Srpske narodne pripovijetke

Skupio ih i na svijet izdao

Vuk Stef. Karadzi

U Beu
u stampariji Jermenskog manastira
1853






Sadrzaj:
Vukov oglas za "Srpske narodne pripovetke", 1853
Pismo Jakovu Grimu
Predgovor.
Srpske narodne pripovijetke
1. Meedovi.
2. ardak ni na nebu ni na zemlji.
3. Nemusti jezik.
4. Zlatna jabuka i devet paunica
5. Stojsa i Mladen.
6. avo i njegov segrt.
7. Prava se muka ne da sakriti.
8. Azdaja i carev sin.
9. Zmija mladozenja.
10. Opet zmija mladozenja.
11. Kome Bog pomaze, niko mu nauditi ne moze.
12. Zlatoruni ovan.
13. Usud.
14. Ko manje iste, vise mu se daje.
15. Milostiva snaha i nemilostiva svekrva.
16. Pravda i krivda.
17. Oina zakletva.
18. Za sto u ljudi nije taban ravan?
19. avolja mastanija i Bozja sila.
20. Pobratimski darovi.
21. Kaluer i etiri grjesnika.
22. Kopanje blaga.
23. Lijepe haljine mnogo kojesta uine.
24. Djevojka brza od konja.
25. Djevojka cara nadmudrila.
26. udnovata tica.
27. Crno jagnje.
28. Careva ki ovca.
29. Tri jegulje.
30. udotvorni noz.
31. udnovata dlaka.
32. Pepeljuga.
33. Zla maeha.
34. Maeha i pastorka.
35. Opet maeha i pastorka.
36. Kako su radile onako su i prosle.
37. Zla zena.
38. Divljan
39. U cara Trojana kozje usi.
40. Car Dukljan.
41. evojka, udovica i pustenica.
42. Jedna gobela u kao a druga iz kala.
43. Solomuna proklela mati.
44. Laz za opkladu.
45. Kralj i obanin.
46. Ko umije, njemu dvije.
47. Dva novca.
48. Meed, svinja i lisica.
49. Lisica se osvetila vuku.

Vukov oglas za "Srpske narodne pripovetke", 1853
Oprostivsi se rjenika, ne dangubei ni malo rad sam se truditi eda bih joste sto od smrti
ugrabio i na svijet izdao. I tako evo najprije nasijeh narodnijeh pripovijedaka, za koje
mislim da e u svome rodu biti tako znatne kao sto su narodne pjesme u svome. Kao sto
su pjesme ugled jezika nase narodne poezije, tako e ove pripovijetke biti ugled
narodnoga jezika u prozi. Kao sto sam pjesme stampao u razlinijem narjeijama, kako
sam koju gdje dobio, tako e biti nastampane i ove pripovijetke: bie ih iz Bake, iz
Srijema, iz Srbije, iz Hercegovine, iz Boke Kotorske i t. d. Knjiga e ova osobito biti za
mladez i musku i zensku, a i stari ljudi i zene itae je s velikom radosti kako radi istoga
narodnog jezika tako i radi narodnijeh misli u ovoj struci umotvorine naroda nasega.
Knjiga e ova biti oko petnaest tabaka velika, i cijena joj je za prenumerante dvije
cvancike i po u srebru, ili jedna Iorinta u novcima od hartije koji danas ovdje idu mjesto
srebra, a za prenumerante iz Rusije jedna rublja u srebru (s pereslko). Posto knjiga
izie na svijet, bie joj cijena u srebru tri cvancike, a u hartiji jedna Iorinta i dvanaest
krajcara ili tri Iorinte u sajnu. Novci se ne istu naprijed, nego samo imena od
prenumeranta za koje su skupitelji uvjereni da e knjigu odmah platiti kad je prime. Za
skupljanje prenumeranta osobito molim onu gospodu koji su mi kupili prenumerante na
rjenik. Vrijeme prenumeracije trajae do svrsetka mjeseca Junija. Iz Srbije opet e
najbolje biti da se imena od prenumeranta posalju u Biograd G. Jovanu Gavriloviu,
naelniku u popeiteljstvu Iinansije, a iz ostalijeh mjesta na mene, dodavsi na pismu auI
der Landstrasse, am Heumarket Nr. 517 in Wien. Gospodi skupiteljima dae se po
obiaju jedanaesta knjiga na dar.
Mjesto ovijeh pripovijedaka mislio sam sad stampati obiaje, ili upravo rei zivot naroda
nasega, ali sam ovo za sad odgodio, da bih koje ljetos u Srbiji koje preko prijatelja
svojijeh iz drugijeh krajeva o tome jos kojesta doznao, tako e ovo, ako Bog da zdravlje,
biti prva knjiga moja poslije pripovijedaka. U ovoj e knjizi biti gdjekoje stvari iz
rjenika u red namjestene i mnogijem kojeim novijem ega u rjeniku nema, sastavljene
i potpunjene.
U Beu o Sreteniju 1852.
Vuk SteI. Karadzi

Jakovu Grimu
Slavnome Nijemcu Jakovu Grimu
Predragi i mnogopostovani prijatelju
Vi ste s pokojnijem Kopitarom najvise uinili te su se Srpske narodne pjesme na slavu
naroda Srpskoga tako razglasile po svoj Evropi i po ostalome uenom svijetu. Osim toga
Vi ste mene jos od 1823 godine, kako sam imao sreu u Kaslu s Vama se vidjeti i
poznati, jednako nagovarali i opominjali da nastampam sto i Srpskijeh narodnijeh
pripovijedaka: evo Vam ovom knjizicom ispunjujem tu zelju. Ja sam uvjeren da knjizica
ova nikome ne e biti milija nego Vama; za to sam se i usudio ukrasiti je Vasijem
slavnijem imenom. Za mene e bita osobita radost i srea, ako Vi naete da su i ove
pripovijetke, prema pjesmama, dostojne naroda Srpskoga.
U Beu o Muenicima 1853.
Vas zahvalni prijatelj
Vuk SteI. Karadzi

Predgovor.
Godine 1821 ja sam u Davidovievijem novinama nastampao nekoliko nasijeh narodnijeh
pripovijedaka i zagonetaka, uz koje sam ovo kazao:
"Ja sam prije nekolike godine dana htio da izdam malu knjizicu narodnijeh Srpskijeh
pripovijedaka i zagonetaka, n bio sam im ovaj predgovor napisao:"
..Neka rodoljubivi Musicki leti za Pindarom i za Horacijem, neka se druzi i poredi s
Ramlerom, s Klopstokom. s Derzavinom i s Dmitrijevim; neka duboko zamisljeni Solari
istrazuje i dokazuje kakijem su jezikom govorili zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome
Srbinu Srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi; "Ne
zavidim, na ast svakom svoje;" a ja u samo gotovo da skupljam ono sto je narod Srpski
ve izmislio."
"Koliko se ovaj posao ini lasan toliko je i jos vise sirok i dugaak. itav ovjeij vijek
trebao bi jednome bezbriznom ovjeku da skupi sve nase narodne pjesme, pripovijetke,
pripovijesti, zagonetke, obiaje i rijei). I kad bi se mislilo na svrsetak, ne bi jos ni emu
tome bilo ni poetka, ali poinja misli: samo neka se pone, pa e svagda biti lakse
dodati i nastaviti nego li sto iznova poeti i nainiti. A ovake narodnosti treba kupiti dok
se nijesu prosvjestenijem i novijem modama zagusile i iskorijenile."
"Pjesme, zagonetke i pripovijesti, to je gotova narodna knjizevnost, kojoj nista vise ne
treba nego je vjerno, isto i nepokvareno skupiti; ali u pisanju pripovijedaka ve treba,
misliti i rijei namjestati (ali opet ne po svome vkusu nego po svojstvu Srpskoga jezika),
da ne bi ni s jedne strane bilo pretjerano, nego da bi mogao i uen itati i prost slusati; a
ja sam kazao u predgovoru k Srpskom rjeniku kako je to za mene tesko! Pa jos vidim da
i pored sve muke i truda opet ostaju pogrjeske! U tome neka me pravda Dositije, koji je u
ovakoj struci pisanja gotovo poslije trideset godina popravio svoju jednu pogrjesku, pa
jos nije pogodio kako bi trebalo)".
Ovo je kazano onda, a sad uz ovu knjizicu valja kazati joste sto.
Pripovijetka u narodu nasemu, osobito po juznijem krajevima, najvise se zove pria, kao
sto se govori i priati mjesto pripovijedati, a gdjesto i gatka.
Nase narodne prie ili pripovijetke gotovo se mogu razdijeliti na muske i na zenske, kao i
pjesme. Zenske su pripovijetke one u kojima se pripovijedaju kojekakva udesa sto ne
moze biti (i po svoj prilici samo e za njih biti rije gatka |...|); a muske su one u kojima
nema udesa, nego ono sto se pripovijeda rekao bi ovjek da je zaista moglo biti. Mnoge
su muske pripovijetke smijesne i saljive. Muske pripovijetke opet bi se mogle razdijeliti
na dugake i na kratke. Po ovome pravilu muske su pripovijetke u ovoj knjizici po broju
ove: 25. (Djevojka cara nadmudrila), 41. (evojka, udovica i pustenica), 42. (Jedna
gobela u kao a druga iz kala), 44. (Laz za opkladu), 45. (Kralj i obanin), 46. (Ko umije,
njemu dvije), 47. (Dva novca), 48. (Sve, sve, ali zanat), a ostale su sve zenske. Kao sto
ima pjesama za koje se upravo ne moze kazati ili su zenske ili junake, tako ima i
pripovijedaka koje su izmeu zenskijeh i muskijeh.
Pripovijetku ovdje 1. (Meedovi) i 49. (Meed, svinja i lisica) ja sam slusao od Tesana
Podrugovia, pak sam ih poslije pisao kako sam ih upamtio; 18. (Za sto u ljudi nije taban
ravan?), 32. (Pepeljuga), 37. (Zla zena), 41. (evojka, udovica i pustenica), 42. (Jedna
gobela u kao a druga iz kala), 43. (Solomuna proklela mati), 44. (Laz za opkladu) i 48.
(Sve, sve, ali zanat) slusao sam jos u Trsiu, pak sam ih poslije pisao kako sam se
opominjao, a 47. (Dva novca) slusao sam u Novom sadu od jednog prosjaka, pak sam je
poslije pisao; 2. (ardak, ni na nebu ni na zemlji) napisao mi je u Berlinu 1844 godine
knez Mihailo M. Obrenovi, kao sto je on slusao u djetinjstvu od svojijeh dadilja; 3.
(Nemusti jezik), 4. (Zlatna jabuka i devet paunica), 5. (Stojsa i Mladen), 6. (avo i
njegov segrt), 7. (Prava se muka ne da sakriti), 8. (Azdaja i carev sin), 14. (Ko manje iste
vise mu se daje) i 39. (U cara Trojana kozje usi) pripovijedao mi je i pisao 1829 godine u
Zemunskome lazaretu Grujo Mehandzij iz Sentomasa); 16. (Pravda i krivda), 19.
(avolja mastanija i Bozja sila), 20. (Pobratimski darovi), 21. (Kaluer i etiri grjesnika),
22. (Kopanje blaga), 23. (Lijepe haljine mnogo kojesta uine), 24. (Djevojka brza od
kolja), 26. (udnovata tica), 27. (Crno jagnje), 28. (Careva ki ovca), 29. (Tri jegulje),
30. (udotvorni noz), 31. (udnovata dlaka), 33. (Zla maeha) i 40. (Car Dukljan) poslao
mi je iz Boke G. Vuk Vrevi; 25. (Djevojka cara nadmudrila) i 38. (Divljan) poslao mi
je G. pop Vuk Popovi iz Risna; 45 (Kralj i obanin) i 46. (Ko umije, njemu dvije) pisalo
mi je 1835 godine po naredbi pomenutoga popa Vuka u Risnu jedno ae iz Srpske
skole; 11. (Kome Bog pomaze, niko mu nauditi ne moze), 12. (Zlatoruni ovan), 17.
(Oina zakletva) i 35. (Opet maeha i pastorka) poslao mi je Lazar Marjanovi, koji je
bio Grki uitelj u Zemunu; 50. (Lisica se osvetila vuku) dao mi je napisanu G. Damjan
Gruborovi, svestenik iz Hrvatske iz sela Ljubine (na suhoj mei u II banskoj regementi);
15. (Milostiva snaha i nemilostiva svekrva), 34 (Maeha i pastorka) i 36. (Kako su radile
onako su i prosle) poslala mi je gospoica Milica Stojadinovia iz Vrdnika; 9. (Zmija
mladozenja) i 10. (Opet zmija mladozenja) poslao mi je Zemunski uitelj G. Dimitrije
obi; kao sto je ova posljednja, ovaku mi je od prilike poslala i gospoica Milica
Stojadinovia, a i G. Vasilije Jovanovi kad je bio uitelj u Zemunu dao mi je jednu
napisanu; 13. (Usud) napisao mi je pomenuti Grujo Mehandzij, a i Lazar Marjanovi
poslao je jednu od prilike ovaku.
Kao sto se pjesme po narodu razlino pjevaju tako se i pripovijetke razlino
pripovijedaju: ja sam pepeljugu imao napisanu i od gospoice Milice Stojadinovia i od
G. obia, ali je ovdje nastampana onako kao sto sam je ja u djetinjstvu slusao.
Pripovijetka je ova nastampana i u Ljetopisu u I. . od godine 1842 s potpisom na kraju I.
S. (Jovan Suboti), i ova se od moje najvise po tom razlikuje sto u njoj o kravi nema ni
spomena.
G. Atanasije Nikoli nastampao je u Biogradu 1842 i 1843 godine dvije knjizice:
"narodne Srbske pripovedke", ali steta sto jezik u ovijem pripovijetkama niti je ist
narodni niti je jezik nasijeh narodnijeh pripovijedaka, nego u njima ima i gramatinijeh
pogrjesaka u nasemu narodnom jeziku |...| i rijei kojijeh u nasemu narodnom jeziku
nema |...|, tako da bi ovjek na mnogo mjesta mogao rei da su pripovijetke ove
prevoene s Njemakog jezika. Poznato je da je G. orije K. SteIanovi jos prije
nekoliko godina skupio podosta nasijeh narodnijeh pripovijedaka i poslao ih Matici
Srpskoj da ih ona nastampa, a ona ih predala nekome da ih popravi, pak tako ostalo i do
danas, samo je od njih nastampana jedna u III . Ljetopisa za godinu 1846. "Sn carev
i tri labuda".
Ja imam jos za jednu ovaku knjizicu nasijeh narodnijeh pripovijedaka, ali bi mi bilo vrlo
milo kad bi mi jos koju ko poslao, osobito iz Hercegovine i iz Bosne i iz stare Srbije;
samo molim svakoga koji bi ih pisao da on ne popravlja nista, nego da pise upravo onako
kao sto mu ih ko uspripovijeda, pa gdje bude potrebno da se koja rije premjesti ili doda
ili izostavi, to u ja initi, kao sto sam radio i u ovima svima koje sam napisane dobio
U Beu o Muenicima 1852.
v. s. k.

Srpske narodne pripovijetke

1.
Meedovi.
U nekakome selu pou zene u planinu da traze divljega broa, i tako vrljajui po planini
jedna od njih zae i doe pred jednu peinu iz koje izie meed te je uhvati i odvede
unutra; i one zivei s njome, zena zatrudni i rodi musko dijete. Posto dijete malo
poodraste, zena se nekako ukrade i utee u selo kui svojoj. Meed je jednako kojesta
donosio i dijete hranio, kao mu prije i mater. Kad dijete naraste poveliko, ono navali da
ide iz peine u svijet. Meed ga stane od toga odvraati govorei mu da je on jos mlad i
nejak, a u svijetu ima zlijeh zvjerova koji se zovu ljudi, pak e ga ubiti. I tako se dijete
malo poumiri i ostane u peini. Poslije nekoga vremena dijete opet navali da ide u svijet, i
kad ga meed drukije nije mogao odvratiti, a on ga izvede pred peinu pod jednu bukvu,
pa mu ree: "Ako tu bukvu mozes isupati iz zemlje, onda u te pustiti da ides u svijet,
ako li ne mozes, jos valja da sjedis kod mene." Dijete spopadne bukvu, pa povuci tamo
povuci amo, ali ne moze da je isupa; onda se opet vrati s ocem u peinu. Kad poslije
nekoga vremena dijete opet navali da ide u svijet, meed ga izvede pred peinu i kaze mu
da ogleda moze li sad isupati bukvu iz zemlje. Dijete bukvu spopadne i isupa. Meed
mu onda ree da joj okrese grane, pa zametnuvsi je na rame kao kijau da ide u svijet.
Dijete poslusa oca, i idui tako po svijetu, doe u jedno polje e su se nekolike stotine
plugova bile sastale te orali spahiji. Kad doe k ratarima, zapita ih eda bi imali sto da mu
dadu za jelo. Oni mu odgovore da prieka malo, sad e se njima donijeti ruak, pa e
ruaju oni onoliki, ruae i on. Dok su oni jos to govorili, a to se pomole kola i konji i
mazge i magarci s rukom. Kad se ruak donese, Meedovi ree da e on to sve sam
pojesti. Ratari se zaude i reku mu kako e on pojesti toliko jelo sto je doneseno za toliko
stotina ljudi! On opet ree da hoe, i okladi se s njima: ako ne pojede da im da svoju
kijau. ako li pojede da oni njemu dadu sve sto je gvozdeno na njihovijem plugovima.
Ruak se postavi, i Meedovi se naklopi te pojede sve, i jos da je bilo. Onda mu oni
skupe s plugova sve sto je gvozdeno na jednu gomilu, a on usue nekolike breze, pa sve
poveze i natakne na svoju kijau pa zametnuvsi je na rame otide k nekakome kovau i
ree mu da mu od onoga gvoza skuje buzdovan na onu kijau. Kova se primi toga
posla, ali mu se uini da je gvoza mnogo, pa ga sakrije gotovo pola, a od ostaloga
buzdovan slupa kojekako. Meedoviu se uini buzdovan mali prema onolikome gvozu,
a i ono sto ga je da nije nainjen kao sto bi trebalo. Za to kad buzdovan nasade na kijau,
Meedovi da bi ga ogledao jeli dobar, baci ga u nebo pak se podanj naetvoronozi, te ga
doeka u lea. Buzdovan nesreom kovaevom prsne, onda Meedovi razmahne
kijaom te kovaa ubije, pa otide u njegovu kuu i nae sve sakriveno gvoze; i odnese
ga sa onijem komadima od buzdovana drugome kovau, i kaze mu da mu skuje buzdovan
na kijau, ali mu ree da se ne sali nego od svega gvoza dobar buzdovan da skuje, ako
nije rad proi kao i onaj prije sto ga je kovao. Kova uvsi jos prije sta je bilo od onoga
kovaa, skupi sve svoje momke, pa ono sve gvoze sastave ujedno i skuju buzdovan vrlo
dobar koliko se igda moglo. Kad nasade buzdovan na kijau, Meedovi opet da bi ga
ogledao, baci ga u nebo, i naetvoronozi se podanj, ali se buzdovan ne razbije nego
odskoi od lea..... Ispravivsi se Meedovi rekne: "Sad je buzdovan dobar," pa ga
zametne na rame i poe dalje. Idui tako nae u polju jednoga oeka e je upregao u
ralicu dva vola te ore, i dosavsi k njemu zapita ga eda li ima sto zajelo. ovek mu
odgovori: "Sad e moja ki donijeti meni ruak, pak emo podijeliti sto je Bog dao."
Meedovi mu stane kazivati kako je on pojeo sve sto je bilo pripravljeno za nekoliko
stotima ratara, "a sta e sad u jednome ruku biti meni, sta li e tebi?" U tome eto ti
evojke s rukom. Kako evojka ruak postavi, Meedovi se odmah rukom hvati da
jede, a ovek mu ne dadne nego mu ree: "Ne! dok se ne prekrstis ovako kao i ja."
Meedovi gladan ne imajui kud kamo prekrsti se, pa onda ponu jesti, i najedu se
obojica i jos im pretee. Meedovi gledajui u rukonosu, koja je bila krupna i zdrava i
lijepa evojka omili mu, i ree ocu njezinu: "Hoes li mi dati ovu svoju ker da se zenim
njome?" oek mu odgovori: "Ja bih ti je rado dao, ali sam je obrekao Brku." Meedovi
na to rekne: "Bre sta marim ja za Brka? Ja u Brka ovijem buzdovanom." A oek mu
rekne: "Be i Brko je neki; sad es ga vieti." U tome stane huka sjedne strane, dok se iza
brda pomoli jedan brk i u njemu trista i sezdeset i pet tiijih gnijezda. Malo po malo
pomoli se i drugi brk; eto i Brka. Kako doe k njima a on legne niice evojci glavom na
krilo, i ree joj da ga pobiste. evojka ga stane biskati, a Meedovi ustavsi polagano,
raspali svojijem buzdovanom Brka u glavu; a Brko prstom na ono mjesto govorei
evojci: ,.Eto ove me nesto ujede"; a Meedovi opet buzdovanom na drugo mjesto, a
Brko opet prstom na ono mjesto: "Evo ove me opet nesto ujede." Kad ga udari trei put,
Brko se opet pipne one i srdito povie: "Ta zar si slijepa? Evo ove me nesto kolje."
Onda mu evojka kaze: "Ne kolje tebe tu nista, nego te evo oek bije." Kad Brko to uje,
on se trgne i skoi na noge, a Meedovi ve bacio svoj buzdovan pa bjezi preko polja, a
Brko se naturi za njim. Meedovi polaksi poizmakne pred Brkom, ali Brko nikako ne e
da ga se mahne. Meedovi bjezei tako doe na jednu vodu, i nae kod nje ljude na
gumnu e viju semsu, i povie im: "Pomagajte, brao, za Boga! evo me era Brko. Sta u
sad? kako u prijei preko ove vode?" A jedan od onijeh ljudi pruzi mu lopatu govorei:
"Sjedi na lopatu da te prebacim." Meedovi sjedne na lopatu, a oek razmahne njome i
prebaci ga na drugu stranu, a on bjezi dalje. Malo za tijem eto ti pa gumno i Brka, pa
zapita ljude: "Proe li ovuda taki i taki oek?" A oni mu kazu da proe. Brko ih zapita:
"Kako prijee preko ove vode?" A oni mu odgovore: "Preskoi." Onda se Brko zaleti, pa
hop! preko vode na drugu stranu, pa poeraj za Meedoviem. Meedovi bjezei uz
jedno brdo vrlo sustane, a kad izie na brdo, nae oeka na uzoranoj njivi koji je u torbi o
vratu imao sjeme, pa po jedan put zagrabi sakom te sije, a po drugi u usta te jede; ovome
oveku povie on: "Pomagaj, brate, za Boga! era me Brko, i evo ga sad e me stii!
Nego sto u initi? Sakrij me e!" A oek odgovori: "Bogme Brko nije sala. Ali ne znam
e u ge sakriti; nego hodi ove u moju torbu u sjeme." I tako ga uzme u torbu. Kad Brko
po tom doe, i zapita ga za Meedovia, on mu kaze da je on odavno onuda prosao, i do
sad Bog zna kud je otisao. Onda se Brko vrati natrag. oek onaj sijui zito zaboravi za
Meedovia, i uzme ga jedan put sa zitom u saku, te metne u usta. Meedovi se poplasi
da ga ne proguta, te po ustima ovamo onamo dok sreom nae Jedan krnjav zub, te se u
njemu ustavi i priuti. Kad sija u vee doe kui, on povie na snahe: "Dajdete, eco,
one moje zubne akalice, nesto me zulja u onome mome pokvarenom zubu." Snahe
donesu dva velika gvozdena raznja, pa posto on zine, poduvre jedna s jedne druga s druge
strane, dok Meedovi iskoi iz zuba. Onda ga se sija tek opomene, i rekne mu: "A zlje
te sakrio! umalo te nijesam prozderao!" Iza toga posto veeraju i stanu se o svaemu
razgovarati, zapita Meedovi domaina sta mu je bilo onome zubu, te je onako mimo
sve ostale pokvaren. A domain mu stane ovako pripovijedati: "Jednom poemo nas
desetak su trideset konja u Dubrovnik po so. Idui tako naemo jednu evojku kod ovaca,
pa nas zapita kuda emo, a mi joj kazemo da idemo u Dubrovnik po so; a ona ree: ""Sta
da se muite tako daleko? Evo ima u mojoj pletavai nesto soli sto je preteklo kad sam
mrsila ovce, mislim da e vam svima biti dosta."" I tako one pogodivsi se s njome, ona
skine s ruke svoju pletivau, a mi s konja svoje vree, pa puni i mjeri, dok napunimo
vree za sve trideset konja. Posto se one s njome namirimo, vratimo se natrag. Ovo
bijase u jesen, i vrijeme bjese dosta lijepo; ali jedan dan pred no kad bijasmo navrh
emerna, nesto se naoblai pa okrene snijeg sa sjeverom da se pometemo i mi i konji. U
tom se jos na veu nasu nesreu smrkne sa svijem, i tako tumarajui ovamo onamo, dok
jedan od nas sreom nabasa na jednu peinu i povie: ""Ovamote brao! Evo suhote!""
Onda mi jedan po jedan ovamo, dok svi uemo i uvedemo sve tridesetero konja, pa konje
rastovarimo i nalozimo vatru, te prenoimo kao u kui. Kad sjutradan svane, a to imas sta
vieti: mi svi u jednoj ljudskoj glavi koja stajase izmeu nekakijeh vinograda. Dok se mi
tome jos uasmo i konje tovarasmo, ne lezi vraze! eto ti pudara od onijeh vinograda, pa
uzme onu glavu s nama te metne u prau, pa okrenuvsi je nekolika puta sebi iznad glave,
baci je preko vinograda da plasi vorke, i kad padnemo na jednome brdu onda ja
pokvarim ovaj zub." I na ast vam laz.

