puno sebe, ak i u svojim mahinacijama, da bi do lo tako ogolj eno? Nije mogla da zanemari svoj instinkt, koji joj je neopozivo govorio da Kisu n, bar to se ovog tie, nije bio u pravu. Ta ena nije bila agent. Ona je bila ljudsk o bie koje pati. Tesla je mogla da okrene lea mnogim molbama, ali nikada ovako neem . Ne obazirui se na daljnja preklinjanja oveka u kolibi iza nje, zakoraila je prema eni. Liksi o ive e kada je stala da im se pribli ava. Poeli su da kljuaju im je za oraila prema njima, podi ui glave poput kobri. Taj prizor je, meutim, umesto da ga us pori, samo ubrzao njeno pribli avanje. Ako im je Kisun izdao takva nareenja, a sigu rno jeste, onda je njihovo ometanje da se pribli i eni samo jo vi e pojaalo njenu sumnj u da je poku ao da je navede na pogre an trag. Poku ao je da sprei njihov susret; za to? Zato to je ta grozna ena koja je patila bila opasna? Ne! Svaki deli Teslinog bia odb ijao je to obja njenje. eleo je da ih dr i podalje jednu od druge zbog neega to bi mogl e razmeniti; neeg to bi moglo biti reeno ili uraeno i to bi moglo baciti sumnju na nj ega. Izgleda da su Liksi dobili nova uputstva. Povrediti Teslu znailo bi spreit i glasnika da obavi svoj posao; stoga su sada okrenuli glave prema eni. Shvatila je njihovu nameru i licem joj se razlio strah. Tesli pade na pamet da joj je bil a poznata njihova pakost; da ih je mo da i ranije izazivala poku avajui da stigne do Kisuna, ili nekog od njegovih posetilaca. Nema sumnje, znala je kako e najbolje d a ih zbuni; trala je napred nazad i to veoma brzo tako da su se vezivali u vor pok u avajui da odlue na koju stranu da se bace. Tesla je doprinela odbrani tako to je vikala na njih dok je ubrzavala, od jednom postav i uverena da nee smeti da je povrede sve dok Kisun oajniki bude eleo da izie iz svog zatvora i dok mu je ona jedina nada. "Be ite od nje!" drala se na njih. "Ostavite je na miru, drkad ije!" Ali oni su se ve usredsredili na svoj cilj i nisu nameravali da joj dozvo le da ih otera povicima. Kada im se Tesla pribli ila na nekoliko jardi, krenuli su za svojim plenom. "Be i!" povika Tesla. ena je poslu ala savet, ali bilo je prekasno. Najbr i iz gnezda bili su joj z a petama; zatim su poeli da joj se penju uz telo kako bi ga obmotali. Bilo je izv esne ogavne elegancije u njihovom kretanju, dok su se obavijali oko eninog torza i vukli je ka tlu. Liksi koji su ih sledili istog asa su je prekrili. Kada je Tes la stigla na nekoliko jardi od ene, vi e nije mogla da je razlikuje od napadaa. Prak tino su je mumificirali. Pa ipak, i dalje se opirala, upajui njihova tela dok su se oni sve vi e zbijali oko nje. Tesla nije gubila vreme u prii. Jednostavno je poela da vue Likse golim ruk ama, prvo poku av i da oslobodi enino lice u stahu da je ne ugu e, a kada je to postigl a, potrudila se da joj oslobodi ruke. Iako ih je bilo mnogo, nisu bili naroito sn a ni. Nekolicina se jednostavno raspala kada je nasrnula na njih, tako da joj se n jihova uto-bela krv prosula po akama i poprskala joj lice. Odvratnost koju je oset ila samo ju je jo vi e razjarila, pa je jo e e nasrnula na njih borei se protiv njihovog uvijanja, vukui i vukui dok nije bila sva ulepljena od sokova. ena koju umalo nisu ubili napajala se vatrom svoga spasioca, tako da je i sama poela da se oslobaa sti ska svojih ubica. Osetiv i da je mogue izvojevati pobedu, mada na jedvite jade, Tesla se spre mila za bekstvo. Nije mogla poi sama, znala je to. ena je morala poi s njom, nazad u njen stan u Severnom Hantlejevom Prilazu, ili e postati plen daljnjih napada, a posle jednog ovakvog nee joj ostati mnogo snage da im se suprotstavi. Kisun ju j e nauio da zamisli svoj put u Petlju. Da li bi sada mogla to isto da uradi u supr otnom pravcu, ne samo sebe radi ve i zbog ene? Ako ne uspe, obe e postati rtve Liksa , koji sada kao da su poeli da se pojavljuju sa svih strana, kao da im je njihov tvorac poslao znak za uzbunu. Istisnuv i iz uma njihovo pribli avanje koliko god je mogla, Tesla je zamislila sebe i enu ispred sebe kako odlaze odavde na neko drugo mesto. Ne na bilo koje. U Zapadni Holivud. Severni Hantlejev Prilaz. Njen stan. Izvedi to, nalo ila je sama sebi. Ako Kisun mo e, mo e i ti. ula je enin krik... prvi zvuk koji je uop te ispustila. Do lo je do mete a u pri zoru oko njih, ali nije usledilo i njihovo trenutno prebacivanje iz Kisunove Pet lje u Zapadni Holivud kome se nadala; a oko njih dve se skupljalo sve vi e i vi e Li

ksa. "Ponovo", nalo i Tesla samoj sebi. "Ponovi to." Usredsredila je pa nju na enu ispred sebe koja je i dalje kidala delove Lik sa obmotane oko tela i izvlaila ih iz kose. To je bila slika na koju je morala da se usredsredi. Onog drugog putnika, sebe, lako je bilo zamisliti. "Kreni!" ree ona. "Molim ti se Bo e, kreni!" Ovog puta su se slike u njenoj glavi zgusnule; ne samo da je videla sebe i enu jasno, videla ih je kako lete, dok se svet oko njih rastakao i ponovo popr imao oblik, poput rasturene slagalice koja se ponovo sla e tvorei drugaiju sliku. Prizor joj je bio poznat. Bilo je to isto ono mesto sa koga je krenula. Kafa prosuta po podu; sunce prodire kroz prozor; Raul stoji nasred sobe, ekajui je da se vrati. Po izrazu na njegovom licu zakljuila je da je uspela da dovede i enu sa sobom. Ali nije shvatila da je donela celu sliku, ukljuujui i Likse koji su je pohlepno grizli. Iako su se odvojili od Kisuna, njihov neprirodni ivot nije ovde nimalo izgubio na estini. ena ih je odbacila na pod stana gde su oni nastavili da se uvijaju, gubei krv koja je smrdela na drek. Ali bili su u delovima: glave, re povi, sredine. estina njihovih pokreta poela je ve da jenjava. Ne elei da gubi vreme na njihovo ga enje, Tesla pozva Raula i oni zajedno odneso e enu u spavau sobu i polo i e je na krevet. Stra no se borila i zato je stra no pro la. Rane na telu su joj se ponovo otvo rile. Ali inilo se da je mnogo vi e iscrpljena nego to trpi bolove. "Pazi na nju", ree Tesla Raulu, "idem da donesem vode da je malo sredim." " ta se dogodilo?" zanimalo ga je. "Umalo nisam prodala tvoju du u drkad iji i la ovu", odvrati Tesla. "Ali ne br ini. Upravo sam je otkupila." V Jo samo pre nedelju dana bi dolazak najveih zvezda Holivuda u tolikom broj u u Palomo Gaj izmamio mnoge stanovnike grada na ulice, meutim, danas jedva da se na trotoaru na ao koji svedok da prisustvuje njihovom pojavljivanju. Limuzine su se neprimeene pele uz Brdo, putnici u njima su se ili fiksali ili popravljali mink u iza zatamnjenih stakala; oni stariji su se pitali koliko e jo vremena proi pre ne go to e se ljudi licemerno okupiti da odaju poast njima kao to to oni sad ine u ast Ba dija Vensa, mlai su pretpostavljali da e lek protiv smrti biti pronaen dok njima sm rt ne zakuca na vrata. Meu onima koji su pristizali bilo je i onih koji su iskren o voleli Badija. Mnogi su mu zavideli; neki su eznuli za njim; gotovo svi su u ival i u njegovom padanju u nemilost. Meutim, ljubav je retko dolazila do izra aja u ova kvom dru tvu. Predstavljala je pukotinu u oklopu koji nisu smeli sebi da dopuste. Putnici u limuzinama bili su svesni odsustva obo avalaca. Iako mnogi od nj ih nisu eleli da budu prepoznati, njihov ne an ego pogodila je injenica da su doekani sa takvom ravnodu no u. Odmah su tu uvredu preokrenuli u dobar razlog. U svim kolima razmatrana je ista tema: za to je umrli izabrao da se sakrije u jednoj ovako usra noj rupi na kraju sveta kao to je Palomo Gaj. Ne to je krio; eto za to. Ali ta? Da ima problema sa piem? Svi su znali za to. Droge? Koga je bilo briga? ene? On se sam p rvi hvalisao svojim kurcem i njegovim poduzetni tvima. Ne, mora da je posredi neka druga prljav tina koja ga je dovukla u ovaj pakao. Teorije su pr tale na sve strane dok su o alo eni prevrtali mogunosti; umukli bi tek kada bi izlazili iz kola i izjavl jivali saue e udovici na pragu Kunievog Oka, ali bi nastavljali im bi u li unutra. Badijeva kolekcija karnevalskih rekvizita izazvala je i te kakve komenta re, podeliv i publiku na pola. Mnogi su ih smatrali savr enim rezimeom za umrlog: bi li su vulgarni, oportunistiki i sada, izvan konteksta, beskorisni. Ostali su tvrd ili da su pravo otkrovenje, da svedoe o jednoj strani preminulog za koju nisu zna li. Jedno ili dvoje pri lo je Roel da se raspita da li je bilo ta na prodaju. Kazala im je da niko jo ne zna kome ih je zave tao, ali ako ih ona dobije bie srena da ih p okloni. aljivd ija Lamar kru io je oko slavnih sa osmehom zalepljenim od uveta do uve ta. Svih ovih godina od kada se rastao sa Badijem nije se nijednom usudio da pov eruje da e se nalaziti tu gde se sada nalazio i da e izigravati gospodara na Badij

evom dvoru. Nije se potrudio da sakrije svoje zadovoljstvo. emu? ivot je suvi e krat ak. Bolje u ivaj kad god to mo e , pre nego to ti bude oduzet. Kada bi se setio D afa koj i se nalazio samo dva sprata iznad, osmeh mu je postajao jo ble taviji. Nije znao k akve su ovekove prave namere, ali zabavno je bilo misliti o ovim ljudima kao o st onoj hrani. Sve ih je prezirao, jer je video njih ili njima sline kako izvode mora lnu akrobatiku koja bi postidela i samog Papu, a samo zato da bi ne to uarili, dobi li polo aj ili neki posao. A ponekad sve troje. Poeo je sa gaenjem da gleda na samoo psednutost svoga plemena, ambiciju koja je nagnala toliko njih da obore bolje od sebe i prigu e ono malo dobra u sebi. Meutim, on ni u jednom trenutku nije dozvoli o da taj prezir izbije na videlo. Morao je da radi meu njima. Bilo je bolje skriv ati oseanja. Badi (siroti Badi) nikada nije bio u stanju da to postigne. im bi mal o vi e popio glasno bi stao da pljuje po budalama koje nije podnosio. Ova indiskre cija je, vi e od svega, doprinela njegovom padu. U gradu u kome su rei jeftine, ono to se ka e mo e biti skupo. Pra tali su pronevere, drogiranja, iskori tavanja maloletnih , silovanja i povremeno ak i ubistva. Meutim, Badi ih je nazvao budalama. To mu ni kada nisu zaboravili. Lamar je kru io po prostoriji, ljubio lepotice, javljao se pastuvima, ruko vao sa njihovim zapo ljivaima i otpu taima. Zamislio je sa koliko bi odvratnosti Badi gledao na ovaj obred. Tokom godina koje su proveli zajedno nebrojeno puta je mor ao da ulagivanjem izmami Badija sa ovakvih urki jer nije mogao svoje uvrede da za dr i za sebe. Koliko puta to nije uspeo. "Dobro izgleda , Leme." Preuhranjeno lice pred njim pripadalo je Semu Saganskom, jednom od Holiv udskih najuspe nijih monika. Pored njega stajala je prsata beskunica, jedna u nizu p rsatih beskunica koje je Sem uzdigao do slave da bi se zatim rastao od njih napra viv i uvek od toga javnu dramu posle koje su karijere ena bile uni tene, a njegova re putacija ru itelja dama uveana. "Kako se osea ?" zanimalo je Saganskog, " to si na njegovoj sahrani?" "Ovo ba i nije to, Sem." "Ipak, on je mrtav, a ti nisi. Nemoj mi rei da se zbog toga ne osea dobro." "Pretpostavljam da je tako." "Mi smo oni koji sve pre ive, Lem. Imamo prava da poe emo muda i da se smejem o. ivot je lep." "Aha", odvrati Lamar. "Pretpostavljam da jeste." "Ovde smo svi pobednici, du o?" okrenuo se svojoj eni, koja pokaza svoje no ve zube. "Ne znam nijedno oseanje koje je bolje od toga." "Vidimo se kasnije, Sem." "Hoe li biti vatrometa?" zanimalo je beskunicu. Lamar pomisli na D afa koji je gore ekao i osmehnu se. Jo je jednom obi ao prostoriju, a onda se uputio da vidi gospodara. "Gomila i po", ree D af. "Odobravate?" "U potpunosti." "Hteo sam da izmenim re-dve sa vama pre nego to stvari postanu suvi e... "

ive.

"O emu?" "Roel." "A." "Znam da planirate ne to veliko i verujte mi da niko nije sreniji zbog toga od mene. Ako ih sve zbri ete sa lica ove jebene zemlje uiniete svetu uslugu." " ao mi je to moram da te razoaram", ree D af. "Nee svi uzeti ue a u velikom Do oi na nebu. Mogu sebi uzeti izvesne slobode s njima, ali me smrt ne zanima. Bie da je to pre polje rada moga sina." "Hou samo da se obezbedim da Roel mo e biti izuzeta iz toga." "Neu je ni dotai", odvrati D af. "Eto? Da li si zadovoljan?" "Jesam, da. Hvala." "Pa da ponemo?" " ta planirate?" "Treba samo da jednog po jednog gosta dovede kod mene. Neka prvo ne to popi

ju, a onda... povedi ih u obilazak kue." "Mu karce ili ene?" "Prvo mu karce", odvrati D af, ponovo pri av i prozoru. "Oni su povodljiviji. Da li se to meni ini ili se smrkava?" "Samo se naoblailo." "Ki a?" "Sumnjam." " teta. Ah, evo jo gostiju kod kapije. Bie bolje da sie i po eli im dobrodo licu VI

Bilo je besmisleno, i Haui je to znao, ponovo se vratiti u umu na ivici S rnoudoline. Susret koji je tamo do iveo nije mogao da se ponovi. Fleera vi e nije bil o, a njegov nestanak ga je li io mogunosti da razjasni stvari. Ipak se vratio onamo , neodreeno se nadajui da bi mu povratak na mesto na kome je sreo oca mogao dozvat i u seanje ne to, bez obzira koliko to bilo zakr ljalo, to bi mu moglo pomoi da doe do i stine. Sunce je zaklanjao magliasti sloj oblaka, ali ispod kro nji drvea bilo je is to onako toplo kao i dva prethodna puta kada je bio ovde. Mo da ak i toplije; ali s igurno vla nije. Iako je nameravao da krene pravo ka onom mestu na kome je sreo Fl eera, put kojim je i ao ispao je isto onako krivudav kao i njegove misli. Nije poku a o da ga ispravi. Svojim dolaskom ovamo iskazao je po tovanje; figurativno je skinu o e ir u znak seanja na majku i oveka koji mu je nerado postao otac. Ali sluajno, ili zahvaljujui nekom ulu koga nije bio svestan, vratio se na put kojim je nameravao da poe i, ni ne shvativ i u prvom trenutku gde je, izi ao je i z zaklona drvea i obreo se na kru noj istini na kojoj je pre osamnaest godina njegov ivot bio zazvan. To je bila prava re. Ne zaet; zazvan. Fleer je bio neka vrsta maion iara. To je bila jedina re koju je Haui uspeo da pronae da ga opi e. A on, Haui, bio je trik. Osim to su umesto aplauza i buketa dobili samo... Haui, njegova majka i maioniar... bedu i bol. Protraio je dragocene godine, a mogao je ranije da doe ovamo i sazna ovu su tinsku injenicu o sebi: da on uop te nije oajnik. Ve samo zec izvuen iz ra, za u i, zec koji se koprcao. Odlutao je do peine na ijem ulazu se i dalje nalazila ograda na kojoj je s tajalo policijsko upozorenje koje je trebalo da odvrati pustolove. Stojei ispred barikade, zagledao se u razjapljenu rupu u tlu. Negde dole u mraku njegov otac j e ekao i ekao, dr ei svoga neprijatelja kao sama smrt. Sada se tamo dole nalazio samo komedija i, koliko je shvatio, le nikada nee biti izvaen. Podigao je pogled i ceo njegov sistem napravio je salto. Nije bio sam. S druge strane groba stajala je D o-Bet. Zurio je, ubeen da e ona nestati. Nemogue da je ona ovde; nemogue posle pro le noi. Ali njegove oi su je i dalje videle. Bili su suvi e udaljeni jedno od drugog da bi je upitao ta radi ovde ne pod i ui glas, a to nije eleo da uradi. eleo je da zadr i ovu aroliju. A pored toga, da li m u je uop te odgovor bio potreban? Ona je bila ovde jer je on bio ovde jer je ona b ila ovde; i tako dalje. Ona se prva pokrenula, aka joj je krenula prema gornjem dugmetu na tamnoj haljini koju je imala na sebi, otkopala ga je. Izraz na licu joj se izgleda nije izmenio, ali nije mogao biti siguran da mu ne izmiu nijanse. Skinuo je naoari kad a je za ao meu drvee, a kako nije eleo da ih potra i u d epu na ko ulji, preostalo mu je s mo da gleda, i eka, i nada se da e nastupiti trenutak kada e prii jedno drugom. U meu vremenu je otkopala gornji deo haljine i upravo je otvarala kopu kai a. I dalje se o pirao da krene prema njoj, mada se jedva suzdr avao. Pustila je da joj kai haljine sklizne na tle, a zatim je ukrstila ruke, dohvatila porub u nameri da je skine p reko glave. Nije se usuivao da di e, u strahu da ne propusti ijedan trenutak ovog o breda. Nosila je bele gaice, ali ne i prslue, jer su se ispod haljine pojavile nje ne nage grudi. Digao mu se. Malo se pomerio kako bi mu bilo udobnije, a ona je taj pokr et protumaila kao poziv, odbacila je haljinu na tle i krenula ka njemu. Jedan kor ak bio je dovoljan. I on je krenuo ka njoj, oboje su se dr ali svog dela barikade.

Skinuo je sako u hodu i ostavio ga za sobom. Kada su se na li na nekoliko stopa jedno od drugog, ona ree: "Znala sam da e biti ovde. Ne znam kako. Vozila sam se iz oping centra sa R ut..." "S kim?" "To sada nije va no. Samo sam htela da se izvinim." "Zbog ega?" "Pro le noi. Nisam ti verovala, a trebalo je." Prinela je aku njegovom licu. "Opra ta li mi?" "Nemam ta", ree on. " elim da vodim ljubav s tobom." "Da", odvrati on, kao da to i nije morala da ka e, to je bilo tano. Bilo je lako. Posle svega to se dogodilo, a iji cilj je bio da ih rastavi, bilo je lako. Bili su poput magneta. Kako god ili ko god da ih rastavi, morali su ponovo da se spoje, ovako; nisu mogli da se odupru tome. Nisu eleli. Poela je da mu izvlai ko ulju iz pantalona. Pomogao joj je, svukav i je preko glave. Nastupile su dve sekunde tame dok mu je prekrivala lice, tokom kojih je n jenu sliku, lice, grudi i donji ve video o tro u glavi poput scene osvetljene munjo m. Zatim se ponovo pojavila, otkopavala mu je kai . Skinuo je cipele, a zatim izveo ples na jednoj nozi kako bi skinuo sokne. Na kraju je pustio da mu spadnu panta lone i izi ao iz njih. "Pla ila sam se", ree ona. "Sada ne. Sada se ne pla i ." "Ne." "Ja nisam avo. Nisam Fleerov. Tvoj sam." "Volim te." Polo ila je dlanove na njegove grudi i poela da ih povlai u stranu, kao da p oravnava jastuke. Zagrlio ju je i privukao k sebi. Kurac mu je napinjao mini gae. Umirio ga je tako to je poeo da je ljubi, kl izei akama niz njena lea do ruba kilota i na kraju ih uvukav i unutra. Njeni poljupci kretali su se od njegovog nosa do brade, liznuo joj je usne kada su njena usta pre la preko njegovih. Stisla je svoje telo uz njegovo. "Ovde", ree ona jedva ujno. "Da?" "Da. Za to da ne? Niko nas ne mo e videti. elim to, Haui." Osmehnuo se. Odvojila se od njega, spustila na kolena ispred njega i sta la da mu svlai gae dok nije potpuno otkrila njegov kurac. Ne no ga je dohvatila, a z atim odjednom pritisla jae, iskoristiv i to da ga povue na tle. Kleknuo je pred nju. I dalje ga nije pu tala, ve je nastavila da ga trlja sve dok nije polo io svoju aku p reko njene i odvojio joj prste. "Ne valja?" upita ona,. "Suvi e je dobro", zadahta on. "Ne elim da opalim." "Opali ?" "Da svr im. Izbacim. Ispustim je." " elim da je ispusti ", ree ona, legav i pred njega. Kurac mu je sada vrsto bio prislonjen uz trbuh. " elim da je ispusti u meni." Nagnuo se nad nju i spustio joj ake na bokove, a zatim poeo da joj svlai ki lote. Dlake na njenom intimnom delu bile su tamnije od njene plave kose, ali ne mnogo. Spustio je lice i stao da je li e. Njeno telo se ukrutilo pod njegovim, a z atim opustilo. Krenuo je zatim jezikom ka njenom pupku, od pupka ka grudima, od grudi k a licu, dok se nije na ao na njoj. "Volim te", ree on i ue u nju. VII Tek kada je poela da pere krv sa eninog vrata, Tesla je pobli e osmotrila kr st oko njenog vrata. Istog asa ga je prepoznala, bio je isti kao medaljon koji jo

j je Kisun pokazao. Ista sredi nja prilika, ra irenih ruku i nogu; iste etiri linije varijacija ljudskog bia koje su se granale iz nje. " oal", ree ona. ena je otvorila oi. Nije se polako vraala k svesti. U jednom trenutku bila je uspavana za sve namere i ciljeve. U narednom oi su joj bile irom otvorene i bud ne. Bile su tamno sive. "Gde se nalazim?" upita ona. "Zovem se Tesla. U mom si stanu." "U Kozmu?" upita ena. Glas joj je bio slab; uni tili su ga toplota, vetar i umor. "Da", ree Tesla. "Izi le smo iz Petlje. Kisun nas ne mo e ovde dohvatiti." Znala je da to nije bilo ba potpuno tano. aman je ve dva puta uspeo da doe do Tesle koja se nalazila upravo u ovom stanu. Jednom dok je spavala; drugi put do k je kuvala kafu. Verovatno ga ni ta nije moglo spreiti da to ponovo uini. Ali nije oseala njegov dodir, nije oseala ama ba ni ta. Mo da je eleo da je pusti da obavi za nje ga posao i nije hteo da se me a. Mo da je imao druge planove. Ko bi to mogao znati? "Kako se zove ?" upita ona. "Meri Murales", odvrati ena. "Ti si jedna od oala", ree Tesla. Merine oi zatrepta e kada je primetila Raula koji je stajao kod vrata. "Ne brini", stade da je umiruje Tesla. "Ako si u stanju da poveruje meni, onda sigurno mo e verovati i njemu. Ako ne eli da poveruje nijednome od nas, onda smo svi izgubljeni. Reci mi..." "Da. Ja sam jedna od oala." "Kisun mi je kazao da je on poslednji." "On i ja." "Ostali su ubijeni, kao to je kazao?" Ona klimnu. Ponovo je skrenula pogled ka Raulu. "Rekla sam ti", poe Tesla. "Ima ne to udno kod njega", primeti Meri. "On nije ljudsko bie." "Ne brini, znam", odvrati Tesla. "Iad?" "Majmun", ree ona. Zatim se okrenu ka Raulu. "Nema zala?" Raul niti je i ta rekao niti uinio u znak odgovora. "Kako?" zanimalo je Meri. "To je pria i po. Mislila sam da bi ti mogla znati vi e o tome od mene. Flee r? Momak po imenu D af; ili sada nji D af? Ne?" "Ne." "E onda... obe imamo dosta toga da nauimo." U prostranstvima Petlje Kisun je sedeo u svojoj kolibi i dozivao pomo. Mu ralesova je pobegla. Rane su joj, nema sumnje, bile duboke, ali pre ivela je ona i gore. Morao je da doe do nje, to je znailo da mora protegnuti svoj uticaj u stvarn o vreme. Radio je on to i ranije, razume se. Na taj nain je doveo Teslu kod sebe. Pre nje je bila i nekolicina drugih koji su lutali du Jornade del muerto. Randol f D af je bio jedan od tih lutalica, koje je uspeo da dovede u Petlju. To nije bil o jako te ko. Ali uticaj koji je sada eleo da ispolji nije podrazumevao ljudski um, ve bia bez uma koja ak nisu bila ni iva u bilo kom pravnom smislu. Predstavio je sebi Likse, koji su nepomino le ali na podu od ploica. Zaborav ili su na njih. Dobro. Oni nisu bili naroito suptilne zveri. Da bi obavili svoje nedelo najbolje to su mogli, trebalo je skrenuti pa nju rtava na ne to drugo. A u ovom trenutku, pa nja im je, nema sumnje, bila skrenuta na ne to drugo. Ako bude brz, jo bi i mogao da uutka svedoka. Na njegov poziv je odgovoreno. Pomo je stizala pu ui u stotinama, ispod vrat a. Bube, mravi, korpije. Raskrstio je noge koje je prethodno dr ao prekr tene i privu kao stopala k telu, kako bi im omoguio slobodan prilaz njegovim genitalijama. Pre mnogo godina bio je u stanju da izazove erekciju i ejakulaciju slu ei se samo volj om, ali godine i Petlja su ga sredili. Sada mu je bila potrebna pomo, a po to su za

ni ta protiv to sam joj ka

koni ove postavke jasno zabranjivali opsenaru da se dodirne, bilo mu je potrebno malo ve take pomoi. Znali su ta im je initi, uspuzali su uz njega, a kretanje njihovi h udova, njihovi ujedi i ubodi su ga uzbuivali. Na taj nain je stvarao Likse, ejak ulirajui na vlastiti izmet. Semenske postavke su mu oduvek bile najdra e. Dok su se bavili njime, on dopusti da mu se misli vrate Liksima na ploica ma, dozvoliv i talasima senzacija da se penju uz preplavljeni perineum i muda kako bi izgurao svoju nameru prema mestu gde su oni le ali. Bilo im je potrebno samo malo ivota, da donesu malo smrti... Meri Murales je zatra ila da uje Teslinu priu pre nego to ona ispria svoju i, uprkos tihom glasu, govorila je poput ene ijim se zahtevima retko nije izlazilo u susret. Ni ovaj put nije bio izuzetak. Tesla je bila srena to mo e da joj ispria svoj u priu, ili pre tu priu (ona je uestvovala tek u jednom njenom malom delu), to je na jbolje umela, nadajui se da e Meri biti u stanju da malo rasvetli najzagonetnije p ojedinosti. Meutim, ona je utala dok Tesla nije zavr ila, a to je potrajalo... treba lo je ispriati i ono to je znala o Fleeru, D afu, njihovoj deci, Nunciu i Kisunu... g otovo pola sata. Potrajalo bi i du e da se nije bila izve tila u konciznom izno enju r ezimea zapleta za studije. Ve bala je na ekspiru (lako je bilo sa tragedijama, kome dije su bile zeznute) dok nije u la u tos. Ali ova pria nije bila maji ka alj. Kada je poela da je iznosi, razlila se u svim pravcima. Bila je to i ljubavna pria i pria o poreklu vrsta. Govorila je o ludosti, apatiji i izgubljenom majmunu. Kada je bi la tragina, kao u sluaju Vensove smrti, bila je takoe i apsurdna. Kada se odvijala na krajnje svetovnim mestima, kao u oping centru, su tina joj je esto bila vizionars ka. Nije znala kako bi sve to tano iznela. Pria se tome protivila. Svaki put kada bi pomislila da je krenula pravo ka nekom cilju, ne to bi iskrsnulo. Ako bi kazala: "Sve je povezano..." jednom je to izgovorila deset puta, mada nije uvek znala (u stvari retko je znala) kako ili za to. Mo da je Meri mogla da obezbedi veze. "Ja sam zavr ila", ree Tesla. "Na tebe je red." ena je trenutak prikupljala snagu. Zatim poe. "Nema sumnje da si dobro upoznata sa skora njim dogaajima, ali tebe zanima t a se to dogodilo to je oblikovalo te dogaaje. Razume se. Oni za tebe predstavljaju tajnu. Ali moram rei da ih je veina tajna i za mene. Ne mogu odgovoriti na sve pr obleme. Mnogo toga ne znam. Ako tvoje svoenje rauna i ta dokazuje, onda dokazuje to da mnogo toga niko od nas ne zna. Ali mogu ti odmah rei neke pojedinosti. Prvo, o ne najjednostavnije: Kisun je taj koji je pobio ostale oale." "Kisun? Zeza me?" "Nemoj zaboraviti da sam bila jedna od njih?" primeti Meri. "Godinama je kovao zavere protiv nas." "S kim?" "Pogodi! Iad Uroborima. Ili njihovim predstavnicima u Kozmu. Kada oali bu du mrtvi, mo da je mislio da upotrebi Umetnost, i propusti Iade." "Sranje! Znai ono to mi je kazao o Iadima, Su tini... sve je to tano?" "Oh, da. On la e samo kada mora. Rekao ti je istinu. To je deo njegove bri ljantnosti..." "Ne vidim ta je toliko briljantno u skrivanju u kolibi..." ree Tesla, pa z astade. Zatim nastavi: "Samo malo. To se ne uklapa. Ako je on odgovoran za smrt o ala, ega ima da se pla i? Za to se uop te krije?" "Ne krije se on. On je tamo zatvoren. Trojstvo je njegov zatvor. Jedini nain na koji mo e da izae..." "Jeste da pronae drugo telo u kome e izii." "Tano." "Moje." "Ili Randolfa D afa pre tebe." "Ali nijedno od nas nije naselo." "A on nema mnogo posetilaca. Potrebno je da se stekne neverovatno mnogo okolnosti pa da se neko uop te nae u vidokrugu Petlje. On ju je stvorio kako bi sak rio svoj zloin. Sada ona skriva njega. S vremena na vreme neko poput D afa... napol a lud... stigne do take u kojoj Kisun mo e da preuzme kontrolu i uvede ga unutra. I li tebe, jer ti je Nuncio prodro u sistem. Ali inae, on je sam."

"Za to je tamo zarobljen?" "Ja sam ga zarobila. Mislio je da sam mrtva. Doneo je moje telo u Petlju sa ostalima. Ali ja sam ustala. Suprotstavila sam mu se. Toliko sam ga razbesne la da me je napao, uprljav i svoje ake mojom krvlju." "I grudi", izgovori Tesla setiv i se da je na trenutak ugledala Kisunovo t elo poprskano krvlju, kada mu je prvi put utekla. "Uslovi koji vladaju u postavci su jasno odreeni. Unutar Petlje se ne sme prolivati krv, ili opsenar postaje njen zatvorenik." " ta ti je to postavka Petlje?" "Molba. Manevar. Trik." "Trik? Ti pravljenje petlje u vremenu naziva trikom?" "To je drevna postavka", odvrati Meri. "Vreme izvan vremena. Svuda e nai po datke o tome. Ali postoje zakoni koji se odnose na sva stanja materije, a ja sam ga naterala da jedan prekr i. Postao je vlastita rtva." "Ali i ti si bila tamo zarobljena?" "Ne bi se ba tako moglo rei. elela sam da umre, a nisam znala nikoga u Kozm u ko bi to mogao da obavi. Ostali oali su bili pobijeni. Morala sam da ostanem u nadi da u ga ubiti." "Onda bi i ti prosula krv." "Bolje i to, i biti zarobljena, nego da on nastavi da ivi. Ubio je petnae storo velikih mu karaca i ena. istih, dobrih du a. Jednostavno ih je pogubio. Neke je muio iz istog zadovoljstva. Ne lino, razume se. Imao je agente. Ali on je zamislio celu stvar. Sredio da se razdvojimo, kako bi mogao da nas se re i, jedno po jedno. Zatim je na a tela vratio kroz vreme do Trojstva, gde je znao da nikakav trag nee ostati." "Gde su oni?" "U gradu. Ono to je ostalo od njih." "Blagi Bo e", Tesla se setila Kue Smrada i stresla: "Umalo ih nisam lino vid ela." "Kisun te je, razume se, spreio." "Ne silom. Pre bih rekla da se radilo o ubeivanju. On ume da bude veoma u bedljiv." "Svakako. Sve nas je godinama vukao za nos. oal je... hou da ka em bio je... dru tvo u koje se najte e ulanjivalo na celom svetu. Postoje sredstva, neverovatno s lo ena, za testiranje i proi avanje moguih lanova pre nego to oni uop te shvate da dru t stoji. Kisun je nekako uspeo da izbegne tu proceduru. Ili su ga Iadi mo da ukaljal i kada je ve postao lan, i to je mogue." "Da li se zaista tako malo zna o Iadima kao to on ka e?" "Jedva da koje obave tenje procuri iz Metakozma. To je zapeaeno stanje bia. O no to znamo o Iadima mo e se izneti u nekoliko rei. Ima ih mnogo; oni ne defini u ivot onako kako to radite vi ljudska bia... zapravo, mo da se radi o antitezi; i ele Kozm ." "Kako to misli , vi ljudska bia?" upita Tesla. "Izmeu tebe i mene nema razli ke." "I jesi i nisi u pravu", odvrati Meri. "Nema sumnje da sam jednom bila k ao ti. Ali proces proi enja menja prirodu. Da sam bila ljudsko bie ne bih mogla da pr e ivim u Trojstvu dvadeset godina, hranei se korpijama i gasei e blatom. Bila bih mrtva to je i bila Kisunova namera." "Kako to da si pre ivela poku aj ubistva, a drugi nisu?" "Srea. Instinkt. Jednostavno sam odbila da dopustim tom kopiletu da pobed i. Nije ugro ena samo Su tina, mada je i ona sama po sebi dovoljno vredna. U pitanju je Kozm. Ako se Iadi probiju, ni ta u ovoj ravni postojanja nee proi netaknuto. Ver ujem..." Iznenada je prestala da govori i uspravila se u krevetu. " ta je bilo?" upita Tesla. "ula sam ne to. U susedstvu." "Velika opera", odvrati Tesla. I dalje su se probijali zvuci Luije od Lam ermura. "Ne", ree Meri. "Ne to drugo." Raul je ve krenuo u potragu za izvorom zvuka pre nego to ga je Tesla uop te zamolila da to uini. Ona ponovo usredsredi pa nju na Meri.

"Ima jo toga to nisam dobro shvatila", ree ona. "Dosta toga. Kao na primer, za to se Kisun muio da tela odnese u Petlju. Za to ih nije uni tio ovde napolju u norm alnom svetu? I za to si ti dozvolila da i tebe odnese?" "Bila sam ranjena; gotovo mrtva. Tako da su on i njegove ubice mislili d a jesam mrtva. Osvestila sam se tek kada su me bacali na gomilu tela." "Pa ta se dogodilo sa njegovim ubicama?" "Poznavajui Kisuna, verovatno ih je pustio da umru u Petlji, poku avajui da pronau put napolje. Takve stvari ga zabavljaju." "I tako celih dvadeset godina jedina iva bia u Petlji... ili gotovo ljudsk a... bili ste ti i on." "Ja napola luda. I on sasvim lud." "I ti prokleti Liksi, tagod da su oni." "Njegov izmet i seme, eto ta su oni", odvrati Meri. "Njegovo govno, udebl jano i podivljalo." "Isuse." "I oni su tamo zarobljeni isto kao i on", ree Meri, sa izvesnim zadovoljs tvom. "U Nuli, ako Nula mo e..." Raulov krik iz susedne prostorije prekinuo ju je u pola misli. Tesla je ve skoila i stigla do kuhinje u nekoliko sekundi, gde ga je na la kako se rve sa jed nim od Kisunovih isranih stvorenja. Njena pretpostavka da ona umiru kada se izve du iz Petlje nije mogla biti pogre nija. Ova zver u njegovim rukama delovala je jae od onih protiv kojih su se ona i Meri borile, uprkos tome to je predstavljala sa mo glavu. Usta su joj bila iroka i pribli avala su se Raulovom licu. Napala ga je v e najmanje dva puta. Krv mu je curila iz rane posred ela. Pri la mu je i uhvatila to stvorenje sa obe ake, osetiv i jo jae gaenje od dodira i mirisa sada kada je znala nj egovo poreklo. Nije se predavala ni sada kada su je etiri ake spreavale da nanosi d alje tetu. Imala je snagu tri svoje prethodne inkarnacije. Znala je da je samo pi tanje vremena kada e ih oboje izmoriti i ponovo nasrnuti na Raulovo lice. Ovog pu ta nee mu samo odgristi elo. "Ja u da pustim", ree Tesla, "idem po no . U redu?" "Po uri." "Mo e se kladiti da hou. Dok izbrojim do tri, va i? Spremi se da je preuzme cel u." "Spreman sam." "Jedan... dva... tri!" Pustila je na tri i potrala do sudopere. Pored nje je stajala gomila neop ranih sudova. Stala je da pretura po tom haosu tra ei odgovarajue oru je, dok su sudov i klizili u svim pravcima; nekoliko ih se razbilo pav i na pod. Ali lavina je otkr ila elik; jedan iz kompleta kuhinjskih no eva koji joj je majka poklonila pre dva B o ia. Dohvatila ga je. Dr ka je bila lepljiva od pro lonedeljnih lazanja i prljav tine ko ja ga je od tada poprskala, ali prijao joj je njegov dodir. Kada se okrenula da ponovo pritekne Raulu u pomo, setila se da su iz Petl je doneli vi e od jednog komada Liksa... najmanje pet ili est, pomisli ona... a sad a je videla samo jedan. Ostali su nestali s poda. Nije imala vremena za daljnju brigu. Raul je vrisnuo. Pohitala mu je upomo, napav i telo Liksa no em. Zver je istog asa odgovorila na napad, cimnuv i glavu i pokazav i crne zube nalik na igle. Nacilja la je u to lice i napravila ranu u eljusti iz koje je u naletima pokuljao prljavi uti gnoj koji je do pre nekoliko minuta smatrala za krv. Poela je pomahnitalo da se uvre, tako da ju je Raul jedva uspevao da kontroli e. "Na tri..." ree mu ona. " ta ovog puta?" "Baci je!" "Brza je." "Ja u je zaustaviti", ree ona. "Samo uradi kako ti ka em! Na tri! Jedan... d va... tri!" Poslu ao ju je. Liks je poleteo preko prostorije i tresnuo o pod. Dok se s tvorenje koprcalo da se pripremi za novi napad, Tesla je podigla no i, dr ei ga sa o be ake, zarila ga u njega. Majka se razumela u no eve. O trica je zasekla kroz to stv orenje i prikovala ga za pod, dok su ivotni sokovi nastavili da otiu iz njegovih r ana.

"Imam te, drkad ijo!" ree ona, a onda se okrenu ka Raulu. Po to se napad okona o, poeo je da drhti, a krv mu je i dalje obilno tekla s lica. "Bie bolje da operemo te rane", ree mu Tesla. "Ne zna kakav se otrov mo e kri ti u tim stvorenjima." On klimnu i krenu ka kupatilu, dok je ona uputila jo jedan pogled na samr tne muke Liksa. Upravo u trenutku kada se vratila na misao koja joj je zaokupila mozak kada se pojavila sa no em (gde su ostali?), ula je Raula kako ka e: "...Tesla." i znala je gde su oti li. Stajao je na vratima spavae sobe. im je ugledala izraz u asa na njegovom lic u, znala je ta vidi. Pa ipak je, videv i ta su Kisunove zveri uinile eni koju je ostav ila da le i na krevetu, ispustila jecaj gaenja. Jo su bile zaokupljene ubijanjem. Bi lo ih je est i, poput one koja je napala Raula, bile su jae od zmija koje su srele u Petlji. Meri nije mogla da im se odupre. Dok je Tesla poku avala da pronae no da za titi Raula... a taj napad je smi ljen samo da bi joj odvukao pa nju... oni su uspuz ali na nju i obmotali joj se oko vrata i glave. Divlje se borila, napola pri tom skliznuv i sa kreveta, gde je njeno telo, izmrcvarena vrea kostiju, i dalje le alo. Jedan od Liksa se pojavio s druge strane njenog lica. Tako ga je sredio da se ni je moglo prepoznati. Odjednom je postala svesna Raulovog prisustva; i dalje je drhtao pored n je. "Ni ta vi e ne mo emo", ree ona. "Treba da se opere ." On smrknuto klimnu i ode. Liksi su silazili, pokreti su im postajali sve mlitaviji. Verovatno je Kisun mogao na pametniji nain da iskoristi svoju energij u nego da je trai na agente i nastavak zlodela. Zatvorila je vrata pred tim prizo rom, bilo joj je muka i oti la je da proveri ne nalazi li se jo koji negde ispod na me taja. Stvorenje koje je prikovala za pod sada je bilo potpuno mrtvo; ili bar ne pokretno. Pro la je pored njega i oti la da potra i drugo neko oru je pre nego to pretra i ostatak stana. Raul je u kupatilu ispustio krvavu vodu iz lavaboa i zagledao se u ranu koju mu je naneo Liks. Bila je povr inska. Ali ne to od otrova Liksa ipak je dospelo u njegov sistem, na ta ga je Tesla upozorila. Celo telo kao da mu se treslo iznu tra, a u ruci koju je dotakao Nuncio osetio je dobovanje kao da ju je umoio u kip uu vodu. Spustio je pogled. Ruka ispred njega je izgubila svoju supstancijalnost, kroz vrsto meso i kosti video se lavabo. Uhvatila ga je panika, pa se ponovo zag ledao u svoj odraz u ogledalu... I on je postao magliast, zid kupatila se gubio, a neka druga slika... jaka i sjajna... tra ila je da se pojavi iza njega. Otvorio je usta da pozove Teslu u pomo, ali pre nego to je to uspeo da uini , njegov lik je potpuno nestao iz ogledala; a isto tako... posle jednog trenutka potpune dislokacije... nestalo je i samo ogledalo. Sjaj oko njega postao je zas lepljujui i ne to ga je uhvatilo za ruku koju je dotakao Nuncio. Setio se kako mu j e Tesla opisala da joj je Kisun stezao utrobu. Sada je taj isti um uhvatio njega za ruku i povukao. Dok su se poslednji tragovi Teslinog stana povlaili pred beskrajnim, u aren im obzorjem, on ispru i neukaljanu ruku ka mestu gde se nekada nalazio lavabo. Uini lo mu se da je dodirnuo ne to iz sveta koji je napustio, ali nije mogao biti sigur an u to. A onda je sva nada nestala, i on se obreo u Kisunovoj Petlji. Tesla je ula kako je ne to palo u kupatilu. "Raule?" izusti ona. Nije bilo odgovora. "Raule? Jesi li dobro?" Upla iv i se najgoreg, ona pohita sa no em u aci. Vrata su bila zatvorena, ali ne i zakljuana. "Jesi li unutra?" upita ona. Kada ni po trei put nije dobila nikakav odgo vor, otvorila je vrata. Krvavi pe kir bio je ispu ten na pod, ili je pao, povukav i sa sobom gomilu toaletnih sitnica: to je bila ona buka koju je ula. Ali Raula nije bilo.

"Sranje!" Zatvorila je slavinu iz koje je i dalje curilo i, okrenuv i se, ponovo ga pozvala po imenu, a zatim je krenula kroz stan, strahujui svaki put kada bi zavil a za neki ugao da e ga nai u istom stanju u kome je na la Meri. Ali nigde mu nije bi lo ni traga; niti je bilo novih Liksa. Konano, uspev i da se smiri kako bi se pripr emila za prizor na ar avima, otvorila je vrata spavae sobe. Nije ga bilo ni tamo. Dok je stajala na vratima, Tesla se setila izraza u asa na njegovom licu k ada je ugledao Merin le . Da to jednostavno nije bilo previ e za njega? Zatvorila je vrata kako vi e ne bi gledala to telo na krevetu i oti la do ulaznih vrata. Bila su pritvorena, onako kako ih je ostavila kada su u li. Ostaviv i ih tako, krenula je n iz stepenice, pa du zgrade, dozivajui ga u hodu, sve ubeenija da je zakljuio kako vi e ne mo e da podnosi ovo ludilo i uputio se ulicom ka Zapadnom Holivudu. Ako je to uinio, onda je jedno ludilo zamenio drugim, ali to je bio njegov izbor i ona nije mogla biti odgovorna za posledice. Kada je stigla do ulice, njega tamo nije bilo. Na tremu kue nasuprot nje sedela su dva mladia i u ivali u poslednjoj popodnevnoj svetlosti. Nije im znala im ena, ali im je pri la i upitala: "Jeste li videli jednog oveka?" obojica izvi e obrve i osmehnu e se. "Nedavno?" upita jedan od njih. "Malopre. Da je istrao iz one kue prekoputa?" "Upravo smo izi li", ree drugi. " ao mi je." " ta je uinio?" upita prvi. Primetiv i u no u Teslinoj aci. "Previ e ili premalo? " "Premalo", odvrati Tesla. "Jebi ga", glasio je odgovor. "Ima ih jo mnogo." "Ne kao to je on", odvrat i ona. "Verujte mi. Ne kao on. Svejedno hvala." "Kako izgleda?" zaula je pitanje dok je prelazila ulicu. Osvetoljubivi deo Tesle, onaj kojim se nije ba ponosila, ali koji je izbi jao na povr inu kada bi se neko ru no poneo prema njoj, kao sada, odvrati: "Poput je benog majmuna", glasom koji je sigurno odjeknuo do pola Santa Monike i Melrousa. "Izgleda poput jebenog majmuna." E pa, Tesla draga, ta sada? Sipala je sebi tekilu, sela i stala da razmatra situaciju. Raul nestao; Kisun u dosluhu sa Iadima; Meri Murales mrtva u spavaoj sobi. Ni ta to bi joj pru ilo utehu. Sipala je sebi i drugu tekilu, svesna da je pijanstvo, isto kao i san, mo e pribli iti Kisunu vi e no to bi to elela, ali bilo joj je potrebno da oseti plam u gr lu i stomaku. Nije imalo svrhe ostati u stanu. Prava akcija odvijala se u Palomo Gaju. Pozvala je Griloa. Nije bio u hotelu. Zamolila je hotelskog operatora da je pove e sa recepcijom i raspitala se da li iko zna gde se on nalazi. Niko nije znao. Izi ao je sredinom popodneva, tako su joj kazali. Sada je bilo etiri i dvades et pet. Tvrdili su da je oti ao bar pre jednog sata. Pretpostavljala je da je oti ao na prijem na Brdu. Po to je ni ta nije zadr avalo u Severnom Hantlejevom Putu osim ala za gubitkom saveznika, najbolje e biti, zakljuila je, da pronae Griloa, pre nego to joj i njega okolnosti oduzmu. VIII Grilo nije u Gaj poneo odeu koja bi odgovarala skupu u Kunievom Oku, ali k ako je to bila Kalifornija, gde su patike i farmerke predstavljale formalnu odeu, pomislio je da nee biti sumnjiv u svom svakodnevnom odelu. To je bila prva od mn ogih gre aka koje je poinio tog popodneva. ak su i stra ari na ulaznoj kapiji bili ode veni u smokinge i nosili crne kravate. Ali on je imao pozivnicu na kojoj je ispi sao la no ime (D on Svift) i niko nije pravio pitanje oko toga. Ovo mu nije bilo prvi put da se uvlai na neki skup pod la nim imenom. U dan ima kada je radio kao reporter-istra iva ( to je bilo sasvim ne to drugo u odnosu na nj egov sada nji posao petparakog traera) poseivao je o ivljene sastanke neo-Nacista u Det

roitu kao daleki Gebelsov roak, prisustvovao je na nekoliko seansi leenja verom ko je je dr ao neki raspop ije bljezgarije je izneo u seriji lanaka koji su mu doneli n ominaciju za Pulicerovu nagradu, a najnezaboravniji je bio skup sado-mazohista, o kome je njegov lanak spreen da bude objavljen, spreen intervencijom jednog senato ra koga je tamo video na lancu kako jede pseu hranu. U svim tim razliitim skupinam a oseao se kao ispravan ovek u opasnom dru tvu koji je krenuo u potragu za istinom: Filip Marlou sa perom. Ovde mu je jednostavno bilo muka. Oseao se poput prosjaka kome je pripala muka na gozbi. Na osnovu Elenine prie o proslavi zakljuio je da e s resti slavna lica; ali nije predvideo udan autoritet koji su ona imala nad njim, potpuno neprimeren njihovim ve tinama. Pod krovom Badija Vensa okupilo se na deset ine najpoznatijih lica na svetu; legendi, idola, tvoraca stilova. Oko njih su se kretala lica kojima nije mogao da pripi e imena, ali ih je znao sa stranica Varij etea i Holivuskog reportera. Monici te industrije... agenti, advokati i direktori studija. Tesla je u svojim estim podsmehivanjima Novom Holivudu, uvala najotrovni je primedbe upravo za takve, poslovno- kolske tipove koji su istisnuli efove studij a starog stila, Vernera, elznika, Goldvina i njihov klan, kako bi vladali fabriko m snova svojim demografijama i raunarima. To su bili mu karci i ene koji su birali b o anstva za narednu godinu, stavljali njihova imena u usta publici irom celog sveta . Razume se, to im nije uvek polazilo za rukom. Publika je bila prevrtljiva, pon ekad sasvim izvesno perverzna, pa bi odluila da uzdigne nekog nepoznatog nasuprot svim oekivanjima. Ali sistem je bio pripravan na takve anomalije. Potpuni autsaj der bio bi uvuen u panteon neverovatnom brzinom i svi bi odmah poeli da tvrde kako su sve vreme znali da je ovek prava zvezda.

Meu ovde okupljenima bilo je nekoliko takvih zvezda, mladih glumaca koji nisu mogli lino poznavati Badija Vensa, ali su se verovatno ovde nalazili jer je ovo bila urka nedelje; trebalo je videti ovo mesto i biti vien u ovom dru tvu. Na drugom kraju sobe ugledao je Roel, ali bila je zauzeta primanjem laska vih pohvala... itava skala obo avalaca okupila se oko nje, napajajui se njenom lepot om. Nije pogledala u Griloovom pravcu. ak i da jeste sumnjao je da bi ga prepozna la. Na licu joj je lebdeo odsutan, sanjalaki izraz osobe koja je pod dejstvom neeg mnogo jaeg nego to je divljenje. Pored toga, iz iskustva je znao da su ga lako me a li sa drugima. Bio je bezlian to je on pripisivao injenici da je pravi me anac. U nje govoj krvi mogli su se nai tragovi veana, Rusa, Litvanaca, Jevreja i Engleza. Oni s u vrlo uspe no potirali jedni druge. On je bio sve i ni ta. U okolnostima kao to je b ila ova to mu je davalo udno pouzdanje. Mogao je da proe kao bilo ko, a da to niko ne primeti, osim ako ne napravi kakav veliki faux pas, pa ak i u takvim prilikam a obino je uspevao da se izvadi. Prihvativ i a u ampanjca kojom ga je poslu io jedan od kelnera, on se ume ao meu o tale, pravei mentalne zabele ke imena i lica koja je prepoznao; i imena onih u ijem su dru tvu bili. Mada niko u toj prostoriji, osim Roel, nije imao pojma ko je on, g otovo svi iji je pogled uhvatio su mu klimnuli, pa ak su mu jednom ili dvaput mahn uli pojedinci koji su najverovatnije prikupljali poene u svom krugu poznanika na tome koliko pripadnika ovog blistavog skupa poznaju. On je potpirivao tu varku, klimajui kada mu je bilo klimano i odmahujui kada mu je mahano, tako da je, kada je pre ao preko sobe, ve imao vrsto utvrene akreditive: bio je jedan od momaka. To mu je, pak, donelo u susret enu u kasnim pedesetim, koja ga je prikovala pogledom i o tro upitala: "Dobro, ko si pa ti?" Nije pripremio do u pojedinosti svoj alter-ego, kao to je to uinio pre neg o to je i ao kod neo-Nacista i iscelitelja verom, pa je jednostavno odgovorio: "Svift. D onatan." Ona klimnu, gotovo kao da je znala. "Ja sam Evelin Kajl", ree ona. "Molim te zovi me Iv. Svi me tako zovu." "Dobro Iv." "Kako tebe ljudi zovu?" "Svift", odvrati on. "Odlino" ree ona. "Da li bi stigao tog kelnera i doneo mi novu a u ampanjca? K reu se prokleto brzo." To joj nije bila poslednja koju je popila. Znala je mnogo o dru tvu u kome

su se nalazili, to mu je otkrivala sa sve vi e pojedinosti to joj je Grilo vi e a a jca donosio i komplimenata udeljivao, od kojih je jedan od poslednjih bio napros to genijalan. Nagaajui, kazao je da Iv ima oko pedeset godina. A ona je priznala s edamdeset jednu. "Uop te tako ne izgleda ." "Kontrola, dragi moj", ree ona. "Puna sam poroka, ali ni u jednom ne pret erujem. Da li bi mi dohvatio jo jednu od tih a a dok ne promaknu?" Bila je savr ena traara: dobronamerna u svojoj pokvarenosti. U prostoriji u kojoj su se nalazili te ko da se mogao nai mu karac ili ena o kojima nije znala neku gadost. Anoreksik u skareletnom, na primer, bila je sestra bliznakinja Ani Krist ol, ljubimice slavnih kvizova. Slabila je brzinom koja e se pokazati fatalna po n ju, smatrala je Iv, kroz tri meseca. Nasuprot njoj, Merv Tarner, jedan od nedavn o najurenih lanova vea Univerzala, toliko se nagojio od kada je napustio Crnu Kulu da ena odbija da spava s njim. to se tie Lajze Andreate, jadno dete, provela je tr i nedelje u bolnici po roenju drugog deteta, jer ju je njen terapeut ubedio da u prirodi majka uvek pojede posteljicu. Pojela je svoju i do ivela takvu traumu da u malo nije od deteta napravila siroe pre nego to je uop te ugledalo majino lice. "Ludilo", ree ona, osmehujui se od uveta do uveta, "je li tako?"

