6 Bespravna izgradnja Pojava bespravne izgradnje evidentirana je ezdesetih godina 20 veka u veim gradovima Jugoslavije i .

i . Do sredine osamdesetih godina, bespravna izgradnja je lokalizovana u periferne gradske zone, van kontinualno izgraenog gradskog podruja. Objekti su graeni na preparcelisanom poljoprivrednom zemljitu, koje su vlasnici prodavali kao graevinske parcele, jer je to bilo znatno isplativije od korienja poljoprivrednog zemljita u svrhu poljoprivredne proizvodnje. Zakon nije dozvoljavao takve transakcije, ali vlasti nisu ni kanjavale vlasnike zbog protivzakonite konverzije poljoprivrednog zemljita u graevinsko. Sedamdesetih godina, lokalne i republike vlasti finansirale su vei broj sociolokih istraivanja o fenomenu bespravne izgradnje, traei nain da se zaustavi njeno irenje. U ovim istraivanjima istraeni su i objanjeni kljuni uzroci bespravne izgradnje: (1) Nereeno stambeno pitanje velikog broja porodica u gradskim naseljima, koje nisu mogle da od radne organizacije dobiju drutveni stan na korienje u to vreme jedini nain za legalno reavanje stambenog pitanja ii ; (2) Nepostojanje trita stanova, slaba ponuda stanova za zakup, visoke zakupnine i zakonski neregulisan poloaj zakupca; (3) Oskudna ponuda komunalno opremljenih graevinskih parcela za individualnu stambenu izgradnju, njihova visoka cena, te komplikovana, skupa, spora i dugotrajna procedura pribavljanja mnogobrojnih saglasnosti potrebnih za dobijanje graevinske dozvole za graane koji su bili namerni da ree stambeno pitanje izgradnjom porodine kue i svojim sredstvima. Saznanja iz sociolokih istraivanja nisu bila dovoljna da lokalne i republike vlasti iii preduzmu ozbiljnije promene u urbanistikoj i stambenoj politici, a naroito da ukinu monopol dravnog/paradavnog sektora u stambenoj izgradnji, da podstaknu preduzetnitvo, promene urbanistiku politiku, svojinski status i reim korienja graevinskog zemljita. Primenjivane mere suzbijanja bespravne izgradnje bile su iskljuivo restriktivne - zabrana bespravne izgradnje, pretnje zatvorskim i novanim kaznama iv , ruenje i samim tim nisu mogle dati rezultat, jer je (bespravna) stambena izgradnja bila motivisana reavanjem egzistencijalnog pitanja odnosno obezbeenja krova nad glavom. Treba imati u vidu da u jugoslovenskim gradovima u to vreme nije postojalo regulisano trite stanova za rentiranje (u privatnom ili javnom sektoru), te da je jedini modalitet rentalnog stanovanja bila gazdarica koja (neprijavljeno, ilegalno) izdaje sobu i ucenjuje sa cenom i uslovima njenog korienja. Osamdesetih godina prolog veka, Ministarstvo (republiki sekretarijat) za urbanizam i stanovanje Srbije, uradilo je anketu u 31 gradu u sredinjoj Srbiji, i tada se pokazalo da je procenjeni broj bespravno izgraenih stambenih objekata bio je skoro izjednaen sa brojem izdatih graevinskih dozvola za individualnu izgradnju, kao i sa ukupnim brojem izgraenih stanova u drutvenom sektoru (period 1971-76 godine). Drugim reima, da je bespravna izgradnja ve tada dostigla gotovo treinu ukupne stambene izgradnje u sredinjoj Srbiji. U Beogradu je, u posmatranom periodu, procenjeno da je broj bespravnih stambenih objekata (oko 7600 objekata) vei od broja izdatih graevinskih dozvola za individualnu izgradnju (oko 5700 dozvola), i iznosio je preko 10% ukupno