2
ardak ni na nebu ni na zemIji.
Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu ker, koju je u kaIezu hranio i uvao kao oi u
glavi. Kad evojka odraste, jedno vee zamoli se ocu svome da joj dopusti da izie s
braom malo pred dvor u setnju, i otac joj dopusti. Ali tek sto izie pred dvor, u jedan
mah doleti iz neba zmaj sepa evojku izmeu brae i odnese je u oblake. Braa otre
brze bolje k ocu i kazu mu sta je bilo, i reku da bi oni radi svoju sestru potraziti. Otac im
dopusti da idu da je traze, i da im svakome po konja i ostalo sto treba za put, i tako oni
otidu. Po dugome putovanju naiu na jedan ardak, koji niti je na nebu ni na zemlji.
Dosavsi one, pomisle da ne e u onome ardaku biti njihova sestra, pa se odmah stanu
dogovarati kako bi se unj popeli, i poslije dugoga promisljavanja i dogovora, dogovore se
da jedan od njih svoga konja zakolje, i od koze konjske da okroje oputu, pa pritvrdivsi
jedan kraj od nje za strijelu, da puste odozdo strijelu iz luka da se dobro za ardak
prihvati, kako bi se uz nju peti mogli. Mlaa dva brata reku najstarijemu da on svoga
konja zakolje, ali on ne sedne, pa ni srednji ne sedne, onda najmlai zakolje svoga, od
koze njegove okroji oputu, jedan kraj od nje veze za strijelu, pak je pusti iz luka u ardak.
Kad doe da se penju uz oputu, opet najstariji i srednji ne sednu se peti, nego se popne
najmlai. Popevsi se gore, stane ii iz jedne sobe u drugu, i tako naie pa jednu sobu u
kojoj vidi svoju sestru e sjedi a zmaj joj metnuo glavu na krilo pa spava a ona ga biste.
Ona kad vidi brata svojega, uplasi se i done ga tiho moliti da bjezi dok se nije zmaj
probudio, ali on ne sedne, ve uzme buzdovan, pa razmahne njime i udari zmaja u
glavu, a zmaj iza sna masi se rukom na ono mjesto e ga je on udario pa ree evojci:
"Bas ove me nesto ujede." Kad on to rekne, a carev ga sin jos jednom udari u glavu, a
zmaj opet ree evojci: "Opet me nesto ove ujede." Kad on i trei put zamahne da ga
udari, onda mu sestra rukom pokaze da ga udari u zivot, i on ga udari onamo, i kako ga
udari, zmaj ostane na mjestu mrtav, a careva ga ki sturi s krila, pa pritri bratu svome, te
se s njime poljubi, pa onda uzevsi ga za ruku stane ga voditi kroz sve sobe. Najprije ga
uvede u jednu sobu u kojoj je bio jedan vran konj za jaslima privezan s cijelijem
takumom od istoga srebra. Po tom ga odvede u drugu sobu, u kojoj je za jaslima stajao
bijel konj s takumom od suhoga zlata. Najposlije ga odvede i u treu sobu e je za jaslima
bio kulatast konj i na njemu takum dragijem kamenjem iskien. Kad proe te sobe, onda
ga sestra odvede u jednu sobu u kojoj je evojka jedna sjedila za zlatnijem ereIom i
zlatnom zicom vezla. Iz te sobe odvede ga u drugu u kojoj je druga evojka zlatne zice
ispredala. A najposlije uvede ga u jednu sobu u kojoj je trea evojka biser nizala, i: pred
njom na zlatnoj tepsiji od zlata kvoka s piliima biser kljucala. Sve ovo obisavsi i
vievsi vrati se natrag u onu sobu e je zmaj mrtav lezao, pa ga izvue na polje i baci na
zemlju a braa kad ga vide, umalo ih groznica ne uhvati. Po tom najmlai brat spusti
najprije sestru svoju brai, ia onda sve tri evojke svaku s njezinijem radom, jednu za
drugom; spustajui evojke brai, svaku je namjenjivao ija e koja biti a kad spusti
treu, i to onu s kvokom i piliima, on nju za sebe namijeni. Braa njegova zavidei mu
sto je on bio junak te je sestru nasao i izbavio, presjeku oputu da on ne bi mogao sii, pa
onda nau u polju jedno obane kod ovaca, i preobuku ga i mjesto brata svoga ocu
povedu, a sestri svojoj i evojkama ostro zaprijete da nikome ne kazuju sta su oni uinili.
Poslije nekoga vremena dozna najmlai brat na ardaku da se braa njegova i ono
obane onijem evojkama zene. Onaj isti dan u koji se najstariji brat vjenavao, on
uzjase na vranca, pa bas kad su svatovi iz crkve izlazili doleti meu njih, te svoga brata,
mladozenju, udari malo buzdovanom u lea da se odmah s konja premetnuo, pa onda
odleti opet natrag u ardak. Kad dozna da mu se srednji brat zeni a on u ono isto vrijeme
kad su svatovi iz crkve isli, doleti na ogatu, te i srednjega brata onako udari da se odmah
s konja premetnuo, pa izmeu svatova opet odleti. Na posljetku doznavsi da se obane
njegovom evojkom zeni, uzjase na kulasa, i doleti u svatove bas kad su iz crkve izlazili,
te mladozenju buzdovanom udari u glavu da je na mjesto mrtav pao, a svatovi onda ipe
da ga uhvate, ali on ne sedne ni bjezati, nego ostane meu njima, pa se pokaze da je on
najmlai carev sin a ne ono obane, i da su ga braa iz zavisti ostavila na onome ardaku
u kome je on sestru nasao i zmaja ubio, a to sve zasvjedoi i sestra i one evojke. Kad car
to uje, on se naljuti na svoja dva starija sina i oera ih odmah od sebe, a njega ozeni
evojkom koju je sebi izabrao i ostavi ga nakom sebe da caruje.

3.
Nemusti jezik.
U nekakva oveka bio jedan oban koji ga je mnogo godina verno i posteno sluzio.
Jednom idui za ovcama uje u sumi neku pisku, a ne znadijase sta je. Na taj glas otide
on u sumu da vidi sta je. Kad tamo, ali se zapozarilo pa u pozaru zmija pisti. Kad oban
to vidi, stane da gleda sta e zmija raditi, jer se oko nje sa sviju strana bilo zapozarilo, i
pozar se Jednako k njoj primicao. Onda zmija povie iz pozara: "obane, za Boga, izbavi
me iz ove vatre!" Onda joj oban pruzi svoj stap preko vatre, a ona po stapu izae, pa
njemu na ruku, pa po ruci domili do vrata i savije mu se oko vrata. Kad oban to vidi,
nae se u udu, pa ree zmiji: "Sta je to u zao as! ja tebe izbavih a sebe pogubih." Zmija
mu odgovori: "Ne boj se nista, nego me nosi kui mome ocu. Moj je otac zmijinji car."
Onda joj se oban stae moliti i izgovarati da ne moze ostaviti svojih ovaca, a zmija mu
ree: "Ne brini se ni malo za ovce; ovcama ne e bita nista; samo hajde sto brze." Onda
oban poe sa zmijom kroz sumu i najposle doe na jednu kapiju koja je bila od samih
zmija. Kad dou tu, zmija na vratu obanovu zvizne, a zmije se sve odmah raspletu.
Onda zmija ree obanu: "Kad doemo u dvor k mome ocu, on e tebi davati stagod
zaistes: srebra, zlata i kamenja dragoga, ali ti ne uzimaj nista, nego isti nemusti jezik. On
e se dugo zatezati, ali e ti najposle opet dati." U tome pou u dvor k ocu, i otac plaui
zapita zmiju: "Za Boga, sinko! gde si?" A ona mu kaze sve po redu kako je bio opkolio
pozar i kako je oban izbavio. Onda car zmijinji ree obanu: "Sta es da ti dam za to sto
si mi sina izbavio?" oban odgovori: "Nista drugo ne u, nego da mi das nemusti jezik."
A car ree: "Nije to za tebe, jer da ti to dam, pa da kome kazes, ti bi odmah umro, nego
isti drugo stagod hoes dau ti." Na to mu oban odgovori: "Ako es mi sto dati, daj mi
nemusti jezik, ako li mi to ne das, a ti s Bogom ostaj! meni drugo ne treba nista." Pa poe
da ide. Onda ga car vrati natrag govorei mu: "Stani! hodi ovamo, kad bas to hoes:.
Zini." oban zine, a zmijinji mu car pljune u usta, pa mu ree: "Sada ti pljuni meni u
usta." oban mu pljune u usta, a zmijinji car opet obaninu. I tako tri puta pljunu jedan
drugome u usta, pa mu onda zmijinji car ree:
"Sad imas nemusti jezik. Idi s Bogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kazes
kome god, odmah es umreti." oban poe kroz sumu, i idui ujase i razumevase sve
sto govore tice i trave i sve sto je na svetu. Kad doe k ovcama i nae ih sve na broju i na
miru, leze malo da se odmori. Tek sto legne, ali dolete dva gavrana te padnu na jedno
drvo i ponu se razgovarati svojim jezikom govorei: "Kad bi znao ovaj oban, ovde gde
lezi ono crno siljeze ima u zemlji pun podrum srebra i zlata." oban kad uje to, otide
svome gospodaru te mu kaze, a gospodar dotera kola pa otkopaju vrata od podruma i
krenu blago kui. Ovaj je gospodar bio posten ovek pa sve blago dade obanu govorei
mu: "Evo sinko, ovo je sve tvoje blago, to je tebi Bog dao. Nego ti naini sebi kuu pa se
zeni, te zivi s otim blagom." oban uzme blago, naini kuu, i ozenivsi se stane ziveti, "i
malo po malo izie on najbogatiji ovek ne samo u onome selu nego u svoj okolini nije
ga bilo. Imao je svoga ovara, govedara, konjusara, svinjara, mnogu imovinu i veliko
bogatstvo. Jednom licem na Bozi ree on svojoj zeni: "Spremi vina i rakije i svega sto
treba, pa emo sutra ii na salas da nosimo pastirima neka se i oni provesele." Zena ga
poslusa i uradi sve kako je zapovedio. Kad sutradan otidu na salas, onda gazda u vee
kaze svima pastirima: "Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja u biti kod
stoke svu no." I tako gazda ostade i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoi, ali kurjaci
zaurlaju, a psi zalaju: kurjaci govore svojim jezikom: "Mozemo li doi da uinimo stetu,
pa e biti mesa i vama?" A psi odgovaraju svojim jezikom: "Doite da bismo se i mi
najeli!" Ali meu psima bijase jedan matori pas koji samo jos dva zuba imadijase u glavi.
Onaj matori pas stane govoriti kurjacima: "Tamo njima to i to! Dok su jos ova dva zuba
meni u glavi, ne ete vi uiniti stete mome gospodaru." A to gazda sve slusa i razume sto
oni govore. Kad ujutru svane, onda gazda zapovedi da sve pse potuku samo onoga
matoroga psa da ostave. Sluge stanu govoriti: "Za Boga, gospodaru, steta je!" A gazda im
odgovori: "Sto rekoh to da uinite." Pa se opravi sa zenom kui, i pou na konjma: pod
njime bijase konj, a pod zenom kobila. Idui tako ovek izmakne napred, a zena zaostane.
Onda konj pod ovekom zarze: konj veli kobili: "Hajde brze! sto si ostala!" A kobila
odgovara: "E, lasno je tebi: ti nosis jednoga gospodara, a ja troje: nosim gazdaricu, i u
njoj dete, pa u sebi zdrebe." Na to se ovek obazre i nasmeje, a zena to opazi, pa brze
obode kobilu i stigne oveka pa ga zapita za sto se nasmeja. On joj odgovori: "Ni za sto,
samo onako." Ali zeni ne bude to dosta nego saleti muza da joj kaze za sto se nasmejao.
On se stane braniti: "Proi me se, zeno, Bog s tobom! sto ti je? ne znam ni sam." Ali sto
se on vise branjase, ona sve vise navaljivase nanj da joj kaze za sto se nasmejao. Najposle
joj ovek ree: "Ako ti kazem, ja u odmah umreti." Ona opet ni za to ne marei jednako
navali govorei da drukije ne moze biti nego da joj kaze. U tom dou kui. Odsednuvsi s
konja, ovek odmah narui mrtvaki sanduk i kad bude gotov, metne ga pred kuu pa
kaze zeni: "Evo sad u lei u sanduk pa da ti kazem za sto sam se nasmejao; ali kako ti
kazem, odmah u umreti." I tako legne u sanduk, pa jos jedan put obazre se oko sebe, kad
ali onaj matori pas dosao od stoke i seo mu elo glave pa plae. ovek opazivsi to ree
zeni: "Donesi jedan komad hleba te podaj tome psu." Zena donese komad hleba i baci
pred psa, ali pas ne e ni da gledi, a petao doe i stane kljuvati u komad; onda pas ree
petlu: "Nesreo nesita! tebi je do jela, a vidis gde gazda hoe da umre!" A petao mu
odgovori: "Pa nek umre kad je lud. U mene ima sto zena, pa ih svabim sve na jedno zrno
proje kad gde naem, a kad one dou, ja ga prozderem; ako li se koja stade srditi, ja je
odmah kljunom; a on nije vredan jednu da umiri." Kad to ovek uje, on ustane iz
sanduka, pa uzme batinu i dozove zenu u sobu: "Hodi zeno da ti kazem." Pa sve batinom
po njoj: "Eto to je, zeno! Eto to je, zeno!" I tako se zena smiri i nikad ga vise ne zapita da
joj kaze za sto se smejao.

4.
ZIatna jabuka i devet paunica
Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu no i ucveta i
uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko. Jednom stane se car razgovarati
sa svojim sinovima: "Kud se to deva rod s nase jabuke!" Na to e rei najstariji sin: "Ja u
noas uvati jabuku, da vidim ko je to bere." I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa
legne pod njom da je uva, ali kad jabuke ve ponu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru
probudi, a to jabuka obrana. Onda on otide k ocu i kaze mu sve po istini. Tada se ponudi
drugi sin da uva jabuku, ali i on proe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru
probudi, a to jabuka obrana. Sad doe red na najmlaega sina da i on uva jabuku; on se
opravi, doe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati. Kad bude ispred
ponoi, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka ve poela zreti, sav se dvor sjaje
od nje. U taj as doleti devet zlatnih paunica, osam padnu na jabuku a deveta njemu u
krevet, kako padne na krevet, stvori se devojka da je nije bilo lepse u svemu carstvu.
Tako su se njih dvoje grlili i ljubili do posle ponoi. Pa onda devojka ustane, i zahvali mu
na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi barem jednu; a ona mu ostavi dve: jednu
njemu a drugu da odnese svome ocu. Devojka se po tom opet pretvori u paunicu i odleti
sa ostalima. Kad u jutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke.
Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlaega sina. Kad bude opet u vee, najmlai carev
sin opet se namesti kao i pre da uva jabuku, i sauva je opet onako, i sutradan opet
donese ocu dve zlatne jabuke. Posto je tako nekoliko noi jednako radio, onda mu braa
ponu zlobiti, sto oni nisu mogli jabuke sauvati, a on je svaku no sauva U tome se jos
nae nekaka prokleta babetina koja im se obea da e uhvatiti i doznati kako on jabuku
sauva. Kad bude u vee, ta se baba prikrade pod jabuku, pa se podvue pod krevet i
onde se pritaji. Posle doe i najmlai carev sin, te legne kao i pre. Kad bude oko ponoi,
ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet pa se pretvori u
devojku. Onda baba polagano uzme devojinu pletenicu, koja je visila niz krevet, pa je
osee, a devojka odmah ipi s kreveta, stvori se paunica pa poleti, a ostale paunice s
jabuke za njom, i tako ih nestane. Onda ipi i carev sin pa povie: "Sta je to?" Kad tamo,
ali baba pod krevetom, on zgrabi babu pa je izvue ispod kreveta i sutradan zapovedi te je
rastrgnu konjma na repovima. Paunice vise ne dou na jabuku, i za to je carev sin
jednako tuzio i plakao. Najposle naumi da ide u svet da trazi svoju paunicu, i da se ne
vraa kui dok je ne nae; pa onda otide k ocu i kaze mu sto je naumio. Otac ga stane
odvraati i govoriti mu da se mahne toga, nego e mu on nai drugu devojku koju god
hoe u svome carstvu. Ali je to sve bilo zaludu, on se spremi i jos s jednim slugom poe
u svet da trazi svoju paunicu. Idui tako zadugo po svetu, doe jedan put na jedno jezero,
i onde nae jedne velike i bogate dvore, i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku
babinu ker, pa zapita babu: "Za Boga, bako! eda li ti sto znas za devet zlatnih paunica?"
A baba mu stane kazivati: "E moj sinko, znanja za njih: one dolaze svako podne ovde na
ovo jezero, te se kupaju; nego se ti proi paunica, ve evo ti moja ki, krasna devojka i
toliko blago, sve e tebi ostati." Ali on jedva ekajui da vidi paunice nije hteo ni slusati
sto baba govori za svoju ker. Kad bude u jutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da
eka paunice, a baba potkupi slugu njegova i da mu jedan mesi, kojim se vatra piri, pa
mu ree: "Vidis ovaj mesi; kad iziete na jezero, a ti mu krisom samo malo duni za
vrat, pa e zaspati te se ne e moi s paunicama razgovarati." Nesretni sluga tako i uini:
kad iziu na jezero, on nae zgodu pa svome gospodaru dune za vrat iz onoga mesia, a
on siromah odmah zaspi kao mrtav. Tek sto on zaspi, ali eto ti devet paunica, kako dou,
osam padnu na jezero, a deveta njemu na konja, pa ga stane grliti i buditi: "Ustaj hrano!
ustaj srce! ustaj duso!" A on nista ne zna kao da je mrtav. Paunice posto se okupaju,
odlete sve zajedno. Onda se on odmah probudi pa zapita slugu: "Sta je? jesu li dolazile?"
A sluga odgovori da su dolazile i kako su osam pale u jezero, a deveta njemu na konja, i
kako ga je grlila i budila. Carev sin siromah ujui to, da se ubije. Kad bude drugi dan u
jutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja, pa sve pored jezera see. Sluga opet
nae zgodu te mu dune za vrat iz mesia, a on odmah zaspi kao mrtav. Tek sto on zaspi,
ali eto ti devet paunica: osam padnu u jezero, a deveta njemu na konja pa ga stane grliti i
buditi: "Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj duso!" Ali nista ne pomaze: on spava kao mrtav.
Onda ona ree sluzi: "Kazi gospodaru svome: jos sutra moze nas ovde doekati, pa nas
vise nikad ovde ne e videti." I tako opet odlete. Tek sto one odlete, probudi se carev sin
pa pita slugu: "Jesu li dolazile?" A sluga mu odgovori: "Jesu i poruile su ti da ih jos i
sutra mozes ovde doekati, pa vise nikad ovde ne e doi." Ovi siromah kad to uje ne
zna sta e od sebe da radi: sve upa kosu s glave od muke i zalosti. Kad trei dan osvane,
on se opet opravi na jezero, usedne na konja, pa sve pokraj jezera, ali nije hteo setati,
nego sve stane trati da ne bi zaspao. Ali opet sluga nekako nae zgodu te mu dune iz
mesia za vrat, a on odmah padne po konju i zaspi. Tek sto on zaspi, ali eto ti devet
paunica, kako dou, osam padnu u jezero a deveta njemu na konja, pa ga stane buditi i
grliti: "Ustaj hrano! ustaj srce! ustaj duso!" Ali nista ne pomaze: on spava kao mrtav.
Onda ree paunica sluzi: "Kad ti ustane gospodar, kazi mu neka smakne gornji klin na
dolji, pa e me onda nai." S otim odlete sve paunice. Kako one odlete, a carev se sin
probudi, pa zapita slugu: "Jesu li dolazile?" A sluga odgovori: "Dolazile su, i ona sto je
bila pala tebi na konja, rekla mi je da ti kazem da smaknes goran klin na donji, pa es je
onda nai." Kako on to uje, istrgne sablju te osee sluzi glavu. Posle toga pone sam
putovati po svetu, i tako putujui za dugo, doe u jednu planinu, i onde zanoi u jednoga
pustinika, pa ga zapita ne bi li mu znao kazati sto za devet zlatnih paunica. Pustinik mu
odgovori: "E moj sinko! srean si, sam te je Bog uputio kuda treba. Odavde nema do njih
vise od po dana hoda. Samo valja upravo da ides, pa es nai jedne velike vratnice, kad
proes one vratnice, drzi desno, pa es doi upravo u njihov grad, onde su njihovi dvori."
Kad ujutru svane, carev sin ustane, opravi se, i zahvali pustiniku, pa poe kako mu je
kazao. I tako putujui naie na velike vratnice, i prosavsi ih, odmah uzme desno, i tako
oko podne ugleda grad gde se beli, i vrlo se obraduje. Kad ue u grad, napita i dvor
zlatnih paunica. Kad doe na vrata, ovde ga zaustavi straza i zapita ko je i od kuda je, pa
posto se on kaze, otidu te jave carici, a ona kako uje, kao bez duse dotri pred njega
onako kao devojka, pa uzevsi se s njim po ruke uvede ga u dvore. Tu bude velika radost, i
posle nekoliko dana venaju se njih dvoje, i on ostane ziveti onde kod nje. Posle nekoga
vremena poe carica u setnju, a carev sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da
kljueve od dvanaest podruma, pa mu ree: "U sve podrume mozes ii, ali u dvanaesti ne
idi ni po sto, niti ga otvaraj, ne sali se glavom!" S otim ona otide. Carev sin ostavsi sam u
dvoru, stane misliti u sebi: "Sta bi to bilo u dvanaestom podrumu!" Pa onda stane otvarati
podrume sve redom. Kad doe na dvanaesti, nije iznajpre hteo otvorati ga, ali ga opet
stane kopati: sta bi to bilo u tome podrumu! pa najposle otvori i dvanaesti podrum, kad
tamo, ali nasred podruma jedno veliko bure sa gvozdenim obruima odvranjeno pa iz
njega izie glas: "Za Boga brate! molim te! umreh od zei; daj mi asu vode." Carev sin
uzme asu vode pa uspe u bure, ali kako je on uspe, odmah pukne jedan obru na buretu.
Za tim opet izae glas iz bureta: "Za Boga, brate! umreh od zei; daj mi jos jednu asu
vode." Carev sin opet uspe asu vode, a na buretu pukne jos jedan obru. Po trei put
izie glas iz bureta: "Za Boga, brate! umreh od zei; daj mi jos jednu asu vode." Carev
sin uspe jos jednu asu vode, pukne obru i trei; onda se bure raspadne, a zmaj izleti iz
njega, pa na putu uhvati caricu i odnese je. Posle dou sluskinje i kazu carevome sinu sta
je i kako je, a on siromah od zalosti nije znao sta e raditi; najposle naumi opet da ide u
svet da je trazi. I tako putujui po svetu za dugo, doe na jednu vodu, pa idui pokraj one
vode opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se praaka. Ribica kad vidi carevoga sina,
stane mu se moliti: "Po Bogu da si mi brat! baci me u vodu; ja u tebi jedared vrlo
trebovati, samo uzmi od mene jednu ljusku, pa kad ti zatrebam, samo je prosiri malo."
Carev sin digne ribicu, uzme od nje jednu ljusku, pa ribicu baci u vodu a ljusku zavije u
maramu. Posle nekoga vremena idui tako po svetu nae lisicu gde se uhvatila u gvoza.
Kad ga lisica opazi, ree mu: "Po Bogu da si mi brat! pusti me iz ovih gvoza, ja u ti
kadgod trebati, samo uzmi od mene jednu dlaku, pa kad ti zatrebam, samo je malo
protri." On uzme od nje jednu dlaku pa je pusti. Opet tako idui preko jedne planine nae
kurjaka gde se uhvatio u gvoza. I kurjak kad ga vidi, ree mu: "Po Bogu da si mi brat!
pusti me, ja u tebi biti u nevolji, samo uzmi od mene jednu dlaku, pa kad ti zatrebam,
samo je malo protri." On uzme dlaku od kurjaka pa ga pusti. Iza toga carev sin opet dugo
putujui srete jednoga oveka, pa ga zapita: "Za Boga brate! eda li si uo kad od koga
gde su dvori zmaja cara?" Ovaj ga ovek lepo uputi kaze mu i vreme u koje valja da je
tamo. Onda mu carev sin zahvali, pa poe unapredak i jedva jednom doe u grad zmajev.
Kad ue u zmajeve dvore, nae svoju ljubu, i oboje se vrlo obraduju kad se sastanu, pa se
stanu razgovarati sta e sad, kako e se izbaviti. Najposle se dogovore da beze. Brze bolje
spreme se na put, sednu na konje pa bezi. Kako oni umaknu iz dvora, a zmaj na konju
doe; kad ue u dvor, ali carice nema; onda on stane govoriti konju: "Sta emo sad? ili
emo jesti i piti ili emo terati?" Konj mu odgovori: "Jedi i pij, stii emo ih, ne staraj
se." Kad zmaj rua, onda sedne na konja pa teraj za njima, i za tili as ih stigao. Kako ih
stigne, caricu otme od carevoga sina pa mu ree: "Ti idi s Bogom, sad ti prastam za ono
sto si mi u podrumu dao vode; ali se vise ne vraaj ako ti je zivot mio." On siromah poe
malo, ali ne mogavsi srcu odoleti, vrati se natrag, pa sutradan opet u zmajev dvor, i nae
caricu a ona sedi sama u dvoru i suze roni. Kad se nanovo videse i sastase, poese se opet
razgovarati kako bi pobegli. Onda ree carev sin njojzi: "Kad doe zmaj, pitaj ti njega
gde je dobio onoga konja, pa es mi kazati, da i ja trazim onakoga, ne bismo li mu kako
utekli. "S otim otide iz dvora. Kad zmaj doe kui, ona mu se stane umiljavati i previjati
se oko njega, i od svasta se s njime razgovarati; pa mu najposle ree: "Ala imas brza
konja! Gde ga dobi? tako ti Boga!" A on joj odgovori: "E gde sam ja dobio, onde ne
moze svak dobiti. U toj i u toj planini ima jedna baba, pa ima dvanaest konja za jaslama
da ne znas koji je od koga lepsi. A ima jedan u budzaku konj kao da je gubav, tako se
ini, ali je on najbolji; on je brat moga konja, njega ko dobije, moze u nebesa ii. Ali ko
hoe da dobije od babe konja, valja da sluzi u nje tri dana: u babe ima jedna kobila i
zdrebe, pa tu kobilu i zdrebe valja uvati tri noi, ko za tri noi sauva kobilu i zdrebe,
baba mu da konja da bira kojega hoe. A ko se u babe najmi, pa za tri dana ne sauva
kobile i zdrebeta, on je izgubio glavu." Sutradan kad zmaj otide od kue, carev sin doe,
pa mu ona kaze sve sta je ula od zmaja. Onda on otide u onu planinu k babi, i dosavsi k
njoj ree joj: "Pomozi Bog bako!" A ona mu prihvati Boga: "Bog ti pomogao, sinko; a
koje dobro?" On joj ree: "Rad bih u tebe sluziti." Onda mu baba ree: "Dobro sinko. Za
tri dana ako mi sauvas kobilu, dau ti konja koga god hoes; ako li ne sauvas, uzeu ti
glavu." Pa ga onda izvede nasred dvora, oko kojega je bio sve kolac do koca, i na
svakome kocu po ljudska glava, samo na jednome nije bila, i ovaj je kolac sve jednako
vikao: "Daj baba glavu." Baba mu ovo sve pokaze, pa mu ree: "Vidis, ovi su svi bili u
mene u najmu, pa nisu mogli kobile sauvati." Ali se carev sin od toga ne poplasi, nego
ostane kod babe da sluzi. Kad bude u vee usedne on na kobilu la u polje a zdrebe tri uz
kobilu." Tako je sedeo na kobili jednako, a kad bude oko ponoi on zadrema na kobili i
zaspi, a kad se probudi, a on opkoraio nekaku kladu pa sedi na njoj i drzi ular u rukama.
Kako to vidi, prepadne se pa skoi da trazi kobilu, i tako trazei je udari na nekaku vodu.
Kad je vidi, onda se seti one ribice sto je iz lokve u vodu bacio, pa izvadivsi iz marame
onu njezinu ljusku, protre je malo meu prstima, a ribica mu se u jedan put javi iz vode:
"Sta je pobratime?" A on joj odgovori: "Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je." A
ribica mu ree: "Evo je meu nama, stvorila se riba a zdrebe ribi; nego udri ularom po
vodi i reci: dura babina kobila!" Onda on udari ularom po vodi govorei: "Dura babina
kobila!" A ona odmah postane kobila kao sto je i bila i izie sa zdrebetom na obalu. Onda
je on zaulari i uzjase pa kui, a zdrebe uz kobilu. Kad doe kui, baba njemu da jesti, a
kobilu uvede u konjusnicu, pa sve zaraem: "U ribe kurvo!" A kobila joj odgovori: "Ja
sam bila u ribama, ali su njemu ribe prijatelji pa me prokazase." Onda opet baba: "A ti u
lisice!" Kad bude pred no, on usedne na kobilu, pa u polje a zdrebe tri uz kobilu. Tako
je sedeo jednako na kobili, a kad bude oko ponoi, on zadrema na kobili i zaspi, a kad se
prene, a on opkoraio nekaku kladu pa sedi na njoj i drzi ular u rukama. Kad to vidi
prepadne se pa skoi da trazi kobilu. Ali mu odmah padne na pamet sto je baba kobili
govorila, pa izvadi iz marame onu lisiju dlaku, i protre je, a lisica u jedan put te predanj:
"Sta je pobratime?" A on odgovori: "Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je." A
lisica mu odgovori: "Evo je meu nama, stvorila se lisica a zdrebe lisii; nego udri
ularom o zemlju pa reci: dura babina kobila!" On onda udari ularom o zemlju govorei:
"Dura babina kobila!" a kobila postane kobila kao sto je i bila i u jedan put se sa
zdrebetom obri pred njim. Onda je on zaulari i uzjase pa kui a zdrebe uz kobilu. Kad
doe kui, baba mu iznese ruak, a kobilu odmah uvede u konjusnicu, pa sve zaraem
govorei: "U lisice kurvo!" A ona joj odgovori: "Bila sam u lisicama, ali su lisice njemu
prijatelji, pa me prokazase." Onda opet baba: "A ti u kurjake!" Kad bude pred no, carev
sin usedne na kobilu pa hajde u polje, a zdrebe tri uz kobilu. Tako je sedeo na kobili
jednako, a kad bude oko ponoi, on zadrema i zaspi na kobili, a kad se prene, a on
opkoraio nekaku kladu pa sedi na njoj i ular drzi u rukama. Kad to vidi, prepadne se
poskoi da trazi kobilu; ali mu odmah padne na pamet sto je baba kobili govorila, pa
izvadi iz marame kurjaju dlaku, i protre je, a kurjak u jedan put te predanj: "Sta je
pobratime?" A on mu ree: "Utekla mi babina kobila, pa ne znam gde je." A kurjak mu
ree: "Evo je meu nama, stvorila se kurjaica a zdrebe kurjai; nego udri ularom o
zemlju, pa reci: dura babina kobila!" On onda udari ularem o zemlju govorei: "Dura
babina kobila!" a kobila postane kobila kao sto je i bila i u jedan put se sa zdrebetom obri
pred njim. Onda je carev sin zaulari i uzjase pa kui, a zdrebe uz kobilu. Kad doe kui,
baba mu da ruak, a kobilu uvede u konjusnicu pa sve zaraem govorei: "U kurjaka
kurvo!" A kobila joj odgovori: "Bila sam u kurjacima, ali su kurjaci njemu prijatelji pa
me prokazase." Onda baba izae na polje a carev joj sin ree: "E baba, ja sam tebe sluzio
posteno, sad mi daj sto smo pogodili." Baba mu odgovori: "Sinko, sto je pogoeno ono
valja da bude. Eto od dvanaest konja biraj kojega hoes." A on ree babi: "Ta sta u
birati, daj mi onoga iz budzaka, gubavog, za mene nisu lepi." Onda ga baba stane
odvraati: "Kako bi ti uzeo onoga gubavog kod takih krasnih konja!" Ali on jednako
ostane na svome govorei: "Daj ti meni koga ja hou, tako je pogoeno." Baba ne imajui
kud kamo, da mu gubavoga konja, a on se onda s njom oprosti pa poe vodei konja na
ularu. Kad ga odvede u jednu sumu, otre ga i uredi, a konj sine kao da mu je zlatna dlaka.
Onda on usedne na njega pa ga potri, a on poleti bas kao tica, i za tili as donese ga pred
zmajeve dvore. Carev sin kako ue unutra, odmah ree carici: "Spremaj se sto brze." I
tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja, pa hajde s Bogom putovati. Posle malo
kad zmaj doe i vidi da carice nema, rekne svome konju: "Sta emo sad? ili emo jesti i
piti ili emo terati?" A konj mu odgovori: "Jeo ne jeo, pio ne pio, terao ne terao, ne es ga
stii." Kad to zmaj uje, odmah sedne na konja pa poteraj. A njih dvoje kad opaze za
sobom zmaja gde ih tera, prepadnu se, te stanu nagoniti konja da brze tri, ali im konj
odgovori: "Ne bojte se, ne treba bezati." Kad jedan put, ali zmaj ve da ih stigne, onda
konj pod zmajem povie konju pod carevim sinom i caricom: "Za Boga brate, priekaj
me, hou da crknem tebe vijajui." A ovaj mu odgovori: "A sto si lud te nosis tu alu.
Nogama uvreten, te njega o kamen pa hajde sa mnom." Kad to uje konj pod zmajem, a
on mahne glavom i snagom, a nogama uvreten te zmaja o kamen; zmaj sav prsne na
komade, a konj se s njima udruzi. Onda carica usedne na ovoga konja, i tako otidu sretno
u njezino carstvo i onde ostanu carujui do svoga veka.