ampa

Grilo je morao da se slo i s njom. "Predivno ludilo", nastavi ona. "Celog ivota sam mu pripadala i mogu rei d a nikada nije bilo pomamnije. Prilino mi je toplo; hajdemo malo napolje?" "Svakako." Uhvatila je Griloa pod ruku. "Ume da slu a ", primeti ona kada su izi li u ba tu. " to nije uobiajeno za one koji se kreu u ovakvom dru tvu." "Zaista?" upita Grilo. " ta si ti: pisac?" "Da", odvrati on, jer mu je laknulo to ne mora da la e tu enu. Dopala mu se. "I nije neki posao." "Niko od nas se ne bavi nekim va nim poslom", odvrati ona. "Budimo po teni. Mi neemo pronai lek protiv raka. Mi se prepu tamo u icima, srce. Jednostavno se prepu ta mo." Odvukla je Griloa do dela fasade u obliku lokomotive sme tenom u vrtu. "Po gledaj samo ovo? Tako je ru no, sla e se?" "Ne znam. Ima neeg privlanog u njima." "Moj prvi mu je sakupljao amerike apstraktne ekspresioniste. Poloka, Rotko a. Hladne stvari. Razvela sam se od njega." "Zbog slika?" "Zbog sakupljanja, neprekidnog sakupljanja. To je bolest, Svifte. Rekla sam mu negde pred kraj... Etane, ne elim da budem samo jedna u nizu tvojih kuplje nih stvari. Ili one ili ja. Odabrao je stvari koje nisu mogle da mu odgovore. Bi o je takav ovek. Obrazovan, ali glup." Grilo se osmehnu. "Podsmeva mi se", ukori ga ona. "Nipo to. Odu evljen sam." Sva je zasijala dobiv i kompliment. "Ti ne zna nikog ovde, je li tako?" izn enada je primetila. Ta primedba ga je pomela. "Ti si padobranac. Posmatrala sam te kako ulazi , pazei da te ne primeti do maica. Pomislila sam... konano!... neko ko ne zna nikoga a eli to, i ja koja znam s ve i alim zbog toga. Brak sklopljen na nebu. Kako ti je pravo ime?" "Rekao sam ti..." "Ne vreaj me", prekinu ga ona. "Zovem se Grilo." "Grilo." "Natan Grilo. Ali molim te... samo Grilo. Novinar sam." "O kako je to dosadno. Pomislila sam da si mo da aneo, koji je do ao da nam s udi. Zna ono... kao Sodoma i Gomora. Isus mi je svedok da to zaslu ujemo." "Ne voli ba mnogo ove ljude", primeti on. "O dragi moj, drago mi je to sam ovde, a ne u Ajdahu, ali samo zbog vreme

na. Razgovori koji se ovde vode pravo su sranje." Pribila se uz njega. "Ne gleda j napadno, dobili smo dru tvo." Neki oni i, proelavi i pomalo poznat ovek im se pribli avao. "Kako se zove?" pro aputa Grilo. "Pol Lamar. Bio je Badijev partner." "Komedija ?" "To bar tvrdi njegov agent. Jesi li video neki njegov film?" "Ne." "ovek vi e mo e da se nasmeje Mein Kampfu." Grilo je jo poku avao da ne prsne u smeh dok se Lamar pozdravljao sa Iv. "Divno izgleda ", ree on. "Kao i uvek." Okrenuo se ka Grilo. "A ko je tvoj prijatelj?" upita on. Iv pogleda Griloa i na licu joj zaigra jedva primetan osmeh. "Moja gre na tajna", odvrati ona. Lamar uputi Grilou svoj reflektorski osmeh. "Izvinite, nisam upamtio va e ime." "Tajne ne bi trebalo da imaju imena", ree Iv. "To im naru ava arm." "Propisno sam o amaren", primeti Lamar. "Dozvoli mi da ispravim gre ku i da te povedem u obilazak kue." "Mislim da nisam u stanju da savladam stepenice, du o", odvrati Iv. "Ali ovo je bila Badijeva palata. Veoma se ponosio njome." "Ne dovoljno da me pozove", odvrati ona. "To je bilo utoi te", ree Lamar. "Zbog toga joj je posveivao toliko pa nje. Tre balo bi da je pogleda , njega radi. Oboje bi trebalo." "Za to da ne?" pristade Grilo. Evelin uzdahnu. "Kakva znati elja", ree ona. "Pa dobro... povedi nas." Lamar to i uini, vrativ i se s njima u predvorje, gde je tempo skupa malo o pao. Posle toliko pia i poharanog bifea, gosti su se delimino primirili, dok je ma li orkestar svirao usporene verzije standardnih pesama. Nekolicina je plesala. R azgovor vi e nije bio pomaman, ve prigu en. Sklapani su poslovi; kovane zavere. Grilou je ova atmosfera i la na ivce, a oigledno i Evelin. Ona ga uhvati pod ruku dok su prolazili pored gomile aptaa i njih dvoje krenu e za Lamarom ka stepeni t u na drugom kraju. Ulazna vrata bila su zatvorena. Dva stra ara sa kapije stajala su leima okrenuta prema njima sa, akama skupljenim u pesnice koje su dr ali prekr tene ispred prepona. I pored lelujavih melodija iz ou-programa, cela proslava je izi la iz predvienih okvira. Ostala je samo paranoja. Lamar je ve pre ao desetak stepenika. "Hajde, Evelin..." ree on, mamei je. "Nisu strme." "Jesu za moje godine." "Ne izgleda kao da ti je vi e od..." "Mani se laskanja", prekinu ga ona. "Doi u kada doem." Sa Griloom pored sebe krenula je uz stepenice, po prvi put jasno otkriva jui koliko joj je godina. Grilo je primetio da se na vrhu stepenica nalazi nekoli ko gostiju koji su dr ali prazne a e. Svi su utali. Niko nije ak ni aputao. U njemu je p oela da raste sumnja da ovde ne to nije u redu; to mu je instinkt i potvrdio kada je bacio pogled u prizemlje. Roel je stajala u dnu stepeni ta, pogleda uprtog nagore. Zurila je pravo u njega. Bio je ubeen da ga je prepoznala i da e ga ubrzo raskrin kati, pa joj je uzvratio pogled. Ali ona nije ni ta kazala. Nastavila je da zuri u njega dok on nije skrenuo pogled. Kada se ponovo osvrnuo, nje vi e nije bilo. "Ovde ne to nije kako treba", promrmlja on Iv na uvo. "Mislim da ne bi tre balo da idemo dalje." "Dragi, ve sam se popela do polovine", odvratila je ona glasno i povukla ga za ruku. "Nemoj me sada napustiti." Grilo podi e pogled prema Lamaru i otkri da ga njegove oi posmatraju isto o nako kao Roeline. One znaju, pomisli on. One znaju, ali ni ta ne govore. Ponovo je poku ao da odvrati Iv. "Zar ne bismo mogli to da obavimo kasnije ?" upita on. Nije se dala odgovoriti. "Idem sa ili bez tebe", ree ona i nastavi da se penje. "Ovo je prvo odmori te", objavi Lamar kada stigo e do njega. Pored udnih, tih

ih gostiju imalo je malo ta da se vidi, po to je Iv ve istakla svoju averziju prema Vensovoj umetnikoj kolekciji. Poznavala je nekolicinu besposliara po imenima i jav ila im se. Odvratili su joj, ali krajnje rasejano. Bilo je neeg u njihovoj mlitav osti to je Griloa podsetilo na narkose koji su se upravo ufiksali. Iv niko nije m ogao lako da obmane. "Saganski", obrati se ona jednome od njih. Na licu mu je bio izraz glumc a idola koji se otrcao. Pored njega je stajala ena iz koje kao da je neko iscedio i poslednji trag ivosti. " ta e ovde gore?" Saganski podi e pogled prema njoj. " ..." ree on. "Je li neko umro?" upita Iv. "Pored Badija." "Tu no", odvrati Saganski. "Svima e to da nam se desi", glasio je njen bezoseajan odgovor. "I tebi. V idee da hoe. Jesi li bio u velikom obilasku kue?" Saganski klimnu. "Lamar..." izgovori on i zakoluta oima u pravcu komedija a , prebaci cilj, a potom vrati pogled i spusti ga na njega: "Lamar nas je proveo unaokolo." "Te ko njemu ako sve ovo ne bude vredno truda", primeti Iv. "Vredno je", glasio je odgovor Saganskog. "Zaista... je vredno. Naroito s obe na gornjem spratu." "Ah da", ree Lamar. "Za to ne odemo pravo tamo?" Griloovu paranoju nije nimalo ubla io susret sa Saganskim i enom. Ovde se d ogaalo ne to krajnje uvrnuto. "Mislim da smo dovoljno videli", ree Grilo Lamaru. "Oh, ao mi je", odvrati komedija . "Zaboravio sam na Iv. Jadna Iv. Ovo mora da je za tebe isuvi e." Njegova sa aljivost, odlino odmerena, postigla je upravo onaj efekat kakav je i eleo. "Ne budi sme an", frknu ona. "Mo da jesam ostarela, ali nisam senilna. Poved i nas gore!" Lamar slegnu ramenima. "Jesi li sigurna?" "Sigurno da sam sigurna." "E pa ako si ba navalila..." ree on i povede ih dalje, pored besposliara, d o podno ja narednog dela stepeni ta. Grilo ih je sledio. Dok je prolazio pored Sagan skog, uo ga je kako mrmljajui ponavlja delove maloprea njeg razgovora sa Iv. Mrtva ri ba mu je plutala u stra njem delu glave. "...to je... zaista, to je... naroito gornje sobe..." Iv je ve malo bila odmakla, odluiv i da ne zaostane za Lamarom. Grilo je pozva: "Iv. Ne idi dalje." Nije obraala pa nju na njega. "Iv?" ponovo ju je pozvao. Ovog puta se osvrnula. "Ide li, Grilo?" upita ona. Ako je Lamar i shvatio da joj se omaklo ime njene tajne niim to nije poka zao. Nastavio je da je vodi do vrha stepeni ta, a zatim je zavio za ugao i nestao. Mnogo puta u svojoj karijeri Grilo je izbegao batine zahvaljujui tome to j e primao k znanju ba ovakve signale koji su stizali do njega od trenutka kada su krenuli uz stepenice. Ali nije mogao da dopusti da Iv bude uni tena vlastitim egom . Psujui i sebe i nju podjednako, on krenu za njom i njenim zavodnikom. Napolju, kod kapije, do lo je do manje pometnje. Poelo je vetrom koji se po digao niotkuda, hujei kroz kro nje drvea na Brdu poput plime. Bio je suv i pun pra ine i naterao je nekolicinu kasnih go i nazad u limuzine kako bi popravile minku koja j e poela da se razliva. Iz tog naleta vetra izronila su kola; u kolima se nalazio prljavi mladi k oji je tek tako zatra io da ga puste u kuu. Stra ari su ostali hlandokrvni. Imali su ve u svojoj karijeri posla sa bezb rojnim padobrancima poput ovoga; sa klincima koji su imali petlje, ali ne i mozg a i koji su samo eleli na trenutak da bace pogled na one koji ive na visokoj nozi. "Nema pozivnicu, sinak", ree jedan od njih deaku. Padobranac izie iz kola. Bio je poprskan krvlju; ne svojom. A u oima mu se

nazirao mahnit pogled koji natera stra are da posegnu za oru jem koje su nosili pod jaknama. "Moram da vidim svog oca", odvrati deak. "Je li on ovde gost?" zanimalo je stra ara. Nije bilo nemogue da je ovo nek i bogati klinac iz Bel-Era, otkaio od droge, koji tra i oca. "Aha, gost je", odvrati Tomi-Rej. "Kako se zove?" upita stra ar. "Klark, daj mi spisak." "Nema njega ni na jednom od va ih spiskova", ree Tomi-Rej. "On ovde ivi." "Pogre io si kuu, sinko", ree mu Klark koji je morao da povisi glas kako bi nadjaao huk vetra u granama drvea, koji nije jenjavao. "Ovo je kua Badija Vensa. Os im ako nisi neko od njegovih kopiladi!" On se isceri u pravcu treeg oveka, koji mu nije uzvratio osmeh. Njegov pogled bio je uprt u samo drvee, ili u vazduh koji j e kome ao njegove kro nje. Suzio je oi, kao da je nazirao ne to na nebu prljavom od pra i ne. "Za alie zbog ovoga, crnugo", govorio je klinac prvom stra aru. "Vratiu se ja, i ka em ti... ti si prvi na spisku." Uperio je prst u Klarka. "uje me? On je prvi. Ti odmah posle njega." Vratio se u kola, i krenuo unazad, zatim okrenuo i uputio se niz Brdo. Z ahvaljujui nekoj obeshrabrujuoj sluajnosti, vetar kao da je krenuo za njim, nazad u Palomo Gaj. "Jebeno udno", ree onaj to je gledao u nebo, dok su poslednji pokreti u drv eu nestajali. "Poi gore u kuu", obrati se prvi uvar Klarku. "Proveri da li je sve u redu tamo gore..." "Za to ne bi bilo?" "Pizda mu materina, 'oe li ili ne?" ree ovek, i dalje zurei niz Brdo za deakom i vetrom. "Ne daj da ti otpadnu sise", odvrati Klark i ode da poslu a. Po to je vetar nestao, dvojica preostalih stra ara posta e svesni posvema nje ti i ne. Nikakav zvuk nije dopirao iz grada ispod njih. Niti iz kue iznad njih. A oni su se nalazili u utihloj aleji drvea. "Jesi li ikada bio u okr aju na frontu, Reb?" upita onaj koji je osmatrao nebo. "Jok. A ti?" "Naravno", sti e odgovor. Izduvao je pra inu u maramicu koju mu je ena Marsi ispeglala za gornji d ep smokinga. Zatim je mrcnuo i osmotrio nebo. "Izmeu dva napada..." ree on. "Da?" "Upravo je ovakvo oseanje." Tomi-Rej, pomisli D af, istog asa prekinuv i sa poslom i uputiv i se ka prozoru . Sva pa nja bila mu je usmerena na posao koji je obavljao, tako da nije shvatio d a mu je sin blizu dok ovaj ve nije krenuo niz Brdo. Poku ao je mladiu da uputi poziv , ali poruka nije bila primljena. U prethodnim prilikama D af je sasvim lako manip ulisao njegovim mislima, ali sada to vi e nije bilo tako jednostavno. Ne to se izmen ilo; ne to veoma va no to D af nije umeo da objasni. Deakov um vi e nije bio otvorena knji ga. Meutim, oni signali koje je ipak primao bili su zbunjujui. Pojavio se strah u deaku koji nikada ranije nije osetio; i hladnoa, duboka hladnoa. Nije imalo svrhe poku avati da se razabere u tim signalima; okupirale su g a tolike druge stvari. Deak e se vratiti. U stvari, to je bila jedina jasna poruka koju je primao: Tomi- Rej je nameravao da se vrati. U meuvremenu, D af je morao svoje vreme da posveti mnogo hitnijim stvarima. Ovo poslepodne se i te kako isplatilo. Za nepuna dva sata ostvario je ono zbog e ga je i organizovao ovo okupljanje. Dobio je saveznike koji su posedovali duboku istotu nezamislivu meu teratama iz Gaja. Egoi, iji su plod bile, u poetku opirali s u se njegovom ubeivanju. To se moglo i oekivati. Nekolicina, mislei da e biti ubijen i, izvadila je novanike i poku ala mitom da se izvue iz gornje sobe. Dve ene su razgo litile svoje silikonske grudi i ponudile svoja tela samo da ne umru; jedan od mu k araca poku ao je da postigne slinu nagodbu. Ali njihova narcisoidnost se krunila po put zida od eera, a njihove pretnje, nagodbe, molbe i izvoenja uutkani su im su poeli

putem znoja da izbacuju svoje strahove. Sve ih je poslao nazad na zabavu, izmu ene i pasivne. Dru tvo koje je sada stajalo postrojeno du zidova bilo je proi eno zahvaljujui s ve im regrutima, a entropijska poruka i la je od jedne terate do druge, dok se njiho va raznolikost prenosila u senkama na ne to drevnije; tamnije, jednostavnije. Izgu bile su svoju posebnost. Nije vi e mogao nijednoj da pripi e ime njenog tvorca. Gant er Rotberi, Kristin epard, Lori Dojl, Martina Nesbit: gde su oni sada bili? Posta li su obina, namrgoena glina. Imao je onoliku legiju kolikom je mogao da vlada; da je bila mnogo vea, n jegova vojska bi se razularila. Mo da je ve i poela tako da se pona a. Pa ipak, i dalj e je odlagao trenutak kada e konano dopustiti svojim akama da uine ono za ta su stvor ene, i ponovo-stvorene, da rade: da koriste Umetnost. Dvadeset godina je pro lo od onog sudbonosnog dana kada je prona ao simbol oala, izgubljen u tranzitu u divljin ama Nebraske. Nikada se nije vratio. ak ni tokom rata sa Fleerom trag bitke nikada ga nije odveo nazad u Omahu. Sumnjao je da tamo jo ivi bilo ko koga je poznavao. Bolest i oajanje sigurno su odneli dobru polovinu. Starost, drugu polovinu. Njega , razume se, nisu ni dotakle te sile. Protok godina nema nikakvu vlast nad njim. Samo je Nuncio to imao, a posle takve jedne promene nije bilo povratka. Morao j e da ide napred, da doeka da se ostvari ambicija koja mu je bila usaena toga dana, i tokom dana koji su usledili. Iz banalnosti svoga ivota odleteo je u udne oblast i i retko kada bi se osvrnuo. Ali danas, kada su pred njim stala da defiluju poz nata lica u sobi na spratu, da plau, da se tresu, da ogoljuju grudi a zatim i du e, nije mogao a da se ne seti oveka kakav je bio, koji se nikada nije smeo ni ponad ati da e se nai u tako slavnom dru tvu. Kada je to uinio, prona ao je u sebi ne to to je ve ove godine, gotovo uspe no, prigu ivao. Istu onu stvar koju je znojem isterivao i z svojih rtvi: strah. Iako se promenio do neprepoznatljivosti, jedan njegov mali deo jo je bio i zauvek e ostati Randolf D af, i taj deo mu je pro aputao u uvo: Ovo je opasno. Ne z na u ta se upu ta . Ovo bi te moglo ubiti. Posle tolikih godina, gotovo je do iveo ok kada je zauo stari glas u glavi, ali to je takoe bilo neobino umirujue. Nije mogao ni potpuno da ga ignori e, jer je o no na ta ga je upozoravao bilo tano: on nije znao ta ga eka nakon to upotrebi Umetnos t. Niko to nije znao. uo je sve prie; prouio je sve metafore. Ali to su bile samo p rie, samo metafore. Su tina nije bukvalno predstavljala more; Efemeris nije bio pra vo ostrvo. To je samo bio nain na koji je jedan materijalista opisivao stanje uma . Mo da to Stanje Uma. Bio je na nekoliko minuta od otvaranja vrata koja su vodila u to stanje, a gotovo ni ta nije znao o njegovoj pravoj prirodi. To bi ga moglo odvesti u ludilo, pakao i smrt isto onako lako kao i u ne besa i veni ivot. Nije bilo naina da to sazna dok ne upotrebi Umetnost. Za to bi je uop te upotrebio? pro aputa u njemu ovek kakav je bio pre trideset godina. Za to jednostavno ne bi u ivao u moi koju si stekao? To je vi e nego to si ikada sanjao da e postii, je li tako? Dolaze ti ene i nude svoja tela. Mu karci padaju na k olena slinei i preklinjui te za milost. ta vi e eli ? ta bi vi e bilo ko mogao po eleti? Razloge, glasio je odgovor. Neko znaenje koje se krije iza tih grudi i su za; trenutni pogled na neku veu sliku. Ima sve, ree onaj stari glas. Vi e nee dobiti. Ne postoji ni ta vi e od toga. Na vratima se zau lako kucanje: Lamarov kod. "Saekaj", promrmlja on, poku av i da nastavi raspravu koju je vodio sam sa so bom u glavi. Sa druge strane vrata Iv je kucnula Lamara po ramenu: "Ko je unutra?" upita ona. Komedija joj se kratko osmehnu. "Neko koga treba da upozna ", odvrati on. "Neki Badijev prijatelj?" upita ona. "Kako da ne." "Ko?" "Ne poznaje ga." "Za to bi se onda gnjavili da ga upoznamo?" ree Grilo. On uhvati Iv za ruku . Sumnja se sada pretovrila u sigurnost. Ovde gore je ne to zaudaralo, a iza vrata su dopirali zvuci kao da u prostoriji ima vi e od jedne osobe.

Stigao je poziv da uu. Lamar okrenu kvaku i otvori vrata. "Izvoli, Iv", ree on. Ona se oslobodi Griloovog stiska i dozvoli Lamaru da je povede preko pra ga u sobu. "Mrano je", uo ju je Grilo kako ka e. "Iv", zausti on, progurav i se pored Lamara kroz vrata za njom. Kao to je r ekla, zaista je bilo mrano. Vee se spustilo na Brdo i ono malo svetlosti to je prod iralo kroz prozor na suprotnom kraju jedva da je ocrtavalo unutra njost. Meutim, ja sno je video Ivinu priliku pred sobom. Ponovo ju je uhvatio za ruku. "Bilo je dosta", ree on i poe da se okree prema vratima. U tom trenutku Lam arova pesnica ga pogodi posred lica; bio je to dobar, neoekivani udarac. On ispus ti Ivinu ruku; pade na kolena, namirisav i vlastitu krv u nosu. Komedija je iza nje ga zalupio vrata. " ta se to dogaa?" uo je Iv kako pita. "Lamar! ta se de ava?" "Nema zbog ega da brine ", promrmlja ovek. Grilo podi e glavu, usled ega mu ponovo potee krv iz nosa. Prineo je aku licu ne bi li je zaustavio i osvrnuo se po sobi. U onom kratkom trenutku kada je usp eo da osmotri unutra njost, pomislio je da je nakrcana name tajem. Pogre io je. Ovo je bilo ne to ivo. "Lam...", ponovi Iv, u ijem glasu vi e nije bilo ni traga odva nosti. "Lamar. .. ko je ovde?" "D af..." javi se neiji blagi glas. "Randolf D af." "Da upalim svetlo?" upita Lamar. "Ne", glasio je odgovor iz senke. "Ne, nemoj. Ne jo ." Iako mu je u glavi bualo, Grilo je prepoznao i glas i ime. Randolf D af. Do tina injenica mu je odmah razjasnila identitet oblika koji su izvirivali iz najmran ijih uglova ogromne sobe. Bila je pretrpana zverima koje je on stvorio. I Iv ih je videla. "Blagi Bo e..." promrmlja ona. "Blagi Bo e, blagi Bo e, ta se to ovde de ava?" "Prijatelji prijatelja", odvrati Lamar. "Nemojte je povrediti", zatra i Grilo. "Nisam ja ubica", zau se glas Randolfa D afa. "Svi koji su u li ovamo, izi li s u ivi. Meni treba samo jedan va mali deo..." U glasu mu se nije oseala ona samouverenost koju je Grilo uo u oping centru . Veliki deo svog profesionalnog ivota proveo je slu ajui ljude kako govore; tra ei zna ke ivota ispod ivota. Kako ono ree Tesla? Otprilike ne to kao da ima oko za skrivenu agendu. Sada se u D afovom glasu, nema sumnje, oseao podtekst. Dvolinost kakve ranij e nije bilo. Da li im je to nudilo neku nadu u bekstvo? Ili bar pomilovanje. "Seam te se", ree Grilo. Morao je da izvue tog oveka napolje: da podtekst pr etvori u tekst. Da ga natera da izrazi svoje sumnje. "Video sam te kako gori ." "Ne..." ree glas iz tame, "... to nisam bio ja..." "Moja gre ka. Ko onda... ako smem da pitam...?" "Ne, ne sme ", odvrati Lamar koji se nalazio iza njega. "Koga od njih elite prvog?" upita on D afa. Nije dobio odgovor na svoje pitanje. Umesto toga ovek ree: "Ko sam ja? udno da to uop te pita ." Glas mu je gotovo bio sanjalaki. "Molim vas", promrmlja Iv. "Ne mogu da di em ovde gore." "Ti ina", ree Lamar. Pri ao joj je u nameri da je prihvati. A u senci, D af se prome kolji na stolici poput oveka koji nikako ne mo e udobno da se namesti. "Niko ne zna..." poe on, "... kako je to u asno." " ta to?" upita Grilo. "Posedujem Umetnost", odvrati D af. "Posedujem Umetnost. to znai da je moram upotrebiti. Bila bi prava teta to ne uiniti, posle sveg ovog ekanja, ovolike prome ne." A, usr'o se, pomisli Grilo. Blizu je ivice i u asava ga mogunost da se prev ali preko nje. U ta, on to nije znao, ali nema sumnje da se radilo o stanju koje se moglo iskoristiti. Odluio je da ostane na podu, gde nije predstavljao fiziku pr etnju po onog drugog oveka. Krajnje blago je kazao: "Umetnost. ta je to?" Ako je trebalo da D afove naredne rei predstavljaju odgovor, onda je on bio

posredan. "Svi su izgubljeni, zna . Ja to koristim. Koristim strah u njima." "Ti nisi?" ree Grilo. "Ja nisam?" "Izgubljen." "Mislio sam da sam prona ao Umetnost... ali mo da je Umetnost prona la mene." "To je dobro." "Zaista?" upita on. "Ne znam ta e uraditi..." To je znai posredi, pomisli Grilo. Dobio je nagradu i sada se boji da je odmota.

"Mogla bi nas sve uni titi." "Nisi tako rekao", promrmlja Lamar. "Rekao si da emo snevati. Sve snove k oje je Amerika ikada sanjala; koje je svet ikada sanjao." "Mo da", odvrati D af. Lamar pusti Iv i koraknu ka svom gospodaru. "Ali sada ka e da bismo mogli umreti?" ree on. "Ne elim da umrem. Hou Roel. Hou ovu kuu. Imam budunost. Ne elim toga da se odreknem." "Ne poku avaj da izmakne sa kai a", ree D af. Prvi put u toku ovog razgovora Gri lo je zauo odjek oveka koga je video u oping centru. Lamarov otpor mu je povratio s tari duh. Grilo ga je proklinjao zbog ove pobune. Iz nje je proistekla samo jedn a dobra stvar: Iv je do la u priliku da se povue prema vratima. Grilo je ostao na p odu. Svaki poku aj da joj se pridru i samo bi skrenuo pa nju na oboje, tako da nijedno ne bi uspelo da pobegne. Ako uspe da izie, mogla bi da napravi uzbunu. Lamarove albe su se u meuvremenu umno ile. "Za to ste me slagali?" upita on. "Trebalo je od samog poetka da znam da mi neete doneti nikakvo dobro. E pa, nosite se..." Grilo ga je u sebi hu kao da nastavi. Sve jai sumrak dr ao je korak sa poku aji ma njegovih oiju da prodru kroz njega, pa nije uspeo ni ta bolje da sagleda svog ta mniara nego kada je u ao, mada je primetio da prilika sada stoji. Taj pokret je iza zvao konsternaciju meu senkama, jer su zveri skrivene u njima odgovorile na zbunj enost njihovog tvorca. "Kako se usuuje ?" upita D af. "Rekli ste mi da smo bezbedni", ree Lamar. Grilo zau kripu vrata iza sebe. Iako je eleo da se okrene, odoleo je isku enj u. "Bezbedni, kazali ste!" "Nije to tako jednostavno!" odvrati D af. "Odlazim odavde!" odvrati Lamar i okrenu se ka vratima. Bilo je suvi e mran o da bi Grilo video izraz na njegovom licu, ali traak svetlosti iza njega i zvuk Ivinih koraka dok je be ala iz sobe, predstavljali su dovoljan dokaz. Grilo je ust ao kada je Lamar, psujui, krenuo ka vratima. Bio je jo o amuen od udarca i klatio se dok je ustajao, ali uspeo je da stigne korak pre Lamara do vrata. Sudarili su se , zajedno tresnuv i o vrata i ponovo ih zatvoriv i. Nastala je trenutna pometnja, go tovo farsina, u kojoj su se obojica otimali za kvaku na vratima. A onda se ne to um e alo, nadnev i se nad komedija a. Bilo je bledo u tami; sivo naspram crnog. Lamar tih o zakrklja kada ga to stvorenje epa otpozadi. Ispru io je ruke prema Grilou, koji mu se izvue ispod prstiju, leima okrenut prema sredi tu sobe. Nije mogao da dokona kak o je terata pro dirala Lamara i bilo mu je milo zbog toga. Dovoljno mu je bilo da vidi kako on mlati udovima i da uje grlene zvuke koje je ispu tao. Video je kako ko mdija eva telesina udara o vrata, zatim klizi niz njih, mada je terata uglavnom za klanjala njegovo telo. Zatim su se oboje umirili. "Mrtav?" zadahta Grilo. "Da", odvrati D af. "Nazvao me je la ovom." "Upamtiu." "I treba." D af napravi u tami pokret koji Grilo nije uspeo da shvati. Ali posledice su bile i te kako jasne. Iz ovekovih prstiju iskoi e perle svetlosti, osvetliv i mu li ce koga nije bilo, telo odeveno isto kao i u oping centru, i kao da rastera e tamu, i samu sobu, sa teratama, koje vi e nisu predstavljale slo ene zveri kakve su nekad

a bile, ve zupaste senke, nanizane du svih zidova. "E pa, Grilo..." zausti D af, "... izgleda da ipak to moram uraditi." IX

Posle ljubavi, san. Nisu to planirali, ali ni D o-Bet ni Haui nisu odspava li vi e od nekoliko neprekidnih asova od kada su se sreli, a tle na kome su vodili ljubav bilo je dovoljno meko da ih dovede u isku enje. Nisu se probudili ni kada j e sunce skliznulo za drvee. Kada je D o-Bet konano otvorila oi, to nije bilo zbog hla dnoe: no je bila blaga. Cvrci su cvrali u travi oko njih. Li e je ne no umorilo. Ali is tih ohrabrujuih prizora i zvukova, izmeu drvea se probijao neki udan, neuhvatljiv s jaj. Probudila je Hauija to je ne nije mogla. Nerado je otvorio oi i ostao da zur i u prazno dok nije uspeo da ih usredsredi. "Zdravo", ree on. A onda: "Uspavali smo se, a? Koliko je sati..." "Nekog ima ovde, Haui", pro aputa ona. "Gde?" "Vidim samo svetlost. Svuda su oko nas. Pogledaj!" "Moje naoari", pro aputa on. "U d epu od ko ulje." "Doneu ti ih." Krenula je u potragu za odeom koju je ispustio. On je za to vreme mirkajui osmatrao prizor oko sebe. Policijske barikade i, iza njih, peina: ambis u kome je jo le ao Badi Vens. Izgledalo im je sasvim prirodno da usred bela dana upravo na o vom mestu vode ljubav. Sada mu se to uinilo perverznim. Tamo negde dole le ao je mr tav ovek, u istoj onoj tami u kojoj su njihovi oevi ekali sve te godine. "Evo", ree ona. Njen glas ga je prepao. "Sve je u redu", promrmlja ona. Izvukao je naoari iz d epa ko ulje i stavio ih. Izmeu drvea su se zaista nazirala neka svetla neodreenog porekla. D o-Bet ne samo da je uspela da pronae njegovu ko ulju, ve i ostatak njihove o dee. Poela je da navlai donji ve . ak i sada, kada mu je srce ludaki lupalo iz sasvim d rugog razloga, uzbudio se pogledav i je. Uhvatila je njegov pogled i poljubila ga. "Ne vidim nikoga", ree on, i dalje apatom. "Mo da sam pogre ila", ree ona, "uinilo mi se da sam nekoga ula." "Duhovi", zausti on i istog asa se pokaja zbog toga. Zatim je i on poeo da navlai donji ve . Dok je to radio, primetio je neko kretanje izmeu drvea. "Oh, sranj e", promrmlja on. "Vidim", ree ona. Pogledao je prema njoj. Gledala je u suprotnom pravcu. Sledei njen pogled primetio je i tamo neko kretanje, u senkama lisnate nadstre nice . Za njim jo jedno. Pa jo jedno. "Nalaze se svuda unaokolo", ree on, navlaei ko ulju i uzimajui farmerke. " ta go d da je posredi, opkolilo nas je." Ustao je, noge su mu bile utrnule, a misli oajniki tragale za neim ime bi mo gao da se naoru a. Da mo da razvali jednu od barikada i meu otpacima pronae neko oru je? Pogledao je u D o-Bet, koja samo to nije zavr ila sa oblaenjem, a onda je ponovo usme rio pogled prema drveu. Ispod kro nji se pojavi jedna siu na prilika, vukui za sobom fantomsku svetlos t. Odjednom se sve razjasnilo. To je bila prilika Benija Petersona, koga je Haui poslednji put video na ulici ispred kue Lois Knap kako ga doziva. Sada na njegov om licu nije bilo ozarenog osmeha. Zaista, lice mu je bilo nekako zamagljeno, cr te poput slike koju je snimio kakav nesposobni fotograf. Svetlost koju je poneo sa sobom iz svojih pojavljivanja na TV-u, do la je, meutim, s njim. To je bilo ono zraenje koje je promicalo kroz kro nje. "Haui", obrati mu se on. I njegov glas, isto kao i njegovo lice, izgubili su svoju individualnost . On se i dalje trudio da bude Beni, ali samo se trudio. " ta eli ?" upita ga Haui. "Tra ili smo te."

"Ne prilazi mu", ree D o-Bet. "On je jedan od snova." "Znam", odvrati Haui. "Ne ele nam nikakvo zlo. Je li tako, Beni?"

"Svakako da ne." "Poka ite se", obrati se Haui celom prstenu drvea. " elim da vas vidim." Poslu ali su ga i iskoraili iz zaklona drvea svuda unaokolo. Svi su, kao i B eni, pretrpeli izvesnu promenu od kada ih je video u kui Lois Knap, njihove izbru e ne i uglaane linosti sada su bile razmazane, njihovi ble tavi osmesi prigu eni. Vi e su liili jedni na druge nego to nisu, predstavljali su zamrljana oblija svetlosti koja su samo ovla zadr ala nekada nji identitet. Ma ta stanovnika Gaja ih je zaela i oblikov ala, ali kada su se odvojili od svojih tvoraca, skliznuli su ka jednostavnijem s tanju: stanju svetlosti koja je izbila iz Fleerovog tela u trenutku njegove smrti u oping centru. Ovo je bila njegova vojska, njegove halucigenije, i Haui nije uo p te morao da ih pita ta ovde tra e. Tra ile su njega. On je bio zec iz Fleerovog e ira; o senareva najistija kreacija. Utekao je pred njihovim zahtevima prethodne noi, ali oni su svejedno krenuli u potragu za njim, odluni da ga postave za svoga vou. "Znam ta tra ite od mene", ree on. "Ali ja to ne mogu. Ovo nije moj rat." Dok je govorio, pre ao je pogledom preko okupljenih, razabirui pojedina lic a koja je video u kui Lois Knap, uprkos njihovom razlaganju u svetlost. Kauboji, hirurzi, kraljice sapunskih opera i domaini kvizova. Pored njih, bilo je tu i mno go drugih koje nije video kod Lois. Jedan oblik svetlosti koji je mogao predstav ljati vukodlaka; nekolicinu koji su mogli biti junaci stripova; jo nekolicinu, u stvari, etvoricu, koji su predstavljali inkarnacije Isusa, dvojica su malo krvari la iz ela, bokova, aka i stopala; bilo je tu i njih desetak koji su izgledali kao da su upravo izi li iz nekog porno filma, tela vla nih od sperme i znoja. Na ao se tu i ovek balon, obojen u skarletno; i Tarzan; i Krejzi Ket. A pome ani sa tim bo anstvi ma koja je bio u stanju da identifikuje, nalazili su se i drugi koji su predstav ljali privatne ma tarije, prizvane, nagaao je, sa liste elja onih koje je Fleerova sv etlost dodirnula. Izgubljene supru nike, koje posle smrti niko nije mogao da zamen i; lice vieno na ulici kome onaj koji ga je isanjao nikada nije imao petlju da pr ie. Svi oni, stvarni ili nestvarni, crno-beli ili u tehnikoloru, osnovice. Prava stvar za obo avanje. Bilo je neeg neosporno dirljivog u njihovom postojanju. Ali on i D o-Bet su stra no eleli da ostanu izvan ovog rata; da sauvaju ono to se rodilo meu n jima od svega lo eg i od svakog zla. To se nije izmenilo. Pre nego to je uspeo da im to ponovi, jedna od njih koju nije mogao da im enuje, ena u ranim srednjim godinama, istupi da ne to ka e. "Duh tvoga oca je u svima nama", ree ona. "Ako nam okrene lea, to je isto k ao da okree lea njemu." "Nije to tako jednostavno", odvrati joj on. "Moram misliti i na druge." On pru i aku prema D o- Bet, koja ustade i stade pored njega. "Vi znate ko je ona. D oBet MekGir. D afova kerka. Fleerov neprijatelj, te stoga, ako vas dobro razumem, va n eprijatelj. Ali dozvolite da vam ka em ovo... ona je prva osoba u mom ivotu... za k oju zaista mogu rei da je volim. Ona je za mene na prvom mestu. Va nija mi je od va s. Fleera. Ovog prokletog rata." Sada se zau i trei glas. "Moja je gre ka..." Haui se okrenu i ugleda plavookog kauboja, kreaciju Mela Knapa, kako kree napred. "Pogre io sam jer sam pomislio da eli da bude ubijena. ao mi je. Ako ne eli da joj se dogodi bilo ta lo e..." "Ako ne elim da joj se dogodi i ta lo e? Blagi bo e, ona vredi desetostruko vi e od Fleera! Cenite je onako kako je ja cenim ili svi mo ete slobodno da se nosite do avola." Zavladala je glasna ti ina. "Niko to ne osporava", ree Beni. "ujem." "Znai pove e nas?" "Oh, Isuse." "D af je na Brdu", ree ena. "Sprema se da upotrebi Umetnost." "Otkud zna ?"

"Mi smo Fleerov duh", ree kauboj. "Znamo D afov cilj." "A znate li kako da ga zaustavite?" "Ne", odvrati ena. "Ali moramo poku ati. Su tina mora biti sauvana." "I vi mislite da vam ja u tome mogu pomoi? Nisam nikakav taktiar." "Raspadamo se", ree Beni. ak i za ovo kratko vreme od kada se pojavio, crt e njegovog lica postale su jo nejasnije. "Postajemo... sneni. Potreban nam je nek o ko e nas usmeravati ka na em cilju." "U pravu je", ree ena. "Neemo ovde ostati jo dugo. Mnogi od nas nee izdr ati do jutra. Moramo uiniti ta mo emo. Brzo." Haui uzdahnu. Pustio je da D o-Betina aka sklizne iz njegove kada je ustala . Sada ju je ponovo dohvatio. " ta da radim?" upita je on. "Pomozi mi." "Uini ono to je pravo." " ta je pravo..." "Jednom si mi kazao da ti je ao to nisi bolje upoznao Fleera. Mo da..." " ta? Reci." "Ne dopada mi se ideja da se suprotstavimo D afu sa ovom... ovom vojskom o d snova... a i mo da treba da postupimo onako kako bi tvoj otac postupio, jer je t o za njega jedini ispravan nain. I... mo da e ga se tako osloboditi." Zagledao se u nju sa novim razumevanjem. Uspela je da uhvati ono to ga je najvi e zbunjivalo i nazrela je put kroz lavirint do istine, gde ni Fleer ni D af nee imati uticaja ni na jedno od njih. Ali prvo je morala uslediti isplata. Ona je p latila: izgubila je porodicu zbog njega. Sada je bio na njega red. "U redu", obrati se on okupljenima. "Idemo na Brdo." D o-Bet mu stisnu aku. "Dobro", ree ona. "I ti eli da poe ?" "Moram." "Toliko sam eleo da ostanemo izvan svega ovoga." "I biemo", odvrati ona. "A ako ne umaknemo... ako se bilo ta dogodi jednom od nas ili oboma... imali smo svoj trenutak." "Ne govori tako." "To je vi e nego to su imale tvoja ili moja mama", podseti ga ona. "Vi e nego to je imala veina ljudi ovde. Haui, volim te." On ju je zagrlio i privukao k sebi, srean to Fleerov duh, iako rasut u stot injak razliitih oblika, mo e da ih vidi. Pretpostavljam da sam spreman da umrem, pomisli on. To jest nikada sprem niji neu ni biti. X Iv je napustila sobu na vrhu stepeni ta bez daha i u asnuta. Na trenutak je videla Griloa kako ustaje i kree ka vratima i Lamara kako ga presree. A onda su jo j vrata zalupili pred nosom. Dovoljno dugo je saekala da uje aljivd ijin samrtniki rop ac, a onda je pohitala niz stepenice da podigne uzbunu. Iako se tama spustila na kuu, vi e je svetlosti bilo napolju nego unutra: o bojeni snopovi svetlosti obasjavali su razne uzorke meu kojima su ona i Grilo ran ije lutali. Snop izme ane svetlosti, skarletne, zelene, ute, plave i ljubiaste, osve tljavao joj je put do odmori ta gde su ona i Lamar sreli Sema Saganskog. On je i d alje bio tamo, zajedno sa svojom enom. Kao da se uop te nisu ni pomerili, osim to su podizali poglede ka tavanici. "Seme!" pozva ga Iv hitajui ka njemu. "Seme!" Dok je sva uspaniena urila ni z stepenice, ostala je bez daha. Poela je krajnje nepovezano da opisuje u ase koje je videla u sobi iznad pravei este prekide. "... Mora ga zaustaviti... nikada nisi video ni ta... u asne stvari... Seme, pogledaj me, Seme, pogledaj!..." Sem joj nije uinio po volji. Bio je krajnje pasivan. "Za Boga miloga, Seme, ta si to uzeo?" Digav i ruke od njega, okrenula se da potra i pomo meu ostalim d abalebaro ima. Ni

ko od njih se nije ni pomerio od kada se pojavila, niti da joj pomogne, niti da je sprei. Niko ak nije ni gledao u njenom pravcu, zakljuila je kada ih je podrobnij e pogledala. Kao i Saganski, i oni su zurili u tavanicu kao da ne to oekuju. Panika nije Iv pomraila um. Dovoljno joj je bilo da pree pogledom preko ove gomile pa da zakljui da joj oni ne mogu biti ni od kakve pomoi. Svi su oni savr eno dobro znali t a se de avalo na spratu iznad: zato su poglede i usmeravali ka tavanici poput pasa koji ekaju da ih ocene. D af ih je dr ao na uzici. Nastavila je da silazi u prizemlje, dr ei se za gelender, napredujui sve spo rije i sporije to je postajala zadihanija i to je svoje ukoene udove izlagala veem n aporu. Grupa je prestala da svira, ali neko je jo bio za klavirom, to ju je ute ilo. Ne elei da tro i snagu na viku, saekala je da sie do dole pa tek onda da nekoga priti sne. Prednja vrata bila su otvorena. Roel je stajala na pragu. Dru tvance od njih es toro, Merv Tarner i njegova ena, D ilbert Kajnd i njegova trenutna devojka, plus dv e ene koje nije poznavala, upravo su se opra tali. Tarner ju je video kako dolazi i preko njegovog debelog lica pree izraz gaenja. Vratio je pogled na Roel, skarabud iv i svoj pozdravni govor. "...tako tu no", dopre e do Iv njegove rei. "Ali i vrlo dirljivo. Mnogo ti hv ala to si ovo podelila sa nama." "Da..." zausti njegova ena, ali pre nego to je uspela da izrekne kakvu otr canu frazu, prekinuo ju je Tarner, koji je, pogledav i Iv, pohitao na sve vazduh. "Merv..." obrati mu se ena, oigledno iznervirana. "Nemamo vremena!" odvrati Tarner. "Bilo je divno Roel. Po uri, D il. Limuzine ekaju. Idemo napred." "Ne, saekajte", javi se devojka. "Oh, sranje, D ilberte, ode bez nas." "Izvini nas, molim te", obrati se Kajn Roel. "Stani!" viknu Iv za njim. "D ilberte, stani!" Njen je poziv bio suvi e glasan da bi ga prenebregao, mada bi, ako je sudi ti po izrazu Kajndovog lica kada se okrenuo prema njoj, vi e voleo da je mogao. Sv oja oseanja zaklonio je krajnje bledim osmehom i ra irio ruke, ne u znak dobrodo lice , ve kako bi slegnuo ramenima. "Uvek je ovako, zar ne?" doviknu joj on. "Nismo stigli da popriamo, Iv. B a mi je ao. Ba mi je ao. Naredni put." Uhvatio je devojku za ruku. "Nazvaemo te", ree on. "Je li tako, srce?" Dobacio joj je poljubac. "Izgleda divno!" ree on i pohita za Tarnerom. One dve ene krenu e za njima, ni ne potrudiv i se da se pozdrave sa Roel. A nj oj je izgleda bilo svejedno. Ako zdrav razum ve nije kazao Iv da je Roel bila u sa vezu sa udovi tem sa gornjeg sprata, sada je dobila potvrdu. im su gosti prekoraili p rag, ona je zakolutala oima prema tavanici na suvi e dobro poznat nain, mi ii su joj se opustili, pa je morala da se osloni o dovratak, jer se jedva dr ala uspravno. Od nje nema pomoi, pomisli Iv, i uputi se kroz predvorje. I tu je jedino osvetljenje dopiralo spolja, od napadnih boja karnevalski h rekvizita. Svetlosti je bilo dovoljno da Iv postane jasno da se proslava, za o nih pola sata koliko ju je Lamar zadr ao, pribli ila samom kraju. Ve je sigurno polov ina gostiju oti la, osetiv i mo da promenu koja se sve jae nadnosila nad skup to je vi e l judi dodirnulo zlo na gornjem spratu. Jo se jedna skupina spremala da poe, kada je ona stigla do vrata, u urbano u i glasnim razgovorom prikrivajui svoju nelagodnost. N ikog od njih nije poznavala, ali to za nju nije bila nikakva prepreka. Uhvatila je jednog mladia za ruku. "Morate mi pomoi", ree ona. Lice joj je bilo poznato sa plakata na Sansetu. Taj deko je bio Rik Lobo. Zahvaljujui svojoj enskastoj lepoti postao je preko noi zvezda, mada su njegove lj ubavne scene liile na lezbijske. " ta nije u redu?" upita on. "Tamo gore ima neeg", ree ona. "Uhvatilo je mog prijatelja..." To lice bilo je sposobno samo za osmehivanje i durenje; po to ti odgovori ovde nisu dolazili u obzir, sve to je mogao da uini bilo je da joj belo uzvrati po gled. "Molim vas doite", ree ona. "Pijana je", primeti neko iz Lobove dru ine, ni ne potrudiv i se da prikrije optu bu.

Iv se zagleda u pravcu onoga ko je to kazao. Svi su bili mladi. Niko nij e imao vi e od dvadeset pet godina. I veina je ve visoko letela. Ali D af ih nije dodi rnuo. "Nisam pijana", ree Iv. "Molim vas saslu ajte..." "Hajdemo, Rik", ree jedna devojka iz dru tva. " elite li da poete s nama?" upita je Lobo. "Rik!" uzviknu devojka. "Ne. elim da poe sa mnom gore..." Devojka se nasmeja. "Kladim se da to eli ", primeti ona. "Hajdemo, Riki." "Moram da idem. Izvinite", odvrati Lobo. "Trebalo bi i vi da poete. Ova ur ka je orak." Deakovo nerazumevanje bilo je postojano poput zida od cigala, ali Iv nije popu tala. "Verujte mi", ree ona. "Nisam pijana. Ovde se de ava ne to u asno." Obuhvatila je pogledom i ostale. "Svi to oseate", ree ona, oseajui se poput Kasandre na sni enju, ali ne znajui kako drugaije da to ka e. "Ovde se ne to de ava..." "Aha", odvrati devojka. "De ava se. Mi odlazimo." Njene rei su, meutim, pogodile Loba. "Trebalo bi da krenete s nama", ree on, "ovde postaje uvrnuto." "Ona ne eli da poe", zau se glas sa stepenica. Sem Saganski je krenuo dole. "Ja u se pobrinuti za nju, Riki, ne brini." Lobo je oigledno bio srean to e se osloboditi odgovornosti. On pusti Ivinu r uku. "Gospodin Saganski e se pobrinuti za vas", ree on. "Ne..." ostade uporna Iv, ali dru tvo se ve uputilo prema vratima, sa istom u urbanom nelagodno u sa kojom se na brzinu udaljila i Tarnerova skupina. Iv je prim etila da se Roel malo pribrala kako bi ih ispratila. Sem ju je spreio da krene za njima. Sve to je Iv mogla da uradi, bilo je da potra i pomo u sobi iza sebe. Izbor je bio mr av. Od preostalih tridesetak gostiju, veina nije bila u sta nju ni sebi da pomogne, a kamoli njoj. Pijanista je svirao uspavljujue melodije z a ples u mraku i etiri para su radila upravo to, obavijeni jedno oko drugoga pola gano su se okretali u mestu. Preostali u prostoriji su delovali ili drogirano il i pijano ili ih je dodirnula D afova obamrlost; neki su sedeli, mnogi su le ali po n ame taju, jedva svesni iega oko sebe. Meu njima je bila i anoreksina Belinda Kristol, njeno istro eno telo nikome nije bilo od koristi u ovoj opasnosti. Na sofi pored nje, sa glavom u njenom krilu, le ao je sin Badijevog agenta, u istoj meri propao. Iv ponovo baci pogled prema vratima. Saganski ju je sledio. U oajanju je stala da se osvre po prostoriji, trudei se da napravi najbolji mogui izbor i odluila se za pijanistu. Promuvala se izmeu plesaa, panika joj je ponovo ulila dodatnu sn agu. "Prestanite da svirate", ree ona kada sti e do njega. " elite li ne to drugo?" upita on, okrenuv i se prema njoj. Pogled mu je bio z amagljen, ali bar nije zakolutao oima prema tavanici. "Da, ne to glasno", ree ona. "I brzo. Hajde da o ivimo malo ovu proslavu, va i? " "Malo je prekasno za tako ne to", odvrati on. "Kako se zovete?" "Dag Frankl." "U redu, Dag. Ti nastavi da svira ..." pogledala je ponovo prema Saganskom , koji je stajao iza plesaa i posmatrao je. "... potrebna mi je tvoja pomo, Dag." "A meni pie", stade on da zaplie jezikom. "Mo ete li mi dobaviti koje?" "Odmah. Prvo, vidite li onog oveka na drugom kraju prostorije?" "Aha, poznajem ga. Svi ga znaju. On je drkad ija." "Upravo je poku ao da me napadne." "Zaista?" izusti Dag, namr tiv i se. "To je odvratno." "A moj partner... gospodin Grilo... nalazi se na vrhu kue..." "To je zaista odvratno", ponovi Dag. "Dovoljno ste stari da mu budete ma jka." "Hvala, Dag." "To je zaista odvratno."

Iv se nagnu ka svom neprilinom vitezu. "Potrebna mi je tvoja pomo", pro aput a ona. "I to odmah." "Moram da nastavim da sviram", ree Dag. "Mo e se vratiti i nastaviti kada tebi nabavimo pie, a meni gospodina Griloa ." "Zaista mi je potrebno pie." "Jeste. To vidim. I zaslu uje ga. Kako samo svira . Zaslu uje pie." "Zaslu ujem. I te kako." Ona ispru i ruke, spusti svoje ake na Franklove zglavke i podi e ih sa dirki. Nije se usprotivio. Iako je muzika prestala, plesai su nastavili da se tromo okr eu. "Ustani, Dag", pro aputa ona. On s mukom ustade, prevrnuv i pri tom stolicu. "Kuda se ide po pie?" upita on. Bio je nacvrcaniji nego to je mislila. Mor a da je svirao pokretan daljinskim upravljaem jer je jedva bio u stanju da naprav i koji korak. Ali bio je bar neko dru tvo. Uhvatila ga je pod ruku, nadajui se da e Saganski pomisliti da je on njoj pritekao u pomo, a ne obrnuto. "Ovuda", promrmlj ala mu je ona i povela ga oko podijuma za igru prema vratima. Krajikom oka ugleda la je Saganskog kako kree u njihovom pravcu i poku ala da ubrza korak, ali on se is preio izmeu njih i vrata. "Nema vi e muzike, Dag?" upita on. Pijanista je davao sve od sebe da usredsredi pogled na lice Saganskog. "Ko si, sad pa ti, kog kurca?" upita on. "Sem", ree mu Iv. "Nastavi da svira , Dag. Hou da igram sa Iv." Saganski ispru i ruku da odvoji Iv od njega, ali Frankl je imao neke svoje ideje o tome. "Znam ta misli ", ree on Saganskom. "uo sam ta govori i zna ta? Jebe mi se. Ak ou da pu im kurac, ja u da pu im jebeni kurac, a ako ti nee da me zaposli , Foks hoe! I o, jebi se!" U Iv zaiskri izvesna nada. Ovde se odvijala psihodrama na koju nije rauna la. Saganski je bio notorni homofobiar. Oigledno je nekad uvredio Daga. "Hou tu damu", ree Saganski. "E pa nee je dobiti", glasio je odgovor, pri emu je Dag odgurnuo Saganskome ruku. "Ima ona prea posla," Saganski nije nameravao tako lako da se preda. Ispru io je ruku ka Iv po d rugi put, dobio po prstima, a zatim je dohvatio Daga i poeo da ga odvlai iz Ivinog vrstog zagrljaja. Iv je iskoristila priliku koja joj se ukazala i skliznula prema vratima. Iza sebe je ula ljutite glasove obojice i osvrnula se; obigravali su jedan oko d rugoga, rasterujui plesae dok su pesnice sevale. Saganski je uputio prvi udarac, p oslav i Frankla nazad na klavir. a e koje je tamo poreao razlete e se, razbiv i se uz tres ak. Zatim se bacio za Iv. "Tra e te", ree on, epav i je. Napravila je korak unazad kako bi ga izbegla, a noge je pri tom izda e. Pre nego to je udarila o pod, prihvati e je neije ruke i ona z au Lobov glas: "Trebalo je da krenete sa nama." Poku ala je da se usprotivi, ali nije mogla ni re da izusti koliko je dahta la. Napola ju je odneo do vrata, dok je ona poku avala da mu objasni da ne mo e da p oe, da ne mo e da ostavi Griloa, ali nikako ne uspevajui to jasno da uradi. Primetil a je Roelino lice dok je promicalo pored nje, a onda ju je zapahnuo hladni noni va zduh i ona je do ivela ok koji je samo poveao njenu dezorijentaciju. "Pomozite joj... pomozite joj..." ula je Loboa kako govori i, pre nego to se sna la, ve je bila u njegovoj limuzini, ispru ena preko la nog krzna na sedi tu. On je u ao za njom. "Grilo..." uspela je da izgovori dok je zatvarao vrata. Njen progonitelj je stajao na pragu, ali limuzina se ve udaljavala prema kapiji. "Najuvrnutija urka na kojoj sam ikada bio", primeti Lobo. "Gubimo se odav de." Izvini, Grilo, pomisli ona pre nego to se onesvestila. Ne daj se.

Klark je kod kapije samo mahnuo Loboovoj limuzini da proe i osvrnuo se pr ema kui. "Koliko ih je jo ostalo", upita on Reba. "Mo da oko etrdeset", odvrati Reb, zagledan u spisak. "Neemo ostati celu no." Kola koja su ekala preostale goste nisu mogla sva da se parkiraju na Brdu , tako da su se nalazila dole u Gaju; kru ila su, ekajui na radio-signal koji e ih po zvati da se vrate gore i pokupe svoje putnike. Bila je to rutina na koju su navi kli, dosadu su razbijali tako to su meusobno ogovarali one koje su vozili. Ali veer as nije bilo traeva o seksualnom ivotu putnika, niti pohotnih pria o tome ta e vozai r aditi kada zavr e posao. Vei deo vremena radio-aparati su bili tihi, kao da vozai ni su eleli da otkriju svoje polo aje. Ti inu su naru avale samo usputne primedbe vozaa o g radu. "Klanac Mrtvog Drveta", nazvao ga je jedan od njih. "Lii na jebeno groblj e." Reb je bio taj koji ga je uutkao. "Ako nema ni ta pametnije da ka e , onda uti", primeti on. " ta te mui?" upita ga ovek. "Poinju da te mue privienja?" Odgovor je omeo poziv iz drugih kola. "Jesi li tu, Klark?" "Aha. Ko je to?" "Jesi li tu?" Veza je bila lo a i iz asa u as postajala je sve gora, glas iz kola se pretv arao u statiko kranje. "Ovde dole se podigla oluja koja nosi pra inu..." govorio je voza. "Ne znam da li me ujete, ali podigla se ni od kuda." "Reci mu da se gubi odatle", ree Reb. "Klark! Reci mu!" "ujem te! Vozau? Bri i! Bri i odatle!" "uje li me ko?" urlao je ovek, a poruku je gotovo prigu ilo spiralno zavijan je vetra. "Vozau! Nosi se, u pizdu materinu, odatle!" "Da li me..." Umesto kraja pitanja zauo se udar i vozaev glas je presekla buka sudara. "Sranje!" ree Klark. "Da li iko od vas tamo napolju zna ko je to bio? Ili gde je bio?" Niko se nije javio iz preostalih kola. Ako je iko i znao, nije hteo dobr ovoljno da krene u pomo. Reb se zagledao izmeu drvea koje je oiviavalo put, prema gr adu. "Dosta", ree on. "Dosta mi je ovog sranja. Odlazim odavde." "Samo smo mi ostali", podseti ga Klark. "Ako ima imalo razuma i ti e otii", ree Reb i poe da olabavljuje kravatu. "Ne znam ta se ovde de ava, ali neka to bogata i sami re e." "Na du nosti smo." "Ja sam upravo zavr io!" ree Reb. "Ne plaaju me dovoljno da bih morao da pod nosim ovo sranje! Hvataj!" On dobaci radio Klarku. Bljuvao je belu buku. "uje li t o?" upita on. "Haos. To je ono to dolazi." Dole, u gradu, Tomi-Rej je usporio da baci pogled na slupanu limuzinu. D uhovi su je jednostavno pokupili i bacili. Upravo su izvlaili vozaa sa sedi ta. Ako se ve nije prijavio da postane jedan od njihovih, nameravali su to brzo da isprav e, nasilno pretvarajui njegovu uniformu u dronjke ba kao i telo ispod nje. Poveo je sablasni voz sa Brda kako bi smislio nain da se uvue u kuu. Nije el eo da ponovo do ivi poni enje iz bara, da ga stra ari premlate i da posle toga nastane pakao. eleo je da potpuno vlada situacijom kada se pojavi pred ocem u svojoj nov oj inkarnaciji kao Deak-Smrt. Ali ta nada je brzo bledela. to je vi e odlagao povrat ak to su oni postajali razulareniji. Ve su demolirali luteransku Crkvu princa mir a, dokazav i, ako je bilo kakav dokaz bio potreban, da je kamen isto tako zreo za ra injavanje kao i meso. Jedan njegov deo, onaj koji je mrzeo Palomo Gaj do sr i, eleo je da ih pusti da divljaju. Da ih pusti da sravne ceo grad. Ali ako popusti pre d tim nagonom znao je da e potpuno izgubiti vlast nad njima. Pored toga, negde u Gaju nalazilo se jedino ljudsko bie koje je eleo da sauva od svakog zla: D o-Bet. Kad

a se jednom otkine s lanca, oluja nee praviti razlike. Njen ivot nee vredeti ni par e, isto kao ni ivoti ostalih. Znajui da mu je ostalo sasvim malo vremena pre nego to nestrpljenje ovlada njima i ipak uni te Gaj, odvezao se do majine kue. Ako je D o-Bet bila u gradu, onda se tamo nalazila; a ako doe do onog najgoreg, epae je i vratiti D afu, koji e znati kak o da na najbolji nain obuzda oluju.

Mamina kua, kao i veina kua u ulici, pa i u celom Gaju, nije bila osvetljen a. Parkirao je kola i izi ao. Oluja, kojoj je dosadilo da se vue za njim, saekala ga je i poela da ga gura. "Odbij", ree on razjapljenim licima koja su lebdela ispred njega. "Dobiete ono to elite. Sve to elite. Ali ovu kuu, i sve u njoj, ostavite na miru. Jeste li me razumeli?" Osetili su snagu njegovih oseanja. uo ih je kako se smeju, rugajui se njego voj sa aljenja vrednoj oseajnosti. Ali on je i dalje bio Deak-Smrt. Trebalo je da mu budu odani, meutim, ta odanost je sve vi e bledela. Oluja se povukla malo dalje ni z ulicu i ostala tamo da eka. Zalupio je vrata na kolima i oti ao do kue, baciv i pogled niz ulicu kako bi se uverio da ga njegova vojska nee prevariti. Jo je bila na istom mestu. On zakuca na vrata. "Mama?" povika on. "Ja sam, Tomi-Rej, mama. Imam klju ali neu ui dok me ti ne pozove . uje li me, mama? Nema ega da se boji . Neu te povrediti." uo je neki zvuk s ruge strane vrata. "Jesi li to ti, mama? Molim te, odgovori mi." " ta eli ?" "Dozvoli mi da te vidim, molim te. Dozvoli mi da te vidim." Odbravila je vrata i otvorila ih. Mama je bila odevena u crno i kosa joj nije bila upletena. "Molila sam se", ree ona. "Za mene?" upita Tomi-Rej. Mama nije odgovorila. "Nisi, zar ne?" ree on. "Nije trebalo da se vrati , Tomi-Rej." "Ovo je dom", ree on. Zabolelo ga je kada ju je ugledao, vi e nego to je mis lio da je to mogue. Posle otkrovenja koja je do iveo na putu do Misije ( ena i pas), zatim dogaaja u Misiji i u asa sa povratnog putovanja, mislio je da je prevazi ao osea nje koje ga je upravo ti talo: tugu od koje mu je knedla zastajala u grlu. " elim da uem", ree on, iako je bio svestan jo dok je izgovarao te rei da mu n ema povratka. Nikada nije oseao potrebu za porodinim okriljem. D o-Bet jeste. Njegov e misli se okrenu e tada ka njoj. "Gde je ona?" upita. "Ko?" "D o-Bet?" "Nije ovde", odvrati mama. "Gde je onda?" "Ne znam." "Ne la i me. D o-Bet!" poeo je da vie. "D o-Bet!" "ak i da jeste..." Tomi-Rej joj nije dozvolio da zavr i. Progurao se pored nje i prekoraio pre ko praga. "D o-Bet! To sam ja, Tomi-Rej! Potrebna si mi, D o-Bet! Potrebna si mi, lu tko!" Vi e nije bilo va no da li je naziva lutkom, da li joj govori da eli da je lj ubi i li e piku: to je bilo u redu. To je bila ljubav, a ljubav je predstavljala nj egovu jedinu odbranu, to jest, jedinu odbranu svih redom, protiv pra ine i vetra i svega onoga to je zavijalo u njemu: bila mu je potrebnija no ikada. Ne obazirui s e na mamine povike, krenuo je kroz kuu, iz sobe u sobu, tra ei je. Svaka prostorija imala je osoben miris, a taj miris je u sebi nosio gomilu seanja... stvari koje j e rekao, uinio ili osetio na ovom ili onom mestu... i sve to ga je preplavljivalo kada bi zastao na vratima. D o-Bet nije bila u prizemlju, pa se uputio gore, otvarajui sva vrata na sp ratu, jedna za drugim: prvo D o-Betina, zatim mamina. Na kraju, svoja. Njegova sob a je bila onakva kakvu ju je ostavio. Krevet razme ten, orman otvoren, pe kir na pod u. Stojei na vratima, shvatio je da gleda stvari deaka koji kao da vi e nije postoja

o. Onaj Tomi-Rej koji je le ao u tom krevetu, znojio se, trzao, spavao i sanjao Zu mu i Topangu, zauvek je nestao. Prljav tina na pe kiru i dlake na jastuku su posledn je to je od njega ostalo. Nee ga pamtiti po dobru. Niz obraze mu poteko e suze. Kako to da je pre samo pola nedelje bio iv, ob avljao svoje poslove, a sada se toliko izmenio da vi e nije ovamo pripadao, niti j e ikada vi e mogao ovamo da pripada? ta je on to toliko arko eleo da se odvojio sam o d sebe? Ni ta od onoga to je dobio. Biti Deak- Smrt bilo je beskorisno: samo strah i sjajne kosti. A to to je upoznao svog oca: od kakve mu je to bilo koristi? U poet ku se D af lepo ophodio prema njemu, ali to je bio samo trik koji mu je pomogao da od njega napravi roba. Samo ga je D o-Bet volela. D o-Bet je po la za njim, poku ala da ga izlei, poku ala je da mu ka e ono to nije eleo da uje. Samo je ona mogla da popravi stvari. Da im neki smisao. Spase ga. "Gde je ona?" upitao je. Mama je bila u podno ju stepeni ta. Ruke je sklopila ispred sebe i zagledala se u njega. Opet te molitve. Uvek molitve. "Gde je ona, mama? Moram je videti." "Ona ne pripada tebi", ree mama. "Kac!" zaurla Tomi-Rej, krenuv i dole ka njoj. "Sada je Kacova!" "Isus ree... ja sam uskrsnue i ivot..." "Reci mi gde su, ili ne odgovaram..." "On koji veruje u mene..." "Mama!" "...iako je bio mrtav..." Ulazna vrata je ostavila otvorena i pra ina no ena vetrom poela je da prelazi preko praga, u poetku u neznatnoj koliini, ali onda je poela da nadire sve jae. Zna o je ta to nagove tava. Sablasni voz se zahuktavao. Mama je pogledala prema vratima i olujnoj tami iza njih. Izgleda da je shvatila da je kraj na dohvat ruke. Kada je pogled ponovo uperila u sina, u oi su poele da joj nadiru suze. "Za to je moralo ovako da se zavr i?" upitala je ne no. "Nisam to hteo." "Bio si tako lep, sine. Ponekad sam mislila da e te to spasti." "I sada sam lep", ree on. Ona odmahnu glavom. Suze poe e da se kotrljaju preko oboda njenih oiju i sli vaju niz obraze. On ponovo pogleda prema vratima, koja je vetar poeo da cima napr ed-nazad. "Ostanite napolju", ree mu on. " ta se nalazi tamo napolju?" upita mama. "Tvoj otac?" "Bolje da ne zna ", odvrati joj on. Pohitao je niz stepenice da poku a da zatvori vrata, ali vetar je bivao sv e sna niji i na kraju je provalio u kuu. Lusteri su poeli da se nji u. Ukrasi su polet eli sa polica. Kada je stigao do dna stepeni ta, prozori su se ve rasprsli i na pre dnjem i na zadnjem delu kue. "Ostanite napolju!" ponovo je dreknuo, meutim, fantomi su ve dovoljno ekali . Vrata su izletela iz arki, proletela kroz celo predvorje i razbila ogledalo. Za njima su, zavijajui, uleteli duhovi. Mama je vrisnula kada ih je ugledala, lica su im bila ispijena i gladna, mrlje potrebe u oluji. One duplje su im zjapile, elu ci su im zjapili. Kada su zauli krik hri anke, usmerili su svoj jed prema njoj. Tomi -Rej je kriknuo da je upozori, ali pra njavi prsti su iskidali rei pretvoriv i ih u b esmisao, a zatim se zaleteli, pro av i pored njega, ka maminom grlu. Poku ao je da je dohvati, ali oluja ga je dohvatila, zavrtela i bacila prema vratima. Duhovi su i dalje uletali unutra. Proleteo je kroz njihova promiua lica, kreui se u suprotnom p ravcu od njihovog nadiranja i preleteo preko praga. Zauo je iza sebe jo jedan mami n krik, od koga su se zatresli svi jo celi prozori u kui i staklo izletelo napolje . Staklo je plju talo svuda oko njega. Izbegao je pljusak, ali nije pro ao nepovreen. Meutim, to nije bilo ni ta, u poreenju sa tetom koju su pretrpele kua i oni u njoj. Kada se, posrui, doepao sigurnosti trotoara i osvrnuo, video je oluju kako u talasima ulazi i izlazi kroz sve prozore i vrata poput poludele vo nje duhova. Zgr ada nije bila dorasla napadu. U zidovima su poele da se javljaju pukotine, tlo is pred kue stalo je da se otvara kada su jahai stigli u podrum i poeli tamo da prave rusvaj. Pogledao je prema kolima, upla iv i se da su i njih uni tili u svom nestrpljen

u. Bila su netaknuta. Pojurio je prema njima kada je kua poela da stenje, krov odl eteo u znak predaje, zidovi se izvili. Ako je mama i bila jo iva i dozivala ga, ni je mogao da je uje od buke, niti da je vidi u nastaloj zbrci. U ao je u kola, jecajui. Na usnama su mu lebdele rei za koje uop te nije bio s vestan da ih izgovara dok nije krenuo: "...ja sam uskrsnue i ivot..." U stra njem ogledalu video je da se kua potpuno predala, kada je vrtlog u n jenoj utrobi stao sve da izbacuje napolje. Cigle, ploe od kriljca, zraci i ut letel i su na sve strane. "...on koji je verovao u mene... blagi Bo e, mama, mama... on koji je vero vao u mene..." Delii cigli stali su da dobuju po stra njem prozoru, koji se rasprsnuo od u daraca, dobovali su i po krovu. Pritisnuo je papuicu za gas i krenuo, napola zasl epljen suzama tuge i u asa. Jednom je ve poku ao da im pobegne i nije uspeo. Ipak se nadao da bi mu to mo da ovaj put moglo poi za rukom, ako projuri kroz grad najzaobi laznijim putem koji je znao, molei se da ih zavara. Ulice nisu bile potpuno prazn e. Pro ao je pored dve limuzine, obe crne i dugake, koje su kru ile poput ajkula. A o nda, na ivici Hrasto ume, nasred puta se posrui pojavio neko koga je poznavao. Iako mu je bilo mrsko da stane, bila mu je potrebna uteha koju mu je moglo pru iti jedi no neko poznato lice, jer nikada do tada nije oseao toliku potrebu da ga neko ute i , makar to bio i Vilijam Vit. Usporio je. "Vit?" Vilijamu je trebalo malo vremena da ga prepozna. Tomi-Rej je oekivao da e ustuknuti kada se priseti ko je on. Njihov poslednji susret, tamo gore u kui na P roplanku Divlje Tre nje, zavr io se tako to se Tomi-Rej obreo u bazenu, rvui se sa ter atom Martine Nesbit, a Vit pobegao glavom bez obzira, ne bi li sauvao zdrav razum . Meutim, vreme koje je od tada proteklo, ostavilo je i te kakvog traga na Vilija ma, isto kao i na Tomi-Reja. Liio je na skitnicu, bio je neobrijan, na sebi je im ao prljavu i neurednu odeu, a izraz lica mu je bio krajnje oajan. "Gde su?" glasilo je njegovo prvo pitanje. "Ko?" zanimalo je Tomi-Reja. "Moji... posetioci", odvrati Vilijam. "Moji... snovi." "Izvini", odvrati Tomi-Rej. "Hoe da te povezem?" "Kuda ide ?" "Kupim se odavde", odvrati Tomi-Rej. "Aha. Povezi me." Vit ue u kola. Kada je zalupio vrata, Tomi-Rej je ugledao poznati prizor u ogledalu. Oluja ga je sledila. On pogleda u Vilijama. "Ne vredi", ree on. "A ta vredi?" upita Vit, ne uspevajui da usredsredi pogled na Tomi-Reja. "Sledie me kuda god po ao. Ni ta ih ne mo e zaustaviti. Dolazie i dolaziti." Vilijam pogleda preko ramena u zid od pra ine koji je napredovao niz ulicu prema kolima. "Je li to tvoj otac?" upita on. "Je li on tamo negde?" "Nije." " ta je onda to?" "Ne to jo gore." "Tvoja mama..." poe Vit "... razgovarao sam s njom. Ka e da je on avo." "Voleo bih da jeste", ree Tomi-Rej. "avola mo e prevariti." Oluja se pribli avala kolima. "Moram se vratiti na Brdo", ree Tomi-Rej, koliko sebi toliko i Vitu. Okrenuo je i krenuo u pravcu Vetrostrmine. "Da li se tamo nalaze snovi?" upita Vit. "Tamo se sve nalazi", odvrati Tomi-Rej, nesvestan koliko je to to je kaza o bilo tano. XI " urka je gotova", ree D af Grilou. "Vreme je da siemo."