izgraenih stanova (Problemi izgradnje,1980; Petovar,1992). Ni rezultati te ankete, koju je finansiralo resorno ministarstvo, nisu bili dovoljni za pokretanje bilo kakvih promena u urbanistikoj i stambenoj politici. Od bespravne izgradnje ka uzurpaciji Bespravna izgradnja bila je u prvim fazama karakteristina za periferne zone gradova, izvan granice urbane regulacije. Problem je reavan tako to je svaki novi generalni urbanistiki plan irio granicu graevinskog zemljita, obuhvatao zone bespravne izgradnje i na taj nain ih ukljuivao u gradsko podruje. Sedamdesetih godina poinju da se javljaju nove forme bespravne izgradnje u vidu razliitih dogradnji, adaptacija i rekonstrukcija manjih, po pravilu porodinih stambenih zgrada, izgraenih pre rata. Takve zgrade nisu mogle dobiti urbanistiku i graevinsku dozvolu za legalnu rekonstrukciju, zato to su urbanistiki planovi u izgraenim gradskim blokovima predviali rekonstrukciju sa veim indeksima izgraenosti (etverospratne i vee zgrade), ili, pak, detaljni planovi, kao pravni osnov izdavanja urbanistike i graevinske dozvole nisu postojali. Dravnim/drutvenim graevinskim preduzeima se finansijski nije isplatila gradska rekonstrukcija, zbog obaveze raseljavanja i odnosa sruenih i novoizgraenih stanova, a privatnim preduzetnicima nije bila dozvoljena izgradnja stambenih zgrada sa vie stanova. Tako su vlasnici ovih malih porodinih zgrada bili prinueni da decenijama ive u svojim podstandardnim objektima, ili pak da ih bespravo dograuju i rekonstruiu. Kada je bespravna dogradnja i rekonstrukcija u centralnim gradskim blokovima osamdesetih godina poprimila vidljive razmere, beogradska vlast, a potom i veina drugih gradova, uvode ''novinu'' kojom je otvorena zavrna faza dekonstrukcije urbanog prostora. Uvedena je tzv. privremena dozvola, na osnovu koje je graditelj mogao da gradi manji novi, odnosno dograuje i adaptira postojei objekat. U sluaju uklapanja u budui regulacioni plan, objekat je mogao da bude legalizovan. U sluaju neuklapanja u budui regulacioni plan (zbog gabarita, namene povrine, vertikalne i horizontalne regulacije, indeksa izgraenosti), objekat nije mogao da bude legalizovan, a graditelj/vlasnik bi u sluaju eksproprijacije bio obeteen za vrednost starog objekta. U isto vreme, usvojen je Zakon o nadziivanju stambenih zgrada i pretvaranju zajednikih prostorija u stanove. Vrlo brzo je zapoeta zloupotreba oba ova instituta, u emu su znaajnu ulogu odigrale gradske i optinske slube. Privremene dozvole, odobrenje za odstupanje od povrine date u privremenoj dozvoli, te naknadna odstupanja od odobrenih odstupanja su aurno potvrivana u nadlenim slubama. Zavladalo je pravo silnijeg, politiki i ekonomski monijeg, sa dobrim spregama u optinskim, gradskim i republikim slubama i partijskim nomeklaturama. Bilo je izvesno da objekti sa privremenom dozvolom nee biti rueni, bez obzira koliko je investitor tokom izgradnje ''probio'' parametre iz privremene dozvole (indeks izgraenosti, povrina koja je generalno bila ograniena na 50 do 80 m2, spratnost), ili urbanistike standarde koji su godinama uvaavani kao civilizacijsko merilo (odnos broja parking mesta po stambenoj jedinici i/ili povrini poslovnog prostora, zelene i javne povrine po stanovniku, meusobna udaljenost objekata, potovanje regulacione i graevinske linije i dr.). Na slian nain su obezbeivane i urbanistike i graevinske dozvole i razliite saglasnosti za nadziivanje viespratnih stambenih objekata i pretvaranje zajednikih prostorija u stanove. Ovakve nepotpune i nezakonite dozvole su