5.
Stojsa i MIaden.
Bio jedan car pa imao tri keri, i jednako ih drzao u potaji da nisu nikad na polje izlazile.
Kad narastu za udaju, pusti ih otac prvi put u kolo. Ali tek sto se uhvate u kolo, dune
nekakav vihar i sve tri odnese. Car se prepadne kad vidi da ih nestade, pa brze poslje
sluge na sve strane da ih traze, a posto se sluge vrate i kazu da ih nigde nisu mogle nai,
car se razboli i od zalosti umre. Iza cara ostane carica trudna, i kad doe vreme da se
breme ima, ona rodi musko edo, i nadene mu ime Stojsa. Kad Stojsa malo poodraste, on
nastane junak da je malo onakih bilo. Kad mu bude osamnaest; godina, zapita mater
svoju: "Za Boga, majko, kako ti nisi vise dece rodila do samo mene?" A ona uzdahne i
zaplae se, ali mu ne smedne kazati da je imala tri keri pa da ih je nestalo, bojei se da
ne bi Stojsa tumario u svet da ih trazi; i tako da ne bi i njega izgubila. Ali on kad vidi
majku gde plae, navali jos vema i stane je zaklinjati da mu kaze sto je. Onda mu mata
pripovedi sve po redu kako je imala tri keri kao tri ruze, i kako ih je nestalo, i kako su ih
trazili uzalud na sve strane. Stojsa kad saslusa mater svoju, ree joj: "Nemoj plakati,
majko. Idem ja da ih trazim." Mati kad to uje, udari se rukama u prsi: "Kuku mene
kukavici! zar da majka ostane i bez sina!" pa ga stane odvraati i moliti da ne ide,
kazujui mu kako je to bilo davno i Bog zna jesu li ve i zive. Ali se on nije dao odvratiti,
nego joj ree: "Kazi mi, kad je moj otac bio car, gde mu je oruzje sto je pasao, gde li mu
je konj sto ga je jahao." Onda mati videi da se Stojsa okaniti ne e, ree mu da mu je
otac kad je video toliku zalost, pustio konja u ergelu a oruzje na tavan bacio. Stojsa
odmah nae na tavanu oruzje sve prasno i zaralo, ali ga on lepo oisti i uredi te sine kao
novo kovano; pa onda otide u ergelu i nae oina konja, pa ga dovede kui i uvede u
podrume i stane ga hraniti i timariti, te za mesec dana opravi se konj kao kaka tica, a i
onako je bio krilat i zmajevit. Kad se Stojsa ve spremi da ide, ree materi: "Imas li,
majko, kakav znak od mojih sestara da ponesem: ako da Bog te ih naem, da bi mi
verovale da sam im brat?" Mati mu plaui odgovori: "Ima, hrano moja, tri marame sto
su one svojim rukama vezle," pa mu iznese marame i da. Onda on poljubi majku u ruku,
pa usedne na konja i otide u svet da trazi svoje sestre. Idui tako po svetu dugo vremena,
doe jedan put pod jedan veliki grad. Pred onim gradom bila je jedna esma s koje je sav
grad nosio vodu. Stojsa kad doe na onu esmu, napije se vode pa legne malo u hlad da
se odmori pokrivsi se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. U tome
doe jedna gospa po vodu i opazi Stojsu kraj esme u hladu. Kako opazi njega i maramu,
a ona uzdahne, po tom toei vodu jednako je unj gledala, i posto natoi vodu nikako nije
mogla da se odande otrgne nego je sve unj gledala. Stojsa to opazi pa je zapita: "Sto je,
snaho, sto me tako gledis? Ili davno nisi videla oveka ili se u sto upoznajes?" A ona mu
odgovori: "Brate, poznajem u tebe maramu sto sam je svojom rukom vezla." Onda Stojsa
ustane pa je zapita otkuda je i koga je roda, a ona mu kaze da je carska ki iz toga i iz
toga grada i da su bile njih tri sestre pa ih vihar odneo sve tri. Kad to uje Stojsa odmah
joj se pokaze: "Ja sam tvoj brat. Mozes li se setiti da je mati bila trudna kad je vas vihor
odneo?" A ona se odmah seti i brizne plakati pa njemu oko vrata: "Slatki brate! mi smo
sve tri u zmajevskim rukama. Ima njih tri brata zmaja, oni su nas odneli pa nas drze svaki
u svome dvoru." Onda se uzmu za ruke, pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo
doeka i ugosti, a kad bude pred no, ona mu ree: "Brate, sad e doi ljutit zmaj
ognjeviti, sve vatra iz njega sila, rada bih te zakloniti da te ona sila ne opali, hodi sakrij
se." A Stojsa joj odgovori: "Sestro moja, kazi ti meni sta je njegov obrok." Onda ga sestra
odvede u drugu sobu, kad tamo, ali vo peen, peka hleba i akov vina," eto to mu je
obrok" ree sestra, a Stojsa kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda
skoi na noge i ree: "Aha, sestro, da bijase jos!" Kad Stojsa tako veera, ree mu sestra:
"Sad e zmaj baciti buzdovan pred kuu da se zna da ide kui." Tek sto ona to ree, a
buzdovan zauji vise kue, a Stojsa brze istri pred kuu pa mu ne dadne ni na zemlju
pasti nego ga doeka u ruke pa ga zavitla preko zmaja ak na drugi hatar. Kad zmaj to
vidi, zaudi se: "Kakva to sila goni od mojega dvora!" pa se vrati natrag i uzme buzdovan
pa s njim kui. Kad doe pred dvor, izie careva ki predanj, a on se prodere na nju: "Ko
ti je u dvoru?" A ona mu odgovori: "Moj brat". Zmaj je opet zapita: "A sta je dosao?" A
ona mu odgovori: "Dosao da me vidi." Onda zmaj srdito ree: "Bre nije on dosao da te
vidi, nego da te vodi." ujui Stojsa iz dvora ovaj razgovor izie i on pred zmaja, a zmaj
kako ga vidi stisne se na njega, a Stojsa ga doeka te se uhvate u kostac pa se ponesi.
Jedan put Stojsa obori zmaja i pripusi ga, pa mu ree: "Sta es sad?" A zmaj mu
odgovori: "Da si ti meni pod kolenima kao ja tebi, ja bih znao sta bih." A Stojsa mu ree:
"Ja tebi ne u nista," pa ga pusti. Onda ga zmaj uzme za ruku, pa ga uvede u dvor i uini
veselje za nedelju dana. Kad proe nedelja dana, zapita Stojsa zmaja za druga dva zeta,
zmaja ognjevita, i zmaj ga uputi kuda e ii dok ne nae grad, gde su dvori drugoga
zmaja, a onde ree mu da e uti za treega. Posle toga opravi se Stojsa na put, oprosti se
sa sestrom i zetom, pa poe k drugome zmaju. Tako putujui doe pod jedan grad, i pred
gradom nae jednu esmu, s koje je sav grad vodu nosio. Stojsa se onde napije vode pa
legne malo u hlad da se odmori pokrivsi se po licu jednom od one tri marame da ga muhe
ne bi klale. Malo vreme postoji, al eto ti jedne gospe po vodu; kako ugleda Stojsu i
maramu, a ona uzdahne, po tom toei vodu jednako je unj gledala, i posto natoi vodu,
nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve unj gledala. Stojsa to opazi pa je
zapita: "Sto je, snaho, sto me tako gledis? Ili davno nisi videla oveka ili se u sto
upoznajes?" A ona mu odgovori: "Brate, poznajem u tebe maramu sto sam je svojom
rukom vezla." Onda Stojsa skoi na noge pa joj se odmah pokaze da je njezin brat, i
pripovedi joj kako je bio i u druge sestre. A ona kad vidi brata, brizne plakati, pa njemu
oko vrata. Posle se uzmu za ruke pa u zmajev dvor; u dvoru sestra brata lepo doeka i
ugosti, a kad bude pred no, ona mu ree: "Brate, sad e doi ljutit zmaj ognjeviti, sve
vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom ne opali, hodi sakrij se." A
Stojsa joj odgovori: "Sestro moja, kazi ti meni sta je njegov obrok?" Ona ga onda odvede
u drugu sobu, kad tamo, a to dva vola peena, dve peke hleba i dva akova vina, "eto to
mu je obrok" ree sestra Stojsi, a on kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa
onda skoi na noge i ree: "Aha, sestro, da bijase jos!" Kad Stojsa tako veera, ree mu
sestra: "Sad e pasti buzdovan pred kuu ak iz drugoga hatara, da se zna da ide zmaj."
Tek sto ona to ree, a buzdovan zauji vise kue, a Stojsa brze istri pred kuu pa mu ne
dadne ni na zemlju pasti, nego ga doeka u ruke pa zavitla njim ak na trei hatar. Zmaj
kad to vidi, zaudi se: "Kakva to sila goni od mojega dvora!" pa se vrati natrag i uzme
buzdovan pa s njim kui. Kad doe pred kuu, izie careva ki predanj, a on se prodere
na nju: "Ko ti je u kui?" A ona mu odgovori: "Moj brat." Zmaj je opet zapita: "A sta je
dosao?" A ona odgovori: "Dosao da me vidi." Onda zmaj srdito ree: "Nije on dosao da
te vidi, nego da te vodi. "ujui Stojsa iz dvora ovaj razgovor, izie i on pred zmaja, a
zmaj kako ga vidi, stisne se na njega, a Stojsa ga doeka pa se uhvate u kostac te se
ponesi. Najposle Stojsa obori zmaja i pripusi ga, pa mu ree: "Sta es sad?" A zmaj mu
odgovori: "Da si ti meni pod kolenima kao sto sam ja tebi, ja bih znao sta bih radio " A
Stojsa mu ree: "Ja tebi ne u nista", pa ga pusti, a zmaj ga onda uzme za ruku pa s njim
u dvor, te se stanu veseliti za nedelju dana. Kad proe nedelja dana, zapita Stojsa zmaja i
za treega zeta, i zmaj ga uputi kud e ii dok ne nae grad gde su dvori i treega zeta.
Posle toga opravi se Stojsa na put, oprosti se sa sestrom i zetom, pa poe da trazi treega
zmaja. Idui tako dugo vremena, doe opet pod jedan grad i pred gradom nae jednu
esmu, s koje je sav grad vodu nosio. Stojsa se onde napije vode pa legne u hlad da se
malo odmori pokrivsi se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale. Malo
vremena za tim proe, al eto ti jedne gospe po vodu. Kako ugleda Stojsu i maramu, a ona
uzdahne, po tom toei vodu jednako je unj gledala, i posto natoi vodu, nikako nije
mogla da se otkine odande nego je sve unj gledala. Stojsa to opazi pak je zapita: "Sto je,
snaho, sto me tako gledis? Ili davno nisi videla oveka, ili se u sto upoznajes?" A ona mu
odgovori: "Brate, poznajem u tebe maramu sto sam je svojom rukom vezla." Stojsa kad
to uje, skoi na noge, pa joj se odmah pokaze da je njezin brat, i pripovedi joj kako je
ve bio u drugih sestara. Ona kad vidi brata, brizne plakati pa njemu oko vrata. Posle se
uzmu za ruke pa u dvor. U dvoru sestra brata lepo doeka i ugosti, a kad bude pred no,
onda mu ree: "Brate, sad e doi ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te
zakloniti, da te onom silom ne opali, hodi sakrij se." A Stojsa joj odgovori: "Sestro moja,
kazi ti meni sta je njegov obrok." Ona ga onda odvede u drugu sobu; kad tamo, a to tri
vola peena, tri peke hleba i tri akova vina, "eto to mu je obrok" ree sestra Stojsi, a on
kad to vidi, prekrsti noge pa sve opucka do mrve, pa onda skoi na noge i ree: "Aha,
sestro, da bijase jos!" Kad Stojsa tako veera, ree mu sestra: "Sad e pasti buzdovan
pred kuu ak iz treega hatara, to je znak da ide zmaj." Tek sto ona to ree, a buzdovan
zauji vise kue, a Stojsa brze istri pred kuu pa mu ne dadne ni na zemlju pasti, nego ga
doeka u ruke pa zavitla njim ak na etvrti hatar. Kad zmaj to vidi, zaudi se: "Kakva to
sila goni od mojega dvora!" Pa se vrati natrag i uzme buzdovan pa s njim kui. Kad doe
pred dvor, izie careva ki predanj, a on se prodere na nju: "Ko ti je u dvoru?" A ona mu
odgovori: "Moj brat." Zmaj je opet zapita: "A sta je dosao?" A ona mu odgovori: "Dosao
da me vidi." Onda zmaj srdito ree: "Nije on dosao da te vidi, nego da te vodi." ujui
Stojsa iz dvora ovaj razgovor, izie i on pred zmaja, a zmaj kako ga opazi, stisne se na
njega, a Stojsa ga doeka te se uhvate u kostac pa se ponesi. Jedan put Stojsa obori zmaja
i pripusi na zemlju, pa mu ree: "Sta es sad?" A zmaj mu odgovori: "Da si ti pod mojim
kolenima kao ja sto sam pod tvojim, ja bih znao sta bih radio." Onda mu Stojsa ree: "Ja
tebi ne u nista," pa ga pusti. Onda ga zmaj uzme za ruku pa ga uvede u dvor i stanu se
veseliti za nedelju dana. Jedan put iziu u setnju, i segajui se opazi Stojsa u avliji jednu
veliku jazbinu otisla pod zemlju, pa onda ree: "A sta je to, zete? Kako mozes u svome
dvoru trpeti toliku propast? Za sto to ne zaronis?" Zmaj mu odgovori: "E moj sura, ne
mogu ti od sramote ni kazati sta je to. Ima ovamo jedan zmajevski car, pa s nama esto
ima rat, i sad skoro imamo rok da se udarimo; pa kad se god pobijemo, svu nas trojicu
nadbije, i sto utee u ovu jazbinu ono ostane." Onda mu ree Stojsa: "Hajde zete, da
udarimo nanj, dok sam i ja ovde da vam pomognem, eda bismo ga kako satrli." A zmaj
odgovori: "Ja ne smem ni po sto pre roka." Kad Stojsa vidi da oni ne smeju da udare,
onda se on sam digne da trazi cara zmajevskoga. Posto jedva jedan put napita, doe pred
dvore i opazi navrh dvora zeca gde stoji. Onda zapita dvorane sta onaj zec navrh dvora
radi. A dvorani mu odgovore: "Da se ko nae da skine onoga zeca, zec bi se sam zaklao,
sam oderao, sam isekao, sam pristavio, pa se sam skuvao; ali to ne sme niko uiniti za
svoju glavu." Stojsa kad to uje, on uzleti na konju pa skine zeca, a zec se sam odmah
zakolje, sam se odere, sam isee i sam se pristavi k vatri. Onda Stojsa izie na zmajev
ardak pa legne u hlad, a dvorani kad vide sta uini, stanu mu govoriti da bezi: "Bezi,
junae, kud te dvoje oi vode, dok nije dosao zmaj, jer es zlo proi ako te zatee." A
Stojsa im odgovori: "Sta ja marim za vasega zmaja, neka doe nek se najede zeca." Kad
malo as, eto ti zmaja; kako doe odmah opazi da zeca nema pa povie na dvorane: "Ko
je to uradio?" A oni mu kazu: "Dosao jedan delija te skinuo zeca, i eno ga gore na
ardaku." Onda im zmaj ree: "Idite i kazite mu nek mi ide iz dvora, jer ako mu doem,
ne e mu ni kost s kosu ostati." Dvorani iziu na ardak k Stojsi pa mu kazu sta veli
zmaj, a Stojsa se osee na njih: "Idite kazite zmaju, ako mu je zao zeca, neka mi izie na
mejdan." Kad oni to kazu zmaju, a zmaj cikne, sve vatra sipa iz njega, pa poleti s na
ardak, a Stojsa ga doeka, pa se ponesi: niti se Stojsa daje oboriti, niti moze zmaja da
obori; najposle ree Stojsa zmaju: "Kako ti je ime?" A zmaj mu odgovori: "Moje je ime
Mladen." Onda mu Stojsa rekne: "I ja sam najmlai u oca i majke;" pa se onda puste i
zbrate, i tvrdu veru dadu jedan drugome da e bratinski ziveti. Posle nekoga vremena ree
Stojsa zmaju: "Sta ekas one zmajeve sto beze u onu jazbinu? Hajde ti da mi udarimo na
njih i prije roka." Zmajevski car pristane, i tako pou njih dvojica, da udare na zmajeve.
Kad ona tri brata zmaja uju da se Stojsa udruzio i zbratio sa zmajevskim carem, i da sad
obadvojica idu na njih, oni se uplase pa skupe silnu vojsku, te iziu s vojskom preda njih,
a ovi udare na celu vojsku, i sve razbiju i rasteraju, samo ona tri zmaja uteku u onu
jazbinu. Onda ova dvojica brze vuci slamu, pa guraj u onu jazbinu, pa onda zapale, i tako
sva tri zmaja onde propadnu. Posle toga Stojsa opravi sve tri sestre, i krene sve blago iza
sva tri zmaja, a zmaju pobratimu ostavi njihove dvore i svu njihovu drzavu, pa se digne
sa svojim sestrama u svoje carstvo, i sretno dou k materi, pa mu mati preda carstvo, te je
carovao do svoga veka.

6.
avo i njegov segrt.
Bio jedan ovek pa imao jedinca sina. Ovaj sin ree jedan put ocu: "Babo, sta emo
raditi? Ja ovako ne mogu ziveti; nego idem u svet da uim kakav zanat. Vidis kako je
danas: koji zna najmanje zanata, taj svaki bolje zivi od svakoga tezaka." Otac ga je dugo
odvraao govorei mu da i u zanatu ima brige i truda, i kako bi ostavio oca sama! Ali kad
se sin nikako ne dadne odvratiti, najposle mu dopusti otac da ide da ui zanat. Onda se on
digne u svet da trazi zanata. Putujui tako udari na jednu vodu, i idui pokraj te vode
srete se s jednim ovekom u zelenim haljinama, pa ga ovek zapita kuda ide, a on mu
odgovori: "Idem u svet da trazim majstora kakvog da uim zanat." Onda mu ree onaj
ovek u zelenim haljinama: "Ja sam majstor, hodi k meni pa ui zanat kad ti tako srce
iste." Dete jedva doeka i poe s njim. Idui oni tako pokraj one vode, na jedan put
majstor skoi u vodu i stane plivati govorei detetu: "Hajde za mnom skai u vodu, i ui
plivati." Dete se stane odgovarati da ne sme, jer ga je strah da se ne utopi; a majstor mu
odgovori: "Ne boj se nista, nego skai." Dete skoi u vodu i stane plivati s majstorom
uporedi. Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To
je bio avo. On odvede dete u svoje dvore i preda ga jednoj staroj babi da ga ui, pa se
opet vrati na ovaj svet. Posto se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane
govoriti: "Moj sinko, ti mislis da je ovaj ovek kakav majstor kao sto su majstori na
onom svetu. Nije on onaki majstor, nego je avo. I mene je tako prevario i dovukao amo
s onoga sveta, a i ja sam krstena dusa. Nego poslusaj me sto u ti kazati. Ja u tebe uiti
svemu njegovu zanatu, i on kadgod doe, pitae te jesi li sto nauio, a ti mu svagda kazi
da nisi nista, ako si rad da ga se kurtalises i da se opet vratis na onaj svet." Posle nekoga
vremena doe avo i zapita dete: "Sta si nauio?" A ono odgovori: "Nisam jos nista." I
tako prou tri godine dana, i kad bi god majstor zapitao dete sta je nauilo, ono bi mu
svagda odgovorilo da nije nista. Najposle ga zapita avo jos jednom: "Jesi li stogod
nauio?" A dete mu odgovori: "Nisam nista, nego sam zaboravio i ono sto sam pre znao."
Onda se avo rasrdi pa mu ree: "Kad ti do sad nisi nista nauio, nees nikad nista ni
nauiti, nego idi bez traga kud te oi vode i noge nose." Dete koje je ve dobro avolski
zanat izuilo bilo, odmah skoi na vodu i stane plivati ka kraju i isplivavsi izie na breg i
otide kopu svome. Otac kako ga ugleda, daleko istri predanj govorei: "Gde si, sine, za
Boga!" A sin mu odgovori: "Uio sam zanat." Iza toga proe neko vreme i doe vasar u
obliznjemu jednome selu. Tada ree sin ocu: "Babo! hajdemo na vasar." Otac mu
odgovori: "A s im emo, sinko, kad nemamo nigde nista?" "Ti za to nemas brige,"
odgovori mu sin, i pou na vasar. Idui tako putem sin ree ocu: "Kad budemo blizu
vasara, ja u se stvoriti lep konj, sto ga ne e biti u celom vasaru. Sav vasar udie mu se.
A moj e majstor doi da kupi konja, i stogod zacenis on e dati. Ali se nemoj saliti da
mu das ular, nego kad novce primis, odmah mi ular skini s glave pa udri njime o zemlju."
Kad dou blizu vasara dete se pretvori u konja sto ga nigde nema. Starac povede konja po
vasaru, a sav se vasar sleze oko njega, pa se svi stadose zgledati, jer niko ne sme ni da
zapita po sto je. Kad ali eto ti majstora: stvorio se Turin pa zavio almu oko glave a
spustio haljine do zemlje. Kako doe a on ree: "Ja u toga konja kupiti. Govori stare po
sto je." Sto je god starac zaiskao, Turin mu odmah izvadi gotove novce bez rei. Starac
kad primi novce, skine s konja ular, pa njime o zemlju. U taj mah nestane i konja i kupca.
Starac dosavsi kui s novcima, zatee i sina kod kue. Kad posle nekog vremena doe
drugi vasar, onda sin opet ree ocu: "Hajdemo, babo, na vasar." Otac mu ve nije hteo
nista govoriti, nego odmah poe s njim. Kad su bili blizu vasara, sin ree ocu: "Ja u se
sad stvoriti jedna trgovina: satra puna robe, sto je na vasaru ne e biti lepse i bogatije. Ni
nju ne e moi niko kupiti, a majstor e moj doi, i platie stogod zacenis. Ali ne sali se
ne daji mu kljueve u ruke, nego kad novce primis, udri kljuevima o zemlju." Tako i
bude: kad se on stvori lepa trgovina, sav se vasar stane diviti. Ali eto ti majstora, opet se
stvorio Turin kao i pre, pa pita starca: "Po sto?" Koliko je god starac zacenio, toliko je
Turin odmah platio, a starac kad primi novce, udari kljuevima o zemlju. U taj as
nestane i trgovine i kupca, nego od trgovine stvori se golub, a od Turina stvori se kobac,
pa poteraj goluba! Dok su se oni tako vijali ovamo onamo, careva ki bila izisla pred
dvor pa ih gledala, a golub u jedan put strelimke devojci na ruku, pa joj se pretvori prsten
na rupi. Onda kobac padne na zemlju pa se stvori ovek, te otide k caru i ponudi mu se da
ga primi u sluzbu: sluzie ga tri godine dana, a nista na svetu ne iste, ni hrane ni pia ni
odela, samo da mu car da onaj prsten s devojine ruke. Car ga primi i obea se da e mu
dati. Tako je onaj sluzio a devojka prsten nosila, i vrlo joj je bio mio, jer je danju bio
prsten a nou lep momak, pak joj govorio: "Kad doe vreme da me uzmu od tebe, ne daj
me nikome u ruke, nego udri mnome o zemlju." Kad se navrse tri godine dana, doe car
ka keri svojoj, pak je stane moliti da mu da prsten. Onda ona kao srdito baci prsten na
zemlju; prsten prsne, a od njega se prospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se pod carevu
izmu; a sluga se u jedan put stvori vrabac, pa na vrat na nos stane proju zobati, i kad sva
zrna pozoblje, poe da i ono poslednje ispod careve izme kljune, ali od zrna u jedan put
postane maak pa vrapca za vrat.