Od Ivinog uspanienog odlaska jedva da su izmenjali koju re. Taj se ovek jed nostavno ponovo spustio na stolicu sa koje je ustao kako bi se pobrinuo za pobun jenog Lamara, i ostao je tako da eka dok su odozdo dopirali povi eni glasovi, dok s u stizale limuzine do ulaznih vrata, kupile svoje putnike i udaljile se, i... ko nano... dok muzika nije utihnula. Grilo nije ni poku ao da umakne. Kao prvo, Lamaro vo skljokano telo prepreilo se ispred vrata, tako da bi ga terate sigurno epale pre nego to bi uspeo da ga ukloni. A drugo, jo znaajnije, igrom sluaja dospeo je u dru tv o prvog uzroka, entiteta odgovornog za tajne sa kojima se sretao u Palomo Gaju o d samog dolaska. Pred njim se, klonuo na stolici, nalazio ovek koji je oblikovao u as, te je sledstveno tome shvatao vizije koje su se razularile u gradu. Njegov o dlazak odavde predstavljao bi zanemarivanje du nosti. U svemu ovome on je trebalo da odigra samo jednu ulogu, ako zaboravimo na kratkotrajnu ulogu ljubavnika Elen Ngijen. Bio je reporter; provodnik izmeu poznatog i nepoznatog sveta. Ako bi okr enuo D afu lea, poinio bi zloin mnogo te i od bilo kog za koji je znao: odbio bi da bud e svedok. ta god ovaj ovek bio (lud; opasan po ivot; udovi te) on nije bio varalica kao veina onih koje je Grilo tokom svog profesionalnog ivota intervjuisao ili ispitiva o. Grilou je bilo dovoljno da se osvrne po sobi i pogleda stvorenja koja je D af o kotio, ili iji je okot izazvao, pa da shvati da je u dru tvu moi koja je u stanju da izmeni svet. Nije se usuivao da okrene lea jednoj takvoj moi. Ii e s njom kuda god o na bude i la, u nadi da e bolje shvatiti njeno delovanje. D af ustade. "Ni ne poku avaj da se ume a ", ree on Grilou. "Neu", odvrati mu Grilo. "Ali dopusti mi da poem s tobom." D af ga pogleda po prvi put od Ivinog bekstva. Bilo je suvi e mrano da bi Gri lo primetio da je uperio svoj pogled u njega, ali ga je osetio, bio je o tar poput igala, prodirao je u njega i ispitivao ga. "Skloni telo", naredi mu D af. Grilo odvrati: "Svakako", i krenu ka vratima. Nije uop te morao da ga pods ea na svoju snagu, Grilou je bilo dovoljno to to je morao da podigne Lamarov le . Te lo je bilo vla no i toplo. Kada ga je ponovo spustio na pod ake su mu bile lepljive od komedija eve krvi. Od tog oseaja i mirisa Grilou je pripala muka. "Samo ne zaboravi..." ree D af. "Znam", odvrati Grilo. "Ne me aj se." "Pa. Otvori vrata." Grilo ga poslu a. Uop te nije bio svestan koliko je u sobi zaudaralo dok ga nije zapahnuo talas hladnog, istog vazduha. "Kreni prvi", ree D af. Grilo izie u hodnik. U kui je bilo potpuno tiho, ali ona nije bila prazna. U podno ju prvog dela stepeni ta ugledao je malu skupinu Roelinih gostiju koji su eka li. Svi uperi e oi prema vratima. Nijedno od njih nije pustilo ni glasa niti se pom erilo. Grilo je prepoznao mnoga lica; oni su ovde stajali i ekali jo dok su on i I v krenuli gore. Sada je oekivani trenutak do ao. Krenuo je niz stepenice prema njim a, dok mu se u glavi oblikovala misao: D af ga je poslao dole kako bi ga ovi obo ava oci rastrgli. Ali u ao je u njihovo vidno polje, izi ao iz njega, a njihovi pogledi ga nisu sledili. Nisu oni ovamo do li da vide majmuna, ve ulinog orgulja a. Iz sobe na spratu zaulo se masovno kretanje: terate su dolazile. Kada je stigao u podno je stepeni ta, Grilo se okrenuo i pogledao unazad u pravcu iz koga je do ao. Prva stvorenja su poela da prolaze kroz vrata. Primetio je da su se izmenil a, ali nije bio spreman na stepen te promene. Njihova nametljiva neistoa sada je b ila proi ena. Postale su jednostavnije, veinu njihovih crta zaklanjala je tama koju s u emitovale. Posle nekolicine prvih pojavio se D af. Dogaaji koji su se zbili od njegovo g sueljavanja sa Fleerom ostavili su na njemu traga. Izgledao je iscrpljen, liio je gotovo na skelet. Poeo je da silazi i pro ao pored bazena raznobojne svetlosti koj a je dopirala iz svetiljki ispred kue svojom ivo u preplavljujui njegove blede crte li ca. Veeras se daje film Maska crvene smrti, pomisli Grilo; a iznad naslova stajal o je D afovo ime. Za njim su usledile sporedne linosti, terate, gurajui svoja tela kroz vrat

a i gegajui se niz stepenice za svojim tvorcem. Grilo se osvrnu unaokolo i osmotri utihnulo dru tvo. Svoje laskave poglede jo nisu skidali sa D afa. On je nastavio dalje, niz drugo stepeni te. U podno ju ga je ekala druga skupina; meu njima je bila i Roel. Kada je ugledao njenu neverovatnu l epotu, Grilo se istog asa setio svog prvog susreta s njom, kada je silazila niz s tepeni ta upravo onako kao to je to D af sada inio. Njena pojava predstavljala je otkr ovenje. Ta lepota joj je davala izgled besprekornosti. Kasnije je saznao da to b a nije bilo tano. Prvo od Elen, koja mu je podnela izve taj o Roelinoj prethodnoj pro fesiji i sada njoj zavisnosti, a sada se u to uverio i vlastitim oima, videv i tu enu nakon to je podlegla D afovoj izopaenosti kao i sve ostale njegove rtve. Lepota nije mogla da je odbrani. Najverovatnije nije postojala nikakva odbrana. Stigao je do podno ja stepeni ta i ostao tamo da saeka D afa za kojim su se vukle njegove legije. Z a ovo kratko vreme, od trenutka kada se pojavio na vrhu stepeni ta, kod njega je n astupila izvesna promena, tanana ali obeshrabrujua. Njegovo lice, koje je do malo pre odavalo strah od shvatanja, sada je bilo bezizra ajno kao i lica njegove pastv e, mi ii su mu bili u toj meri mlitavi da je njegovo sila enje liilo na jedva kontroli san hodajui pad. Sva sila moi slila mu se u levu aku, onu aku koja je... tamo u oping centru... iskrvarila estice moi koje umalo nisu uni tile Fleera. I sada je inila isto ; dok mu je visila uz bok, iz nje su kapale perle sjajne trule i nalik na znoj. To nije mogla biti sama mo, pretpostavljao je Grilo, ve samo njen nusproizvod, jer D a f nije ni poku avao da sprei njihovo rascvetavanje u male tamne cvetove na stepenic ama. Ta aka je skupljala snagu, crpla ju je iz svih ostalih delova svoga vlasn ika (mo da, ko zna? iz samog skupa); skladi tila je snagu pripremajui se za posao koj i ju je ekao. Grilo je poku ao da prouavanjem D afovog lica okrije njegova oseanja, ali aka mu je stalno iznova privlaila pa nju, kao da su sve linije sile vodile ka njoj, a svi ostali elementi ovog prizora bili neva ni. D af pree u predvorje. Grilo krenu za njim. Senovita legija ostade na stepe ni tu. U predvorju je jo bilo besposlenih gostiju. Neki od njih pona ali su se kao uenici, oiju uprtih u D afa. Neki su jednostavno bili nesvesni, ispru eni preko delov a name taja razbacanog unaokolo. Na podu je le ao Sem Saganski, ko ulja i lice bili su mu krvavi. Malo dalje od njega, sa akom u kojoj je i dalje stezao sako Saganskog , le ao je jo jedan ovek. Grilo nije imao pojma zbog ega je do lo do okr aja meu njima, a i on se okonao nokautom. "Upali svetlo", ree D af Grilou. Glas mu je bio bezizra ajan kao to mu je post alo i lice. "Upali sva svetla. Dosta je tajni. elim jasno da vidim." Grilo je prona ao prekidae u tami i upalio sva svetla. Istog asa je prizor i zgubio svaku teatralnost. Jedno ili dvoje presamienih poe e da mrmljaju u znak prote sta prekriv i lica akama kako bi odagnali svetlost. ovek koji je dr ao Saganskog otvor i oi i zastenja, ali se ne pomeri, osetiv i opasnost. Griloov pogled se vrati na D af ovu aku. Perle moi su sada prestale da kaplju iz nje. Sazrela je. Bila je spremna. "Kakva korist od odugovlaenja..." uo je D afa kako ka e i video kako podi e levu ruku sa otvorenom akom u visinu oiju. Zatim je oti ao do naspramnog zida i polo io dl an na njega. Zatim je, ake i dalje polo ene na vrstu realnost, poeo da je stiska u pesnicu . Napolju, kod kapije, Klark je primetio da su se u kui upalila svetla i is pustio uzdah olak anja. To je samo moglo da znai da je proslava zavr ena. Uputio je o p ti poziv vozaima koji su kru ili (onima koji nisu jo bili utekli) nalo iv i im da se vra te na Brdo. Njihovi putnici e se uskoro pojaviti. Silazei sa autoputa na skretanju za Palomo Gaj, znajui da ima da pree jo etir i milje do predgraa grada, kroz Teslu proe drhat. Majka je govorila da to znai da t i je neko pre ao preko groba. Noas je to mnogo bolje shvatala. Vesti su bile gore n o ikada. Propu tam glavni dogaaj, shvatila je ona. Poeo je bez mene. Osetila je da se ne to oko nje promenilo, ne to ogromno, kao da su oni koji su smatrali da je Zemlja ravna ploa sve vreme bili u pravu i da se ceo svet iznenada nagnuo za nekoliko s tepeni tako da je sve na njemu skliznulo ka jednom kraju. Nijednog trenutka nije

laskala sebi da je ona jedina dovoljno oseajna da to primeti. Mo da je imala persp ektivu koja joj je dozvoljavala da prizna ta osea, ali nije sumnjala da se irom dr av e u ovom trenutku, a najverovatnije i irom sveta, ljudi bude obliveni hladnim zno jem, ili misle na svoje voljene strepei za njih. Deca plau ne znajui zbog ega. Starc i veruju da im je kucnuo poslednji as. Zaula je udar nastao usled sudara na autoputu koji je upravo napustila, p osle koga je usledio jo jedan, pa jo jedan, kako su se kola... ije je vozae pomeo tr enutni u as... gomilala. Kroz no su poele da odzvanjaju sirene. Svet je okrugao, ree ona sama sebi, poput volana koji dr im. Ne mogu da spa dnem. Ne mogu da spadnem. Dr ei se te misli i volana sa podjednakim oajanjem, nastav ila je da vozi ka gradu.

Motrei kada e kola da se pojave, Klark je primetio svetla kako se penju uz Brdo. Meutim, suvi e su sporo napredovala da bi to bili farovi. Znati elja ga je nag nala da napusti svoje mesto i krene nizbrdo. Prevalio je mo da dvadeset jardi pre nego to je, za av i za okuku, na putu otkrio izvor svetlosti. Bili su to ljudi. Skupi na od mo da njih pedeset, mo da i vi e, pela se ka vrhu. Lica i tela su im bili nejasn i, ali svi su sijali u mraku poput maski na Dan mrtvih. Na elu te skupine nalazil a su se dva deteta koja su izgledala dosta normalno. Ali, imajui u vidu gomilu ko ja je i la za njima, sumnjao je u to. Deak podi e pogled uz Brdo prema njemu. Klark s e povue, okrenuv i se u nameri da povea razdaljinu izmeu sebe i rulje. Reb je bio u pravu. Trebalo je mnogo ranije da ode i prepusti ovaj prokl eti grad sam sebi. Unajmljen je da sprei ulazak padobranaca na proslavu, a ne da zaustavlja kovitlace i baklje koje hodaju. to je mnogo mnogo je. Odbacio je radio i uspentrao se uz ogradu nasuprot kui. Ukrasno grmlje sa druge strane bilo je gusto i tle se strmo spu talo, ali on je skliznuo kroz tamu ne merei da li e stii na drugu stranu Brda u ritama, jednostavno elei da se nae to dal e od te kue kada rulja stigne do kapije. Grilo je u poslednjih nekoliko dana video stvari koje su ga ostavile bez daha, ali je ipak uspeo da pronae naina da ih ukalupi u svoj pogled na svet. Meuti m, sada se na ao pred prizorom koji je potpuno bio van njegove moi shvatanja i sve t o je mogao da uini bilo je da mu ka e ne. I to ne jednom, ve desetinu puta. "Ne... ne..." i tako dalje, "ne." Meutim, poricanje je bilo beskorisno. Prizor je odbijao da se spakuje i o de. Ostajao je. Zahtevao da bude vien. D afovi prsti su u li u vrsti zid i epali ga. Zatim je napravio korak unazad, z a njim jo jedan, vukui supstancu stvarnosti prema sebi kao da je napravljena od sl atki a omek alog na suncu. Karnevalske slike koje su visile na zidu poele su da se de formi u; spoj izmeu zida i tavanice i zida i poda postao je manje odreen i krenuo pr ema Umetnikovoj pesnici, gubei na o trini. Kao da je cela prostorija bila projektovana na bioskopskom platnu, a D af jednostavno epao platno i povukao ga ka sebi. Projektovana slika je jo pre samo nek oliko trenutaka izgledala tako iva, a sada se otkrivalo koliko je bila patvorena. To je film, pomisli Grilo. Ceo ovaj jebeni svet je bioskop. A razotkrivanje tog blefa zvalo se Umetnost. Skidanje pokrova, mrtvakog p la ta, zastora. Nije bio jedini koji se zateturao pred ovim otkrovenjem. Nekoliko onih k oji su do li da oplakuju Badija Vensa, pokrenuti iz svoje otupelosti, otvorili su oi i ugledali prizor kakav nisu sretali ni na svojim najgorim tripovima. ak je i D af izgledao zapanjen lakoom kojom je obavljao ovaj zadatak. Telo k oje mu se nikada nije inilo tako krhko, tako ranjivo, toliko ljudsko, kao sada pr otresalo je drhtanje. Kroz kakva god isku enja da je pro ao kako bi oeliio svoj duh za ovaj trenutak, to nije bilo dovoljno. Ni ta nije moglo biti dovoljno. Ovo je bila umetnost koja je prkosila stanju telesnosti. Sve najdublje izvesnosti postojanj a bile su proigrane pred njom. Odnegde iza zaklona, Grilo je zauo zvuk koji je po stajao sve glasniji, koji mu je ispunio lobanju poput otkucaja vlastitog srca. P ozivao je terate. Osvrnuo se unaokolo i video ih kako nadiru kroz vrata kako bi svome tvorcu pru ile pomo u onome to se spremalo. Grilo ih nije zanimao; znao je da

mo e otii u bilo kom trenutku i da niko nee poku ati da ga sprei u tome. Ali nije mogao da okrene lea svemu ovome, koliko god mu razdiralo utrobu. ta god da se odigraval o iza tog zastora sveta, uskoro e biti razotkriveno i nema toga to je moglo odvui n jegov pogled s tog prizora. Ako bi sada pobegao, ta bi radio? Otrao do kapije i sa sigurne udaljenosti promatrao ta se dogaa? Nije bilo sigurne udaljenosti, sada ka da je znao ono to je znao. Ostatak ivota prove e dodirujui materijalni svet svestan da bi se on istopio kada bi posedovao Umetnost u prstima. Nisu svi bili tako fatalistiki raspolo eni. Mnogi od onih koji su bili dovo ljno svesni poku avali su da stignu do vrata. Meutim, bolest rastezljivosti koja je zahvatila zidove ve se pro irila i na pola poda. Postao je lepljiv pod nogama pobe gulja, podi ui materiju sobe, dok je D af vukao sada ve obema akama. Grilo je potra io neko vrsto mesto u prostoriji to se odizala, ali je prona ao samo stolicu koja je bila podlo na novim efovima fizike kao i sve ostale stvari u sobi. Iskliznula mu je iz ruku i on pade na kolena, usled ega mu ponovo poe krv na nos. Pustio je krv da curi. Podigav i pogled, utvrdio je da D af vue tako sna no naspramni kraj prostorije da se on ve izobliio do neraspoznatljivosti. Sjaj svetiljki napolju bio je prigu en, utulio se, pretoio se u bezoblini dotok tako napet da nee dugo proi pre nego to pukn e. Zvuk sa druge strane nije postao ni ta glasniji, ali je postao, i to za svega n ekoliko sekundi, gotovo neizbe an, kao da je oduvek bio tu, samo izvan praga ujnost i. D af je privukao k sebi jo jednu punu aku sobe, ali je pri tome do neizdr ljiv osti napeo zaklon. Nije se pocepao na jednom mestu, ve na nekoliko. Soba se ponov o izvrnula. Grilo se uhvatio za pod koji se uzdizao dok su se tela kotrljala por ed njega. U tom haosu ugledao je D afa i uinilo mu se da je ovaj u poslednjem trenu tku za alio zbog svega to je uradio, borei se sa sirovom supstancom stvarnosti koju je sakupio kao da poku ava da je baci. Ili ga ake nisu slu ale i nisu htele da je pus te, ili je ona sada imala vlastiti momentum i otvarala se bez njegove pomoi, jer je preko njegovog lica pre ao izraz divljeg u asa i on je vri tei pozvao svoje legije. Krenule su ka njemu, njihove anatomije pokupile su pone to od ovog pokretnog haosa . Grilo je le ao priljubljen uz tle dok su se one pentrale preko njega. Tek to su k renule, kada ih je ne to zaustavilo. epav i ko e desno i levo od sebe, vi e ih se nije pla o kada je toliko gorih stvari bilo na pomolu, Grilo se uspravio, to jest uspravi o se onoliko koliko je to bilo mogue, i pogledao unazad prema vratima. Taj deo so be jo je manje vi e bio netaknut. Samo je izvesno izvijanje arhitekture nagove tavalo ono to se dogaalo iza njega. Pogled mu se protezao sve do predvorja i dalje do ul aznih vrata. Bila su otvorena. Na njima je stajao Fleerov sin. Haui je shvatio da postoje privlane sile vee od tvoraca i gospodara. Posto jala je privlana sila izmeu stvari i njene suprotnosti, njenog prirodnog neprijate lja. To je bilo ono to je napajalo terate kada su se ponovo okrenule prema vratim a, prepu tajui sav razulareni haos u kui D afovoj kontroli. "Dolaze!" doviknu on Fleerovoj vojsci, povlaei se dok se plima terata pribl i avala vratima. D o-Bet, koja je u la unutra zajedno sa njim, zastala je na pragu. Uh vatio ju je za ruku i povukao. "Prekasno je", ree ona. "Zar ne vidi ta radi? Blagi Bo e! Vidi li?" Ne obazirui se na to da li je bitka unapred izgubljena ili ne, bia iz snov a bila su spremna da se suoe sa teratama, uhvativ i zalet im je bujica pokuljala iz kue. Penjui se uz Brdo, Haui je oekivao da e predstojea bitka biti na neki nain prefin jena; bitka volje ili uma. Meutim, nasilje koje je sada izbijalo svuda oko njega bilo je isto fizike prirode. Sve to su imali da unesu u bitku bila su njihova tela i oni su se predali izvr enju tog zadatka sa estinom za koju nije ni pretpostavljao da poseduju melanholine du e okupljene u umi... a jo manje onaj civilizovan narod ko ji je bio u kui Lois Knap. Nije bilo razlike izmeu dece i junaka. Sada su se jedva meusobno razlikovali, dok su poslednji tragovi ljudi kakvima su odsanjani u post ojanje bledeli pred isto tako jednostavnim neprijateljem. Sada su oni predstavlj ali su tinske stvari. Fleerova ljubav prema svetlosti protiv D afove strasti ka tami. A ispod obe, nalazila se jedna jedina namera koja ih je ujedinajvala. Uni tenje o ne druge. Uinio je ono to su tra ili od njega, pomisli on; poveo ih je uz Brdo, poziva

jui borce kada bi se zaboravili i poeli da se razla u. Izgubio je one koji su i inae verovatno bili manje koherentno zazvani. Njihova tela su se raspr ila pre nego to j e uspeo da ih dovede dovoljno blizu da su mogli da namiri u neprijatelja. Za ostal e je bio dovoljan stimulans pojava terata. Borili su se dok nisu bili rastrgnuti . Obe strane su ve pretrpele veliku tetu. Delii sjajne tame otkinuti sa tela terata; mlazevi svetlosti izbijali su iz vojske snova kada bi ih ovi drugi raspo rili. Ratnici nisu niim pokazivali da trpe bol. Krv nije tekla iz rana. Izdr avali su napad za napadom, nastavljajui da se bore i trpei povrede koje bi inae onesposob ile sve to je makar izdaleka bilo ivo. Tek kada bi ostali bez vi e od pola svoje sup stance oni bi se razmrsili i raspr ili. ak i tada vazduh u kome bi se rastoili nije bio prazan. Zujao je i tresao se kao da se rat nastavljao na podatomskom nivou, gde su se pozitivne i negativne energije borile do pat pozicije ili meusobnog uni t enja. Verovatnije se radilo o ovom drugom, ako su sile koje su se borile ispre d kue mogle poslu iti kao primer. Kako su po snazi bile ravnopravne, jednostavno su istrebljavale jedna drugu, na nanetu tetu odgovarajui istom merom, tako da se nji hov broj smanjivao. U vreme kada je Tesla stigla do vrha Brda, bitka se pro irila sve do kapij e i prelivala napolje na put. Oblija koja su se nekada mogla raspoznati, a koja s u sada predstavljala same apstrakcije, mrlje tame, mrlje svetlosti, kidale su je dna druge. Zaustavila je auto i krenula ka kui. Dva borca se pojavi e izmeu drvea koj e je oiviavalo prilazni put i pado e na tle nekoliko jardi ispred nje, udova isprep letanih jednog oko... a inilo se i kroz... drugog. Zagledala se zabezeknuto u nji h. Da li je to ono to je Umetnost oslobodila? Kako li su pobegli iz Su tine?" "Tesla!" Podigla je pogled i ugledala Hauija. Objasnio joj je brzo i bez daha. "Poelo je", ree on. "D af koristi Umetnost." "Gde?" "U kui." "A ovi?" upita ona. "Poslednja odbrana", odvrati on. "Zakansili smo." A ta sada, lutko? pomisli ona. Nema naina da ovo zaustavi . Svet je nai ao na kosinu i sve klizi. "Trebalo bi svi da se izgubimo odavde", ree ona Hauiju. "Misli ?" " ta nam drugo preostaje?" Podigla je pogled prema kui. Grilo joj je kazao da kua predstavlja lud pod uhvat, ali nije oekivala ovako divlje arhitektonske oblike. Svi uglovi su bili bl ago zaobljeni, nije bilo nieg uspravnog to nije bilo nagnuto za nekoliko stepeni. A onda je shvatila. Nije se radilo ni o kakvoj postmodernistikoj ali. Ne to unutar k ue joj je povlaenjem menjalo njen oblik. "Blagi Bo e", zausti ona. "Grilo je jo tamo unutra." Jo dok je izgovarala te rei, fasada se jo malo povila. Kada je postala sves na ove udnovatosti, preostali uesnici bitke oko nje potpuno su izgubili svaki znaaj . Dva plemena koja se upaju poput besnih pasa. Ljudska posla. Zaobi la ih je ne obr aajui pa nju na njih. "Kuda e ?" upita Haui. "Unutra." "Unutra je pusto ." "Zar ovde napolju nije? Unutra mi je prijatelj." "Poi u s tobom", odvrati on. "Je li D o-Bet ovde?" "Bila je." "Pronai je. Ja u pronai Griloa, pa da se gubimo odavde." Ne saekav i odgovor, uputila se prema vratima. Trea sila koja se noas razularila u Gaju ve je stigla na pola puta uz Brdo kada je Vit shvatio da, koliko god bio dubok njegov bol to je izgubio svoje snove

, noas nije eleo da umre. Stao je da cima kvaku na vratima, spreman da iskoi iz kol a, ali ga je obeshrabrila oluja pra ine koja se vukla za njima. Pogledao je u Tomi -Reja. Deakovo lice nikada nije zrailo inteligencijom, ali njegova sada nja mlitavos t bila je zapanjujua. Delovao je gotovo kao imbecil. Pljuvaka mu je curila sa donj e usne, lice mu je bilo sjajno od znoja. Ali ipak je uspeo da izusti jedno ime d ok je vozio. "D o-Bet", rekao je. Ona nije ula taj poziv, ali ula je jedan drugi. Iz kue je dopro krik, preno sio se sa uma na um, a uputio ga je ovek koji ju je stvorio. Nije bio upuen njoj, nagaala je. Nije ni znao da je ona u blizini. Ali ga je ipak uhvatila: bio je to izraz u asa koji nije mogla da prenebregne. Pro la je kroz vazduh odebljao od materi je do prednjih vrata, iji se gornji deo povijao unutra. Unutra je bilo jo gore. Cela unutra njost izgubila je svoju vrstinu i neumol jivo se slivala ka nekoj sredi njoj taki. Nije bilo te ko pronai tu taku. Ceo omek ali sv et kretao se u njenom pravcu. A tamo, u jezgru, nalazio se, razume se, D af. Ispred njega rupa u samoj s upstanci stvarnosti koja je, ne pravei razliku, polagala pravo kako na iva stvoren ja tako i na ne ive stvari. Nije mogla da vidi ta se nalazilo sa druge strane te ru pe, ali je mogla da nagaa. Su tina; more snova; i u njemu ostrvo o kome su joj i Ha ui i njen otac priali, na kome nisu postojali zakoni vremena i prostora i po kome su duhovi hodili. Ali ako je to bio sluaj... ako je uspeo da ostvari svoju nameru, da iskor isti Umetnost kako bi do ao do uda... zbog ega se toliko pla io? Za to je poku ao da se po vue pred tim prizorom, kidajui zubima vlastite ake kako bi ih naterao da puste mate riju u koju su prodrli? Razum joj je govorio: vrati se. Vrati se dok jo mo e . Privlana sila onoga to s e nalazilo sa druge strane rupe ve ju je zahvatila. Mogla je jo kratko vreme da jo j se opire, ali taj prozor se sve vi e smanjivao. Meutim, ono emu nije mogla da odol i bila je glad koja ju je i dovela u kuu na prvom mestu. elela je da vidi kako se njen otac mui. Nije to bila ljupka elja kakvu obino imaju kerke, ali ni on nije bio najljupkiji otac. Naneo joj je bol, kao i Hauiju. Potkupio je Tomi-Reja i ovaj s e potpuno promenio. Slomio je mami srce i uni tio ivot. Sada je elela da ga vidi kak o pati i nije mogla da odvoji pogled od tog prizora. Njegovo samosakaenje bilo je sve pomahnitalije. Pljuvao je komadie prstiju, tresao glavom napred-nazad, poku av ajui da porekne sve to je video s druge strane rupe koju je stvorila Umetnost. ula je neiji glas iza sebe kako izgovara njeno ime, okrenula se i ugledala enu koju nikada pre toga nije srela, ali koju joj je Haui opisao, koja ju je poz ivala da se vrati u sigurnost praga. Nije se obazirala na pozive. elela je da vid i D afa kako sam sebe potpuno ra injuje; ili kako ga odvlae i uni tavaju njegova vlastit a zlodela. Sve do ovog trenutka nije shvatila koliko ga je mrzela. Koliko e se sa mo oseati istijom kada njega nestane sa ovog sveta. Teslin glas dopro je i do drugih u iju osim D o-Betinih. Dr ei se za tle nekoli ko jardi iza D afa na osipajuem ostrvu vrste materije oko Umetnika, Grilo je uo Tesli n poziv i okrenuo se... suprotstaviv i se pozivu Su tine... kako bi pogledao u njeno m pravcu. Lice mu se zaokru ilo od krvi, jer je rupa povlaila sokove navi e kroz njeg ovo telo. U glavi mu je tutnjalo kao da e svakog asa eksplodirati. Suze su mu bile isisane iz oiju, obrve poupane. Iz nosa su mu tekla dva mlaza krvi, koji su pravo sa njegovog lica oticali u rupu. Ve je video kako je najvei deo sobe bio odnesen u Su tinu. Jedna od prvih ko ji su oti li bila je Roel, ona se odrekla i ono malo veza koje je njeno zavisno tel o imalo sa vrstim svetom. Oti li su i Saganski i njegov nokautirani protivnik. Za n jima su usledili oni koji su upravo odlazili sa prijema, uprkos naporu koji su u lagali da stignu do vrata. Slike su bile strgnute sa zidova, a za njima i premaz buke sa drveta; upravo se predavalo i samo drvo i povijalo u pravcu iz koga je d olazio poziv. Grilo bi im se pridru io, zidovima, gostima i svemu ostalom, da nije bilo D afove senke koja mu je pru ala oskudnu vrstinu u ovom haotinom moru. Ne, ne moru. To je bilo ono to je na trenutak ugledao sa druge strane rup e i ono je posramilo svaku drugu sliku koju je oznaavala ta re. Su tina je bila najva nije more; prvo, nedokuivo. Odrekao se nade da e izbei nj

ene pozive. Suvi e se pribli io njenoj obali da bi se okrenuo od nje. Protivstruje i spod povr ine ve su odvukle vei deo sobe. Uskoro e i njega. Ali kada je ugledao Teslu dozvolio je sebi da se ponada kako bi mogao da pre ivi i ispria priu. Ako jo ima makar kakve anse, mora da po uri. Svakog asa se osipa o ono malo za tite koju mu je D af pru ao. Videv i da je Tesla ispru ila ruku prema njemu, on je ispru io svoju u njenom pravcu. Razdaljina je bila suvi e velika. Nije mogla vi e da se istegne u sobu kako ne bi ispustila relativnu vrstinu iza vrata. Odustala je i odvojila se od otvora. Nemoj me sada napustiti, pomisli on. Prvo mi pru i nadu, a onda me napusti . Ali kao da nije poznavao Teslu. Povukla se kako bi izvukla kai iz pantalo na, a zatim se vratila do vrata, pustiv i da privlana sila Su tine razmota kai i dones e ga njemu nadohvat. vrsto ga je epao. Napolju, na bojnom polju, Haui je prona ao ostatke svetlosti koji su preds tavljali Benija Petersona. Izgubili su se gotovo svi osobeni znaci deaka, ali jo i h je dovoljno ostalo da ga je Haui prepoznao. Spustio se na kolena pored njega, razmi ljajui o tome kako je glupo aliti za neim to je tako kratkorono, ali se odmah isp ravio. I on je bio kratkog veka i nije bio ni ta sigurniji u svoj cilj od ovog sna koji je bio Beni Peterson. Spustio je aku na deakovo lice, ali je ono ve poelo da se ra injuje, tako da se raspr ilo pod njegovim prstima poput svetlog polena. Uznemiren, podigao je pogled i ugledao Tomi- Reja na kapiji Kunievog Oka, kako kree prema kui. Iza njega se kod kapije zadr ao ovek koga Haui nije poznavao. A iza obojice, zid zavijajue pra ine koj i je sledio Tomi-Reja u kovitlavom oblaku. D o-Bet istisnu Benija Petersona iz njegovih misli. Gde li je ona? U pomet nji koja je nastala tokom poslednjih nekoliko minuta zanemario ju je. Uop te nije sumnjao da je ona cilj Tomi-Reja. Uspravio se i krenuo da presretne neprijatelja, koji se neverovatno izme nio, vi e valjda nije ni mogao, od njihovog prvog susreta u oping centru kada je os tavljao utisak preplanulog, blistavog junaka. Krvlju poprskan, upalih oiju, zabac io je glavu i povikao: "Oe!" Pra ina koja mu je bila za petama poletela je ka Hauiju kada se ovaj na ao s asvim blizu Tomi-Reja. ta god da ju je zaaralo, lica izobliena od mr nje, sa ustima n alik na tunele, odgurnulo ga je u stranu i oti lo svojim poslom, jer ih njegov kuk avni ivot nije zanimao. Pao je na tle, prekrio glavu i saekao da preu preko njega. Kada se to zavr ilo, ustao je. Tomi-Rej i oblak koji ga je sledio, nestali su unut ra. uo je glas Tomi-Reja kako nadjaava buku Umetnosti. "D o-Bet!" urlao je on. Shvatio je da je ona u kui. Nije mu bilo jasno zbog ega je u la unutra, ali morao je stii do nje pre Tomi-Reja, ili e je to kopile odvesti. Dok je jurio ka ulaznim vratima, video je kako sila iznutra uvlai i odvlai s vidika poslednje ostatke olujne pra ine. Sila koja ih je preuzela postala je vidljiva onog trena kada je stupio p reko praga; video je poslednje, haotine tragove oblaka kako bivaju uvueni u vrtlog koji je zahvatao celu kuu. Ispred njega, sa jedva prepoznatljivim akama, stajao j e D af. Haui je tek jednim pogledom osmotrio prizor kada je Tesla dreknula kako bi mu privukla pa nju. "Pomozi mi! Haui? Haui? Za Boga miloga, pomozi mi!" Dr ala se za unutra nja vrata, ija je geometrija oti la do avola, drugom akom vuk ui nekoga koga vrtlog samo to nije zahvatio. Stigao je do nje u tri koraka, pored njega je proleteo pljusak otpadaka (prag preko koga je upravo prekoraio) i uhvati o je za aku. Upravo u tom trenutku prepoznao je priliku koja je stajala jard ispr ed Tesle i bli e eljustima koje je D af otvorio. D o-Bet! Kada ju je prepoznao, oteo mu se krik. Okrenula se u njegovom pravcu; na let otpadaka ju je napola zaslepio. Kada su im se oi srele ugledao je Tomi-Reja k ako kree prema njoj. Ma ina je u poslednje vreme bila dosta maltretirana, ali jo je u njoj bilo snage. Povukao je Teslu, izvlaei nju i oveka koga je poku avala da spase

iz najhaotinije zone u predvorju. Tomi-Reju je taj trenutak bio dovoljan da stign e do D o-Bet, da se baci na nju s dovoljno snage, da je obori. Ugledao je u as u njenim oima kada je izgubila ravnote u. Video je kako se ru ke Tomi-Reja sklapaju oko nje, u najvr em od svih zagrljaja. A onda ih je Su tina oboj e povukla preko sobe pronev i ih pored njihovog oca i odnela u tajnu. Haui je urliknuo. Tesla je otpozadi izvikivala njegovo ime. Nije se obazirao. Oi su mu i da lje bile uprte u mesto sa koga je D o-Bet nestala i on napravi korak prema vratima . Sila ga je poduhvatila. Napravio je jo jedan korak, kao kroz maglu svestan da m u Tesla dovikuje da stane, da se vrati pre nego to bude suvi e kasno. Zar nije znala da je bilo suvi e kasno onog trenutka kada je ugledao D o-Bet ? Sve je jo onda bilo izgubljeno. Trei korak i kovitlac ga je zahvatio. Soba je poela da se okree. Na trenuta k je ugledao neprijatelja svoga oca, kako se razjapljuje, kako ga rupa sledi, ka ko se jo vi e razjapljuje. A onda je nestao, tamo gde je njegova prelepa D o-Bet nestala, u Su tinu. "Grilo?" "A?" "Mo e li da ustane ?" "Mislim da mogu." Poku ao je dvaput, i nije uspeo, a Tesla vi e nije imala snage da ga podigne i ponese dole do kapije. "Pusti me malo", ree on. Njegove oi se, ne po prvi put, usmeri e prema kui iz koje su jedva umakli. "Nema ta da se vidi, Grilo", ree ona. To nipo to nije bilo tano. Fasada kao da je poticala iz Kaligarija, vrata s u bila usisana, prozori oti li istim putem. A unutra, ko zna? Dok su teturavo i li prema kolima iz haosa je posrui izi la na meseinu jedna pr ilika. Bio je to D af. injenica da je stajao na obali Su tine i da se odupro njenim t alasima svedoila je o njegovoj moi, ali ga je to opiranje skupo stajalo. Od aka mu je ostalo samo sa vakano meso, ostaci leve visili su u komadima sa kostiju. Lice m u je tako stra no bilo izjedeno, ne zubima, ve onim to je video. Praznog pogleda i s lomljen, posrui krenuo je prema kapiji. Pramenovi tame, poslednji ostaci terata, k renu e za njim. Tesla je stra no elela da priupita Griloa koliko je video od Su tine, ali ovo nije bio pravi trenutak. Bilo joj je dovoljno saznanje da je iv i da joj mo e ispr iati. Meso u svetu u kome je meso propadalo svakog trenutka. iv, kada se ivot okonav ao svakim ispu tenim dahom i ponovo poinjao svakim udisajem. A izmeu je vrebala i te kakva opasnost. Sada, kao nikada ranije. Uop te nij e sumnjala u to da je ono najgore tek trebalo da usledi i da negde na suprotnoj obali Su tine Iad Urobori o tre svoju zavist i kreu preko mora sna. Sedmi deo: DU E NA NULI I Predsednici, mesije, amani, pape, sveci i ludaci poku avali su... tokom mil enijuma... da se novcem, ubistvom, drogom i bievanjem doepaju Su tine. U tom svom na umu propali su gotovo svi do jednoga. More sna bilo je manje vi e sauvano, o njegov om postojanju kolale su samo izabrane glasine, nikada dokazane, te su one stoga bile samo jo monije. Dominirajue vrste Kozma uvale su ono malo zdravog razuma koji j e on posedovao tako to su to more poseivale u snu, tri puta u ivotu i odlazile iz n jega, uvek elei vi e. Ta glad ih je napajala energijom. Stvarala bol; izazivala bes. Terala ih da ine dobro u nadi, esto nesvesnoj, da e im biti odobren redovitiji ula z. Terala ih da ine zlo usled idiotske sumnje da neprijatelji protiv njih kuju za veru, neprijatelji koji znaju za tu tajnu, ali je ne saop tavaju. Ona nekolicina koji su poput Hauija, D o-Bet, Tomi-Reja i dvadeset dvoje g

ostiju iz kue Badija Vensa po li na taj put, nisu bili sluajni putnici. Oni su bili izabrani, radi ciljeva Su tine, i oti li su (uglavnom) pripremljeni. S druge, pak, strane, Haui nije bio ni ta pripremljeniji od bilo kog komad a name taja koji je bio ubaen u grlo pukotine. Prvo je bio zavitlan kroz petlje ene rgije, a zatim u ne to to je liilo na sredi te groma, sevanje je bilo kratkotrajno, sj ajne vatre pojavile su se svuda oko njega. Iz kue su i ezli svi zvuci onog trenutka kada je u ao u grlo. Isto kao i komadi ubreta koji su stigli s njim. Bio je bespomoa n, a nije mogao ni da upravlja svojim telom niti da se orijenti e, bio je u stanju samo da se tumba kroz oblak; sevanje je postalo ree, ali sjajnije, a pasa i tame i zmeu postajali su sve dublji, dok nije poeo da se pita ne zatvaraju li se to mo da n jegove oi i ne nalazi li se tama... zajedno sa oseajem da pada koje ju je pratilo. .. samo u njegovoj glavi. Ako je to bio sluaj, bio je srean u njenom zagrljaju, je r su mu sada i misli bile u slobodnom padu i samo su se trenutno usredsreivale na slike koje su izranjale iz tame, inei se potpuno vrstim, mada je bio gotovo ubeen d a se nalaze u oku njegova uma. Stalno je iznova zazivao lice D o-Bet, uvek kako ga gleda preko ramena. Re citovao joj je rei ljubavi; jednostavne rei za koje se nadao da ih je ula. Ako i je ste, one je nisu nimalo pribli ile. Nije bio iznenaen. Tomi-Rej je bio ra injen u isto m oblaku od misli kroz koji su on i D o-Bet padali, a braa blizanci pola u pravo na s voje sestre koje se e ak do utrobe. Konano, oni su zajedno plutali u tom prvom moru, njihove misli i vrpce su se preplitale. Haui nije zavideo Tomi-Reju ni na emu... ni na lepoti, osmehu, ni na emu... osim na onom vremenu intimnosti sa D o-Bet, pre seksa, pre gladi, pre prvog udisaja. Mogao je samo da se nada da e on biti s njo m na kraju njenog ivota isto onako kao to je Tomi-Rej bio na poetku, kada godine od nesu seks, apetit i konano dah. A onda su njeno lice i zavist nestali, i nove misli su mu ispunile glavu , ili su to bili trenutni snimci istih. Sada nije bilo ljudi, samo mesta, pojavl jivala su se i ponovo nestajala kao da se njegov um kretao kroz njih tra ei neko od reeno. Na ao je ono to je tra io. Nejasnu plavu no koja je postajala sve opipljivija ok o njega. Oseaj pada prekinuo se u trenu. Bio je onaj pravi na pravom mestu, trao j e po daskama koje su odzvanjale dok mu je hladan vetar duvao u lice. Iza sebe je uo kako ga dozivaju Lem i Rii. Nastavio je da tri i da se sve vreme osvre. Jedan po gled bio je dovoljan da razre i tajnu gde se nalazi. Iza njega se protezala linija ika kog neba, njegova svetla ble tala su naspram noi, to je znailo da je vetar koji mu je duvao u lice dolazio sa Miigenskog jezera. Trao je du doka, mada nije znao kog, dok je jezero zapljuskivalo njegove potpornje. Bila je to jedina velika voda koj u je ikada upoznao. Ona je uticala na vreme u gradu i njegovu vla nost; usled nje je vazudh u ikagu mirisao drugaije nego u bilo kom drugom mestu; stvarala je oluje sa grmljavinom i bacala ih na obalu. Zaista, jezero je bilo tako nepromenjivo, tako neizbe no, da je on vrlo retko uop te razmi ljao o njemu. A kada jeste, onda je o no za njega bilo mesto na koje su ljudi koji su imali para izvozili svoje amce, a oni koji su pare izgubili odlazili da se udave. Sada, meutim, dok je nastavljao da tri du doka, a Lemovo dozivanje bledelo iza njega, pomisao da ga na kraju eka jezero dirnula ga je kao nikada do tada. On je bio mali; ono ogromno. On pun suprotnosti; ono je jednostavno primalo sve u svoj zagrljaj, ne sudei ni mornarima ni samoubicama. Ubrzao je, jedva oseajui pritisak onova o daske, dok je u njemu sve vi e jaalo oseanje da je ovaj prizor, koliko god izgledao stvaran, predstavljao samo jo jedn u od izmi ljotina njegova uma, oblikovanu na osnovu delia seanja kako bi lak e pro ao kr oz ono to bi ga u protivnom dovelo do ludila: kamen mea izmeu snevane jave ivota koju je napustio i paradoksa, kakav god on bio, koji je bio pred njim. to se vi e bli io kraju doka, sve je postajao sigurniji da je u tome stvar. Njegov korak, koji je ve ionako bio lak, sada je postao jo lak i, koraci sve du i i du i. Vreme je omek alo i ra steglo se. Imao je priliku da se zapita da li more sna zaista postoji, bar onako kao to je Palomo Gaj postojao, ili je dok koji je on stvorio pru en u istu misao. Ako je to bio sluaj, tamo su se sretale mnoge misli; desetine hiljada sve tala kretalo se u vodama pred njim, neke su probijale povr inu poput vatrometa, dr uge su duboko zaranjale. Haui je shvatio da je prona ao i neka koja je sam zapalio . Nije bilo vredno hvale, ali primetio je uoljiv sjaj u svojoj ko i, nalik na slabi odjek odjeka Fleerove svetlosti.

Prepreka na kraju doka nalazila se na nekoliko stopa od njega. S druge s trane, vode onoga to je sada prestao da smatra Jezerom. Ovo je bila Su tina i kroz nekoliko trenutaka sklopie se nad njegovom glavom. Nije se pla io. Upravo obrnuto. Jedva je ekao da stigne do prepreke i baci se u nju radije nego da trai vreme na k oraanje. Ako je bio potreban jo koji dokaz da ni ta od ovoga nije bilo stvarno, dobi o ga je pri sudaru, prepreka se razletela u krhotine koje su se smejale kada ih je dodirnuo. I on je poleteo. Predstavljao je svetlost koja je padala u more sna . Elemenat u koji je zaronio nije liio na vodu jer se u njemu nije ni smoio niti osetio hladnou. Ali ipak je na njemu plutao, njegovo telo se izdizalo kroz i skriave mehurie ka povr ini, a on pri tom nije ulagao nikakav napor. Nije se upla io d a e se udaviti. Pro imalo ga je samo krajnje duboko oseanje zahvalnosti to je ovde, g de je pripadao. Osvrnuo se preko ramena (koliko osvrtanja) na dok. Poslu io je svojoj svrs i, jer je ono to je moglo predstavljati u as, pretvorio u igru. Sada se raspadao u paramparad, isto kao i prepreka. Sav srean ga je posmatrao kako nestaje. Oslobodio se Kozma, plutao je u S u tini. D o-Bet i Tomi-Rej su oti li u pukotinu zajedno, ali njihovi umovi su prona li razliite naine da sebi predstave put i uranjanje. U as koji je D o-Bet osetila kada je poneta izbrisan je iz njene glave u olu jnom oblaku. Zaboravila je haos i osetila mir. Za ruku je vi e nije dr ao Tomi-Rej v e mama, iz ranijih godina, kada je jo bila u stanju da se suoi sa svetom. etale su k roz umirujui sumrak, po travi. Mama je pevala. Mo da se radilo o nekoj crkvenoj pes mi ije rei je zaboravila. Izmi ljala je besmislice kako bi popunila stihove, koji su , kako se inilo, bili u ritmu njihovih koraka. Tu i tamo D o-Bet bi izgovorila ne to t o je nauila u koli, kako bi uverila mamu da je dobra uenica. Sve lekcije su bile o vodi. O tome kako posvuda ima plima, da ak postoje i plime suza, o tome da je ivot zaet u moru i da u telu ima vi e vode od bilo kog drugog elementa. Kontrapunkt inje nica i pesme jo dugo se nastavio, lagano, ali ona je osetila tanane promene u vaz duhu. Vetar je nailazio u e im naletima i namirisala je more. Izlo ila mu je lice, zab oraviv i na lekcije. Mamina pesma postala je ti a. D o-Bet nije vi e oseala da li se i da lje dr e za ruke. Nastavila je da koraa, ne osvrui se. Tle vi e nije bilo prekriveno tr avom, ve golo, i negde napred obru avalo se u more, na kome se inilo da ima bezbroj a maca koji su su ljulju kali sa upaljenim sveama na pramcima i jarbolima. Tle je naglo nestajalo. Nije osetila strah ak ni dok je padala. Samo izve snost da je mamu ostavila za sobom. Tomi-Rej se na ao na Topangi, da li u zoru ili u sumrak, nije bio siguran. Iako na nebu vi e nije bilo sunca, nije bio sam. uo je u tami smeh i aputavo dahtan je devojaka koje priaju. Pesak pod njegovim bosim nogama bio je topao i lepljiv o d ulja za sunanje. Nije mogao da vidi serf, ali je znao u kom pravcu treba da pot ri. Krenuo je u pravcu vode, znajui da ga devojke posmatraju. Uvek su ga posmatral e. Pravio se da to ne primeuje. Kada se nae na vrhu talasa, kada se stvarno bude k retao, mo da e im uputiti osmeh. A onda e, kada se bude vraao pla om, jednu usreiti. Ali kada je ugledao talase pred sobom, shvatio je da ovde ne to nije u red u. Ne samo da je pla a bila u mraku, a more tamno, ve kao da su se neka tela ljulju k ala u peni talasa, a to je bilo jo gore, ta tela su bila fosforescentna. Usporio j e korak, ali je znao da ne mo e da stane, okrene se i poe nazad. Nije eleo da bilo k o na pla i, a naroito ne devojke, pomisli da se upla io. Meutim, jeste; u asno. U moru s e nalazilo neko radioaktivno ubre. Serferi su popadali sa svojih dasaka, otrovani , i pokupili su ih sami vrhovi talasa na kojima su nameravali da ja u. Sada ih je jasno video, ko a im je mestimino bila srebrnasta, a mestimino crna, kosa nalik na p lave oreole. I njihove devojke su bile s njima, isto tako mrtve kao i serferi u prljavoj peni. Znao je da nema izbora, morao je da im se pridru i. Sramota koju bi do iveo ako bi se okrenuo i vratio obalom bila je gora od umiranja. Posle ovoga e svi oni postati legende. Njega i mrtve jahae talasa, odnee ista plima. Hrabrei sam sebe, z akoraio je u more, koje je istog trenutka postalo duboko, kao da je pla a jednostav

no nestala pod njegovim nogama. Otrov mu je ve sagorevao sistem; video je kako mu telo postaje svetlije. Poeo je ubrzano da di e, a svako naredno udisanje vazduha b ilo je bolnije od prethodnog. Ne to se oe alo o njega. Okrenuo se, oekujui da ugleda nekog mrtvog serfera, al i bila je to D o-Bet. Izgovorila je njegovo ime. Nije mogao da nae rei kojima bi joj odgovorio. Koliko god se trudio da ne poka e strah, nije uspevao. Upravo je pi kio u more; zubi su mu cvokotali. "Pomozi mi", ree on. "D o-Bet. Ti si jedina koja mi mo e pomoi. Umirem." Zagledala se u njegovo cvokotavo lice. "Ako ti umire , onda oboje umiremo", ree ona. "Kako sam dospeo ovamo? I za to si ti ovde? Ti ne voli pla u." "Ovo nije pla a", odvrati ona. Uhvatila ga je za ruke, a od te kretnje su poskoili nekoliko puta poput bova. Ovo je Su tina, Tomi-Rej. Sea se? Mi se nalazimo s druge strane rupe. Ti si nas provukao." Primetila je po izrazu njegovog lica da mu se vraa seanje. "Oh moj Bo e... oh Isuse..." izusti on. "Sea se?" "Da. Isuse, da." Cvokotanje je preraslo u jecanje kada se priljubio uz n ju, obgrliv i je rukama. Nije se opirala. Nije imalo smisla svetiti se u ovom tren utku kada su se oboje nalazili u tako velikoj opasnosti. " ", ree ona, dopustiv i mu da zagnjuri svoje toplo, izranavljeno lice u njeno r ame. " . Ni ta ne mo emo da uinimo." Ni ta nije ni trebalo initi. Su tina ga se doepala i on e plutati, i plutati, i mo da... na kraju... sustii D o-Bet i Tomi-Reja. U meuvremenu mu se dopadalo da bude izgubljen u ovoj ogromnosti. Ona je sve njegove strahove... itav njegov ivot, u st vari... inila beznaajnim. Le ao je na leima i gledao u nebo. To nije bilo, kao to je u prvi mah pomislio, nono nebo. Nije bilo zvezda, niti onih stajaih niti onih koje padaju. Nije bilo oblaka koji skrivaju mesec. U stvari, u poetku je izgledalo pot puno bezoblino, ali kako su sekunde prolazile... ili minuti, ili asovi; nije znao niti mu je bilo mnogo stalo... shvatio je da se preko njega kreu najtananiji od t alasa boje prenika nekoliko stotina milja. Aurora Borealis je predstavljala sitni cu u poreenju sa ovim prizorom, u kome je, na mahove, mislio da je video oblija ko ja su se obru avala i penjala, nalik na jata ra a od po pola milje u preniku, koje su se hranile u stratosferi. Nadao se da e se bar malo spustiti, kako bi ih jasnije osmotrio, ali opet mo da, mozgao je on, one nisu imale ta jasnije da poka u. Nije sv e bilo dostupno oima. Pojedini prizori su onemoguavali usredsreivanje, hvatanje i a nalizu. Kao sve ono to je oseao prema D o-Bet, na primer. To je bilo isto onako udno i te ko uhvatiti kao i boje iznad njegove glave, ili oblija koja su se onde igrala. Videti ih predstavljalo je u istoj meri stvar oseanja koliko i mre njae. esto ulo bil o je saoseanje. Zadovoljan svojim usudom, ne no se preokrenuo u eteru i poku ao da pliva u n jemu. Poetni zamasi su mu dosta dobro uspeli, mada je te ko bilo odrediti da li uop t e napreduje kada nije imao s ime da uporedi svoje kretanje. Svetla u moru svuda o ko njega... saputnici meu koje je i on spadao, pretpostavljao je, mada se inilo da za razliku od njega ne poseduju oblik... bila su suvi e neodreena da bi mogao da i h upotrebi kao kote. Da nisu ona mo da bila usnule du e? Deca, ljubavnici i umirui, s vi su oni putovali vodama Su tine dok su spavali, da bi se smirili i bili uljuljka ni, dodirnuti mirom koji e ih nositi, kao to ih je plima nosila, kroz buru u kojoj e se probuditi? ivot koji treba pro iveti, ili izgubiti; ljubav u koju ulaze u stra hu od starenja ili nestajanja posle ove epifanije. Zaronio je lice ispod povr ine. Mnoga svetlosna-oblija bila su mnogo ispod njega, neka su se nalazila tako dubok o da nisu bila vea od zvezda. Nisu se sva kretala u istom pravcu kao i on. Neka, poput ra a od pola milje iznad njega, bila su u skupinama, oali, uzdizali su se i p adali. Drugi su i li jedni uz druge. Ljubavnici, pretpostavio je on, mada verovatn o nisu svim ovda njim snevaima, koji su spavali pored ljubavi svoga ivota, ta oseanja bila i uzvraena. Mo da svega nekolicini. Ta misao ga je vratila nazad u vreme kada su on i D o-Bet putovali ovamo; i naterala da se zapita gde li je ona sada. Morao je paziti da ga mir ne otupi; da ga ne natera da je zaboravi. Podigao je lice i z mora.

