Nastanak sociologije rada Miler i Form, Industrijska sociologija

Nastanak sociologije rada mogue je poistovetiti sa neuspehom eksperimenta u pogonima Hotorn, ikakog preduzea Vestern Elektrik u razdoblju izmeu 1924. i 1927. Tragajui za maksimalnom dnevnom proizvodnjom, strunjaci za efikasnost rada menjali su trajanje radnog vremena, pokrete i uslove fizike okoline. Novembra 1924. preduzee Vestern Elektrik zajedno sa Nacionalnom akademijom nauka i Nacionalnim savetom za istraivanja odluilo je da proui odnos izmeu osvetljenja i efikasnosti rada. Ne slutei, istraivai u Hotornu, bili su pred otkriem neega to je poveavalo uinak bez obzira na to ta se inilo sa fizikim uslovima. Taj skriveni faktor bio je sakriven duboko u ljudskoj prirodi. Strunjaci za umor nisu ga pronali. Strunjaci za merenje vremena predvideli su ga. Rukovodioci fabrika znali su da postoji, ali nisu znali o emu je re. Vestern Elektrik je pokuao da ga otkrije. Pretpostavka je bila da e uinak biti vei, to je osvetljenje vee. Odabrane su dve grupe radnika. Kontrolna grupa radila je uz jednako osvetljenje. Pokusnoj grupi osvetljavanje se pojaavalo. Pri boljem svetlu uinak je rastao. Meutim, porastao je i uinak kontrolne grupe, iako osvetljenje nije bilo ni za jednu sveu bolje! Bilo je jo udnijih rezultata. Smanjili su osvetljenje kod pokusne grupe, ispod razine osvetljenja kontrolne grupe. Uinak pokusne grupe je ponovo rastao. A isto se dogodilo i u kontrolnoj grupi. Tragajui za odgovorom ispitivai su ili sve dalje. To nije bio samo posao za fabriku, ve se obavljao u uskoj saradnji sa M.I.T., Harvardom, fondacijom Rokfeler. Nakon ispitivanja uticaja osvetljenja, poduzeti su ambiciozniji eksperimenti, koji su, nadali su se istraivai, morali dati odgovor na osnovno pitanje o faktorima koji radnika podstiu na rad. Eksperiment u pokusnoj sobi Istraivai su izbrojali est devojaka na poslovima sastavljenja telefonskih releja ili bolje izabrali su dve, a one su odredile etiri ostale, to se kasnije pokazalo znaajnim. Relej je mala sprava, nainjena od etrdeset razliitih delova. Zadatak devojaka sastojao se u tome da uzmu te male delove iz kutije i sastave ih. Bio je to tipian repetitivni posao mainske ere. Tih est devojaka sedelo je uz dugaak sto u posebnoj sobi. Okretno su brzali prsti. Otprilike svake minute devojka bi zavrila relej. Odbacila bi ga u odvodni ljeb, a mali stroj bi to zabeleio. Kroz pet godina taj stroj je beleio satni, dnevni i nedeljni uinak. U sobi je bio i posmatra, predstavnik taba istraivaa. Njegov posao se sastojao o tome da belei sve vanije dogaaje. On je morao biti savetnik i prijatelj devojaka, morao ih je obavetavati o toku eksperimenta, traiti njihove primedbe i sluati njihove pritube. Zamisao je da devojke rade kao da su u normalnom odelu, ali da se releji broje. To bi dalo osnovnu stopu uinka. Zatim bi se uvodile promene, jedna po jedna. Ukoliko bi devojke proizvele manje releja, to bi znailo da je promena loa; ako bi meutim poele proizvoditi vie releja, promena bi se smatrala povoljnom i uvela bi se u celu fabriku. Zbog ega ove devojke nisu radile onako kako se prema knjigama o efikasnosti na radu oekivalo? Evo tog prikaza, podeljenog u razdoblja, duga etiri do dvanaest nedelja: Razdoblja 1 i 2. Uobiajeni, normalni uslovi: radna nedelja od 48 sati, a radi se i subotom; nema odmora za vreme rada. Svaka devojka proizvede otprilike 2400 releja nedeljno. Razdoblje 3. Uvodi se sistem grupnog plaanja po uinku. Uinak je porastao, kako se i oekivalo. Razdoblje 4. Uvedena su dva odmora od 5 minuta. Uinak je ponovo porastao. Razdoblje 5. Odmori su produeni za 10 minuta. Uinak se naglo pojaao.