7.
Prava se muka ne da sakriti.
Bio jedan siromah ovek, pa se pribije u nekakva bogata oveka da sluzi bez pogodbe.
Tako je sluzio godinu dana, a kad se navrsi godina, on doe gospodaru svome i zaiste da
mu plati sto misli da je zasluzio. Gospodar izvadi jedan novi pa mu ree: "Na, to ti je
sluzba." Sluga uzme onaj novi, i zahvali gospodaru, pa onda otide na jedan potok gde
je voda bila vrlo brza. Kad doe na potok ree sam u sebi: "Boze milostivi! sta je to da
sam zasluzio samo jedan novi za celu godinu dana? Ali Bog zna jesam li i toliko
zasluzio. Evo u sad da ogledam: baciu ovaj novi u vodu, pa ako ne potone, onda sam
ga zasluzio, ako li potone, nisam ga zasluzio." Pa se onda prekrsti govorei: "Boze
milostivi! ako sam zasluzio ovaj novi, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka
potone na dno." To rekavsi baci novi u potok, a novi odmah potone na dno. Onda se
on sagne te izvadi novi iz vode, pa ga odnese gospodaru natrag govorei: "Gospodaru!
evo ti novi natrag, ja ga jos nisam zasluzio, nego u te sluziti jos jednu godinu dana." I
tako stane na novo sluziti, i kad se opet navrsi godina dana, on doe gospodaru i zaiste,
da mu plati sto misli da je zasluzio. Gospodar opet izvadi novi pa mu ree: "Na, to ti je
sluzba." On uzme novi i zahvali gospodaru, pa opet otide na onaj potok, prekrsti se i
baci novi u potok govorei:
"Boze, milostivi! ako sam ga pravo zasluzio, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka
potone na dno." Kako ga baci u vodu, a novi odmah padne na dno, a on se sagne, te ga
izvadi pa opet odnese gospodaru govorei: "Evo ti, gospodaru, novi natrag, jos ga
nisam zasluzio, nego u jos jednu godinu da te sluzim." Tako opet pone sluziti, pa kad
izie i trea godina, on otide gospodaru i zaiste da mu plati sto misli da je zasluzio.
Gospodar mu opet da novi, a on ga uzme i zahvali, pa otide opet na potok da vidi jeli
ga sad zasluzio. Kad doe na potok, prekrsti se pa baci novi u vodu govorei: "Boze
milostivi! ako sam zasluzio ovaj novi, neka pliva povrh vode, ako li nisam, neka
potone na dno." Kad novi padne u vodu, pone plivati povrh vode. Onda on veseo
uzme iz vode novi, i metne ga u dzep, pa otide u sumu i naini malu kolebinu, i onde
stane ziveti. Posle nekoga vremena uje on da se stari njegov gospodar sprema na galiji
preko mora ak u drugo carstvo, pa otide sa svojim noviem k njemu, i stane ga moliti
da bi mu kupio sto u drugome carstvu za njegov novi. Gospodar se obea i uzme
njegov novi, pa poe na put. Putujui tako nae kraj mora nekaku decu koja su bila
iznela maka da ga ubiju i u more bace. Kad on to vidi, pritri k njima, pa ih zapita: "Sta
je to deco?" A oni mu odgovore: "ini stetu, pa hoemo da ga ubijemo." Onda on izvadi
onaj novi svojega negdasnjega sluge, pa im pruzi da mu dadu maka. Deca to jedva
doekaju, pa uzmu novi a trgovcu dadu maka. On odnese maka na galiju pa poe
dalje putovati; i tako putujui jedan put dune jaki vetar te odnese galiju Bog zna kuda, da
za tri meseca nije mogla izai na svoj pravi put. Kad vetar stane, gospodar od galije nije
znao gde je, i posavsi jos malo dalje, doe pod jedan grad. Kad se uje u gradu da je
dosla galija iz nepoznate zemlje, navale mnogi da je gledaju, i jedan od onih ljudi koji je
bio vrlo bogat, pozove gospodara od galije na veeru. Kad tamo, ali gospodar od galije
ima sta i videti: misevi i pacovi tre na sve strane i sluge s batinama stoje te brane da ne
natre na sto. Onda on ree domainu: "Za Boga, brate, sta je to?" A domain mu
odgovori: "Tako je, brate, uvek kod nas, da ne mozemo od toga zverinja na miru ni ruati
ni veerati. Jos kad spavamo svaki imamo svoj sanduk, pa se u sanduk zatvorimo, da nam
ne bi usi poizodgrizalo." Onda se gospodar od galije seti svoga za novi kupljenoga
maka, pa ree domainu: "Ja imam u galiji zverku koja bi to sve zatrla za dva tri dana."
Domain na to odgovori: "Brate, ako imas taku zverku, daj je ovamo, ja u ti napuniti
galiju samoga srebra i zlata, samo ako je istina sto kazes." Posle veere otide gospodar od
galije te donese svoga maka, i ree domainu da lezu bez sanduka, ali oni opet ne
smednu ni po sto, nego on sam ostane tako da spava. Onda on pusti maka, a maak kad
opazi tolike mise i pacove pone ih hvatati i daviti pa sve na gomilu svlaiti, a i misi i
pacovi poznavsi ko je tu, stanu bezati kud koji. Kad u jutru dan osvane, i oni poustaju, ali
nasred sobe velika gomila mrtvih miseva i pacova, a po sobi slabo je koji jos trao, nego
su izvirivali iz jama. A posle tri dana nije se mogao ni jedan ni videti. Onda domain za
maka napuni putniku galiju punu srebra i zlata. Po tom nas putnik poe s galijom kui.
Kad doe kui svojoj, doe mu stari sluga njegov da ga pita sta mu je doneo za onaj
novi. Gospodar mu iznese jedan mermer kamen, lepo otesan na etiri ugla, pa mu da:
"Na, to sam ti kupio za novi." Sluga se tome vrlo obraduje, pa uzme kamen i odnese u
svoju kolebu te naini od njega sto. Sutradan otide sluga u drva, pa kad se vrati kui, a to
se onaj kamen pretvorio u zlato te sija kao sunce, sva se koleba od njega svetli. Kad on to
vidi, uplasi se pa otri svome gospodaru i kaze mu: "Gospodaru, sta si ono ti meni dao?
Ono nije moje, hodi da vidis." Gospodar doe, i kad vidi kakvo je Bog udo uinio, onda
mu ree: "Nije Iajde, moj sinko! kome Bog tome i svi sveti; hodi ovamo evo tvoga
blaga." Pa mu da sve sto je god doneo na galiji, i da mu ker svoju te se ozeni njome.

8. Azdaja i carev sin.
Bio jedan car pa imao tri sina. Jednom najstariji sin poe u lov, pa kako izie iza grada,
skoi zec iza grma a on za njim, te ovamo te onamo dok utee zec u jednu rekavicu, a
carev sin za njim, kad tamo, a to ne bio zec, nego azdaja, pa doeka careva sina te ga
prozdere. Kad posle toga proe nekoliko dana a carev sin ne dolazi kui, stanu se uditi
sta bi to bilo da ga nema. Onda poe srednji sin u lov, pa kako izie iza grada, a zec skoi
iza grma a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok utee zec u onu rekavicu, a carev
sin za njim, kad tamo, a to ne bio zec nego azdaja, pa ga doeka te prozdere. Kad posle
toga proe nekoliko dana a carevi sinovi ne dolaze natrag nijedan, zabrine se sav dvor.
Onda i trei sin poe u lov, ne bi li i brau nasao. Kako izie iza grada, opet skoi zec iza
grma a carev sin za njim, te ovamo te onamo dok utee zec u onu rekavicu. A carev Sin
ne htedne ii za njim, nego poe da trazi drugoga lova govorei u sebi: "Kad se vratim,
nai u ja tebe." Po tom hodajui dugo po planini, ne nae nista, pa se onda vrati u onu
rekavicu, kad tamo, ali u rekavici jedna baba. Carev sin joj nazove Boga: "Pomozi Bog,
bako!" A baba mu prihvati: "Bog ti pomogao, sinko!" Onda je zapita carev sin: "Gde je,
bako, moj zec?" A ona mu odgovori: "Moj sinko, nije ono zec, nego je ono azdaja. Toliki
svet pomori i zatomi." ujui to carev sin, malo se zabrine, pa ree babi: "Sta emo sad?
tu su valja da i moja dva brata propala." Baba mu odgovori: "Jesu bogme ali nije Iajde,
nego sinko idi kui, dok nisi i ti za njima." Onda joj on ree: "Bako, znas li sta je? Ja
znam da si i ti rada da se oprostis te napasti." A baba mu se utee u re: "O moj sinko,
kako ne bih! I mene je tako uhvatila, ali sad se nema kud." Onda on nastavi: "Slusaj
dobro sto u ti kazati. Kad doe azdaja, pitaj je kuda ide i gde je njezina snaga, pa sve
ljubi ono mesto gde ti kaze da joj je snaga, kao od miline, dokle je iskusas, pa es mi
posle kazati kad doem." Posle carev sin otide u dvor, a baba ostane u rekavici. Kad doe
azdaja, stane je baba pitati: "Ta gde si za Boga? Kuda tako daleko ides? Nikad ne es da
mi kazes kuda ides." A azdaja joj odgovori: "E moja bako, daleko ja idem." Onda joj se
baba stane umiljavati: "A za sto tako daleko ides? Kazi mi gde je tvoja snaga. Ja da znam
gde je tvoja snaga, ja ne znam sta bih radila od miline, sve bih ono mesto ljubila." Na to
se azdaja nasmeje, pa joj ree: "Onde je moja snaga u onom ognjistu." Onda baba pritisne
grliti i ljubiti ognjiste, a azdaja kad to vidi, udari u smeh da joj ree: "Luda zeno! nije tu
moja snaga. Moja je snaga u onom drvetu pred kuom." Onda baba opet pritisne grliti i
ljubiti drvo, a azdaja opet u smeh pa joj ree: "Proi se luda zeno, nije tu moja snaga."
Onda baba zapita: "Da gde je?" A azdaja stane kazivati: "Moja je snaga daleko, ne mozes
ti tamo otii. ak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero, u onom jezeru
ima jedna azdaja, a u azdaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac, u
onome je vrapcu moja snaga." Baba kad to uje, ree azdaji: "To je bogme daleko, to ja
ne mogu ljubiti." Sutradan kad azdaja otide iz rekavice, carev sin doe k babi, pa mu
baba kaze sve sto je ula od azdaje. Onda on otide kui, pa se prerusi: obue pastirske
haljine i uzme pastirski stap u ruke, te se naini pastir pa poe u svet. Idui tako od sela
do sela i od grada do grada najposle doe u drugo carstvo i u carev grad, pod kojim je u
jezeru bila azdaja. Dosavsi u onaj grad stane raspitivati kome treba pastir. Graani mu
kazu da treba caru. Onda on upravo k caru. Posto ga prijave, pusti ga car preda se, pa ga
zapita: "Hoes li uvati ovce?" A on odgovori: "Hou, svetla kruno!" Onda ga car primi i
stane ga svetovati i uiti: "Ima ovde jedno jezero, i dokraj jezera vrlo lepa pasa, pa kako
izjavis ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god oban tamo
otide, onaj se vise ne vraa natrag za to, sinko, kazem ti, ne daj ovcama na volju kud one
hoe nego drzi kuda ti hoes." Carev sin zahvali caru, pa se opravi i izjavi ovce, i uzme sa
sobom jos dva hrta sto mogu zeca u polju stii, i jednoga sokola sto moze svaku ticu
uhvatiti, i ponese gajde. Kako on izjavi ovce, odmah ih pusti k jezeru, a ovce kako dou
na jezero, odmah se razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na jednu kladu a hrte i
gajde pod kladu, pa zasue gae i rukave te zagazi u jezero pa stane vikati: "O azdajo, o
azdajo! ta izii mi danas na mejdan da se ogledamo, ako zena nisi." Azdaja se odzove:
"Sad u, carev sine, sad." Malo as, eto ti azdaje, velika je, strasna je, gadna je! Kako
azdaja izie, uhvati se s njim popojaske, pa se ponesi letni dan do podne. A kad podne
prigreje, onda ree azdaja: "Ta pusti me, carev sine, da zamoim svoju pustu glavu u
jezero, pa da te bacim u nebeske visine." A carev joj sin odgovori: "Bre azdajo, ne kopaj
trica; da je meni careva devojka da me poljubi u elo, jos bih te vise bacio." Azdaja se na
to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred vee, on se lepo umije i opravi,
sokola mete na rame a hrte uza se i gajde pod pazuho pa krene ovce i poe u grad
svirajui gajde. Kad doe u grad, sav se grad slegne kao na udo gde on doe a pre
nijedan oban nije mogao doi s onoga jezera. Sutradan carev sin opravi se opet, i poe s
ovcama upravo k jezeru. A car poslje za njim dva konjanika da idu kradom da vide sta on
radi, te se oni popnu na jednu visoku planinu otkuda e dobro videti. A oban kako doe,
metne hrte i gajde pod kladu onu, a sokola na nju, pa zasue gae i rukave te zagazi u
jezero pa povie: "O azdajo, o azdajo! izii mi ka mejdan da se jos ogledamo, ako zena
nisi." Azdaja mu se odzove: "Sad u, carev sine, sad." Malo as, eto ti azdaje, velika je,
strasna je, gadna je! pa se uhvate popojaske te se ponesi letni dan do podne. A kad podne
prigreje, onda ree azdaja: "Ta pusti me, carev sine, da zamoim svoju pustu glavu u
jezero, pa da te bacim u nebeske visine." A carev joj sin odgovori: "Bre azdajo, ne kopaj
trica; da je meni careva devojka da me poljubi u elo, jos bih te vise bacio." Azdaja se na
to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred no, carev sin: krene ovce kao i
pre, pa kui svirajui u gajde. Kad ue u grad, sav se grad uskoleba i stane se uditi gde
oban dolazi kui svako vee, sto pre nijedan nije mogao. Ona dva konjanika jos su pre
od carevoga sina bila dosla u dvor i pripovedila caru sve po redu sta su uli i videli. Sad
kad car vide obana gde se vrati kui, odmah dozove k sebi svoju ker i kaze joj sve sta je
i kako je, "nego" veli "sutra da ides s obaninom na jezero, da ga poljubis u elo." Ona
kad to uje, brizne plakati i stane se moliti ocu: "Nigde nikoga nemas do mene jedinu pa i
za mene ne maris da poginem." Tada je otac uzme sloboditi i hrabriti: "Ne boj se, keri
moja, vidis, mi promenismo tolike obane, pa koji god izie na jezero, ni jedan se ne
vrati, a on evo dva dana kako se s azdajom bori, pa mu nista ne naudi. Ja se uzdam u
Boga da on moze tu azdaju svladati, samo idi sutra s njime, eda bi nas oprostio te napasti
sto toliki svet pomori." Kad ujutru beo dan osvanu, dan osvanu i sunce ogranu, usta
oban, usta i devojka, pa se stase opremati na jezero. obanin je veseo, veseliji nego
igda, a devojka careva tuzna, suze proliva, pa je oban tesi: "Gospoo seko, ja te molim
nemoj plakati, samo uini sto reem, kad bude vreme, ti pritri i mene poljubi pa se ne
boj." Kad poose i kretose ovce, oban putem jednako veseo, svira u gajde veselo, a
devojka ide pokraj njega pa jednako plae, a on kasto pusti dulac pa se okrene njojzi: "Ne
plai zlato, ne boj se nista." Kad dou na jezero, ovce se odmah razvale oko jezera, a
carev sin metne sokola na kladu a hrte i gajde poda nju, pa zasue gae i rukave pa zagazi
u vodu i povie: "O azdajo, o azdajo! izii mi na mejdan da se jos ogledamo, ako zena
nisi." Azdaja se odzove: "Sad u, carev sine, sad." Malo as, eto ti azdaje, velika je,
strasna je, gadna je! Kako izie, uhvate se popojaske pa se ponesi letni dan do podne. A
kad podne prigreje, tada besedi azdaja: "Ta pusti me carev sine da zamoim svoju pustu
glavu u jezero, pa da te bacim u nebeske visine." A carev joj sin odgovori: "Bre azdajo,
ne kopaj trica; da je meni careva devojka da me poljubi u elo, jos bih te vise bacio."
Kako on to ree, a careva devojka pritri i poljubi ga u obraz, u oko i u elo. Onda on
mahne azdajom i baci je u nebeske visine, te azdaja kad padne na zemlju sva se na
komade razbije, a kako se ona na komade razbije, skoi iz nje divlji vepar, pa nagne
begati, a carev sin vikne na obanske pse: "Drzi! ne daj!" a psi skoe te za njim, pa ga
stignu, i odmah ga rastrgnu, ali iz vepra skoi zec, pa nagne preko polja, a carev sin pusti
hrte: "Drzi! ne daj!" a hrti za zecom te ga uhvate i odmah rastrgnu, ali iz zeca poleti
golub, a carev sin pusti sokola te soko uhvati goluba i donese carevome sinu u ruke.
Carev sin uzme goluba te ga raspori, a to u golubu vrabac, a on drz vrapca. Kad uhvati
vrapca, ree mu: "Sad da mi kazes gde su moja braa." A vrabac mu odgovori: "Hou,
samo mi nemoj nista uiniti. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica, i u onoj
rekavici imaju tri sibljike; podseci one tri sibljike, pa udri njima po korenu;odmah e se
otvoriti gvozdena vrata od velikoga podruma, u onome podrumu ima toliko ljudi i starih i
mladih, i bogatih i siromaha, i malih i velikih, i zena i devojaka, da mozes naseliti itavo
carstvo; onde su i tvoja braa." Kad vrabac to sve iskaze, carev ga sin odmah za vrat te
udavi. Car glavom bijase izisao i popeo se na onu planinu od kuda su oni konjanici
gledali obana, te i on gledao sve sto je bilo. Posto oban tako doe glave azdaji, pone
se i suton hvatati, i on se lepo umije, uzme sokola na rame a hrte uza se, a gajde pod
pazuho, pa svirajui krene ovce i poe dvoru carevu, a devojka pored njega jos u strahu.
Kad doe u grad, sav se grad slegne kao na udo. Car koji je sve njegovo junastvo gledao
s planine, dozove ga preda se pa mu da svoju ker, te s mesta u crkvu pa ih venaju i
uine veselje za nedelju dana. Po tom se carev sin kaze ko je on i od kud je, a car se onda
i sav grad jos vema obraduje, pa posto carev sin navali da ide svojoj kui, car mu da
mnoge pratioce i opravi ga na put. Kad budu kod one rekavice, carev sin zaustavi sve
pratioce pa ue unutra te podsee one tri sibljike, i udari njima po korenu, a gvozdena se
vrata odmah otvore, kad tamo, a to u podrumu svet Bozij. Onda carev sin zapovedi da svi
izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago, a on stane na vrata. Izlazei tako jedan
za drugim, eto ta i brae njegove; on se s njima zagrli i izljubi. Kad ve sav narod izie,
zahvale mu sto ih je popustao i izbavio i otidu svaki svojoj kui. A on sa svojom braom i
mladom otide kui svome ocu, i onde je ziveo i carovao do svoga veka.

9.
Zmija mIadozenja.
Bila jedna sirota zena koja nije imala od srca poroda pak se molila Bogu da joj da da
zatrudni makar zmiju rodila. Bog joj da te zatrudni, i kad doe vreme, rodi zmiju. Zmija
kako se rodi od majke odmah utee u travu i nestane je. Sirota zena jednako je zalila za
zmijom i plakala gde joj Bog ispuni zelju te rodi, pa joj porod pobeze neznano ni kud je
ni kako je. Kad tako proe dvadeset godina onda zmija doe i progovori materi: "Ja sam
ova tvoja zmijica sto si me rodila pa sam od tebe u travu pobegla; sad sam, majko, dosla
k tebi da mi prosis u cara devojku te da me zenis." Mati se obraduje iznajpre kad vidi svoj
porod, ali se odmah zabrine kako bi smela ona za zmiju i u svojoj sirotinji prositi u cara
devojku! A zmija joj opet ree: "Idi mati, ne premisljaj nista, jer znas da su svakoj
devojci vrata otvorena; a ako ti je bas car ne da, ne e ti glave uzeti. Makar ti sta car
kazao, kad se vratis ne osvri se dok nasoj kui ne does." Na to se ona skloni pa poe k
paru. Kad doe u carev dvor, sluge je ne htenu odmah pustiti pred cara, a ona se stane
moliti i tako je jedva puste. Kad izie pred cara, ree mu: "Svetli care! Eto tvoje sablje, a
evo moje glave. Ja nisam dugo vreme imala od srca poroda, pak sam se molila Bogu da
mi da da zatrudnim makar zmiju rodila, i on mi da te zatrudnim, a kad doe vreme, rodi
se zmija, i kako se rodi, pobegne u travu i nestane je. Sad posto je proslo dvadeset
godina, zmija doe k meni i posla me k tebi da prosim u tebe za nju devojku." Car se na
to nasmeja pa joj ree: "Dau ja za tvoga sina devojku, ako naini upriju od moga dvora
do svoga od bisera i dragoga kamenja." Onda se mati vrati kui ne obzirui se, i kako je
isla od careva dvora, sve se za njom uprija gradila od bisera i dragoga kamenja do pred
njezinu kuu. Kad mati kaze zmiji sta joj je car rekao, onda joj ona opet rekne: "Idi mati
sad da vidis hoe li mi car dati devojku, tak sta ti god odgovori, kad se vratis, opet se ne
osvri do nase kue." Mati se opet podigne, i kad izie pred cara, zapita ga, eda li e joj
sad za sina dati devojku, a car joj odgovori: "Ako tvoj sin naini dvore bolje od mojih,
dau mu devojku." Onda se mati vrati kui i idui putem nije se osvrtala, a kad doe
svojoj kui, a to mesto njezine kue dvori bolji od carevih. Kad mati kaze zmiji sta je car
rekao, onda joj zmija opet rekne: "Idi mati da vidis hoe li mi car sad dati devojku pa sta
car rekao da rekao, kad od njega poes ne osvri se do nase kue." Kad mati doe pred
cara ona mu kaze da su u njena sina dvori bolji od carevih i zapita ga hoe li joj ve dati
devojku, a car joj odgovori: "Ako tvoj sin uzima u svome dvoru svasta bolje nego sto je u
mome, dau mu devojku." Onda mati poe kui, i idui nije se osvrtala, a kad doe kui,
ali u njenoj kui triput bolje nego u carevom dvoru: sve zlatni jeleni, kosute, tice, kvoke,
pilii, zecovi, sve zlatno. Kad mati kaze zmiji sta je car rekao, zmija joj rekne: "Idi mati
opet caru, te ga pitaj hoe li mi sad dati devojku." Kad mati otide k caru i kaze mu da u
dvoru njena sina ima svasta bolje nego u njegovu, onda car rekne svojoj keri: "Keri
moja! Tebi sad valja poi za ovu zmijicu, jer on svasta ima bolje od nas." Tako zmijica
skupi svatove i odvede carevu ker te se vena s njome. Posle nekoga vremena zmijina
zena zatrudni. Onda je stane pitati mati, stanu je pitati sestre i svi njezini: "Kako ti sa
zmijom ostade trudna?" A ona se nije htela izdati, nego je sve govorila: "Tako mi je Bog
dao te sam trudna ostala." Najposle uzme je svekrva pitati: "Snaho moja, kako je to?
Kako ti sa zmijom spavas?" Ona se onda izda svekrvi govorei: "Mati moja! on nije
zmija, ve je on momak da lepsega nema. Svako vee on izlazi iz one zmijinje kosulje, a
ujutru se opet u nju zavlai." Kad mati zmijina to uje, vrlo se obraduje i zazeli videti
svoga sina kad izie iz zmijinje kosulje, pa zapita snahu kako bi ga mogla videti, a snaha
joj ree: "Kad poemo legati, ja u izvaditi klju iz vrata, pa kad se stane skidati, onda
es ga videti kroz rupu." Kad mati tako vidi svoga sina, onda stane misliti kako bi uinila
da on onaki ostane do veka. Jednom ree snasi svojoj: "Hajde, snaho, da mi njegov svlak
izgorimo: ja u uzariti pe i u vatru ga baciti neka izgori." A snaha joj odgovori:
"Bojim se, majko, da mu sto ne bude." A mati ree: "Ne e njemu biti nista, nego kako ga
vruina obuzme, a ti uzmi hladne vode pa ga pomalo polivaj dok svlak ne izgori." I tako
se dogovore, te mati uzari pe, pa kad u vee izie momak iz zmijinje koze i legne
spavati, one nekako ukradu onaj svlak pa ga bace u pe. Kako svlak stane goreti, odmah
njega stane vruina obuzimati, a one ga sve vodom polivaj i tako ostane ziv. A kad ga
popusti vruina i prene se od sna, on oseti smrad od svlaka, pa skoi na noge i povie:
"Sta uradiste da od Boga naete? Kuda u ovaki?" A mati i zena salete ga: "Pa bolje da si
taki, i bolje da si meu ljudima. " I tako ga jedva utisaju. Kad to uje tast njegov, odmah
mu jos za svoga zivota preda carstvo, i tako on postane car, te je carovao sretno do svoga
veka.