ostvarivane uz pomo korupcije, kako nadlenih optinskih, gradskih i republikih inovnika, tako i tekuih i buduih partijskih nomenklatura, ime je obezbeena predstojea legalizacija privremenih ili nepotpunih dozvola v . Manje moni investitori su prodavali novoizgraene objekte, bez obzira to ovi nisu bili uknjieni, a kupci nisu marili za tu ''sitnicu'', s razloga to ogroman broj stambenih jedinica, graenih u dravnom/drutvenom sektoru, nije uknjien vi . U takvim okolnostima, ve uveliko korumpirane republike, gradske i optinske slube (kriminalizacija drave je u punom jeku) izdaju svakojake privremene dozvole i dozvole za nadziivanje, po principu ''koliko para toliko i kvadrata''. Na osnovu raznoraznih privremenih dozvola vri se ogromno zauzee ravnih krovova, tavana, zajednikih prostorija u zgradama, dvorinih prostora, ulica, trotoara, parkovskih i drugih javnih i zelenih povrina. Ukratko, vri se uzurpacija, ali sa ''urednom'' dozvolom. Bez urbanistike i/ili graevinske dozvole, odnosno sa raznim kvalilegalnim dozvolama grade i dravne ustanove i preduzea. Ekskluzivno pravo koje je u doba socijalizma bilo rezervisano za investitore koji su gradili ''vane'' objekte od posebnog interesa, postalo je opte pravilo ponaanja vii . Takva praksa se nastavlja, uprkos izmenama Zakona o izgradnji (jun 2001. godine) i odredbama novog Zakona o planiraju i graenju (juni 2003. godine), kojim je bespravna izgradnja inkriminisana kao krivino delo viii . Promaeni ciljevi legalizacije Legalizacija bespravno izgraenih objekata, zapoeta 2003. godine, nakon usvajanja Zakona o planiranju i graenju, imala je dobru nameru da uvede red u oblast izgradnje i ureenja naselja. Ve na poetku primene novog Zakona, potvrdilo se da nisu pripremljene niti koordinirane kljune pretpostavke procesa legalizacije: kriterijumi legalizacije, tipologija bespravne izgradnje, status graevinskog zemljita, parcelacija sa evidencijom graevinskih parcela, svojinski status stambenih zgrada sa vie stanova, koje su (bile) u dravnoj/drutvenoj svojini a stanovi/stambene jedinice su nakon otkupa/privatizacije u privatnom vlasnitvu, svojinski status zajednikih prostorija u zgradi, granice graevinske parcele kolektivnih stambenih zgrada (blokovi, i sl.) i dr. Nije, takoe, reen problem kompenzacije onim bespravnim graditeljima koji su godinama izdvajali sredstva za stambenu izgradnju iz svog linog dohodka, ali nisu dobili drutveni stan na korienje i otkupili ga po bagatelnoj ceni ix . Najtei promaaj ovog zakona, po naem sudu, je to nisu uspostavljeni kriterijumi za razlikovanje bespravne izgradnje koja potuje urbanistiku normu i ne ugroava tuu svojinu i javno dobro, od uzurpacije koja kri urbanistiku normu i standarde, ugroava i/ili zauzima tuu svojinu i javna dobra i smanjuje kvalitet ivljenja i ambijentalne vrednosti okruenja. Takoe, ozbiljno ogranienje ponuenog koncepta legalizacije vidimo u tome to sredstva prikupljena legalizacijom nee biti dovoljna za izgradnju i uvoenje osnovne komunalne opreme (vodovod, kanalizacija, ulina mrea i sl.), odnosno to e zone bespravne izgradnje i dalje ostati komunalno podstandardne, a time higijenski, zdravstveno i ekoloki nebezbedne. Procene obima bespravne izgradnje su razliite. M. Jani rauna da je u Beogradu tokom 40 godina bespravno izgraeno oko 150 000 stanova i kua (Jani, 1998). Realan broj