Zahvaljujui tome, uspeo je da izbegne sudar koji bi usledio kroz nekoliko sekundi. Nekoliko jardi od njega, usred ovog mira nalazilo se ne to to je po svom izgledu bilo okantno, deo dreave olupine iz Vensove kue. A nekoliko jardi iza toga, ne to to je jo vi e uznemiravalo, komad naplavine koji je bio suvi e ru an da bi ovamo pr ipadao, pa ipak se ni po emu nije moglo rei da dolazi iz Kozma. Virio je etiri ili vi e stopa iznad linije vode, i visio isto toliko ili vi e ispod nje; vornovato, vo tan o ostrvo koje je plutalo poput blede balege u ovom istom moru. Ispru io je ruku i d ohvatio olupinu ispred sebe, prebacio se na nju mlatarajui. Ovaj in odneo ga je bl i e enigmi. Bila je iva. Nije ju jednostavno naseljavalo ne to ivo, ve je cela bila od ive materije. Iz nje su dopirali otkucaji dva srca. Njena povr ina je, izvan svake su mnje, sijala poput ko e, ili nekog njenog derivata. Ali ta je to, u stvari, bilo, n ije mu postalo jasno dok nije gotovo mogao da se oe e o nju. Tek je tada ugledao mr a ve prilike... dva gosta sa proslave... koji su stezali jedan drugoga sa izrazom besa na licima. Nije imao ast da se dru i sa Semom Saganskim, niti da uje kako nagri e ni prsti Daga Frankla prebiraju po klavijaturi. Video je samo dva neprijatelja, koji ne samo da su bili nerazdvojivi, ve su se nalazili u srcu ostrva koje kao da je poteklo iz njih. Iz njihovih lea, poput ogromnih grba. Iz njihovih udova, nal ik na nove udove koji nisu podizali branu pred neprijateljem ve su se me ali s njeg ovim telom. Ta struktura je i dalje dobijala nove kvr ice, zaetke daljnjeg rasta, k oji su izbijali du udova, ali tako da svaka nova varijacija nije opona ala prvobitn i oblik... ruku, kimu... ve onu koja joj je neposredno prethodila, tako da je svak a daljnja varijacija bivala sve manje ljudska, i na njoj je bilo manje mesa. Pri zor je bio, pre bi se moglo rei zadivljujui nego uznemirujui, a usredsreenost boraca jednog na drugog, nagove tavala je da oni tokom ovog procesa nisu oseali bol. Dok je posmatrao ovu strukturu kako raste i iri se, Haui je neodreeno shvatio da posma tra raanje vrstog tla. Mo da e borci na kraju umreti i raspasti se, ali sama struktur a nije bila u toj meri sklona propadanju. Ve su perimetri ovog ostrva i njegovi v isovi vi e podseali na korale, nego na meso, onako vrsti i skoreli. Kada borci umru, postae fosili zakopani u srcu ostrva koje su sami stvorili. Samo ostrvo nastavie da pluta. Pustio je splav olupinu i odgurnuo se dalje, pored ostrva. Naplavine i p obacane stvari sada su prljale povr inu mora: name taj, komadi buke, dr ai za svetiljke. Plivao je pored glave i vrata konjia sa ringi pila, ije je nacrtano oko zurilo unaz ad kao da je u asnuto to vidi da je glava odvojena od tela. Ali meu ovim otpacima ni je bilo nikakvog znaka koji bi nagove tavao nastajanje ostrva. Izgleda da Su tina ni je stvarala iz stvari bez umova, mada se pitao da li bi njen genije odgovorio... kada bi mu bilo dato dovoljno vremena... na tragove umova koji su stvorili ove artefakte. Da li je Su tina mogla da iz glave nekog drvenog konja iznedri ostrvo k oje bi dobilo ime po tvorcu konja? Sve je bilo mogue. Nikada nije ni ta istinitije bilo izreeno niti pomi ljeno. Sve je bilo mogue. D o-Bet je znala da nisu sami. To i nije bila neka uteha, ali predstavljal a je bar ne to. Tu i tamo ula bi neije dozivanje, glasovi su povremeno bili uznemire ni, ali isto tako esto bili su i pomahnitali, nalik na pastvu koja se prostirala po povr ini Su tine napola u asnuta, napola puna strahopo tovanja. Nije odgovorila ni na jedan od tih poziva. Kao prvo, viala je prilike koje su plutale pored nje, uvek na izvesnoj udaljenosti, koje su nagove tavale da ljudi ovde ne ostaju ljudska bia. Postaju neprirodni. Imala je dovoljno problema da izie na kraj sa Tomi-Rejom (ko ji je predstavljao drugi razlog to nije odgovorila na pozive) i nije joj bilo do zazivanja novih nevolja. On je od nje tra io da mu sve vreme posveuje pa nju; priao jo j je dok su plutali, potpuno bezizra ajnim glasom. Imao je mnogo toga da joj ka e, i zmeu izvinjenja i jecaja. Ne to od toga je ve znala. Priu o tome kako se dobro oseao k ada im se otac vratio i kako se oseao izdan kada ih je obojicu odbacila. Ali bilo je tu jo mnogo toga i neke stvari su joj slomile srce. Prvo joj je ispriao o svom putovanju u Misiju, iznosio je, uglavnom, samo pojedine delove prie, ali ona je odjednom prerasla u svesni tok opisa u asa kojima je prisustvovao i koje je poinio. Mo da bi i pala u isku enje da ne poveruje u najgore delove... ubistva, vizije vlas titog raspadanja... da nije bilo njegove lucidnosti. Nikada ga u ivotu nije ula da

se tako dosledno izra ava kao kada joj je opisivao kako to izgleda biti Deak-Smrt. "Sea se Endija?" upitao ju je u jednom trenutku. "Imao je istetoviran znak ... bila je to lobanja... na grudima, iznad srca?" "Seam se", odvrati ona. "Imao je obiaj da ka e da e se jednoga dana popeti na talas kod Topange... u poslednjoj vo nji... i da se nikada vi e nee vratiti. Imao je obiaj da govori kako vo li Smrt. Ali nije je voleo, D o-Bet..." "Ne." "Bio je kukavica. Podizao je mnogo buke, ali bio je kukavica. Ja nisam, je li tako? Ja nisam nikakav mamin deko..." Ponovo je poeo da jeca, jae nego ranije. Poku ala je da ga umiri, ali ovog p uta njeno te enje nije imalo uspeha. "Mama..." ula ga je kako ponavlja, "mama..." " ta je sa mamom?" upita ona. "Nisam ja bio kriv." " ta nisi?" "Samo sam tebe tra io. Nisam ja bio kriv." "Pitala sam za ta?" upita D o-Bet, malo ga odgurnuv i od sebe. "Tomi-Rej, odg ovori mi. Jesi li je povredio?" Liio je na izgreno dete, pomisli ona. Izgubio je svaku pretenziju da izgle da mu evno. Bio je pravo, balavo deri te. Patetino i opasno: neizbe na kombinacija. "Povredio si je", ree ona. "Ne elim da budem Deak-Smrt", pobuni se on. "Ne elim nikoga da ubijem..." "Ubije ?" ponovi ona. Gledao je pravo u nju, kao da ju je njegov izravan pogled mogao uveriti u njegovu nevinost. "Nisam to ja uinio. Ve mrtvaci. Oti ao sam tebe da potra im, a oni su me sledili. Nisam mogao da ih se otresem. Poku ao sam, D o-Bet, zaista sam poku ao ." "Moj Bo e!" izusti ona odgurnuv i ga iz svog zagrljaja. Nije to uinila naroito sna no, ali je ta njena kretnja nesrazmerno jako uzbu rkala element Su tine. Neodreeno je bila svesna da je uzrok ovome njeno gnu anje; Su ti na je vlastitim uzbuenjem odgovarala na njeno mentalno uzbuenje. "To se ne bi dogodilo da si ostala sa mnom", pobuni se on. "Trebalo je d a ostane , D o-Bet." Odgurnula se od njega, a njena oseanja natera e Su tinu da prokljua. "Kopile!" dreknula je na njega. "Ubio si je! Ubio si je!" "Ti si mi sestra", ree on. "Ti si jedina koja me mo e spasti!" Ispru io je ruku prema njoj, lice mu se svo pretvorilo u tugu, ali ona je u njegovim crtama nazirala samo maminog ubicu. Mogao je tvrditi da je nevin dok je sveta i veka (ako ve nisu i tu granicu prekoraili), nikada mu nee oprostiti. Ako je i primetio njeno gnu anje, odluio je da ga ignori e. Poeo je da se rve sa njom, aka ma ju je hvatao za lice, zatim za grudi. "Ne napu taj me!" poeo je da vie. "Neu ti dopustiti da me napusti !" Koliko puta ga je samo pravdala, jer su nekada bili dva jajeta blizanca? Uoavala je njegovu pokvarenost, a ipak mu pra tala? ak je namolila i Hauija da poti sne odvratnost koju je oseao prema Tomi-Reju, nje radi. to je dosta dosta je. Ovaj ovek mo e biti njen brat, njen brat blizanac, ali on je ubica njihove majke. Mama je pre ivela D afa, pastora D ona i Palomo Gaj, da bi je u roenoj kui ubio vlastiti sin. Bio je to neoprostiv zloin. Ponovo je ispru io ruke prema njoj, ali ovog puta bila je spremna. Udarila ga je posred lica, jedanput, pa jo jedanput, to je sna nije mogla. ok koji je do iveo primiv i udarce naterao ga je da je na trenutak pusti i ona je poela da se udaljava od njega, bacajui mu uzburkano more u lice. Ispru io je ruke ispred sebe kako bi s e za titio i ona mu je umakla, neodreeno svesna da joj telo nije vi e onako glatko ka ko je nekada bilo, ali nije zastala da otkrije zbog ega. Sada joj je najva nije bil o da se to je vi e mogue udalji od njega; da ga sprei da je ikada vi e dodirne; ikada. Nastavila je sna nim zamasima, ne obazirui se na njegove jecaje. Ovog puta se nije osvrnula, bar dok njegov glas nije zamro. Tada je usporila i osvrnula se. Nigde ga nije bilo. Ophrvao ju je bol... bila je to prava agonija... ali sna ao ju je jo

vei u as jo pre nego to je u potpunosti postala svesna da je mama mrtva. Udovi su joj ote ali i sve te e ih je izvlaila iz etera. Dok su je suze napola zaslepljivale, pod igla je ake ispred lica. Kroz izmaglicu videla je da su joj prsti okoreli, kao da je ake prvo uronila u ulje, a zatim u prezle; i ruke su joj bile sve iskrivljene od slinog ubreta. Poela je da jeca, potpuno svesna ta taj u as predstavlja. Su tina je poela da s e bavi njome. Nekako je uspevala da ovrsne njen bes. More je njeno meso pretvaral o u plodno blato. Iz njega su iskakala oblija isto onako ru na kao i bes koji ih je nadahnuo. Njeno jecanje pretvorilo se u urlik. Gotovo da je zaboravila kako to izg leda ispustiti jedan ovakav krik, jer je tolike godina bila mamina pripitomljena kerka, nasmejana za ceo Gaj u ponedaljak ujutro. Sada je mama bila mrtva, a Gaj je verovatno bio u ru evinama. A ponedeljak? ta je bio ponedeljak? Samo jedno ime n asumice prikaeno danu i noi u dugoj istoriji dana i noi koji su predstavljali ivot s veta. Sada nisu ni ta znaili: dani, noi, imena, gradovi ili mrtve majke. Sve to je za nju imalo smisla bio je Haui. On joj je jedini ostao. Poku ala je da ga zamisli, u oajnikoj elji da se uhvati za ne to u ovom ludilu. Njegov lik joj je izmicao u poetku... pred sobom je videla samo izoblieno lice To mi-Reja... ali je ustrajala, zami ljajui ga na delove. Njegove naoari, bledu ko u, nje gov udan hod. Njegove oi, pune ljubavi. Njegovo zajapureno lice, kakvo je bilo kad a se unosio u ono to je govorio, a to je inio esto. Njegova krv i ljubav, u jednoj toploj misli. "Spasi me", zajecala je ona, nadajui se uprkos nadi da su udne vode Su tine odnele njen krik do njega. "Spasi me, ili je sve gotovo." II "Abernati?" Bio je jedan sat do svitanja u Palomo Gaju i Grilo je trebalo da podnese i te kakav izve taj. "Iznenauje me da si jo u zemlji ivih", zare a Abernati. "Razoaran?" "Pravi si drkad ija, Grilo. Ne javlja se danima, a onda me zove u est sati uj utro." "Imam priu, Abernati." "Slu am." "Ispriau ti je onako kako se sve dogodilo. Ali mislim da je nee objaviti." "Pusti mene da o tome odluim. Hajde krei." "Poinje ovako. Sino u mirnom gradiu Palomo Gaj, u okrugu Ventura, zajednici koja obitava na bezbednim brda cima Doline Simi, na u stvarnost, poznatu onima koji barataju takvim konceptima kao Kozm, rasporila je sila koja je dokazala ovom re porteru da je ceo ivot jedan film..." "Koj' ti je kurac?" "Zave i, Abernati, ovo u ti rei samo jednom. Gde stadoh? Oh da... film. Ta s ila, kojom je upravljao neko po imenu Randolf D af, raskinula je granice onoga to v eina na ih vrsta smatra jedinom i apsolutnom stvarno u i otvorila vrata u jedno drugaij e stanje bia: more nazvano Su tina..." "Grilo, diktira li ti to meni svoju ostavku?" " eleo si priu koju se niko drugi ne bi usudio da objavi, je li tako?" upit a Grilo. "Prave prljav tine. Ovo je takva pria. Ovo je veliko otkrovenje." "Zvui sme no." "Mo da tako u prvi mah zvue sve vesti koje su u stanju da uzdrmaju svet. Je si li o tome razmi ljao? ta bi uinio da sam poku ao da podnesem izve taj o uskrsnuu? Raza pet ovek sklonio kamen. Da li bi to objavio?" "To je ne to drugo", ree Abernati. "To se dogodilo." "I ovo je. Kunem se Bogom. I ako eli dokaz, ubrzo e ga dobiti." "Dokaz? Odakle?" "Samo slu aj", ree Grilo i ponovo podi e izve taj. "Ovo otkrovenje o krhkosti s tanja na eg bia zbilo se na jednom od najvelianstvenijih okupljanja u novijoj filmsk

oj i TV istoriji, kada se otprilike dve stotine gostiju... holivudskih muvatora i drmatora... okupilo u kui Badija Vensa na vrhu brda, Badija Vensa koji je umro ovde u Palomo Gaju poetkom nedelje. Njegova smrt, pod traginim i tajanstvenim okol nostim, pokrenula je niz dogaaja iji klimaks je usledio sino kada je izvestan broj gostiju sa prijema organizovanog u znak seanja na njega bio otrgnut iz nama pozna tog sveta. Jo nije napravljena potpuna lista rtava; mada se sa izvesno u zna da je meu njima Vensova udovica Roel. Takoe nema naina da se i ta sazna o njihovoj sudbini. Mo d a su mrtvi. Mo da jednostavno postoje u nekom drugom stanju bia u koje bi se odva ili da uu samo najodva niji pustolovi. Za sve namere i potrebe oni su jednostavno nest ali sa lica zemlje." Oekivao je da e ga Abernati prekinuti na ovom mestu, ali na drugoj strani je vladala ti ina. I to tako duboka ti ina da je Grilo kazao: "Jesi li jo tu, Abernati?" "Ti si lud, Grilo." "Spusti mi onda slu alicu. Ne mo e , je l' tako? Vidi , ovde se radi o pravom pa radoksu. Ja te prokleto mrzim, ali smatram da si verovatno jedini ovek koji ima p etlju da ovo objavi. A svet mora da sazna." "Ti jesi lud." "Samo ti danas prati vesti. Videe ... od jutros je nestalo mnogo slavnih lj udi. Direktora studija, filmskih zvezda, agenata..." "Gde se nalazi ?" "Za to?" "Hou da obavim nekoliko telefonskih razgovora, pa u te onda pozvati." "Zbog ega?" "Hou da doznam kru e li kakve glasine. Daj mi samo pet minuta. To je sve to tra im. Ne ka em da ti verujem. Jer ti ne vrujem. Ali to je pria i po." "Istinita je, Abernati. I ja elim da upozorim ljude. Moraju saznati." "Kao to rekoh, daj mi pet minuta. Jesi li na istom broju?" "Aha. Ali mo da nee uspeti da se probije . Mesto je praktino napu teno." "Probiu se." odvrati Abernati i spusti slu alicu. Grilo pogleda u Teslu." "Uspeo sam." "I dalje mislim da ti nije mudro to to eli da sve ispria ljudima." "Ne poinji opet", ree Grilo. "Ovo je pria koju sam roen da ispriam, Tesla." "Tako dugo je predstavljala tajnu." "Aha, za ljude kao to je tvoj prijatelj Kisun." "Nije on moj prijatelj." "Zaista?" "Pobogu, Grilo, uo si ta je uradio..." "Pa za to onda govori o njemu sa tom podsvesnom zavi u u glasu, a?" Pogledala ga je kao da ju je upravo o amario. "Naziva me la ljivcem?" upita on. Ona odmahnu glavom. "U emu je privlanost?" "Ne znam. Ti si taj koji je samo posmatrao D afa kako dela. Nisi ni poku ao da ga zaustavi . Gde je tu privlanost?" "I sama zna da protiv njega nisam imao nikakve anse." "Nisi ni poku ao." "Ne menjaj temu. U pravu sam, zar ne?" Tesla je oti la do prozora. Kunievo Oko skrivalo je drvee. Odavde se nije mo glo videti da li se pohara irila. "Misli li da su ivi?" upita ona. "Haui, i ostali?" "Ne znam." "Uspeo si da zaviri u Su tinu, je li tako?" "Na trenutak", odvrati Grilo. "I?" "Liilo je na neki od na ih telefonskih razgovora. Ko e pre da spusti slu alicu . Video sam samo neki oblak. Nigde ni traga od same Su tine." "Ni od Iada." "Nije bilo Iada. Mo da oni ni ne postoje."

"Puste elje." "Veruje svojim izvorima?" "Potpuno." "To mi se dopada", primeti Grilo, pomalo ogoreno. "Danima nju kam unaokolo i na kraju uspem, za nagradu, samo da provirim unutra. Ali ti... ti zaroni pravo unutra." "O tome li se radi?" primeti Tesla. "O tome da ti doe do prie?"

"Aha. Mo da. I da je ispriam. Da nateram ljude da shvate ta se dogaa u Srenoj Dolini. Ali ini mi se da ti to stvarno ne eli . Bila bi srenija da to ostane meu nekol icinom odabranih. Da za to znate samo Ti, Kisun, jebeni D af..." "Ok, eli da najavi smak sveta? Uini to, Orsone. Slu aoci irom Amerike jedva eka u da ih uhvati panika. U meuvremenu, imam nekoliko problema..." "Ti samozadovoljna kuko." "Ja sam samozadovoljna! Ja sam samozadovoljna! ujte samo Gospodina Nadare nog Koji Iznosi Istinu Ili Umire Poku avajui Griloa! Da li ti je palo na pamet da e, ako Abernati objavi ono to se ovde dogaa, ve za dvanaest asova ovde doi do stra nog pr ocvata turistike industrije? Autoputevi e biti blokirani u oba pravca? A nee li to pogodovati onome, ta god da je to, to izlazi iz grla, a? Vreme je za jelo!" "Sranje." "Nisi na to mislio, je li tako? "I dok se mi ovde hvali emo, ti..." Telefon ju je prekinuo u pola optu be. Grilo podi e slu alicu. "Natane?" "Abernati." Grilo pogleda u Teslu, koja je stajala leima okrenuta prozoru i zurila u njega. "Bie mi potrebno mnogo vi e od dva paragrafa." " ta te je to ubedilo," "Bio si u pravu. Mnogo ljudi se nije vratilo kui sa te proslave." "Je li to vest jutra?" "Nije. to znai da si ti na potezu. Razume se, tvoje obja njenje o tome gde s u oti li je sranje. Najvea fantastika koju sam ikada uo. Ali to e biti stra na naslovna strana." "Nazvau te za ostatak." "Jedan sat." "Jedan sat." Spustio je slu alicu. "U redu", ree on, gledajui u Teslu. "Pretpostavimo da odugovlaim sa celom p riom do podneva? ta mo emo da uinimo za to vreme?" "Ne znam", priznade Tesla. "Mo da da pronaemo D afa." "A ta, kog vraga, mo e on da uini?" "Da uini ne mo e mnogo. Ali mo e mnogo da ra ini." Grilo ustade i ode u kupatilo, otvori slavinu i ispljuska lice hladnom v odom. "Misli li da se rupa mo e zatvoriti?" upita on, vrativ i se nazad u sobu dok mu je voda kapala sa lica. "Rekoh ti ve, ne znam. Mo da. Nemam drugi odgovor, Grilo." "A ta e biti sa ljudima unutra? Blizancima MekGir. Kacom. Ostalima." "Oni su verovatno ve mrtvi", uzdahnu ona. "Ne mo emo im pomoi." "Lako je to rei." "Pre nekoliko asova bio si ak spreman da se baci unutra, mo da bi trebalo da poe za njima. Dau ti pare kanapa, da se dr i za njega." "U redu", ree Grilo, "Nisam zaboravio da si mi spasila ivot i zahvalan sam ti na tome." "Auh, da, napravila sam nekoliko gre aka u ivotu..." "Slu aj, ao mi je. Znam da sam ovome pri ao na sasvim pogre an nain. Svestan sam toga. Trebalo bi da napravim nekakav plan. Da ispadnem junak. Ali zna ... ja to n isam. Jedini odgovor koji imam na sve ovo je u stilu starog Griloa. Ne mogu da s e promenim. Kada ne to vidim, elim da svet o tome sazna."

"Hoe", brzo ree Tesla. "Hoe." "Ali ti... i ti si se promenila." Ona klimnu. "Tu si u pravu", odvrati ona. "Razmi ljala sam, kada si rekao Abernatiju da on ne bi objavio priu o uskrsnuu: to je pria o meni. Ja sam uskrsnula . I zna ta me pla i? To to nisam upla ena. Hladna sam. Dobro sam. Lunjam unaokolo u jeb enoj vremenskoj petlji, i to je kao..." " ta?" "...kao da sam roena za ovo, Grilo. Kao da bih mogla biti... oh sranje, n e znam." "Ka i. ta god da ti je na umu, ka i." "Zna li ko je to aman?" "Svakako", odvrati Grilo. "Medicinar. Doktor- ve tac." "Vi e od toga", odvrati ona. "On je iscelitelj uma. Prodire u kolektivnu p sihu i obja njava je. Uzburkava je. Mislim da su svi glavni izvoai u ovome... Kisun, D af, Fleer... oni su amani. A Su tina... ona je prostor iz snova Amerike. Sveta mo da. Videla sam te ljudi kako ga sjebavaju, Grilo. Svako na sopstvenom tripu. ak ni F leer nije uspeo da pokupi sopstvena govna." "Onda mo da treba promeniti amana", primeti Grilo. "Aha. Za to da ne?" odvrati Tesla. "Ne mogu biti gora od njih." "Zato eli da sve zadr i za sebe." "To je, svakako, jedan od razloga. Ja to mogu, Grilo. Dovoljno sam uvrnu ta, a veina tih amana bila je, zna , pomalo otkaena. Travestiti; oni koji su promenil i pol. Svima je sve dostupno. ivotinja, povre i mineral. elim to da budem. Oduvek s am elela..." ona uuta. "... zna ta sam oduvek elela." "Nisam znao do sada." "E pa sada zna ." "Nisi ba srena zbog toga." "Uskrsnula sam. To je jedan od onih prizora koje amani moraju da izvedu. Da umru i ponovo ustanu. Ali stalno o neemu razmi ljam... nije gotovo. Moram jo ne to da doka em." "Misli da mora ponovo umreti?" "Nadam se da ne. Jednom je bilo dovoljno." "Obino jeste", ree Grilo. Njegova primedba izmamila joj je osmeh. " ta je sme no?" upita on. "To. Ti. Ja. Stvari ne mogu biti uvrnutije nego to ve jesu, je li tako?" "Bilo bi po teno da je tako." "Koliko je sati?" "Oko est." "Sunce e uskoro izii. Mislim da bi trebalo da iziem da potra im D afa pre nego t o ga svetlost natera da se sakrije." "Ako ve nije napustio Gaj." "Mislim da to nije u stanju da uini", ree ona. "Krug se zatvara. Sve je vr i i vr i. Kunievo Oko je iznenada postalo sredi te poznate vaseljene." "I nepoznate." "Ne znam da li je zaista ba toliko nepoznata", primeti Tesla. "Mislim da je Su tina vi e nalik na dom nego to mi to mislimo." Dan je ve bio na pragu kada su izi li iz hotela, tama se povlaila pred nepri jatnim niijim dobom izmeu zalaska meseca i izlaska sunca. Dok su prelazili preko h otelskog parkinga jedna odrpana, mrana prilika pepeljastog lica iskorai iz mraka. "Moram razgovarati sa vama", ree on. "Vi ste Grilo, je li tako?" "Aha. A vi?" "Prezivam se Vit. Nekada sam imao kancelariju u oping centru. I prijatelj e ovde u hotelu. Priali su mi o vama." " ta elite?" upita Tesla. "Bio sam u Kunievom Oku", ree on. "Kada ste izi li. Hteo sam jo tada da razgo varam sa vama, ali sam se krio... nisam mogao da se pokrenem." On spusti pogled na prednji deo pantalona koji je bio mokar.

" ta se to tamo gore de ava?" "Predla em vam da to pre napustite Gaj", posavetova ga Tesla. "Ono najgore treba tek da usledi." "Koji Gaj da napustim", odvrati Vit. "Gaja vi e nema. S njim je gotovo. Lj udi su oti li na odmor i mislim da se vi e nee vraati. Ali ja nikuda ne idem. Nemam ku da da poem. Pored toga..." dok je to govorio samo to nije briznuo u pla "... ovo je moj grad. Ako treba ne to da ga proguta, elim da budem tu dok se to bude dogaalo. ak i ako D af..." "Stanite!" prekinu ga Tesla. " ta znate o D afu?" "Ja... sreo sam sam ga. Tomi-Rej MekGir mu je sin, da li to znate?" Tesl a klimnu. "E pa, MekGir me je upoznao sa D afom..." "Ovde u Gaju?" "Svakako." "Gde?" "Na Proplanku Tre njinog Drveta." "Odatle emo krenuti", ree Tesla. "Mo ete li nas tamo odvesti?" "Svakako." "Misli da se jednostavno tamo vratio?" upita Grilo. "Video si u kakvom je stanju", odvrati Tesla. "Mislim da e potra iti neko p oznato mesto na kome se osea koliko-toliko bezbedno." "To ima smisla", ree Grilo. "Ako ima", dodade Vit, "onda je to prva stvar noas koja ima nekog smisla. " Zora im je otkrila ono to im je Vilijam Vit ve opisao: grad je praktino bio pust, stanovnici su se razbe ali. opor domaih pasa lunjao je ulicama, jer su ih vla snici ili oslobodili ili su im oni utekli dok su se ovi panino pakovali. Za dan i li dva postae mala strvinarska dru ina. Vit je prepoznao neke pse. Pudlice gospoe Da fin bile su u oporu; isto kao i dva jazaviara Blejza Hebarda, tenad tenadi tenadi pas a koji su pripadali jednom stanovniku Gaja koji je umro dok je Vit jo bio deak, ne kom Edgaru Lotu. Umro je i ostavio novac za podizanje spomenika Ligi Devica. Pored tih pasa bilo je i drugih znakova koji su govorili o u urbanom odlas ku i koji su mnogo vi e uznemiravali. Ostavljena otvorena vrata gara a; igrake ispu ten e na prilaznoj stazi ili kolniku dok su uspavana deca trpana u kola usred noi. "Svi su znali" ree Vit dok su se vozili. "Sve vreme su znali, ali niko ni t a nije govorio. Zbog toga je veina jednostavno zbrisala usred noi. Mislili su da s u jedini koji gube razum. Svi su mislili za sebe da su jedini." "Rekli ste da ste ovde radili." "Aha", odvrati Vit, "nekretnine." "Izgleda da e vam posao sutra ve procvetati. Imaete mnogo kua na prodaju." "A ko e da ih kupi?" upita Vit. "Ovo e biti ukleto tle." "Nije Gaj kriv to se sve ovo dogodilo", ume a se Tesla. "To je nesreni sluaj. " "Zaista?" "Svakako. Fleer i D af su zavr ili ovde jer su ostali bez energije, a ne zato to je Gaj bio na neki nain odabran." "I dalje mislim da e to biti ukleto tle", poe Vit, pa zastade kako bi Gril ou rekao gde da skrene: "Sledee skretanje je za istinu Tre njinog Drveta. A kua gospoe Lojd je etvrta ili peta s desne strane." Spolja je izgledala nenastanjena. Kada su provalili unutra, to se i potv rdilo. D af nije bio u kui od kada je ismejao Vita u sobi na spratu. "Vredelo je poku ati", primeti Tesla. "Mislim da treba da nastavimo sa tra e njem. Grad nije ba tako velik. Krenuemo od ulice do ulice dok ga ne nanju imo. Ima l i ko neku bolju ideju?" Pogledala je u Griloa, ije su oi na neemu poivale, a misli m u oigledno bile negde drugde. " ta je bilo?" upita ga ona. "A?" "Neko je ostavio otvorenu vodu", primeti Vit pratei Griloov pogled. Voda je odista curila ispod prednjih vrata kue nasuprot Lojdove, dotok je bio postojan, probijao se niz nagib prilaznog puta, prelazio preko trotoara i o ticao u slivnik.

" ta je to toliko zanimljivo?" upita Tesla. "Upravo sam shvatio..." poe Grilo. " ta?" I dalje je zurio u vodu koja je nestajala kroz re etku. "Mislim da znam ku da je oti ao." Okrenuo se i pogledao u Teslu. "Pomenula si neko poznato mesto. Mesto koje najbolje u Gaju poznaje ne n alazi se iznad zemlje, ve ispod." Teslino lice se ozari. "Peine. Aha. To i te kako ima smisla." Vratili su se u kola i, sledei Vitova uputstva kako najbr e da stignu tamo, provezli se ponovo kroz grad... ne obazirui se na crvena svetla u jednosmernim u licama... u pravcu Srnoudoline. "Policija e ubrzo poeti da pristi e", primeti Grilo. "Da tra i nestale filmske zvezde." "Trebalo bi da odem do kue i upozorim ih da se udalje", ree Tesla. "Ne mo e biti na dva mesta odjednom", ree joj Grilo. "Osim ako to nije neka tvoja nova sposobnost koje jo nisi svesna." "Sme no, u piku materinu." "Morae malo da se pomue. Nas ekaju va nija posla." "Tano", slo i se Tesla. "Ako se D af nalazi u peinama", poe Vit, "kako emo dospeti dole do njega? Nis am ubeen da e se jednostavno pojaviti ako ga pozovemo." "Poznajete oveka po imenu Hokis?" upita ga Grilo. "Svakako. Karolininog oca?" "Aha." "On nam mo e pomoi. Kladim se da je jo u gradu. On nas mo e spustiti dole. Da li mo e i da nas vrati to je drugi problem, ali pre nekoliko dana mi je izgledao d osta samouveren. Poku ao je da me nagovori da se spustim u peine s njim." "Za to?" "Opsednut je stvarima zakopanim ispod Gaja." "Ne pratim vas." "Nisam siguran ni da ja sam sebe pratim. Najbolje neka on to sam objasni ." Stigli su do ume. Nije bilo ni traga od prateih zvukova zore, makar i povr emenih. Za li su meu drvee i poklopila ih je stra na ti ina. "Bio je ovde", ree Tesla. Niko nije morao da je pita otkud to zna. Iako im Nuncio nije izo trio ula, bilo im je jasno da je atmosfera u umi nabijena oekivanjem. Ptice nisu oti le, samo su se pla ile da pevaju. Vit je bio taj koji ih je poveo do istine; lako se snalazio, kretao se po put oveka koji je tano znao kuda se uputio. "esto dolazite ovamo?" upita Grilo napola u ali. "Gotovo nikada", odvrati Vit. "Stanite", iznenada pro aputa Tesla. istina je bila pred njima, mogli su je videti izmeu drvea. Klimnula je u nj enom pravcu. "Pogledajte tamo", ree ona. Jard ili dva iza policijske barikade, u travi se prevrtao dokaz da je D af odista ovamo utekao. Jedna od terata, suvi e slaba i ranjena da prevali poslednji h nekoliko jardi do sigurnosti peine, pro ivljavala je poslednje trenutke, ispu tajui bolesnu svetlost dok se raspadala. "Ne mo e nam ni ta", ree Grilo spremajui se da zakorai na istinu. Tesla ga uhvati za ruku. "Mogla bi da opomene D afa", ree ona. "Ne znamo u kakvoj je vezi sa tim stvarima. Ne moramo dalje. Znamo da je ovde." "Tano." "Hajde da pronaemo Hokisa." Krenuli su nazad istim putem. "Znate li gde stanuje?" upita Grilo Vita kada su dobrano odmakli od istin e. "Ja znam gde svako u Gaju stanuje", odvrati Vit. "Ili je stanovao."

Prizor peina izgleda da ga je uzdrmao, tako da je Grilo, uprkos njegovoj tvrdnji da retko tamo navraa, podozrevao da on tamo odlazi na neku vrstu hodoa a. "Odvedite Teslu do Hokisa", ree Grilo. "Nai emo se tamo." "Kuda e ti?" zanimalo je Teslu. "Hou da proverim da li je Elen napustila Gaj." "Ona je razumna ena", glasio je odgovor. "Uverena sam da jeste." "Ipak u proveriti", ree Grilo, ne dozvoliv i da ga odvrati od nauma. Ostavio ih je kod kola i krenuo u pravcu Elenine kue, prepustiv i Tesli da prekine Vitovo zurenje u pravcu ume. Kada je Grilo zavio za ugao, ona jo u tome ni je uspela. Zurio je prema drveu, kao da ga je ona istina pozivala da se vrati u ne ku zajedniku pro lost, i jedva je uspevao da odoli tom pozivu. III Nije Haui pritekao u pomo D o-Bet u njenom usamljenikom u asu ve plima, koja ju je dohvatila i ponela... dok je ona svaki as sklapala oi (a i kada ih je dr ala otv orene, bile su zamagljene od suza)... prema mestu koje je videla, mada samo na t renutak, kada su ona i Haui zajedno plivali u Su tini: Efemeris. U elementu koji j u je izdigao zainjao se mete , ali ona toga nije bila svesna isto kao to nije bila s vesna ni blizine ostrva. To nije bio sluaj i sa ostalima. Da je bila svesnija svo je okoline, primetila bi tanani, ali neporeciv nespokoj koji je strujao meu du ama t o su plivale u eteru Su tine. Njihovo kretanje nije vi e bilo tako postojano. Poneki ... mo da oni koji su bili prijemiviji za glasine koje su strujale eterom... presta li su da napreduju i ostali da vise u tami poput utopljenih zvezda. Drugi su se spustili dublje, u nadi da e izbei kataklizmu o kojoj se aputalo. Preostali, njih v eoma mali broj za sada, potpuno su zgasli, probudiv i se u svojim krevetima u Kozm u zahvalni to su izbergli opasnost. Meutim, za veinu je ta poruka bila suvi e prigu ena da bi je mogli uti; ili ako su je uli, njihov nespokoj je nadjaalo zadovoljstvo to se nalaze u Su tini. Oni su se uzdizali i padali, uzdizali i padali, a put ih je v i e nego esto nosio tamo gde se i D o-Bet uputila: ka ostrvu u san-moru. Efemeris. To ime je odzvanjalo u Hauijevoj glavi jo od trenutak kada je uo Fleera kak o ga prvi put izgovara. ta ima na Efemerisu? upitao je, zami ljajui nekakvo rajsko ostrvo. Odgovor n jegovog oca nije ga ba naroito prosvetlio. Velika i tajna predstava, rekao je, a t aj odgovor je nametao desetinu novih pitanja. Sada, kada se ostrvo pomaljalo pre d njim, za alio je to nije bio uporniji u tra enju odgovora na ta pitanja. ak i iz dal jine bilo je sasvim jasno da je njegova predstava o tom mestu bila krajnje nepot puna. Isto kao to Su tina nije bila ni u kakvom konvencionalnom smislu more, tako j e i Efemeris zahtevao ponovno definisanje rei ostrvo. Kao prvo, on nije predstavl jao jedinstveno tlo ve se sastojao od mno tva komada tla, mo da njih na stotine, spoj enih stenovitim lukovima, tako da je ceo arhipelag podseao na ogromnu, plutajuu ka tedralu, sa mostovima poput potpornih stubova, ostrvskim kulama koje su bile sve vi e to ste bili bli e sredi njem ostrvu sa koga su se uzdizali vrsti stubovi dima u su sret nebu. Ta slinost je bila suvi e sna na da bi bila sluajna. Ova slika predstavljal a je, izvan svake sumnje, podsvesno nadahnue arhitekata irom sveta. Graditelji kat edrala, kula, pa ak... ko zna?... mo da i deca koja se igraju kockama, uvali su ovo mesto iz sna negde u pozadini svojih umova i izra avali su mu po tovanje kako su naj bolje umeli i znali. Pa ipak, njihova remek dela mogla su biti samo pribli nosti, kompromisi sa gravitacijom i ogranienjima njihovog medijuma. Niti su mogli ikada da eznu za neim tako masivnim. Efemeris je bio irok mnogo milja, nagaao je Haui, i n ije bilo dela koji nije dotakao genije. Ako je predstavljao prirodni fenomen (a ko je mogao znati ta je to prirodno, na jednom takvom mestu kao to je um?), onda s e priroda ovde pokazala mahnito domi ljatom. Naterala je vrstu materiju da igra igr e koje bi u svetu koji je ostavio za sobom bili u stanju da igraju samo oblak il i svetlost. Napravila je kule tanane poput trske na ijim vrhovima su balansirale kugle veliine kua; lica stena izdubila je poput koljki i zidova kanjona koji su izg ledali kao da se nadimaju poput zavesa na prozorima; napravila je spiralna brda;

oblikovala gromade da lie na grudi, i pse, i otpatke sa nekog ogromnog stola. To liko slinosti, ali ni za jednu nije mogao biti siguran da je namerna. Deli u kome je nazro lice predstavljao je deo jedne druge slinosti viene u narednom trenutku, svaka interpretacija predmeta u trenu je bila u stanju da se izmeni. Mo da su sve one bile istinite, sve namerne. Mo da nijedna to nije bila, a ova igra slinosti pre dstavljala je, poput stvaranja onog doka kada se tek pribli io Su tini, nain njegovog uma da ukroti ogromnost. Ako je to bilo u pitanju, postojao je jedan prizor koj im on nije uspeo da ovlada: ostrvo u sredi tu arhipelaga, koje se izdizalo pravo i z Su tine, pravo uvis, dim koji je prodirao iz bezbrojnih pukotina u zidovima uzdi ui se isto tako uspravno. Njegovu kupolu potpuno je skrivao dim, ali kakva god taj na da je le ala iza njega, predstavljala je nektar za duhove-svetla, koji su se uz dizali do nje rastereeni, bez tela i krvi, ne ulazei u dim ve lagano u prolazu dodi rujui njegov cvet. Pitao se da li ih strah spreava da zau u dim, ili je on predstav ljao vr u prepreku nego to se to inilo. Mo da e otkriti odgovor kada prie bli e. udei tamo stigne, pomogao je plimi i sam zamahujui rukama, tako da se ve posle deset i li petnaest minuta po to je prvi put ugledao Efemeris, nasukao na njegovu pla u. Bil a je mrana, mada ne onako mrana kao Su tina, i gruba pod njegovim dlanovima; nije bi la prekrivena peskom ve korom, nalik na koral. Da li je mogue, iznenada se upitao, da je arhipelag bio stvoren na isti nain kao i ostrvo koje je video da pluta meu otpacima iz Vensove kue, da je bio stvoren oko prisutnih ljudskih bia u Su tini? Ako je to bio sluaj, pre koliko vremena mora da su oni stigli u san-more, da bi post ali u toj meri masivni? Krenuo je du pla e, izabrav i levu stranu umesto desne, jer je uvek kada bi s e na ao na raskr u dva puta o kojima je znao podjednako malo, birao onaj levi. Dr ao se ivice mora, u nadi da e na pla i pronai D o-Bet, zahvaljujui istoj onoj struji koja je njega zahvatila. Po to je izi ao iz umirujuih voda, njegovo telo vi e nije bilo pridr av ano i milovano, i spopale su ga strepnje kojih ga je more oslobodilo. Prva, da b i danima mogao da pretra uje arhipelag, ak i nedeljama, a da uop te ne nae D o-Bet. Drug a, da mu ak i da je pronae, predstoji mu borba sa Tomi-Rejom. A Tomi-Rej nije bio sam; on je u Vensovu kuu stigao sa fantomima. Trea: i to je bila, na neki nain, pos lednja od njegovih strepnji, meutim, postajala je sve va nija... da se ne to u Su tini menjalo. Vi e nije vodio rauna o tome koje su rei najvi e odgovarale ovoj stvarnosti: da li je u pitanju neka druga dimenzija ili stanje uma bilo je svejedno. To je, verovatno, ionako bilo jedno i jedinstveno. Meutim, va na je bila svetost ovog mest a. Ni za trenutak nije posumnjao da je sve ono to je napabirio o Su tini i Efemerisu tano. Ovo je bilo mesto na kome sve vrste koje znaju za slavu mogu videti pone to. Nepromenjivo mesto; udobno mesto, na kome se zaboravljalo na telo (osim u sluaju prolaznika kakav je bio i on) i na kome je du a koja sneva upoznavala let i tajnu . Ali postojali su tanani znaci... pojedini su bili tako tanani da nije bio u st anju da upre prst u njih... da san mesto nije bilo bezbedno. Talasii koji su zapl juskivali pla u, sa plavkastim krestama, nisu bili onako ritmiki kao kada je izi ao i z mora. Kako se inilo, na slian nain se izmenilo i kretanje svetala u Su tini, kao da se ne to dogaalo u sistemu to ga je uznemiravalo. Sumnjao je da je za to odgovorno nasilno upadanje tela i krvi iz Kozma. Su tina je bila ogromna i umela je da izie n a kraj sa onima koji su se opirali mirnoi njenih voda: video je taj proces na del u. Ne, ta god da je naru avalo taj mir moralo je biti mnogo znaajnije od njegovog pr isustva, ili od prisustva bilo kog uljeza sa druge strane. Poeo je da nailazi na dokaze tih upada, izbaene na obalu. Okvir vrata, kom ade razmrskanog name taja, jastuke i, neizbe no, delove Vensove zbirke. Nedaleko od ovog bednog ubreta, iza okuke pla e, na ao je nadu da je plima mogla i D o-Bet doneti o vamo: jo jednog pre ivelog. Stajala je na samoj ivici Su tine, zurei preko mora u dalj inu. Ako ga je i ula kako dolazi, nije pogledala u njegovom pravcu. Njeno dr anje ( ruke koje mlitavo vise pored tela, opu tena ramena) i upornost njenog pogleda nago ve tavali su da se radi o opinjenoj osobi. Iako mu je bilo mrsko da prekine njen tr ans, ako je to bio njen nain da se nosi sa okom usled prinudne promene mesta, nije imao izbora: "Izvinite", oslovi je on, svestan da je njegova utivost patetina u ovakvim okolnostima, "jeste li sami ovde?" Okrenula je glavu ka njemu i on se po drugi put iznenadio. Video je ovo lice desetinu puta, osmehivalo mu se sa TV ekrana, hvalei vrline ampona. Nije joj

znao ime. Ona je jednostavno bila Svilenosjajna ena. Namr tila se na njega, kao da s mukom usredsreuje pogled na njegovo lice. Poku ao je ponovo da joj postavi pitanj e na drugaiji nain. "Ima li jo pre ivelih?" upita on. "Iz kue?" "Da", odvrati ona. "Gde su oni?" "Samo nastavi dalje." "Hvala." "Ovo se ne dogaa, je li tako?" upita ona. "Bojim se da se ipak dogaa", odvrati on. " ta se dogodilo sa svetom? Jesu li bacili bombu?" "Ne." " ta je onda bilo?" "On je jo tamo negde", ree on. "S druge strane Su tine. Preko mora." "Oh", izusti ona, mada je bilo jasno da nije potpuno svarila ovo obave ten je. "Ima li malo kokaina?" upitala je. "Ili pilule? Bilo ta?" " ao mi je." Ponovo se zagledala u Su tinu, ostaviv i ga da sledi njena uputstva i nastav i du pla e. Uzburkanost talasa poveavala se sa svakim njegovim preenim korakom. Ili j e to bilo u pitanju, ili je on jednostavno postajao sve prijemiviji. Mo da je u pit anju bilo ovo drugo, jer je poeo da primeuje i druge znake pored ritma talasa. U v azduhu oko njegove glave nemir, kao da se izvan dometa ujnosti vodio razgovor nev idljivih. Na nebu, talasi boje su se kidali u mrlje, nalik na oblake u obliku ri blje kosti, a njihovo mirno napredovanje zamenio je isti onaj nemir koji je oboj io Su tinu. Svetla su i dalje promicala iznad njegove glave, u pravcu tornja od di ma, ali bilo ih je sve manje i manje. Snevai su se sasvim sigurno budili. Ispred njega, pla a je delimino bila pregraena gromadama stena povezanim u o bliku lanca, tako da je morao da se popne izmeu njih pre nego to je nastavio potra gu. Meutim, Svilenosjajna ena ga je uputila u dobrom pravcu. Nedaleko iza gromada, iza naredne okuke pla e, prona ao je jo nekolicinu pre ivelih, i mu karaca i ena. Nijedno od njih kao da nije bilo u stanju da prevali vi e od nekoliko jardi kada su izi li iz mora. Jedan je i dalje le ao sa stopalima u talasima, tela pruenog kao da je mrt av. Niko mu nije pritekao u pomo. Ista klonulost koja je terala Svilenosjajnu enu da zuri preko Su tine uticala je i na mnoge od njih, ali nekolicina je bila nepokr etna zbog neeg drugog. Izvukli su se iz Su tine izmenjeni plutanjem u njenim vodama . Njihova tela bila su skorela i iskrivljena, kao da je isti proces koji je gost e koji su se borili pretvorio u ostrvo, zahvatio i njih. Mogao je samo da nagaa k akav je kvalitet, ili odsustvo kvaliteta, izdvojio ove ljude od ostalih. Za to je on, i mo da njih pet est ovde prisutnih, pre ao istu razdaljinu kroz isti element kao i ovi paenici i izi ao iz Su tine neizmenjen? Da li su rtve u le u more preplavljene os eanjima, i Su tina se njima hranila, dok je on naprotiv bio no en slino snevaima, ostav iv i svoj ivot za sobom na nekom drugom mestu, a sa njim i svu ambiciju, opsesiju; to jest sva oseanja, osim mirovanja koje je Su tina podsticala? Uspela je ak da mu i zbije iz glave elju da pronae D o-Bet, ali ne za dugo. To je sada bila jedina stvar na koju je mislio. Za ao je meu pre ivele, tra ei je, ali se razoarao. Nije bila meu njim , isto kao ni Tomi-Rej. "Ima li nas jo ?" upitao je krupnog mu karca pruenog po pla i. "Jo ?" "Znate... poput nas." I ovaj ovek ga je gledao isto onako zbunjeno i povr no kao i Svilenosjajna e na. Kao da se muio da dovede u vezu rei koje je uo. "Nas", ponovi Haui. "Iz kue." Nije dobio odgovor. ovek je samo nastavio da zuri, staklastim pogledom. H aui je digao od njega ruke i dao se u potragu za kakvim korisnijim izvorom obave t enja; izabrao je jedinog mu karca meu pre ivelima koji nije zurio preko Su tine. Stajao je visoko na pla i zagledan u toranj od dima u sredi tu arhipelaga. Putovanje koje je prevalio dovde nije ni njega ostavila neobele enog. Su tina je ostavila traga na njegovom vratu i licu i du cele kime. Skinuo je ko ulju i obmotao je oko leve ake. Ha ui mu prie. Ovog puta se nije izvinjavao, samo je kratko i jasno izjavio:

"Tra im jednu devojku. Plavu u. Oko osamnaest godina. Jeste li je videli?" " ta se nalazi tamo gore?" upita ovek umesto odgovora. " elim tamo da poem. eli m da vidim." Haui poku a ponovo. "Tra im..." "uo sam te." "Jesi li je video?" "Nisam." "Zna li ima li jo pre ivelih?" Odgovorio mu je istim bezizra ajnim slogom. Haui se razbesneo. " ta se to, do avola, de ava sa svima?" upita on. ovek se zagleda u njega. Lice mu je bilo ro avo i daleko od lepog, meutim, u sta je razvlaio samo na jednu stranu kada se osmehivao i runi rad Su tine nije uspeo to da pokvari. "Ne esti se", ree on. "Nije vredno." "Ona je vredna toga." "Za to? Ionako smo svi mrtvi." "Ne nu no. Kako smo u li tako mo emo i da iziemo." " ta, misli plivajui? Zajebi to, ovee. Ne vraam se ja vi e u tu jebenu supu. Vi olim da umrem. Negde tamo gore." Ponovo se zagledao put planine. "Tamo gore ima ne to. Ne to divno. Znam to." "Mo da." "Hoe da poe sa mnom?" "Misli da se penje ? Nikada nee uspeti." "Neu do kraja, mo da, ali mogu prii bli e. Da omiri em." Njegova e da otkrije tajnu tornja bila je dobrodo la kada su svi ostali bili tako letargini i Hauiju se nije odvajalo od njega. Meutim, gde god da se D o-Bet na lazila, na planini sigurno nije bila. "Poi bar deo puta sa mnom", ree momak. "Odozgo e imati bolji pregled. Mo da pr imeti svoju devojku." To nije bila lo a ideja, naroito stoga to su imali tako malo vremena. Nemir u vazduhu postajao je sve opipljiviji sa svakim minutom koji bi pro ao. "Za to da ne?" ree Haui. "Tra io sam najlak i put. ini mi se da e biti najbolje da poemo nazad preko pla e . Uzgred budi reeno, ko si ti: Ja sam Garet Birn. Sa dva r. Bez u. Tek da zna ako bude pisao nekrolog. A ti si?" "Haui Kac." "Rukovao bih se s tobom samo to moja aka nije vi e za rukovanje." On podi e ud obmotan ko uljom. "Ne znam ta se dogodilo tamo napolju, ali ja neu vi e izraditi nije dan ugovor. Mo da mi je i drago zbog toga, zna ? To je ionako bio jebeno glup posao. " "Koji?" "Advokat za industriju zabave. Zna li vic? ta dobije ako ima tri advokata za zabavu u govnima do gu e?" " ta?" "Nedovoljno govana." Birn se glasno nasmejao na ovo. "Hoe da vidi ?" upita on, odmotav i aku. Te ko je u onome to je ugledao mogao naz eti neiju aku. Prsti i palac su se sjedinili i naduli. "Zna ta?" ree on. "Mislim da poku ava da se pretvori u penis. Sve ove godine jebao sam ljude ovim, pravio budale od njih, i konano je shvatila poruku. To je k urac, sla e se? Ne, nemoj mi odgovoriti. Hajde da se penjemo." Tomi-Rej je pustio da san-more deluje na njega dok je plutao, ali nije t raio snagu na to da vidi kakve je promene vr ilo. Jednostavno je dozvolio da bes ko ji je napajao te promene doe. Mo da su... bes i ljutnja... bili ti koji su ponovo doveli fantome. Prvo i h je postao svestan kao kakvog seanja, njegov um je poeo da stvara prizore u kojim a su ga jurili niz prazne autoputeve Baje, u obliku oblaka nalik na konzerve pri vezane za psei rep. U istom trenu kada mu je do la ta misao on ju je i osetio. Hlad an vetar mu je zapahnuo lice, njegov jedini deo koji je virio iz mora. Znao je ta

se sprema. Osetio je miris grobnica i pra inu u grobnicama. Meutim, tek kada je mo re oko njega poelo da se peni, otvorio je oi i ugledao oblak koji je kru io iznad nj ega. Nije to bila ona velika oluja iz Gaja; uni titelj crkava i mama. Bila je to p obesnela kr ljava spirala pra ine. Ali more je znalo da pripada njemu i otpoelo je no vi posao na njegovom telu. Osetio je da mu udovi postaju sve te i. Lice ga je stra n o svrbelo. eleo je da ka e: ovo nije moja legija. Ne krivite mene zbog onoga to oni oseaju. Ali kakva korist od poricanja? On je bio Deak-Smrt, sada i zauvek. Su tina j e to znala i shodno tome je obavljala svoj posao. Ovde nije bilo la i. Niti pretva ranja. Posmatrao je duhove kako se spu taju prema povr ini mora, usmeriv i svoj krug p rema njemu. Bes u eteru Su tine se pojaao. Zavrteo se poput igre pri emu je krenuo na ni e. Poku ao je da zabaci ruke iznad glave, ali bile su te ke kao da su od olova i mo re se jednostavno sklopilo iznad njegove glave. Usta su mu bila otvorena. Su tina mu je preplavila grlo; ceo sistem. U toj zbrci mu je do svesti doprla samo jedna misao, no ena Su tinom, a sada progutana u svoj svojoj gorkoj celokupnosti. Da nado lazi zlo za kakvo nikada do tada nije ni uo. Prvo ga je osetio u grudima, zatim u stomaku i utrobi. Konano u glavi, poput rascvetavajue noi. Zvala se Iad, ova no, a hladnoi koju je donosila nije bilo ravne ni na jednoj planeti u sistemu; ak ni na onima koje su bile toliko udaljene od sunca da na njima nije bilo ivota. Niko nij e posedovao tako duboku i tako pogubnu tamu. Ponovo je izbio na povr inu. Fantomi su nestali, nisu oti li, ve su se uselil i u njega, ukljuili su se u njegovu anatomiju koja se upravo preobra avala zahvalju jui radu Su tine. Odjednom mu je, perverzno, bilo milo zbog toga. U noi koja e usledi ti, spase se samo njeni saveznici. Bolje da bude smrt meu mnogim smrtima, jer e mu tako bar ostati nada da mo e biti preskoen u holokaustu. Udahnuo je vazduh, a zatim ga kroz smeh izdahnuo, prinev i svoje preobliko vane ake, onako te ke, do lica. Konano je poprimilo oblik njegove du e. Haui i Birn su se peli nekoliko minuta, ali koliko god visoko da se uspe li, najbolji pogled je uvek bio iznad njih: prizor dimne kule. to su bivali bli e, to je Birnova opsesija vi e dirala Hauija. Poeo je da se pita, kao i kada ga je pli ma po prvi put donela u blizinu Efemirisa odakle je mogao da ga vidi, ta se to ve liko i nepoznato krije tamo gore, ta je to tako mono da mo e privui spavae sveta do sv og praga. Birn uop te nije bio okretan, s obzirom da je imao na raspolaganju samo jednu aku. Svaki as bi se okliznuo. Ali nije mrmljao niti se alio, mada se broj pos ekotina i ogrebortina na njegovom nagom telu svakim padom poveavao. Oiju uprtih u najvi e domete planine gurao je dalje, naizgled uop te ne hajui za povrede koje je sa m sebi nanosio sve dok se razdaljina izmeu njega i tajne smanjivala. Hauiju je bi lo lako da dr i korak s njim, ali morao je da zastane svakih nekoliko minuta kako bi osmotrio prizor pod sobom sa novog vidikovca. Nigde du vidljivog poteza pla e ni je bilo ni traga od D o-Bet i on je sada poeo da se pita da li je mudro postupio ka da je po ao sa Birnom. Putovanje je postajalo sve opasnije to su formacije uz koje su se verali bivale strmije, a mostovi koje su prelazili u i. Ispod mostova nije b ilo nieg sve do stenja u dubini. Ponekad, meutim, na trenutak bi zasvetlucala Su tin a na dnu ovih bezdana, ije vode su bile isto onako pomahnitale kao i na puini. U vazduhu je bilo sve manje i manje duhova, ali dok su prelazili luk koj i nije bio iri od kakve daske, jedno jato pro lo je tano iznad njihovih glava i Haui je video da se unutar svake svetlosti nalazi jedna jedina sinusna linija, nalik na sjajnu zmiju. Geneza nije mogla da bude vi e zavedena, ili zavodljiva, pomisli on, kada je predstavila zmiju smo denu ljudskom petom. Du a je bila ta zmija i mogl a je da leti. Taj prizor ga je naterao da zastane i donese odluku. "Ne idem dalje", izgovori on. Birn mu uzvrati pogled. "Za to nee ?" "Gore me ne eka ni ta bolji pogled na obalu nego odavde." Pogled nipo to nije bio sveobuhvatan, ali ako bi nastavio da se penje on s e ne bi znaajnije pobolj ao. Pored toga, prilike na pla i ispod njega bile su ve tolik o sitne da su bile jedva prepoznatljive. Ako nastavi da se penje jo nekoliko minu ta, nee biti u stanju da prepozna D o-Bet meu ostalim pre ivelima. "Zar ne eli da vidi ta se nalazi tamo gore?" upita Birn. "Da, svakako da elim", odvrati Haui. "Ali drugi put." Znao je da je odgov

or sme an. Nee biti drugog puta s ove strane njegove samrtnike postelje. "Onda te ostavljam", ree Birn. Nije traio dah na pozdravljanje, izlive nak lonosti, niti na bilo ta drugo. Umesto toga, nastavio je da se penje. Telo mu je krvarilo i znojilo se, i sada se ve pri svakom drugom koraku spoticao, meutim, Hau i je znao da bi propao svaki poku aj da ga pozove da se vrati. Bio bi uzaludan i d rzak. Kakvim god ivotom da je iveo... a prema onome to je kazao moglo se zakljuiti d a mu je u tom ivotu nedostajalo samilosti... Birn se trudio da iskoristi poslednj u priliku da ga dodirne svetost. Mo da je smrt bila neizbe na posledica te potrage. Haui vrati pogled na prizor ispod sebe. Sledio je liniju pla e, tragajui za i najmanjim znakom kretanja. S njegove leve strane prostirao se potez obale sa koga su poeli da se penju. Jo je mogao da vidi skupinu pre ivelih, na ivici mora, ko ji su i dalje bili kao hipnotisani. S njegove desne strane, usamljena prilika Sv ilenosjajne ene, talasi koji su se razbijali o obalu... njihova tutnjava stizala je i do njegovih u iju... dovoljno veliki da zaprete da e je pokupiti. A dalje od n je, deo obale na kome se on obreo kada je stigao na ostrvo. Nije bio prazan. Srce mu je dvostruko br e zakucalo. Neko je posrtao pla om, dr ei se to dalje od mora koje je sve prisvajalo. Kosa joj je sijala, ak i na ovoj u daljenosti. To je mogla biti samo D o-Bet. Kada ju je prepoznao, osetio je i strah za nju. Uinilo mu se da je svaki korak za nju predstavljao pravu agoniju. Istog asa je krenuo putem koji su do li ovamo, kamenje je na nekoliko mesta ostalo obele eno Birnovom krvlju. Na jednom takvom mestu, posle deset minuta sila e nja, osvrnuo se ne bi li ga ugledao, meutim, vrhovi su bili mrani i, koliko je on mogao da razabere, prazni. I poslednje preostale du e napustile su dimnu kulu; a s a njima je nestao i vei deo svetlosti. Nigde ni traga od Birna. Kada se okrenuo da nastavi sila enje, on se stvorio pred njim. ovek je staj ao dva do tri jarda niz bre uljak. Mnogobrojne rane koje je sakupio za vreme penja nja bile su beznaajne pored najnovije. Protezala se od bone strane glave do kuka i kroz nju mu se nazirala utroba. "Pao sam", ree on jednostavno. "Sve dovde?" upita Haui, divei se injenici da je ovek uop te bio u stanju da stoji. "Ne. Si ao sam po vlastitioj volji." "Kako?" "Bilo je lako", odvrati Birn. "Sada sam larva." "Molim?" "Utvara. Duh. Mislio sam da si me mo da video kako padam." "Nisam." "Bio je to dugaak pad, ali se dobro zavr io. Mislim da niko do sada nije um ro na Efemerisu. To me ini izuzetnim. U stanju sam da stvaram vlastita pravila. M ogu da se pona am u skladu sa njima kada god za elim. Pa mi je palo na pamet da bih mogao pritei u pomo Hauiju..." Njegov opsesivni ar zamenio je smireni autoritet. "M ora biti brz", primeti on. "Odjednom su mi mnoge stvari postale jasne, a vesti ni su ba dobre." "Ne to se dogaa, je li tako?" "Iadi", odvrati Birn. "Krenuli su preko Su tine." Izrazi koje nije znao jo pre samo nekoliko minuta sada su s lakoom silazili sa njegovih usana. " ta su to Iadi?" upita Haui. "Neopisivo zlo", odvrati Birn, "pa neu ni poku ati da ga opi em." "Uputili se u Kozm?" "Da. Mo da bi mogao tamo da stigne pre njih." "Kako?" "Poveri se moru. Ono eli isto to i ti." "A to je?" "Da izie odavde", odvrati Birn. "Zato poi. I to brzo." "Razumem." Birn napravi korak u stranu kako bi propustio Hauija. Dok je to inio, uhv atio je Hauija za ruku zdravom akom. "Trebalo bi da zna ..." poe on.

" ta?" " ta se nalazi na planini. Predivno je." "Vredno da se za to umre?" "Stotinu puta." Zatim je pustio Hauija. "Drago mi je." "Ako Su tina pre ivi", ree Birn. "Ako ti pre ivi ovo, potra i me. Nedostajae mi ra govor s tobom." "Hou", odvrati Haui i krenu niz padinu to je br e mogao, krivudajui as nespret no as samoubilaki. Poeo je da izvikuje D o-Betino ime im se na ao, bar je pretpostavljao da se na ao, dovoljno blizu, ali odgovora nije bilo. Plava glava nije podigla pog led sa onog to je prouavala. Mo da je njegov glas zaglu ivao huk talasa. Stigao je do pla e kao u transu, sav znojav, i pojurio prema njoj. "D o-Bet! To sam ja! D o-Bet!" Ovog puta ga je ula i podigla pogled. Iako ih je delilo jo nekoliko jardi, jasno je video ta je bio razlog njenog posrtanja. U asnut, usporio je, jedva svest an onoga to ini. Su tina se pozabavila njome. Lice u koje se zaljubio u Batrikovom r estoranu, lice koje je obele ilo poetak njegovog ivota, predstavljalo je masu iljatih izraslina koje su joj se irile niz vrat i izobliavale ruke. U jednom trenutku, ko ji sebi nikada nee potpuno oprostiti, po eleo je da ga ne prepozna i da mo e da proe p ored nje. Ali prepoznala ga je; glas koji je dopro iza te maske bio je isti onaj koji mu je kazao da ga voli. Sada je govorio: "Haui... pomozi mi..." Ra irio je ruke i pustio je u zagrljaj. Telo joj se treslo u groznici. "Mislila sam da te nikada vi e neu videti", izgovorila je ona, akama prekriv ajui lice. "Ne bih te napustio." "Sada bar mo emo umreti zajedno." "Gde je Tomi-Rej?" "Oti ao je", odvrati ona. "I mi to moramo da uradimo", ree Haui. "Moramo to br e sa ostrva. Dolazi ne to u asno." Usudila se da podigne pogled prema njemu, oi su joj bile jasne i plave ka o i pre, i gledale su ga poput kakve dragocenosti iz ubri ta. Taj ga je prizor nate rao da je stegne jo vi e, kao da je eleo da joj doka e (a i sebi) da je ovladao u asom. A nije. Prvi put ga je njena lepota ostavila bez daha. Nje vi e nije bilo. Morao j e da pogleda s druge strane njenog nepostojanja u D o-Bet koju e kasnije zavoleti. To e biti te ko. Skrenuo je pogled sa nje, prema moru. Talasi su bili zaglu ujui. "Moramo se vratiti u Su tinu", ree on. "Ne mo emo!" odvrati ona. "Ja ne mogu!" "Nemamo izbora. To je jedini nain da se vratimo." "Ona mi je ovo uinila", ree ona. "Promenila me je!" "Ako sada ne poemo", ree Haui, "nikada neemo poi. To je bar prosto. Ako osta nemo ovde, ovde emo i umreti." "Mo da je tako i najbolje", ree ona. "Kako to?" upita Haui. "Kako smrt mo e predstavljati najbolji izbor?" "More e nas ionako ubiti. Uvrnue nas." "Nee ako mu budemo verovali. Ako mu se predamo." Nakratko se prisetio svog putovanja ovamo, dok je plutao na leima, posmat rajui svetla. Ako je mislio da e povratno putovanje biti isto tako prijatno, zavar avao se. Su tina nije vi e bila mirno more du a. Ali ta su drugo mogli? "Mo emo ostati", ponovi D o-Bet. "Mo emo ovde zajedno umreti. ak i ako se vrati mo..." ponovo je poela da jeca, "...ak i ako se vratimo, ne mogu nastaviti ovakva da ivim." "Prestani da plae ", ree joj on. "I prestani da govori o umiranju. Vratiemo se u Gaj. Oboje. Ako ne zbog nas, a ono bar da upozorimo ljude." "Na ta?" "Ne to nadire preko Su tine. Neka invazija. Uputila se ka domu. Zbog toga je more podivljalo."

