PREDUZETNIKI MENADMENT Tema:

PREDUZETNIKI INKUBATORI, KLASTERI I TEHNOLOKI PARKOVI KAO SAVREMENI OBLICI PREDUZETNIKE INFRASTRUKTURE

eljko Radosavac

Banjaluka, april 2007. godine

SADRAJ
UVOD ................................................................................................3 1. PREDUZETNIKI INKUBATORI ...............................................4 1.1 Vrste preduzetnikih inkubatora ..........................................5 1.2 Finansiranje preduzetnikih inkubatora ...............................7 1.3 Mogunosti unapreenja preduzetnitva u inkubatoru ........8 1.4 irenje preduzetnikih inkubatora u svetu ...........................9 2. TEHNOLOKI PARKOVI ............ ...............................................10 2.1 Karakteristike tehnolokog parka ........................................10 2.2 Svetska asocijacija tehnolokih parkova .............................11 3. KLASTERI .......................................................... ..........................12
3.1 Inicijativa za formiranje klastera ................................................12

4. ZAKLJUAK .................................................................................14 5. LITERATURA ...............................................................................15

UVOD Promovisanje preduzetnitva igra vitalnu ulogu u poboljanju konkurentnosti malih biznisa i poboljavanju stanja zaposlenja u svetu. Nunost stalnog poveanja konkurentnosti proizvoda i usluga mora postati temeljni strategijski cilj poslovanja svih preduzea. U toj orjentaciji sve vie se iskazuje potreba za primenom modernih organizacijskih oblika poslovanja kao i potreba za pruanjem pomoi preduzeima u nastajanju kako bi navedeni cilj dostigli. Meu mnogim predloenim reenjima, inkubacija biznisa se ini jednim od najefikasnijih sredstava za pomo preduzetnicima u zapoinjanju novog biznisa, razvoja mladih preduzea, i pruanju pomoi kako bi preiveli obino buran poetni period. Biznis inkubatori su preduzea osnovana da stvore povoljne uslove koji e ohrabriti ljude da zaponu samostalni posao i osnuju sopstveno preduzee, a novoosnovanim preduzeima omoguiti da stanu na sopstvene noge i pokrenu stabilan rast i razvoj. Oni im pruaju ono to im najvie nedostaje u poetnoj fazi razvoja. Osnovna funkcija je pomo preduzetnicima da osnuju preduzea sa novim radnim mestima. Obezbeujui im registrovani prostor po niim cenama od trinih i zajednike servis slube u nekoj zgradi ili kompleksu zgrada smanjuju im trokove i oslobaaju ih brige o svemu to nije najdirektnije vezano za osnovni posao. Postoje razliiti modeli inkubatora: od onih koji samo obezbeuju prostor ili usluge do virtuelnih. Osim preduzetnikih inkubatora na listi novih razvojnih instrumenata su i klasteri i tehnoloki parkovi.

1. PREDUZETNIKI INKUBATORI Preduzetniki inkubatori, kao profitne ili neprofitne organizacije, su se pojavili u visokorazvijenim privredama osamdesetih godina prolog veka sa ciljem stimulisanja ekonomskog razvoja na lokalnom nivou. S obzirom da su kapital i finansijska sredstva od ivotne vanosti za nastanak i razvoj preduzea, uloga preduzetnikog inkubatora je da mladim preduzeima iste omogui kod dravnih agencija i ostalih institucija koje su spremne da ulau u inovativnu delatnost. Inkubatori nadalje pomau preduzeima u nastajanju dajui im potrebnu infrastukturu kao i strunu pomo u oblasti voenja preduzea, poslovnog planiranja, marketinga, raunovodstva i slino a sve u cilju minimiziranja trokova kojima bi novonastala preduzea bila izloena kada bi poslovala samostalno. Preduzetniki inkubator svojim preduzeima pomae na nain da im nudi: - modularne poslovne prostore u zakup pod povoljnim uslovima za ogrnieni period (obino na 3-5 godina) sa mogunou proirenja - privremeni boravak u inkubatoru u fazi osnivanja i poetnog razvoja preduzea - pristup poslovno tehnikim uslugama po povoljnim cenama - obezbeenje menaderskih i tehnikih usluga prilikom kontakata sa investitorima, kupcima i dobavljaima Kriterijumi za izbor preduzetnika koji e da deluju u preduzetnikom inkubatoru treba da budu: - mogunost rasta preduzea - sposobnost generisanja radnih mesta - sposobnost plaanja poslovnog prostora - postojanje biznis plana i - trina analiza. Da bi preduzetniki inkubator bio uspean u svim segmentima neophodno je da postoje jasno definisana poslovna politika, metode delovanja kao i prava i obaveze obe strane. 4