bespravno izgraenih stambenih jedinica u Srbiji je oko 700 000 (Petovar, 1998), mada nije neosnovana ni procena od oko milion stanova i kua izgraenih bez urbanistike i graevinske dozvole, ili sa nepotpunim i nezakonitim dozvolama. Prema podacima iz resornog Ministarstva za urbanizam i graenje Republike Srbije, do postavljenog roka (13. novembar 2003. godine), podneto je ukupno 377 506 zahteva za legalizaciju bespravno izgraenih i/ili dograenih stambenih i drugih objekata (poslovne zgrade, javni objekti, pomone zgrade i dr.). Od toga, u Vojvodini je podneto 80 091 zahtev, u Centralnoj Srbiji (bez Beograda) 149 509 zahteva, a na Administrativnom podruju Beograda (16 optina) 146 792 zahteva. vo nije konaan broj bespravno izgraenih objekata, budui da je jednom prijavom za legalizaciju izvrena prijava svih objekata na jednoj katastarskoj parceli, tako da e se konaan broj utvrditi tek nakon obrade svih predmeta. Na primer, jedna prijava moe da sadri i po nekoliko stambenih jedinica koje su izgraene u jednom viestambenom objektu na jednoj parceli. Pored toga, javna preduzea su jednom prijavom obuhvatila sve objekte koji se nalaze na teritoriji jedne optine, dakle na veem broju katastarskih parcela. Takoe, za veliki broj podstandardnih objekata, od improvizovanih graevinskih materijala, izgraenih na javnom zemljitu, u industrijskim zonama i sl. zahtevi za legalizaciju nee ni biti podnoeni. Tokom dve godine nakon usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji, legalizovano je manje od 3% podnetih prijava, to potvruje neutemeljenost, nepotpunost i manjkavost zakonskih reenja. Posebno sporna su podzakonska akta i uputstva o implementaciji zakona, kojima se omoguava legalizacija objekata koji kre urbanistike norme i civilizacijske standarde. Krenje urbanistikog reda se nastavlja, a inkriminisanje bespravne gradnje kao krivinog dela je prazno slovo na papiru, kako zbog korumpiranih inspekcijskih slubi (optinskih, gradskih i republikih), koje retko podnose prijave protiv investitora i graditelja koji kre propise, tako i zbog sudova koji te prijave ne procesuiraju ili odlau u nedogled. Legalizacija kao ponitavanje urbanistike norme Postoji nekoliko sutinskih razlika izmeu klasine i uzurpatorske bespravne izgradnje. Klasina bespravna izgradnja odvija se na sopstvenoj parceli, potuje regulacionu liniju i javne povrine, potuje urbanistiku normu (rastojanje prema susedu, okruenje...). Klasina bespravna izgradnja, po pravilu, se preduzima radi zadovoljavanje stambene potrebe sopstvenog domainstva i nije namenjena prodaji. Uzurpatorska bespravna izgradnja zauzima tue zemljite i objekte, ometa njihovo fukcionisanje i kvalitet stanovanja (nadziivanje van dozvoljenih granica, probijanje graevinske i regulacione linije, naruavanje vertikalne regulacije, ugroavanje temelja i stabilnosti objekta koji se nadziuje i/ili temelja susednog objekta, nezakonito prikljuivanje na infrastrukturu, promena mikroklime, zauzimanje zajednikih prostora koji su neretko od vitalnog znaaja za funkcionisanje zgrade i sl.). Uzurpacija je, po pravilu ''pokrivena'' nepotpunim, nezakonitim i protivpravno izdatim saglasnostima optinskih i gradskih slubenika, a neretko i nenadlenih slubi. Uzurpatorska izgradnja, po definiciji, kri urbanistiku normu.