10.
Opet zmija mIadozenja.
Bila jedna carica koja nije imala od srca poroda, pa se jednako molila Bogu da joj da da
rodi. Jedno vee molei se tako uzdahne i ree: "Ta daj mi, Boze, od srca poroda, da bi i
ljuta zmija bila!" Posle nekoga vremena ona se oseti trudna, i kad bude na tom doba, rodi
zmiju, pa je stane negovati, hraniti, dojiti, kao svaka mati svoje dete. Ta zmija za
dvadeset i dve godine nije od sebe pustila nikakva glasa, d kad joj se navrse dvadeset i
dve godine, ona progovori i ree ocu i materi: "Sad hou da me zenite." A oni joj
odgovore: "Ko e dati za zmiju devojku, koja li e devojka poi za zmiju?" "E," odgovori
im zmija, "vi ne gledajte od carskoga ili gospodskog roda, nego onu koje e doi u
carstvo da zivi." Na to mu reku otac i mati da bi on sam sebi izabrao koju hoe. On onda
nae sam jednu sirotu i poslje oca da mu je prosi. Otac otide i devojku zaprosi, a ona
onako u sirotinji poe rado i veselo. Posle je prstenuju, dovedu je i venaju ih, i zmija
stane ziveti sa svojom nevestom, te ti ona bogme zatrudni. Onda ree svekrva snasi:
"Kako, erko, za Boga, ostade trudna sa zmijom?" A ona joj ne htedne odmah kazati, ali
kad je svekrva zaokupi nekoliko dana jednako za to pitati, najposle joj ree da on nije
zmija nego momak da ga lepseg u svetu nema, "preko dan je" veli "zmija, ali kako vee
doe, on svue sa sebe onu zmijinju kosulju te izie momak, lepota na svetu. Kad bi
samo i danju onakav bio kao sto nou biva, ali kako zora zabeli, on se opet uvue u svoju
kosulju i postane zmija." Svekrva kad to uje, vrlo se obraduje, pa ree snasi: "E kad je
tako, to emo mi uiniti da on takav ostane kakav je nou s tobom." Pa se onda dogovore
sta e raditi. Kad bude u vee, a on svue kosulju zmijinju sa sebe, te je kao i prije metne
pod uzglavlje, pa legne spavati Kad ga prvi san uhvati, zena mu polako izvue kosulju
ispod glave, i materi kroz pendzer doda, a mati je odmah baci u vatru. Kako kosulja
pone goreti a on skoi od sna pa povie: "Sta to uradi, da od Boga naes! Sad me vidis,
pa me vise ne es videti dok ne poderes gvozdene opanke i ne satres gvozden stap trazei
me, niti es se s tim detetom sto ti je pod srcem pre rastati dokle ruku preko tebe ne
prebacim." To izree pa ga nestane. Ona je posle nosila ono dete pune tri godine, i na
posletku joj dotuzi pa naumi traziti svoga muza. I tako naini gvozdene opanke i gvozden
stap pa poe u svet. Idui tako i trazei ga svuda, doe k sunevoj majci i nae je gde pe
zari i golim rukama vatru izgre. A ona kad to vidi, brze bolje odreze svoj skut pa joj
ruke njim umota, a suneva je majka zapita: "Od kud ti ovde, rajska dusice?" Ona joj
odgovori: "Nevolja me, majko, naterala," pa joj pripovedi kako je stradala, kako je muz
prokleo i kako ide po svetu te ga trazi, "pa sam" veli "dosla pitati tvoga sina, ne bi li mi
mogao on zanjga sto kazati, nije li ga gde video, jer on preko svega sveta prelazi "
Sunevoj se majci na to vrlo razali, pa joj ree da se skloni malo za vrata: "Eto ide sunce
umorno, a moze biti da su ga i oblaci naljutili, pak ti u ljutini moze sto uiniti, ve se
pritaji dok se ono ne odmori." I ona se skloni za vrata, ali eto ti sunca, pa nazvavsi materi
dobar vee, ree joj: "Majko! tu mirise rajska dusica." A majka mu odgovori: "Nema tu,
sinko, nikoga; ta ne moze ovamo ni tica doleteti, a kako bi rajska dusica dosla?" Sunce
joj odgovori: "Ima, ima, majko, nego neka izie slobodno, ne u joj nista." Ona onda
izie, pak mu pripovedi svu svoju nevolju, najposle mu ree: "Jarko sunce! ti sijas po
celome svetu, nisi li gdegod videlo takoga i takoga oveka." Sunce joj odgovori da ga
ono nije danju nigde videlo, i posalje je k mesecu da pita njega nije li ga on gde video
nou. Na pohodu odande pokloni joj suneva majka zlatnu preslicu sa zlatnom kudeljom i
sa zlatnim vretenom. Kad ona otide k mesecu, nae meseevu majku kod kue, pa je
poljubi u ruku i nazove: "Pomozi Bog, meseeva majko!" A ona joj odgovori: "Bog ti
pomogao, rajska dusice. A od kud ti ovde?" Onda joj ona kaze svu nevolju svoju, i kako
je bila kod sunca, i pokaze joj sto joj je njegova majka poklonila, i ree kako je sunce
poslalo da pita meseca nije li on gde video njezina muza. Meseeva joj majka odgovori
da se malo skloni za vrata, jer e sad doi mesec ljutit i umoran, i ona se skloni, kad ali
eto ti meseca, kako doe, nazva materi dobro jutro, pa joj ree: "Ovde mirise rajska
dusica." A mati mu odgovori: "Nema, sinko, nikoga; ta ovamo ne moze ni tica doleteti, a
kako e rajska dusica doi?" Mesec joj opet ree: "Ima, majko, ima, nego neka izie
slobodno, ne u joj nista." Onda ona izie, pa mu pripovedi sve sto je i kako je, pa mu
najposle ree: "Sjajni mesee! ti sjas celu no po svemu svetu, nisi li gdegod video
takoga i takog oveka?" A mesec joj odgovori: "Rajska dusice, ja ga nou na zemlji
nisam nigde video, nego idi ti k vetru, te njega zapitaj nije li ga gde video, on prevre
drvlje i kamenje i zavlai se svuda." Kad ona odande poe, pokloni joj meseeva majka
zlatnu kvoku s piliima. Po tome ona doe k vetrovoj majci, te joj pripovedi sve kako je
stradala, i kako je dosla da pita njenoga sina vetra nije li on gdegod video takoga i takog
oveka. Vetrova joj majka na to ree: "Ukloni se malko za vrata, rajska dusice, jer e sad
moj sin srdit doi, pa te moze svu izdrapati." I ona se skloni za vrata, kad ali eto ti vetra,
duva, rusi, krsi, prevre gdegod sto nae, sav izgreben i poderan, pa kako doe, nazva
materi pomoz Bog! pa joj ree: "Majko! ovde mirise rajska dusica." A ona mu odgovori:
"Bog s tobom sinko! ovamo ne moze ni tica doleteti, a kako e rajska dusica doi?" Vetar
joj odgovori: "Ima, majko, ima, ve neka izie slobodno, ne u joj nista." I tako ona izie
pred vetra, i pripovedi mu nevolju svoju; a vetar joj odgovori: "Ja sam ga video, on je ak
u drugome carstvu, tamo se ozenio i caruje. Nego moja e ti majka dati zlatan razboj sa
zlatnom preom i ekrkom, pa kad does u onaj grad, a ti namesti prema carevome dvoru
taj razboj, pa tkaj, i pusti kvoku i pilie pak ih hrani, i iznesi preslicu." Ona tako i uini.
Kad doe u onaj grad, i opanci joj se poderu i stap prebije; ona prema carevome dvoru
namesti razboj, pusti kvoku s piliima, i iznese preslicu, pa stane tkati. Ali je carica
ugleda s dvora, pa stane govoriti sama sebi: "O Boze moj! ja sam carica, pak nemam
zlatnog razboja ni preslice, ni zlatne kvoke ni pilia", i poslje svoga slugu k zeni da je
pita hoe li prodati te stvari. Ona odgovori: "Ja ne u prodavati, nego da me pusti carica
da prenoim jednu no s carem njenim, pa u joj dati preslicu." Carica obenelui cara i
dopusti joj prenoiti s njima. Car kako legne u postelju, on se zanese i kao mrtav utisa se,
a ona kad ostane sama s njim, stane mu govoriti: "Svetli care, sunce ogrejalo! baci desnu
ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim detetom." Ali car niti sto vidi ni uje.
Sutradan ona da carici zlatnu preslicu sa zlatnim povesmom i zlatnim vretenom, a carica
zaiste i kvoku s piliima, a ona joj rekne da e joj dati ako je pusti jos jednu no da
prenoi s njenim carem. Carica pristane i na to, pa cara opet obenelui, i tako se car opet
zanese i ne uje kad ona stane vikati: "Svetli care, sunce ogrejalo! baci desnu ruku preko
mene, ne bih li se rastala s tvojim detetom." Kad bude ujutru, straza pripovedi caru kako
ve dve noi ona zena s njime spava, i jednako vie da prebaci desnu ruku preko nje, ne
bi li se rastala s njegovim detetom. Kad carica primi kvoku s piliima, zaiste i razboj sa
zlatnom preom i ekrkom, i zena joj obea ako joj dopusti jos jednu no s njenim
muzem da prenoi. Ona dopusti u misli da muza opet opoji, ali on doznavsi od slugu sta
je i kako je, metne u vee pod bradu suner, te unj saspe ono pie koje mu carica donese,
i tako ostane pri sebi. Kad legnu u krevet, on se uini kao da spava, a ona povie: "Svetli
care, sunce ogrejalo! prebaci ruku preko mene, ne bih li se rastala s tvojim detetom." A
car kad to uje, odmah ruku preko nje prebaci, i onaj as pone se ona truditi, i rodi mu
musko edo zlatoruko i zlatokoso. Po tom on ostavi onu zemlju i caricu a s prvom se
zenom i detetom vrati u preasnje carstvo svoje.

11.
Kome Bog pomaze, niko mu nauditi ne moze.
Bio ovek i zena, pa imali tri sina. Najmlai bio najlepsi i odve dobar, pa su ga druga
braa drzala za budalu. Sva trojica ve dorastu za zenidbu, a otac ih ne zeni ni jednoga,
jer je bio siromah. Onda ree najstariji k ocu: "Babo, hou da me zenis." A kad to uje
srednji, ree i on: "I mene, babo, i ja sam za zenidbu." A kad uje i najmlai, i on ree: "I
mene, babo, i ja sam za zenidbu." Sad se otac nae u nevolji pa se stane dogovarati sa
svojom zenom sta e raditi. Najposle se dogovore, te otac dozove sinove preda se pa im
ree: "Idite u kakvu varos te zasluzite po maramu, pa koji donese najlepsu maramu,
onoga u zeniti." Po tom oni pou sva trojica zajedno, ali starija dvojica stanu putem
jednako ruziti najmlaega i smejati mu se, ia ga najposle oteraju od sebe, te on udari
drugim putem molei se Bogu da mu da dobru sreu. I tako idui doe na jednu vodu. Na
onoj vodi s druge strane bio je veliki grad i u gradu carski dvor. Car je od onoga grada
bio vrlo zao i opak, pa je umro pre vremena i u dvoru mu ostala jedinica ki. Onu su
carsku ker mnogi prosili, ali ko je god od prosilaca dosao u dvor i onde zanoio, onaj
vise nije ziv osvanuo, jer se car bio povampirio pa dolazio nou te davio. Kad najmlai
brat doe na onu vodu i stane hodati pokraj nje mislei kako bi presao na onu stranu,
ugleda ga kroz pendzer careva ki, pa zapovedi momcima te ga prevezu i dovedu preda
nju. On kad izie pred carsku ker, malo se zbuni i poplasi; ali careva ki kako ga vidi,
zagleda se u njega pa ga zapita otkuda je i kuda je naumio; a on joj kaze otkuda je i
pripovedi joj sve po redu kako ima jos dva brata i kako sva trojica hoe da se zene, a otac
im siromah, pa im rekao da donese svaki po jednu maramu kui pa koji donese najlepsu
da e onoga zeniti. Kad to uje careva ki, rekne mu: "Ti es veeras ovde ostati kod
mene i noiti, pak emo u jutru gledati za maramu." Kad bude pred no, nahrani ga lepo i
napoji, pa ga odvede u jednu sobu svu zelenu, i ree mu: "Nemoj da se plasis, tu e noas
dolaziti i lupati oko tebe da te plase, ali ti se ne boj." On kao prostak nije mogao ni
zaspati od uda, nego se jednako udio gde je dosao, kad ali oko ponoi stane lupa po
sobi i vika: "Ovaj je dosao da primi carstvo; ovome ne mozemo nista uiniti." On se
Bogu molio jednako i tako ta no proe i on ostane ziv i zdrav. Kad zora zabeli, on ustane
pa sedne. Svi su u dvoru mislili da e ga izvui mrtva iz sobe kao i druge prosioce. Kad
careva ki poslje jednoga od dvorana da vidi jeli on ziv, i ako je ziv, da ga dovede preda
nju, dvoranin se zaudi kad ga nae u sobi gde sedi ziv i zdrav, pa mu onda ree: "Hajde,
zove te nasa carica." Kad on izie preda nju, i ona se sama zaudi kako je ostao ziv, pa
mu da doruak, i posto dorukuje, da mu u hartiji zavijenu svilenu maramu, zlatom
vezenu, pa mu rekne: "Evo nosi svome ocu, i ako ti jos sto kaze, opet doi ovamo k
meni." On joj zahvali na marami i na konaku, pa poe kui; kad tamo, a to ve dosla i
druga dva brata. Onda oni izvade svaki svoju maramu: njihove bile kojekakve, a kad on
svoju izvadi, svi se zaude, pa ona dva brata skoe na njega: "Otkuda tebi to? Ti si to
negde ukrao." Najposle otac da bi ih umirio, ree im: "Znate li sta? Idite jos jedan put u
svet, pa koji donese lanac da se devet puta obavije oko nase kue, onoga u zeniti." Tako
se braa umire i starija dvojica otidu kuda su znali, a najmlai upravo k carevoj keri, pa
kad izie preda nju, ona ga zapita: "Sta ti je sad otac kazao?" A on joj odgovori: "Kazao
da donesem lanac koji se moze obaviti devet puta oko nase kue." Ona ga opet lepo
nahrani i napoji pa ga uvede u zutu sobu i ree mu: "Ne boj se nista, opet e dolaziti
noas da te plase; a ujutru emo gledati za lanac." Tako su i onu no dolazile aveti i
pravile stravu kojekakvu oko njega, ali on ostane zdrav i ziv. Kad bude ujutru, opet doe
dvoranin po njega, i odvede ga pred caricu. Ona mu opet da doruak, i posto dorukuje,
da mu malu kutijicu i ree mu: "Evo nosi ocu, ali ni po sto ne otvaraj dok ne does kui,
pa ako ti otac jos sto kaze, a ti opet doi ovamo." On joj lepo zahvali, pa poe kui i nae
brau kod kue. Starija braa donela po lanac koji se nije mogao ni jedan put omotati oko
kue; onda najmlai da ocu kutiju, a kad je otac otvori i izvadi iz nje zlatan lanac, oni se
svi udive, pa starija braa skoe nanj, gotovo da ga ubiju: "Ti es nasu kuu oboriti, ti si
to negde ukrao." Otac ih stane opet umirivati i tiskati, pa im najposle ree: "Idite,
dovedite svaki devojku pa u vas svu trojicu ozeniti." Onda starija braa otidu kuda su
znali, a najmlai upravo k carevoj devojci, pa joj kaze sta im je otac sad kazao. Carica mu
na to rekne: "Sad treba jos u jednoj sobi da prenois, pa emo onda i za to gledati." Posto
ga opet nahrani i napoji, odvede ga u crvenu sobu da prenoi. Onde je onu no jos veu
stravu pretrpeo nego preasnje obe noi: tu je bila strasna lupa, vika, zveka lanaca i
strasni glasovi: "Taj hoe moje carstvo da primi!" vukli su s njega i haljine, ali se njega
nisu smeli taknuti, a on se jednako Bogu molio, i Bog ga sauva zdrava i onu no. Ujutru
kad ga izvedu ziva i zdrava pred carevu ker, ona odmah dovede berbere te ga obriju i
umiju, pa onda iznese gosposke haljine te ga preobuku, pa sedne s njim na koije i otide u
crkvu te se s njime vena. Posle toga ostanu u njezinu dvoru jos tri dana u veselju, pa
onda pou k ocu njegovome, i udese te nou dou u njegovo selo. Kad dou pred kuu,
uju viku i vide da je veselje: zene se ona dva brata; onda on povie ispred kue: "O
domaine!" Kad otac to uje, on istri pred kuu i zaudi se kad vidi takove goste pred
svojom kuom. Onda ga sin zapita: "Mozemo li noiti ovde?" A otac mu odgovori:
"Drage volje, ali imamo veselje u kui, a nemamo mnogo soba, pa e vam prosti ljudi
zaglusati i vikom dosaivati." Na to on odgovori: "Nista za to; ja sam to rad, nisam nikad
uo; a i moja zena jos vise je rada." I tako uu unutra u jednu sobu, a u drugoj veselje.
Kad uu u sobu i nameste se, pokloni im se mati njegova kao gospodi, a oni joj reku:
"Blago tebi kad imas dva veselja u jedan put!" A ona im odgovori: "E moja gospodo!
jedno mi je veselje, a drugo zalost: imala sam jos jednoga sina pa otisao u svet i propao,
Bog zna kako je i gde je." Posle malo izae on na polje, pa preko onoga gosposkoga
odela obue svoje stare siromaske haljine i poklopi se sesirom pa ue u onu sobu gde je
bilo veselje i stane za vrata. Kad ga vide braa, poviu na oca i mater: "Kamo te se da
vidite svoga hvaljenog sina sto ide i krade kojesta!" Kad ga otac opazi, ree mu:
"Nesreo, gde si bio do sad? kamo tebi devojka?" A mati opet stane naricati: "Kuku mene
kukavici, za sto me tako ubijas!" Kad on to vidi i uje, ree im: "Nemojte me tako huliti;
dobro e biti, ako Bog da", pa onda zbaci sa sebe siromaske haljine i ostane u onima
gosposkima; a oni kad to vide, braa se upropaste i poplase i stanu ga moliti da im
oprosti, a otac ga i mati zagrle i stanu ga ljubiti. Sad se nanovo uini veselje za nekoliko
dana. Posle najmlai sin odvede oca i mater sa sobom, a brai svojoj dade spahiluke, te
su od ono doba gosposki ziveli.

12.
ZIatoruni ovan.
Bio jedan lovac, pa kad jednom otide u lov u planinu, izie predanj ovan sa zlatnom
vunom. Lovac kad ga opazi potegne iz puske da ga ubije, a ovan se zatri te njega pre
rogovima ubije. Lovac padne na mesto mrtav, i drustvo njegovo kad ga posle nae, ne
znajui ko ga je ubio, odnese ga kui i ukopa. Posle toga zena ovoga lovca obesi njegovu
pusku o klin. Kad joj se sin opase snagom, on zaiste od matere onu pusku da ide s njom u
lov, a mati mu je ne htedne dati govorei: "Ni po sto, sinko! otac je tvoj poginuo s tom
puskom pa hoes i tebi glave da doe?" Jednom on ukrade pusku i otide u lov. Kad doe
u sumu, onaj ovan sa zlatnom vunom izie i predanj, pa mu ree: "Tvoga sam oca ubio,
pa u i tebe." A on se uplasi pa rekne: "Pomozi Boze!" i nategne pusku te ubije ovna. Sad
se obraduje gde je ubio zlatoruna ovna, sto ga u carstvu nema, pa zdere kozu s njega i
odnese kui. Malo po malo prouje se to do cara, i car zapovedi da mu se donese ta koza
da vidi kakvih jos zverova ima u njegovu carstvu. Kad onaj momak odnese kozu i caru
pokaze, car mu ree: "Isti sta hoes da ti dam za tu kozu." A on mu odgovori: "Ne u je
prodati ni po sto." U onoga cara bio je doglavnik stric onoga momka, pa svome sinovcu
nije bio prijatelj, ve zlotvor. On ree caru: "Kad on ne e tu kozu tebi da da, gledaj da
mu skrhamo vrat, zapovedi mu da uini sto ne moze biti." I tako naui cara te dozove
mome i ree mu da posadi vinograd i da za sedam dana donese s njega nova vina.
Mome kad to uje, stane plakati i moliti se da on to ne moze uiniti, niti to moze biti; a
car mu opet ree: "Ako za sedam dana to ne uradis, nije na tebi glave." On onda plaui
otide kui i kaze materi sta je i kako je, a mati kad uje, odgovori mu: "Jesam li ti kazala,
sinko, da e tebi ona puska doi glave kao i ocu tvome." Plaui tako mome i mislei sta
e raditi i kuda e, da bi ga nestalo, izie iza sela i podobro se od njega udalji. Kad na
jedan put jedno devoje izie predanj, i zapita ga: "Za sto, brate, plaes?" A on joj srdito
odgovori: "Idi s Bogom, kad mi pomoi ne mozes", i poe dalje, a devoje pristane za
njim i stane ga moliti da joj kaze, "moze biti" veli "da u ti pomoi". Onda on stane pa joj
ree: "Kazau ti, ali sam Bog da mi pomogne, drugi mi niko ne moze pomoi", i
pripovedi joj sve sta ga je snaslo i sta mu je car zapovedio. Ona kad ga saslusa, ree mu:
"Ne boj se, brate, nego idi i isti u cara na kom e mestu da bude vinograd, pa neka ti
ipsartaju, a ti uzmi torbu i u nju struk bosiljka, pa idi na ono mesto i lezi te spavaj, a za
sedam dana imaes groza zrela." On se na to vrati kui i kaze materi kao od muke kako
se s devojetom nasao i sta mu je kazalo. A mati kad uje, ree mu: "Idi, sinko, idi
ogledaj, i onako si propao." Onda on otide k caru i zaiste mesto za vinograd i da mu se
isparta gde e biti brazde. Car mu da sve i uini kako je iskao; a on uzme torbu o rame i u
nju struk bosiljka, pa neveseo legne onde spavati. Kad ujutru ustane, a to vinograd
posaen; drugo jutro listao, do sedam dana bilo ve groze zrelo u njemu, a to je bilo
vreme kad nigde nema groza. On nabere groza, izmulja i odnese caru slatka vina i u
marami groza. Kad car to vidi vrlo se zaudi i svi u dvoru. Onda stric onoga momka
ree caru: "Sad emo mu zapovediti drugo sto zaista ne e moi uiniti." Pa naui cara te
dozove ono mome i ree mu: "Od viljevskih zuba da mi nainis dvor." On kad to uje,
otide kui plaui i pripovedi materi sta mu je sad car zapovedio, i ree joj: "Ovo, majko,
niti moze biti, niti ja mogu svrsiti." A mati mu odgovori: "Idi, sinko, opet: iza sela, ne bi
li te Bog namerio na onu devojicu." On izie iza sela, i kad doe na ono isto mesto gde
je pre onu devojku nasao, ona izie opet predanj pa mu ree: "Opet si, brate, neveseo i
plaan." A on joj se stane tuziti sta mu je sad zapoveeno. Ona kad ga saslusa, ree mu:
"Lako e biti i to; nego idi k caru i isti lau i u njoj trista akova, vina i trista akova rakije,
i uz to jos dvadeset dunera, pa kad does na lai tu i tu izmeu dve planine, zagradi
vodu sto je onde, pa uspi u nju sve vino i rakiju. Viljevi e onamo doi da piju vodu, pa
e se opiti i popadati, a duneri onda neka im sve zube izrezu pa ih nosi na ono mesto gde
car hoe da mu se grad sagradi, pa lezi te spavaj, a za sedam dana bie grad gotov." Onda
se on vrati kui i pripovedi materi kako je bio opet s devojkom i sta mu je ona kazala. A
mati mu opet ree: "Idi, sinko, ne bi li Bog dao da ti opet pomogne." On otide k caru i
iziste sve, pa onda otide i svrsi kako mu je devojka kazala: viljevi dou te se opiju i
popadaju, a duneri im iseku zube i donesu na ono mesto gde e se grad zidati; on u vee
metne u torbu struk bosiljka, pa otide onamo i legne spavati, i tako za sedam dana bude
grad gotov. Kad car vidi gotov grad, vrlo se udivi pa ree stricu onoga deteta, svome
doglavniku: "E sad sta da mu radim? Ovo nije ovek, Bog zna sta je." A on mu odgovori:
"Jos jedno da mu zapovedis, pa ako i to svrsi, zaista je nesto vise od oveka;" i tako opet
nagovori cara, te dozove mome i ree mu: "Sad jos da mi dovedes carsku devojku iz
drugoga carstva iz toga i iz toga grada. Ako mi je ne dovedes, na tebi nema glave."
Mome kad to uje, otide materi svojoj i kaze joj sta je car zapovedio; a ona mu ree:
"Idi, sinko, trazi opet onu devojku, ne bi li Bog dao da te opet izbavi." On otide iza sela i
nae onu devojku, pa joj pripovedi sta mu je opet zapoveeno. Devojka kad ga saslusa,
ree mu: "Idi isti u cara galiju, i u njoj da se naini dvadeset duana, i u svakome duanu
da bude trg od druge ruke, sve bolji od boljega; i isti da se izberu najlepsi momci, pa neka
ih lepo obuku i nameste za kalIe, u svaki duan po jedan. Pa es onda ti poi na toj galiji i
sreses prvo i prvo oveka a on nosi zivu orlusinu, pa ga pitaj hoe li je prodati, on e
kazati da hoe, a ti mu podaj stogod zaiste. Posle es sresti drugoga gde nosi sarana u
unu, sve su mu zlatne kraljusti, i toga sarana kupi po sto po to. Treega es sresti a on
nosi ziva goluba, i za goluba podaj stogod zaiste. Od orla es iz repa isupati jedno pero,
od sarana kraljust, a od goluba iz levoga krila jedno pero, pa es ih pustiti sve. Kad otides
u drugo carstvo pod onaj grad, a ti otvori sve duane i naredi neka svaki momak pred
svojim duanom stoji. Onda e doi svi graani i gledae trg i divie se, a devojke koje
dou po vodu, govorie po gradu: Govore ljudi: od kako je ovoga grada, jos ovake galije
nije bilo ni ovaka trga. To e zauti i careva devojka, pa e se iskati u oca da je pusti da i
ona vidi. Kad ona doe sa svojim drugaricama u galiju, ti je vodi sve iz duana u duan, i
iznosi trg svakojaki preda nju sve lepsi i lepsi, i sve je zabavljaj dok se malo posumrai,
pa kad se posumrai, a ti kreni galiju, u taj e mah pasti tama da se nista ne vidi. U
devojke e biti tica na ramenu sto je uvek kod sebe ima, pa kad vidi da laa ide, ona e
pustiti onu ticu s ramena svoga da obznani u dvoru sta je i kako je. A ti onda zapali perce
od orla, te e ti orao odmah doi, a ti mu kazi neka uhvati ticu, i orao e je uhvatiti. Posle
e devojka baciti jedan kamiak u vodu, te e galija odmah stati, a ti onda uzmi kraljust
od sarana i zapali je, i saran e ti odmah doi, a ti mu kazi da nae i proguta onaj
kamiak, saran e ga nai i progutati, a galija e odmah poi. Posle ete dugo putovati na
miru, pa ete najposle doi izmeu dve planine, onde e se galija okameniti i veliki ete
strah pretrpeti, i devojka e te terati da joj doneses zive vode, a ti onda od goluba perce
zapali, i golub e ti odmah doi, a ti mu podaj staklence i on e ti doneti zive vode; po
tom e se odmah galija krenuti i doi es sretno kui s carskom devojkom." Posto mome
saslusa devojku, otide kui i kaze materi sve, pa onda otide k caru i zaiste sve sto mu je
trebalo; car mu nije mogao odrei, nego mu da, i tako se on krene s galijom. Putujui tako
svrsi na putu sve kao sto mu je reeno, i doe pod onaj grad u drugome carstvu, i kao sto
mu je devojka kazala, on uini sve, doepa se carske keri i sretno s njome doe natrag.
U gradu car i njegov doglavnik s carevih pendzera ugledaju galiju izdaleka gde ide, pak
ree doglavnik caru: "Sad ga pogubi kako izie iz galije, drukije mu ne mozes dosaditi."
Kad galija ve stane u kraj, onda stanu izlaziti na breg svi redom, najpre devojka sa
svojim drugaricama pa onda momci a najposle on, a car namesti dzelata te kako se
pomoli iz galije, odsee mu glavu. Car je mislio onu carsku ker za sebe uzeti, te kako
ona izie iz galije, on priskoi k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od njega pa
ree: "Kamo onaj sto se trudio za mene?" A kad vidi da mu je glava odseena, odmah
uzme zivu vodu, te ga prelije i sastavi glavu, i on opet ozivi kao i bio. Kad car i njegov
doglavnik opaze da je on oziveo, ree doglavnik caru: "Taj e sad jos vise znati nego sto
je znao, jer je bio i mrtav pa opet oziveo." Car zazeli doznati da li se zaista vise zna kad
se nanovo prozivi, pa zapovedi da i njemu odseku glavu, i da ga devojka zivom vodom
prozivi. Posto caru odseku glavu, carska ki ne htedne ni da zna za njega, nego odmah
napise ocu knjigu i kaze sve kako je bilo i da ona hoe da poe za ono mome, a otac
njezin otpise da narod primi ono mome za cara, ako li ne e da e on dignuti krajinu na
njih. Narod odmah prizna da je pravo da on uzme carevu ker i da caruje. I tako ono
mome ozeni se carevom devojkom i postane car, a ostali momci sto su s njim isli izene
se onim devojkama sto su bile pored carske keri i postanu velika gospoda.