Razdoblje 6. Pokualo se sa est odmora od 5 minuta. Devojke su se alile da im to remeti ritam rada. Uinak je neto malo opao. Razdoblje 7. Broj odmora smanjen je na dva. Za vreme jednog odmora deljen je i topli obrok na raun preduzea. Uinak je porastao. Razdoblje 8. Uslovi jednaki kao u razdoblju 7, ali je radni dan skraen za pola sata. Uinak se naglo poveao. Razdoblje 9. Uslovi jednaki kao u razdoblju 8, ali je radni dan skraen jo za pola sata. Uinak je ostao jednak. Razdoblje 10. Isti uslovi samo to je radni dan produen za jedan sat. Sada se ponovo radi osam sati dnevno. Meutim, nedeljni uinak se ponovo poveao. Njihove hipoteze su se ruile. Neka sila koju nisu merili jo uvek je podizala uinak. Razdoblje 11. Slobodna subota, meutim uinak ostaje nepromenjen. Razdoblje 12. Uklonili su sva poboljanja radnih uslova, tako da nije bilo odmora niti t oplog odmora na raun preduzea. Radna nedelja ponovo je iznosila punih 48 sati. Prema svim pravilima zdravog razuma i uprava fabrike, to je devojkama trebalo slomiti duh i smanjiti uinak. Umesto toga, uinak se popeo na rekordnu razinu od 3000 releja po devojci. Zbog neke tajanstvene nepoznanice X koja se ukljuila u eksperiment, ovaj se neprimetno promeni, a grupa sa kojom su sada radili, nije vie bila grupa sa kojom su zapoeli. Otkrie X-a Taj X nije bio u proizvodnim aspektima fabrike, nego u ljudskim. Bili su to stavovi, ono to su devojke oseale za svoj rad i svoju grupu. Traei od devojaka pomo i saradnju, istraivai su postigli, da su se devojke poele oseati vano. Celokupni njiho v stav od pojedinanih tokia u postrojenju fabrike, promenuo se u stav prijateljske grupe koja nastoji pomoi preduzeu da rei problem. Pronale su stabilnost, mesto kojem pripadaju i rad iju su svrhu mogle jasno videti i zato su radile bre i bolje nego ikada. Svaka fabrika ima dve glavne funkcije: ekonomsku tj. proizvodnju dobara i socijalnu tj. stvaranje i raspodelu zadovoljenja meu ljudima pod njenim krovom. Pretean deo istraivanja strunjaka za efikasnost bio je posveen proizvodnoj funkciji, a vrlo malo socijalnoj, sve dok se u ekperimentu u Hotornu nije otkrilo da su nerazdvojive. Ako ljudska organizacija fabrike nije u ravnotei, niti jedan sistem efikasnosti u svetu ne moe poboljati uinak. Velika zamisao Kada je jedanput dolo do tog otkria postali su jasni rezultati eksperimenta sa osvetljenjem. U tom eksperimentu, obe grupe su dobile vanost. Tako je uinak rastao bez obzira na intezitet svetla koji ih je osvetljavao. Soba u kojoj su se sastavljali releji, dala je jo jedan znaajan rezultat. Nije dolo do nagomilavanja umora. Ukoliko je i bilo monotonije ona se izgubila u grupnom interesu o emu svedoe krivulje uinka. Izostajanje sa posla smanjeno je za 80%. Svaka devojka imala je svoj vlastiti nain sastavljanja delova. Ponekad bi ga malo izmenila, to je koeficijent inteligencije bio vii, to je vie bilo tih varijacija. Devojke su se kretale slobodno. Otkrile su da im je ugodno, pa su to i govorile. Izjavile su takoe da se oseaju kao da nemaju rukovodioca. Sa oseajem slobode, dolo je i do oseaja odgovornosti. Zakljuak je bio da su oseaji vaniji od trajanja radnog vremena, ako ljudi rade u okviru svojih telesnih mogunosti.