Uzurpacija javnih prostora i dobara i tueg privatnog vlasnitva poprima masovne razmere poetkom devedesetih godina, naroito zahvaljujui institutu privremene urbanistike i graevinske dozvole i Zakonu o nadziivanju stambenih zgrada i pretvaranju zajednikih prostorija u stanove x . Novi bogatai i tzv. moni investitori neogranieno zloupotrebljavaju i izigravaju oba ova propisa bez imalo rizika, uz podrku i saradnju politiara, optinskih, gradskih i republikih inovnika i sudova. Tako izgradjene objekte prodaju graanima koji kao savesna trea lica kad tad nailaze na problem legalizacije i uknjibe. Da nevolja bude vea jedan deo savesnih kupaca su izbeglice na koje je baen odijum uzurpatorske izgradnje. To je, naravno, jo jedna od ovdanjih hipokrizija gde poinioci optuuju rtvu. Sredstva prikupljena legalizacijom, medjutim, nisu dovoljna za uvoenje i rehabilitaciju osnovne komunalne opreme (vodovod, kanalizacija, ulina mrea i sl.), tako da zone bespravne izgradnje i dalje ostaju bez odgovarajue komunalne infrastrukture, pa su higijenski, zdravstveno i ekoloki neuslovne i riskantne za stanovanje. Istovremeno, ostaje obaveza javne uprave da obezbedi izgradnju pomenute infrastukture koja za to nema sredstava. Profit od ove nelegalne izgradnje pokupili su ''veti'' investitori koji su obezbedili ''dozvole'' za izgradnju, a stanove prodali savesnim kupcima, koji putem legalizacije treba da obezbede sredstva za komunalno i infrastrukturno opremanje. Dodatne trokove iziskuju opravke kolovoza, trotoara i drugih javnih povrina koje zatieni uzurpatori unitavaju tokom izgradnje svojih objekata, uz pravovremeno obezbeenje utnje inspekcijskih slubi. Ti trokovi se namiruju iz budeta, odnosno od poreskih obveznika i savesnih graana. Blokovi u centralnim gradskim zonama, graeni u prvoj polovini 20 veka, kao i novi blokovi graeni u periodu socijalistike moderne, postepeno se pretvaraju u haotine i neuredne krajeve, nalik mahalama i kasabama iz starih romana. Pored navedenih problema, meutim, sutinski promaaj ovog poslednjeg projekta legalizacije je ponitavanje urbanistike norme, koje se formalizuje u podzakonskim aktima. Za primer navodim odredbe ''Odluke o privremenim pravilima i uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju i upotrebnu dozvolu za objekte izgraene odnosno rekonstruisane bez graevinske dozvole do 13. maja 2003. godine'' (Slubeni list grada Beograda, 30/2003), na osnovu koje se vri legalizacija bespravno izgraenih objekata (u daljem tekstu Odluka). Primena ove Odluke vraa Beograd u predurbano stanje. Pomenuta Odluka sadri, izmeu ostalog, nekoliko odredbi kojima se legalizuju najdrastinije uzurpacije u gradskom prostoru. Gradske podceline u kojima se Odluka primenjuje su definisane nepotpuno, a kriterijumi klasifikacije nisu jasni. Odluka doputa legalizaciju aktivnosti koje su nezamislive u gradskom prostoru. Tako, na primer, ''Odobrenje e se izdati pod sledeim uslovima: () za objekat u kome se obavlja delatnost tetna po zdravlje i okolinu ili ako se u njemu odvijaju tehnoloki procesi koji bi mogli da ugroze okolne objekte poarom, eksplozijom ili isputanjem opasnih materija ako se pribavi odobrenje od nadlenog organa za obavljanje odreene delatnosti koja nije tetna po zdravlje i ne ugroava okolinu'' (lan 11, stav.2), kao i ''za objekat za proizvodnju, preradu i uskladitenje zapaljivih tenosti, zapaljivih gasova i eksploziva ako se pribavi saglasnost od organa unutranjih poslova nadlenih za zatitu od poara'' (lan 11, stav 3). Drugim reima, ako graanin pribavi ekspertsko miljenje od nadlenog