13.
Usud.
Bila dva brata zajedno u kui, pa jedan sve radio, a drugi jednako besposliio i gotovo jeo
i pio. I Bog im da te steku u svaemu: u govedima, u konjma, u ovcama, u svinjama, u
elama i u svemu drugome. Onaj koji je radio jednom pomisli u sebi: "Sto bih ja i za
ovoga lenivca radio? Bolje da se odelim, pa da za sebe radim, a njemu sto drago!" I tako
jedan put ree svome bratu: "Brate, nije pravo, ja sve radim a ti ni u emu ne pomazes,
nego samo gotovo jedes i pijes. Ja sam naumio da se podelimo." Ovaj ga stane odvraati:
"Nemoj brate, ta dobro nam je obojici, ti imas sve u rukama i svoje i moje, a ja sam
zadovoljan kakogod ti uradis." Onaj drugi ostane pri svome, i tako se privoli i ovaj pa mu
ree: "Kad je tako, da ti je prosto, eto deli sam kako znas." Onda onaj podeli sve po redu
pa svak svoje uzme preda se: neradin uzme za stoku govedara, za konje konjusara, za
ovce ovara, za koze kozara, za svinje svinjara, za ele kovandziju, pa im ree:
"Ostavljam sve svoje dobro na vama i na Bogu;" pak stane ziveti kod kue kao i pree. A
onaj drugi brat trudio se oko svoga dobra sam kao i pree, uvao i nadgledao, ali napretka
nikakva nije video, nego sve propast, od dana na dan sve gore dokle tako ne osiromasi da
ve nije imao ni opanaka nego isao bos. Onda ree u sebi: "Idem k bratu svome da vidim
kako je u njega." I tako idui naie na livadi na stado ovaca; kad tamo a kod ovaca nema
obana nego jedna prelepa devojka sedi pa prede zlatnu zicu. On nazvavsi joj "Pomozi
Bog," zapita je ije su joj ovce, a ona mu odgovori: "ija sam ja onoga su i ovce." A on
je zapita: "A ija si ti?" Ona mu odgovori: "Ja sam tvoga brata srea." Onda se on razljuti
da joj ree: "A da gde je moja srea?" Devojka mu odgovori: "Tvoja je srea daleko od
tebe." "A mogu li je nai?" zapita on, a ona mu odgovori: "Mozes, potrazi je." Kad on to
uje i vidi da su ovce brata njegova dobre da ne mogu bolje biti, ne htedne dalje ni ii da
gleda drugu stoku, nego odande upravo otide k bratu. Kad ga brat ugleda, razali mu se i
zaplae: "Kamo se od toliko vremena?" Pa videi ga gola i bosa, odmah mu da jedre
opanke i novaca. Posle toga posto su se nekoliko dana proastili, digne se onaj brat da ide
kui svojoj. Kako doe kui, uzme torbu na rame i u nju hleba, i stap u ruke, pa poe u
svet da trazi svoju sreu. Putujui tako doe u jednu veliku sumu i idui kroz nju nae
jednu sedu matoru devojuru pod jednim grmom gde spava, pa izmahne stapom te je
opali po straznjici, a ona se jedva digne i jedva otvori oi od krmelji, pa mu progovori:
"Moli se Bogu sto sam zaspala, a da sam budna bila, ne bi ti dobio ni tih opanaka." Onda
joj on ree: "A ko si ti da ja ne bih dobio ni ovih opanaka?" A ona mu odgovori: "Ja sam
tvoja srea". Kad on to uje stane se busati: "I ti li si moja srea, Bog te ubio! Ko tebe
meni dade?" A ona se odmah utee: "Mene je Usud tebi dao." On je onda zapita: "A gde
je taj Usud?" A ona mu odgovori: "Idi pa ga trazi." I u taj je mah nestane. Onda ovek
poe da trazi Usuda. Idui tako doe do jednoga sela, i vidi u selu veliku gazdinsku kuu
i u njoj veliku vatru, pa pomisli u sebi: "Ovde valja da je kako veselje ili slava," pa poe
unutra; kad on unutra, a to na vatri veliki kazan, kuva se u njemu veera, a pored vatre
sedi domain. ovek onaj usavsi u kuu, nazove domainu: "Dobar vee!" A domain
mu prihvati: "Bog ti dobro dao!" pa mu ree da sedne do njega, pa ga stave pitati otkuda
je i kuda ide, a on mu sve pripovedi kako je bio gazda, i kako je osiromasio, pa kako sad
ide Usudu da ga pita za sto je siromah. Po tom zapita domaina za sto on toliko silno jelo
gotovi, a domain mu ree: "E moj brate, ja sam gazda i svega imam dosta, ali svoje
druzine nikako ne mogu nasititi, sve kao da ala iz njih zija; samo es videti kad stanemo
veerati sta e raditi." A kad sednu veerati, sve je grabilo jedno od drugoga, i onaj veliki
kazan s jelom za tili as proe. Posle veere doe redusa te pokupi sve kosti na jedru
gomilu pa ih baci za pe, a on se stane uditi gde mlada baci kosti za pe, dok u jedan put
iziu dve stare oklepane vesti, suhe kao aveta i ponu sisati one kosti. Onda on upita
domaina: "Sta ti je ono za pekom, brate?" A on mu odgovori: "Ono je, brate, moj otac i
mati, kao da su se okovali na ovome svetu, ne htese cri jedan put ovoga sveta." Sutradan
na pohodu ree mu domain: "Brate, opomeni se i mene, ako gde naes Usuda, i zapitaj
ga kakva je ovo nesrea, te ne mogu svoje druzine nikako da zasitim, i za sto mi otac i
mati nikako ne umiru." On se obea da e ga pitati pa se oprosti s njime i poe dalje da
trazi Usuda. Idui tako posle dugoga vremena jedno vee doe u drugo selo, pa se zamoli
u jednoj kui da ga prime na konak. Oni ga prime i upitaju ga kuda ide, a on im kaze sve
po redu sto je i kako je. Onda mu oni ponu govoriti: "Za Boga, brate, kad tamo ides,
pitaj i za nas za sto nam se goveda ne dadu nego sve natraske idu." On im se obree da e
pitati Usuda, pak sutradan poe dalje. Idui tako doe na jednu vodu, pa pone vikati: "O
vodo! o vodo! prenesi me!" A voda ga upita: "Kuda ides?" A on joj kaze kuda ide. Onda
ga voda prenese, pa mu ree: "Molim te, brate, pitaj Usuda za sto ja nemam roda u sebi."
On obea vodi da e pitati, pa onda poe dalje. Idui tako za dugo, najposle doe u jednu
sumu, i onde nae jednoga pustinika, pa ga upita ne bi li mu mogao kazati sto za Usuda.
Pustinik mu odgovori: "Idi ovud preko planine pa es doi bas pred njegov dvor, ali kad
izies pred Usuda, nista ne govori, nego stogod on radi ono radi i ti, dokle te god on sam
ne zapita." ovek zahvali pustiniku da poe preko planine. Kad doe u Usudove dvore,
ima sta i videti: u dvoru kao da je carevina, tu su sluge i sluskinje, sve se uzurbalo, a
Usud sedi sam za gotovom soIrom pa veera. Kad ovek to vidi, sedne i on za soIru pa
stane veerati. Posle veere legne Usud spavati, legne i on. Kad bude oko ponoi, stane
strasno tutnjiti i iz tutnjave zauje se glas: "O Usude! o Usude! rodilo se danas toliko i
toliko dusa, podaj im sta es." Onda Usud ustane, pa otvori sanduk s novcima, i stane
bacati po sobi sve same dukate, govorei: "Kako meni danas, tako njima do veka." Kad
ujutru dan osvane, ali nema onih dvorova velikih, ve mesto njih srednja kua; ali i u njoj
opet ima svega dosta. Kad bude pred vee, sedne Usud za veeru, sedne i on s njim, a
niko ne govori ni rei. Posle veere legnu spavati. Kad bude oko ponoi, pone strasno
tutnjiti, i iz tutnjave zauje se glas: "O Usude! o Usude! rodilo se danas toliko i toliko
dusa, nego daj im sta es." Onda Usud ustane, i otvori sanduk s novcima, ali nema
dukata, nego srebrni novci i gdekoji dukat. Usud stane prosipati novce po sobi govorei:
"Kako meni danas, tako njima do veka." Kad ujutru dan osvane, ali nema ni one kue,
nego mesto nje stoji manja, i tako je Usud svaku no radio, a kua mu se svako jutro
smanjivala, dok najposle od nje postane mala kolibica, te Usud uzme motiku i stane
kopati, onda i onaj ovek uzme motiku te stane kopati, i tako su kopali vas dan. Kad bude
u vee, uzme Usud komad hleba, pa odlomi od njega polovinu te da i njemu. Tako
veeraju, i posle veere legnu spavati. Kad bude oko ponoi, opet pone strasno tutnjiti, i
iz tutnjave zauje se glas: "O Usude! o Usude! danas se rodilo toliko i toliko dusa, podaj
im sta es." Onda Usud ustane i otvori sanduk, pa stane prosipati sve same dzidze i gde
koji marjas nadniarski viui: "Kako meni danas, tako njima do veka." Kad ujutru
svane, a koleba se pretvori u velike dvore kao sto su bili prvi dan. Onda ga Usud zapita:
"Sta si dosao?" On mu kaze sve po redu svoju nevolju i da je dosao da ga pita za sto mu
je dao zlu sreu. Onda mu Usud ree: "Ti si video kako sam prvu no dukate prosipao, i
sta je posle bilo. Kako je meni bilo onu no kad se ko rodio, onome e onako biti do
veka. Ti si se rodio sirotinjske noi, ti es biti siromah do veka A tvoj se brat rodio sretne
noi, on e biti sretan do veka. Nego kad si se zakanio i toliko si se trudio, kazau ti kako
es se pomoi. Ima u tvoga brata ki Milica; ona je srena kao i otac joj. Kad otides kui,
a ti uzmi k sebi Milicu, pa stogod stees sve kazi da je njezino." Onda on zahvali Usudu,
pa mu opet ree: "U tome i u tome selu ima jedan bogat seljak i svega ima dosta, samo je
nesretan u tome sto mu se eljad nikad ne mogu da nasite: izjedu na jedan obrok pun
kazan jela, pa im je i to jos malo. A otac i mati onoga seljaka kao da su se okovali na
ovome svetu, ostareli i pocrneli i osusili se kao aveti, a ne mogu da umru. On me je
molio, Usude, kad sam kod njega bio na konaku, da te pitam sta bi to bilo." Onda mu
Usud odgovori: "To je sve za to sto ne postuje oca i matere; njima baci iza peke da jedu,
a da ih metne u zaelje, pa prvu asu rakije i prvu asu vina njima da da, oni ne bi ni
polak onoga jeli, i duse bi se one oprostile." Po tom on opet zapita Usuda: "U tome i u
tome selu kad sam noio u jednoj kui, tuzio mi se domain kako mu se goveda ne dadu
nego sve natraske idu; pa me molio da te pitam sta bi to bilo." A Usud mu odgovori: "To
je za to sto on o krsnom imenu najgore zakolje, a da zakolje sto najbolje ima, sve bi se
strkljala goveda." Onda ga on zapita i za vodu: "Sta bi to bilo da ona voda nema roda?" A
Usud mu odgovori: "Za to nema sto nije oveka nikad udavila; ali ne sali se, ne kazuj joj
dok te ne prenese, jer ako joj kazes, odmah e te udaviti." Onda on zahvali Usudu, pa
poe kui. Kad doe na onu vodu, voda ga zapita: "Sta je kod Usuda?" A on joj
odgovori: "Prenesi me, pak u ti onda kazati." Po sto ga voda prenese, on potri, pa kad
odmakne podaleko, a on se osvrne pa povie: "O vodo! o vodo! nisi nikad oveka
udavila, za to roda nemas." Kad voda to uje, a ona se razlije preko obale, pa za njim, a
on bezi, te jedva utee. Kad doe u ono selo k onome oveku sto mu se goveda nisu dala,
on ga jedva doeka: "Sta je, brate, za Boga! Jesi li pitao Usuda?" On mu odgovori:
"Jesam, i Usud kaze: kad slavis krsno ime, a ti zakoljes najgore, a da zakoljes sto najbolje
imas, sve bi ti se strkljala goveda." Kad on to uje, ree mu: "Ostani, brate, u nas, eto do
nasega krsnog imena nema tri dana; pa ako bude istina, da ti dam jabuku." On ostane
onde do krsnoga imena. Kad doe krsno ime, domain ubije najboljega junca, i od onoga
asa marva se stane strkljati. Posle toga domain mu pokloni petoro goveda, a on mu
zahvali i poe dalje. Kad doe u ono selo k onome domainu sto je imao nesitu eljad,
domain ga jedva doeka: "Kako je, brate, za Boga! sta veli Usud?" A on mu odgovori:
"Usud veli: oca i matere ne postujes, nego im bacas za peku da jedu; a da ih metnes u
zaelje, pa prvu asu rakije i prvu asu vina njima da dati, ne bi ti eljad ni pola toliko
jela, a otac i mati bi ti se upokojili." Kad domain to uje, kaze zeni, a ona odmah umije i
oeslja svekra i svekrvu, pa ih lepo preobue, a kad doe vee, domain ih posadi u
zaelje i prvu asu rakije i prvu asu vina njima das. Od toga asa ne mogose eljad ni
polak jesti koliko su donde jela, a sutradan i otac i mati prestave se. Onda mu domain da
dva junca, a on mu zahvali pa poe kui. Kad doe u svoj zaviaj, stanu ga sretati
poznanici i pitati: "ija su ti to goveda?" A on svakome odgovarase: "Brao, Milice moje
sinovice." Kako doe kui, odmah otide bratu svome, pa ga stane moliti: "Daj mi, brate,
Milicu da je moja. Vidis da nemam nikoga." A brat mu odgovori: "Dobro, brate, evo ti
Milice." On uzme Milicu pa je odvede kui, i posle toga stee mnogo, ali je za sve
govorio da je Miliino. Jedan put izie na njivu da obie zito, a zito lepo, ne moze lepse
biti. Na to udari onuda jedan putnik pa ga zapita: "ije je to zito?" a on se prevari pa ree:
"Moje." U koji mah on to ree, zito se upali i stane goreti, a on kad to vidi, potri za
ovekom: "Stani, brate, nije moje, nego je Milice moje sinovice". I tako se zito odmah
ugasi, i on s Milicom ostane srean.

14. Ko manje iste, vise mu se daje.
Bila tri brata, pa na belome svetu nista vise nisu imali do jednu krusku, te bi tu krusku
redom uvali: jedan bi ostao kod kruske, a druga dvojica isla bi na nadnicu. Jedno Bog
poslje anela da vidi kako ova braa zive, pa ako zlo zive da im da bolju hranu. Kad
aneo Bozij sie na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa dosavsi k onome sto uva krusku
zamoli ga da mu da jednu krusku. On uzbere od svojih krusaka, pa mu da i ree: "Evo ti
od mojih krusaka, od bratinskih ne mogu ti dati." Aneo mu zahvali i otide. Kad sutradan
ostane drugi brat da uva krusku, doe opet aneo pa ga zamoli da mu da jednu krusku. I
on mu uzbere od svojih krusaka pa mu da i ree: "Evo ti od mojih krusaka, od bratinskih
ne mogu ti dati." Aneo i njemu zahvali i otide. Kad bude red na treega brata da uva
krusku, opet doe aneo i zamoli i njega da mu da jednu krusku. I on mu uzbere od
svojih krusaka pa mu da i ree: "Evo od mojih krusaka, od bratinskih ne mogu ti dati."
Kad bude etvrti dan, aneo se naini kaluer, pa doe rano ujutru i zatee ih svu trojicu
kod kue, pa im ree: "Hajdete za mnom da vam dam bolju hranu." Oni pou za njim bez
rei. Kad dou na jedan veliki potok, voda tee, sve uji, onda zapita aneo najstarijega
brata: "Sta bi ti da ti je?" A on odgovori: "Da je sve vino od ove vode, pa da je moje."
Aneo prekrsti stapom, a to mesto vode potee vino: tu se burad opravljaju, tu se vino
sipa, ljudi rade, selo itavo. Onda ga aneo onde ostavi i ree mu: "Eto ti sto si zeleo, sad
zivi." Pa uzme onu dvojicu i poe s njima dalje. Kad dou na jedno polje, a tu golub
prekrilio polje. Onda zapita aneo srednjega brata: "Sta bi ti sad zeleo?" A on mu
odgovori: "Da su to sve ovce, pa da su moje." Bozij aneo prekrsti polje stapom, a to sve
mesto golubova ovce: tu su stanovi, jedne zene stoku muzu, jedne mleko razlivaju, jedne
skorup skidaju, jedne sir sire, jedne maslo tope; tu se naini i kozara, jedni seku, jedni
mere, jedni novce primaju, ljudi rade, selo itavo. Onda mu ree aneo: "Eto ti sto si
zeleo." Pa uzme najmlaega brata i poe s njim preko polja pa ga zapita: "A sta bi ti
hteo?" On mu odgovori: "Ja ne bih nista drugo, ve da mi Bog da zenu od prave krvi
Hrisanske." Onda mu aneo ree: "O! to je tesko dobiti; u svemu svetu samo tri imaju:
dve su zene a jedna je devojka, i nju prose dvoji prosioci." Idui tako za dugo, dou u
jedan grad gde je bio car i u njega ki od prave krvi Hrisanske. Kako dou u grad odmah
otidu k caru da prose u njega devojku. Kad oni tamo, a dva cara dosla da je prose i
metnuli jabuke na sto. Onda i oni svoju jabuku metnu pored onih. Kad ih car sagleda,
ree svima koji su se onde desili: "Sta emo sad: ono su carevi, a ovo su kao prosjaci
prema njima?" Onda e aneo rei: "Znate li sta? Ovako da uredimo: neka uzme devojka
tri loze, pa neka posadi u basi namenjujui koju kome hoe, pa na ijoj lozi sutra bude
groze, za onoga neka poe devojka." Oni svi na to pristanu: devojka posadi tri loze u
basi i svakome nameni po jednu. Kad ujutru, a to na lozi onoga siromaha groze. Onda
car nemadne kud, nego da ker onome bratu najmlaemu, pa odmah u crkvu te se
venaju. Posto se venaju, aneo ih odvede u sumu pa ih ostavi onde i oni stanu ziveti u
sumi za godinu dana. A kad se navrsi godina, ree Bog opet anelu: "Idi vidi kako one
sirote zive. Ako tesko zive, podaj im bolju hranu." Kad aneo sie na zemlju, opet se
pretvori u prosjaka pa otide k onome sto mu potok tee vinom i zamoli u njega asu vina,
a on ga odbije govorei: "Da ja dajem svakome po asu vina, ne bi toga bilo." Kad to uje
aneo, prekrsti stakom, a potok potee vodom kao i pre, pa onda ree onome bratu: "Nije
to za tebe; idi ti pod krusku, pa uvaj krusku."Po tom otide aneo odande i doe k onome
drugom sto su mu ovce polje prekrilile, i zamoli se da mu udeli krisku sira, a on ga odbije
govorei: "Da ja delim svakome po krisku sira, ne bi toga bilo." Kad to uje aneo,
prekrsti stakom, a to od ovaca prnu golubovi, pa onda ree onome bratu: "Nije to za tebe;
idi ti pod krusku, pa uvaj krusku." Najposle otide aneo i najmlaemu da vidi kako i on
zivi, kad tamo, a on sa svojom zenom u sumi zivi siromaski u jednoj kolebi. On se zamoli
da ga prime da prenoi, a oni ga sa svim srcem prime i stanu se moliti da im oprosti sto
ga ne mogu doekati kako bi zeleli, "mi smo" veli "siromasi ljudi." Aneo im odgovori:
"Nista za to, ja sam zadovoljan onim sto ima." Oni onda sta e da rade? zita nisu imali da
mese pravi hleb, nego su tukli koru od kojekaka drvea i od toga hleb mesili. Takovi hleb
umesi zena i sad za gosta i metne ga pod crepnju da se pee. Pak stanu razgovarati gosta.
Kad posle oni ogledaju jeli im taj hleb peen, a to pod crepnjom pravi hleb, narastao,
nista ti lepse, i digao crepnju nad sobom. Kad oni to vide, dignu ruke Bogu: "Hvala ti,
Boze, te mozemo gosta ugostiti!" Posto iznesu hlebac pred gosta, donesu tikvu s vodom,
pa kad stanu piti, a to u tikvi vino. Onda aneo prekrsti stakom kolebu, i na onome mestu
stvore se carski dvori i u njima svega dosta. Tada ih blagoslovi aneo i ostavi onde, te su
sretno ziveli do svoga veka.

15.
MiIostiva snaha i nemiIostiva svekrva.
Bila snaha i svekrva. Svekrva bijase lukava i nemilostiva na sirote, a snaha dobra kao
dobar dan u godini: kad bi dosla kakva sirota pred kuu, svekrva bi je obravnicom
oterala, a snaha bi svoj zalogaj siroti udelila; kad bi mleko od ovaca nosila kui, ona gde
bi god videla rupicu na putu, odmah bi rekla: "Ovde mora biti kaka bubica," pak bi joj
usula mleka. Sto je ona tako milostiva bila, svekrva je mrzila na nju, te bi je i glau
patila: zatvarala bi hleb od nje, i tako bi do dva po tri dava sirota gladovala. Jedan put
svekrva se tesko razboli, i lezei molila je Boga: kad umre da je pusta opet na ovaj svet,
da ne da snasi kojekakim bitangama deliti. Kad umre i sahrane je, svet je jeo i pio na
dai, a kad se razie, snaha opere sudove, pa odnese pomije u valov svinjama, te uspe, pa
onda ode te pusti svinje. Kad svinje dotre valovu, grde, obilaze oko njega, a ne e da
piju pomija. Ona se stane uditi sto im je, kad tamo, a to pomija ni kapi, a oko valova
zemlja suha, nisu istekle! Sutradan u vee opet tako, i tako za sedam veeri. Kad bi osmo
vee, ona kaze muzu da on uspe svinjama da jedu. Kad muz uspe, i pustivsi svinje kad
vidi kako su izmrsavile, stane zenu grditi sto ih nije hranila, ve ih tako upustila da
izmrsave. Onda mu ona pripovedi sta je i kako je, a on potri valovu da vidi jeli prazan,
kad tamo prazan! On se stane krstiti i uditi sta bi to bilo! U taj mah njegova mati ispod
valova progovori: "Sine! tamo na onome svetu ja sam ti u mukama: svaka sirota sto je
uzdahnula kad sam je s vrata oterala onaj uzdisaj svaki se pretvorio onde u trn, na tome
trnju lezim; a koja je sirota na mene zaplakala, svaka njezina suza vri u kazanu, u njemu
se kuvam. A sto sam Boga molila da me salje s onoga sveta da kuu nadgledam da snaha
bitangama ne deli, za to mi je sueno da dolazim na ovaj svet da jedem sa svinjama. A
tvojoj zeni postavljene su tri od zlata trpeze, na njima sama ruza i bosiljak. Pitaj je hoe li
mi dati jednu da se smirim." Muz onda otide zeni u kuu, te joj kaze sve sta je i kako je, a
ona kad to uje, dotri k valovu da vidi svekrvu, pa kad je vidi kakva je izmuena,
zaplae se, a svekrva je stane zaklinjati da joj da jednu trpezu, jer joj je tako sueno: ako
joj snaha udeli jednu trpezu, onda e joj se pola greha oprostiti, i ne e vise morati na
ovaj svet dolaziti da sa svinjama jede. Snaha joj ree: "Ja tebi poklanjam sve tri trpeze:
sto sam do sad inila, neka je za tebe, a od sad da mi da Bog za sebe da zasluzim." Onda
svekrve nestane, i nikad vise nije dolazila.

16. Pravda i krivda.
U jednoga kralja bila dva sina, jedan bjese lukav i nepravedan, a drugi dobar i pravedan.
Posto im otac umre, ree nepravedni pravednome: "Hajde od mene, ne emo vise zajedno
zivljeti, i evo ti trista cekina i jedan konj, to ta je dio od svega sto nam je od oca ostalo,
vise ti nema nista." On uzme trista cekina i konja, pa poe govorei: "Hvala Bogu! koliko
me dopade od cijeloga kraljevstva!" Poslije nekoliko vremena sretose se ova dva brata u
putu jasui oba na konjma. Pravedni nazva nepravednome: "Pomozi ti Bog, brate!" A
onaj mu odgovori: "Jaoh ti Bog dao! Sto vazda Boga spominjes? Sad je bolja krivda nego
li pravda." Tada mu ree dobri: "Hajde da se okladimo da nije bolja krivda od pravde." I
tako se okladise u stotinu zlatnijeh cekina, i rekose koga najprije sretu da im o tome sudi.
Idui malo naprijeda sretose na konju avola, koji se bjese pretvorio u kaluera, pa ga
zapitase da im kaze ali je bolja pravda ali krivda. avo ree: "Krivda", i tako dobri izgubi
stotinu cekiva. Ali se opet oklade u drugu stotinu, pak i u treu, i po osudi avola koji se
razlino pretvarao i pred njih izlazio, izgubi dobri sve tri stotine cekina, pak po tom i
konja. Onda ree: "Hvala Bogu! ve nemam cekina, ali imam svoje oi, okladiu se jos
jednom i u njih." Tako se okladi u svoje oi da je bolja pravda nego li krivda. Tadar
njegov brat i ne trazei drugoga suda izvadi noz pak mu izvadi oba oka i ree mu: "Sad
neka ti pomoze pravda kad si bez oi." On zalostan zahvali Boga, i ree: "Ja nemam oi
za pravdu Boga, nego te molim, brate moj, da mi dades vode u kakav sud da kvasim usta
i da umivam rane, i da me izvedes i ostavis pod jelom vise izvora." Brat ga poslusa i dade
mu u sudu vode, i izvede ga i ostavi pod jelom vise vrela. One on jadan stojei u u
neko doba noi e doose vile na izvor, i kupajui se poe jedna drugima govoriti: "Znate
li, druge, da se ogubala u kralja evojka; kralj je sazvao sve ljekare, ali je niko ne moze
izlijeiti. Ali da zna pak da sad uzme ove vode iza nas i da je njome okuplje, u dan i no
ostala bi zdrava, a tako i da je ko gluh, slijep, hrom, iscijelio bi se od ove vode." U tom
zapjevase kokoti, i vile poose. Onda nevoljnik ispod jele dobata na nogama i rukama do
vode, pak najprije umije oi i odmah progleda; po tom zahvati u sud vode i poe hitro u
onoga kralja sto mu bjese ser gubava, pak ree: "Dosao sam da izlijeim kraljevu ser,
ako me pusti, u dan i no bie zdrava." Kad kralj razumije, pusti ga u kamaru ka evojci,
a on naredi te je okuplju onom vodom. Kad proe dan i no, evojka ostade ista i zdrava
od gube. Kralj se veoma obraduje, i dade mu pola kraljevstva i ser za zenu, i tako on
postane kraljev zet i prvi do kralja. To se odmah razglasi po svemu onome kraljevstvu, te
doe u usi i bratu njegovu, koji govorase da je bolja krivda nego pravda. On pomisli da je
onaj nasao pod jelom sreu, pa poe i sam da je trazi: najprije uze u sud vode, i otide pod
jelu, pak izvadi nozem svoje oi. Kad bi u neko doba noi, doose vile da se kuplju, i
stadose govoriti kako se izlijei kraljeva si, "valja da nas je" rekose, "neko slusao kad
smo govorile da bi se ovom vodom iza nas izlijeila. Moze biti da nas i sad ko slusa,
poimo vieti. "Kad one poose i pod jelu doose, naose onoga koji bjese dosao traziti
sreu i govorase da je bolja krivda od pravde, te ga sepase za etvrti pa ga rastrgose. I
tako mu prokletniku pomoze krivda.