1.1 Vrste preduzetnikih inkubatora Dve su osnovne vrste preduzetnikih inkubatora: - inkubatori koji se povezuju sa adaptacijom starih ili praznih prostorija u poslovno proizvodne namene i - inkubatori sa strategijom stvaranja novih preduzea. Inkubatori koji se povezuju sa adaptacijom starih ili praznih prostorija u poslovno proizvodne namene imaju strategiju da se potencijalnim inovatorima ili preduzetnicima omogui pristup poslovnom prostoru po cenama niim od trinih. Njihova razvojna komponenta je u tome da se zbog niskih cena zakupa omogui veem broju preduzetnika da svoju ideju realizuju. Preduzetniki inkubatori sa strategijom stvaranja novih preduzea usmereni su na razvijanje kreativnosti, na kombinovanje i razvijanje talenta, tehnologije, kapitala i know-how kao kljunih za uspenoosnivanje novog preduzea. Za razliku od prethodne grupe ovi inkubatori uestvuju u realizaciji projekta novog preduzea sve do momenta kada novo preduzee postigne poverenje svojih poslovnih partnera i pone delovati potpuno samostalno. U savremenom svetu se javljaju sledee vrste preduzetnikih inkubatora koji imaju strategiju razvoja novih preduzea: 1. Dravni inkubatori. Institucije drave i lokalne zajednice osnivaju inkubatore uglavnom zato da bi pospeili ekonomski rast putem restruktuiranja lokalne privrede. Specifian cilj je poveati zaposlenost. Pored inkubatora investira se i u infrastrukturu i programe prekvalifikacije dela zaposlenih koji su interesantni sa stanovita novih preduzea. 2. Inkubatori korporacija. Osnivanjem inkubatora korporacije poveavaju tehniku i vantehniku inovativnost malih preduzea. S obzirom da veliki deo tih malih preduzea postaju njihovi poslovni partneri korporacije time podiu inovativnost i konkurentnost u svojim redovima. 3. Inkubatori franizinga. Danas sigurno najvei i najbolje napravljen pristup ka sistematinom uspostavljanju srednjih i malih preduzea sa oko 7000 franizinga u svetu.

Najvea dela franizinga imamo u oblastima trgovine, hotelijerstva, restorana i brze hrane. 4. Inkubatori kao samostalna preduzea. Njihov specifini cilj je maksimiziranje poslovnih rezultata i zato primaju u inkubator svako preduzee za koje procene da je njegova poslovna ideja inovativna i da potencijalno donosi dobar prihod. Ovi inkubatori mogu da budu profitne i neprofitne organizacije koje reivestiraju dobit u proirenje kapaciteta inkubatora. 5. Univerzitetski poslovni inkubatori. Osnovni razlozi ustanovljavanja ovakve vrste inkubatora su: oblikovanje okruenja kako bi se naunim radnicima omoguillo da uestvuju u aplikaciji tehnolokih inovacija, zaposlenje diplomiranih studenata, poveanje primenjivosti naunih istraivanja, privlaenje najboljih naunika, poveanje razvojnih mogunosti univerzitetskih tehnookih parkova itd. Na osnovu dosadanjih vrlo bogatih istraivanja preduzetnikih inkubatora iskristalisale su se sledei osnovni uslovi za njihov uspeh iji je pregled dat na sledeoj slici:

1.2 Finansiranje preduzetnikih inkubatora Problem finansiranja vezan za uspostavljanje i delovanje preduzetnikih inkubatora posmatramo iz tri aspekta: 1. Finansiranje pripremljenog procesa. Oni zavise od toga u kojoj meri su delovi opremljeni u sopstvenoj reiji i ukljuuju pre svega ljude i upotrebu njihovog rada. Izvore za finansiranje pripremljenog procesa dobijamo od drugih institucija i to: nepovratna sredstva privatnih fondacija, prispee ljudi i sredstava u lokalne oblasti preduzea u razvoju, dravna sredstva i federalna sredstva. 2. Finansiranje izgradnje i osposobljavanje objekata. Objekat za preduzetnike inkubatore se dobija na dva naina: zakupom ili besplatno, kao poklon. Inkubator dakle sam kupuje i preureuje objekte s jedne strane a sa druge strane se ukljuuje kao izdava inkubatorskog programa po dogovoru sa subjektom, koji su vlasnitvo drugih profitnih i neprofitnih organizacija. Prilikom pravljenja studije izvodljivosti i poslovnog nacrta za preduzetniki inkubator treba voditi rauna o sledeem: - zaraunavanje celokupnih trokova izgradnje kao i zakup zemljita i sve druge trokove, - ako je objekat poklonjen tada se kredit upotrebljava za finansiranje rekonstrukcije. Novogradnja se finansira hipotekarnim kreditom. Struktura finansiranja koja ukljuuje kombinaciju javnog i privatnog novca je najpoeljnija jer dolazi do preplitanja interesa koje je opet osnova za uestvovanje vladinih i lokalnih razvojnih institucija, korporacija, fondacija, univerziteta i slino. - pravljenje bilansa uspeha i finansijskih tokova za tri godine unapred. 3. Finansiranje preduzea-korisnika inkubatora. Preduzea koja deluju unutar inkubatora svakako trebaju sve kapital, kako za nabavku opreme tako i za finansiranje tekueg poslovanja. Dobri odnosi sa poslovnim okruenjem omoguavaju menaderu inkubatora da pronau povoljna finansijska sredstva svojim korisnicima, najee u vidu kredita. U finansiranje malih preduzea ukljuuju se banke pa je stoga bankarski sistem finansiranja najee glavni izvor za obezbeenje investicionih i obrtnih sredstava u preduzetnikom poslovanju.

7 1.2 Mogunost unapreenja preduzetnitva u inkubatoru S obzirom da preduzetnik, upravljajui malim preduzeem u nastanku, treba da obavlja vie funkcija i to celovito i uravnoteeno, ambijent u inkubatoru mu to treba u velikoj meri olakati. Preduzetniki stil i poslovna kultura koje se izgrauju u inkubatoru su relevantan inilac preduzetnikog delovanja jer preko njih preduzetnik postie svoje ciljeve uz pomo drugih. On je ovek koji ima odluujuu vlast ili uticaj u organizaciji. Formalno i sutinski on je taj koji rizikuje vlastiti i novac drugih ljudi ulaui ga u odreene poslovne poduhvate. U inkubatoru on lake kreira nove ideje i sprovodi ih a poslovne informacije koje dobija od specijalnih slubi u inkubatoru mu pomau da esto vidi ono to drugi ne vide. Treba naglasiti da je preduzetnik u inkubatoru u mogunosti uiti i prikupljati iskustva od drugih, od menadera inkubatora i od ostalih preduzetnika (peer-to-peer uenje). Zbog ureenog okruenja mogua je i meusobna komparacija preduzetnika. Koristi koje preduzee, a samim tim i preduzetnik, u inkubatoru poseduje date su na sledeoj slici:

1.4 irenje preduzetnikih inkubatora u svetu Broj inkubatora vrtoglavo raste u celom svetu, od 200 poetkom devedesetih do oko 3.000 danas. Na primer, sada postoji vie od 550 funkcionalnih inkubatora u Severnoj Americi, i oko 50 inkubatora u Australiji. U razvijenim evropskim zemljama kao to je Finska ima ih 30, u Nemakoj vie od 200 inkubatora biznisa radi sa 3700 malih i srednjih preduzea stvarajui 28000 poslova, i nekih 200 institucija inkubatorskog tipa u Francuskoj. Preko 100 shema inkubatora ili razliitih vrsta posluje irom Velike Britanije. Broj inkubatora biznisa u trinim ekonomijama koje nastaju, kao i u tranzicionim zemljama raste svake godine, gde je 65 inkubatora biznisa registrovano u Rusiji, 12 u Kazahstanu, 23 u Uzbekistanu, 34 u Maarskoj, i 56 u Poljskoj. Na kraju 1998, bilo je 23 funkcionalnih naunih i tehnolokih parkova, a 14 u fazi pripreme u Republici ekoj. U Belorusiji je za sada ustanovljeno 5 centara za podrku biznisa, 6 inkubatora i 2 tehnoparka. Evropska poslovna inovativna mrea je stvorila mreu od nekih 120 Poslovnih inovativnih centara irom Evropske unije, ija veina takoe obavlja funkciju inkubatora biznisa.

2. TEHNOLOKI PARKOVI Tehnoloki park predstavlja manje-vie irok pojam koji se koristi da opie raznovrsne pokuaje da se podstakne razvoj preduzetnitva putem osnivanja na znanju zasnovanih malih i srednjih preduzea (MSP) unutar jedne drave. Tehnoloki parkovi su organizaciono-poslovna celina kojom upravljaju visokospecijalizovani menaderi, iji je osnovni zadatak da poveaju blagostanje zajednice promoviui kulturu inovativnosti i konkurentnosti udruenih preduzetnika i istraivakih institucija. Za postizanje ovih ciljeva, nauno-tehnoloki parkovi stimuliu i upravljaju protokom znanja i tehnologija izmeu univerziteta, institucija koje se bave istraivanjem i razvojem, kao i malih i srednjih preduzea i trita. Svojim aktivnostima oni olakavaju stvaranje i razvoj kompanija kroz inkubacione i podsticajne procese i obezbeuju servise koji su neophodni za funkcionisanje tehnolokih parkova. Zajedniki cilj svih ovih napora je stvaranje nove vrednosti u pozitivnom okruenju visokosofisticiranih usluga koje prua ambijent tehnolokog parka. Tehnoloki park je irok pojam koji se koristi kako bi se njime predstavio skup materijalnih i tehnikih preduslova da se zainteresovanim kompanijama omogui da budu okupljene na jednom mestu, pod istim krovom i da u stalnoj meusobnoj korelaciji i interakciji podstiu ubrzan razvoj nauke, tehnologije, preduzetnitva, inovativnosti i adaptibilnosti. 2.1 Karakteristike tehnolokog parka Tehnoloki park je stecite inovativnih resursa, sa zajednikim fokusom na razvoju preduzetnitva putem osnivanja malih i srednjih preduzea a koji ima sledee osobine: - povezan je sa univerzitetima, obrazovnim ili istraivakim institucijama - obezbeuje infrastrukturu i usluge za aktivnosti okupljenih MSP, prvenstveno nekretnine i poslovni prostor - prua mogunost obezbeenja sve neophodne opreme i tehnologije za rad kompanija stanara - olakava proces transfera tehnologije - namenjen je podsticanju privrednog razvoja regiona u kom se nalazi.