organa, moe da legalizuje proizvodnju eksploziva, otrovnih gasova i slinih proizvoda u sred stambene zone. Ako znamo ta sve slovi za ekspertsko miljenje nije teko zamisliti ta e sve dobiti dozvolu za rad u stambenim zonama glavnog grada xi . Odredbama ove Odluke, ponitavaju se osobenosti gradskih podruja i njihovih ambijentalnih i prostornofizikih odlika. U blokovima individualnog stanovanja izdavae se odobrenja za objekte do etiri etae. Tako se zone individualnog, porodinog stanovanja pretvaraju u zone srednje spratnosti do etiri etae. I to na osnovu Odluke o privremenim pravilima i uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju i upotrebnu dozvolu, koja treba da slui za legalizaciju objekata koji e trajati desetinama godina, ali i za oblikovanje ambijentalnih i urbanih obeleja grada. Ova Odluka izlae savesne graana potencijalnom nasilju i ucenama od strane bespravnih graditelja uzurpatora. Ako vlasnik nepropisno izidanog objekta ''pribavi saglasnost suseda'', moe legalizovati doslovno sve: i to to je svojim objektom ''preao granicu parcele prema susedu'', i to to se ''atmosferske vode prelivaju na susednu parcelu ili objekat'', i to to objekat ''izgraen na ivici parcele ima otvore koji gledaju na susednu parcelu'', to je ''na manjem rastojanju od propisanih ovom odlukom'', itd. (lan 17). Kakvim pritiscima moe da bude izloen graanin, kome je komija-uzurpator uradio sve to je u pomenutom lanu nabrojano, ako odbije da ovom moniku i/ili nasilniku da saglasnost. Takvo odbijanje se naroito preporuuje u dravi u kojoj poinioci najteih krivinih dela slobodno etaju i bivaju promovisani u medijske zvezde. Da cinizam kreatora ove Odluke bude vei, ovaj lan je stavljen u poglavlje naslovljeno: ''Pravila i uslovi za zatitu interesa suseda'' (sic!). Ne manje vane od pomenutih i slinih odredbi su i vrednosne i politike posledice. Ovakva legalizacija daje za pravo graanima koji su krili urbanistike i druge norme i zakonske propise, a kanjava i smanjuje vrednost imovine savesnih graana koji su se pridravali propisa i koji su, u situacijama kada su morali da grade i adaptiraju svoje objekte bez dozvole (pre svega zbog neodgovornog i koruptivnog ponaanja nadlenih gradskih i optinskih slubi), nastojali da ne ugroze svoje susede i da potuju urbanistiki red i normu. Ukratko, ovakvim i slinim odlukama, zakonskim i podzakonskim aktima legalizuje se uzurpacija javne i tue imovine i ponitava urbanistika norma kao bazini princip ureenja i izgradnje grada.
i

Pojam bespravne izgradnje (illegal construction) odnosi se na izgradnju stambenog ili nekog drugog (poslovnog, pomonog i drugog) objekta bez propisane urbanistike i graevinske dozvole, odnosno na dogradnju, adaptaciju ili rekonstrukciju objekta. Izgradnja u seoskim naseljima nije bila regulisana, budui da najvei broj seoskih naselja nije imao urbanistike ureajne osnove, na osnovu kog dokumenta se mogla izdati graevinska dozvola za izgradnju na parceli (to je zakon propisivao). Stoga bi se izgradnja stambenih i drugih objekata u seoskim naseljima za koje nije postojala potrebna urbanistika-planska dokumentacija mogla nazvati spontanom izgradnjom, koja je, po pravilu, sledila tradicionalne obrasce i norme graenja.

Promet stanova u privatnom vlasnitvu na tritu bio je neznatan, kao i broj stanova koje su drutvena graevinska preduzea mogla da ponude na tritu, ali pod vrlo restriktivnim uslovima i opet samo preko radne organizacije u kojoj je potencijalni kupac bio zaposlen.
iii

ii

U drugoj Jugoslaviji urbanistiko planiranje i stambena politika bili su u nadlenosti republika.

iv

Postoje primeri prekrajnih, novanih ili zatvorskih kazni do 60 dana za vlasnike koji su dogradili klozet ili sobu u sopstvenoj zgradi bez urbanistike i graevinske dozvole, koju su optinske vlasti odbile da izdaju zato to je po urbanistikom planu taj objekat bio planiran za ruenje ili, jo gore, zato to za to podruje nije bio donet urbanistiki plan (Petovar, 2003).

Reit primer za ovo je izgradnja objekta TV PINK, koja je uraena sa privremenom dozvolom, datom za oko 800 m2 i za kombinovanu stambeno-kulturnu namenu. Moni vlasnik TV PINK legalizovao je objekt posle promene vlasti u jesen 2000. godine, uprkos tome to je ukupna povrina objekta preko 4000 m2, to je prekren dozvoljen indeks izgraenosti, to je probijena graevinska linija, to nije obezbeen potreban broj parking mesta u skladu sa normativima iz vaeeg regulacionog plana, itd., itd. Nakon posete nekoliko ministara nove politike nomenklature, posle promene vlasti u jesen 2000. godine, kao i nagrade na Salonu arhitekture, bilo je jasno da e objekat TV PINK biti legalizovan sve sa probijenim urbanistikim standardima, odnosno da nee morati da ispuni urbanistike norme iz Regulacionog plana. Ovome treba dodati da su institut privremene urbanistike i graevinske dozvole koristile i dravne ustanove i preduzea, kao i privatnici, podjednako probijajui urbanistike norme i standarde.