17.
Oina zakIetva.
Bio jedan starac pa imao tri sina i jednu ker. Kad doe vreme da starac umre, on dozove
svoja sva tri sina pa ih zakune da sestru dadu prvome ko doe da je prosi, makar ko bio.
Kad po smrti oinoj proe neko vreme, doe jedan starac na dvokolicama te zaprosi
devojku. Dva starija brata ne htednu mu je odmah dati, gde je star i siromah, ali najmlai
navali da je dadu opominjui ih oine zakletve na samrti. I tako je dadu za starca i starac
je odvede svojoj kui. Posle nekoga vremena otide najstariji brat sestri u pohode, kad
tamo, a to kua velika ne moze bolja biti. Sestra se vrlo obraduje kad vidi brata, i kad je
brat zapita kako zivi, ona mu odgovori: "Dobro, ne moze bolje biti." Kad je brat sestri
dosao, starca nije bilo kod kue, ali malo as doe i on, i vrlo mu milo bude kad vidi suru
pa mu ree: "astiemo se i veseliti, samo najpre da ides na mome konju da mu doneses
trave, ali onde da nakosis gde konj zakopa nogom, a ne gde je tebi volja." Sura mu ree:
"Dobro, zete, hou." Pa onda uzjase na konja i otide. Idui tako doe na srebrnu upriju;
kad sagleda upriju i vidi da je sva od srebra, polako mi se, pa sjase s konja, te istrgne
jednu srebrnu talpu govorei: "Mogu se pomoi." Po tom nakosi trave gde je njemu volja
bila ne ekajui dokle konj nogom: zakopa, pa uzjase opet na konja i vrati se natrag.
Dosavsi kui namesti konja u konjusnicu, i metne travu predanj, pa otide u kuu. Kad
doe u kuu, starac ga zapita jeli namirio konja i jede li konj travu, a on odgovori da jeste
i da jede. Onda starac ree: "Dobro, da vidim i ja." Pa izie u konjusnicu, kad tamo, a
konj nije ni takao. Starac pozna da trava nije nakosena onako kao sto je on kazao; za to
odmah isprati suru neugosena da ide od kuda je i dosao. Onaj dosavsi kui ne kaze brai
svojoj kako je kod zeta prosao, nego rekne srednjemu bratu: "Pozdravio te zet da mu i ti
ides u goste." Posle nekoga vremena otide srednji brat sestri u pohode; ali i on proe kao
i onaj prvi: i njega poslje zet onako po travu, a on kad doe na srebrnu upriju polakomi
se kao i onaj, te istrgne jednu srebrnu talpu, i ne nakosi trave kao sto mu je zet rekao,
nego po svojoj volji. Kad se vrati k zetovoj kui, zet i njega uhvati u lazi, i posalje kui
neugosena kao i prvoga. Kad i on doe kui, ne kaze nikome kako je prosao kod zeta,
nego rekne najmlaemu bratu: "Pozdravio te zet da mu ides u goste." Posle nekoga
vremena otide i najmlai brat, sestra kad ga ugleda, vrlo se obraduje, pa mu ree: "Samo,
brate, nemoj da uinis kao sto su nasa braa uinila." On nije znao sta su oni uinili, a ni
sestra mu nije htela vise nista kazati do samo to. Kad doe zet kui, i on se suri vrlo
obraduje, pa mu ree: "astiemo se i veseliti, samo idi najpre na mome konju te mu
donesi trave, ali gde konj nogom zakopa onde da nakosis, a ne gde je tebi volja." On
uzjase na konja i otide po travu. Kad doe na onu upriju zaudi se njenoj krasoti, ali mu
isto zao bude sto joj nema i onih dveju talpi, pa kad doe na sredu, pogleda i s jedne i s
druge strane, i vidi ispod nje gde u jednome velikom kazanu kljua voda, i u njoj se
kuvaju ljudske glave, a orlovi ih odozgo upaju. Za tim presavsi preko uprije doe u
jedno selo, i prolazei krozanj uje sa sviju strana pevanku i veselje, pa se zaudi gde sve
selo peva i veseli se, te zapita jednoga: "Kako je to, brate, u vas sve veselo?" A onaj mu
odgovori: "Za sto ne bi bilo, kad nam je svaka godina rodna i svega imamo izobila." Kad
izie iza sela, nae na putu dve kuke gde se kolju jednako; pa ih stane razvaati, ali ne
mogavsi ih razvaditi, okani se i otide dalje. Idui tako doe u drugo selo i prolazei
krozanj vidi gde je u njemu sve zalosno i plano, pa ree jednome: "Ja prooh kroz jedno
selo, i videh sve veselo, a za sto je u vas sve tako zalosno?" Seljak mu odgovori: "Kako
ne e biti zalosno, kad nas tua tue svake godine, pa nemamo nista." Kad izie iza onoga
sela, nae dva bravca a oni se jednako kose. On ih stane razvaati, ali zaludu, i ne
mogavsi ih razvaditi, ostavi ih i poe dalje. Najposle ga konj donese na jednu prekrasnu
livadu. Kad budu nasred livade, konj stane pa zakopa nogom, a on skoi s konja i nakosi
trave, pa se vrne natrag kui. Kad doe kui, uvede konja u konjusnicu, pa mu polozi
travu i konj odmah stane jesti. Zet kad vidi da mu je sura konja namirio, vrlo mu bude
milo, pa mu ree: "Ti si moj sura; sad emo se veseliti i gostiti." Pa onda sednu za trpezu
i stanu veerati. Za veerom ree mu starac: "Sad da mi kazes sta si video?" A on mu
odgovori: "O moj zete, iskazati se ne moze sta sam video. Prvo sam video srebrnu upriju
vrlo lepu, ali je nagrena gde joj nema dveju talpi. Ko ono uze, ubio ga zivi Bog!" Starac
mu na to rekne: "Ono su tvoja braa ukrala; kako su inili onako su i prosli. Nego mi
kazuj sta si drugo video?" Sura odgovori: "Na sredi pod uprijom video sam veliki kazan
gde kljua, i u njemu glave mrtvake a odozgo ih orlovi upaju." Na to zet ree: "Onaka
je vena muka na onome svetu. Sta si jos video?" Sura nastavi dalje: "Video sam selo sve
veselo." Zet mu na to ree: "Ono su ljudi Bogu po volji; svakoga rado doekaju i ugoste i
siromaha ne teraju prazna ispred svojih kua. Kazuj sta si jos video." A sura mu dalje
kaze: "Video sam na putu dve kuke gde se jednako kolju." Zet na to: "Ono su dve jetrve.
Sta si jos video?" Sura odgovori: "Video sam drugo selo i u njemu sve neveselo." Starac
mu ree: "Onde nema nikakve pravde i nikakve sloge niti znadu za Boga. Sta si jos
video?" Sura odgovori: "Video sam dva brava gde se jednako kose." Na to zet: "Ono su
braa koja se dobro ne zive. Kazuj sta si jos video." Sura mu ree: "Video sam prekrasnu
livadu. Onde bih ti stajao tri dana da se one krasote nagledim." Na to zet ree: "Onaki je
raj onoga sveta; ali je tesko do njega doi." Posle toga jos su se dugo dana gostili i
veselili. Najposle se sura digne da ide kui, a zet ga lepo opravi sa velikim darom i ree
mu da ga je odmah poznao da je posten ovek, sto je navalio da se ispuni oina zakletva, i
da e biti sretan a braa njegova nesretna.

18.
Za sto u Ijudi nije taban ravan?
Kad su avoli otpali od Boga i utekli na zemlju, onda su i sunce odnijeli sa sobom, pa ga
avolski car nabio na koplje i nosio na ramenu. Kad ve zemlja protuzi Bogu da hoe sva
da izgori od sunca, onda Bog poslje svetog Aranela, da gleda kako da uzme sunce od
avola. Kad sie sveti Aranel na zemlju, a on se udruzi s avolskim carem; ali se
avolski car osjeti sta on hoe, pa se dobro uzme u pamet. Hodajui tako po zemlji njih
dvojica zajedno dou na more i stanu da se kupaju; a avo udari koplje sa suncem u
zemlju. Posto se malo prokupaju, onda ree sveti Aranel: "De da ronimo, da gledamo
koji moze dublje." A avo mu odgovori: "Hajde de." Onda sveti Aranel zaroni, i iznese
u zubima pijeska morskoga. Sad treba i avo da zaroni, ali se boji da mu sveti Aranel
dotle ne odnese sunce. U tom mu padne na um, te pljune na zemlju, i od njegove
pljuvanke postane svraka da mu uva sunce dok on zaroni i iznese u zubima morskoga
pijeska. Kako avo zaroni, a sveti Aranel prekrsti rukom more, te na njemu postane led
od devet arsina debeo; pa onda spopadne sunce i pobjegne k Bogu, a svrake stane kreka.
Kad avo uje svraij glas, onda ve vidi sta je, pa se brze bolje vrati natrag. Kad gore,
ali se more zaledilo, ne moze na polje! Onda se brze bolje vrati opet na dno mora, te
uzme kamen i njim probije led, pa onda poteci za svetijem Aranelom! Onaj bjezi, a ovaj
za njim! Taman kad sveti Aranel korai jednom nogom k Bogu na nebo, onda avo
stigne, te mu noktima iz tabana u druge noge isupa veliki komad mesa. Kad sveti
Aranel doe sa suncem onako ranjen pred Boga, onda zaplae: "Sto u, Boze, ovako
grdan?" A Bog mu ree: "uti, ne boj se; ja u narediti da svi ljudi imaju tako na tabanu
kao malu dolinu." I tako Bog uredi, te u sviju ljudi postane na tabanima u obadvije noge
kao mala dolina. I tako ostane i do danas.

19.
avoIja mastanija i Bozja siIa.
Krene jedno jutro carev sin u lov. Gacajui preko snijega pone mu toiti krv iz nosa, pa
gledajui kako je krv crljenu po bijelu snijegu lijepo vieti pomisli u sebi: "Oh da mi je
vjenati evojku da je bijela kao snijeg, a rumena kao krv!" U toj misli idui srete jednu
babu i upita je ima li e takijeh evojaka, a ona mu odgovori da ima naprijed u onoj gori
jedna kua bez vrata a samo jedan prozor na kui kroz koji se ulazi i izlazi, i u toj kui da
ima taka evojka, "ma" ree mu "sinko moj! kogod je tamo hodio da je prosi, nijedan se
nije vise vratio." "Bogme ako i ne u" odgovori carev sin, "ja idem, nego jeli ovo put?"
Posto baba to u, sazali joj se pak se masi u njedra i izvadi jedan bokuni kruha, i dade ga
carevu sinu govorei: "Na ovo kruha, ali ga uvaj kao zjenicu od oi." On uzme kruh i
krene dalje i do malo srete opet drugu babu. Ona ga upita kuda e, a on joj kaze da ide
prositi evojku tu i tu, a baba ga stave odvraati govorei mu isto sto i ona prva, a on joj
ree: "Bogme, baba, idem da bih se i ne vratio." Onda mu baba da jedan ljesnik govorei
mu: "Drzi pri sebi ovi ljesnik, jere e ti sluziti." On uzevsi ljesnik poe dalje, kad opet do
malo nae treu babu e sjedi ukraj puta, i ona ga upita kud ide, a on joj kaze da ide
prositi evojku tu i tu. Kad baba zau pone ga plaui zaklinjati da se proe te evojke
kazujui mu sto i one prve, ali on ni nje ne se poslusati. Ondar mu baba da jedan orah
govorei mu: "Uzmi ovi orah, uvaj ga do potrebe." On se zaudi ovijem darovima, pak
upita ovu treu babu sto e rei da mu je ona najprva dala malo kruha, potonja ljesnik a
ona orah. Baba mu ree: "Kruh kad does pred kuu baci onijem zvjeradma da te ne
izjedu, a kad ti do najvee muke bude, upitaj najprie ljesnika pa oraha." Po tom carev
sin krene dalje dok nabasa u nekaku gustu goru i u gori ugleda onu kuu. Kad doe pred
kuu skoi nanj mnostvo svakojake zvjeradi, a on kako mu je rekla ona baba, baci ono
kruha pa svako od zvjeradi posto primirisa ono kruha pade potrbuske i rep savi poda se.
Sad kua vrata nema a prozor visoko ne moze da se pripne, dok na jedan mah vidi e
niz prozor nekaka zena spusta svoje kose zlatne, te on pritri i uhvati se za one kose, te ga
izvue u kuu; kad ko je? ona ista evojka. Obeseli se jedno drugome, pa mu evojka
ree: "Moli Boga e se moja mater nije doma namjerila, nego posla da bilje kroz goru
bere da njim mladie zamaijava i u zvjerad pretvara, kao sto je uinila svijema onijem
koji su me prosili i tebe umalo ne rastrgose da ti Bog ne pomoze; nego bjezimo
!
" Onda
oni bjezi gorom sto bolje mogu. Bjezei obazru se, kad li njezina mater za njima tri, oni
se prepadose, a baba ve da ih stigne, ali u muci pade na um carevu sinu oni ljesnik, pak
ga izvadi i upita: "Ah za Boga! sta emo sad?" A ljesnik mu odgovori: "Otvori me."
Posto ga otvori, buknuse iz njega zestoke rijeke, te majci put prekidose. Ali ona tae
stapom u vodu, voda se razdvoji na dvoje: te ona za njima. Posto viese da e ih opet
stii, izvadi carev sin oni orah pak zavika: "A ti kazuj sta emo!" "Razbij me!" odgovori
mu orah, i kako ga razbi, sinu iz njega oganj da se za malo sva gora ne zapali. Ali majka
evojina pljune u oganj, te se u oni as udune, pa jednako za njima u poeru. Ondar
carev sin vie da su ovo avolja mastanija, prekrsti se put istoka i kliknu jakoga Boga u
pomo, dok pue munja iz neba te sazeze evojaku majku, i pod njom se zemlja
prosjede, te joj kosti satopi, i tako carev sin s evojkom zdravo doma odbjeze, evojku
pokrsti i vjena je sebi za zenu I Bog mi te veselio!

20.
Pobratimski darovi.
Priaju ljudi da je u stara vremena bio nekakav silan oek koji se nikad Bogu ne moljase,
ni u crkvu idase, niti se po zakonu ispovijedase ni priesivase, nego u svaka bezakonja
upadase, da je cijeli grad od njega na jadima bio. Od vise sile nije htio ozeniti se kao sto
Gospod Bog zapovijeda, nego naumi da vjena azdaju kako e vise zlo initi, i uputi se u
nekaku pustinju e su strasna jezera, ali ne pogodi puta, i tako ga no stigne te u nekakoj
peini zanoi. Tek sto zaspao bjese, uje u peini klopot svakojakijeh veriga, tutnjavinu
kao gromovi, dok u tome i probudi se. Kad evo ti na jedan put svanu u peini kao dan, i
tusta i tama od svake vrste ljudi, crnijeh, crljenijeh i zutijeh, u razliite haljine obueni, a
pred njima jedan starac bijele kose i brade kao ovca, na dvije dvorogaste sljake, koji mu
ree: "koji si ti?" A on mu u strahu odgovori: "Putnik iz daleke zemlje, i vas drug." Na to
mu starac odgovori:" Ako si nas, treba da se pobratimis sa mnom, ako zelis srean da
budes." On na to pristane i pobratimi se sa starcem. Posto se pobratimise, ree mu starac:
"E pobratime, sad da se darujemo, ja u tebe darovati snagu i blago, a ti mene za oba ova
dara samo svoju dusu." Ovi ovjek premda je bio opak, opet promisli hoe li dati svoju
dusu, ali ga strah nagna, te se darovase. Starac zapahnu njega duhom, te u oni as stee
krila, rep i male rosie na glavi, i dade mu jedan stap dvorogi, crljen kao vatra, govorei
mu: "Evo ti ovi stap, kad ti go bude potreba od novaca, njime u stogo kucnes ondole e
izlaziti na stotine onake aspre kake ti namijenis." Obraduje se ovi ovjek, te ujutro kad
svane odvoji se od pobratima te onaki kakav je krenu, i idavsi za dugo poine pod
jednijem velikijem kamenom, pa pone da kusa sreu u stapu. Kucne njim u kam
govorei: "Sve zuti cekini da budu!" I cekini iz kamena porevase tako da njega pritiskose
i zamalo ne udavise, a on zavika: "Pobratime! pobratime! pogiboh!" U to dolee mu
pobratim govorei"Evo me, sta je?" A on mu odgovori: "Evo pritiskose me cekini, hoe
da me udave." A pobratim mu ree: "Reci: ""dosta ve"", pa ne e vise izlaziti." Po sto on
ree: "dosta ve" i cekini prestadose izlaziti, ree mu starac: "Uzmi koliko mozes, pak
hajde od mjesta do mjesta, te kupuj duse za blago." Onda on oprostivsi se s pobratimom
uputi se te k jednome gradu. Kad doe na jednu raskrsnicu na jedan put nestade aspri s
plei; on se obazre i ugleda jednoga kaluera na jednome osku e sjedi i brojanice u
rukama drzi. "Ha!" ree sam u sebi "idem onoga kaluera prevariti i hou da iz njega
cekini izviru." Pa se primakne kalueru i kucne ga stapom govorei: "Sve cekini i
talijeri." Ali na mjesto aspri rastopi mu se stap u ruci, a kaluer prekrsti one brojanice pak
mu ih natae na glavu i ree: "Da vaskrsne Bog!" I on se u oni as strese i provrze se
ovjekom kakav je i bio Ondar mu kaluer ree: "O Hrisanine! Hrisanine! pokaj se od
svojijeh grijehova, i moli se Bogu i zahvali mu koji je uo pla roditelja tvojijeh na nebu
u oni as kad si dusu svoju prodao, pak se proi avoljijeh aspri, nego se trudi." oek mu
se pokloni, zahvali i u ruku ga poljubi pa ode doma i pokaja se i kao pravi Hrisanin do
duboke starosti zivlje. I Bog s nama!

21
KaIuer i etiri grjesnika.
Bio nekakav bogougodni kaluer, bijele brade i glave, koji se vazda Bogu moljase.
Putujui jednom notnjo nanese ga put pokraj jedne crkve e se Hrisani kopaju. Kad
doe pred vrata od avlije crkovne ugleda tri konja, jednoga crljena kao krv, drugoga crna
kao ugalj, a treega zuta kao aIran, e obigravaju tamo amo okolo grobova i okolo
crkve. Ali kad viese kaluera, ne znade im se strva kao da ih zemlja prozdrije. Kaluer
posto vie sta bi, ukloni se malo za jedno drvo, dok evo ti opet ona ista tri konja, doose
na jedan grob i nad njim stadose nogama tui i u svu vrisku drijeti se, dok evo ti izae iz
groba jedan oek sredovijean, no gromoradna stasa, onako prekrstenijeh ruka i noga kao
sto su ga kad je umro u grob vrgli. Konji okolo njega jednako skakahu i vristijahu, ma
ga ne doticahu, niti on njima sto odgovarase no sve plakase. Kaluer bojei se da konji
sto ne uine oeku, pritri k njima iznenada, i zakle ih nebom i zemljom da svaki stane na
svome mjestu, te konji stadose. Onda kaluer tae stapom najprie oeka, pa konje
redom. Tek sto kojega taknu, mrtvi ozivlje a konji se u ljude provrgose; pa ih upita: "Koji
ste i sto ste vi? Jedan po jedan ispovjedite mi se na tajno ili pred svijema, ako mogoh da
vam pomognem." Onda ree oni oek: "Oe duhovni! ovo su bili moji nesretnji sinovi, i
ja sam sva tri jednu veer kad su spavali zaklao svojom rukom, pak sam tajao i nikad
nikomu kazao, pa ni popu na ispovijesti, nego sam mislio ispovieti pri smrti, ali me
ugrabi prije nego pop prispje." "A vama sta je?" upita kaluer ona tri sina. "Mi roditelja
svojijeh nijesmo seli slusati, nego protivu njihove volje sve drukije radili, a ne pokajali
se." Tadar kaluer izvadi iz torbice petrailj i trebnik, pa najprie ree onoj trojici: "Pitajte
ocu svojemu prostenje," a ocu: "Sada ti pokaj se od grijehova;" te tako uinise, pa
potkupi svu etvoricu pod petrailj i oita im oprostenu molitvu. Po tom oni poljubise
kaluera u ruku i posto se izmeu sebe izgrlise i izljubise suze ronei otidose svaki u svoj
grob, a kaluer svojim putem kazujui narodu da se kaje i da ne bi koji bez ispovijesti
posao s ovoga svijeta.

22
Kopanje bIaga.
Nekakav oek usni blago: doe mu na san jedno dijete krilato i kao snijeg bijelo,
govorei mu: "Hajde u ono najvise brdo sto znas, tu es nai veliki bor, i pod borom
trorogi kam iz kojega pisti voda kao suza; iskopaj ispod kamena toliko dubine koliko je
on visok, pa e ti se otvoriti obla jedna dzara sa zlatnijem zaklopom puna aspri, digni
zaklop i one ostavi a aspre nosi, i nikomu se vjest ne ini da te ljuta guja ne uvjede."
Kad se oek probudi obeseli se, digne se, obue se i trkom put onoga mjesta e mu je
reeno, i kad ugleda oni bor i pod njim kam suzoviti i trorogi, onako sam ulozi kopati, i
tek sto je trei put kljukom udrio u zemlju, zau ozdol jedan glas kao etinjski: "Pro' se,
ko si, te rabote danas!" Kad on ovo u, od straha pade na zemlju i kao zaklan zaspa. U ta
mu isti as doe opet na san ono isto dijete govorei mu: "Ti si ustanuo, umio si se,
obukao si se, krenuo si na put, i rabotu si zapoeo, a prekrstio se nijesi; a moli Boga za
sto ga molis: da ti nije mene bilo, umio bi kazati sta bi ti se dogodilo; nego kad ustanes,
prekrsti se kao sto Bog zapovijeda; prie no koju mu drago rabotu zapones, vazda valja
da se najprie prekrstis." Kad se oek probudi i rastrijezni, kad li se ne nalazi na onome
mjestu e je bio od straha panuo, nego u nekakvome bostanu punanu cvijea, pa se
prekrsti, uzme svoju kljuku i motiku te opet na ono isto mjesto poe e mu je bilo reeno,
i prie nego pone rabotati prekrsti se prema suncu, koje u oni trem izlazase, u tri puta
govorei: "Sunce na istok a jaki Bog na pomo!" Te ulozi da kopa zemlju, ali s nekim
strahom da ne bi opet uo kakav glas ozdol. Kopajui i izgrui zemlju, kad li zasja mu
se nesto kao da mu sve zrake sunane u oi sinuse, kad li sto je? zmaj spava na onome
blagu i posto oek vie da od njega nikako ne mogase blago da uzme, u tri maha zakumi
ga da se mie. Na to se zmaj probudi i ree mu: "Ja se odolen ne miem, jer niti je tvoje
ni moje blago ovo, ma sa svijem tijem, ako prebrojis sve izvore koliko ih ima u ovoj
planini i da mi does da kazes, maknuu ti se s mjesta, a drukije nikako." Kad ovo u
oni oek, zae od izvora do izvora i pone ih brojiti redom po gori, ali se pomete i nikako
im broja ni kraja nije mogao nai. Onako trudan sjedne ispod jednoga visokoga drveta, da
takoga u svijetu nije, i zauje navrh njega e se dvojica u velike degaju, pa pogleda, kad
li doleeo vilenik i vila, i vilenik hoase da mu vila nesto silom kaze, a vila bojei se
zakle mu se govorei: "Tako mi sedamdeset i sedam izvora sto je u ovoj planini, ne
znam." Vila nege polee, a vilenik upazi ovoga oeka i ree mu da ide na ono blago i da
ga nosi. On poe kad li zmaja ne nalazi, nego dize oni zaklop od zlata te na dzari bjese, i
poera sve blago sto u njoj nae, a zaklop od nje ostavi.

23.
Lijepe haIjine mnogo kojesta uine.
Imao nekakav car jedinicu ser, preko mjere lijepu, pa od vise sile i nje ljepote proglasi u
svijet: koji se mladi nae da pogodi kakav biljeg ima ova evojka i na kojemu mjestu,
da e je dati njemu za zenu i da e mu dati polovinu carstva svoga, a koji ne pogodi da e
se provri u jagnje ili ostanuti bez glave. Ovo se udo razglasi po svijetu tako da je na
hiljade prosilaca od svakuda pristupljivalo, ali sve zaludu, i toliko sila mladia u jagnjad
se prometnula, a sila vasiljena opet bez glave ostanulo. Ovi glas zau i jedan mladi,
siromah no provrtan i domisljat, pa se slakomi na lijepu evojku i na polovinu carstva, te
ode k evojci, ali ne daje prosi, nego samo da je vidi i da je nesto pita. Dosavsi u carev
dvor sta es da vidis? navrvljese okolo njega Bog zna koliko jagnjia od svake vrste i
skaui uzanj stane ih bleka, i to bjese znak kao da ga odvrate od te misli da se ne bi i on
jagnjetom provrgao, a one glave sto bjehu osjeene i na koie pobjene u redu poe svaka
suze prolijevati. Kad on to vie, prepade se i hoase natrag da bjezi, no ga doeka
nekakav oek vas u krvave haljine obuen, krilat i s jednijem okom u glavi, koji zavika:
"Stan'! kuda es? natrag! jere si poginuo." U to se povrati te k carevoj evojci koja ga
doeka i ree mu: "Jesi li dosao i ti da me prosis za zenu?" "Ne, estita carice, nego sam
uo da se mislis s dobrijem asom udavati, pak sam dosao da te pitam jeli ti potreba od
kakvijeh haljina za vjenanje." "Kakijeh haljina imas?" upita ga ona, a on joj odgovori:
"Imam gae od mramora, kosulju od rose, Iaculet u kome su zice zrake sunane a potka
zvijezde i mjesec, i crevlje od suhoga zlata ni tkate ni kovate; sad ako zelis sve ovo
kupiti, zapovjedi da poem donijeti, ma samo ovo da znas: kad stanes provati jednu po
jednu od ovijeh haljina, ne u niko kod nas da bude, nego nas dvoje, pa ako ti valjase,
lasno emo se pogoditi, ako li ne valjase, ondar ih nikomu ne u kazivati nego u ih
dohraniti svojoj nevjesti." Prevari se careva ser te mu ree da donese sve ovo. I on poe
i sve donese, a Bog zna od kuda je on ovo dobavio i imao. Oni se onda, zatvore u jednu
kamaru, i ona pone najprije obukovati gae, a on podviruj ne e li joj biljegu vieti
ego na nogama, dok svojom sreom vie joj zvijezdu zlatnu na desnom koljenu, pa kad
vie, nista ne ree, nego sam u sebi pomisli: blago meni jutros i do vijeka! Po tom stane
careva ser provati kosulju i drugo ostalo, ali on ve nije ni pazio ima li kakav drugi
biljeg, i sve joj poe kao daje o njoj krojeno. Onda se oni pogode za cijenu i ova plati
koliko se pogodise, i on novce svoje ponese, pa nakom nekoliko dana izoene se sto
najljepse mogase i poe prositi u cara evojku Kad izie pred cara, ree mu: "E estiti
care! Ja sam dosao da prosim tvoju ser, nego da mi je das." "Dobro" odgovori car, "nego
znas li ti kako se prosi moja ser? i pazi dobro, ako joj ne pogodis biljega, ti si poginuo, a
ako pogodis, na poklon ti ona i polovina carstva mojega." On se pokloni caru i ree:
"Evalaj caru i taste moj! kad je tako, ona je moja. Ona ima zlatnu zvijezdu na desnome
koljenu." Zaudi se car udu otkuda on ovo zna, ali mu ne bi ku kamo, nego mu je da i
on se s njome vjena. Kad je bilo da mu ocijepi polovinu carstva, ree mu zet: "Na
poklon ti carstva polovina! samo da povratis ove jadne duse kakve su i bile." U to car
ree da u njegovoj volji to ne stoji, nego u njegove sere "a tvoje" ree "zene". Ondar on
zamoli svoju zenu i ona mu ree: "Pusti mi krv ispod ove zvijezde, pa neka svako jagnje
od nje samo lizne jezikom a glavu svaku pomazi njome po donjoj usni, pa e se jagnje
svako provri opet ovjekom, a glave e ozivljeti i postati ljudi kao sto su i prije bili." On
tako i uradi, i posto se svak provrze kakav je bio, on ih sazva sve u svatove, pak s
evojkom doma Pjevajui i lubardajui, i tu ih asti piem i jestivom, pa najposlije svaki
svojoj kui, a on sa svojom mladom osta, i ve Bog zna sta je od njih bilo, a sad se
spominjalo.

24
Djevojka brza od konja.
Bila je nekaka evojka koja nije roena od oca i majke, nego je nainile vile od snijega
izvaena iz jame bezdanje prema suncu Ilijnskome, vjetar je ozivio, rosa je podojila, a
gora lisem obukla i livada cvijeem nakitila i naresila. Ona je bila bjelja od snijega,
rumenija od ruzice, sjajnija od sunca, da se take na svijetu raalo nije niti e se raati.
Ona pusti glas po svijetu da e u taj i u taj dan na tome i na tome mjestu biti trkija, pa koji
je mladi na konju pretee da e biti njegova. Ovo se u malo dana razglasi po svemu
svijetu, te se prosaca skupi hiljade na konjma da ne znas koji je od kojega bolji. I sam
carev sin doe na trkiju. evojka stane na biljegu i svi prosioci narede se na konjma a
ona izmeu njih bez konja, nego na svojijem nogama, pa im onda ree: "Ja sam onamo
postavila zlatnu jabuku, koji najprie do nje doe i uzme je, ja u biti njegova, a ako ja
prva k njoj doem i uzmem je prie vas, znadite da ete vi svi mrtvi na ono mjesto ostati,
nego pazite dobro sto inite." Konjanici svi se pogledaju i svaki se u sebe uzdase da e
zadobiti evojku, pa rekose izmeu sebe: "Znamo odista da ne e ona ni jednome od nas
na nogama odbjei, nego neko od nas, a ko, togaj e Bog i srea danas pomoi." Te tako
kad evojka rukom o ruku pljasnu, svi potekose u jedan trem. Kad je bilo na po puta,
bogme evojka odvojila bjese, jer pusti nekaka mala krila ispod pazuha. U to ukori jedan
drugoga, te priosinuse i obodose konje, i pristigose evojku. Kad ona vie, izvadi jednu
dlaku iz glave, te baci i oni isti as uzraste strasna gora da ne znadose prosci e e vi
kuda e, no tamo amo te za njom, a ona opet daleko im odvojila, a oni obodi konje i opet
je stigose. A kad evojka vie zlu i goru, pusti jednu suzu, dok buknuse strasne rijeke,
te se za malo svi ne potopise, za evojkom niko vise ne pristajase do samoga careva sina,
te on plij na konju te za njom, ali posto vie da mu je evojka odmakla, zakle je tri puta
imenom Bozjim da stane i ona stade na onome mjestu na kojemu se nae; onda je on
uhvati, te za se na konja vrze, i prepliva na suho, pa se uputi jednom planinom doma, ali
kad doe u najvisoiju planinu, obazre se, kad li mu evojke nema.