Kovitlanje neba iznad njega nije bilo ni ta manje estoko. Ni na moru ni na nebu nije bilo ni traga duhovima-svetlostima. Koliko god da su bili dragoceni ov i trenuci koje su provodili na Efemerisu, svi spavai do jednog su zaboravili na p utovanje, i probudili se. Zavideo im je na lakoi tog prelaska. Kada bi mogao da p ukne prstima i oslobodi se ovog u asa, da se ponovo nae u vlastitom krevetu. Mo da sa v u znoju; zapla en, sigurno. Ali kod kue. Lako i glatko. Ali to nije va ilo za uljez e kakvi su bili oni, za meso i krv koji su se nalazili na mestu rezervisanom za duh. Niti za, sada mu je to palo na pamet, za ostale koji su bili ovde. Dugovao im je upozorenje, mada je podozrevao da se niko nee obazreti na njegove rei. "Poi sa mnom", ree on. Uhvatio je D o-Bet za ruku i oni krenu e nazad du pla e do mesta na kome su se okupili ostali pre iveli. Malo ta se tamo izmenilo, mada vi e nije bilo oveka koji je le ao u talasima, bio je odvuen, pretpostavio je Haui, odvuklo ga je more koje je n ailazilo u divljim naletima. Oigledno mu niko nije priskoio u pomo. Stajali su ili sedeli isto kao i ranije, lenjih pogleda i dalje uprtih u Su tinu. Haui je pri ao na jbli em od njih, mu karcu ne mnogo starijem od sebe, sa licem roenim za sada nju ispraz nost. "Morate otii odavde", ree on. "Svi moramo." Hitnja u njegovom glasu uspela je donekle da ga izvue iz otupelosti, ali ne mnogo. Uspeo je umorno da izusti "Je l'?" ali ni ta nije preduzeo. "Umreete ako ostanete", ree mu Haui, a zatim povisi glas kako bi nadjaao ta lase i obrati se svima. "Umreete!" ree on. "Morate poi u Su tinu i dozvoliti joj da v as vrati." "Kuda?" upita mladi. "Kako to misli , kuda?" "Lepo, kuda?" "U Gaj. Mesto iz koga ste do li. Zar se ne sea ?" Niko od njih mu nije odgovorio. Mo da e jedino uspeti da ih pokrene ako kre ne prvi, razmi ljao je Haui. "Sada ili nikada", ree on D o-Bet. I dalje se opirala, kako izrazom lica tako i telom. Morao je vrsto da je uhvati za aku i povede ka talasima. "Imaj poverenja u mene", ree on. Nije mu odgovorila, ali se nije vi e ni opirala da ostane na obali. Prepla vila ju je neka vrsta uznemirujue pokornosti, ija je jedina vrlina bila u tome, po misli on, to e je ovog puta Su tina mo da ostaviti na miru. Nije bio siguran da e i pre ma njemu biti isto tako nezainteresovana. Ovog puta ni izdaleka nije bio osloboen oseanja kao na putu ovamo. U njemu su previrala mnogobrojna oseanja i Su tina je mo gla po eleti da se poigra s bilo kojim ili sa svima. Najsna niji je, razume se, bio strah za njihove ivote. Odmah za njim, sledila je zbunjenost usled gnu anja zbog st anja u kome je bila D o-Bet i krivica koju je oseao zbog tog gnu anja. Meutim, poruka u vazduhu nagonila je na urbu, to je bilo dovoljno da on nastavi niz pla u uprkos ta kvim strahovima. Sada je to bilo gotovo fiziko oseanje, koje ga je podsetilo na je dan drugi trenutak u njegovom ivotu, i razume se na jedno drugo mesto; radilo se o seanju koje nije mogao sasvim da razabere. Nije bilo va no. Poruka je bila nedvos mislena. ta god da su Iadi predstavljali, donosili su bol: nemilosrdan, neizdr iv. Holokaust u kome e biti ispitano svako vlasni tvo smrti, ispitano i proslavljeno os im vrline prestanka, koja e biti odlo ena dok se Kozm ne pretvori u jedinstveni jec aj ljudi za osloboenjem. Jednom je ve do iveo nagove taj ovoga, u nekom malom uglu ikag a. Mo da mu je um inio uslugu, odbijajui da se seti gde. Talasi su bili na jard od njih, uzdizali su se u laganim lukovima i tutn jali dok su se razbijali. "To je to", ree on D o-Bet. Njen jedini odgovor... na kome joj je bio stra no zahvalan... sastojao se u tome to mu je samo jo jae stisnula aku, i zajedno su ponovo zakoraili u more koje j e preobra avalo. IV

Grilou vrata nije otvorila Elen Ngijen, ve njen sin. "Je li ti mama tu?" upita on. Deak ni izdaleka jo nije izgledao dobro, mada vi e nije bio u pid ami, ve u prl javim farmerkama i jo prljavijoj majici. "Mislio sam da si oti ao", ree on Grilou. "Za to?" "Svi ostali su oti li." "To je tano." "Hoe da ue ?" "Voleo bih da vidim tvoju majku." "Zauzeta je", odvrati Filip, ali ipak otvori vrata. Kua je bila u jo veem n eredu nego ranije, svuda unaokolo nalazili su se ostaci nekoliko ad hoc obroka. A te obroke pripremilo je dete, nagaao je Grilo: radilo se o vir lama i sladoledu. "Gde ti je mama?" upita Grilo Filipa. On pokaza u pravcu spavae sobe, podi e tanjir sa napola pojedenim obrokom i ode. "Stani", pozva ga Grilo. "Je li bolesna?" "Nije", odgovori deak. Izgledao je kao da ve nedeljama nije odspavao svoji h osam asova, pomisli Grilo. "Ona vi e ne izlazi", nastavi on. "Osim nou." Saekao je da mu Grilo odgovori klimanjem, a zatim se uputio ka svojoj sob i, smatrajui da je pru io sva obave tenja koja je bio du an da da. Grilo je uo kako se d eakova vrata zatvaraju, ostao je sam da porazmisli o ovom problemu. Nedavni dogaaj i nisu mu ostavili mnogo vremena za erotska sanjarenja, ali asovi koje je ovde pr oveo, u istoj ovoj sobi u koju se Elen zavukla, ostavili su velikog traga kako u njegovom umu tako i u preponama. Uprkos tome to je bilo jutro, on stra no umoran, a okolnosti u Gaju oajne, jedan njegov deo eleo je da okona posao koji je pro li put ostao nedovr en: eleo je da bar jednom vodi ljubav sa Elen, onako po propisu, pre n ego to krene pod zemlju. Oti ao je do vrata Elenine sobe i pokucao. Iznutra se ulo samo jeanje. "To sam ja", javi se on. "Grilo. Mogu li da uem?" Ne saekav i odgovor okrenuo je kvaku. Vrata nisu bila zakljuana... otvorila su se pola ina... ne to im nije dozvoljavalo da budu otvorena do kraja. Gurnuo je m alo jae, a zatim jo jae. Stolica, podmetnuta pod kvaku, skliznu s treskom na pod. G rilo otvori vrata. U prvi mah je pomislio da je sama u sobi. Bolesna i sama. Le ala je u nena me tenom krevetu u kunoj haljini, razvezanoj, ra irenoj. Ispod je bila naga. Krajnje sporo okrenula je lice prema njemu, a kada je to uinila... oi su joj sijale u usta jalom mraku... bilo joj je potrebno nekoliko sekundi da prokomentari e njegovo pri sustvo. "Jesi li to zaista ti?" upita ona. "Svakako. Da. Ko drugi...?" Povukla se na krevetu i sela prekriv i se donjom ivicom kune haljine. Prime tio je da se nije brijala od kada je poslednji put bio tu. Sumnjao je da je uop te mnogo izlazila iz sobe. Oseala se na dug boravak. "Ne bi trebalo da... vidi ", izusti ona. "Ve sam te video nagu", promrmlja on. "Po eleo sam, da te vidim ponovo." "Nisam mislila na sebe", odvrati ona. Nije shvatio njenu primedbu dok nije skrenula pogled sa njega i uperila ga u najudaljeniji ugao sobe. Sledio je njen pogled. Na odredi tu, duboko u senci, nalazila se stolica. A u stolici ne to za ta je on po ulasku u sobu pretpostavio d a je gomila odee. Ali nije bila. Bledilo nije poticalo od rublja ve od gole ko e, a nabori od oveka koji sedi nag u stolici, gotovo presamien, tako da mu je elo poivalo na sklopljenim akama. Zglavci su mu bili vezani. Konopac kojim su bili sputani s pu tao se do lanaka, oko kojih je takoe bio obmotan. "Ovo je", tiho izusti Elen, "Badi." Zauv i svoje ime ovek podi e glavu. Grilo je video tek poslednje ostatke Fleero ve vojske, ali i to mu je bilo dovoljno da prepozna pogled koji su imali kada bi njihov polu ivot poeo da istie. Taj pogled je video i sada. Ovo nije bio pravi Badi Vens, ve izmi ljotina Elenine ma te, ne to to su njene elje prizvale i oblikovale. Lice je jo dobrim delom bilo netaknuto: mo da je njega podrobnije zamislila nego preosta

li deo njegove anatomije. Bilo je duboko izbrazdano... gotovo preorano... ali ne osporno harizmatino. Kada se potpuno uspravio otkrio je svoj drugi najpodrobnije zami ljen deo. Tesline glasine su se, kao i uvek, pokazale tane. Halucigenij je ima o polni organ kao u magarca. Grilo se zablenuo, a iz zavisti ga je prenuo ovekov glas. "Ko si ti da ulazi ovamo?" upita on. okirala ga je injenica da je ovaj artefakt posedovao dovoljno sopstvene vo lje da govori. "ut'", obrati mu se Elen. ovek pogleda preko sobe u nju, trzajui veze koje su ga sputavale. "Pro le noi je hteo da ode", ree ona Grilou. "Ne znam zbog ega." Grilo je znao, ali ni ta nije kazao. "Nisam mu, razume se, dozvolila. Voli da bude ovako svezan. Nekada smo es to igrali tu igru." "Ko je ovo?" upita Vens. "Grilo", odvrati Elen. "Priala sam ti o Grilou." Stala je da se povlai ka uzglavlju kreveta dok se nije leima oslonila o zid; ruke su joj poivale na uzdignu tim kolenima. Nudila je svoju piku Vensovom pogledu. Zaljubljeno ju je i zahvalno gledao, dok je ona nastavljala da govori. "Priala sam ti o Grilou", ree ona. "Vod ili smo ljubav, je li tako, Grilo?" "Za to?" upita Vens. "Za to me ka njava ?" "Ispriaj mu, Grilo", ree Elen. "On eli da zna." "Da", dodade Vens, iji glas odjednom postade provizoran. "Ispriaj mi. Moli m te ispriaj mi." Grilo nije znao da li da povraa ili da se smeje. Mislio je da je poslednj i prizor koji je odigrao u ovoj sobi bio dovoljno perverzan, ali ovo je opet bil o ne to novo. Odsanjan mrtav sputani ovek, preklinje da bude ka njen izve tajem o seksu sa njegovom ljubavnicom. "Ispriaj mu", ponovi Elen. udni prizvuk u njenom zahtevu povratio je Grilou glas. "Ovo nije pravi Vens", primeti on, u ivajui u ideji da je li i njenog sna. Al i preduhitrila ga je. "Znam ja to", odvrati ona, pustiv i da joj se glava klati dok je posmatral a svoga zatvorenika. "On je izi ao iz mog uma." Nastavila je da zuri u njega. "Ist o kao i ja." "Ne", ree Grilo. "On je mrtav", odvrati ona tiho. "On je mrtav, ali je jo ovde. Znam da ni je stvaran ali je ovde. to znai da sam ja luda." "Ne, Elen... ovo je posledica onoga to se dogodilo u oping centru. Sea se? ov ek koji gori? Nisi ti jedina." Ona klimnu, napola sklopiv i oi. "Filip...", izgovori ona. " ta je s njim?" "I on je sanjao." Grilo ponovo pomisli na deakovo lice. Izmueni izgled; izraz gubitka u oima. "Pa ako ve zna da ovaj... ovek nije stvaran, emu igre?" upita on. Dozvolila je da joj se oi do kraja sklope. "Vi e ne znam..." poe ona, "... ta je stvarno, a ta ne." U tim njenim reima bi lo je neega to je pogaalo cilj, pomisli Grilo. "Kada se pojavio, znala sam da on ni je ovde prisutan onako kako je nekada bio. Ali to mo da i nije va no." Grilo je slu ao, ne elei da prekine Elenin tok misli. U poslednje vreme je v ideo toliko toga to ga je zbunjivalo... uda i tajne... i u svojim nastojanjima da bude svedok tih prizora dr ao se na odstojanju. Paradoksalno, to mu je stvaralo pr obleme kada je hteo da ispria priu. A to je bio i njegov problem. On je bio veni po smatra koji sputava svoja oseanja u strahu da ne ostave u njemu suvi e dubok trag i na taj nain utope njegovu te ko steenu nezainteresovanost. Da li je to bio razlog zb og koga je ono to se dogodilo na ovom krevetu u toj meri razbuktalo njegovu ma tu? Biti iskljuen iz su tinskog ina; postati funkcija tue elje, tue uspaljenosti i namere? Da li je tome vi e zavideo nego Vensovom od dvanaest ina? "Bio je veliki ljubavnik, Grilo", govorila je Elen. "Naroito kada sagorev

a to se neko drugi nalazi tamo gde bi on eleo da bude. Roel nije volela da igra tu igru." "Ne shvatam u emu je vic", ree Vens, iji je pogled i dalje bio uperen u ono to Griloovom oku nije bilo dostupno. "Ona nikada..." "Blagi Bo e!" izusti Grilo, iznenada shvativ i. "On je bio ovde, je li tako? Bio je ovde kada smo ti i ja..." Na tu pomisao ostao je bez rei. Uspeo je jo jedi no da izusti "... s druge strane vrata." "Tada to nisam znala", tiho ree Elen. "Nije tako bilo planirano." "Isuse!" ree Grilo. "Sve je to bila predstava za njega. Navukla si me. Na vukla si me kako bi podgrejala svoju fantaziju." "Mo da... sumnjala sam", zakljui ona. "Za to se toliko ljuti ?" "Zar to nije oigledno?" "Ne, nije", odvrati ona, krajnje razumno. "Ti me ne voli . ak me i ne pozna je , jer inae ne bi bio u toj meri okiran. Jednostavno si eleo ne to od mene, i to si d obio." Njeno svoenje rauna bilo je tano; i bolelo je. Nateralo je Griloa da bude z ao. "Svesna si da ova stvar nee ovde ostati zauvek", ree on, uperiv i palac u El eninog zatvorenika; ili tanije u pendrek. "Znam", ree ona, a glas joj je otkrivao izvesnu tugu zbog te injenice. "Al i nee niti bilo ko od nas, je li tako? ak ni ti." Grilo je zurio u nju, elei da se ona okrene i pogleda u njega; vidi njegov bol. Ali ona je videla samo izmi ljotinu. Odustao je od te mogunosti i izrekao por uku zbog koje je i do ao. "Savetujem ti da napusti Gaj", ree on. "Povedi Filipa i idi." "Za to bih?" upita ona. "Veruj mi. Postoje dobre anse da Gaja sutra vi e nee biti." Sada ga je udostojala svog pogleda. "Razumem", odvrati ona. "Molim te, zatvori vrata za sobom." "Grilo." Tesla mu je otvorila vrata Hokisove kue. "Sree neke prokleto uvrnut e tipove." Nikada mu nije palo na pamet da je Hokis uvrnut. ovek u alosti, da. Povreme no pijanica; ko nije bio? Ali nije bio spreman na injenicu da je ovek u toj meri o psednut. U stranjem delu kue nalazila se prostorija u potpunosti posveena Gaju i tl u na kome je on bio podignut. Zidove su prekrivale geografske karte, zajedno sa fotografijama, snimljenim tokom godina, i uredno datiranim, koje su prikazivale pukotine nastale na ulicama i trotoarima. Du njih su bili prikaeni iseci iz novina. Jedina tema: zemljotresi. Opsednuti je sedeo neobrijan usred ovih informacija s a oljom kafe u ruci i izrazom umornog zadovoljstva na licu. "Zar nisam govorio?" bile su njegove prve rei upuene Grilou. "Nisam li ti kazao? Prava pria nalazi se pod na im nogama. Oduvek je tamo bila." " eli do da uradi ?" upita ga Grilo. " ta: Da se spustimo? Svakako." On slegnu ramenima. "Kakve veze ima? Svi em o stradati, ali nema veze. Pitanje je: da li ti eli to da uradi ?" "Ne ba ", odvrati Grilo. "Ali imam odreen interes. elim celu priu." "Hokis na tu stvar gleda iz ugla za koji ti ne zna ", primeti Tesla. "A to je?" "Ima li jo kafe?" upita Hokis Vita. "Moram da se otreznim." Vit poslu no ode po ostatak. "Nikada nisam voleo tog oveka", primeti Hokis. " ta je on bio, gradski egzibicionista?" upita Tesla. "Sranje, nipo to. On je bio Gospodin istunac. Olienje svega to sam prezirao u Gaju." "Vraa se", primeti Grilo. "Pa ta?" nastavi Hokis, kada je Vit stupio u sobu. "On zna. Zar ne, Vilija me?" " ta znam?" upita Vit.

"Kakav si seronja bio." Vit je ne trepnuv i primio tu uvredu. "Nikada me nisi ba mnogo voleo, zar ne?" "Tako je." "Nisam ni ja tebe nikada mnogo voleo", odvrati Vit. "Ako to ima ikakve v a nosti." Hokis se osmehnu. "Drago mi je da smo to sredili", ree on. "Zanima me taj ugao", ree Grilo. "Stvarno je jednostavno", ree Hokis. "Usred noi su me zvali iz Njujorka. Mo mak koga sam unajmio da mi pronae enu kada je oti la. Ili bar da to poku a. Zove se D' Amur. Nagaam da se specijalizovao za natprirodne stvari." "Zbog ega ste ga unajmili?" "Moja ena se spetljala sa nekim veoma udnim ljudima posle smrti na e keri. On a nikada nije uistinu prihvatila injenicu da nas je Karolina napustila. Poku ala je da stupi s njom u vezu preko spiritualista. Na kraju se prikljuila spritualistiko j crkvi. Tada je pobegla." "Za to si je tra io u Njujorku?" upita Grilo. "Tamo je roena. Mislio sam da je najverovatnije tamo oti la." "I da li ju je D'Amur prona ao?" "Nije. Ali je iskopao gomilu stvari o toj crkvi kojoj se prikljuila. Hou d a ka em... taj momak je znao ta radi." "Pa za to te je zvao?" "Doi e i na to", upade Tesla. "Ne znam ko su D'Amurove veze, meutim, poziv je predstavljao upozorenje." "U vezi ega?" "U vezi onoga to se de ava u Gaju." "Znao je?" "Oh da, i te kako je znao." "Mislim da bi mo da trebalo da porazgovaram s njim", ree Tesla. "Koje je do ba u Njujorku?" "Malo pro lo podne", odvrati Vit. "Vas dvojica se dogovorite oko priprema za spu tanje", ree ona. "Gde je D'A murov broj?" "Evo", izusti Hokis, dodav i Tesli blok. Ona izvue prvi list sa brojkama por ed kojih je bilo ispisano ime (Hari M. D'Amur, zapisao je Hokis), na vrlja broj i o stavi mu karce da se dogovore. Telefon se nalazio u kuhinji. Sela je i okrenula je danaestocifreni broj. Telefon na drugom kraju je zazvonio. Ukljuila se telefonska sekretarica. "Nema nikoga ko bi mogao trenutno da primi va poziv. Molim vas ostavite p oruku posle zvunog signala." Poela je reima: "Ovde prijateljica D ima Hokisa iz Palomo Gaja. Zovem se..." Jedan glas prekinu njenu poruku. "Hokis ima prijatelje?" zauo se pitanje. "Je li to Hari D'Amur?" "Aha. A ko ste vi?" "Tesla Bombek. I da, on ima prijatelje." "ovek svakog dana naui ne to novo. ta mogu da uinim za vas?" "Zovem iz Palomo Gaja. Hokis ka e da vi znate ta se ovde dogaa." "Imam neku predstavu o tome, aha." "Kako?" "Imam prijatelje", odvrati D'Amur. "Ljude koji su se ukljuili. Oni ve mese cima govore da e ne to provaliti na Zapadnoj Obali, tako da niko nije ba mnogo iznen aen. Mnogo se mole, ali nisu iznenaeni. A ta je s vama? Jeste li i vi jedna od malo brojnih?" "Mislite psihia? Ne." "Pa kakve onda imate veze sa svim ovim?" "Duga je to pria." "Preimo onda na akciju", ree D'Amur. "To je filmski izraz." "Znam", odvrati Tesla. "Radim na filmu." "Oh zaista. ta?"

"Pi em ih." "Da li ste napisali bilo ta to bih mogao znati? Mnogo gledam filmove. Skreu mi misli sa posla." "Mo da emo se jednom sresti", ree Tesla. "Razgovarati o filmovima. U meuvreme nu, zanima me va e mi ljenje o nekim stvarima." "Kao na primer?" "Prvo: jeste li ikada uli za Iad Urobore?" Nastupila je duga ti ina u meugradskoj vezi. "D'Amure? jeste li jo tu? D'Amure?" "Hari", ree on. "Hari. Pa... jeste li uli za njih ili ne?" "U stvari, jesam." "Od koga?" "Je li to va no?" "U stvari, jeste", odvrati Tesla. "Ima izvora i izvora. I sami to znate. Ima ljudi kojima verujete i onih kojima ne verujete." "Radim sa enom po imenu Norma Pejn", ree D'Amur. "Ona je jedna od onih o k ojima sam vam govorio. Ona je ukljuena." " ta ona zna o Iadima?" "Prvo", poe D'Amur. "Negde oko zore dogodilo se ne to na Istonoj Obali, u ze mlji snova. Znate li za to?" "Imam predstavu o tome." "Norma sve vreme pria o mestu po imenu Lju tina." "Su tina", ispravi ga Tesla. "Znai zaista znate." "Nema potrebe da me isku avate trik-pitanjima. Da, znam. I moram uti ta ona ima da ka e o Iadima." "Da su oni ti koji treba da se pojave. Nije sigurna gde. Prima zbrkane p oruke." "Imaju li kakvih slabosti?" upita Tesla. "Na osnovu onoga to sam uo, ne." "Koliko, u stvari, znate o njima? Hou da ka em, na ta e liiti invazija Iada? H oe li doi sa vojskom iz Su tine? Hoemo li ugledati ma ine, bombe, ta? Zar ne bi neko tre balo da poku a da to saop ti Pentagonu?" "Pentagon ve zna", odvrati D'Amur. "Zna?" "Nismo mi jedini koji su uli za Iad, gospo. U kulturama ljudi irom sveta p ostoje njihove slike. Oni su neprijatelj." "Mislite ne to slino avolu? Je li to ono to se probija ovamo? Satana?" "Sumnjam. Mislim da smo mi hri ani oduvek bili pomalo naivni", ree D'Amur. " Sreo sam demone, i oni nikada nisu izgledali onako kao to ovek oekuje da e izgledati ." "Zezate me? Demone? Otelotvorene? U Njujorku?" "Slu ajte, ni meni to ne zvui ba mnogo razumno, kao ni vama, gospo..." "Zovem se Tesla." "Svaki put kada okonam neku od ovih prokletih istraga ponem da razmi ljam: m o da se to nije dogodilo. Sve do narednog puta. A onda se prokleto-glupi proces po navlja. Poriete mogunost dok ne poku a da vam odgrize nos." Tesla je razmi ljala o prizorima koje je videla za poslednjih nekoliko dan a: terate, Fleerova smrt, Petlja, i Kisun u Petlji; Liks, koji se migolji po njen om krevetu; konano, Vensova kua, i pukotina u njoj. Nije mogla da porekne ni ta od t oga. Videla je te prizore, izbliza. Gotovo su je ubili. D'Amurovo pominjanje dem ona izazvalo je kod nje ok samo zbog toga to je koristio tako arhaini renik. Ona nij e verovala u avola ili u pakao. Zbog toga je ideja o postojanju demona u Njujorku bila u osnovi besmislena. Ali pretpostavimo da su oni koje je on nazivao demoni ma bili proizvodi podmitljivih ljudi na vlasti poput Kisuna? Stvari poput Liksa, nastale od govana, semena i bebinjih srdaca? Onda bi u njih poverovala, nije li tako? "Dobro", izusti ona. "Ako vi znate, i Pentagon zna, za to onda sada nema n ikog u Gaju da sprei pojavu Iada? Branimo tvravu sa etiri pu ke, D'Amure..."

"Niko nije znao gde e biti izvr en prodor. Siguran sam da negde postoji dos ije o Gaju, u kome stoji da je to mesto gde se ne dogaaju ba sasvim prirodne stvar i. Ali lista je veoma, veoma dugaka." "Znai mo emo uskoro da oekujemo pomo?" "Mislim da da. Ali iz iskustva znam da ona obino sti e prekasno." "A ta je s vama?" "Kako to mislite ta je sa mnom?" "Ima li nade da pomognete?" "Imam ovde problema", ree D'Amur. "Ovde je pravi pakao. Za poslednjih osa m asova izvr eno je sto pedeset dvostrukih samoubistava samo na Menhetnu." "Ljubavnici?" "Ljubavnici. Bili su zajedno po prvi put. Sanjali o Efemerisu i umesto t oga do iveli ko mar." "Isuse." "Mo da su uradili pravu stvar", ree D'Amur. "Bar su se re ili svega." " ta bi to trebalo da znai?" "Mislim da mi svi nagaamo ono to su ti jadnici videli, jesam li u pravu?" Setila se razdirueg bola koji je osetila dok je prethodne noI silazila sa autoputa. Svet se na prstima pribli avao ponoru. "Aha", izusti ona. "Nagaamo." "Do iveemo da e jo mnogi reagovati na to u narednih nekoliko dana. Na i umovi s u krajnje tanano uravnote eni. Ne treba mnogo da se gurnu preko ivice. Nalazim se u gradu punom ljudi spremnih da padnu. Moram ostati ovde." "A ta ako se konjica ne pojavi?" upita Tesla. "Onda u Pentagonu nareenja izdaje neki nevernik... a takvih je mnogo... i li rade za Iade." "Imaju agente?" "Oh da. Ne mnogo, ali dovoljno. Ljudi su tovali Iade, pod drugim imenima. Za njih je ovo Drugi dolazak." "Bio je i Prvi?" "To je druga pria, ali da, oigledno jeste." "Kada?" "Ne postoje pouzdani dokazi, ako je to ono to vas zanima. Niko ne zna kak o Iadi izgledaju. Mislim da bi trebalo da se molimo da su veliine mi a." "Ja se ne molim", odvrati Tesla. "Trebalo bi", ree joj D'Amur. "Sada kada znate koliko toga jo postoji tamo napolju pored nas, to ima smisla. Slu ajte, moram da idem. ao mi je to ne mogu da v am budem od vee pomoi." "Volela bih da mo ete." "Ali koliko sam shvatio, niste potpuno sami." "Imam Hokisa, i par..." "Ne. Hou da ka em, Norma ka e da se tamo napolju nalazi spasilac." Tesla se suzdr ala od smeha. "Ne vidim nikakvog spasioca", odvrati ona. " ta bi trebalo da tra im?" "Nije sigurna. Ponekad ka e da je to mu karac, ponekad ena. Ponekad da ak nije ljudsko bie." "E pa to e nam mnogo pomoi da ga lako identifikujemo." "Ko god da je, on, ona, ili ono, mogao bi da povrati ravnote u." "A ako ne uspe?" "Iselite se iz Kalifornije. Brzo." Ovog puta se ipak nasmejala, glasno. "Mnogo hvala", ree. "Budite sreni", odvrati D'Amur. "Kao to je moj otac imao obiaj da ka e, nije trebalo da se prikljuite ako niste u stanju da prihvatite alu." "emu sam se to prikljuila?" "Trci", ree D'Amur i spusti slu alicu. Zaulo se zujanje. Slu ala je tu buku i udaljene razgovore koji su se probijali kroz nju. Na vratima se pojavio Grilo. "Ovo mi sve vi e lii na samoubistveni put", objavi on. "Nemamo odgovarajuu o premu i ne posedujemo nikakvu kartu sistema u koji idemo." "Za to?"

"Ne postoji. Oigledno je ceo grad podignut na tlu koje se pomera." "Ima li na umu neku alternativu?" upita Tesla. "D af je jedini ovek..." Zast ala je na trenutak. " ta?" upita Grilo. "Pretpostavljam da on, u stvari, i nije ovek, je li tako?" upita ona. "Ne pratim te." "D'Amur je kazao da postoji spasilac u blizini. Neko ko nije ljudsko bie. To mora da je D af, je li tako? Niko drugi ne odgovara opisu." "Ne vidim u njemu ba nekog spasioca", primeti Grilo. "Onda emo morati da ga ubedimo", glasio je odgovor. "Pa makar morali da g a razapnemo." V Policija je stigla u Gaj tek po to su Tesla, Vit, Hokis i Grilo ve napustili kuu i krenuli da se spu taju. Na vrhu brda gorele su svetiljke i zavijale sirene a mbulantnih kola. I pored sve te buke i ivosti, nije bilo ni traga nijednom stanov niku ovog gradia, mada su neki od njih verovatno jo bili tu. Ili su se zavukli u k akve rupe sa svojim snovima koji su ileli, poput Elen Ngijen, ili su se zakljuali a lei njihov nestanak. Gaj je bio grad duhova u pravom smislu te rei. Kada je zamrlo zavijanje sirena, u etiri sela nastupila je ti ina mnogo dublja nego ona u pono. Su nce je pr ilo prazne trotoare, prazna dvori ta, prazne prilazne puteve. Deca se nisu ljuljala na ljulja kama; nigde se nisu uli televizor, radio, kosilica za travu, mi kser, er-kondi n. Semafori su i dalje menjali boje na raskrsnicama, ali... osim pa trolnih i bolnikih kola, iji vozai ionako nisu na njih obraali pa nju... na putevima n ikog nije bilo. ak i opori pasa koje su videli u sumraku, pred svitanje oti li su ne kim poslom koji nije zahtevao da iziu na svetlo dana. Prizor jarkog sunca to obasj ava prazan grad, ak je i njima uterao strah u kosti. Hokis je napravio listu stvari koje e im biti potrebne da bi uop te mogli da se nadaju da e obaviti pomenuto spu tanje: konopci, baklje i nekoliko odevnih pred meta. Tako je oping centar bio prva stanica na njihovom putu. Kada su tamo stigli , izgled tog mesta ostavio je najjai utisak na Vilijama. Od kada je poeo da radi, svakog dana viao je oping centar u kome je sve vrvelo od ranog jutra do rane veeri. Sada nije bilo nikoga. Nova stakla na izlozima koje je Fleer razbio sijala su, p roizvodi poreani u njima su mamili, ali nije bilo ni kupaca ni prodavaca. Sva vra ta bila su zakljuana; radnje utihle. S jednim izuzetkom: radnje sa kunim ljubimcima. Za razliku od svih ostali h u oping centru ona je radila kao i obino, vrata su bila irom otvorena, njeni proi zvodi su kevtali, skviali i pravili op tu halabuku. Hokis i Grilo su po li da opljakaju stvari sa popisa, a Vit je poveo Teslu u radnju sa kunim ljubimcima. Ted Elizand o je upravo punio boce sa vodom du niza kaveza sa maiima. Nimalo se nije iznenadio kada je ugledao mu terije. U stvari, nije ispoljavao nikakva oseanja. Niti je ak pok azao da poznaje Vilijama, mada je Tesla ve posle prvih rei koje su njih dvojica iz menili shvatila da se poznaju. "Odjutros si sasvim sam, Tede?" upita Vit. ovek klimnu. Dva do tri dana se nije brijao; niti tu irao. "Ja... nisam eleo da ustanem, zaista... ali morao sam. Zbog ivotinja." "Svakako." "Umrle bi kada se ne bih starao o njima", nastavio je Ted, sporim, promi l jenim reima kakvima se slu i ovek koji se jako trudi da suvislo misli. Dok je govori o, otvorio je kavez pored koga je stajao i izvadio jedno mae iz gnezda od novinsk ih traka. Le alo mu je na ruci, sa izvijenom glavom. Milovao ga je. ivotinji je pri jala pa nja, izvijala je lea kako bi to pre osetila svaki spori pokret njegove ake. "Mislim da u gradu nije ostao niko ko bi ih kupio", ree Vilijam. Ted se zagleda u mae. " ta da radim?" upita on tiho. "Ne mogu veno da ih hranim, je li tako?" Gla s mu je posle svake izgovorene rei bivao sve slabiji, tako da je na kraju jedva ap utao. " ta je sa ostalima?" upita on. "Kuda su oti li? Kuda su svi oti li?" "Oti li su, Tede", ree Vilijam. "Iz grada. I mislim da se nee vratiti."

"Misli da bih i ja trebalo da odem?" upita Ted. "Mislim da bi mo da trebalo", odvrati Vilijam. ovek je bio oajan. " ta e biti sa ivotinjama?" upita on. Tesla je tada po prvi put... kada se suoila sa bedom Teda Elizanda... u p ravoj meri sagledala veliinu tragedije koja je sna la Gaj. Kada je prvog dana lutal a ulicama, nosei poruku za Griloa, smi ljala je njegov fiktivan pad. Scenario poput onih bomba-u-koferu, sa apatinim stanovnicima Gaja koji izbacuju proroka upravo u trenutku kada dolazi do velikog praska. Taj prikaz bio je neprecizan. Eksplozi ja je bila spora i tanana, a ne brza i jaka, ali je ipak usledila. Oistila je uli ce, ostaviv i za sobom samo nekolicinu... poput Teda... da lutaju meu ru evinama, sak upljajui preostale mrvice krznatog ivota. Njen scenario predstavljao je neku vrstu zami ljene osvete nad ugodnim, samozadovoljnim postojanjem grada. Ali razmi ljajui o pro losti shvatila je da je i ona bila isto tako samozadovoljna kao i Gaj, u isto j meri sigurna u svoju moralnu superiornost kao to je on bio siguran u svoju nera njivost. Ovde je postojao stvaran bol. Stvarni gubitak. Ljudi koji su iveli u Gaj u, i napustili ga, nisu bili iseeni od kartona. Imali su svoje ivote i ljubavi, po rodice, kune ljubimce; svili su ovde svoja gnezda mislei da su prona li mesto pod su ncem na kome su bezbedni. Nije imala prava da ih osuuje. Vi e nije mogla da gleda Teda, koji je milovao mae s takvom ne no u kao da je on o predstavljalo sve to mu je ostalo od zdravog razuma. Ostavila je Vita da razgov ara sa njim i izi la na sunce parkinga, a zatim zavila za ugao bloka da vidi mo e li da locira Kunievo Oko izmeu drvea. Prouavala je vrh Brda dok nije uoila niz krzavih palmi koje su vodile do prilaznog puta. Izmeu njih naziralo se jarko obojeno proel je kue iz snova Badija Vensa. Bila je to slaba uteha, ali bar je tkanje kue jo bilo tu. Pla ila se da e rupa u unutra njosti jednostavno nastaviti da raste, raspredajui stvarnost dok ne proguta kuu. Nije smela ni da se nada da se jednostavno zatvoril a... njena utroba je znala da se to nije dogodilo. Ali dok stanje bude stabilno i to je ve ne to. Kada bi mogli brzo da delaju, i pronau D afa, mo da bi mogli da smisle neki nain da isprave tetu koju je on poinio. "Vidi li bilo ta?" upita je Grilo. Nai ao je iza ugla zajedno sa Hokisom, obo jica natovareni ratnim plenom: namotanim konopcem, baterijskim lampama, baterija ma, izabranim d emperima. "Tamo dole e biti hladno", objasni Hokis kada ih je pitala ta e im. "Stra no h ladno. I verovatno mokro." "Mo emo da biramo", primeti Grilo poku av i da se na ali. "Volja nam da se udavi mo, smrznemo ili padnemo." "Volim kada mogu da biram", ree ona, pitajui se hoe li umiranje po drugi pu t biti isto onako odvratno kao i prvi. Nemoj ni da pomi lja na to, ree sama sebi. Za tebe nema drugog uskrsnua. "Spremni smo", ree Hokis. "To jest nikada neemo biti spremniji. Gde je Vit? " "U radnji sa kunim ljubimcima", obavesti ga ona. "Idem po njega." Uputila se nazad za ugao i otkrila da je Vit napustio radnju sa ivotinjam a i da upravo zuri kroz jedan drugi prozor. "Jesi li ne to video?" upita ga ona. "To su moje kancelarije", ree on. "Ili su bile. Nekada sam tamo radio." U pro je prst u staklo. "Za radnim stolom na kome se nalazi biljka." "Uvenula biljka", primeti ona. "Sve je uvenulo", dodade Vit, sa izvesnom estinom. "Ne budi takav defetista", ree mu ona i po uri ga nazad prema kolima u koja su Hokis i Grilo ve potrpali opremu. Dok su se vozili, Hokis im je otvoreno i jednostavno izneo sve to ga je mui lo: "Ve sam kazao Grilou", poeo je on, "da je ovo pravo samoubistvo za sve nas . Naroito za tebe", ree on, uhvativ i Teslin pogled u ogledalu. Nije objasnio zbog eg a tako misli, ve je odmah pre ao na praktine stvari. "Nemamo ni ta od potrebne opreme. Sve to smo prona li po radnjama namenjeno je upotrebi u domainstvima; nee nam spasit i ivot u nekoj krizi. Takoe smo neobueni. Svi odreda. Ja sam se ne to malo spu tao, ali

veoma davno. U su titni sam teoretiar. A ovo ovde nije maji ka alj. Postoji i te kako dobar razlog zbog koga Vensovo telo nije izvaeno. Ljudi su izginuli tamo dole... " "Za to nisu krive peine", primeti Tesla. "Ve D af." "Ali se nisu vratili tamo dole", istaknu Hokis. "Bog zna, da niko nije ele o da tamo dole ostavi oveka bez dostojnog pokopa, ali to je mnogo, mnogo je." "Bio si spreman da me povede dole", podseti ga Grilo. "Pre samo nekoliko dana." "Radilo se o tebi i meni", ree Hokis. "Hoete da ka ete da tada niste imali enu na vratu?" javi se Tesla. "Hajde da to do kraja rasistimo. Moja ideja o dobrom provodu ne podrazumeva sila enje pod ze mlju kada se ini da e se pola sveta uru iti, ali nisam ni ta lo ija od bilo kog mu karca u bilo emu za ta nije potreban oka. Nisam ni ta vei teret od Griloa. Izvini, Grilo, ali tako je. Spustiemo se bezbedno. Problem ne predstavljaju peine, ve ono to se krije u njima. A ja imam vi e ansi da iziem na kraj sa D afom od svih vas. Upoznala sam Kisu na. ula sam iste la i koje je ispriao D afu. Napola nagaam za to je postao ono to je post o. Ako uop te imamo bilo kakvu ansu da ga ubedimo, onda se ja moram potruditi da to uradim." Hokis ni ta nije odgovorio. Nastavio je da uti sve dok nisu parkirali kola i poeli da istovaruju opremu. Tek je tada nastavio da izdaje uputstva. Ovoga puta bez otvorenih primedbi upuenih Tesli. "Predla em da ja krenem prvi", ree on. "Vit za mnom. Vi za njim, gospoice Bo mbek. Grilo mo e poi na zaelju." Niska bisera, pomisli Tesla, i ja u sredini, verovatno stoga to Hokis nije verovao u njene mi ie. Nije se usprotivila. On je bio voa ove ekspedicije koja je p redstavljala, u ta uop te nije sumnjala, ludost kao to je i rekao, tako da bi poku aj da podrije njegov autoritet u trenutku kada su se spremali za spu tanje predstavlj alo rav politiki potez. "Imamo baterije", nastavi on, "svaki po dve. Jednu emo spremiti u d ep, dru gu vezati oko vrata. Nismo mogli da naemo ni ta ime bismo mogli da za titimo glave; mo raemo da se zadovoljimo vunenim kapama. Imamo rukavice, izme, po dva d empera i dva para sokni za svakoga. Hajdemo na posao." Poneli su opremu izmeu drvea do istine i tamo je odlo ili na gomilu. uma je sa da bila tiha kao i u rano jutro. Sunce koje im je pr ilo lea i nateralo ih da se pr eznoje im su navukli dodatne slojeve odee, nije uspevalo da namami nijednu pticu d a zapeva. Po to su se obukli, privezali su se jedno za drugo konopcem, na rastojan ju od otprilike est stopa. Hokis teoretiar umeo je da pravi vorove i poigravao se ti me, vezujui ih, naroito Teslu, sa teatralnom nehajno u. Grilo je bio poslednji dodat lancu. Znojio se jae od ostalih, a vene na slepoonicama bile su mu gotovo iste deb ljine kao i konopac oko struka. "Kako si?" upita ga Tesla kada je Hokis seo na ivicu pukotine i prebacio stopala u rupu. "Dobro", odvrati Grilo. "Ba ne ume da la e ", primeti ona. Hokis im izdade poslednje uputstvo. "Kada se naemo dole", ree on, "bie najbolje da to manje priamo, va i? Moramo te eti snagu. Ne zaboravite, spu tanje je samo polovina puta." "Povratak je uvek br i", ree Tesla. Hokis joj uputi potcenjivaki pogled i poe da se spu ta. Prvih nekoliko stopa prevalili su dosta lako, meutim, nevolje su poele ve p osle preenih otprilike deset stopa, kada su poeli da manevri u kroz prostor kroz koj i su jedva uspevali da se provuku; sunce je nestalo tako iznenada i potpuno kao da nikada nije postojalo. Baterijske lampe predstavljale su slabu zamenu. "Saekaemo trenutak", doviknu im Hokis. "Da nam se oi priviknu na tamu." Tesla je ula Griloa kako ote ano di e iza nje; gotovo dahe. "Grilo", promrmlja ona. "Dobro sam. Dobro sam." Lako je to bilo rei, ali uop te nije odgovaralo onome kako se oseao. Simptom i su bili isti kao i pri ranijim napadima: u liftovima zaglavljenim izmeu spratov a, ili u pretrpanoj podzemnoj eleznici. Srce mu je tako sna no lupalo da mu je po g

rudima izbio znoj, i imao je oseaj kao da mu neko ste e icu oko vrata. Ali to su bil i samo spolja nje posledice. Pravi strah ogledao se u panici koja e se pojaati do ne podno ljivosti i jednostavno iskljuiti njegov razum poput lampe, a tama se pretvori ti u kontinuum, kako spolja tako i unutra. Imao je utvreni sistem lekova... table te, duboko disanje; u krajnjim sluajevima, molitva... ni ta od toga nije mu sada bi lo ni od najmanje pomoi. Jedino mu je preostalo da izdr i. Sam sebi je ne to rekao. T esla ga je ula. "Ree li da u ivamo?" upita ona. "Kakvo ugodno putovanje." "Ti ina tamo pozadi", zagrme Hokis ispred njih. "Nastavljamo." Krenuli su dalje, u ti ini koju je prekidalo jedino stenjanje, i jedan jed ini Hokisov povik kojim ih je upozorio da e daljnje spu tanje biti jo strmije. Njihov o cik-cak spu tanje, provlaenje izmeu stena koje je nabacala bujica kada su Nuncijan ti pobegli, sada se pretvorilo u pravo sila enje niz okno do ijeg dna nije dopirala svetlost njihovih baterija. Bilo je stra no hladno i bilo im je drago to je Hokis z ahtevao da na sebe navuku nekoliko slojeva odee, iako su se zbog njih ote ano kreta li. Stenje pod njihovim rukavicama mestimino je bilo vla no, a na dva mesta mlazevi vode koji su pogodili izboine sa suprotne strane okna zahvatili su i njih. Koliina neprijatnosti naterala je Teslu da se zapita kakav je to bizaran imperativ nagonio mu karce (nema sumnje da se radilo samo o mu karcima: ene ne bi bil e toliko perverzne) da ovo upra njavaju kao rekreaciju. Da li je tano, kao to Hokis r ee kada su ona i Vit prvi put stigli kod njega kui, da se sve velike tajne kriju p od zemljom? Ako je tako, bila je u dobrom dru tvu. U dru tvu trojice mu karaca koji ni su mogli imati jae razloge to ele da vide te tajne i da mo da jednu od njih poteraju gore na svetlost. Griloova strast je bila da svetu ispria celu priu. Hokisa je i da lje opsedalo seanje na ker, koja je umrla zbog onoga to se ovde dogodilo. A Vit, ko ji je poznavao Gaj uzdu i popreko, nikada ga nije upoznao u dubinu, tako da je ov de sticao osnovnu viziju grada koji je voleo poput supruge. Hokis im je ponovo ne t o doviknuo, ovaj put vest je bila prijatnija. "Nai ao sam na ispust", rekao je. "Mo emo malo da se odmorimo." Jedno po jed no su se spustili do njega. Ispust je bio vla an i uzak, tako da su jedva uspeli s vi da se smeste. uali su tamo u ti ini. Grilo izvue paklo cigareta iz stra njeg d epa i z apali. "Mislila sam da si ostavio pu enje", primeti Tesla. "I ja sam to mislio", odvrati on. Dodao joj je cigaretu. Ona povue jedan dugi dim, duboko, a zatim mu je vrati. "Ima li neko predstavu o tome koliko duboko treba da se spustimo?" upita Vit. Hokis odmahnu glavom. "Ali negde dole postoji dno." "ak ni to ne mogu da tvrdim." Vit se spusti na bok i stade da pipa oko ivice. " ta tra i ?" upita Tesla. Uspravio se sa odgovorom. Komadiem stene veliine teniske loptice, koji je bacio u tamu. Nekoliko trenutaka vladala je ti ina, a zatim se zauo zvuk kamena koj i udara negde dole o stenje, odzvanja, a preostali komadii angrljajui se udaljuju u svim pravcima. Odjeku je dugo trebalo da zamre, tako da je bilo gotovo nemogue b ilo ta rei o udaljenosti ispod njih. "Lep poku aj", ree Grilo. "Pali u filmovima." "ekajte", javi se Tesla, "ujem vodu." Njena tvrdnja se potvrdila u ti ini koja je usledila. Negde u blizini tekl a je voda. "Da li taj zvuk dopire iz dubine, ili iza jednog od tih zidova?" upita V it. "Ne mogu da dokuim." "Moglo bi biti i jedno i drugo", ree Hokis. "Dve stvari nas mogu spreiti da se spustimo do dole. Neka obina prepreka i voda. Ako teren bude pod vodom nema n aina da nastavimo." "Ne budimo pesimisti", ree Tesla. "Nastavimo." "Ve mi se ini da smo ovde satima", primeti Vit. "Ovde dole vreme drugaije protie", ree Hokis. "Uskraeni su nam uobiajeni znaci . Sunce koje se kree iznad na ih glava."

"Ne odreujem vreme po suncu." "Tvoje telo to ini." Grilo se upravo spremao da pripali drugu cigaretu, ali Hokis ree: "Nemamo vremena", i stade da se spu ta preko ivice ispusta. Otvor se nije spu tao pravo nani e . Da jeste, usled neiskustva i neodgovarajue opreme, ve posle nekoliko stopa polet eli bi ka dnu. Ipak je bilo dosta strmo, i postajalo je sve strmije, na izvesnim potezima bilo je pukotina i mesta za koje su mogli da se uhvate to im je omoguava lo koliko-toliko lako napredovanje, dok su drugi delovi bili glatki, klizavi i v arljivi. Njih su prelazili gotovo in po in, Hokis je davao znake Vitu kuda je najla k e, Vit je poruku prenosio Tesli, a ona Grilou. Obavljali su to sa to manje rei: sa da je bilo glavno tedeti dah i biti to pribraniji. Upravo su se pribli avali kraju jednog takvog poteza kada im Hokis doviknu da stanu. " ta je bilo?" upita Tesla, gledajui dole u njega. Odgovorio je smrknuto, j ednom jedinom rei. "Vens", ree. ula je Vita kako izgovara oh Isuse u tami. "Znai, stigli smo do dna", primeti Grilo. "Ne", glasio je odgovor, "samo do novog ispusta." "Sranje." "Mo emo li ga zaobii?" doviknu Tesla. "Dajte mi vremena", odbrusi Hokis, glasom koji je odavao koliko ga je ovo potreslo. inilo im se da je pro lo nekoliko minuta (mada verovatno nije pro la ni jedna ) koje su proveli dr ei se za ta je ko stigao da se uhvati dok je Hokis osmatrao prol aze koji su im stajali na raspolagnaju. Izabrav i jedan, pozvao ih je da nastave s ila enje. Ranije je nedovoljna svetlost koju su pru ale baterijske lampe delovala ra zdra ljivo, meutim, sada je bila prejaka. Prolazei pored ispusta ostalo troje nije m oglo a da ne pogleda u tom pravcu. A tamo, ispru ena na svetlucavoj steni, nalazil a se gomila mrtvog mesa. ovekova glava razbila se o stenu poput ispu tenog jajeta. Udovi su mu bili neprirodno iskrenuti svaki na svoju stranu, kosti sigurno sloml jene od zglavka do zglavka. Jedna aka bila mu je polo ena u podno ju vrata, sa dlanom okrenutim nagore. Druga ispred lica, sa malo razmaknutim prstima, kao da se igr ao murke. Prizor je predstavljao podsetnik, ako im je uop te bio potreban, na to ta b i znailo da se samo jednom okliznu tokom spu tanja. Nadalje su nastavili jo opreznij e. Zvuk tekue vode je za izvesno vreme zamro, ali se sada ponovo uo. Ovoga pu ta ga nije prigu ivao zid stene. Jasno je dopirao ispod njih. Nastavili su da se s pu taju prema njemu, zaustavljajui se otprilike svakih deset stopa da Hokis osmotri tamu ispod njih. Nije imao ta da im javi sve do etvrtog takvog zaustavljanja, kada im je, nadjaav i huk vode, doviknuo da ima za njih i dobrih i lo ih vesti. Dobra je bila ta da se otvor ovde zavr avao. Lo a, da je dno bilo poplavljeno. "Zar tamo dole nema vrstog tla?" zanimalo je Teslu. "Ne mnogo", odvratio je Hokis. "A i ono koje postoji ne deluje pouzdano." "Ne mo emo se jednostavno popeti odmah nazad", odvrati Tesla. "Ne?" zaulo se pitanje u znak odgovora. "Ne", bila je uporna. "Dospeli smo dovde." "On nije ovde dole", doviknu joj Hokis. "Hou sama da se u to uverim." Ni ta nije odgovorio, mada ga je zami ljala kako je psuje u mraku. Meutim, po sle nekoliko minuta nastavio je da silazi. Huka vode postala je tako glasna da j e onemoguavala svaki daljnji razgovor sve dok se konano nisu okupili na dnu gde su jedva mogli da se stisnu jedno uz drugo. Hokis ih je tano obavestio. Mala platforma na dnu otvora predstavljala je tek ne to vi e od gomile kr a, koji je bujica u urbano odnosila. "Ovo je novijeg datuma", primeti Hokis. Zid kroz koji se bujica probila k ao da je eleo da potvrdi ovu primedbu, okrnjio se jo malo dok je on izgovarao te r ei, a silina vode je ponela njegov znatan deo u tutnjeu tamu. Voda je sa obnovljen

im zanosom stala da udara o obalu na kojoj su oni stajali. "Ako se brzo ne izvuemo odavde", razdra se Vit nadjaav i tutnjavu bujice, "o dnee i nas." "Mislim da bi trebalo da krenemo nazad", slo i se Hokis. "eka nas dugo uspin janje. Svi smo se smrzli i umorni smo." "Stanite!" pobuni se Tesla. "On nije ovde!" odvrati Vit. "Ne verujem." " ta predla ete, gospoice Bombek?" zaurla Hokis. "Za poetak da se manemo tog Bombek sranja, va i? Zar ne postoji mogunost da ovaj potok na kraju presu i?" "Mo da. Posle nekoliko asova. U meuvremenu emo se na smrt smrznuti dok ekamo. a k i da se zaustavi..." "Da?" "ak i da se zaustavi ne znamo u kom pravcu je D af oti ao." Hokis pree snopom b aterijske lampe preko zidova otvora. Jaina snopa bila je tek dovoljna da se svetl ost odbije od etiri zida, ali ipak su razabrali da postoji nekoliko tunela koji s u vodili sa ovog mesta. " elite li da se igrate pogaanja?" povika Hokis. Tesla je bila sasvim svesna velike mogunosti da proma i. Trudila se da je i gnori e to je bolje mogla, ali bilo je gadno. Previ e se nadala, mislei valjda da e D af jednostavno sedeti... poput abe u bunaru... i ekati ih. Mogao je da ode bilo kojim od tunela sa druge strane bujice. Neki su verovatno predstavljali orsokake; drug i su vodili do suvih peina. ak i da su mogli da hodaju po vodi (a ona je bila van forme) koji da izaberu? Izvadila je svoju baterijsku lampu u elji da sama ispita tunele, meutim, prsti su joj bili ukoeni od hladnoe, i dok se muila da je ukljui, bat erijska lampa joj je iskliznula iz ruke, udarila o stenu i otkotrljala se prema vodi. Sagnula se da je dohvati, ali umalo nije izgubila ravnote u, kada joj se sto palo... kojim se oslanjala o krzavu ivicu platforme... okliznulo na vla noj steni. Grilo je pru io ruku za njom, uhvatio je za kai i uspravio. Baterijska lampa je ne stala u vodi. Posmatrala ju je kako nestaje, a zatim se okrenula da mu se zahval i, meutim, panini izraz na njegovom licu skrenuo joj je pogled ka tlu pod nogama, a rei zahvalnosti slile su se u upla eni krik. ak ni on nikada nije na ao put iz njeno g grla, jer je bujica, poigravajui se sa njihovom malom kamenitom obalom, na kraj u prona la kamen temeljac; kada je njega odnela, i sve ostalo se predalo. Videla je Hokisa kako se bacio ka zidu otvora ne bi li prona ao upori te pre nego to ih voda odnese. Ali nije bio dovoljno brz. Ostao je bez tla pod nogama, s vi su ostali bez tla pod nogama, i na li se u bolno hladnoj vodi. Koliko je bila h ladna, toliko je bila i pomamna; u trenu ih je epala i ponela, bacakajui ih tamo-am o u tamnoj nejasnoi kroz sna nu bujicu i izmeu vrstih stena. Tesla je uspela da uhvati neiju ruku u bujici, Griloovu pomislila je. Usp ela je da se dr i za nju itave dve sekunde... nimalo beznaajan uspeh... a onda je ok uka koja je nai la pojaala snagu bujice i ona ih je rastavila. Na tom delu puta vla dala je potpuna zbrka, voda je mahnitala, a onda se... iznenada... umirila, kao je izbila na neko iroko, plitko mesto, tako da se njena brzina dovoljno smanjila, pa je Tesla uspela da ispru i obe ruke bono od sebe i umiri svoje kretanje. I dalj e nije bilo nikakve svetlosti, ali je osetila te inu ostalih tela privezanih za ko nopac i zaula Griloa kako dahe iza nje. "Je si li iv?" upita ga ona. "Jedva." "Vite? Hokise? Jeste li tu?" Zaulo se Vitovo stenjanje, a Hokis je viknuo u znak odgovora. "Sanjao sam ovo..." ula je Vitove rei. "Sanjao sam da plivam." Nije elela da razmi lja o tome ta bi to za sve njih moglo znaiti ako je Vit s anjao da pliva... sanjao Su tinu... ali nije mogla da prenebregne tu misao. Tri pu ta ovek boravi u san-moru: na roenju, u ljubavi i na pragu smrti. "Sanjao sam ovo..." ponovi on, ovog puta ti e. Pre nego to je uspela da uutka njegova predvianja shvatila je da se brzina vode ponovo poveala i da iz tame ispred njih dopire sve jaa tutnjava. "Oh, sranje", izusti ona. " ta?" povika Grilo.

Voda je ve prilino ubrzala, a buka je postajala sve jaa i jaa. "Vodopad", odvrati ona. Usledilo je povlaenje konopca, i Hokisov krik, ali to nije bio krik upozor enja ve u asa. Imala je jo dovoljno vremena da pomisli pretvaraj se da si u Diznilen du a onda se trzaj pretvorio u sna no povlaenje i dodirnuo ih je njen svet tame. Vo da ju je obuhvatila sa svih strana, poput ludake ko ulje od leda koja je iz nje ist isnula dah i svest. Kada je do la k sebi, Hokis joj je sklanjao vodu s lica. Slap n iz koji su se spustili huao je pored njih, u svom besu pretvarajui vodu u belu pen u. Nije bila svesna da vidi dok Grilo nije isplivao na povr inu pored njih, stao d a lupa po vodi i kazao: "Svetlost!" "Gde je Vit?" zadahta Hokis. "Gde je Vit?" Osmotrili su povr inu jezera u koje su bili izrueni. Nigde ni traga od njeg a. Ugledali su, meutim, vrsto tle. Zaplivali su prema njemu kako su znali i umeli; isprekidanim, oajnikim zamasima koji su ih doneli do suve stene. Prvi je izi ao Hoki s, a zatim je i nju izvukao. Konopac izmeu njih je pukao dok ih je bujica nosila. Telo joj je bilo ukoeno, te ko, drhtavo, tako da je jedva bila u stanju da ga pokr ene. "Ne to slomljeno?" upita Hokis. "Ne znam", odvrati ona. "Za sada smo gotovi", promrmlja Grilo. "Isuse, nalazimo se u samoj utrob i jebene zemlje." "Odnekud dopire svetlost", zadahta Tesla. Ovladala je bednim ostacima mi in e snage, uspela da podigne glavu sa stene i potra i izvor svetlosti. Ta kretnja ju je obavestila da ne to nije u redu sa njom. U vratu je osetila gr, koji se protega o sve do ramena. Zaskiala je. "Boli?" upita Hokis. Oprezno je sela. "Posvuda", ree. Bol je poeo da prodire kroz ukoenost na de setine mesta: glava, vrat, ruke, stomak. Ako je suditi po nainu na koji je Hokis z astenjao kada je poeo da ustaje, i njega je muio isti problem. Grilo je jednostavn o zurio u vodu koja je povukla Vita, cvokoui zubima. "Iza nas je", ree Hokis. " ta?" "Svetlost. Dolazi odnekud iza nas." Okrenula se, a bolovi u boku pretvorili se u kratka, bolna probadanja. P oku ala je da se ne ali, meutim, Hokis je primetio kako je udahnula vazduh. "Mo e li da hoda ?" upita on. "Mo e li ti?" odvrati ona. "Takmienje?" upita on. "Aha." Na trenutak ga je odmerila ispod oka. Iz oblasti desnog uveta curila mu je krv, a desnom rukom pridr avao je levu. "Izgleda grozno", ree ona. "I ti." "Grilo? Ide li?" Nije bilo odgovora; ulo se samo cvokotanje. "Grilo?" ponovi ona. Odvratio je pogled od vode i sada je zurio u svod peine. "Sve je povrh nas", ula ga je kako mrmlja. "Sva ta zemlja. Povrh nas." "Nee pasti", ree Tesla. "Izii emo odavde." "Ne, neemo. ivi smo zakopani! ivi smo zakopani!" Odjednom je bio na nogama i cvokotanje se pretvorilo u zvuno jecanje. "Iz vucite me odavde! Izvucite me odavde!" "Zave i, Grilo!, ree Hokis, meutim, Tesla je znala da nikakve rei ne mogu zaus taviti paniku da ide svojim putem. Ostavila ga je da jeca i krenula prema pukoti ni u zidu kroz koju je dopirala svetlost. To je D af, mislila je dok je i la. Isplanirala je ta e da mu ka e, ali su joj s va ubeivanja i ilela iz glave. Mogla je jedino da po uri. Da se suoi sa tim ovekom sa na dom da e ostalo obaviti njena blagoglagoljivost.

ula je da je iza nje Grilo prestao da jeca, a Hokis ree: "To je Vit." Okrenula se. Vitovo telo je isplivalo na povr inu jezera i le alo je licem o krenuto u vodi, malo dalje od obale. Nije nastavila da zuri u njega, ve se ponovo okrenula prema pukotini i nastavila dalje, krajnje sporim i bolnim korakom. Pro i malo ju je jasno oseanje da je svetlost privlai, i ono je postojalo sve jae to je pr ilazila bli e, kao da su njene elije, dotaknute Nunciom, osetile blizinu nekoga ko je bio dodirnut na isti nain. To je njenom izmuenom telu dalo potreban momentum da stigne do pukotine. Oslonila se o stenu i provirila. Kaverna s druge strane bil a je manja od one iz koje je dolazila. Na sredini se nalazilo ne to to je u prvom t renutku zamenila sa vatrom, ali to je imalo samo daleke veze s njom. Svetlost ko ju je ispu talo bila je hladna, a njeno treperenje daleko od postojanosti. Nigde n ije bilo ni traga njenom tvorcu. Stupila je unutra, najaviv i svoj dolazak kako bi bila sigurna da njeno pr ibli avanje nee biti protumaeno kao napad. "Ima li koga?" upita ona. " elim da govorim sa... sa Randolfom D afom." Izabrala je da ga oslovi tim imenom u nadi da e zazvati oveka to je nekada bio, a ne Umetnika to je peretendovao da bude. Upalilo je. Iz procepa u najudalje nijem uglu odaje dopro je glas isto onoliko umoran koliko i njen. "Ko si ti?" "Tesla Bombek." Krenula je prema vatri, iskoristiv i je kao izgovor da ue. "Nema ni ta protiv? " upita on, skidajui nakva ene rukavice i pru ajui dlanove prema neveselim plamenovima . "Ne ispu ta toplotu", ree D af. "To nije prava vatra." "Vidim", odvrati ona. Gorivo je liilo na neku trule . Terate. Dimni sjaj ko ji je zamenila sa plamenom predstavljao je poslednje mrvice njihovog raspadanja. "Izgleda da smo prepu teni sami sebi", ree ona. "Ne", primeti on. "Ja sam prepu ten sam sebi. Ti si dovela ljude." "Da. Jesam. Jednog poznaje . Natan Grilo?" To ime izvuklo je D afa iz skloni ta. Dva puta je ve videla ludilo u njegovom pogledu. Jednom u oping centru, na njega joj je ukazao Haui. Drugi put kada je posrui izi ao iz Vensove kue, ostaviv i pu kotinu koju je otvorio za sobom. Sada ga je ugledala po trei put, ali ovog puta j e bilo jo jae. "Grilo je ovde?" upita on. "Da." "Za to?" " ta za to?" "Za to si ti do la?" "Da tebe pronaem", objasni ona. "Potrebna nam je... potrebna nam je tvoja pomo." Oi ludaka zakoluta e u Teslinom pravcu. Ona pomisli da oko njega lebdi neki neodreeni drugi oblik, nalik na senku baenu kroz dim. Glava naduvena do groteskni h razmera. Poku ala je da mnogo ne razmi lja o tome ta bi to moglo biti, niti ta ta po java znai. Ovde se radilo samo o jednoj stvari: trebalo je naterati ovog ludaka d a se oslobodi svojih tajni. Bie mo da najbolje da mu prva ponudi jednu od svojih. "Imamo ne to zajedniko", ree ona. "Vi e toga, u stvari, ali jedna stvar je naj va nija." "Nuncio", ree on. "Fleer te je poslao po njega i nisi mogla da odoli ." "Tano", ree ona, jer je vi e volela da se slo i s njim nego da se prepire i iz gubi njegovu pa nju. "Ali to nije najva nije." "A ta jeste?" "Kisun", izgovori ona. Oi mu zatreperi e. "On te je poslao", ree on. Sranje, pomisli ona, sada sam uprskala. "Ne", brzo je porekla. "Nipo to." " ta eli od mene?"