Procenjuje se da preko 80% stanova na Novom Beogradu, nije upisano u zemljine knjige/katastar. Ukupno u Srbiji tek 42% stambenih jedinica je upisano u katastar. Poetkom 2004. godine, Svetska banka je finansijski podrala program ureenja katastra u Srbiji, koji bi trebalo da bude zavren za dve godine.
vii

vi

Za neke znaajne javne objekte u Beogradu se rumorilo da su izgraeni bez urbanistike i graevinske dozvole (kongresni centar ''Sava''), ili da nisu bili tehniki primljeni odnosno da nemaju upotrebnu dozvolu (most ''Gazela''). Ti podaci se ni danas ne mogu proveriti. Moe se meutim proveriti da su mnogi skupi i veliki objekti izgraeni sa privremenom dozvolom, kao to je Staklenac ili objekat Jugodrva na Trgu Republike, Trni centar u Sremskoj ulici i dr. Bez urbanistike i graevinske dozvole gradili su svoje vile i predsednik Srbije i SRJ Slobodan Miloevi i naelnik generaltaba Neboja Pavkovi, braa Karii i mnogi drugi. U centralnoj beogradskoj optini Savski venac, sa ekskluzivnim stambenim zonama, koja je 1991. godine brojala oko 17 500 stambenih jedinica, podneto je preko 3000 zahteva za legalizaciju. Evidentno krenje urbanistikih propisa i planova koje srbijanski tajkuni svakodnevno praktikuju prolazi bez ikakvih sankcija od strane inspekcijskih slubi ili sudova. Dovoljna je politika zatita jedne od mnogobrojnih partija koje su na vlasti ili u razliitim koalicijama na lokalnom, gradskom ili republikom nivou, da ''zasluni'' tajkun moe javno i bahato da manifestuje svoju nedodirivost i dato mu pravo da kri urbanistike norme i propise. Pojedine lokalne vlasti (Novi Sad, na primer) su oslobodile bespravne graditelje od plaanja naknade za korienje graevinskog zemljita za stambenu povrinu do 50 m2, kako zbog pomenutih ulaganja, tako i zbog socijalnih razloga.

viii

ix

Motiv uvoenja privremene dozvole bio je da se premosti blokada izdavanja urbanistikih i graevinskih dozvola, zbog nepostojanja regulacionih planova za brojna gradska podruja. Zloupotreba vieznano definisanih odredbi o privremenoj dozvoli zapoeta je odmah nakon njenog donoenja, da bi eskalirala u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, kada su davane privremene dozvole za objekte povrine nekoliko stotina kvadratnih metara, za koje je bilo jasno da nikada nee biti uklonjeni, bez obzira na namenu povrine i urbanistike uslove predviene regulacionim planom. Slino se dogodilo i sa Zakonom o nadziivanju. Evidentne zloupotrebe

ovih instituta nisu proizveli bilo kakve posledice na optinske i gradske inovnike koji su ove dozvole pripremali i potpisivali. Mnogi od njih su jo uvek na visokim poloajima u Republici i u Beogradu (a verovatno i u ostalim gradovima u Srbiji), iako iza sebe imaju desetine i stotine potpisanih dozvola, koje su unitile urbanost gradova u Srbiji. Prema informacijama u dnevnoj tampi, zgrada CK na Uu, sa pripadajuom graevinskom parcelom (ija povrina nije obelodanjena), prodata je za oko 20 miliona maraka, nakon to je pribavljeno ekspertsko miljenje da zgrada mora biti sruena zbog oteenja tokom NATO bombardovanja, te da e trokovi ruenja i deponovanja otpada kotati oko 10 miliona maraka. Zgrada nije sruena, ve je obnovljena, a bie i proirena. Za javnost anonimni eksperti e i dalje prodavati ekspertska miljenja, nadlena strukovna komora nee reagovati, niti e tim ekspertima biti oduzeto pravo na rad, to bi bila normalna posledica ovakve zloupotrebe struke.
xi