10 Tehnoloki parkovi nisu samo skup malih i srednjih preduzea iz oblasti metaloprerade i srodnih delatnosti. Tehnoloki parkovi mogu imati u svom sastavu i poljoprivrednu, hemijsku, elektrotehniku, drvnopreraivaku, informatiku ili metalurku delatnost, u zavisnosti od iskazanih preferencijala regija u kojima se grade. Oni u svom naslovu mogu nositi i neku drugu odrednicu, kao npr. ekoloki, poljoprivredni ili biopark, kakvi su recimo Ekoloki tehnopark u Torinu (Italija), Odeljenje za biomedicinska istraivanja Tehnolokog parka u Barseloni (panija) ili Sektor za razvoj drvoprerade NTP Joensu (Finska), ili Biomedicinski park bolnice San Rafaele u Milanu. U sutini, sve su to tehnoloki parkovi, jer svaka oblast ljudskog privreivanja ima i svoje odreene tehnoloke zakonitosti. 2.2 Svetska asocijacija tehnolokih parkova Svetska asocijacija tehnolokih parkova, ije se sedite nalazi u Malagi, panija je meunarodna mrea koja povezuje tehnoloke i naune parkove irom sveta sa ciljem da se definie minimum standarda i zahteva pred neki projekat, da bi on dobio odrednicu tehnoloki park. Prema podacima iz sredine 2004. godine, ova organizacija ima svoje lanove u 64 zemlje sveta i u njenoj mrei nalazi se vie od 280 TP lanica, sa oko 50.000 kompanija. Svake godine ova asocijacija organizuje brojne konferencije o TP u svetu, te je tako u 2002. godini odrano 35 regionalnih IASP konferencija. Osnovana je 1984. godine i ima kancelarije u Malagi i Pekingu. Internacionalni bord IASP ima 15 lanova.

11 3. KLASTERI Englesku re cluster (hrpa,grupa) prvi je upotrebio jedan ameriki kompozitor da bi oznaio skup istovremenih, gusto nanizanih tonova. Svuda u svetu, preduzea imaju tendenciju da se okupljaju u klastere, i imale su je mnogo ranije nego to je pojam klaster uao u ekonomsku literaturu. Pod klasterom obino podrazumevamo grupu industrija i organizacija koje su povezane u odnosima kupovine i prodaje, ili koji dele istu infrastrukturu, klijente ili bazu vetina i ije veze poboljavaju konkurentsku prednost. Podsticanje povezivanja preduzea u klastere je efikasan instrument za jaanje konkurentnosti preduzea, njihovo osposobljavanje da proizvode robe i usluge vieg stepena prerade a kojima e stvarati bogatstvo na domaem i meunarodnom tritu. Klasteri imaju mogunost da razviju svoj specifini miks konkurentskih prednosti, baziran na lokalno razvijenom znanju, meusobnim vezama, kulturnom nasleu i drugim lokalnim karakteristikama. Kljuna prednost klastera lei u viedimenzionalnoj blizini svih aktera- ne radi se samo o geografskoj, ve i o kulturnoj i institucionalnoj blizini i usklaenosti. Blizina omoguava deljenje snaga i sredstava, zajednike aktivnosti zahtevaju zajedniku viziju, zajednike ciljeve, a line i drutvene veze jaaju poverenje i omoguavaju bri protok informacija. 3.1 Inicijativa za formiranje klastera Inicijativa za razvoj klastera podrazumeva organizovani napor da se povea rast i konkurentnost klastera u regionu ukljuivanjem preduzea, dravnih institucija i razvojno-istraivakih kapaciteta. Broj klastera u svetu se kree iznad 500 a najvie ih je u Evropi, Severnoj Americi i Australiji. Najei zajedniki ciljevi zbog kojih su osnovani mogu se podeliti u est segmenata (slika) : 1. Istraivanje i razvoj mree. Podrazumeva stvaranje mree unutar klastera i meu klasterima (izrada baze podataka preduzea, redovni

obilasci, adresar dobavljaa i prualaca usluga, internet stranica, mesene informacije o novostima u brani i okruenju i slino) 12 2. Obuka i obrazovanje. (analize potreba za specifinim obukama, organizacija obuka, redovnih susreta preduzea radi razmene iskustava i kontakata..) 3. Poslovna saradnja. (iniciranje i podrka projektima kooperacije izmedju preduzea, obrazovnih i R& I institucija; povezivanje sa fondovima za finansiranje inovativnih projekata) 4. Uticaj na politiku. (lobiranje i kreiranje dijaloga izmedju industrije, naune zajednice i vlade) 5. Inovacije i tehnologije. (olakavanje procesa inovacija, praenje trendova, rasprostiranje novih znanja i uvoenje standarda kvaliteta, poboljsanje tehnolokih procesa) 6. Rast klastera, jaanje regionalnog indentiteta, graenje nacionalnog i meunarodnog ugleda, promovisanje investicija domaih i stranih.