"Ni ta. Ja nisam njegov posrednik. Uvukao me je u Petlju iz istog razloga kao i tebe, pre toliko godina. Sea se toga?" "Oh da", odvrati on, potpuno bezbojnim glasom. "Te ko je to zaboraviti." "Ali zna li za to te je eleo u Petlji?" "Bio mu je potreban pomonik." "Ne. Bilo mu je potrebno telo." "Oh da. I to je eleo." "On je tamo zatvorenik, D afe. Jedini nain da ikada izie odande jeste da ukr ade neko telo." "Za to mi to pria ?" upita on. "Nemamo li va nija posla, pre nego to nastupi kra j?" "Kraj?" "Sveta", ree on. Oslonio se leima o zid i dopustio sili te e da ga povue nani e . "To e se dogoditi, je li tako?" " ta te navodi da tako misli ?" D af podi e ruke ispred lica. Nisu nimalo zacelile. Meso je bilo izjedeno do kosti na nekoliko mesta. Dva prsta i palac na desnoj aci vi e uop te nije imao. "Na trenutak sam video", ree on, "stvari koje Tomi-Rej vidi. Ne to dolazi.. ." "Mo e li da vidi ta?" upita ga ona, udei da otkrije bilo kakav trag, ma kako ma li, o prirodi Iada. Dolaze li nosei svetlucavi bezvredni nakit ili bombe? "Ne. Samo u asnu no. Venu no. Ne elim da je vidim." "Mora da gleda ", ree Tesla. "Zar to nije ono to Umetnici treba da rade? Da g ledaju i stalno gledaju, ak i onda kada je stvar u koju gledaju nepodno ljiva za gl edanje. Ti si Umetnik, Randolfe..." "Ne. Nisam." "Otvorio si pukotinu, nije li tako?" upita ga ona. "Ne ka em da se sla em sa tvojim metodima, jer se ne sla em, ali ti si uinio ono to se niko drugi nije usudio da uradi. A mo da nikada nee ni biti u stanju da uini." "Kisun je planirao da sve ovako bude", ree D af. "Sada sam to shvatio. Napr avio je od mene svog pomonika mada ja to nisam znao. Iskoristio me je." "Mislim da gre i ", ree Tesla. "Mislim da ak ni on nije bio u stanju da smisli ne to tako vizantinski. Kako je mogao znati da ete ti i Fleer otkriti Nuncio? Nije mogao. Ono to ti se dogodilo nije bilo planirano... u ovome si bio vlastiti agent , ne Kisunov. Mo pripada tebi. A isto tako i odgovornost." Pustila je malo da se ove njene rei slegnu, delimino i stoga to je bila isc rpljena. D af je nije sledio u njenom razmi ljanju. Nastavio je da zuri u pseudo-vat ru, koja e uskoro zamreti, a potom je pogled preneo na svoje ake. Tek posle itavog minuta takvog pona anja, rekao je: "Do la si ovamo dole da mi to ka e ?" "Da. Nemoj mi kazati da sam dolazila uzalud." " ta eli da uinim?" "Da nam pomogne ." "Nema pomoi." "Ti si otvorio tu rupu, ti je mo e i zatvoriti." "Neu ni da priem toj kui." "Mislila sam da eli Su tinu", primeti Tesla. "Mislila sam da je tvoja velika ambicija da se nae tamo." "Pogre io sam." "Pre ao si toliki put, samo da bi otkrio da si pogre io? ta te je nateralo da promeni mi ljenje?" "Ti to ne bi razumela." "Isku aj me." Ponovo se zagledao u vatru. "To je bila poslednja", ree on. "Kada se svet lost utuli, svi emo ostati u mraku." "Mora da postoji jo koji izlaz odavde." "Postoji." "Onda emo krenuti ka jednom od njih. Ali prvo... prvo... reci mi za to si p romenio mi ljenje." Dozvolio je sebi da natenane porazmisli o odgovoru, to jest o tome da li

uop te da joj odgovori. A onda poe: "Kada sam tek poinjao da tragam za Umetno u, svi tragovi ukazivali su na ras kr a. Ne svi. Ali mnogi jesu. Da, mnogi. Bar oni koji su za mene imali nekog smisla . I tako sam nastavio da tragam za raskr ima. Mislio sam da su to mesta na kojima u pronai odgovor. A onda me je Kisun uvukao u svoju Petlju, i ja pomislih, evo ga, poslednji od oala, u kolibi koja se nalazi u sredi tu nedoije. Nema raskr a. Mora da sa m se prevario. I sve to se od tada dogodilo: u Misiji, u Gaju... ni ta od toga nije se dogodilo na nekom raskr u. Bukvalno sam shvatao stvari, zna . Oduvek sam sve shva tao prokleto bukvalno. Fiziki. Isitnski. Fleer je razmi ljao o vazduhu i nebu, a ja o moi i telu. On je otelotvorivao snove iz glava ljudi, a ja sam stvarao materiju od njihovih creva i znoja. Uvek sam mislio na oigledno. A sve vreme..." glas mu je bio sve napetiji od siline oseanja; u njemu se nazirala mr nja usmerena prema sa mome sebi, "... sve vreme nisam video. Dok nisam upotrebio Umetnost i shvatio ta predstavljaju raskr a..." " ta?" Gurnuo je manje povreenu aku ispod ko ulje i stao ne to da petlja. Oko vrata m u je visio medaljon, na lepom lancu. Jako ga je povukao. Lani je pukao i on taj si mbol dobaci Tesli. I pre nego to ga je uhvatila, znala je ta e ugledati. Ve je jedno m ranije odigrala ovu scenu, sa Kisunom. Ali tada nije bila spremna da razume on o to je sada razumela, dr ei znak oala u aci. "Raskr e", izgovori ona. "Ovo je njegov simbol." "Vi e ne znam ta su to simboli", odvrati on. "Sve je to jedno." "Ali ovo ne to predstavlja", ree ona, ponovo se zagledav i u oblike ugraviran e u ruku krsta. "Razumeti znai imati", izgovori D af. "U trenutku shvatanja prestaje da bud e simbol." "Pa onda... pomozi mi da shvatim", ree Tesla. "Gledam u ovo, ali i dalje vidim samo krst. Hou da ka em, prelep je i tako to, ali mi ni ta ne govori. U sredi tu se nalazi taj momak, ini se da je razapet, samo to nema eksera. Pa jo i sva ta stvo renja." "Zar ti to sve ni ta ne govori?" "Mo da bi mi i govorilo da nisam tako umorna." "Pogaaj." "Nisam raspolo ena za igre pogaanja." D afovim licem se razli lukav izraz. "Hoe da poem s tobom... da ti pomognem d a zaustavi to, ta god to bilo, to dolazi kroz Su tinu... a nisi uop te shvatila ta se do gaa. Da jesi, znala bi ta dr i u aci." Shvatila je ta joj predla e i pre nego to je to glasno izgovorio. "Znai ako uspem da odgonetnem, poi e ?" "Aha. Mo da." "Daj mi nekoliko minuta", ree ona, zagledav i se u simbol oala novim oima. "Nekoliko?" ponovi on. "Koliko je to nekoliko? Pet mo da. Da ka emo pet. Moj a ponuda va i pet minuta." Preokrenula je medaljon u aci; iznenada je postala samouverena. "Ne zuri u mene", ree ona. "Volim da zurim." "Odvraa mi pa nju." "Ne mora da ostane ", odvrati on. Uhvatila ga je za re, ustala na nesigurne noge i vratila se kroz pukotinu kroz koju je i u la. "Nemoj da ga izgubi ", ree on, gotovo sarkastino. "To je jedini koji imam." Hokis se nalazio na jard od ulaza. "uli ste?" upita ga ona. On klimnu. Rastvorila je dlan i dozvolila mu da pogleda medaljon. Jedini izvor svetlosti, terata u raspadanju, bio je nepostojan, meutim, njene oi su se d o sada sasvim lepo privikle na njega. Bila je u stanju da primeti izraz zbunjeno sti na Hokisovom licu. Od njega ne treba oekivati nikakvo otkrovenje. Uzela mu je medaljon i pogledala prema Grilou, koji se nije ni pomerio. "Raspao se", ree Hokis. "Klaustrofobija."

Ipak je oti la do njega. Vi e nije zurio ni u tavanicu, niti u telo u vodi. Oi su mu bile sklopljene. Zubi cvokotali. "Grilo." Nastavio je da cvokoe. "Grilo. Ja sam Tesla. Potrebna mi je tvoja pomo." On odmahnu glavom; kratko, estoko. "Moram saznati ta ovo znai." Nije ak ni otvorio oi kako bi otkrio o emu ona to govori. "Mnogo ti hvala, Grilo", ree ona. Prepu tena si sama sebi, lue. Ni od koga pomoi. Hokis ne shvata, Grilo nee da shvati; a Vit je mrtav u vodi. Pogled joj se ponovo na trenutak vratio na telo. Plutalo je potrbu ke sa ra irenim rukama. Jadnik. Uop te ga nije poznavala, ali delova o je dosta pristojno. Okrenula se, rastvorila dlan i ponovo se zagledala u medaljon, potpuno s jebane koncentracije jer je sve vreme bila svesna otkucavanja sekundi. ta li je predstavljao? Prilika u sredi tu bila je ljudska. Oblici koji su se irili od nje to nisu bili. Jesu li bili, mo da, roaci? Ili deca sredi nje prilike? To je imalo vi e smisla. Izmeu ra irenih nogu nalazilo mu se stvorenje nalik na stilizovanog majmuna; ispod njega neki reptil; ispod ovoga... Sranje! To nisu bila deca, to su bili preci. Prikazivao je obrnutu evolu ciju. ovek u sredi tu; majmun ispod njega; gu ter, riba i protoplazma (oko, ili jedna jedina elija) ispod nje. Pro lost je ispod nas, kazao je Hokis jednom prilikom. Mo da je bio u pravu. Pod pretpostavkom da je to bilo tano re enje, ta je ono govorilo o crte ima na ostala tri kraka? Iznad glave prilike ne to kao da je plesalo, ne to sa ogromnom gl avom. Iznad toga isto oblije, samo upro eno; i ponovo iznad toga, novo upro avanje, koj e se zavr avalo jo jednim okom (ili jednom jedinom elijom) koja je ponavljala oblik odozdo. U svetlosti prve interpretacije ovo i nije bilo tako te ko razumeti. Ispod su se nalazile slike ivota koje su vodile ka oveku; iznad, nema sumnje, one koje su vodile s druge strane oveka, vrste koje su evoluirale do savr enog duhovnog stan ja. Dve od etiri. Koliko joj je jo vremena preostalo? Nemoj misliti na vreme, upozorila je samu sebe, ve re avaj problem. itajui zdesna nalevo preko medaljona, sled je nema sumnje bio jasan kao i onaj s juga na sever. Na krajnjoj levoj strani nalazio se jo jedan krug, sa neim to je podsealo na oblak u njemu. Pored njega, bli e ispru enoj ruci prilike, kvadrat, i zdeljen na etiri dela; jo bli e ne to to je liilo na munju; zatim nekakva mrlja (krv iz ke?); i potom sama aka. S druge strane itav niz jo manje razumljivih simbola. Ne to to bi mogla biti jo jedna mrlja iz leve ake prilike; zatim talas, mo da, ili zmije (ne predaje li se ona upravo D afovom grehu? ne shvata li sve suvi e bukvalno?); zatim ne to to se jedino moglo opisati kao rkarija, kao da je neki znak razvuen, i konano etv ti i poslednji krug, koji je predstavljao rupu, izdubljenu u medaljonu. Od posto janog ka nepostojanom. Od kruga sa oblakom do praznog prostora. ta je to, do avola , predstavljalo? Dan i no? Ne. Poznato i nepoznato, mo da? To je ve imalo vi e smisla. Po uri, Tesla, po uri. ta je to bilo okruglo, oblano, i poznato? Okruglo i oblano. Svet. I poznato. Da. Svet; Kozm! to je znailo da je praza n prostor na drugom kraku, ono nepoznato, Metakozm! Jo ostaje prilika u sredi tu: o snovni problem celog crte a. Krenula je nazad prema peini, u kojoj ju je D af ekao, svesna da na raspolag anju verovatno ima jo svega nekoliko sekundi. "Re ila sam!" povika ona kroz otvor, "re ila sam!" To nije bila cela istina, ali za ostalo e morati da se osloni na instinkt. Vatra u peini je sada bila stra no slaba, meutim, D afove oi su u asno sijale. "Znam ta predstavlja", ree ona. "Zaista?" "Evoluciju na jednoj osovini, od pojedinane elije do Bo anstva." Njegovo lice joj je potvrdilo da je bar ovaj deo tano protumaila.

"Nastavi", ree on. " ta predstavlja druga osovina?" "Kozm i Metakozm. Ono to poznajemo i ono to ne poznajemo." "Vrlo dobro", ree on. "Vrlo dobro. A ono u sredi tu?" "Nas. Ljudska bia." Osmeh mu postade jo iri. "Ne", odvrati on. "Ne." "To je stara gre ka, zar ne? Stvar nije tako jednostavna." "Ali ovo ovde je ljudsko bie!" ree ona. "I dalje ga posmatra kao simbol." "Sranje. Mrzim ovo! Tako si prokleto uskogrud. Pomozi mi!" "Vreme je isteklo!" "Blizu sam! Veoma sam blizu, je li tako?" "Vidi kako stvari stoje. Nisi u stanju da dokui . ak ni uz malu pomo prijatelj a." "Nisu mi nimalo pomogli. Hokis nije u stanju. Grilo se izgubio. A Vit..." Vit le i u vodi, pomisli ona. Ali nije to naglas kazala, jer je u tom tren utku taj prizor za nju imao snagu otkrovenja. Le ao je ispru en u vodi sa ra irenim ru kama i otvorenim akama. "Blagi bo e", izusti ona. "To je Su tina. To su na i snovi. Na raskr u se ne nala zi krv i telo, ve um." D afovog osmeha nestade, a sjaj njegovih oiju postade jo jai; paradoksalni sj aj koji nije osvetljavao ve je upijao svetlost iz ostalog dela prostorije u sebe. "Tako je, zar ne?" upita ona. "Su tina je sredi te svega. Ona je raskrsnica. " Nije joj odgovorio. Nije ni morao. Bila je potpuno uverena da je praviln o shvatila. Ta prilika je plutala, u Su tini, ra irenih ruku dok je on, ona ili ono snevao u san- moru. A to snevanje je na neki nain predstavljalo mesto sa koga je sve poticalo: prvi uzrok. "Nije udo", izusti ona. Glas mu je sada zvuao kao da dolazi iz groba. " ta nije udo?" "Nije udo da nisi mogao", odvrati ona. "Kada si shvatio sa ime si se suoio u Su tini. Nije udo." "Mogla bi za aliti zbog tog saznanja", primeti on. "Nikada u ivotu nisam za alila to sam ne to novo saznala." "Izmenie svoj um", ree on. "Jamim ti to." Pustila ga je da u iva u svojim kiselim plodovima. Meutim, pogodba je bila pogodba i bila je spremna da to zahteva od njega. "Rekao si da e poi s nama." "Znam da jesam." "I hoe , zar ne?" "Beskorisno je", odvrati on. "Ne poku avaj da se izvue . Znam ta je ulog isto onako dobro kao i ti." "I ta predla e da uinimo povodom toga?" "Da se vratimo u Vensovu kuu i poku amo da zatvorimo pukotinu." "Kako?" "Mo da emo morati da primimo koji savet od kakvog strunjaka." "Takav ne postoji." "Postoji Kisun", ree ona. "Duguje nam. To jest, dosta nam duguje. Ali prv o, moramo izii odavde." D af ju je dugo promatrao, kao da jo nije bio siguran da li da se pomiri s tim ili ne. "Ako to ne uini ", ree mu ona, "zavr ie ovde u tami gde si proveo koliko ono dug o... dvadeset godina? Iadi e se probiti, a ti e biti ovde, ispod zemlje, i znae da je planeta osvojena. Mo da te nikada nee pronai. Ti ne jede , je li tako? Ti si iznad to ga. Mo e pre iveti, mo da stotinu, hiljadu godina. Ali bie sam. Samo ti i tama i neumitno znanje o onome to si uinio. Da li ti to zvui dovoljno primamljivo? Lino bih vi e vole la da umrem u nastojanjima da ih spreim da se probiju..." "Nisi ba ubedljiva", prekinu je on. "Prozirem te skroz naskroz. Ti si bla goglagoljiva kuka, a svet je pun takvih. Misli da si pametna. Nisi. Uop te ne zna ta n

am se sprema. Ali ja? Ja sam u stanju da vidim, na raspolaganju su mi oi onog mog jebenog sina. On se uputio prema Metakozmu i ja mogu da osetim ta se nalazi ispr ed njega. Ne mogu da vidim. Ni ne elim da vidim. Ali oseam. I dozvoli da ti ka em, n emamo nikakve jebene anse." "Je l'ti to poslednjim snagama poku ava da se izvue od truda?" "Ne. Poi u. Samo zato da bih video izraz na tvom licu kada pretrpi neuspeh, poi u." "Pa hajdemo onda", ree ona. "Zna li put odavde?" "Mogu da ga pronaem." "Dobro." "Ali prvo..." "Da?" On ispru i manje povreenu aku. "Moj medaljon." Da bi zapoeli uspon, morala je da povrati Griloa iz katatonije. Kada se v ratila posle razgovora sa D afom, zatekla je Griloa kako i dalje sedi pored vode vr sto stisnutih oiju. "Izlazimo odavde", obrati mu se ona blago. "Grilo, uje li me? Izlazimo oda vde." "Mrtvi", izgovori on. "Ne", ree mu ona. "Svi emo biti dobro." Uhvatila ga je pod ruku, oseajui pro badanja sa svakim napravljenim pokretom. "Ustani, Grilo. Hladno mi je i uskoro e se smraiti." Zavladae potpuna tama, u stvari; osvetlenje koje je dopiralo od terat e koja se raspadala brzo je bledelo. "Tamo gore je sunce, Grilo. Toplo je. Svetl o." Njene rei su ga naterale da otvori oi. "Vit je mrtav", ree on. Talasi sa slapa izgurali su telo na obalu. "Neemo mu se pridru iti", ree Tesla. "Mi emo pre iveti, Grilo. I zato ustaj, pi zda ti materina." "Ne... mo emo... da otplivamo gore..." ree on, gledajui u slap. "Postoje i drugi putevi koji vode odavde", ree Tesla. "Lak i putevi. Ali mo ramo da po urimo." Bacila je pogled preko prostorije do mesta na kome je D af osmatrao pukoti ne u zidovima, tra ei, pretpostavljala je, najbolji izlaz. Ni on nije bio u ni ta bol jem stanju od njih, tako da naporno uspinjanje nije dolazilo u obzir. Videla je da je pozvao Hokisa da mu prie i nalo io mu da vadi kr . Zatim je oti ao da osmotri i dr uge rupe. Tesli proe kroz glavu da taj ovek nije znao ni ta bolje od njih kako da iz iu odavde, ali potisanula je taj strah tako to se vratila svom prvobitno zadatku, da uspravi Griloa na noge. Morala je jo malo da se potrudi, ali je uspela. Ustao je, noge samo to nisu popustile pod njegovom te inom, ipak, uspeo je trljanjem da p ovrati ne to ivota u njih. "Odlino", ree ona. "Odlino. A sada hajdemo." Dozvolila je sebi da baci jo jedan pogled na Vitovo telo, sa nadom da se on sada nalazi na nekom dobrom mestu, gde god to bilo. Kada bi svi imali vlastit i raj, znala bi gde se Vit sada nalazi. U nebeskom Palomo Gaju: malom, bezbednom gradu u jednoj maloj, bezbednoj dolini, u kojoj sunce uvek sija i gde dobro ide posao sa nekretninama. U sebi mu je po elela da mu bude ugodno i okrenula lea njeg ovim ostacima, pitajui se dok je to inila nije li on mo da sve vreme znao da e danas umreti i nije li vi e eleo da postane deo temelja Gaja nego da bude raspr en u dimu k rematorijuma. Hokis je bio pozvan da ostavi ra i avanje jedne pukotine i da pree na isti zadat ak kod druge, potpirujui Teslinu crnu sumnju da D af ne zna put koji bi ih izveo od avde. Pritekla je Hokisu u pomo, naterav i Griloa da se mane svoje letargije i takoe prihvati posla. Vazduh koji je dopirao iz rupe bio je ustajao. Odozgo nije dolaz ila nikakva sve ina. Ali mo da su se nalazili suvi e duboko za tako ne to. Posao je bio naporan i postajao je sve te i to je bivalo mranije. Nikada u iv otu nije oseala da je tako blizu potpunom kolapsu. ake naprosto nije oseala: lice j oj je bilo ukoeno; telo tromo. Bila je ubeena da je veina le eva toplija. Ali nekada

davno, negde na suncu, rekla je Hokisu da je sposobna kao i svaki mu akarac i odluil a je da to i doka e. Naterala je sebe da se pribere i da izvlai kamenje istom brzin om kao i on. Meutim, Grilo je bio taj koji je najvi e povukao, njegova urba nesumnji vo se napajala oajanjem. Ra i avao je najvee kamene blokove snagom za koju nije znala da je poseduje. "Znai", obrati se ona D afu. "Idemo li?" "Da." "Ovaj put vodi napolje?" "Nije ni ta lo iji od ostalih", ree on i krenu prvi. Tu je poinjala staza koji je na svoj nain bio jo u asniji od silaska. Kao prv o, imali su samo jednu baterijsku lampu, koju je nosio Hokis, idui iza D afa. Ona je bila potpuno nedovoljna, jer je njena svetlost vi e liila na snop koji su Tesla i Grilo morali da slede, nego to im je osvetljavala put. Spoticali su se i padali i ponovo spoticali, otupelost im je u neku ruku dobro i do la, jer je odlagala svak o saznanje o povredama koje su trpeli. Prvi deo puta nije ih ak ni poveo navi e, ve je samo vijugao kroz nekoliko m alih odeljaka, dok je zvuk vode odjekivao u steni oko njih. Pro li su jednim tunel om kojim je oigledno jo nedavno proticala voda. Blato im je dopiralo do butina; i kapalo im je sa tavanice na glave, na emu su mu, malo kasnije, bili i te kako zah valni, kada se prolaz suzio toliko da kroz njega sigurno ne bi pro li da nisu bili klizavi od blata. Posle te take poeli su da se penju, u poetku je nagib bio blag, a onda je poeo da postaje sve strmiji. Iako je zvuk vode oslabio, zapretila im je nova opasnost iz zidova: trenje zemlje o zemlju. Niko ni ta nije kazao. Bili su s uvi e iscrpljeni da bi traili dah na oiglednosti, na injenicu da se tlo na kome je Ga j bio podignut pobunilo. Zvuci su postajali sve glasniji to su se vi e peli i nekol iko puta ih je u tami zasula pra ina sa tavanice tunela. Hokis je prvi osetio povetarac. "Sve vazduh", ree on. "Svakako", ree D af. Tesla se osvrnu ka Grilou. ula su joj bila u toj meri otupela da vi e nije mogla u njih da se pouzda. "Osea li ga?" upita ga ona. "Mislim da oseam", odvrati on jedva ujnim glasom. Taj nagove taj ubrzao je njihovo napredovanje, iako je kretanje iz trenutk a u trenutak postajalo sve te e, tuneli su se doslovce tresli na nekoliko mesta, t olika je bila snaga pokretanja tla oko njih. Ali pored nagove taja sve eg vazduha ko ji ih je nagnao da pohitaju dalje, sada je postojalo jo ne to; jedva primetni nagov e taj svetlosti negde iznad njih, koja je postajala sve postojanija to su se vi e pel i, dok na kraju nisu uspeli da razaznaju stenu uz koju su se peli, D afa koji je g urao napred poma ui se jednom akom, sa udnom, gotovo lebdeom lakoom, kao da mu telo uop e nije imalo te inu. Ostali su se spoticali za njim, jedva uspevajui da dr e korak i pored adrenalina koji je poeo da kola njihovim izmuenim sistemima. Svetlost je pos tajala sve jaa i ona je bila ta koja ih je terala da nastave, primoravajui ih da z akilje. I dalje je bivalo sve svetlije i svetlije. Peli su se ka toj svetlosti sa arom, zaboraviv i na sav oprez hvatajui se akama i odupirui nogama. Tesline misli bile su krzave i nepovezane, vi e nalik na snevanje na javi nego na svesnu misao. Um joj je bio suvi e iscrpljen da bi se organizovao. Ali sta lno se iznova vraao na onih pet minuta koje je imala na raspolaganju da re i proble m medaljona. To je bio razlog to je samo zadahtala kada se nebo konano pojavilo na vidiku: ovo penjanje iz tame liilo je na povratak iz pro losti; iz smrti, takoe. Iz hladnokrvnog u toplokrvno. Iz slepila i neposrednog u dalekovido. Neodreeno je m islila: zbog ovoga se ljudi spu taju pod zemlju. Da ne zaborave zbog ega ive na sunc u. Na samom kraju, kada je svetlost odozgo prevladala, D af se sklonio u stra nu i pustio Hokisa da ga pretekne. "Predomislio si se?" upita ga Tesla. Meutim, na njegovom licu se ogledalo ne to vi e od sumnje. "ega se pla i ?" upita ga ona. "Sunca", odvrati on. "Idete li vas dvoje?" upita Grilo.

"Samo trenutak", odvrati mu Tesla. "Proi." Progurao se pored njih, teturavo prevaliv i poslednju stopu koja ga je del ila od povr ine. Hokis je ve bio tamo. ula ga je kako se smeje. Te ko je bilo dalje odl agati zadovoljstvo da mu se pridru i ali nisu dovde stigli da bi ostavili svoju na gradu. "Mrzim sunce", ree D af. "Za to?" "Ono mrzi mene." "Hoe da ka e da te boli? Jesi li ti nekakav vampir?" D af stade da mirka na svetlosti. "Fleer je bio taj koji je voleo nebo." "Pa mo da bi trebalo ne to da naui od njega." "Prekasno je." "Ne, nije. Napravio si nekoliko sranja u svoje vreme, ali pru a ti se pril ika da to ispravi . Sprema nam se ne to gore i od tebe. Razmisli o tome." Nije odgovorio. "Slu aj", nastavi ona, "sunce ba briga ta si ti uinio. Ono obasjava sve, dobr e i lo e. Volela bih da nije tako, ali jeste." On klimnu. "Jesam li ti ikada priao o..." poe on, "... Omahi?" "Ni ne poku avaj i mani se toga, D afe. Izlazimo." "Umreu", ree on. "Onda e tvojim nevoljama doi kraj, nije li tako?" primeti ona. "Hajde!" Upro je pogled u nju, pogled oiju iz koga je potpuno nestao sjaj koji je videla dole u peini. Zaista nije u njemu bilo niega to bi ukazivalo na natprirodne moi. Bio je krajnje neupadljiv: posivela, otrcana olupina od oveka, koga ne bi dva put pogledala na ulici, osim mo da da se zapita kakva li ga je nevolja srozala tak o nisko. Utro ili su mnogo vremena, napora (i Vitov ivot) da ga izvuku iz utrobe ze mlje. Nije ba liio na neku premiju. Pognute glave pred svetlo u, popeo se onih posled njih nekoliko stopa i izi ao na sunce. Sledila ga je, sjaj ju je o amutio, gotovo da joj je pripala muka. Zatvorila je oi, tek ju je zvuk smeha naterao da ih ponovo otvori. Hokis i Grilo su se kikotali ne samo zbog olak anja koje su oseali. Put koji ih je vratio kui doveo ih je nasred parkinga motela Terasa. "Dobro do li u Palomo Gaj", pisalo je na znaku. "Napredno utoi te." VI Kao to je Karolina Hokis volela da podsea svoje tri najbolje prijateljice p re toliko godina, zemljina kora bila je tanka, a Palomo Gaj je bio podignut du je dne naprsline u toj kori, koja e se jednog dana pro iriti i grad e se survati u prov aliju. Tokom dva desetlea od kada je ona pilulama uutkala svoja predskazanja, tehn ologija za predvianje takvog trenutka neopisivo je uznapredovala. Naprsline tanke poput vlasi kose mogu da se unesu u kartu, njihova aktivnost podrobno da se pra ti. U sluaju onih velikih, upozorenje bi sreom stiglo na vreme da spase ivote milio nima, ne samo u San Francisku i Los Anelesu, ve i u manjim zajednicama kao to je Ga j. Meutim, nijedan od tih monitora i crtaa karti nije mogao da predvidi iznenadne dogaaje u Kunievom Oku, kao ni razmere posledica. Izobliavanje unutra njosti Vensove kue odaslalo je tananu, ali ubedljivu poruku u Brdo. Ona je zatim pro la kroz peine i tunele ispod grada, nagnav i sistem koji je mrmoljio godinama da se preokrene i vrisne. Iako su se najspektakularnije posledice te pobune odigrale u donjim sloj evima Brda, gde se tlo rastvorilo kao da se zaista sprema ne to veliko, izvrnuv i je dan od Polumeseca u pukotinu dugaku dve stotine stopa i iroku dvadeset; sva sela s u pretrpela tetu. Uni tavanje nije prestalo posle prvog udarnog talasa, kao to se mo glo oekivati kod obinog potresa. Ono je uzelo maha, poruka anarhije se irila, tako da je i manje sleganje bilo u stanju da proguta kue, gara e, plonike i radnje. U Srn oudolini su prve pretrpele tetu one ulice koje su bile najbli e umi, ono nekoliko pr eostalih stanovnika bili su upozoreni o predstojeem razaranju masovnim egzodusom i votinja, koje su stale da be e pre nego to je drvee poku alo samo sebe da i upa iz korena

i krene za njima. Kada mu to nije uspelo, poelo je da pada. Uskoro su za drveem k renule i kue, iz ulice u ulicu poput domina. Mirnopotok i Lovordrvo pretrpeli su istu sveobuhvatnu tetu, ali izostalo je bilo kakvo oigledno upozorenje. Raskoline su iznenada nicale posred ulica i u stra njim dvori tima. Bazeni su ostajali bez vod e u nekoliko sekundi; prilazni putevi su se pretvarali u modele Grand kanjona. A li bilo da se radilo o nasuminim ili sistematskim, iznenadnim ili najavljenim raz ranjima, na kraju se sve svodilo na isto u svim selima. Gaj je gutalo tle na kom e je bio podignut. I ginulo se, razume se; u velikom broju. Ali u veini sluajeva to je prolaz ilo nezapa eno, jer se radilo o ljudima koji su ve nekoliko dana bili sami, zakljuan i u kuama, gajei sumnje prema svetu koje nisu smeli da iznesu na svetlost dana. Ni kome nisu nedostajali, jer niko nije znao ko je napustio grad a ko je ostao. Sol idarnost stanovnika Gaja posle one prve noi u oping centru svela se na istu kozmeti ku. Niko nije sazivao sastanke komiteta za hitne sluajeve; niko nikom nije povera vao zajednike strahove. Kako su se stvari iz asa u as pogor avale, porodice su se jed nostavno iskradale, esto nou, i jo e e ni ne javljajui se susedima. Usamljenici koji su ostali bili su zakopani ispod uta krovova, a da niko i nije znao da su tamo. Do t renutka kada su vlasti postale svesne razmera tete, mnoge od ovih ulica postale s u neprohodne, tako da je pronala enje rtava preraslo u zadatak za ije e obavljanje bi ti potreban i naredni dan, po to ono va nije to se dogodilo (i jo se dogaalo) u kui Badi ja Vensa nije bilo toliko hitno. Prvim istra iteljima... iskusnim patrold ijama koji su mislili da su sve vid eli... bilo je jasno da je u Kunievom Oku osloboena neka sila koju nee biti tako la ko definisati. Sat i po po to su prva kola stigla do Kunievog Oka, i patrold ija podn eo izve taj svom pretpostavljenom o stanju kue, nekoliko FBI-ovaca na lo se na licu m esta, a dva profesora... fiziar i geolog... stizali su iz L.A.-a. U li su u kuu i pr oglasili fenomen u njenoj unutra njosti, koji se nipo to nije mogao lako objasniti, potencijalno smrtonosnim. Meu bezbrojnim neodreenostima, nedvosmisleno je bilo sam o to da su stanovnici Gaja na neki nain bili svesni nekog su tinskog razdora koji s e dogaao (ili je tek trebalo da se dogodi) u njihovoj sredini. Poeli su da napu taju grad asovima, a mo da i danima pre toga. Za to niko od njih nije odluio da obavesti b ilo koga izvan granica Gaja na opasnost, predstavljalo je samo jo jednu u nizu ta jni s kojima su se suoili na ovom mestu. Da su istra itelji znali gde da tra e, dobili bi odgovore na svoja pitanja o d bilo koje spodobe od onih koje su se izmigoljile iz zemlje ispred motela Teras a. Verovatno bi njihove odgovore odbacili smatrajui ih istim ludilom, ali ak bi i T esla... koja je bila krajnje odluna da sprei Griloa da ispria svoju priu... sada to spremno uinila, samo da je imala snage. Toplina sunca, i sam pogled na njega, mal o su je povratili, ali ono je takoe osu ilo blato i krv na njenom licu i telu, i za peatilo duboku jezu u njenoj kimi. D af je prvi potra io senku motela. Posle svega nek oliko minuta, krenula je za njim. Motel su napustili kako gosti tako i osoblje, i to s razlogom. Pukotina na parkirali tu bila je samo jedna od mnogih, od kojih s e najvea protezala kroz ulazna vrata zgrade, a njeni boni ogranci peli su se uz pr oelje poput munje roene na zemlji. Unutra je bilo mnogo znakova o tome u kakvoj urb i su poslednji gosti oti li, prtljag i line sitnice bili su rasuti po stepeni tu, vra ta koja potres nije razvalio bila su irom otvorena. Tumarala je du niza soba dok n ije prona la neku ostavljenu odeu, pustila tu , na najtoplije to je mogla da podnese, skinula se i zakoraila pod njega. Od topline joj se pridremalo, tako da je jedva uspela da se izvue iz tog bla enstva i obri e. Na nesreu, ogledala su bila cela. Njeno izubijano, bolno telo predstavljalo je jadan prizor. Obukla je, to je br e mogla, delove odee koji joj nisu pristajali po veliini, niti su se slagali po boji, to joj se dopalo... Hobo je oduvek bio njen najomiljeniji stil u estetici. Dok se oblai la poastila je sebe hladnom kafom, ostavljenom u sobi. Bilo je tri i dvadeset kad a se pojavila: proteklo je gotovo sedam asova od kada se njih etvoro odvezlo do Sr noudoline radi spu tanja u dubinu zemlje. Grilo i Hokis su se nalazili u kancelariji. Spravljali su vruu kafu. I oni su se oprali, mada ne onako podrobno kao ona, ve su samo oribali masku iste ko e u okolnoj prljav tini. Takoe su skinuli nakva ene d empere i prona li neke sakoe. Obojica s u pu ili.

"Sve imamo", ree Grilo, tonom oveka kome je stra no neprijatno i koji je odl uio da stvar istera na istac. "Kafa. Cigarete. Ustajale zemike. Nedostaje nam samo neka jaa droga." "Gde je D af?" zanimalo je Teslu. "Ne znam", odvrati Grilo. "Kako to misli , ne zna ?" upita Tesla. "Pobogu, Grilo, ne bi trebalo da ga ispu tamo iz vida." "Do ao je ak dovde, je li tako?" odvrati Grilo. "Nee sada da ode." "Mo da", zakljui Tesla. Sipala je sebi kafu. "Ima li eera?" "Nema, ali ima kolaia i pite od sira. Stvrdnute dodu e, ali mo e da se jede. N eko je voleo slatki e. Hoe ?" "Hou", ree Tesla. Srknula je kafu. "Pretpostavljam da si u pravu..." "O sladokuscu?" "O D afu." "Jebe mu se za nas", primeti Hokis. "Muka mi je kada ga pogledam." "Ima valjani razlog za to", primeti Grilo. "Prokleto si u pravu", ree Hokis. Odmerio je Teslu ispod oka. "Kada se ovo okona", ree, "on je moj. Va i? Imamo neke nera i ene raune." Nije saekao odgovor. Uzev i kafu uputio se ponovo napolje na sunce. "O emu on to?" upita Tesla. "O Karolini", ree Grilo. "Pa naravno." "Krivi D afa za ono to joj se dogodilo. I u pravu je." "Mora da prolazi kroz pravi pakao." "Mislim da to nije ni ta novo za njega", dodade Grilo. "Verovatno nije." Ispraznila je svoju olju kafe. "Ovo me je na kratko pov ratilo", ree. "Idem da potra im D afa." "Pre nego to poe ..." "A?" "Hou samo da ka em... ono to mi se dogodilo tamo dole... ao mi je to nisam bio od vee koristi. Od kada znam za sebe bojim se da ne budem iv zakopan." "Zvui mi razumno", ree Tesla. "Hou da ti to nadoknadim. Hou da pomognem bilo kako. Samo reci ta treba da uradim. Znam da si ti potegla u ovome. Ja nisam." "Nije ba tako." "Ti si ubedila D afa da poe sa nama. Kako si uspela?" "Zadao mi je zagonetku. Re ila sam je." "Ka e to kao da je bilo krajnje prosto." "Stvar je u tome to mislim da je mo da cela ova stvar vrlo jednostavna. Ono s im se suoavamo je tako veliko, Grilo, da se moramo rukovoditi instinktima." "Ti si oduvek imala bolji instinkt od mene. Ja volim injenice." "I one su jednostavne", ree ona. "Postoji rupa, a sa druge strane dolazi ne to to ljudi poput tebe i mene nisu ak u stanju ni da zamisle. Ako ne zatvorimo tu rupu, najebali smo." "A D af zna kako?" " ta kako?" "Da zatvori tu rupu." Tesla se zagleda u njega. "Da nagaam?" primeti ona. "Ne." Od svih mesta, prona la ga je na krovu, a to je doslovce bilo poslednje me sto u motelu na koje je pogledala. Dalje, radio je ono to je najmanje od njega oek ivala. Zurio je u sunce. "Mislila sam da si nas prepustio same sebi", ree ona. "Bila si u pravu", odvrati on, ne pogledav i je. Obasjava sve, i dobre i l o e. Ali ne mo e da me zagreje. Zaboravio sam kako izgleda oseati toplinu i hladnou. I li glad. Ili sitost. To mi toliko nedostaje." Kisela samouverenost koja je zraila iz njega u peinama potpuno je i ilela. Go tovo da je delovao zastra eno. "Mo da e ti se to vratiti", ree ona. "Mislim na ljudskost. Mo da e ra initi ono

je Nuncio uinio." "Voleo bih to", ree on. "Voleo bih da budem Randolf D af iz Omahe, Nebraska . Da mogu da vratim asovnik unazad i da nikada nogom ne stupim u tu prostoriju." "Koju prostoriju?" "Prostoriju za zagubljena pisma u po ti", odvrati on, "gde je sve ovo poelo . Trebalo bi da ti ispriam o tome." "Volela bih da te saslu am. Ali prvo..." "Znam. Znam. Kua. Pukotina." Sada je pogledao u nju; to jest, kroz nju, u Brdo. "Pre ili kasnije moraemo da poemo tamo", podseti ga ona. "Volela bih da to bude odmah, dok je jo dan, i dok jo imamo ne to snage u sebi." "A kada doemo tamo?" "Nadajmo se da e nam ne to pasti na pamet." "To mora doi odnekuda", ree on. "A niko od nas ne veruje u bogove, je li t ako? Svih ovih godina igrao sam upravo na tu kartu, na to da su ljudi bezbo ni. Ta kvi smo i mi sada." Setila se onoga to je D'Amur kazao kada mu je priznala da se ne moli. Ne to o tome da molitva dobija smisao tek kada ovek shvati ega sve ima tamo napolju. "Polako postajem vernik", ree ona. "Polako." "Poinje da veruje u ta?" "U vi e sile", ree ona, uz pomalo stidljivo sleganje ramenima. " oal je imao svoje te nje, za to ne bih i ja?" "Jesu li?" upita on. "Da li su oni titili Umetnost zato to se Su tina mora ou vati? Mislim da ne. Oni su se jednostavno pla ili onoga to je moglo da provali iz n je. Oni su bili psi uvari." "Mo da su ih njihove du nosti uzdigle." "U ta? Svece? To Kisunu nije mnogo koristilo, je li tako? On je jedino tov ao samoga sebe. I Iade." To je bila mrana misao. ta e bolju protivte u D'Amorovoj prii o veri u tajanstv enosti od Kisunovog otkrovenja da su sve religije maske za oal; naini da se raja o dvrati od tajne nad tajnama. "Stalno mi se pred oima javljaju mesta", ree D af, "na kojima se nalazi Tomi -Rej." "Kakva su?" "Sve tamnija i tamnija", odvrati D af. "Dugo vremena se kretao, ali sada s e zaustavio. Mo da se plima promenila. Mislim da ne to nailazi iz tame. Ili je to mo d a tama, ne znam. Ali sve je bli e." "Obavesti me istog trena kada ne to ugleda", ree Tesla. "Zanimaju me pojedi nosti." "Ne elim da gledam, niti njegovim niti svojim oima." "Mo da nee imati izbora. On ti je sin." "Koliko puta me je samo izneverio. Ni ta mu ne dugujem. Dobio je svoje fan tome." "Savr eno porodino jedinstvo", primeti Tesla. "Otac, Sin i..." "...Sveti Duh", zavr i D af. "Tako je", odvrati ona, prisetiv i se odjeka iz pro losti. "Trojstvo." " ta je s tim?" "To je ono ega se Kisun toliko pla io." "Trojstva?" "Aha. Kada me je prvi put uvukao u Petlju, omaklo mu se to ime. Mislim g re kom. A kada sam poela da mu to poturam pod nos, toliko se pomeo da me je pustio. " "Nikada mi nije palo na pamet da je Kisun hri anin", primeti D af. "Ni meni. Mo da je mislio na nekog drugog boga. Ili bogove. Neku silu koju je oal u stanju da prizove. Gde je medaljon?" "U mom d epu. Morae sama da ga uzme . ake su mi jako slabe." Izvukao ih je iz d epova. Pri podzemnoj svetlosti peine njihova osakaenost i zazivala je muninu, ali ovde na jarkoj sunevoj svetlosti bile su jo odvratnije, mes o pocrnelo i vla no, a ispod njega kost koja se drobi. "Raspadam se", ree on. "Fleer je upotrebio vatru. Ja sopstvene zube. Oboji

ca smo samoubice. Samo je on bio br i." Ona posegnu u njegov d ep i izvadi medaljon. "Izgleda da ti ne smeta", ree ona. " ta?" " to se raspada ." "Ne, ne smeta mi", priznade on. "Voleo bih da umrem, onako kako bih umro da sam ostao u Omahi i jednostavno ostareo. Ne elim da ivim veno. Kakva korist od produ enog ivljenja ako ni u emu ne nalazi smisao?" Nalet zadovoljstva koji je iskusila kada je re ila zagonetku medaljona vra tio se dok ga je sada prouavala. Meutim, na crte u nije bilo nieg, ak ni kada ga je is pitala pri dnevnoj svetlosti, to bi se moglo predstaviti kao Trojstvo. Bilo je kv arteta, toga da. etiri ruke, etiri kruga. Ali ne i trojki. "Nema svrhe", ree ona. "Mogli bismo protraiti dane u nastojanju da to razr e imo." " ta da razre imo?" zupita Grilo, izlazei na sunce. "Trojstvo", odvrati ona. "Ima li neki ideju ta bi to moglo da znai?" "Otac, Sin i..." "Osim oiglednog." "Onda ne, nemam. Za to?" "Samo sam se nadala." "Koliko Trojstava mo e da ima?" upita on. "To je bar lako saznati." "Od koga? Abernatija?" "Mogao bih poeti od njega", ree Grilo. "On je bogoboja ljiv ovek. Ili bar tvr di da jeste. Je li to tako va no?" "U ovom stanju sve je va no", ree ona. "Pobrinuu se za to", odvrati on, "ako telefonske veze nisu prekinute. Zan ima te samo..." "Bilo ta o Trojstvu. Bilo ta." "Suve injenice, to je ono to ja volim", ree on. "Suve injenice." Uputio se niz stepenice. U tom trenutku Tesla je ula D afa kako mrmlja. "Skreni pogled, Tomi. Samo skreni pogled..." Zatvorio je oi. Zatim je poeo da se trese. "Mo e li da ih vidi ?" upita ga ona. "Tako je mrano." "Mo e li da ih vidi ?" "Vidim ne to kako se kree. Ne to ogromno. Tako ogromno. Za to se ne pokrene , mome ? Be i dok te ne primete. Be i!" Naglo je otvorio oi. "Dosta!" ree. "Jesi li ga izgubio?" upita Tesla. "Rekao sam ti: dosta!" "Nije valjda mrtav?" "Ne, on... ja e po talasima." "Vozi serf po Su tini?" upita ona. "To poku ava, iz sve snage." "A Iadi?" "Iza njega su. Bio sam u pravu, plima se promenila. Dolaze." "Opi i ta vidi ", ree ona. "Rekao sam ti. Ogromni su." "I to je sve?" "Poput planina koje se kreu. Planina prekrivenih skakavcima, ili buvama. Velikim i malim. Ne znam. Ni ta od toga nema mnogo smisla." "Moramo to br e mo emo da zatvorimo pukotinu. Planine mogu da podnesem. Ali n emojmo pustiti buve da prou, a?" Kada su si li, Hokis je bio kod ulaznih vrata. Grilo je ve razgovarao sa nji m o Trojstvu i on je imao bolju ideju nego da zovu Abernatija. "U oping centru postoji knji ara", ree on. "Hoete li da tamo potra im ne to o Tro jstvima?" "Ne mo e koditi", odvrati Tesla. "Ako se Kisun pla io Trojstva, mo da e ono upla i ti i gospodare koji ga plaaju. Gde je Grilo?"

"Napolju, tra i neka kola. On e vas odvesti na Brdo. Tamo oboje idete?" Pog ledao je u D afovom pravcu, sa izrazom gaenja na licu. "Tamo idemo", ree Tesla. "I tamo emo ostati. Tako da znate gde mo ete da nas naete." "Do samog kraja?" izgovori Hokis, ne skidajui oi sa D afa. "Do samog kraja." Grilo je prona ao kola ostavljena na parkingu motela i upalio ih povezav i ic e. "Gde si to nauio?" upitala ga je dok su se vozili prema Brdu. D af se opust io na zadnjem sedi tu, zatvorenih oiju. "Pisao sam lanak, dok sam jo radio kao istra iva..." "O kradljivcima kola?" "Tako je. Pokupio sam nekoliko trikova tog zanata i nikada ih nisam zabo ravio. Ja sam ti pravi rudnik nepotrebnih obave tenja. Od Griloa uvek mo e oekivati da uje ne to novo." "Ali ni ta o Trojstvu?" "Stalno se vraa na to." "Iz oajanja", ree ona. "Nemamo za ta drugo da se uhvatimo." "Mo da to ima neke veze sa onim to je D'Amur kazao, o Spasiocu." "Spas odozgo u poslednji as?" primeti Tesla. "Ne elim da zadr avam dah ekajui. " "Sranje." "Problem?" "Tamo gore." Procep se otvorio na raskr u kome su se pribli avali. Zahvatao je obe ulice i plonike. Nikako nisu mogli da ga zaobiu i nastave uz Brdo. "Moraemo da poku amo drugim putem", ree Grilo. Ubacio je u rikverc, krenuo u nazad, a zatim nastavio poprenom ulicom da vozi tri bloka. Svuda unaokolo vidljiv i su bili dokazi sve vee nestabilnosti Gaja. Poru ene uline svetiljke i drvee, talasa vi plonici, voda koja curi iz o teenih cevi. "Sve e eksplodirati", ree Tesla. "I te kako." Sledea ulica pru ala je slobodan prilaz do Brda i oni krenu e navi e. Kada su p oeli da se uspinju, Tesla je ugledala druga kola koja su upravo silazila sa autop uta. To nisu bila policijska kola, osim ako lokalni policajci nisu poeli da voze fluorescentno ute folksvagene. "Neko nerazumno odva an", primeti ona. " ta to?" "Neko se vraa u grad." "Verovatno u spasavanje imovine", Grilo ree. "Ljudi uzimaju ono to mogu, d ok mogu." "Aha." Boja kola, koja je tako napadno odudarala od svega, ostala joj je u pame ti izvesno vreme. Nije bila sigurna za to; mo da stoga to je toliko podseala na Zapadn i Holivud, a ona je sumnjala da e ikada vi e videti svoj stan u Severnom Hantli Dra jvu. "Izgleda da imamo i odbor za doek", ree Grilo. "Savr en filmski trenutak", ree Tesla. "Nagazi, vozau." "Grozan dijalog." "Samo vozi." Grilo se zaneo kako bi izbegao sudar sa patrolnim kolima, pritisnuo papui cu za gas i protutnjao pored vozila pre nego to je voza bio u prilici da mu preprei put. "Bie ih jo na vrhu", ree on. Tesla se osvrnu da pogleda kola koja su ostavili za sobom. Nisu ni poku al a da ih jure. Voza e jednostavno putem radija upozoriti ostale. "Uradi sve to mora ", ree Tesla Grilou. " ta podrazumeva pod tim?" "Da ih opali ako nam se ispree na putu. Nemamo vremena za uljudnosti."

"Kua e vrveti od policajaca", upozori je on. "Sumnjam", odvrati ona. "Mislim da e se dr ati na rastojanju." Bila je u pravu. Kada su izbili na deo puta odakle su mogli da vide Kunie vo Oko, uverili su se da su patrold ije zakljuile kako cela ova zbrka prevazilazi n jihove moi. Kola su bila parkirana daleko od ograde, a sami ljudi su stajali poda lje od svojih kola. Veina ih je samo zurila u kuu, meutim, kod barikade podignute d a blokira prilaz Brdu, ekala je skupina od etiri policajaca. " eli da nastavim pravo?" upita Grilo. "Tako je." On pritisnu gas. Dvojica od one etvorice posegnu e za pi toljima; druga dvoji ca se baci e u stranu. Grilo probi barikadu u punoj brzini. Drvo se razletelo i po lomilo, a jedan komad je razbio vetrobran. Uinilo mu se da je u celoj toj zbrci uo pucanj, ali po to je i dalje vozio, pretpostavio je da ga nije ubio. Kola su sa s trane oe ala jedno patrolno vozilo, stra nji kraj se okrenuo i udario o drugo, pre ne go to je Grilo uspeo da povrati kontrolu nad njima i usmeri ih prema otvorenoj ka piji kue Badija Vensa. Motor je turirao, tutnjali su prilaznim putem. "Niko nas ne sledi", ree Tesla. "Uop te ih ne osuujem", odvrati Grilo. Kada su stigli do okuke, spustio je nogu na konicu. "Dovoljno smo blizu", ree on. "Isuse. Vidi ovo?" "Gledam." Proelje kue podsealo je na tortu ostavljenu celu no na jakoj ki i, cela stvar je nekako omek ala i izgledala nekako smlavljena. Ramovi vrata izgubili su prave i vice, prozori prave uglove... ak i oni pri samom vrhu kue. Mo koju je D af ovde oslob odio usisala je sve u svoju utrobu, izobliujui cigle, ploice, stakla; cela kua hrlil a je ka pukotini. Kada su Tesla i Grilo posrui izi li kroz vrata, mesto je bilo pret voreno u vrtlog; meutim, rupa kao da se smirila po to je jednom otvorena. Nije bilo znakova daljnjeg nasilja. Pa ipak, sve je ukazivalo na to da je pukotina blizu. Kada su izi li iz kola, osetili su njenu energiju u vazduhu. Od nje su im se nako stre ile dlake na vratu, a utroba zadrhtala. Bilo je tiho kao u oku uragana. Trepe ravi mir upravo je molio da se ru i. Tesla je pogledala kroz prozor kola u njihovog putnika. D af, osetiv i njen ispitivaki pogled, otvori oi. Strah koji je oseao bio je vidljiv. Koliko god da je u pro losti bio ve t u prikrivanju oseanja... a podozrevala je da je bio poprilino... sada vi e nije umeo da se pretvara. "Hoe li da doe i da vidi ?" upita ona. Nije skoio na tu ponudu, pa ga je ostavila gde je. Morala je ne to da obavi pre nego to uu unutra, tako da je mogla da mu pru i malo vremena da prikupi hrabros t dok ona bude time zabavljena. Uputila se nazad putem kojim su do li, sve dok nij e za la iza niza palmi to su oiviavale prilazni put. Policajci su ih sledili do kapi je, ali ne i dalje. Palo joj je na pamet da ih ne spreava samo strah da ih slede, ve i nareenja dobijena od pretpostavljenih. Nije smela da se ponada da e se konjic a u nekoliko narednih minuta zaleteti uz Brdo, ali mo da se okupljala, i ovi pe adin ci dobili su uputstva da se dr e podalje dok ne stignu sve snage. Nema sumnje da s u bili nervozni. Pojavila se sa podignutim rukama, i na la pred nizom uperenih cev i. "Pristup ovom imanju je zabranjen", doviknu neko odozdo. "Siite sa podign utim rukama. Svi." "Bojim se da to nee moi", odvrati Tesla. "Samo ga vi i dalje uvajte, va i? Mi ovde imamo neka posla. Ko je glavni?" upita ona, oseajui se kao posetilac iz svem ira, koji tra i da ga odvedu do voe. Iza jednog vozila pojavi se ovek u dobro skrojenom odelu. Pretpostavljala je da on nije bio policajac. Vi e je liio na FBI-ovca. "Ja sam glavni", ree on. "Sti e li vam pojaanje?" upita ona. "Ko ste vi?" eleo je da sazna. "Sti e li vam pojaanje?" ponovi ona. "Bie vam potrebno ne to vi e od nekoliko pa trolnih kola, verujte mi. Iz ove kue e krenuti stra na invazija." "O emu vi to priate?"

"Samo vi opkolite Brdo. I zapeatite Gaj. Druga prilika nam se nee ukazati. " "Pitau vas samo jo jednom..." poe voa, ali ga ona prekinu, nestav i pre nego to je uspeo da ponovi zahtev. "To ti ne ide lo e", primeti Grilo. "Zna i sam koliko je ve ba korisna", ree ona. "Mogli su te upucati", primeti Grilo. "Ali nisu", ree ona, vrativ i se do kola i otvoriv i vrata. "Hoemo li?" obrati la se D afu. U poetku se nije obazirao na njen poziv. " to pre ponemo pre emo zavr iti", ree ona. Uzdahnuv i, on izie. " elim da ti ostane ovde", ree ona Grilou. "Ako se iko od njih makne, vii." "Ne eli da uem unutra", ree on. "I to." "Ima li bilo kakvu predstavu o tome ta e raditi tamo unutra?" "Pona aemo se kao par kritiara", odvrati Tesla. "Zajebaemo Umetnost." Hokis je bio revnosni ita u mlaim danima; meutim, Karolinina smrt je ubila u njemu elju za beletristikom. Za to bi se muio da ita trilere koje su napisali ljudi k oji nikada nisu uli pu anu paljbu? Sve su to bile la i. Ne samo romani. I ove knjige, pomisli on, dok je prekopavao po policama u mormonskoj knji ari. Tomovi knjiga o o tkrovenju i Bo jem delu na zemlji. Bilo ih je nekoliko u ijim indeksima se spominja lo Trojstvo, meutim, uvek se radilo o usputnim referencama, koje ni ta nisu otkriva le. Jedino zadovoljstvo koje mu je pru ala ova potraga poticalo je od injenice to mo e da pravi nered na ovom mestu, bacajui knjige unaokolo. Gadila mu se njihova prev elika izvesnost. Da je imao vremena mo da bi sve zapalio. Kada je krenuo dublje u radnju ugledao je svetlo uti folskvagen kako se z austavlja na parkirali tu. Iz njega izio e dva mu karca. Nisu mogli meusobno biti vi e raz liiti. Jedan je bio odeven u pra njavu zbrku odee koja mu uop te nije pristajala, i ak iz daljine primetio je da je neverovatno ru an, verovatno mu se i roena majka svaki put rasplae kada ga pogleda. Njegov sadrug bio je preplanuli Adonis u poreenju s njim, odeven poput kakvog pauna. Hokis zakljui da nijedan od njih ne zna gde se na lazi, niti kakvoj se opasnosti izla e. Zapanjeno su se osvrnuli po praznom parkira li tu. Hokis prie vratima. "Trebalo bi da se izgubite odavde", doviknu mu on. Paun se zagleda u njegovom pravcu. "Ovo jeste Palomo Gaj?" "Aha." " ta se dogodilo? Zemljotres?" "Sprema se", odvrati Hokis. "Slu ajte, uinite sebi uslugu. Izgubite se odavd e." Sada se oglasi i onaj ru ni, ije lice je postajalo sve iskrivljenije to je b li e prilazio. "Tesla Bombek", izgovori on. " ta s njom?" upita Hokis. "Moram da je vidim. Zovem se Raul." "Ona je na brdu", ree Hokis. uo je da Tesla pominje ime Raul u razgovoru sa Griloom; nije se seao u vezi s im. "Do ao sam da joj pomognem", izjavi Raul. "A ti?" upita Hokis Adonisa. "Ron", glasio je odgovor. "Ja sam samo ofer", slegnu on ramenima. "Hej, a ko elite da nestanem odavde, rado u to uiniti." "Sam odlui", odvrati Hokis, vrativ i se u radnju. "Ovde nije bezbedno. To je sve to imam da ka em." "uo sam te", ree Ron. Raula ovaj razgovor vi e nije zanimao, pa je osmatrao prodavnice. Kao da j e nju kao dok je to inio. " ta ti eli da uradim?" doviknu mu Ron. ovek se osvrnu i zagleda u svog prijatelja. "Idi kui", ree.

"Ne eli da te povezem da pronae Teslu?" odvrati Ron pitanjem. "Sam u je pronai." "Duga je to etnja, ovee." Raul pogleda u Hokisovom pravcu. "Smisliemo ne to", ree. Hokis se nije dobrovoljno prijavio za tu du nost, ve se vratio svojoj potraz i, tek delimino obraajui pa nju na razgovor koji se nastavio na parkingu. "Jesi li siguran da ne eli da zajedno potra imo Teslu? Mislio sam da je to h itno?" "Bilo je. Jeste. Samo... moram prvo ovde da provedem malo vremena." "Mogu da saekam. Nemam ni ta protiv." "Rekao sam ti, ne." "Ne eli da te vratim? Mislio sam da bismo mo da veeras mogli izii. Zna ve, obi ekoliko barova..." "Mo da neki drugi put." "Sutra?" "Drugi put." "Shvatio sam. Hoe da ka e hvala, ali hvala ne, je li tako?" "Ako ti tako ka e ." "Ba si jebeno uvrnut, ovee. Prvo mi se nabacuje . Sada ne eli ni ta da zna . E p jebi se. Mogu da mi si u kurac na gomili drugih mesta." Hokis se okrenuo na vreme da vidi Adonisa kako se kooperno vraa do kola. On aj drugi je ve nestao s vidika. Zadovoljan to sada vi e neko nee da ga ometa, vratio se pretra ivanju polica. Odeljak sa knjigama o materinstvu nije mnogo obeavao, ali je ipak stao da ga pregleda. Kao to je i pretpostavio, sve knjige su bile slaana p apica, pune plitkih saveta. Nigde nije nai ao ni na ta to bi se, makar uop teno, odnos ilo na bilo kakvo Trojstvo. Govorilo se samo o materinstvu kao bo anskom pozivu, en i u zajedni tvu sa Bogom, koja donosi na svet novi ivot, to predstavlja njen najva nij i i najplemenitiji zadatak. A za podmladak, otrcan savet: "Deco, slu ajte svoje ro ditelje u Gospodu: jer to je pravo." Pa ljivo je proe ljao svaki naslov, odbacujui knjige kada bi se pokazale besko risnim, dok nije ispraznio police. Preostalo mu je da pretra i jo samo dva odeljka. Nijedan od njih nije mnogo obeavao. Uspravio se i protegnuo, zagledav i se napolje u parking koji je pr ilo sunce. Zla slutnja od koje mu je bilo muka nagrizala mu je utrobu. Sunce je sijalo, ali koliko e jo dugo? Iza parkinga... daleko iza njega... na trenutak je ugledao utu bubu, kako se udaljava iz Gaja prema autoputu. Nije zavideo Adonisu na njegovoj slobodi. N ije oseao elju da ue u kola i krene. Kao mesto za umiranje, Gaj nije bio ni ta lo iji o d drugih mesta: udoban, poznat, prazan. Ako umre vri tei, niko nee uti njegov kukavilu k. Ako umre tiho, niko ga nee aliti. Samo neka Adonis ide. Verovatno ga negde eka iv ot koji treba da pro ivi. A bie kratak. Ako ne uspeju u svom naumu ovde u Gaju... i ako se no s one druge strane ovog sveta probije ovamo... bie veoma kratak. Ako us peju (malo je nade za to) opet e biti kratak. A kraj je uvek bolji od poetka, po to je razdoblje izmeu onakvo kakvo jeste. Ako je spolja nost Kunievog Oka predstavljala oko uragana, unutra njost je on da bila sjaj u tom oku. O trija mirnoa u Tesli je o ivljavala svaki trzaj obraza i ela , svaku i najmanju nepravilnost njenog daha. Sa D afom koji ju je sledio, pre la je preko predvorja i uputila se prema trpezariji u kojoj je poinio svoj zloin protiv prirode. Na dokaze tog zloina nailazili su na svakom koraku, ali oni su sada bili hladni, izoblienja su u mnogome podseala na istopljeni pa stvrdnuti vosak. Zakoraila je u samu sobu. Pukotina je jo bila tu: celo okru je bilo je povuen o prema rupi koja nije imala vi e od est stopa u preniku. Mirovala je. Nije bilo zna kova da poku ava da se dalje iri. Ako i kada Iadi stignu do praga Kozma, morae da pr elaze preko njega jedan po jedan, osim ako, po to je ovo o teenje ve napravljeno, nisu u stanju da ga jednostavno razjape. "Ne izgleda suvi e opasno", obrati se ona D afu. "Imamo ansu ako budemo brzi. " "Ne znam kako da je zapeatim." "Poku aj. Znao si kako da je otvori ." "To je bio instinkt."