Rad kao grupna aktivnost Prouavanja u preduzeu Vestern Elektrik utvrdila su vanost radnika u grupi. Radnika vie nije mogue posmatrati kao izolovanog pojedinca. Rad kao socijalna aktivnost Gde god mukarci i ene rade, oni trae zadovoljavanja potreba i tenji koje nastaju u grupama i podsticane su od njih (ili suzbijene). Socijalni svet prosene odrasle osobe prvenstveno se vrti oko radne aktivnosti. Raa se industrijska sociologija Drutvene nauke tek su nedavno zapoele da prouavaju socijalne odnose unutar radnih grupa i nain na koji priroda socijalnih sistema u fabrici, kancelariji ili trgovini utie na linost. Sociolozi su se veoma zainteresovali za industrijske probleme. Za ispitivanje odnosa u industriji sve se vie koriste socioloki pojmovi i metodi. Nekoliko univerziteta i industrija poklanja panju tom podruju. Industrija i univerziteti Od samog poetka, univerziteti su preuzeli vodeu ulogu u poduhvatu da se znanje o ljudskoj drutvenoj prirodi uvede u privredu. Sreom dalekovidni industrijalci pokazali su volju da sarauju u tim naporima. Harvardske studije U nizu knjiga i monografija objavljene su socioloke teorije i rezultati istraivanja. Elt on Mejo dugogodinji direktor Odseka za industrijska istraivanja ove kole, bio je vodei istraiva socijalnih problema u industriji. Doprinosi drutvenih nauka Sociolozi i antropolozi, industrijski sindikalni ekonomisti, psiholozi i istraivai kadrovskih problema, esto su obraali panju na iste osnovne probleme industrijske organizacije i organizacije rada. Mesto sociologije Harvardski istraivai u preduzeu Vestern Elektrik uneli su u sociologiju problem koji je zahtevao odluke. Istraivanja su ukazala na vanost grupnog ivota kao determinante motivacije za rad, proizvodnost i zadovoljstvo na radu. Zakljuci su ili ravno u smeru sociolokog podruja. Nauna sociologija, kao posebno podruje drutvenih nauka, ispituje grupni ivot i drutveni razvoj oveka. Ameriko socioloko drutvo je stvorilo sekciju industrijske sociologije 1946. godine. Osnovano je vie centara za istraivanje odnosa u industriji. Jedan od njih je Odbor za meuljudske odnose u industriji na univerzitetu ikago, osnovan je poetkom 1943. radi istraivanja socijalne organizacije industrije i industrijskog drutva. Strunjaci sa podruja drutvenih nauka i sa podruja privrednog rukovoenja i obrazovanja sjedinili su svoja znanja u planiranju istraivakog rada. Institut tehnologije u Masausetu sproveo je 1944. slian plan. Njegov institut za prouavanje grupne dinamike sjedinio je pod rukovodstvom Kurta Levina osoblje i perspektive razliitih drutvenih nauka na podruju reavanja ljudskih problema industrije. Drava Njujork osnovala je kolu industrijskih i radnih odnosa na univerzitetu Kornel. Ona je zapoela sa radom 1945. i postala prva institucija svoje vrste u zemlji. Zadatak kole je da omogui opte i specijalistiko obrazovanje onih koji se pripremaju za profesionalnu karijeru strunjaka za radne i industrijske odnose.

Na univerzitetu Jejl osnovan je Centar za probleme rukovoenja i rada koji se bavi kritikim pitanjima sa podruja industrijskih i radnih podruja. Aktivnost centra je etvorostruka: obrazovanje, istraivanje, biblioteka i servis komuni. Vlada i industrija Nastankom drugog svetskog rata, dalekovidni ljudi iz vlade shvatili su da se visoke stope proizvodnje na mogu postii, a da se ne uzmu u obzir odnosi meu ljudima unutar proizvodnih kapaciteta. Proverene spoznaje i tehnike iz nekolicine industrija trebalo je to bre proiriti na sve druge.