13

4. ZAKLJUAK U poslednjih pet godina Austrija je poveala broj izvoznika sa 15000 na 30000, poveala izvoz za oko 40% za period od est godina i u ovoj godini planira prekoraiti 100 miljardi evra opsegom izvoza. Pri tome je udeo malih i srednjih preduzea u austrijskoj privredi 99,6%. Meutim, ta ekspanzija se ne deava sama od sebe i sluajno ve drava mora da preuzme odluujue korake u smislu pomoi, osnivanja i pripremanja preduzea za izvoz pa sve do pronalaenja poslovnih partnera u inostranstvu. S tim u vezi ohrabruju podaci dobijeni iz Ministarstva privrede Srbije da e u otvaranje poslovnih inkubatora i klastera u Srbiji od 2007. do 2010. godine biti uloeno 23 miliona evra. Cilj tog programa vlade je osnivanje najmanje 15 poslovnih inkubatora i 10 klastera u zemlji, ime bi se omoguilo otvaranje 1200 radnih mesta, a da u njemu uestvuje 225 preduzea. Pri tom bi trokovi otvaranja svakog novog radnog mesta trebalo da iznose oko 7100 evra. Za sada su , uz pomo Vlade Norveke, osnovana tri poslovna inkubatora u Niu, Knjaevcu i Zajearu, a u opticaju su jo 24 inicijative za osnivanje inkubatora. Do sada su u Srbiji osnovani automobilski klaster, kao i klaster za gumu i plastiku, klaster za obradu drveta i klaster za malu poljoprivrednu mehanizaciju, a postoji i inicijativa za osnivanje tekstilnog, softverskog i graevinskog klastera. Uzimajui u obzir da je u prethodnom tekstu poslovni inkubator opisan kao poslovni prostor u kome se, na najekonominiji i najefikasniji nain, preduzetnicima prua struna i tehnika pomo i omoguava da smanje poetna ulaganja i tako lake i bre dou do profita. Takoe je opisano da klaster ine meusobno povezana preduzea iz srodnih delatnosti koja imaju zajednike interese u svim segmentima poslovanju i koji udrueni lake dolaze do posla i bre ostvaruju dobit. Kombinujui zvanine podatke koji se tiu ostvarivanja poslovnih rezultata i namera malih i srednjih preduzea zemalja u okruenju sa tvrdnjama prethodno opisanim u tekstu, sasvim je jasno da se moraju iznai sredstva kako bi se potpomogao nastanak i razvoj malih preduzea kroz inkubatore te njihovo eventualno udruivanje u klastere a sve u cilju stvaranja konkurentske prednosti za nastup na inae sve zahtevnijem svetskom tritu nudei

proizvode i usluge koji se ni po emu nee razlikovati od proizvoda i usluga drugih svetskih proizvoaa. 14

5. LITERATURA

1. Stankovi F.,Vukmirovi N., Preduzetnitvo, Matica Srpska, Novi Sad, 1995. 2. Vukmirovi N., Savremeno preduzetnitvo, EF Banjaluka, 2006. 3. Stefanovi ., Menadment, EF Kragujevac, Kragujevac 2004. 4. Glas M., Preduzetniki inkubatori, EF Ljubljana, 2001. 5. Sabo A., Preduzetniki inkubatori, tekst, www.emagazin.co.yu 6. Bojovi Z., Parkovi fikcije ili realnost trine ekonomije, tekst, www.emagazin.co.yu

15