"A ta ti sada govore tvoji instinkti?" "Da od moje moi nije ostalo ni ta", odvrati on. Podigao je polomljene ake. " Izgrizao sam je i ispljunuo." "Sva je bila u tvojim akama?" "Mislim da jeste." Setila se one noi u oping centru: D afa kako prenosi otrov u Fleerov sistem k roz prste koji kao da su kroz znoj izbacivali mo. Sada su te iste ake predstavljal e samo ostatke koji se raspadaju. Ali ona i dalje nije mogla sebe da natera da p overuje kako je mo stvar anatomije. Kisun nije bio nikakav polubog, meutim, njegov o ko tunjavo telo bilo je rezervoar naju asnijih magijskih postavki. Volja je bila k lju za autoritet, a inilo se da je D af vi e nije imao. "Znai ti to ne mo e da uini ", ree ona jednostavno. "Ne." "Onda mo da mogu ja." On zakilji. "Sumnjam", primeti on, sa jedva primetnim tragom ljubaznosti u glasu. Pretvarala se da to nije primetila. "Mogu poku ati", ree ona. "Ne zaboravi da je Nuncio prodro i u mene? Nisi t i jedini Bog u trupi." Ova primdba pogodila je odreeni cilj to joj je bila i namera. "Ti?" ree on. "Nema nikakve anse." Spustio je pogled na ake, a zatim ga pono vo uperio u pukotinu. "Ja sam taj koji ju je otvorio. Ja sam jedini koji se ikad a usudio da to uradi. I ja sam jedini koji je ponovo mo e zapu iti." Pro ao je pored nje i uputio se u pravcu pukotine, sa istom onom lakoom u k oraku koju je zapazila kada su se peli iz peina. Ona mu je omoguavala da savladava neravnine na podu sa relativnom lakoom. Usporio je korak tek kada se na ao na jard -dva od rupe. A onda je stao. " ta je bilo?" upita ona. "Doi da vidi ." Krenula je preko sobe prema njemu. Shvatila je da nije samo vidljiv svet bio izuvijan i povuen prema rupi; isto je bilo i sa onim nevidljivim. Vazduh je bio rastegnut do neprepoznatljivosti zajedno sa trenutnim siu nim esticama pra ine i p rljav tine koje je nosio. Sam prostor bio je vezan u vor, njegovi zavoji bili su do voljno savitljivi da bi se mogli progurati, ali tek uz veoma veliki napor. Efeka t je bivao sve jai to se vi e pribli avala rupi. Njeno telo, ve ionako puno modrica i i zubijano na svakom inu svog lazarskog ivota, jedva da je bilo doraslo tom izazovu. Ali nije odustajala. I korak po korak stigla je do svog cilja, pri la je dovoljno blizu rupi da je mogla da pogleda niz njeno drelo. Taj prizor nije bilo lako pod neti. Svet za koji je ceo svoj ivot pretpostavljala da je potpun i shvatljiv ovde je bio potpuno ra injen. Takav ok nije do ivela jo od detinjstva kada ju je neko (zabo ravila je ko) uio triku gledanja u beskonanost tako to se stave dva ogledala jedno suelice drugom da zure u odraz onog drugog. Tada je imala dvanaest, najvi e trinaes t godina, i potpuno se izgubila zahvaljujui toj ideji praznine koja odzvanja praz ninom, napred nazad, napred nazad, dok ne dostigne granice svetlosti. Godinama p osle toga seala se tog trenutka, kada se suoila sa fizikim predstavljanjem neega to n jen um nije eleo da prihvati. Ovde se radilo o istom procesu. Pukotina je porical a sve njene ideje o tome kakav je svet. Stvarnost je postala komparativna nauka. Zagledala se u njeno drelo. Ni ta od onoga to je videla nije bilo pouzdano. Ako se radilo o oblaku, onda je to bio oblak iz koga samo to nije pljusnula ki a. A ko je bila ki a, onda je ona bila na samoj ivici zapaljivosti, i pretvaranja u pad ajuu vatru. A s druge strane oblaka, ki e i vatre, nalazilo se jedno sasvim drugaije mesto, u toj meri dvosmisleno kao i zbrka elemenata koji su ga napola skrivali: more koje je postalo nebo bez obzorja koje bi ih razdvajalo ili definisalo. Su ti na. epala ju je estoka elja koju je jedva sputavala, da bude tamo, da se popne k roz pukotinu i okusi tajnu iza nje. Koliko se hiljada tragaa, koji su na trenutak ugledali u svojim snovima, izazvanim groznicom ili drogom, mogunost da se nau na mestu na kome je ona sada stajala, probudilo sa eljom da radije umru nego da pro iv e jo jedan sat, znajui da im pristup tamo nikada nee biti mogu? Kada bi se probudili , pali bi u alost, ali bi i dalje nastavljali da ive, nadajui se, na onaj muan, junak

i nain na koji se njena vrsta nadala da su uda mogua; da su epifanije muzike i ljub avi vi e od samozavaravanja, da su to tragovi koji vode u jedno vi e stanje, gde se nada nagrauje kljuevima i poljupcima, a vrata otvaraju onima koji veno traju. Su tina je bila to veno trajanje. Bio je to eter u kome je postojanje nasta lo, kao to je oveanstvo nastalo iz supe jednostavnijeg mora. Pomisao da Su tinu mogu zagaditi Iadi iznenada ju je vi e uznemirila od njihove neposredne invazije. Setil a se reenice koju je prvo ula od Kisuna. Su tina mora biti sauvana. Kao to je rekla Me ri Murales, Kisun je samo lagao kada je bio primoran. To je predstavljalo dobar deo njegovog genija: dr ati se istine sve dok ona slu i cilju. A Su tinu je zaista tre balo sauvati. Bez snova, ivot nije bio ni ta. Mo da ak nikada ne bi ni nastao. "Pretpostavljam da moram poku ati", ree D af i napravi jo jedan korak prema dre lu, na av i se nadohvat ruke. Njegove ake, koje su jo minut ranije izgledale kao da u njima nije ostao ni traak moi, sada su zraile snagom koja je bila jo vidljivija jer je curkala iz jako ranjenog mesa. Podigao ih je u pravcu pukotine. Da je ona ose tila njihovo prisustvo i nameru, postalo je oigledno pre nego to je uop te uspostavi o kontakt. Gr pree preko njenih rubova, nastaviv i kroz prostoriju koju je povukla u sebe. Sleena izoblienja zadrhta e, ponovo omek av i. "Svesna nas je", ree D af. "Ipak moramo da poku amo", odvrati Tesla. Pod ispod njihovih nogu iznenada je poeo da podrhtava; komadi maltera stali su da otpadaju sa zidova i tavanice. Unutar drela oblaci vatrene ki e rascvetavali su se put Kozma. D af polo i ake na sve mek i presek, meutim, pukotina nije htela da ima posla sa onima koji ra injuju. Ispustila je drugi gr ija je estina bila dovoljna da odbaci D afa nazad u Teslino naruje. "Ne vredi!" ree on. "Ne vredi!" I gore od toga. Ako im je bio potreban dokaz o pribli avanju Iada sada su ga dobili, jer je oblak potamneo, a njegovo kretanje postalo nepogre ivo. Kao to je D af pretpostavio, plima se izmenila. drelo pukotine nije zanimalo gutanje, ve povr aanje onoga, ta god da je to, ime se davilo. Da bi to moglo da obavi, poelo je da se otvara. Tim kretanjem zapoeo je poetak kraja. VII Knjiga u Hokisovim rukama nosila je naziv Priprema za Armagedon i predsta vljala je prirunik koji je upuivao brau vernike kako da urade upravo to, bio je to vodi koji je korak po korak obja njavao kako da se pre ivi predstojea Apokalipsa. Bila je podeljena na poglavlja o stoci, vodi i itu, odei i posteljini, gorivu, toploti i svetlosti. Postojala je i kontrolna lista od pet strana pod nazivom Namirnice koje se lako skladi te koja je obuhvatala od melase do re njeva mesa divljai. A cilj joj je bio da usadi strah u svakog lenjivca koji bi mogao pasti u isku enje da od lo i za kasnije njihovo pripremanje; u knjizi je uz popis dat i niz fotografija ne srea koje su se dogodile irom Amerike. U veini sluajeva radilo se o prirodnim fenome nima. Be njenju umskih po ara, nezaustavljenom i nezaustavljivom; o uraganima koji su sravnili sa zemljom gradove na svom putu. Nekoliko stranica bilo je posveeno pop lavi u Solt Lejk Sitiju maja 1983, koja je bila propraena slikama stanovnika Jute koji grade zidove od vrea peska da zadr e vodu. Meutim, slika koja je ostavljala na jjai utisak od svih u ovom katalogu konanih delanja predstavljala je oblak u oblik u peurke. Bilo je dato nekoliko fotografija tog oblaka, a ispod jedne od njih Hoki s je prona ao jednostavan potpis: Prvu atomsku bombu detonirao je u 0530 asova 16. jula 1945, na lokaciji z vanoj Trojstvo njen tvorac, Robert Openhajmer. Ta detonacija oznaila je poetak pos lednjeg doba oveanstva. Nikakvo daljnje obja njenje nije bilo dato. Cilj knjige nije bio da objasn i atomsku bombu i njenu konstrukciju, ve da bude vodi lanovima crkve Isusa Hrista s vetaca sudnjeg dana kako da je pre ive. Nije va no. Nisu mu bile potrebne pojedinost i. Bila mu je potrebna samo ta jedna re, Trojstvo, u nekom drugom kontekstu od on og Otac, Sin i Duh Sveti. Evo je tu. Troje u jednom svedeno na jedno jedino mest o... jedan jedini dogaaj. Ovo je bilo Trojstvo koje je inilo bespredmetnim sva ost

ala. U ma ti dvadesetog veka oblak u obliku peurke nadnosio se ak i nad samim Bogom. Ustao je sa knjigom Priprema za Armagedon u ruci i pro ao kroz haos razbac anih knjiga u prednji deo radnje. Napolju ga je doekao prizor koji ga je naterao da se ukopa u mestu. Po parkingu je slobodno tralo na desetine ivotinja. Kuii su se valjali unaokolo, mi evi tra ili zaklon dok su im maii bili za petama; gu teri su se suna li na asfaltu. Pogledao je du niza izloga. Jedan papagaj je izleteo kroz otvorena vrata radnje Teda Elizanda. Hokis uop te nije poznavao Teda, ali je uo prie o njemu. Po to je i sam bio meta ogovaranja, uvek je pomno pratio sve to se govorilo o drug ima. Elizando je izgubio um, enu i dete. Sada je izgubio i svoje malo utoi te u Malu ; pustio je sve ivotinje. U ovom trenutku za njega je bilo mnogo va nije da odnese podatke o Trojstv u Tesli Bombek nego da te i ili upozori Elizanda, ak i da je znao ta da mu ka e. ovek j e oigledno znao u kakvoj je opasnosti jer inae ne bi otvorio vrata kaveza. A to se tie utehe: koje je to rei mogao da mu uputi? Donev i odluku, Hokis krenu preko parkin ga do svojih kola, ali je ponovo bio zaustavljen, ovog puta ne nekim prizorom ve zvukom: kratkim, bolnim ljudskim krikom. Dolazio je iz radnje sa kunim ljubimcima . Za deset sekundi se obreo na otvorenim vratima. Unutra je po podu gamiza lo jo mnogo ivotinja, ali nigde nije bilo ni traga njihovom oslobodiocu. Pozvao ga je po imenu. "Elizando? Je li sve u redu?" Nije bilo odgovora, i Hokisu pade na pamet da se ovek ubio. Prvo je oslobo dio ivotinje, a onda prerezao vene. Po urio je, zaobilazei uzorke, motke i kaveze. N a pola puta kroz radnju ugledao je Elizandovo telo prilepljeno za naspramnu stra nu jednog poveeg kaveza. Njegovi stanari, malo jato kanarinaca, bili su u panici, lepr ali su napred nazad, perje im je letelo iz krila kojima su udarali o icu. Hokis ispusti knjigu i krenu Tedu u pomo. " ta si to uradio?" izgovori on dok mu je prilazio. "Isuse, ovee, ta si to ur adio?" Kada je pri ao telu shvatio je gre ku. Ovo nije bilo samoubistvo. Rane na li cu.... koje je bilo priljubljeno uz icu... nije sam sebi naneo. Bile su grozne; k omadi mesa bili su mu otkinuti sa obraza i vrata. Krv je curila kroz mre u i prekr ila je dno kaveza sa kanarincima, ali je sada ve slabije nadirala. Bio je mrtav v e nekoliko minuta. Hokis polako ustade. Ako krik koji je uo nije ispustio Elizando, ta je to o nda bilo? Napravio je korak prema knjizi da je ponovo uzme, ali kada se zaustavi o da je podigne, pa nju mu odvue neko kretanje izmeu kaveza. Ne to nalik na crnu zmiju klizilo je po podu odmah iza Elizandovog le a. Kretalo se brzo, a oigledna namera mu je bila da se nae izmeu njega i izlaza. Da nije morao da podigne knjigu, mo da bi uspeo da ga pretekne, ali u trenutku kada se doepao Pripreme za Armagedon ve je b ilo kod vrata. Po to ga je sada celog video, nekolike stvari postale su jasne. Da ovo nije bio begunac iz radnje (nijedno domainstvo u Gaju ne bi ga udomilo). Da j e isto toliko liilo na murinu koliko i na zmiju, pa ak je i ta slinost bila neodreen a: istinu govorei, nikada ni ta slino nije video. I konano, ostavljalo je krvave mrlj e po podu obele avajui svoje napredovanje; a unutra njost usta bila mu je vla na od krv i. To je bio Elizandov ubica. Povukao se pred njim, evocirajui Spasiteljevo ime k oje je odavno zaboravio: "Isuse." Ta re izazvala je smeh nekoga ko se nalazio u stra njem delu radnje. Okrenu o se. Vrata Tedove kancelarije bila su irom otvorena. Iako u prostoriji iza njih nije bilo prozora, a svetlo nije bilo upaljeno, uspeo je da nazre priliku oveka k oji je prekr tenih nogu sedeo na podu. ak je mogao i da se kladi ko je to: izobliene crte lica Teslinog prijatelja Raula nisu se mogle zameniti ni sa kojim drugim, a k ni u polutami. Bio je nag. Upravo ta injenica... njegova nagost, iz koje je pro ishodila njegova ranjivost... nagnali su Hokisa da zakorai prema otvorenim vratima . Na av i se pred moguno u da bira izmeu borbe sa zmijom ili njenim krotiteljem... a oni su sigurno bili u dosluhu... izabrao je krotitelja. Nag ovek koji ui nije predstavl jao bog zna kakvu pretnju. " ta se to, do avola, ovde dogaa?" upita Hokis dok je prilazio.

ovek se isceri u tami. Osmeh mu je bio vla an i irok. "Pravim Likse", odvrati on. "Likse?" "Iza tebe." Hokis nije morao da se okrene kako bi se uverio da mu i dalje nema izlaza odatle. Nije imao drugog izbora do da ostane gde jeste, iako ga je sve vi e pla io prizor pred njim. Taj ovek ne samo da je bio nag, ve je njegovo telo, od sredine g rudi do sredine butina bilo preplavljeno bubama, zalihom hrane za gu tere i ribe i z radnje, koje su ovde uta ivale drugaiju glad. Njihovo kretanje mu ga je ukruivalo, njihovo preduzetni tvo bilo je usredsreeno na njegov povijeni ud. Meutim, jo odvratn iji ili gori prizor ekao ga je na tlu ispred njega: mala gomila ivotinjskog izmeta , pokupljena iz kaveza, usred koje se gnezdilo neko stvorenje. Ne, nije se gnezd ilo, raalo se, nadimalo i razmotavalo pred Hokisom. Podiglo je glavu iz govana, i on vide da se radi o jo jednom stvorenju koje je ovaj udovi ni tvorac nazvao Liksom. Nije ono bilo jedino. Svetlucava oblija odmotavala su se po uglovima male prostorije; bilo ih je razliitih du ina i sva su predstavljala bezoblian mi i ija se zl oba nazirala u svakom uvijajuem pokretu. Dva Liksa se pojavi e iza svog tvorca. Jo j edan se peo uz tezgu s Hokisove desne strane i nastavio da vijuga prema njemu. Da bi ga izbegao, zakoraio je unazad, i prekasno shvatio da je tim manevrom doveo s ebe nadohvat druge zveri. Dok si izbrojao do dva, ve mu je bila kod noge, a na tr i je poela da se penje uz nju. Po drugi put je ispustio Armagedon i posegao nani e da udari tu stvar, ali njene razjapljene eljusti prve su napale, i ta dva istovre mena pokreta izbacila su ga iz ravnote e. Posrnuo je unazad prema polici sa kavezi ma, oboriv i ih nekoliko kada je zamlatarao rukama. I drugi poku aj da se uhvati za ne to, ovaj put za policu, bio je bezuspe an. Napravljena tako da izdr i samo te inu maia i njihovih kaveza, sru ila se pod njegovom, i on pade na tle, a polica sa svojim t eretom srui se na njega. Da nije bilo kaveza mo da bi bio pogubljen na licu mesta, ali oni su usporili nadiranje Liksa od ulaznih vrata i otpozadi prema njemu. Dob io je deset sekundi dok su poku avali da se probiju izmeu kaveza, tokom kojih je us peo da se otkotrlja i spremi da ustane, meutim, tu nadu je osujetilo stvorenje pr ivr eno za njegovu nogu, zariv i mu eljust u meso na bedru. Od bola je na trenutak obne video, a kada je ponovo progledao, ostale zveri su ve prona le put do njega. Jednu od njih osetio je na stra njoj strani vrata; druga mu se obmotala oko torza. Stao je da doziva u pomo, pre nego to je dah istisnut iz njega. "Ovde sam samo ja", stigao je odgovor. Podigao je pogled prema oveku po imenu Raul koji vi e nije uao u izmetu, ve se nadnosio nad njim... i dalje mu je bio ukruen, i dalje su gamizale po njemu... d ok mu je jedan Liks vidio oko vrata. Prva dva prsta gurnuo mu je u usta i milova o ga po stra njem delu grla. "Ti nisi Raul", zadahta Hokis. "Ne." "Ko..." Poslednja re koju je uo pre nego to je Liks pojaao svoj stisak oko njegovih grudi, bio je odgovor na to pitanje. Ime, koje se sastojalo od dva ne na sloga. Ki ss i soon (poljubac, uskoro). Na kraju je u njima nazreo proroanstvo. Kiss; soon. Karolina, koja je ekala sa druge strane smrti, sa usnama spremnim da ih pritisne na njegov obraz. To mu je, posle svih u asa, olak alo poslednje trentuke. "Mislim da smo se ovde suoili sa izgubljenom stvari", ree Tesla Grilou kad a se pojavila iz kue. Tresla se od glave do pete, toliki asovi napora i tolike povrede uzeli su svoj danak. eznula je za snom, ali u asavala se pomisli da bi mogla sanjati isti o naj san koji je Vit sanjao prethodne noi: posetu Su tini koja je nagove tavala da je smrt vrlo blizu. Mo da je i bila, ali ona nije htela da zna za to. Grilo ju je uhvatio za ruku, ali ga je ona oterala. "Nisi ni ti u stanju da me podr i , kao to nisam ni ja u stanju da podr im tebe ..." " ta se dogaa tamo unutra?" "Rupa je poela ponovo da se otvara. Lii na branu koja samo to se nije razle

tela."

"Sranje." Sada je cela kua pucala; palme koje su oiviavale prilazni put otresale su mrtve listove dok su se ljuljale, prilazni put je pucao kao da neko odozdo udara po njemu ekiem. "Trebalo bi da upozorim pandure", ree Grilo. "Da im ka em ta se sprema." "Mislim da smo ovu rundu izgubili, Grilo. Zna li ta je sa Hokisom?" "Ne." "Nadam se da e se izvui pre no to prodru." "Nee." "Trebalo bi. Nijedan grad nije vredan da se za njega umre." "Mislim da je do lo vreme da telefoniram, a ti?" "Kome?" upita ona. "Abernatiju? Da mu saop tim lo e vesti." Tesla tiho uzdahnu. "Aha, za to to ne uini ? Poslednja ekskluzivna vest." "Vratiu se", ree on. "Nemoj misliti da e se odavde izvui sama, jer nee . Poi ajedno." "Ja nikuda ne idem." U ao je u kola i tek kada je poku ao da okrene klju shvatio je koliko je podr htavanje tla postalo estoko. Kada je konano uspeo da upali kola i, vozei u rikverc prilaznim putem stigne do kapije, otkrio je da gotovo nema koga da upozori. Povu kli su se dobrano niz brdo i ostavili samo jedno vozilo neposredno iza kapije, s a dva oveka u svojstvu posmatraa. Gotovo uop te da nisu obratili pa nju na Griloa. Nji hova dvostruka briga... ona profesionalna i ona lina... bila je da motre na kuu i da se pripreme za brzo povlaenje ako pukotine krenu da se ire u njihovom pravcu. G rilo se provezao pored njih i nastavio niz Brdo. Jedan od policajaca ni e na Brdu napola je poku ao da ga zaustavi, ali on se jednostavno provezao pored njega i upu tio u oping centar. Nadao se da e tamo pronai javni telefon sa koga e moi da pozove A bernatija. Tamo e pronai i Hokisa, i upozoriti ga, ako ve nije znao, da je igra okona na. Dok se poput pacova u lavirintu snalazio po ulicama koje su bile ili blokira ne ili preorane ili pretvorene u haos, pravio je eksperimente sa naslovima za ov aj poslednji izve taj. Kraj sveta je blizu bio je tako obian. Nije eleo da bude samo jo jedan u dugom nizu proroka koji obeavaju Apokalipsu, ak i ako e ona ovoga puta ( konano) uslediti. Kada je skrenuo u oping centar, neposredno pre nego to je ugledao ivotinjsku urku koja je tamo bila u toku, dobio je inspiraciju. Pomogla mu je kol ekcija Badija Vensa. Iako je oekivao da e tu ideju te ko prodati Abernatiju, bio je uveren da ne postoji prikladniji naslov za ovu priu od Vo nja je gotova. Vrste su u i vale u pustolovini, ali ona se bli ila kraju. Zaustavio je kola na ulazu parkirali ta i izi ao da osmotri bizarnu predstav u ivotinja u igri. Na usnama mu je zaigrao osmeh, iako to nije eleo. Ba su blagoslo vene to ni ta ne znaju: igraju se na suncu ne podozrevajui koliko su kratkog veka. P re ao je preko parkinga i uputio se ka knji ari, meutim, Hokisa tamo nije bilo. Knjige su bile razbacane po podu, predstavljajui dokaz potrage koja se verovatno zavr ila neuspehom. Nastavio je do radnje sa kunim ljubimcima, u nadi da e nai dru tvo i tele fon. Iznutra se ula halabuka ptica: poslednjih zarobljenika radnje. Da je imao vr emena, sam bi ih oslobodio. Nema razloga da bar na trenutak ne vide sunce. "Ima li koga?" upita on, proviriv i kroz vrata. Jedan gekon mu protra izmeu nogu. Posmatrao ga je kako se udaljava, sa ist im pitanjem na usnama. Nije ga izgovorio. Gekon je protrao kroz krv na putu do vr ata; krv je bila posvuda razmazana i njome je bilo poprskano sve to bi pogledao. Prvo je ugledao Elizandovo telo, a zatim le sadruga, napola zatrpan kavezima. "Hokise?" izusti on. Poeo je da razbacuje kaveze sa tela. U vazduhu se osealo ne to vi e od mirisa krvi, smrad izmeta. Zalepio mu se za ake, ali on je nastavio sa poslom dok se nij e uverio da je Hokis mrtav. To se dogodilo kada mu je otkrio glavu. Lobanja je bi la smrskana u paramparad, komadii kosti trali su poput polomljene glinene posude iz ka e njegovog uma i ula. Nijedna ivotinja od onih koje su uvane u radnji, nijedna te veliine, nije bila u stanju da poini takvo divlja tvo; niti je bilo lako odgonetnuti koje oru je je to prouzrokovalo. Nije se zadr ao da razmisli o tom problemu, jer je postojala opravdana mogunost da su se odgovorni jo nalazili u blizini. Osmotrio j

e pod, tra ei neko oru je. Uzicu, ogrlicu, bilo ta ime bi mogao da se odbrani. Potraga ga je odvela do knjige, ispu tene malo dalje od Hokisovog tela. Naglas je proitao naslov: "Priprema za Armagedon?" Podigao ju je i na brzinu prelistao. Izgleda da je to bio nekakav priruni k o tome kako pre iveti apokalipsu. Bile su to rei mudrosti koje su mormonska braa u putila lanovima crkve, uveravajui ih da e se sve dobro zavr iti; da nad njima bdiju i savetuju ih iva bo ja uda, Prvo predsedni tvo i Vee dvanaest apostola. Trebalo je samo da prihvate taj savet, duhovno i praktino, i tada e moi da pre ive sve to im budunost donese. "Ako ste pripremljeni, ne treba da se pla ite" bila je nada... ne, ubeenost ... ovih stranica. "Imajte ista srca, puno ljubavi za sve, budite pravedni, i ost anite na svetim mestima. Pripremite godi nju zalihu." Nastavio je da je prelistava. Za to je Hokis izabrao upravo ovu knjigu? Ura gani, umski po ari i poplave? Kakve oni veze imaju sa Trojstvom? A onda je ugledao: zrnastu fotografiju oblaka u obliku peurke i rei ispod nje koje su identifikovale mesto na kome je detonirana. Trojstvo, Novi Meksiko. Dalje nije itao. Sa knjigom u ruci istrao je na parking, ivotinje su be ale n a sve strane pred njim, i uskoio u kola. Njegov poziv Abernatiju morae da prieka. K ako se jednostavna injenica da je Trojstvo bilo rodno mesto bombe uklapala u ovu priu nije znao, ali mo da e Tesla znati. Pa ak i da ne zna, bie zadovoljan to je on bio taj koji joj je doneo novosti. Znao je da je bilo apsurdno odjednom postati tol iko zadovoljan sobom, kao da je ovo obave tenje moglo ne to da izmeni u stanju stvar i. Nastupie kraj sveta (Vo nja je gotova) pa ipak je ovaj deli zagonetke bio dovolja n da bar na trenutak zaboravi na u as te injenice. Za njega nije bilo veeg zadovoljs tva od toga da bude donosilac vesti, glasnik, Nuncio. Tada se najvi e pribli io razu mevanju rei srean. ak i za ono kratko vreme... ne vi e od etiri pet minuta... koje je proveo u o ping centru, stabilnost Gaja je bila jo vi e poljuljana. Dve ulice koje su bile pro hodne dok se spu tao sa Brda sada to vi e nisu bile. Jedna je praktino potpuno nestal a... zemlja se jednostavno rastvorila i pro drala je... druga je bila zatrpana dve ma kuama koje su se sru ile. Prona ao je trei put koji je jo bio prohodan i krenuo uz B rdo, dok je podrhtavanje tla postajalo tako sna no da je povremeno jedva uspevao d a upravlja kolima. Tokom njegovog odsustva, na mestu dogaaja pojavilo se nekoliko promatraa, u tri neoble ena helikoptera, od kojih je onaj najvei lebdeo iznad same Vensove kue, a putnici su nema sumnje poku avali da procene situaciju. Do sada ve mo ra da su pogodili da nije re ni o kakvom prirodnom fenomenu. Mo da su ak znali i osn ovni uzrok. D'Amur je kazao Tesli da su najvi i od najvi ih znali za postojanje Iada . Ako je to bilo tano, onda je ve pre mnogo asova te ka artiljerija trebalo da opkoli kuu, umesto nekolicine prepadnutih pajkana. Mo da ti generali i politiari nisu vero vali u dokaz u svojim rukama? Da nisu mo da bili suvi e veliki pragmatiari da bi mogl i pomisliti kako njihovo carstvo mo e ugroziti ne to to pripada drugoj strani snova? Nije ih krivio. Jo pre sedamdeset dva sata ni sam ne bi u tako ne to ni na trenutak poverovao. Proglasio bi to za besmislicu: kao to bi i prie o Bo jim ivim proroanstvim a u knjizi na sedi tu pored njega, proglasio za previ e razbuktalu ma tu. Ako posmatrai ostanu tamo gde jesu, iznad pukotine, imae prilike da promene mi ljenje. Videti zn ai poverovati. A oni e i te to ta videti. Kapija Kunievog Oka bila je sru ena; isto kao i granini zid imanja. Ostavio je kola ispred gomile uta i, ste ui knjigu, stao da se penje prema kui na ijem proelju se smestilo ne to za ta je u prvi mah pomislio da je senka oblaka. U prilaznom putu su se otvorile pukotine tako da je morao da pazi kuda staje, dok mu je koncentr aciju pomuivala uznemirenost koja je vladala u atmosferi oko kue. to se vi e pribli ava o kui, to je senka, kako se inilo, postajala tamnija. Iako je sunce i dalje pr ilo n jegov potiljak i proelje Kunievog Oka koje je liilo na kola-na-ki i, ceo prizor bio je sumoran, kao da je sve premazano slojem prljave ocakline. Glava ga je bolela od tog prizora; probadali su ga sinusi, u u ima mu je pucalo. Pored ovih manjih nepr ijatnosti, mnogo sna nije ga je uznemiravao opipljivi oseaj straha koji je sve vi e r astao u njemu sa svakim napravljenim korakom. Glava je poela da mu se puni bolesn im slikama, izabranim iz godina koje je proveo u redakcijama desetine novinskih

kua, gledajui u fotografije koje nijedan izdava, ma koliko bio gnusan, ne bi objavi o. Bilo je tu automobilskih nesrea, razume se, i sru enih aviona... raskomadanih te la koja nikada vi e nee moi da budu sastavljena. Neizbe no su se tu na li i prizori ubis tava. Ali nisu oni predvodili ovaj napad, ve slike nevinih, i onoga to je njima uin jeno. Bebe i deca, prebijeni, osakaeni, baeni na ubre; maltretirani bolesni i stari ; poni eni zaostali. Toliko okrutnosti, a sva ta okrutnost ispunjavala mu je glavu . "Iadi", uo je Teslin glas, pa je skrenuo pogled u njegovom pravcu. Vazduh izmeu njih je bio gust, njeno lice zrnasto, kao da je reprodukovano. Nestvarno. Ni ta na njemu nije bilo stvarno. Slike na ekranu. "Iadi dolaze", ree ona. "To je ono to osea . Trebalo bi da ode odavde. Nema sv rhe da ostaje ..." "Ne", izusti on, "imam... poruku." S te kom mukom se usredsreivao na tu misao. Nevini su nastavili da se pojav ljuju, jedni za drugim, sa raznovrsnim ranama. "Kakvu poruku?" upita ona. "Trojstvo." " ta je s njim?" Vikala je, shvati on, ali njen glas se ipak jedva uo. "Grilo, kazao si Trojstvo." "Da?" " ta je s njim?" Gledalo ga je toliko oiju. Ni o emu drugom nije mogao da misli, osim o nji hovoj patnji i nemoi. "Grilo!" Usredsredio je to je bolje mogao pa nju na enu koja je njegovo ime izvikival a apatom. "Trojstvo", ponovi ona. Znao je da se odgovor na njeno pitanje nalazi u knjizi koju je dr ao, mada su ga oi, i bol u tim oima, i dalje ometali. Trojstvo. ta to be e Trojstvo? Podigao je knjigu i dao joj je, ali im ju je uzela od njega setio se. "Bomba", izgovori on. "Molim?" "Trojstvo je mesto na kome su aktivirali prvu atomsku bombu." Video je kako joj se licem razle e razumevanje. "Shvata ?" upita on. "Da. Isuse! Da!" Nije se ni potrudila da otvori knjigu koju je doneo, samo mu je rekla da se skloni odatle, da se povue ka putu. Slu ao ju je to je bolje mogao, ali bio je s vestan da mora da prenese jo neko obave tenje. Ne to gotovo isto tako va no kao i Trojs tvo; ne to to je takoe bilo vezano za smrt. Koliko god da se trudio nije mogao da se seti. "Vrati se", ponovi mu ona. "Sklanjaj se iz ovog kala." On klimnu, svestan da joj nije ni od kakve koristi, i stade da posre kroz zagaeni vazduh; to se vi e udaljavao od kue, to je sunce sjajnije sijalo, a slike mr tvih nevinih rtava prestajale da dominiraju njegovim mislima. Kada je zavio za ok uku na prilaznom putu, i ponovo ugledao Brdo, setio se obave tenja koje nije uspeo da isporui. Hokis je mrtav; ubijen; glava mu je smrskana. Neko ili ne to je poinilo to ubistvo, i jo je na slobodi u Gaju. Mora se vratiti da joj to ka e; da je upozor i. Saekao je jedan trenutak, kako bi dozvolio slikama koje je izazvala blizina Ia da da i ile iz njegovog korteksa. Nisu sasvim nestale; znao je da e se istog trenutk a kada krene nazad prema kui vratiti jo sna nije. Zagaeni vazduh koji ih je doneo irio se i ve ga je ponovo sustigao. Pre nego to ga ponovo opije, izvukao je naliv-pero koje je poneo iz motela u sluaju da se uka e potreba za pravljenjem bele aka. Poneo je i hartiju, sa recepcije, meutim, parada okrutnosti ponovo ga je saletela pa se upla io da e mu misao pobei dok nae notes, tako da je jednostavno re na vrljao na nadla nici. "Hok...", bilo je sve to je uspeo. A onda su njegovi prsti izgubili mo da p i u, a um da zadr i bilo ta osim bola za mrtvim nevinim rtvama i misao da mora ponovo videti Teslu. Poruka i glasnik spojeni u jedno; okrenuo se i posrui krenuo nazad u

oblak uticaja Iada. Ali kada je stigao do mesta na kome se ranije nalazila ena k oja je apatom vikala, utvrdio je da je ona oti la jo bli e izvoru ovih okrutnosti; pod ozrevao je da njegov zdrav razum ne bi pre iveo ako bi je tamo sledio. Toliko toga je odjednom dobilo smisao za Teslu, ne samo atmosfera predos eanja koje ju je uvek obuzimalo u Petlji, naroito dok je prolazila kroz grad. Vide la je film o detonaciji te bombe, i o uni tenju grada, u dokumentarcima o Openhajm eru. Kue i radnje koje su je toliko zbunjivale bile su podignute da bi bile pretv orene u pepeo, kako bi tvorci bombe mogli da na delu prate gnev svoje bebe. Nije udo to je poku ala da tamo smesti radnju filma o dinosaurusima. Njen dramatur ki inst inkt bio je ispravan. Ovo je bio grad koji je ekao na sudnji dan. Pogre ila je samo u pogledu udovi ta. Kisun nije mogao da nae bolje mesto na kome bi sakrio dokaze sv oga zloina. Kada doe do bleska, tela e potpuno nestati. Odlino je mogla da zamisli k akvo perverzno zadovoljstvo ga je pro imalo dok je smi ljao jedno tako slo eno delo, z najui da je oblak koji je uni tio oal bio jedna od najneizbrisivijih slika ovoga vek a. Ali doskoeno mu je. Meri Murales ga je zarobila u Petlji, i sve dok ne us pe da pronae novo telo u kome e moi da ode iz nje bie njen zatvorenik koji vlastitom voljom odla e trenutak detonacije. iveo je poput oveka koji dr i prst u pukotini na b rani svestan da e onog trenutka kada zanemari svoju du nost brana odleteti u vazduh i savladati ga. Nije udo to je re Trojstvo izazivala zbrku u njegovim mislima. Tim imenom zvao se u as koji ga je opsedao. Da li je postojao nain da se ovo saznanje upotrebi protiv Iada? Dok se vr aala u kuu pala joj je na pamet jedna neobina mogunost, ali bila joj je potrebna D afo va pomo. Te ko je bilo suvislo razmi ljati u sadr ini septike jame koja se prelivala iz pukotine, ali ona je ve imala i ranije prilike da se bori protiv uticaja raznih f ilmskih producenata i amana, tako da je bila u stanju da ono najgore zadr i na odst ojanju. Meutim, uticaj je postajao sve jai, to su se Iadi vi e pribli avali pragu. Poku a la je da ne razmi lja o razmerama njihove pokvarenosti ako je ve i ovo, puki apat o njihovom pribli avanju, bilo u stanju da tako duboko utie na psihu. Ni u jednom od svojih poku aja da zamisli prirodu te invazije nije uzela u obzir mogunost da njiho vo oru je mo e biti ludilo. Ali mo da je bilo. Iako je bila u stanju da za izvesno vre me odbije ovaj napad ogavnosti, znala je da e, pre ili kasnije, pokleknuti pred n jim. Nijedan ljudski um nije bio u stanju da ga zauvek zadr i na rastojanju i nee i mati izbora, morae, kada upije te u ase, utoi te da potra i u ludilu. Iad Urobori e vlada ti planetom ludaka. D af je, razume se, ve bio na putu da do ivi mentalni kolaps. Na la ga je kako stoji na vratima prostorije u kojoj je upra njavao Umetnost. Pukotina je u potpuno sti ovladala prostorom iza njega. Pogledav i kroz ta vrata po prvi put je stvarno razumela za to su Su tinu zvali morem. Talasi mrane energije zapljuskivali su obale K ozma, prelivajui se kroz pukotinu. Iza njih ugledala je jo neko kretanje, ali samo na trenutak. D af je priao o planinama koje se kreu; i buvama. Meutim, Teslin um se usredsredio na jednu drugu sliku kako bi okarakterisao zavojevae. Bili su divovi. ivi u asi njenih najranijih nonih mora. esto su, pri tim dejim susretima, imali lica njenih roditelja, injenica iz koje je njen psihoanalitiar mnogo toga izvukao. Ali ovo su bili divovi drugaijeg reda. Ako su uop te imali lica, u ta je sumnjala, nemog ue ih je kao takve bilo upiti. U jedno je bila sigurna: oni nisu bili bri ni rodite lji. "Vidi li?"upita D af. "Oh da", odvrati ona. Ponovio je pitanje, tananim glasom kakav nikada do tada nije ula. "Vidi li, tata?" "Tata?" ponovi ona. "Ne bojim se, tata", nastavio je glas koji je izlazio iz D afa. "Oni me nee povrediti. Ja sam Deak- Smrt." Sada je shvatila. D af ne samo da je gledao oima Tomi-Reja, ve je i govorio deakovim glasom. Izgubila je oca tako to ga je istisnuo sin. "D afe!" ree ona. "Saslu aj me. Potrebna mi je tvoja pomo! D afe?" Nije odgovori

o. Izbegavajui da gleda u pukotinu koliko god je to mogla, ona mu prie i uhvati ga za iscepanu ko ulju, vukui ga prema ulaznim vratima. "Randolfe!" povika ona. "Mora razgovarati sa mnom." ovek se isceri. To nije bio izraz koji je ikada pripadao tom licu. Bio je to osmeh kalifornijskog princa, irok, koji je otkrivao zube. Ona ga pusti. "Ba si mi od neke pomoi", ree ona. Nije imala vremena da ga izvue iz pustolovine koju je pro ivljavao sa TomiRejem. Ono to je planirala morae da obavi sama. Pretpostavljala je da je lako bilo doi na tu zamisao, ali prokleto te ko... ako ne i nemogue... sprovesti je u delo. M eutim, ni ta drugo joj nije preostalo. Ona nije bila nikakav veliki aman. Nije mogla da zapeati pukotinu. Ali je mo da mogla da je premesti. Ve dva puta je dokazala da poseduje mo da ulazi i izlazi iz Petlje. Da ra ini sebe... i druge... u mislima, i p rebaci ih u Trojstvo. Da li bi takoe mogla da izvede taj skok sa mrtvom materijom ? Drvetom i malterom? Delom kue, na primer? Ovim delom ove kue, na primer? Da li j e mogla da ra ini deli Kozma koji su ona i pukotina naseljavali, i premesti ga u Nul tu Taku, u kojoj je odbrojavala sila koja je bila u stanju da obori divove pre no to ra ire svoje ludilo? Odgovora na ta pitanja nije bilo s ove strane poku aja da se to izvede. Ak o ne uspe, odgovor e biti ne. To je bar jednostavno. Nekoliko trenutaka bie mudrij a zahvaljujui svom neuspehu pre nego to mudrost, neuspeh i njene te nje da se igra am ana ne postanu akademska stvar. Tomi-Rej se ponovo oglasio, njegov monolog je sada pre ao u nepovezano brb ljanje. "...gore kao Endi..." govorio je, "...samo vi e.... vidi li me, tata? ...go re kao Endi... vidim obalu! Vidim obalu!" Bar je to imalo nekog smisla. Bio je nedaleko Kozma, mogao je da ga vidi , to je znailo da su Iadi gotovo isto tako blizu. "...Deak-Smrt..." poeo je ponovo da govori, "... ja sam Deak-Smrt..." "Zar ne mo e da ga iskljui ?" upita ona D afa, svesna da je ne uje. "Ju-huuu!" vikao je deak. "Evo nas! Evo nas... dolazimo!" Nije pogledala unazad prema pukotini da vidi naziru li se divovi, iako j e bila u velikom isku enju da to uini. Doi e trenutak kada e morati da im pogleda u oi, ali jo nije bila spremna na to; nije bila smirena, nije jo zasukala rukave. Povuk la se jo jedan korak prema ulaznim vratima i vrsto epala dovratak. Pod prstima je bi o tako prokleto vrst. Njen zdrav razum bunio se protiv ideje da ne to tako vrsto pre mesti na drugo mesto u drugo vreme. Rekla je svom zdravom razumu da se jebe. On i ludilo koje je bljuvala pukotina nisu predstavljali suprotnosti. Razum ume da bude okrutan; logika mo e da bude okrutna. Postojalo je jo jedno stanje uma koje je odbacivalo takve naivne dihotomije; ono je crplo snagu iz toga to se nalazilo u meustanjima. Sve stvari svim ljudima. Iznenada se setila onoga to je D'Amur kazao, da kru e prie o nekom spasitelj u. Pretpostavila je da misli na D afa, meutim, tra ila ga je suvi e daleko. Ona je bila taj spasitelj. Tesla Bombek, divlja ena iz Zapadnog Holivuda, naopaka i uskrsnul a. To saznanje ulilo joj je novu veru; a sa verom do lo je i saznanje kako da na jednostavan nain ipak ostvari svoj naum. Nije poku ala da zatomi idiotske uzvik e Tomi-Reja, niti da skrene pogled sa otromboljenog i pora enog D afa, kao ni da por ekne celu tu glupost o tome da ne to vrsto postane misao i da misao premesti vrsto. Sve je to bilo deo nje, ak i sumnja. Mo da naroito ona. Nije morala da porie zbrku i suprotnosti da bi bila mona; trebalo je da ih prigrli. Da ih pro dre ustima svoga u ma, sa vae, proguta. Sve je to bilo jestivo. I vrsto i nevrsto, ovaj i onaj svet, sve su to bile jestive i pokretne poslastice. Po to je postala toga svesna, ni ta nije moglo da je odvue od stola. Pogledala je u pukotinu, u sred srede. "ak ni ti", ree ona i poe da jede. Kada se Grilo na ao na dva koraka od ulaznih vrata, nevini su se vratili p o njega, napav i ga ovako blizu pukotine, jo nemilosrdnije nego ranije. Izgubio je mo da krene bilo napred bilo nazad, dok su brutalnosti nicale oko njega. Kao da j

e gazio po malim, krvavim telima. Okrenula su svoja uplakana lica prema njemu, a li on je znao da im nema pomoi. Ne sada. Senka koja se kretala preko Su tine donela je sa sobom kraj milosru. Niti e se njena vladavina ikada okonati. Njoj nikada nee biti sueno; nikada nee polagati raune. Neko je pro ao pored njega prema vratima, neko jedva vidljivo oblije u vazd uhu nabubrelom od patnje. Grilo je ulo io veliki napor da se uhvati za vrsti prizor tog oveka, ali je uspeo samo da na sasvim kratko ugleda razbojniko lice, krupnih kostiju i upalih obraza. Potom je stranac zamakao u kuu. Kretanje na tlu oko njeg ovih nogu odvuklo mu je pogled od vrata na pod. Jo je video deja lica, ali u as je s ada postao jo izopaeniji. Crne zmije, debele kao ruka, puzale su preko dece sledei o veka unutra. Zapanjen, napravio je korak napred u u ludoj nadi da e zgaziti jednu ili mo da sve. Taj korak ga je samo jo vi e pribli io ivici ludila, koje je paradoksal no podarilo snagu njegovom krsta kom pohodu. Napravio je jo jedan korak, zatim i tr ei, poku avajui da spusti petu na glave tih crnih zveri. etvrti korak ga je preneo pr eko praga kue i uveo u jedno potpuno drugaije ludilo. "Raule?" Od svih ljudi, Raul. Zakoraio je preko praga upravo u trenutku kada se uhvatila uko tac sa zadat kom koji je bio pred njom; njegova pojava ovde delovala je tako okantno da je uma lo nije pripisala nekoj mentalnoj zabludi, meutim, nikada jo u ivotu nije bila u to j meri sigurna u rad svog uma. Ovo nije bila halucinacija. On je bio ovde glavom i bradom, sa njenim imenom na usnama, i izrazom dobrodo lice na licu. " ta e ti ovde?" upita ona, osetiv i da joj stvari izmiu. "Do ao sam po tebe", glasio je njegov odgovor. U stopu iza odgovora, i iza njega, do lo je mrano saznanje ta je pod tim podrazumevao. Preko praga su u kuu ukli zavali Liksi. " ta si to uinio?" upita ona. "Rekao sam ti", odvrati on. "Do ao sam po tebe. Svi smo do li." Udaljila se korak od njega, ali po to je pukotina zauzimala pola kue, a Lik si su uvali vrata, mogla je jedino da pobegne uz stepenice. U najboljem sluaju to bi joj donelo privremeno odlaganje smrtne kazne. Tamo gore bi se na la u zamci i p reostalo bi joj samo da eka da je pronau kada im se to prohte, samo to ne bi morali da se trude. Kroz nekoliko minuta, Iadi e se obresti u Kozmu. Posle toga, smrt e mo da ak postati dobrodo la. Mora ostati prisebna bez obzira na Likse. Ona je ovde hi tno morala da obavi jedan posao. "Sklanjaj se od mene", obrati se ona Raulu. "Ne znam ta e ovde, ali dr i se n a odstojanju!" "Do ao sam da vidim dolazak", odvrati Raul. "Mo emo ga ovde zajedno doekati." Raulova ko ulja bila je otkopana, pa je na trenutak oko njegovog vrata ugle dala poznati predmet: medaljon oala. Postala je sumnjiava: ovo uop te nije bio Raul. Nije se pona ao kao upla eni Nunciant koga je srela u Misiji svete Katarine. Iza nj egovog polumajmunskog lica krio se neko drugi: ovek koji joj je prvi pokazao zago netni znak oala. "Kisun", izusti ona. "Pokvarila si mi iznenaenje", primeti on. " ta si uinio Raulu?" "Obeskuio ga. Zaposeo njegovo telo. Nije bilo te ko. Imao je u sebi puno Nu ncia. To ga je uinilo upotrebljivim. Uvukao sam ga u Petlju, isto kao i tebe. Sam o to on nije bio dovoljno pametan da mi se odupre onako kao to ste to uinili ti i R andolf. Dosta brzo se predao." "Ubio si ga." "Oh ne", nemarno odvrati Kisun. "Njegov duh je iv i rita se. titi moje tel o od vatre dok se ne vratim po njega. Ponovo u se useliti u njega kada izie iz Pet lje. Svakako ne elim da ostanem u ovome. Odvratno je." Krenuo je na nju sasvim iznenada, okretno kako to samo Raul ume, skoiv i da je uhvati za ruku. Vrisnula je zbog snage njegovog stiska. Ponovo joj se osmehn uo, na av i se pored nje u dva brza koraka, tako da se njegovo lice na lo do njenog u jednom otkucaju srca. "Imam te", ree on.

Pogledala je pored njega prema vratima, na kojima je stajao Grilo, zurei u pukotinu, o koju su se sve e e i jae razbijali talasi Su tine. Uzviknula je njegovo i me, ali on nije reagovao. Znoj mu se cedio niz lice; pljuvaka kapala iz otrombolj enih eljusti. Kuda god da je lutao, nije bio kod kue. Da je bila u stanju da se uvue u Griloovu lobanju, shvatila bi njegovu op sednutost. Kada je prekoraio prag, nevini su nestali iz oka njegovog uma, a zamen io ih je jo vei jad. Pogled mu je privukao talas i u njemu je ugledao u ase. Najbli e obali nalazila su se dva tela, koja su prvo bila gurnuta ka Kozmu, a onda ih je podvodna struja povukla nazad pretei da ih udavi. Poznavao ih je, mada su im lica bila stra no izmenjena. Jedno je bila D o-Bet MekGir. Drugo Haui Kac. Dalje na tala sima uinilo mu se da je na trenutak ugledao treu priliku, bledu naspram tamnog neb a. Ovu nije poznavao. Na licu nije bilo mesa po kome bi mogao da je prepozna. On je predstavljao glavu-smrti, ja ui na talasu. Meutim, dalje na puini poinjao je pravi u as. Masivne prilike trunu, vazduh o ko njih gust od aktivnosti, muve veliine ptica hrane se njihovom pokvareno u. Iad Ur obori. ak i u ovom trenutku, iako hipnotisan, njegov um (inspirisan Sviftom) tra io je rei kojima bi opisao taj prizor, ali kada se radilo o zlu renik je bio jako si roma an. Pokvarenost, nepravda, bezbo nost: ta su bila ova jednostavna stanja pred ta kvim neubla ivim su tinama? Hobiji i zabave. istai nepca izmeu opakijih jela. Gotovo da je zavideo onima koji su bili bli e tim u asima na shvatanju koje je mo da dolazilo s a blizinom... Haui, koga su pomamni talasi bacakali tamo-amo, mogao je da mu ka e par st vari. Dok su im se Iadi pribli avali, setio se gde je ve jednom iskusio taj u as: u k lanici u ikagu u kojoj je radio pre dve godine. Seanja na taj mesec ispunila su mu glavu. Klanica u leto, krv se zgru ava u slivnicima, ivotinje prazne be ike i creva na zvuk smrti koja im predstoji. ivot se pretvara u meso jednim jedinim pucnjem. Poku ao je da preko tih odvratnih slika pogleda u D o-Bet, s kojom je dovde stigao, ali nije uspeo dovoljno brzo da ih dovede do obale i spase od koljaa koji su im b ili za petama. Meutim, pogled na nju, koji je mogao da mu ubla i ove poslednje tren utke oaja, bio mu je uskraen. Pred oima mu je bila samo stoka terana na rampe, drek i krv koje su spirali crevima sa vodom, i trzava trupla zakaena za slomljenu nog u i slata u nizu na vaenje utroba. Isti u as ispunjavao mu je glavu sve vreme. Mesto s druge strane talasa nije video, ba kao ni D o-Bet, tako da nije ima o pojma koliko su daleko... ili zapravo koliko su blizu... njegovih obala. Da je imao mo vienja, ugledao bi obuzetog oca D o-Bet, kako govori glasom Tomi-Reja: "...evo nas, dolazimo! ...evo nas, dolazimo..." - i Griloa kako zuri u Iade; i Teslu na ivici da izgubi ivot zbog oveka ko ga je dozivala... "Kisune! Za boga miloga! Pogledaj ih! Pogledaj!" Kisun pogleda u pravcu pukotine, i tovara koji je donosila plima. "Vidim ih", ree on. "Misli da mare za tebe? Ako prou, zavr ie isto kao i svi mi!" "Ne", odvrati on. "Oni donose novi svet, a ja sam zaradio mesto u njemu. Visoko mesto. Zna koliko sam godina ekao na ovo? Planirao? Ubijao? Nagradie me." "Da nisi mo da potpisao ugovor? Ima li ti to napismeno?" "Ja sam njihov oslobodilac. Ja sam ovo omoguio. Trebalo je da se pridru i ti mu jo onda u Petlji. Trebalo je da mi nakratko pozajmi svoje telo. Za titio bih te. Ali ne. Bila si ambiciozna. Kao i on." Pogledao je D afa. "Isto je i sa njim. Mora o je dobiti pare kolaa. Oboje ste se njime zagrcnuli." Svestan da Tesla sada ne mo e da ode, jer nije imalo kuda da se ode, pustio ju je i zakoraio prema D afu. "On je stigao bli e od tebe, ali, dabome, imao je muda." Iz D afa vi e nisu dopirali ushieni uzvici Tomi-Reja. ulo se samo tiho stenjan je, koje je mogao ispu tati otac, ili mo da sin, ili mo da obojica. "Treba da vidi ", obrati se Kisun izmuenom licu. "D afe. Pogledaj me. elim da vidi !" Tesla se okrenu ponovo prema pukotini. Koliko jo talasa pre nego to Iadi s tignu do obale? Desetak? Upola manje? Kisun se sve vi e nervirao zbog D afa. Poeo je da ga trese. "Pogledaj me, proklet bio!" Tesla ga je pustila da besni. To joj je pru ilo trenutni predah; trenutak

u kome je jednostavno mogla ponovo da otpone proces preme tanja u Petlju. "Probudi se i pogledaj me, seronjo. Ovde Kisun. Izi ao sam! Izi ao!" Dozvolila je da njegova tirada postane deo prozora koji je iscrtavala. N i ta ne sme biti izostavljeno. D af, Grilo, vrata koje vode u Kozm i, razume se, vra ta u Su tinu, sve to treba da bude pro drano. ak i ona, pro dira, mora biti deo ovog pre me tanja. Sa vakana i ispljunuta u neko drugo vreme. Kisunovi povici iznenada prestado e. " ta to radi ?" upita on, okrenuv i se da je pogleda. Njegove ukradene crte li ca, nenaviknute da izra avaju bes, bile su groteskno izuvijane. Nije dozvolila da je taj prizor omete. I to je bilo deo prizora koji je trebalo progutati. Bila je dorasla tome. "Da se nisi usudila!" ree Kisun. "uje li me?" ula je i nastavila da jede. "Upozoravam te", ree on, krenuv i nazad u njenom pravcu. "Da se nisi usudil a!" Negde u pukotinama seanja Randolfa D afa stado e da odjekuju ove etiri rei, kao i nain na koji su izgovorene. Jednom se nalazio u nekoj kolibi, zajedno sa ovekom koji ih je izgovorio upravo na isti taj nain. Seao se ustajale toplote kolibe i m irisa vlastitog znoja. Seao se ko atog starkelje koji je uao iza vatre. A najbolje od svega se seao rei koje su tom prilikom bile izmenjene, a koje su mu se sada vratil e iz pro losti: "Da se nisi usudio." "Kao da ma e crvenom maramom biku pred oima. Video sam sva ta... inio sva ta..." Podstaknut reima, setio se kretnje. Svoje ake kako se spu ta u d ep sakoa, tra ei tupi no koji je tamo ekao. No sa apetitom za otvaranje zapeaenih i tajnih stvari. Ka o na primer pisama; kao na primer lobanja. Ponovo je zauo rei... "Da se nisi usudio." ...koje su mu omoguile da razabere prizor pred sobom. Njegova ruka, ista p arodija sna nog uda kakav je nekada posedovao... krenu ka d epu. Svih ovih godina ni kada se nije razdvajao od no a. Jo je bio tup. Jo je bio gladan. Njegovi usahli prst i stegnu e se oko dr ke. Oi mu se usredsredi e na glavu oveka koji je govorio iz njegovi h seanja. Predstavljao je odlinu metu. Tesla je krajikom oka primetila pokret D afove glave; videla ga je kako se odguruje od zida i poinje da di e desnu ruku negde od d epa. Nije videla ta dr i u njoj, sve do poslednjeg trenutka, kada su se Kisunovi prsti ve vrsto stezali oko njenog vrata, a Liks joj se obmotavao oko cevanica. Nije dozvolila da ovaj napad zaust avi preme tanje. I on je postao deo slike koju je pro dirala. A sada D af. I njegova p odignuta aka. I no koji je konano ugledala kako se presijava u njegovoj podignutoj a ci. Podignutoj, spu tenoj, zarivenoj u stra nju stranu Kisunovog vrata. aman je vrisnuo, pustio njen vrat i akama se uhvatio za potiljak kako bi s e za titio. Dopao joj se njegov vrisak. Izra avao je bol neprijatelja, posle ega njen a mo kao da je jo vi e ojaala, a zadatak koga se prihvatila iznenada je postao lak i ne go ikada; kao da je deo Kisunove snage pre ao u nju putem zvuka. Osetila je prosto r koji su naseljavali u ustima svoga uma i poela da vae. Kua se zatresla kada je zna tan njen deo bio otkinut i preme ten u zatvorene trenutke Petlje. Istog asa, svetlost. Kroz vrata je proticala svetlost stalne zore iz Petlje. Sa njom je stiga o i isti onaj vetar koji joj je duvao u lice uvek kada se ovde nalazila. Duvao j e kroz predvorje, odnosei sa sobom deo prljav tine Iada, koju je razvejavao preko p ustopoljine. Kada je to pro lo. primetila je kako sa Griloovog lica nestaje stakla sti izraz. epao je dovratak, stao da mirka na svetlosti i da trese glavom poput psa koga izluuju muve. Po to im je tvorac bio ranjen, Liksi su odustali od napada, ali nije se na dala da e je zadugo ostaviti na miru. Pre no to uspe da ih preusmeri, uputila se p rema vratima, zastav i samo kako bi gurnula Griloa ispred sebe. " ta si to, za ime Boga, uinila?" upita on kada su zakoraili na isprano pust injsko tlo. Stala je da ga po uruje to dalje od preme tenih prostorija, koje su se, ostav i bez strukture koja bi rasporedila teret sna nih talasa Su tine, ve slamale po svim u

glovima. "Hoe prvo dobre ili lo e vesti?" upita ona. "Dobre." "Ovo je Petlja. Prenela sam deo kue..." Po to je sve bilo gotovo, ni sama nije mogla da poveruje da je uspela. "Jesam,", ree ona, kao da joj je Grilo protivureio. "Da me jebe , jesam!" "Zajedno sa Iadima?" upita Grilo. "Pukotinom i svime to se nalazilo s druge strane takoe." "Koje su onda lo e vesti?" "Ovo je Trojstvo, sea se? Nulta Taka?" "Oh Isuse." "A to..." ona pokaza ka elinoj kuli, koja se nalazila na svega otprilike et vrt milje od mesta na kome su stajali, "... to je bomba." "Kada e da eksplodira? Imamo li vremena..." "Ne znam", odvrti ona. "Mo da nee biti detonirana sve dok je Kisun iv. On je sve ove godine zadr avao taj trenutak." "Postoji li put odavde?" "Da." "U kom je pravcu? Hajdemo." "Ne trai vreme na elje, Grilo. Odavde neemo ivi izii." "Mo e nas izvesti u mislima. U mislima si nas i dovela ovamo." "Ne. Ja ostajem. Moram videti kraj." "Ovo jeste kraj", ree on, pokazujui prema delu kue. "Pogledaj." Zidovi su se ru ili u oblacima pra ine, popu tajui pod talasima Su tine. "Kakav j eli ? Gubimo se odavde." Tesla je pogledom tra ila Kisuna ili D afa u toj zbrci, ali se eter san-mora prelivao u svim pravcima; bio je suvi e gust da bi ga vetar sada mogao razneti. O ni su bili negde u njemu, ali ih nije videla. "Tesla? Slu a li ti mene?" "Bomba nee eksplodirati dok je Kisun iv", ree ona. "On odla e taj trenutak... " "To si ve rekla." "Ako eli da be i odavde, mogao bi i da uspe . Izlaz je u onom pravcu." Pokazala je na drugu stranu oblaka kroz grad i napolje na drugu stranu. "Bie najbolje odm ah da krene ." "Smatra me kukavicom." "Jesam li ja to rekla?" Talas etera je u kovitlacu dolazio u njihovom pravcu. "Ako namerava da ide , idi", ree ona, pogleda uprtog u ostatke predvorja i h odnika Kunievog Oka. Iznad svega, jedva vidljiva kroz deo Su tine koji se prelivao, u vazduhu visila je pukotina. Udvostruila je veliinu u prostoru izmeu dva treptaja , rasporiv i se. Bila je spremna da ugleda divove. Meutim, prvo je ugledala ljudska oblija, dva, izbaena navi e, pa napolje na ovu spr enu obalu. "Haui?" izgovori ona. To je bio on. A pored njega, D o-Bet. Videla je da im se ne to dogodilo. Lic a i tela su im bila sva zarasla u rastinje, kao da su pustila izdanke nekog bezv rednog cveta. Hrabro se suprotstavila narednom talasu etera kako bi se vratila d o njih, izvikujui njihova imena dok je koraala. Prva je pogled podigla D o-Bet. Vodei Hauija za ruku potra ila je Teslu u tom mete u. "Ovuda", ree Tesla. "Morate se udaljiti od rupe..." Okaljani eter je izazivao ko mare. Tra ili su da budu vieni. Meutim, D o-Bet je izgleda bila u stanju da se u mislima probije kroz njih i postavi jednostavno pi tanje. "Gde smo?" Jednostavan odgovor na to pitanje nije postojao. "Grilo e ti rei", odvrati ona. "Kasnije. Grilo?" Bio je tu i ve je u oima imao isti onaj smeteni izraz koji je u njima vide la na vratima Kunievog Oka. "Deca", izgovori on. ""Za to uvek deca?" o kraj

"Ne znam o emu govori ", ree mu ona. "Slu aj me, Grilo." "Slu... slu am te", odvrati on. " eleo si da izie odavde. Rekla sam ti put, sea se?" "Kroz grad." "Kroz grad." "Na drugu stranu." "Tako je." "Povedi sa sobom Hauija i D o-Bet. Mo da jo mo ete da ih preteknete." "Da preteknemo ta?" upita Haui, jedva podigav i glavu. udovi no rastinje ju je vuklo nani e. "Iade ili bombu", odgovori mu Tesla. "Izaberi. Mo e li da tri ?" "Mo emo da poku amo", ree D o-Bet. Pogledala je u Hauija. "Mo emo da poku amo." "Krenite. Svi." "Jo ... ne shvatam..." poe Grilo, iji je glas odavao uticaj Iada. "Za to ja moram da ostanem?" "Da." "To je bar jednostavno", ree ona. "Ovo je poslednji sud. Sve stvari svim ljudima, sea se?" "Prokleto glupo", ree on, zadr av i pogled na njoj kao da mu je to pomagalo d a ludilo dr i na odstojanju. "Prokleto tano", ree ona. "Tolike stvari..." poe on. " ta?" "Nisam ti kazao." "Nisi ni morao. A nadam se da nisam ni ja." "Bila si u pravu." "Osim u jednom. Ne to je trebalo da ti ka em." " ta?" "Trebalo je da ka em..." poe ona; zatim razvue usta u irok osmeh, gotovo zane sen koji nije morala da glumi jer je dolazio sa nekog zadovoljnog mesta u njoj; njime je okonala reenicu kao to je okonala tolike telefonske razgovore koje su vodil i i okrenula se, uputiv i se u naredni talas koji je dolazio iz pukotine, u koji j e znala da ne mo e da je sledi. Neko je nailazio njenim putem; jo jedan pliva u san-moru, izbaen na obalu. Tomi-Rej, Deak-Smrt. Promene koje su zadesile D o-Bet i Hauija bile su dubo ke, ali predstavljale su pravu blagodet prema onome to je on pretrpeo. Kosa mu je i dalje imala zlatnu Malibu boju, a na licu mu je lebdeo isti onaj osmeh kojim je nekada obarao Palomo Gaj na kolena. Meutim, sada na njemu nisu sijali samo zub i. Su tina mu je izbledela meso tako da je sada podsealo na kost. Obrve i obrazi su mu se naduli, oi upale. Liio je na ivu lobanju. Obrisao je nadlanicom pljuvaku koja mu se cedila niz bradu, pogleda usredsreenog pored Tesle ka mestu na kome je sta jala njegova sestra. "D o-Bet..." ree on, kreui se kroz nalet mranog vazduha. Tesla vide kako se D oBet okree prema njemu, zatim odvaja za jedan korak od Hauija kao da je spremna da se rastane od njega. Iako ju je ekao hitan posao koji je trebalo obaviti, Tesla nije mogla da odvoji pogled od njih, kada je Tomi-Rej krenuo po svoju sestru. Lj ubav koja je buknula izmeu Hauija i D o-Bet zapoela je celu ovu priu, ili bar njeno p oslednje poglavlje. Zar je mogue da je Su tina ra inila tu ljubav? Odgovor je dobila samo tren kasnije, kada je D o-Bet napravila jo jedan kor ak udaljujui se od Hauija, tako da su sada bili udaljeni na rukohvat; ona je desn om akom i dalje dr ala njegovu levu. Tesla je istog trenutka shvatila ta D o-Bet pokaz uje svom bratu. Ona i Haui Kac nisu se samo dr ali za ruke. Oni su bili spojeni. S u tina ih je sjedinila, njihovi isprepleteni prsti postali su vor koji ih je veziva o. Rei su bile suvi ne. Tomi-Rej ispusti krik gaenja i stade u mestu. Tesla nij e mogla da vidi izraz na njegovom licu. Najverovatnije ga i nije bilo. Lobanje m ogu samo da se cere i prave grimase; suprotnosti se sudaraju u jednom izrazu. Meu tim, videla je pogled D o-Bet, ak i kroz nai lu tamu. U njemu je bilo malo sa aljenja. Samo malo. Ostalo je bio spokoj.

Tesla je videla da Grilo ne to govori, oigledno je pozivao ljubavnike da pou . Krenuli su istog asa; svo troje. Tomi- Rej nije poku ao da ih prati. "Deak-Smrt?" pozva ga ona. Osvrnuo se prema njoj. Lobanja je jo bila u stanju da plae. Suze su se nag omilale na krivini njegovih onih duplji. "Koliko su iza tebe?" upita ga ona. "Iadi?" "Iadi?" ponovi on. "Divovi." "Nema nikakvih divova. Samo tama." "Koliko daleko?" "Vrlo je blizu." Kada je pogledala prema pukotini, shvatila je ta je podrazumevao pod tamo m. Njeni ugru ci su se pojavljivali, no eni talasima, nalik na ispljuvke katrana vel iine amaca, a zatim su se dizali u vazduh iznad pustinje. Posedovali su neku vrstu ivota, odbacivali se ritmikim pokretima a zatim padali kroz desetak limbova raspo reenih du njihovih bokova. Ispod njih su se vukla vlakna materije isto onako tamna kao to su im bila i tela, poput spirala creva u raspadanju. Znala je da to nisu bili lino Iadi; ali ni oni nisu mogli daleko zaostajati. Skrenula je pogled sa tog prizora prema kuli od elika i platformi na njen om vrhu. Ta bomba predstavljala je najvei idiotizam njene vrste, ali mogla bi da opravda svoje postojanje ako brzo detonira. Meutim, na platformi je sve bilo mirn o. Bomba je visila u svojoj kolevci poput povijene bebe, odbijajui da se probudi. Kisun je jo bio iv; jo je zadr avao taj trenutak. Krenula je nazad prema ru evi ni u nadi da e ga pronai, i u jo uzaludnijoj nadi da e prekinuti njegov ivot vlastiti m rukama. Dok se pribli avala, shvatila je da se ugru ci smisleno kreu navi e. Okupljal i su se u slojevima, njihova vlakna su se vezivala u vorove kao da ele da sazdaju ogromnu zavesu. Ve se uzdizala trideset stopa u vazduh, a svaki talas koji bi se prelio donosio je nove ugru ke, iji se broj uveavao eksponencijalno irenju pukotine. Pretra ila je vrtlog ne bi li na la Kisuna; prona la je i njega i D afa na supro tnoj strani ru evina nekada njih prostorija. Stajali su licem u lice, ste ui jedan drug oga za gu u; D af je u pesnici jo stezao no , ali ga je Kisun spreavao da ga ponovo upot rebi. Imao je puno posla. Nekada nje Raulovo telo bilo je prekriveno ubodima, iz k ojih je krv slobodno tekla. Posekotine kao da nisu uticale na Kisunovu snagu. Ka da se ona pojavila aman je upravo poeo da upa D afovo grlo. Komadi mesa otpado e. Kisun se istog asa ponovo ma i posla, razjapiv i jo vi e ranu. Kriknuv i, zaustavila je njegov napad. "Kisune!" aman pogleda u njenom pravcu. "Prekasno", ree on. "Iadi samo to nisu stigli." Ute ila se koliko je mogla onim samo to nisu. "Oboje ste izgubili", ree on, odalamiv i D afa nadlanicom tako da je poleteo na tlo. Slaba no, ko ato telo nije palo s treskom; bilo je suvi e lako. Ali otkotrljalo se i D afu je no ispao iz ake. Kisun udostoji svog protivnika prezrivog pogleda, a onda se nasmeja. "Jadniak", obrati se on Tesli. " ta si oekivala? Pomilovanje? Zaslepljujui bl esak koji e ih sve zbrisati? Zaboravi. To se ne mo e dogoditi. Taj trenutak se odla e ." Krenuo je prema njoj dok je to govorio, mnogo sporije nego to bi to inae u radio da nije zadobio toliko rana. " elela si otkrovenje", ree on. "I dobila si ga. Treba da nastupi svakog tr enutka. Mislim da bi trebalo da doka e svoju odanost njemu. To bi bilo pravo. Dozvo li mu da vidi tvoje telo." Podigao je ake, koje su bile krvave, isto kao onda u kolibi kada je prvi put ula re Trojstvo, i na trenutak ga videla kako ih ma e krvlju Meri Murales. "Grudi", ree on. "Poka i mu grudi." Daleko iza njega, Tesla je videla D afa kako ustaje. Kisunu je promakao ta j pokret. On je video samo Teslu. "Mislim da bi trebalo da ih ja razgolitim umesto tebe", ree on. "Dozvoli mi da ti uinim tu ast." Nije se povukla; nije se opirala. Umesto svega toga potrudila se da joj

lice bude bezizra ajno, znajui koliko on voli popustljivost. Njegove krvave ake bile su odvratne, a jo ogavnija bila je njegova ukruena mu kost koja je pritiskala namoen o tkanje njegovih pantalona, ali uspela je da prikrije svoje gaenje. "Dobra si ti devojka", ree on. "Dobra devojka." Spustio je ake na njene grudi. " ta ka e na to da se tucamo u slavu milenijuma?" upita on. Nije uspela sasvim da zatomi drhtaj koji je pro ao njome usled dodira i po misli na tako ne to. "Ne dopada ti se?" upita on, postav i odjednom sumnjiav. Pogledao je ulevo kao da shvata zaveru. U oima mu se na trenutak pojavio strah. Poeo je da se okree. D af je bio na dva jarda od njega, pribli avao se, dr ei no podignut iznad glave, njegov a o trica se presijavala kao odjek sjaja u Kisunovim oima. Dva svetla koja su pripa dala jedno drugom. "Nemoj..." poe Kisun, meutim, no se usudio da se spusti pre nego to je on mo gao to da mu zabrani, skliznuv i u njegovo irom otvoreno desno oko. Ovog puta Kisun nije vrisnuo, ve je ispustio vazduh nadugako zastenjav i. D af je izvukao no i ponovo udario, i drugi udarac bio je isto onako precizan kao i prvi, pogodio je levo ok o. Zario je o tricu do balaka, a zatim ju je izvukao. Kisun se zaljuljao, njegovo s tenjanje pretvorilo se u jecaje dok je padao na kolena. Obmotav i obe pesnice oko no a, D af je zadao i trei udarac u vrh amanove lobanje, a zatim je nastavio da udara, svom silinom otvarajui jednu ranu za drugom. Kisunovi jecaji su prestali isto onako iznenada kao to su i poeli. ake, koj ima je poku avao da za titi lobanju od daljnjih posekotina, otrombolji e se niz bokove . Telo mu je ostalo uspravljeno dva otkucaja srca. A onda je pao nauznak. Gr zadovoljstva, koji se nije mogao razlikovati od najveeg zadovoljstva, p rostruja Teslom. Po elela je da u tom trenutku doe do detonacije bombe, da svr i u is to vreme kada i ona. Kisun je bio mrtav i uop te ne bi bilo lo e sada umreti, sa saz nanjem da e i Iadi biti zbrisani u istom trenutku. "Hajde", obrati se ona bombi, poku av i da zadr i bla enstvo dok bljesak ne sago ri njene kosti. "Hajde, molim te? Hajde." Ali do eksplozije nije do lo. Osetila je da nalet zadovoljstva slabi u njo j i poela je da shvata da je previdela neki vrlo va an elemenat u svemu ovome. Nema sumnje da je dogaaj koji je Kisun u znoju lica svog zadr avao sve ove godine, treb alo da nastupi sa njegovom smru? Sada; sa zadr kom. Ali ni ta. Kula od elika je jo staj ala. " ta sam to propustila?" zapitala se. " ta sam to, za ime Boga, propustila?" Pogledala je u pravcu D afa, koji je i dalje zurio u Kisunov le . "Sinhronizam", izgovori on. "Molim?" "Ubio sam ga." "To izgleda da nije re ilo problem." "Koji problem?" "Ovo je Nulta Taka. Ono tamo je bomba, neposredno pred detonaciju. On je zadr avao taj tenutak." "Ko?" "Kisun! Zar to nije oigledno?" Ne, mae... ree ona sebi... nije. Svakako da nije. Odjednom se u njenoj gla vi uobliila jasna misao; Kisun je napustio Petlju u Raulovom telu sa namerom da s e vrati po svoje. Kada se jednom na ao napolju u Kozmu nije bio u stanju da zadr ava taj trenutak. Mora da je to umesto njega inio neko drugi. Taj neko, ili pre, taj neki-duh, jo je to radio. "Kuda e ?" zanimalo je D afa kada je krenula u pravcu prostranstava s druge s trane kule. Da li je uop te mogla da pronae kolibu? Krenuo je za njom, nastaviv i da postavlja pitanja. "Kako si nas dovela ovamo?" "Pojela i ispljunula." "Kao moje ake?" "Ne, ne kao tvoje ake. Sasvim drugaije." Sunce je sve vreme bilo zaklonjeno masom ugru aka, tako da se svetlost pro bijala samo mestimino.

"Kuda e ?" ponovi on. "U kolibu. Kisunovu kolibu." "Za to?" "Samo poi sa mnom. Potrebna mi je pomo." Krik iz tame na trenutak je usporio njihovo napredovanje. "Tata" Okrenula se i ugledala Tomi-Reja kako izlazi iz senke na mrlju svetlosti . Sunce je bilo neobino ljubazno prema njemu, sjaj je izbeljivao najgore pojedino sti njegovog preobra enog stanja. "Tata?" D af prestade da sledi Teslu. "Hajdemo", stade ona da ga po uruje, ali ve je znala da ga je ponovo izgubi la, da je Tomi-Rej pobedio. Prvi put su bile u pitanju njegove misli. Ovaj put n jegovo prisustvo. Deak-Smrt poeo je da posre prema svom ocu. "Pomozi mi, tata", ree on. ovek je raskrilio ruke, ne rekav i ni ta, niti je to bilo potrebno. Tomi-Rej mu je pao u zagrljaj, uhvativ i se za D afa. Tesla mu je pru ila jo jednu priliku da joj pomogne. "Ide li ili ne?" Odgovor je bio jednostavan: "Ne", ree on. Nije se trudila da trai dah zbog toga. Deak je imao vi e prava; praiskonskog prava. Gledala je kako se njihov zagrljaj pojaava, kao da ele jedan drugome da is teraju dah, a zatim je ponovo usmerila pogled na kulu i potrala. Iako je zabranila sebi da se osvre, kada je do la do kule... plua su je ve bo lela, a jo je imala dosta da ide dok ne nae kolibu... ipak je pogledala. Otac i si n se nisu pomerili. Stajali su na mrlji svetlosti, zagrljeni, dok su se ugru ci i dalje skupljali iza njih. Sa ove udaljenosti konstrukcija je podseala na rad monu mentalnog proizvoaa pogrebne ipke. Trenutak je prouavala zavesu, dok joj je um razma trao obja njenja i dok nije prona ao re enje za njeno postojanje koje je ujedno bilo i besmisleno i uverljivo: to bio veo iza koga e se izdii Iad Urobori. I zaista, iza njenih nabora kao da se ve naziralo neko kretanje; tama je postajala sve gu a. Skrenula je pogled sa tog prizora, na trenutak pogledala u kulu i njen s mrtonosni teret, a zatim ponovo po la u pravcu kolibe. Putovanje u suprotnom pravcu, kroz grad prema perimetru Petlje, nije bio ni ta lak e od Teslinog. Svi su oni suvi e proputovali: bili su ispod zemlje, u moru, na ostrvima, u peinama i do ivica vlastitog zdravog razuma. Ovo poslednje putova nje zahtevalo je od njih energiju koju te ko da su imali da ulo e. Njihova tela su p retila da e se predati sa svakim novim korakom, tvrdo tlo pustinje inilo im se udo bnim nasuprot agoniji napredovanja. Ali najstariji strah za koji je ovek znao gon io ih je napred: strah od zveri koja ih progoni. Ona nije imala ni kand e ni onjake , razume se, ali je usled toga bila jo smrtonosnija. Vatrena zver. Tek kada su st igli do grada malo su usporili kako bi izmenjali nekoliko dahtavih rei. "Koliko jo ?" zanimalo je D o-Bet. "Samo da jo proemo kroz grad." Haui je zurio u zavesu Iada, koja se sada protezala vi e od stotinu stopa u visinu. "Misli li da nas vide?" upita on. "Ko?" upita ga Grilo. "Iadi? Ako nas i vide izgleda da nas ne slede." "To nisu oni", primeti D o-Bet. "To je samo njihov veo." "Znai jo imamo ansu", primeti Haui. "Iskoristimo je", ree Grilo i uputi se niz glavnu ulicu. Nije se radilo o ansi. Tesla je duboko u svom umu, opijenom kakav je bio, nosila zacrtan put preko pustinje do kolibe. Dok je tapkala (da tri nije bila u stanju) ponavljala je u glavi razgovor sa Griloom koji su vodili u motelu u kome mu je priznala razmere svoje duhovne ambicije. Ako umre ovde u Petlji... a to j e bilo neizbe no... znala je da e shvatiti mnogo vi e o tome kako je svet funkcionisa

o u danima od kada je stigla u Palomo Gaj nego za svih prethodnih godina. Do ivela je pustolovine koje su bile izvan mogunosti njenog tela. Susrela je inkarnacije dobra i zla, i saznala ne to o svom stanju jer nije podseala ni na jedno ni na drug o. Ako uskoro napusti ovaj ivot, bilo u trenutku detonacije, ili po dolasku Iada, nee zbog toga aliti. Ali bilo je toliko du a koje se jo nisu pomirile sa istrebljenjem, niti je trebalo da to uine. Bebe, deca, ljubavnici. Miroljubivi ljudi irom sveta, iji su se ivoti jo izgraivali i bogatili, koji e se, ako ona sada ne uspe, sutra probuditi be z anse da duhovno okuse iste pustolovine koje im je ona uskratila. Robovi Iada. G de je tu pravda? Pre nego to je do la u Gaj odgovorila bi u duhu dvadesetog veka na to pitanje. Pravde nema jer je pravda ljudska izmi ljotina koja nema svoje mesto u sistemu stvari. Meutim, uvek se radilo o umu. To je otkrovenje Su tine. To more j e predstavljalo raskrsnicu na kojoj su nastajale sve mogunosti. Pre svega, Su tina. Pre ivota, san o ivotu. Pre vrste stvari, odsanjana vrsta stvar. A um, bilo da sanj a ili da je budan, zna ta je pravo, te je stoga isto onako prirodan kao i materij a, njegovo odsustvo u bilo kakvoj razmeni zaslu uje vi e od pukog fatalistikog slegan ja ramenima. Zavreuje besan krik; propraen jednim strastvenim za to. Ako je elela da nad ivi holokast koji se spremao trebalo je ispustiti taj krik. Trebalo je saznati kakav zloin je njena vrsta poinila protiv univerzalnog uma pa se on sada koleba o ko njenog smaknua. Vredelo je iveti da se to sazna. Ugledala je kolibu. Sumnja koju je gajila, da se Iadi uzdi u iza zavese od ugru aka, potvrdila se. Divovi iz ko mara njenog detinjstva pojavljivali su se iz p ukotine i uskoro e razmaknuti veo. Kada to uine, sigurno e je ugledati i u nekoliko gromovitih koraka stii e do nje i zgaziti je. Ali nisu urili. Njihovim ogromnim ud ovima bilo je potrebno dosta vremena da se izvuku iz Su tine; njihove glave (veliin e kua, na kojima su svi prozori plamteli) bile su ogromne, tako da je za njihovo podizanje bilo neophodno ue e cele anatomije. Kada je nastavila prema kolibi trenutn i pogled baen na one koji se pojavljuju, poeo je da se rastae u oku njenog uma, a n jen razum da stvara sklad od njihove titanske tajne. Vrata kolibe bila su, razume se, zatvorena. Ali ne i zakljuana. Otvorila ih je. Kisun ju je ekao. Ostala je bez daha kada ga je ugledala i ve se spremala da se povue nazad na sunce kada je shvatila da u telu oslonjenom o suprotni zid n ema du e, njegov sistem radi i dalje samo da bi ga spasao umiranja. Iza tog stakla stog pogleda nije bilo nikog. Vrata se sa treskom zatvori e i ne gubei vi e vreme ona se obrati jedinoj du i ovde koja je mogla da zadr ava onaj trenutak umesto Kisuna. "Raule?" Te ki vazduh u kolibi pronosio je cviljenje nevidljive prisutnosti. "Raule? Za Boga miloga, znam da si tu. Znam da se boji . Ali ako mo e da me uj e , poka i mi to nekako, va i?" Zavijanje se pojaalo. Imala je oseaj da kru i po kolibi, poput muve uhvaene u krag. "Raule, mora osloboditi. Veruj mi i oslobodi." Cviljenje joj je poinjalo nanositi bol. "Ne znam ta ti je uinio da bi te naterao da se odrekne svog tela, ali znam da ti nisi za to kriv. Prevario te je. Lagao te je. Isto je uinio i meni. Shvata l i? Nisi ti kriv." Vazduh je pomalo poeo da se sle e. Duboko je udahnula i poela ponovo sa ubeiv anjima, setiv i se kako ga je prvi put naterala da poe s njom, tamo u Misiji. "Ako je iko kriv, onda sam to ja", ree ona. "Oprosti mi, Raule. Oboje smo stigli do kraja. Ali, ako ti je to neka uteha, i Kisun je. Mrtav je. Nee se vrat iti. Tvoje telo... nee se vratiti. Uni teno je. Nismo drugaije mogli da ga ubijemo." Bolno zavijanje zamenio je drugaiji, dublji bol: jasno je govorio koliko je njegov duh patio, izgubljen i upla en, nesposoban da se odvoji od tog trenutka. Oboje su bili Kisunove rtve. Na izvestan nain bili su veoma slini. Oboje su bili N uncijanti, uili su da nadma e svoja ogranienja. udni cimeri, ali ipak cimeri. Ta misa o inspirisala je narednu. Ona je glasno izgovori. "Mogu li dva uma nastanjivati isto telo?" upita ona. "Ako se pla i ... ui u m ene."

Pustila je da ta zamisao visi u ti ini, ne navaljujui u strahu da se jo vi e n e uspanii. ekala je pored hladnog pepela vatre, svesna da to on du e bude odugovlaio t o Iadi imaju vee anse, ali je odustala od daljnjeg ubeivanja i pozivanja. Ponudila mu je vi e nego to je ponudila ikome u svom ivotu: potpuno posedovanje njenog tela. Ako ne prihvati, nije znala ime bi ga mogla ubediti. Posle nekoliko sekundi, tokom kojih je zadr avala dah, osetila je kako se ne to oe alo o njen potiljak, podsetiv i je na prste ljubavnika, ali se to milovanje iz nenada pretvorilo u o tar ubod. "Jesi li to ti?" upita ona. U trenu koliko joj je bilo potrebno da postavi to pitanje shvatila je da ga postavlja sama sebi, jer je njegova du a u la u njenu glavu. Nije bilo dijaloga, niti potrebe za dijalogom. Oni su bili duhovi blizan ci u istoj ma ini i u trenutku njegovog ulaska postali su potpuno prisni jedno s d rugim. Proitala je iz njegovog seanja kojim metodom se Kisun poslu io da ga zaposedn e, povukav i ga kroz Petlju iz kupatila u Severnom Hantli Drajvu, iskoristiv i njego vu zbunjenost da ga potini. Bio je laka lovina. O amuen usled olovnog dima, hipnotis an da izvr ava samo jednu jedinu du nost, zadr avanje dotinog trenutka, zatim li en tela kako bi izvr avao tu du nost u slepom u asu koga nije uspeo da se oslobodi dok ona nij e otvorila vrata. Niti je ona morala da ga upuuje u ono to moraju zajedno obaviti, niti on njoj da ispria svoju priu. Delili su njenu mo razumevanja. Vratila se do vrata i otvorila ih. Zavesa Iada je ve bila tolika da je njena senka dodirivala kolibu. Kroz n ju se probijala jo po koja strelica sunca, ali nijedna nije stizala u blizinu pra ga na kome je Tesla stajala. Stigla je tama. Pogledala je u pravcu vela, primeti v i da se Iadi okupljaju iza njega. Njihove siluete bile su veliine olujnih oblaka, njihovi udovi nalik na bieve kojima treba bievati planine. Sada, pomisli ona. Ili nikada. Oslobodi trenutak. Oslobodi ga. Osetila je da je Raul uradio upravo to, njegova volja je pustila i odbac ila teret koji mu je Kisun nametnuo. Izgledalo je kao da je od njih po ao neki tal as prema kuli nad kojom su se nadnosili Iadi. Posle tolikih godina odlaganja, vr eme vi e nije bilo sputano. Do pet i trideset esnaestog jula ostalo je jo svega neko liko trenutaka, kao i do dogaaja koji e obele iti taj nevini as kao poetak poslednje l udosti oveanstva. Njene misli vrati e se Grilou, D o-Bet i Hauiju, po urujui ih da se vrate u sig urnost Kozma, ali njeno po urivanje je prekinuo sjaj koji se pojavio u srcu senke. Nije mogla da vidi kulu, ali je videla udarni talas kako odskae sa platforme, va trenu loptu koja je postala vidljiva i drugi blesak koji je usledio trenutak kas nije, najsjajniju svetlost koju je ikada videla, koja je promenila boju od ute u belu u jednom treptaju... Vi e ne mo emo da uinimo, pomisli ona, kada je vatra poela bestidno da se nadi ma. Mogla bih biti kod kue. Zamislila je sebe... enu, mu karca i majmuna u jednom izubijanom telu... ka ko stoji na pragu kolibe, dok joj svetlost bombe blista na licu. Zatim je to ist o lice i telo zamislila na jednom drugom mestu. Imala je na raspolaganju svega n ekoliko sekundi. Ali misao je bila brza. Na drugoj strani pustinje videla je vojsku Iada kako razmie veo ugru aka, d ok je plameni oblak rastao u elji da ih pomrai. Lica su im bila nalik na cvetove v eliine planina, koji su nastavljali da se otvaraju, a ica za a icom za a icom. Bio je to astra ujui prizor, njihova ogromnost kao da je krila lavirinte koji su se izvrtali naopako u tom otkrivanju. Tuneli su postajali kule mesa, ako je meso bilo ono to su imali, koje su se stalno iznova izokretale, tako da se svaki njihov deo nepre stano preobra avao. Ako su zaista bili gladni singularnosti, onda je ovo bilo kao spasenje od te goleme plime. Planine i buve, rekao je D af, i ona shvati ta je pod tim mislio. Ili su Ia di bili narod levijatana, prekriven bezbrojnim svrbeim parazitima, koji otvara sv oju utrobu, stalno iznova, u uzaludnoj nadi da e ih se otresti, ili sami paraziti , toliko brojni da su podseali na planine. S ove strane ivota, ili Trojstva, nee sa znati ta je od ovog dvoga tano. Pre nego to je uspela da objasni bezbrojne oblike k oje su poprimali, zaklonila ih je eksplozija, spaliv i njihovu tajnu.

U istom tom trenutku Kisunova Petlja... obaviv i svoj zadatak na nain koji njen tvorac nije mogao predvideti... nestade. Ako ureaj na kuli nije uspeo da ih u celosti proguta, oni su svejedno bili ra injeni, njihovo ludilo i apetit zapeaeni u jednom trenutku izgubljenog vremena. VIII Kada su Haui, D o-Bet i Grilo za li na neugodan teren perimetra Petlje, koju je Kisun stvorio u maju nom vremenskom periodu sa obe strane pet i trideset, esnae stog jula 1945, kojom je upravljao i iji je bio zarobljenik, iza njih se rascveta la svetlost. Ne, nije se rascvetala. Peurke nemaju cvetove. Nijedno od njih se ni je osvrnulo, ve je nagnalo svoja iscrpljena tela na poslednji, nadljudski napor, koji ih je odneo, sa vatrom za leima, u sigurnost stvarnog vremena. Dugo su le ali na tlu pustinje, nesposobni da se pokrenu, samo povremeno ustajui kada je rizik d a budu skuvani ako ostanu da le e postajala tolika da je nisu mogli prenebrei. Dug je i naporan bio povratak u Kaliforniju. Posle sata lutanja prona li s u autoput, a posle jo jednog sata i napu tenu gara u na tom auto-putu. U njoj je Gril o ostavio ljubavnike, svestan da ne bi mogao da stopira vukui za sobom takve naka ze. Posle dosta vremena, uspeo je da ga povezu i u nekom malom gradu kupio izubi jan kamion dav i za njega sve to je imao u novaniku, ukljuujui i kreditne kartice, a z atim se uputio nazad u gara u da pokupi D o-Bet i Hauija i vrati ih u oblast Ventura . Le ali su u stra njem delu kamiona u dubokom snu, toliko iscrpljeni da ih ni ta nije moglo probuditi. Vratili su se u Gaj tek ne to pred zoru narednog dana, ali nisu mogli da uu u grad. Iste one vlasti koje su bile tako spore, nemarne, ili koje su ... kako je Grilo podozrevao... sauestvovale u nebranjenju Gaja protiv sila to su se iznenada pojavile u njegovoj sredini, postale su sada, po to su te sile nestale , opsesivno oprezne. Grad je bio odseen. Grilo je re io da ne izaziva nevolje. Jedn ostavno je okrenuo kola pre nego to je stigao do barikada i nastavio autoputem do mesta na kome je mogao da parkira kamion i odspava. Njihov dreme ni ta nije prekin ulo. Nekoliko asova kasnije, kada se probudio, utvrdio je da je stra nje sedi te praz no. Izi ao je oseajui bol u svim zglobovima, pustio vodu, a zatim po ao da potra i ljuba vnike. Prona ao ih je na obronku; sedeli su na suncu. Preobra aji koje je na njima o boma izazvala Su tina ve su se polako povlaili. ake im vi e nisu bile spojene, bizarni oblici koji su im preobratili lica sagoreli su na sunevoj svetlosti, tako da su z a sobom ostavili samo tragove na nekada besprekornoj ko i. Vremenom e i oni verovat no nestati. Meutim, sumnjao je da e ikada izbledeti ono to je video u njihovim oima kada su im se pogledi sreli: pogled dvoje ljudi koji su podelili iskustvo kakvo niko na svetu nije iskusio, i koji su postali, u tom delenju, posednuti jedno dr ugim. Ve posle jednog minuta provedenog u njihovom dru tvu osetio se kao uljez. Nji h troje se kratko posavetova e o tome ta e biti najpametnije da urade i zakljui e da e b iti najbolje da ostanu u blizini Gaja. Nisu pomenuli dogaaje u Petlji niti u Su tin i, mada je Grilo goreo od elje da ih pita kako je plutati u san-moru. Po to su napr avili grubi plan, Grilo se vratio do kamiona i saekao ih da siu. Do li su posle neko liko minuta, dr ei se za ruke. Ne mali broj svedoka prisustvovao je Teslinom preme tanju jednog dela Kunie vog Oka. Posmatrai i fotografi, i oni parkirani na Brdu i oni koji su lebdeli izn ad njega, videli su kako proelje poinje da se pu i, postaje providno i na kraju potp uno nestaje. Po to je jedan deo njene strukture bio sasvim uklonjen, cela kua se po vinovala sili te e. Da je bilo svega nekoliko svedoka, verodostojnost njihovih tvr dnji mogla bi biti dovedena u pitanje. Samo se na stranicama Ne enel Enkvajerera i ma tovitih istomi ljenika de avalo da su vrsto drvo i kriljac bili otrgnuti i preneseni u neku drugu ravan postojanja. Ali bila su prisutna dvadeset dva oevica sve u sv emu. Svaki od njih je svojim reima opisao ta je video... neki oskudnim, neki kitnj astim renikom... ali su osnovne injenice kod svih bile iste. Dobar deo muzeja prav e Umetnosti Amerike Badija Vensa bio je otrgnut i prenet u jednu drugu stvarnost . Neki od svedoka (oni najiscrpljeniji meu njima) ak su tvrdili da su na tre nutak videli to mesto. Belo obzorje i jasno nebo; pra inu no enu unaokolo. Nevada, m

o da; ili Juta. Bilo koje od hiljadu irom otvorenih prostranstava. Amerika nije u n jima oskudevala. Ta je zemlja bila ogromna, pa ipak puna praznine. Mesta na koji ma se neka kua mogla ponovo pojaviti i ostati nepronaena; gde su se tajne mogle de a vati svakog dana u nedelji i da niko zbog toga ne postane pametniji. Nekolicini svedoka, posle onoga to su videli, prvi put je palo na pamet da jedna zemlja mo da mo e biti suvi e velika, da mo e imati suvi e otvorenog prostora. Ali sada im je to palo na pamet i poelo je da ih proganja. Jedno od tih mesta, bar u doglednoj budunosti bie i tle na kome je bio pod ignut Palomo Gaj. Postojani proces njegovog ru enja nije se okonano preme tanjem Kunievog Oka u Petlju. Daleko od toga. Tle je ekalo na znak i doekalo ga je. Pukotine su se pro iri le u rascepe, rascepi su postali ponori u kojima su nestajale itave ulice. Najpog oenija su bila sela Vetrostrmina i Srnoudolina, ovo drugo kasnije su sravnili sa zemljom udarni talasi jer se nalazilo u blizini ume koja je praktino progutala sam u sebe, ostaviv i za sobom nagorelu zemlju koja se pu ila. Brdo i njegove skupocene nekretnine pretrpeli su isto tako sna an udar; ili sna ne udare. Nisu kue koje su se nalazile neposredno ispod Kunievog Oka pretrpele najjae razaranje (mada to malo da je bilo va no... njihovi vlasnici bili su meu prvima koji su oti li, zaklinjui se da se nikada vi e nee vratiti). Bili su to Polumeseci. Emerson se pomerio na jug dve s totine stopa, a u tom procesu su se njegove kue zbile poput harmonike. Vitmen je oti ao na zapad, kue su, nekim hirom geologije, bile gurnute i uronjene u vlastite bazene. Ostala tri Polumeseca jednostavno su sravnjena, a vei deo kr a prona ao je pu t niz Brdo o tetiv i bezbrojne kue u prolazu. Sve je to bilo akademsko razmatranje. N iko se nee potruditi da bilo ta spasava iz svoje kue; cela ta oblast smatrana je ne stabilnom est dana, tokom kojih su po ari nesmetano besneli, uni tiv i veliki deo nekre tnina koje tle nije isprevrtalo ili progutalo. to se toga tie najgore je pro ao Mirn opotok, iji bi nekada nji stanovnici i mogli na kraju da spasu neke line stvari iz s vojih kua da po ar nije buknuo u jednoj kui u Ulici prijateljstva one noi kada je duv ao vetar koji je nekada mamio stanovnike Gaja u vrtove da osete miris okeana; na leti vetra nosili su plamenove kroz selo pogubnom brzinom. Do jutra je ve pola se la bilo pretvoreno u pepeo. Do veeri istog dana, to je sna lo i drugu polovinu. Te noi, noi po to je Mirnopotok izgoreo, i est dana posle dogaaja na Brdu, Gri lo se vratio u Gaj. Vi e od polovine vremena koje je u meuvremenu proteklo on je pr espavao, ali nije se zbog toga mnogo bolje oseao. San vi e nije bio sredstvo za ubl a avanje bola kao nekada. Nije mu doneo olak anje, spokoj i utehu. Kada bi sklopio oi , u glavi bi poeli da mu se smenjuju prizori iz pro losti. Veina ih je bila iz nedav ne predstave. Naroito jasno mu se javljao lik Elen Ngijen, koja je stalno iznova od njega tra ila da prestane sa poljupcima i upotrebi zube; isto kao i njen sin, k ako sedi na krevetu okru en Ljudima Balonima. Povremeno su se pojavljivali i drugi likovi kao Roel Vens, koja niti je ta radila niti govorila, ve je samo svojom lepo tom doprinosila toj paradi: bio je tu i Dobri ovek Fleer, dole u oping centru. D af u sobi na spratu Kunievog Oka koji je znojem izbacivao mo. I ivi Vit. I mrtvi Vit, s a licem u vodi. Meutim, zvezda te prie bila je Tesla, koja ga je i na kraju nasamarila, os mehnuv i se i oti av i bez pozdrava mada je znala da se vi e nee videti. Nisu bili ljubav nici; ni izdaleka. U izvesnom smislu nikada nije shvatao ta osea prema njoj. Nema sumnje ljubav, ali ljubav koju je te ko bilo reima opisati; mo da nemogue. Usled ega je isto tako te ko bilo i tugovati za njom. Upravo usled tog oseanja da izmeu njega i Tesle nije sve gotovo spreavao ga je da uzvrati na Abernatijeve pozive koje mu je ostavljao na sekretarici kod kue , mada je sam Bog znao da ga je pria svrbela, i svrbela, i svrbela. Ona se uvek d vosmisleno izra avala kada se radilo o njegovom obelodanjivanju istine, mada mu je na kraju odobrila da to uini. Ali to je uradila samo zato to je mislila da za to nee imati prilike, jer je svet bio na ivici provalije i postojala je sasvim mala nada da se on mo e spasti. Meutim, kraj nije nastupio, a ona je umrla tokom spasava nja. Smatrao je svojom a u da uti. Koliko god da je bio diskretan, morao je da se vra ti u Gaj da otkrije kako napreduje njegovo pra njenje. Kada je stigao, grad je i dalje bio zabranjena oblast, okru ivale su ga po

licijske barikade. Nije ih bilo te ko zaobii. uvari Gaja postali su nemarniji u obav ljanju svojih du nosti od kada je grad odseen, smatrajui da je mali broj ljudi, znat i eljnika, pljaka a ili itelja, dovoljno lud da eli da tumara njegovim uzburkanim ulica ma. Sasvim lako se provukao kroz kordon i krenuo u istra ivanje grada. Vetar koji je prethodnog dana zapalio Mirnopotok potpuno je prestao. Dim tog po ara sada se s pustio, gotovo da je u ustima oseao njegov slatkasti ukus, podseao je na dim koji nastaje kada gori dobro drvo. Da su okolnosti bile drugaije mo da bi to iskustvo za njega imalo elegijsku notu, ali suvi e toga je saznao o Gaju i njegovim tragedija ma da bi mogao da se prepusti takvim oseanjima. Nemogue je bilo gledati to razaran je i ne aliti uni tenje Gaja. Njegov najvei greh bilo je licemerstvo... to to je rado sno iveo na svoj sunani nain svesno skrivajui svoju tajnu prirodu. Ta priroda je zno jem izbacivala strahove i za izvesno vreme omoguila da snovi postanu stvarnost, a upravo su ti strahovi i snovi, ne D af i Fleer, na kraju rastrgli Gaj. Nuncijati s u iskoristili taj grad za svoju arenu, ali oni u svom ratu nisu izmislili ni ta to Gaj ve nije gajio i hranio u svom srcu. Uhvatio je sebe kako se pita, dok je i ao, ne postoji li neki drugi nain na koji bi se mogla ispriati pria o Gaju tako da ne prekr i Teslin ukaz. Ako se odrekn e Svifta, mo da, i poku a da iznae neki poetski nain kojim bi mogao da iska e sve to je i skusio. Bio je to put kojim je i ranije razmi ljao da krene, ali sada (isto kao i onda) znao je i bez probe da ne bi uspeo. Do ao je u Gaj kao literalista, i ni ta od onoga to mu je grad pokazao nee ga odvratiti od kulta izve tajne injenice. Obi ao je grad, izbegavajui samo oblasti kroz koje bi prolazak bio ravan sa moubistvu, bele ei u glavi ono to je video, mada je znao da to ne mo e upotrebiti. Zat im se ponovo izvukao, neprimeen, i vratio u L. A., i noima ispunjenim ponovo pro ivl javanim seanjima. Za D o-Bet i Hauija nije bilo isto. Oni su pro iveli svoju mranu no du e na tala sima Su tine, tako da su za njih noi koje su usledile, po to su se vratili u Kozm, bi le bez snova. Bar su se oni budili niega se ne seajui. Haui je poku ao da ubedi D o-Bet da e biti najbolje da se vrate u ikago, ali j e ona to uporno odbijala tvrdei da su svi slini planovi preuranjeni. Sve dok Gaj b ude opasna zona, i dok tamo bude neotkrivenih le eva, ona se nee udaljiti iz njegov e blizine. Nije sumnjala da je mama mrtva. Ali dok ne bude pronaena i iznesena iz Gaja i hri anski pokopana, nije htela ni da razmi lja o nekom ivotu za njih oboje izv an ove tragedije. U meuvremenu, trebalo je da se oporave, to su i inili iza zatvorenih vrata u motelu u Hiljadu Hrastova, koji je bio dovoljno blizu Gaja kako bi D o-Bet mogla meu prvima da se vrati kada to bude bezbedno. Znaci koje je Su tina ostavila na nj ima uskoro su postali deo seanja, i oni su ostavljeni u nekom udnom limbu. Sve je bilo gotovo, ali ni ta novo nije moglo da pone. I dok su ekali, sve su se vi e udaljav ali jedno od drugog, iako to nijedno od njih nije nastojalo niti elelo, ali ipak nije moglo da sprei. Ljubav koja ih je obuzela u Batrikovom restoranu podstakla j e itav niz kataklizmi za koje su znali da ne mogu biti smatrani odgovornima, ali koje su ih svejedno proganjale. Dok su ekali u Hiljadu Hrastova poela je da ih pri tiska krivica, i njen uticaj je postajao sve sna nije to su njihove rane vi e zacelji vale, a oni postali svesni da su, za razliku od desetina, mo da stotina, nevinih s tanovnika Gaja, pro li bez fizikih povreda. Sedmoga dana posle dogaaja u Kisunovoj Petlji jutarnje vesti su ih inform isale da su se ekipe tragaa spremale u grad. Uni tenje Gaja predstavljalo je, razum e se, va nu vest, tako da su poele da se javljaju teorije iz bezbrojnih izvora koje su obja njavale za to je upravo taj grad izdvojen za ru enje kada je ostali deo Dolin e pretrpeo svega nekoliko potresa i pro ao sa nekoliko pukotina na autoputu. U ovi m izve tajima nije bilo ni pomena o fenomenu u Kunievom Oku koji je imao i svoje sv edoke; vlada je izvr ila pritisak i uspela da uutka sve one koji su svojim oima vide li ne to nemogue. U poetku su oprezno u li u Gaj, ali ve krajem dana veliki broj pre ivelih vrat io se u grad, u elji da pokupi uspomene i suvenire iz ru evina. Nekolicina je imala sree. Veina nije. Jer na svakog stanovnika Gaja koji se vratio u poznatu ulicu i prona ao netaknutu kuu dolazilo je estoro onih koji su nailazili na prizor potpunog uni tenja. Sve je nestalo; razletelo se, bilo zgnjeeno ili jednostavno nestalo u tl

u. Od svih delova grada paradoksalno, ali najmanje o teen je bio onaj u kome je ivel o najmanje ljudi: oping centar i njegova najbli a okolina. Uglaana tabla od jelovine na kojoj je stajalo Trgovaki centar Palomo Gaja na ulazu parkinga skliznula je u rupu, kao i dobar deo samog parkinga, ali same radnje ostale su uglavnom neo teene , to je znailo, razume se, da je, im su pronaena tela u radnji sa kunim ljubimcima, o dmah otvorena istraga o ubistvu (nikada re ena). Ako zanemarimo le eve, da je u grad u bilo stanovnika koji su mogli da kupuju, oping centar je mogao biti otvoren jo i stog dana, trebalo je samo obrisati pra inu. Marvin mlai, iz Marvinove samoposluge, bio je prvi koji je organizovao preme tanje nekvarljive robe. Brat mu je imao rad nju u Pasadeni, i mu terije koje nisu marile odakle dolazi roba po sni enoj ceni. Ni je se izvinjavao zbog urbe da profitira. Konano, posao je posao. Drugo preme tanje iz Gaja, posao tu nije vrste, razume se, odnosio se na tel a. Dovedeni su psi i oprema osetljiva na zvuk da bi se prona li pre iveli, ali bez i kakvih rezulatata. Zatim je usledio sablasni zadatak pronala enja mrtvih. Daleko o d toga da su bili pronaeni svi stanovnici Gaja koji su izgubili ivot. Kada su konan o svedeni rauni, gotovo dve nedelje po to je potraga poela, utvreno je da je nestao et rdeset jedan stanovnik grada. Zemlja ih je progutala, a zatim se sklopila nad nj ihovim le evima. Ili su mo da individue o kojima je bila re zbrisale u no, iskoristiv i priliku da zaponu novi ivot. Jedan iz ove druge skupine, bar su glasine tako tvrdi le, bio je Vilijam Vit, ije telo nikada nije bilo pronaeno ali u ijoj je kui, tokom istrage, pronaeno je dovoljno pornografije da bi se njome mogla mesecima snabdeva ti Borbene Zone nekoliko gradova. On je vodio tajni ivot, taj Vilijam Vit, i op te mi ljenje bilo je da je odabrao da nastavi da ga ivi negde drugde. Kada je utvreno da je jedan od dva le a u radnji sa kunim ljubimcima D im Hokis , jedan ili dvojica pronicljivih novinara zabele ili su da je ceo njegov ivot bio j edna tragedija. Njegova kerka, podsetili su svoje itaoce, bila je jedna iz takozva ne Lige Devica, a posle te primedbe pisci su ceo paragraf utro ili na komentar o t ome koliko bola je Gaj pretrpeo u svom kratkom postojanju. Da li je bio proklet od poetka, pitali su se ma tovitiji komentatori, sagraen na prokletom tlu? Bilo je i zvesne utehe u toj pomisli. Ako nije, ako je Gaj jednostavno bio rtva sluaja, koli ko je hiljada slinih zajednica irom Amerike moglo postati rtvama istog besa? Drugog dana potrage pronaeno je telo D ojs MekGir u ru evinama njene kue, koja je pretrpela znatno vea o teenja od bilo koje u blizini. Odneto je radi identifikac ije, zajedno sa ostalim telima, u privremenu mrtvanicu u Hiljadu Hrastova. Taj te a k zadatak pao je na D o-Bet, iji brat e biti ubrojan meu onih etrdeset i jedan nestali h. Po to ju je identifikovala, poele su pripreme za njen pokop. Mormonska crkva Isu sa Hrista brinula se za svoje. Pastor D on je pre iveo nivelaciju (napustio je Gaj o ne noi kada je D af napao kuu MekGirovih i nije se vratio dok se pra ina nije slegla) i on je bio taj koji je organizovao mamin pogreb. Za to vreme Hauiju i njemu sam o su se jednom ukrstili putevi, i Haui je pohitao da podseti pastora na no kada j e trabunjao pored fri idera. Pastor je uporno odbijao da prizna da se sea bilo ega s linog. " ao mi je to nemam fotografiju", ree Haui. "Da vam osve im seanje. Ali imam je ovde." On pokaza na svoje slepoonice, sa kojih su bledeli i poslednji tragovi pr omena koje je Su tina izvela na njegovom telu. "U sluaju da ikada padnem u isku enje. " "Kakvo isku enje?" zapita pastor. "Da postanem vernik." Mama MekGir je bila predata u zagrljaj svom izabranom Bogu dva dana posl e njihovog razgovora. Haui nije prisustvovao ceremoniji, ali je saekao D o-Bet kada je sve bilo gotovo. Dvadeset etiri asa kasnije oti li su za ikago. Meutim, njihova uloga u dogaajima daleko od toga da je bila okonana. Prvi z nak da ih je pustolovina Kozma i Su tine uinila delom vrlo izabrane skupine igraa us ledio je pola nedelje po to su stigli u ikago, kada se na njihovom pragu pojavio je dan visoki stranac iju je lepotu naru ila patnja, odeven suvi e lagano za ovo vreme, koji se predstavio kao D'Amur. "Voleo bih da porazgovaram sa vama o onome to se dogodilo u Palomo Gaju", ree on Hauiju. "Kako ste nas prona li?"

"Moj je posao da pronalazim ljude", objasni Hari. "Mo da ste uli da me je T esla Bombek pomenula?" "Ne, mislim da nisam." "E pa mo ete proveriti kod nje." "Ne mogu", podseti ga Haui. "Mrtva je." "Tako je", odvrati D'Amur, "Tako je. Moja gre ka." "ak i da ste je poznavali, D o-Bet i ja nemamo ta da vam ka emo. Mi samo elimo da zaboravimo Gaj." "Nema anse", primeti neiji glas iza njega. "Ko je to, Haui?" "Ka e da je poznavao Teslu." "D'Amur", predstavi se stranac, "Hari D'Amur. Zaista bih cenio kada bist e mi poklonili nekoliko minuta va eg vremena. Samo nekoliko. Veoma je va no." Haui pogleda u D o-Bet. "Za to da ne?" ree ona. "Prokleto je hladno tamo napolju", primeti D'Amur kada ue unutra. " ta se d ogodilo sa letom?" "Svuda je lo e vreme", ree D o-Bet. "Primetili ste", odvrati D'Amur. "O emu to vas dvoje razgovarate?" "O vestima", ree ona. "Ja sam slu ala vesti, ti nisi." "Kao da je svake noi pun mesec", primeti D'Amur. "Mnogo ljudi se udno pona a . Udvostruio se broj samoubistava od provale u Gaju. irom zemlje dolazi do pobuna u ludnicama. I mogao bih da se kladim da vidimo tek deli cele slike. Mnogo toga o staje skriveno." "Ko to skriva?" "Vlada. Crkva. Jesam li vas ja prvi prona ao?" "Da", odgovori Haui. "Za to? Zar mislite da e biti i drugih?" "Sigurno. Vas dvoje ste sredi te svega ovoga..." "Nismo mi krivi!" pobuni se Haui. "Ne ka em da jeste", odvrati D'Amur. "Molim vas. Nisam do ao ovamo da bih va s za bilo ta optu ivao. I ubeen sam da zaslu ujete da vas ostave na miru kako biste na stavili sa ivotom. Ali to se nee dogoditi. To je istina. Suvi e ste va ni. Suvi e toga s te videli. Na i ljudi to znaju, a isto tako i njihovi." "Njihovi?" ponovi D o-Bet. "Ljudi Iada. Infiltratori koji su zadr ali vojsku kada se inilo da e se Iadi probiti." "Kako to da vi toliko toga znate o svemu ovome?" zanimalo je Hauija. "Trenutno moram da preutim ko su mi izvori, ali se nadam da u na kraju ipa k moi da vam ih otkrijem." "Govorite kao da smo mi s vama u svemu tome", ree Haui. "Nismo. I u pravu ste, mi elimo da nastavimo da ivimo, zajedno. I otii emo bilo gde... u Evropu, Aust raliju, bilo gde... da to ostvarimo." "Pronai e vas", ree D'Amur. "U Gaju su se isuvi e primakli uspehu da bi sada odustali. Znaju da nas proganjaju. Da je Su tina uprljana. Od sada niko nee snevati mnogo slatke snove. Laka smo lovina i oni to znaju. Mo da vi elite da ivite obinim iv otima, ali ne mo ete. Ne sa takvim oevima kao to su bili va i." Sada je bio red na D o-Bet da se zapanji na ove rei. " ta vi znate o na im oevima?" upita ona. "Nisu u raju, toliko znam", odvrati D'Amur. "Izvinite. Bilo je neumesno. Kao to rekoh, imam svoje izvore, i nadam se da u ih vrlo brzo moi da otkrijem. U m euvremenu, moram bolje da se razaberem u onome to se dogodilo u Gaju, kako bismo m ogli da iz toga ne to nauimo." "Trebalo je da to uinim", tiho primeti Haui. "Pru ala mi se prilika da sazn am mnogo toga od Fleera, ali je nisam iskoristio." "Ti si Fleerov sin", ree D'Amur. Njegov duh je u tebi. Treba samo da ga sl u a ." "Bio je genije", ree Haui Hariju. "Zaista u to verujem. Ubeen sam da je po la vremena bio van sebe zahvaljujui meskalinu, ali je ipak bio genije." " elim da ujem", ree D'Amur. " elite li vi da mi ispriate?" Haui je jedan dugi trenutak zurio u njega. Zatim je uzdahnuo, i glasom k

oji je podseao na iznenaenje rekao: "Da. Mislim da elim." Grilo je sedeo u Kafeu 50 na Bulevaru Van Nijus u erman Ouksu, poku avajui d a se seti kako je nekada u ivao u hrani, kada mu neko prie i sede naspram njega u s epare. Bila je sredina popodneva i kafe nije bio pun. Podigao je glavu u elji da zamoli za malo privatnosti ali je umesto toga izgovorio: "Tesla?" Bila je odevena u kvintesenciju Bombek stila: jato keramikih labudova bil o je prikaeno za bluzu boje pononog plavetnila, crvena svilena marama, tamne naoari . Bila je bleda, ali joj je zato ru za usne koji se sudarao sa maramom, bio ive bo je. Senka za oi, kada je smakla naoare na vrh nosa, bila je iste raskala ne bolje. "Da", ree ona. " ta da?" "Da Tesla." "Mislio sam da si mrtva." "I ja sam napravila tu gre ku. To bar nije te ko." "Ovo nije nikakva iluzija?" upita on. "Zar cela ova prokleta stvar nije upravo to? Sve je to predstava. Ali mi , jesmo li mi vee iluzije od tebe? Ne." "Mi?" "Odmah u doi na to. Prvo ti. Kako ide?" "Nema ta mnogo da se ka e. Nekoliko puta sam se vratio u Gaj, samo da vidim ko je pre iveo." "Elen Ngijen?" "Nije pronaena. Nije ni Filip. Lino sam pretra io ru evine. Sam Bog zna kuda j e oti la." " eli li da je mi potra imo? Sada imamo veze. Nije bilo ba mnogo zabavno vrati ti se kui. Morala sam da se pobrinem za telo koje se nalazilo u mom stanu. A i mn ogi ljudi su postavljali te ka pitanja. Ali mi sada imamo izvesnog uticaja, i ja g a koristim." " ta treba da znai to mi?" "Hoe li pojesti taj izburger?" "Ne." "Odlino." Privukla je tanjir na svoju stranu stola. "Sea se Raula?" upita o na. "Nikada nisam sreo um, samo telo." "E pa sada jesi." "Molim?" "Prona la sam ga u Petlji. Bar sam prona la njegov duh." Osmehnula se ustima umazanim keapom. "Te ko je ovo ispriati tako da zvui kao celina.... ali on je u meni . On, i majmun kakav je bio, i ja, svi u jednom telu." "Tvoj se san ostvario", ree Grilo. "Sve stvari svim ljudima." "Da, pretpostavljam da je tako. Hou da ka em, mi pretpostavljamo da je tako . Stalno zaboravljam da nas sve ukljuim. Mo da e biti najbolje i da ne poku avam." "Ima sira na bradi." "Tako je, spusti nas na zemlju." "Nemoj pogre no da me shvati . Drago mi je to te vidim. Ali... upravo sam poeo da se navikavam na injenicu da te nema. Da te i dalje zovem Tesla?" "Za to da ne?" "E pa ti to vi e nisi, je li tako? Ti si vi e od toga." "Tesla je u redu. Telo dobija ime po onome to izgleda da jeste, je li tak o?" "Pretpostavljam da je tako", odvrati Grilo. "Da li ti izgledam kao da sa m skrenuo od svega ovoga?" "Ne. Jesi li?" On odmahnu glavom. "Uvrnut jesam, ali ne i skrenuo. Hladan sam." "To je moj Grilo." "Hoe da ka e na Grilo." "Ne. Hou da ka em moj. Mo e jebati sve najvee lepotice u Los Anelesu, ali ja te

aci. Ja sam velika imponderabilija u tvom ivotu." "To je zavera." "Ne dopada ti se?" Grilo se osmehnu. "Nije lo e", ree on. "Ne budi skroman", ree ona. Uhvatila ga je za aku. "Pred nama je izvesno v reme i moram znati da li si sa mnom." "Zna da jesam." "Dobro. Kao to rekoh, vo nja jo nije gotova." "Dobro. Odakle ti to? To je bio moj naslov." "Sinhronizam", odvrati Tesla. "Gde stadoh? D'Amur misli da e naredi put p oku ati u Njujorku. Tamo imaju upori ta. Imali su ih godinama. I zato okupljam pola tima, a on okuplja drugu polovinu." " ta ja mogu da uinim?" upita Grilo. "Kako ti se dopada Omaha u Nebraski?" "Ne mnogo." "Tamo je poela ova poslednja faza, verovao ili ne. U po ti u Omahi." "Zeza me." "Tamo je D af stekao svoju polovinu ideju o Umetnosti." "Kako to misli : polovinu?" "Razabrao je samo deli, ne celo re enje." "Ne pratim te." "ak ni Kisun nije znao ta je Umetnost. Imao je tragove, ali samo tragove. Neizmerna je. Ona uru ava vreme i mesto. Ona sve ponovo spaja u jedno. Pro lost, bud unost i snevani trenutak izmeu... jedan besmrtni dan..." "Predivno", ree Grilo. "Da li bi se Svift slo io?" "Zajebi Svifta." "Neko bi trebalo." "Znai... Omaha?" "Odatle poinjemo. Tamo zavr ava sva zagubljena po ta u Americi, koja mo da krij e neke tragove za nas. Ljudi znaju stvari, Grilo. ak i kada toga nisu svesni, oni znaju. To nas ini divnima." "I oni to zapisuju?" "Da. A onda alju pisma." "I ona zavr avaju u Omahi." "Neka od njih. Plati izburger. ekam te napolju." Platio je i ekala ga je. "Trebalo je ne to da pojedem", ree on. "Odjednom sam ogladneo." D'Amur je oti ao tek kasno te veeri, i kada je to uinio za sobom je ostavio dvoje iscrpljenih pripovedaa. Mnogo toga je zabele io, listajui stranice svog bloka napred-nazad dok je poku avao da pronae neki smisao u nainu na koji su delovi obave te nja meusobno bili povezani. Kada su Haui i D o-Bet zavr ili svoje prie, dao im je svoju podsetnicu sa adr esom u Njujorku i brojem telefona, a na poleini je na vrljao drugi, privatni broj. "Odselite se to pre mo ete", posavetova ih on. "Nikome nemojte kazati kuda idete. Ba nikome. A kada stignete tamo... gde god da to bude... promenite imena. Pretvarajte se da ste venani." D o-Bet se nasmeja. "To je staromodno, ali za to da ne?" ree D'Amur. "Ljudi ne ogovaraju venane. I im stignete, nazovite me da mi ka ete gde mogu da vas pronaem. Od tada pa nadalje biemo u vezi. Ne mogu da vam obeam anele uvare, ali postoje sile koje mogu paziti u mesto vas. Imam prijateljicu po imenu Norma koju bih voleo da upoznate. Ume da p ronae pse-uvare." "Mo emo i sami kupiti psa", ree Haui. "Od njene vrste ne mo ete. Hvala vam za sve to ste mi kazali. Moram da idem . eka me duga vo nja." "Voziete do Njujorka?" "Mrzim da letim", ree on. "Jednom sam imao ravo iskustvo u vazduhu, bez av iona. Podsetite me da vam ispriam o tome. Treba i vi da se upoznate sa mojim prlj

dr im u

avim ve om po to sam se ja upoznao s va im." Oti ao je do vrata i izi ao, ostaviv i za sobom u malom stanu smrad evropskih cigareta. "Potreban mi je sve vazduh", ree Haui D o-Bet kada je oti ao. "Hoe li sa mnom u tnju?" Ve je dobrano pro la pono i hladnoa od koje je D'Amur pobegao pre pet sati sa da se pojaala, ali ih je izvukla iz umorne obamrlosti. Dok ih je obamrlost napu tal a, priali su. "Mnogo toga si ispriao D'Amuru to uop te nisam znala", primeti D o-Bet. "Kao na primer?" "Ono to se dogodilo na Efemerisu?" "Misli na Birna?" "Da. Pitam se ta je to video tamo gore." "Rekao je da e se vratiti da mi ispria, ako svi pre ivimo." "Ne elim izve taje iz druge ruke. Volela bih lino to da vidim." "Da se vrati na Efemeris?" "Da. Volela bih to, ali sa tobom." Mo da neizbe no, ali put ih je doveo do Jezera. Vetar je ujedao, ali je njeg ov dah bio sve . "Zar se ne pla i ta bi nam Su tina mogla uiniti", ree Haui, "ako se ikada vratim o?" "Ne ba . Ne ako budemo zajedno." Uhvatila ga je za ruku. Oboje su odjednom poeli da se znoje, uprkos hladn oi, utroba im se stegla kao i prvi put kada su im se pogledi sreli u Batrikovom r estoranu. Od tada je pro lo malo vremena, ali ih je ono preobrazilo. "Sada smo oboje desperadosi", promrmlja Haui. "Pretpostavljam da jesmo", ree D o-Bet. "Ali sve je u redu. Niko nas ne mo e rastaviti." "Voleo bih da je to istina." "Jeste istina. I sam zna da jeste." Podigla je aku koju je on i dalje dr ao, izmeu njih. "Sea se ovoga?" upita ona. "To je ono to nam je Su tina pokazala. Spojila nas je." Drhtaji iz njenog tela pro li su joj kroz aku, i putem znoja koji je orosio njihove dlanove, u li u njega. "Moramo biti dostojni toga." "Udaj se za mene", ree on. "Prekasno", odvrati ona. "Ve jesam." Sada su se nalazili na ivici Jezera, ali, naravno, nisu videli Miigen dok su stajali zagledani u no, ve Su tinu. Razmi ljanje o tome mestu nanosilo im je bol. Istu onu bol koja dodiruje svako ivo bie kada apat o san-moru dodirne ivicu svesti. Ali njihova bol je bila mnogo o trija, jer nisu mogli da se oslobode e nje, jer su z nali da Su tina stvarno postoji; da je to mesto na kome ljubav mo e stvoriti kontine nte. Jo malo pa e svanuti, i sa prvim zracima sunca poi e na spavanje. Ali dok sv etlost ne doe... dok stvarnost ne nadvlada njihovu ma tu... stajali su zagledani u tamu, ekajui, napola u nadi i napola u strahu, da se ono drugo more digne iz snova i ponese ih sa obale.