25
Djevojka cara nadmudriIa.
Jedan siromah zivljase u jednoj peini i nemase nista do jednu ser, koja bijase mnogo
mudra i iase svuda u prosnju, pa i oca svoga uase kako e prositi i pametno govoriti.
Doe jednom siromah k caru da mu stogo udijeli; car ga upita okle je i ko ga je nauio
mudro govoriti. Ovi mu odgovori okle je i kako ga je ser nauila. ,.A ser tvoja od koga
se nauila?" upita car, a siromah odgovori: "Bog je nju umudrio i nasa jadna
siromastina." Tada mu car dade trideset jaja i ree mu: "Ponesi ovo tvojoj seri i reci joj
neka mi iz tijeh jaja izleze pilad, pak u je dobro darovati, ako li pak ne izleze, hou te
staviti na muke." Siromah otide plaui u peinu i kaze sve seri. Ona pozna da su jaja
varena, i ree ocu da poe poinuti a da e se ona za sve brinuti. Otac je poslusa i otide
spavati, a ona dohvati pinjatu i nastavi na vatru punu vode i boba, ia kad svari bob, zovne
ujutro oca i ree mu da uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda e pasati car,
i ree mu: "Kad vidis cara, uzmi bob pak sij, i vii: ""haj volovi, pomozi Boze da rodi
vareni bob."" Kad te car zapita kako moze roditi vareni bob, a ti reci: kao i iz varenijeh
jaja izlei se pilad." Siromah poslusa ser pa otide te stane orati; kad ugleda cara e ide,
on stane vikati: "Haj volovi, pomozi Boze da rodi vareni bob." uvsi car ove rijei, stane
na putu i ree siromahu: "Siromase, kako moze roditi vareni bob?" A on mu odgovori:
"estati pare, kao i iz varenijeh jaja izlei se pilad." Stavi se car odmah da ga je ser
nauila, pa zapovjedi slugama te ga uhvate i dovedu predanj, pa mu onda pruzi povjesmo
lana govorei: "Uzmi to, i od toga imas uiniti guminu i jedra sva sto je od potrebe za
jedan brod; ako li ne, izgubies glavu." Ovi siromah s velikijem strahom uzme povjesmo
i plaui otide doma i kaze sve svojoj seri. Ser ga poslje da spava obeavajui da e
ona sve to uiniti. Sjutradan uzme mali komad drveta, pak probudi oca i ree mu: "Na ti
ovo drvo i ponesi ga caru neka mi od njega napravi kuelju i vreteno i stative i ostalo sto
trebuje, pak u ja njemu napraviti sve sto nareuje." Siromah poslusa ser i iskaze caru
sve kao sto ga je ona nauila. Car uvsi ovo zaudi se i stane misliti sta e initi, pa onda
dohvati jednu malu asicu i ree mu: "Uzmi ovu asicu i ponesi tvojoj seri neka mi njom
preseka more da ostane polje." Siromah poslusa i plaui ponese seri onu asicu i kaze
joj sve sto je car rekao. evojka mu ree da ostavi do sjutra i da e ona sve uiniti A
sjutradan zovne oca i da mu litru stupe i ree "Ponesi ovo caru i reci mu neka ovijem
zatisne sve izvore i sva jezera, pak u ja presekati more." Siromah otide i ovako caru
ree. Car videi da je evojka mnogo mudrija od njega, zapovjedi mu da je dovede pred
njega; a kad je dovede i oboje se poklone pred njim, onda je car zapita: "Pogodi, evojko,
sta se moze najdalje uti?" evojka odgovori "estiti care, najdalje se moze uti grom i
laz." Tada se car dohvati za bradu i obrnuvsi se svojoj gospodin zapita ih: "Pogodite
koliko valja moja brada?" Kad jedni stanu govoriti ovoliko drugi onoliko, onda evojka
odgovori svijema da nijesu pogodili, pak ree: "Careva brada valja koliko tri kise ljetne."
Car se zaudi pa ree: "evojka je najbolje pogodila." Pa je onda zapita hoe li biti
njegova zena, i da drukije ne moze biti nego tako. evojka se pokloni i ree: "estiti
care! kako ti hoes neka bude, samo molim da mi napises na karti svojom rukom, ako bi
se kad go na me rasrdio i mene od sebe oerao, da sam gospoa uzeti iz tvoga dvora ono
sto mi je najmilije." Car joj ovo odobri i potpise. Posto pasa nekoliko vremena, car se na
nju razljuti i ree joj: "Ne u te vise za zenu, nego hajde iz moga dvora kud znas." Carica
mu odgovori: "Svijetli care, poslusau, samo me pusti da prenoim a sjutra u poi." Car
joj dopusti da prenoi, onda carica kad su bili pri veeri pomijesa mu u vino rakiju i neka
mirisna bilja, i nudei ga da pije govorase mu: "Pij care veselo, jer emo se sjutra rastati,
i vjeruj mi da u biti veselija nego kad sam se s tobom sastala." Car se opjani i zaspi, a
carica spravi karocu i ponese cara u kamenu peinu. Kad se car u peini probudi i vidi e
je, povie: "Ko me ove donese?" A carica mu odgovori: "Ja sam te donijela." Car je
upita: "Za sto si ti to od mene uinila? dali ti nijesam rekao da vise nijesi moja zena?"
Onda mu ona izvadivsi onu kartu ree: "Istina je, estiti care, da si mi to kazao, ali
pogledaj sto si na ovoj karti potpisao: sto mi bude najmilije u tvojemu domu da ponesem
sobom kad od tebe poem." Car videi to, poljubi je i povrate se opet u carski dvor.

26
udnovata tica.
Bio jedan oek siromah. Jedno jutro poe od kue da dobavi otkud kruha svojoj eici i
zeni; idui putem vidi jednu tiicu sarenu e krilima lepee a njega gleda, te on nju uhvati
i vrati se s njome doma. Pokrije je jednom sitkom da ne bi pobjegla, pa se opet povrati za
kruh, ali ne mogui nige ni otkle dobaviti vrati se jadan i zalostan doma bez zalogaja
kruha. Tek sto uljeze u kuu, eica skoe oko njega onako gladni i kazu mu da je tica
snijela dva jaja, i jedno od ece ree mu da poe u pazar ova dva jaja da proda, i sto od
njih uhvati da im za ono kruha kupi. Nasmije se otac put njega, no i uzdahne govorei:
"Jadno dijete! sto u za ovaka mala dva jaja uhvatiti?" No ono mu odgovori da e mnogo
i mnogo uhvati. On poe su ova dva jaja u pazar, i srete na vratima od grada nekakva
oeka, koji tek sto vie jaja pritra k njemu i upita ga sta iste za njih, a on mu odgovori:
"Sto das, teke da mogu kupiti za sebe i za svoju eljad kruha." oek mu pruzi zlatni cekin
govorei: "Evo ti za njih ovi cekin, a evo ti ovi drugi da mi kazes otklen ti ova jaja." On
mu sve kaze, i kad ga onaj oek zapita bi li mu i ticu prodao, on odgovori da bi za dobru
cijenu; te oni zajedno natrag. Kad dou u kuu i ovi oek vidi ticu, ree: "Evo ti sto
zlatnijeh cekina za nju!" Te mu je on da. Ovi oek zakolje ticu i okine glavu i izvadi iz
nje srce pa ree: "Ispecite mi ovu glavu i ovo srce da izjedem." Oni navrte na razanj srce i
glavu i dadu jednome etetu da obre. Oni se oek zabavi u razgovoru s ostalom kutnjom
eljadi, a eica okolo onoga peenja skupe se i prie nego se dobro i ispeklo, dva etia
onako gladni izjedu jedan glavu a drugi srce, pa pobjegnu. Malo poslije evo ti onoga
trgovca da vidi jeli peeno, pa kad vidi sta je, udri se sakom u elo i zalelee sto je vise
mogao ne zalei onijeh sto cekina sto je za ticu izbrojio, nego sto se prevario i izgubio
sreu na ovome i na onom svijetu, i kukajui otide doma. Sjutradan ujutro ona dva etia
probude se, kad li onome sto je izio srce osvanulo pod glavom sto zlatnijeh cekina, a oni
sto je izio glavu pone kazivati odu i materi stogo ko ini u svijetu, pa i sto kraljevi
misle. I tako svako jutro prvome osvitalo po sto cekina pod glavom, a oni drugi znao sto
ko misli i ini. Tako oni obogate i potkupe narod da jednoga od njih dva stave za kralja, i
dopade onoga sto je srce izio. Brat njegov sto je glavu izio od zavisti i kao najpametniji
oek na svijetu, pone mrzjeti na svoga brata kralja, te sta e kako li e da ga smakne s
ovoga svijeta, naumi da ga ubije, i da on mjesto njega kraljuje, pa jednu veer kad mu
brat zaspi ubije ga, pa ga raspori i nae u njemu ono srce od tice, pa ga izjede a utrobu
svoga brata opet zasije. Sjutradan glas kroz narod: "umro kralj! koga emo za kralja?"
Te tamo te amo, te vise te nize, te ura te Iura, bogme brata mu, njega te njega. Kad
postane kralj, i svako mu jutro pone pod glavom osvitati po sto cekina, on zaprosi u cara
evojku i car mu je da i vjenaju se po zakonu. Nova kraljica videi prvo i drugo jutro da
njezinu muzu osvie ispod glave po sto cekina, zaudi se i tree jutro kridimice ukrade
muzu pedeset a pedeset ostavi mu; ali kad joj se muz probudi i ne nae punane sto, kidise
joj tako da je pogubi, te ona od straha baci nanj one cekine a on padne u nesvijest i pone
bljuvati te i ono srce izbaci; u taj mah doe nekaka ruka bijela kao na gori snijeg te ugrabi
srce i zau se glas e zavika: "Ovo je moje bilo, a sad da vi je prosto." Ovo je bila dusa
njegova brata, a ruka je bila njegova sjen. Malo po tom povrne se duh u kralja i posto
vie sto je i kako je, poe se kajati od svojijeh grijehova, i do smrti svoje kajao se i
siromasima dijelio.

27
Crno jagnje.
Bio jedan carev sin koji se bjese zarekao da se ne e ozeniti dotlen dotlen go u snu ne
vidi evojku koja e mu rei: "Ja sam tvoja, ja u ti biti sretnja i rodiu ti sina sa sjajnom
zvijezdom na elu." I ovo nikomu ne kazivase dok jednu no u snu javi mu se nekakva
prelijepa zena i ree mu: "Sto junae inis te se ne zenis? Eno ti tri sirote evojke bez oca
i majke u jednoj kui pozemljusi koja je na troje razdijeljena i pred svakom opleten
sarapod, i svaka po sebe razliitu rabotu posluje: jedna veze, druga plete, a trea pjevajui
priju sije. Nego kad se probudis, hajde u lov, i uputi se k najblizemu selu, na putu es
sresti jedno jagnje crno bez biljega sa zlatnijem rosiima, i ono e te pred evojaku
kuu dovesti." Kad se ujutro carev sin probudi, obraduje se i kako mu je rekla ona zena
tako i uini. Podrani rano te sa slugama u lov krene. Kad na putu sretne ono crno jagnje,
ree slugama: "Vi hajte a, ili me oven priekajte, pa kad me vidite, tadar mi se
nadajte." Po tom on poe za jagnjetom dok ugleda kuicu na tri sarapoda, i u svakome po
evojka e rabotaju kako mu je ona zena bila kazala; i zauen ljepoti onijeh evojaka,
ne mogase razlikovati koja je od koje ljepsa, pa im nazove: "Pomoz' bog" Jedna mu od
nji, najstarija ree: "Bog daj budi gospodinu!" druga: "Dobra ti srea delijo!" a trea: "Sa
sreom dosao sretnji i presretnji junae!" Zaudi se carev sin na ovake odgovore, a
najvise na ovi najpotonje evojke i promisli u sebe da e biti srean i presrean ako ovu
uzme, te snimi s desne ruke prsten i stavi joj na ruku govorei joj: "Ti si moja zarunica."
Pa otolen svoj put, te doma. Kazuje ocu sve sta je i kako; otac mu se vrlo obraduje i
veliko veselje uini. One druge dvije sestre posto viese da im se sestra najmlaa vjeri
preko njih zivijeh i starijih, ponu joj o glavi raditi i domisljati se kako e je obestrviti, i
dogovore se te dozovu jednu vjesticu, babu iz sela, koja je znala maijati, i obeaju joj
sve sto imaju ako sto uini da se njihova sestra ne uda; te ova baba da im jednu travu i
ree im: "Daete joj ovu travu da popije ujutro na ste srca u vodi nenaetoj, i kako je
popije doi e joj pamrak u glavu, te e u goru pobjei, i kad se u gori nae, ve se doma
ne vre, nego e se samodaviti u pustinji ili e je zvjerad rastri; a kada doe oni oek,
ono je carev sin, rei ete mu da je sama pobjegla." Kako im ova baba ree, tako
bezdusnice i uine; dadu joj onu travu u vodi, pa teke popi, poe tamo amo bjezati te u
pustinju kao izvan sebe. Sjutra dan opet doe carev sin da svoju zarunicu nae, ali mu
svasti odgovore da je sama jutros rano nekud pobjegla i da nista ne znadu kuda se strvila,
i ponu kao plakati i zaliti je pred njim. Carev sin odmah brze bolje za njom u goru da je
trazi, kao pomamljen; kad uje nege da neko zavija i plae, te on po glasu tri, kad li
nae svoju zarunicu e se pribila pri jednome kamenu na pola mrtva od velikoga straha i
plaa; on pretri k njoj i plaui je prigrli i zavie: "Ha blago mene, evo mi je!" Ona ga
poznade, i teke u njegov glas, i ona njega zagrli, te od velike radosti i plaa njemu na
ruke ispijenu. Kad to vie carev sin, izvadi noz iza pasa, te sam sebe ubi, i oboje mrtvi na
zemlju padose. U ovi isti as Bozja volja! car spavase, i u snu ona ista zena sto je
carevu sinu na snu dolazila, pojavi se caru govorei: "Ustaj na noge, tvoj je sin mrtav i
tvoja snaha; nego uzmi travu sto pod uzglavnicom naes i tri u tu i u tu goru, nai es ih
oboje jedno do drugoga mrtvo, pa pomazi rane sinu i dobro travu ozmi da mu od nje sok
u ranu uljeze, a snasi srce namazi, i triput reci: ustanite nesretnji pa sretnji, ako Bog da."
Probudi se car i uplasen prevrne uzglavnicu i nae pod njom travu zutu kao zukovi cvijet,
te poteci na konju put one gore e mu je reeno. Kad tamo, nae sina i snahu prueni
jedno pokraj drugoga, i pone nazimati sok od one trave sinu u rane a snasi srce mazati
njome, i ne izrekao bjese treu rije: "ustanite nesretnji pa sretnji, ako Bog da!" oboje
ustadose na noge kao da im nista nije bilo. Mrtvi se zaude kako uskrsnuse, a otac
radujui se povede ih u svoj dvor, pa ih vjena, i prve godine rodi mlada carica sina sa
zlatnom zvijezdom na elu.

28
Careva ki ovca.
Imase nekakav car zenu koju preko naina milovase. Oni od svoga srca nemadijahu nista
drugo do jednu jedinicu ser, koja ve bjese prispjela za udaju. Ova carica razboli se i kad
vidi da ne e ostati, nego da e umrijeti, zazove muza cara, i suze ronei, na etiri oka
ree mu: "Evo se priblizila posljednja ura moje ase, i ja u umrijeti prie no trei kokoti
zapoju, i ja znam da se ti ne mozes proi da se ne zenis, i bila ti srea! i prosto ti bilo od
Boga i od mene gresnice! ali tako ti ovoga i onoga svijeta, uj me i poslusaj me sto u ti
rei: evo ti prsten, i koju evojku naes i isprosis, nemoj je vjenati ako joj ovi prsten ne
uzme dobro na prvi prst desne ruke, i zaklinjem te po triput od neba do zemlje, da onu
evojku sebe vjenas mjesto mene kojoj pristane najljepse na ruku, a ako me ne poslusas,
sve sto radio i o emu se Bogu molio sve ti uzalud i naopako obrsilo, i od tebe ne ostalo
traga." Car joj se obea i zakune da ne e vjenati nikakve evojke ako joj dobro ne uzide
oni prsten, i ako je ne bi nasao, da se ne e ni ozeniti. Carica mu na to odgovori: "Nai
es je, samo ne prestupi kletve da te ljuta zmija ne uvjede," i tek sto ovo izree, izdahnu.
Car po smrti zeninoj poslje sluge po onome gradu da obiduju sve evojke hoe li kojoj
oni prsten dobro ii, ali kad u gradu ne naose, posla ih po bijelome svijetu da traze eda
bi se po srei koja nasla, ali sve zaludu. Sluge se vrnuse nakom toliko sile vremena i kazu
caru da u svijetu evojke ne naose kojoj ne bi ili prevelik ili preuzak ovi prsten. Car se
na udu nae sta e kako li e: htio bi se zeniti, a evojke nema, htio bi kletvu prestupiti,
ali ne smije od straha da ga ne postigne, i onako uzmuen u mislima, baci oni prsten, te
e e? nego odskoi s doline te njegovoj istoj seri na skut, a ona videi zlatni i lijepi
prsten, uzme ga te stavi na prvi prst od desne ruke, i pruzajui ruku put svoga oca ree
mu: "Vii tata, kako mi lijepo stoji." Kad vie car, onesvjesnu od uda, i za cijelo po
dana razabrati se nije mogao, dok njegova ser u to skoi i kao da ga rukama potkrijepi i
zagrli, pone od zalosti nad njim plakati, dok se na jedan put osvijesti i ree seri: "Ti si
moja zena, tako je zar Bog osudio, i ti es biti carica mjesto svoje pokojne matere." Ser
mu se stane uditi sta zbori, i kao za luda i nesvijesna oeka cijeniti ga, ali nakom dugoga
prepiranja vie ve da nije ku kamo, te ona sta e, da je otac ne vjena i da pas pasu kao
prikazanije ne kazuje, naumi da ubije sama sebe, te tako i uini: uzme oin handzar te
njime sama sebe usred srca. Otac posto vie porui za bajalicu te mu ona ree: "Evo ti
svirala, pak joj nad glavom sviri od zraka do mraka, i ozivljee ti." Car tako i uini, i teke
stane zvijukati okolo mrtve seri, ona sjede, a otac je zagrli i odmah naredi da se
sjutradan pripravi sto treba za svadbu. Kad ser ovo douje, uzme oinu sablju te sama
sebe lijevu ruku osijee, a desnu u ognju izgori. U jutru sluge pripravljaju svadbu, a jedan
od njih dokaze caru kako mu je vidio ser bez, ruka. Otac joj potee i kad je vidi, opet
brze bolje za bajalicu, te mu ona da nekakve trave, i teke joj rune pateljke namaza,
iznikose ruke kakve su i bile. Car ondar stavi ser pod strazu da ne bi opet sto od svoga
zivota sama sebi uinila, te tako ne mogui ve nista, setajui se tamo amo kroz kamaru
ugleda nege u nekakvome osku od kue nekakav stap vas od suhoga zlata, na kojemu
pise krvavijem slovima: "Ne tii me." Ona se zaudi sta to moze biti, prihvati stap u ruke,
i tek sto ga poe prevrtati preko prsta od ruke, u oni isti as ona se prometnu ovca, i poe
kroz kuu blejati. Kad viese sluge, svi se od straha i od uda prepadose i pobjegose
kazujui caru, dok i sam car vie, i brze bolje opet za bajalicu, a ona mu odgovori da
lijeka ne zna nikakoga, nego da druge bajalice dobavlja. Car po tom hoase na mnoge
bajalice, ali mu svaka odgovori da tome lijeka ne zna i tako ne mogui seri svoje
povratiti, vise se ne ozeni. Po tom je ovca sveer uz cara skakutala i blejala, a on je njivio
i gojio kao svoje dijete, i kad car umre, u oni dan umre i ovca.

29
Tri jeguIje.
Bijase jedan ribar, koji jednom za tri dana zasobice nista drugo ne mogase uhvatiti u
mrezu nego samo po jednu jegulju. Uhvativsi trei dan treu jegulju, naijedi se i ree:
"Vrag uzeo i ovako ribanje, kad se nista drugo ne uhvati nego po jedna jegulja." U to
jedna od one tri jegulje progovori i ree mu: "Nemoj tako, jadan oee, proklinjati; ti ne
znas sta si uhvatio; ti si uhvatio za se veliku sreu, nego zakolji jednu od nas tri i prekini
na etvero, pa jedan komad daj zeni da izije, drugi kuki, trei kobili, a etvrti usadi vise
kue: ondar e ti roditi zena dva blizanca sina, kuka okotiti dva psa, kobila ozdrijebiti
dva ata, a vise kue izniknue ti dvije sablje zlatne." Poslusa ribar jegulju i uini sve kako
mu je ona rekla, i sve mu se ovo dogodi prve godine: rodi mu zena dva blizanca, kuka
dva hrta, kobila dva ata, a vise kue mu izniknu dvije sablje. Kad mu sinovi prispiju u
neka doba godina, jedan od njih dva ree ocu: "Tata! vidim da si ti oek siromah i da nas
ne mozes hraniti, nego ja u uzeti jednoga konja, jednoga psa i jednu sablju pa odoh po
svijetu: mlad sam, zelen sam, pa e mi glava tu mi hrana." Rekavsi ovo ocu obrne se k
bratu govorei: "Brate s Bogom! ja pooh glavom po svijetu, uvaj kuu i radi o koristi,
oca postuj; i evo ti ova boica punana vode, drzi je pri sebi, a kad vidis da ti se voda u
njoj zamuti. znadi ondar da sam ti poginuo." Ovo izree te otlen svoj put. Hodajui po
svijetu doe u nekakav veliki grad i setajui krozanj upazi ga careva ser, i unj se smrtno
zaljubi i ree ocu caru da ga zove u kuu, te je on poslusa. Kada ovi mladi uljeze u
carski dvor, i evojka kade ga dobro sagleda i upazi sablju, psa i konja da je sve mimo i
sta na svjetu lijepo, jos se vema zaljubi i ocu ree: "Tata! ja hou vjenati ovoga
mladia." Na ovo car pristane, a ni mladiu ne bi zao, te stvar pogoena: vjenaju se po
zakonu. Jedno vee stojei on sa zenom svojom na prozoru, ugleda ne daleko od kue
nekaku veliku goru e sva u velikome plamenu plamti, pa upita zenu sta je ono, a ona mu
odgovori: "Ne pitaj me, gospodaru! ono je udovita gora, sto preko dan sijeva a po noi
gori, i kogo k njoj poe da vidi sto je, ostane u oni trem mutav i na ono mjesto
udureen." On nje ne slusajui uzjase na svoga konja, pripase svoju sablju i povede svoga
psa, te put ove gore. Kad doe u goru, upazi jednu babu e sjedi na jednom kamenu
stancu, i drzi u jednoj ruci stap, a u drugoj nekakvu travu. Tek sto babu vidi, upita je sto
je ova gora ovaka, a ona mu ree da pristupi naprijed pak e znati. On pristupi i baba ga
uvede u nekaku avliju ograenu kostima junakijem, a po avliji toliki ljudi mutavi i
udureeni stoje. Tek posto u ovu avliju uljeze, ostade i on i konj mu i pas mutav i
okameni se na onome mjestu e se nasao. U ta isti trem zamuti se bratu mu boica vode,
te on javi ocu i majci da je njegov brat a njihov sin mrtav, i da ga ide traziti; te on od
mjesta do mjesta, od grada do grada, dok nanese ga srea u onaj isti grad i pred carev
dvor. Kada ga car ugleda, uhvati mustuluk seri govorei joj: "Evo ti muza!" Ona istri, i
videi evera koji bijase isto kao brat, kao da si jabuku razrezao po napoli, a videi istoga
konja, istoga psa, istu sablju, pritre oboje i car i ser k njemu i ponu ga ljubiti i u kuu
voditi mislei car da mu je zet a ser mu da joj je muz. Ovi eti zaudi se ovoj njihovoj
ljubavi, dosjeti se da su ga uzeli na mjesto brata, te se i on stane pokazivati kao da je
njezin muz i carev zet. Kad je bilo k veeru, pou lijegati, i zena ga kao muza zovne
snjome da leze, no on tek sto leze, izvadi sablju i stavi je izmeu sebe i nje. Ona mu se
zaudi sta mu je, a on joj ree da mu se razbio san, pak se digne, stane na prozor, pa onu
udesnu goru kad vidi, upita je: "Ma zeno moja! kazi mi sto ona gora gori." Ona mu
odgovori: "Za Boga, da li ti nijesam jos onu veer kazala kakva je gora." "Kako kakva
je?" upita je on opet, a ona mu odgovori: "Da kogo onamo poe, ostane mutav i
udureen, pak sam se bila prepala da nijesi poem onamo posao." uvsi on to, dosjeti se
jadu, te jedva doeka doklen mu dan doe. Kad svanu, on uzjase na svoga konja, pripase
sablju i povede psa pa se uputi k onoj gori, te kad opazi onu babu, izvadi sablju i nasrne s
konjem, a nadrska psa, ne govorei ni rijei. Baba se prepane i povie da je ne posijee.
"Brata mi na dvor!" povie on. Onda mu baba dovede brata i povrati mu govor i dusu.
Kad se braa viese i za zdravlje raspitase, krenu put doma. U putu ree brat koji bijase
udureen: "Ah brate za Boga, daj da se povratimo i da izbavimo one ljude koji su
zatravljeni kao sto sam i ja bio." Te tako i urade: povrate se i uhvate babu, te joj otmu onu
travu i ponu mazati one ljude dok svi govoriti i micati se poese. Kad tako svi koji su
one zatravljeni bili ozive, ubiju onu babu, te ova dva brata k carevoj kui a ostali svaki
svojoj; i laz uo, laz kazao, i Bog mi te veselio!

30
udotvorni noz.
Nekakav mladi uini kletvu da se ne e ozeniti drugom no carevom evojkom, te jedan
dan stopice krene u cara i zaprosi evojku. Car ne smijui mu rei da mu je ne da, ree
mu: "Dobro sinko, dau ti evojku, ali najdalje do osam dana da mi dobavis konja
jednoga neokoena bijela bez biljege, drugoga nejahana crljena s crnom glavom, i treega
nepotkivana crna s bijelom glavom i bijelijem nogama i da ih mene darujes, a mojoj
carici onoliko blaga koliko bi mogli ovi tri konja doerati; a ako ovo ne dobavis, tvoja
evojka ne e biti." Mladi kad to u, nagna se na svakojake misli, pak najposlije zahvali
caru na evojci i poe s Bogom natrag kako je i dosao. Sreom, kad se on s carem
razgovarao, sve je slusala careva ser i virjela mladia, koji joj se ljepsi uini od i kakva
na ovome svijetu oeka, te ona u ta as napise knjigu poslanicu te je poslje za njim po
jednoj najvjernijoj sluzi, u kojoj mu pise da sjutra u jutro rano kradom do nje doe, i da
inako ne uini ako zeli da nju uzme za zenu. Kad knjigu opremi, onu istu no ukrade ocu
iz potaje jedan udotvorni noz, pa s njime sjutradan u jutro u susret onome mladiu, koji
bjese posao kako mu je ona pisala. Teke se sastanu, uhvate jedno drugo za ruku dok se
poznadu i jedno drugom dokaze da se ljube, i zakunu se da ih ne e drugo nista razdvojiti
vako crna zemlja. Tadar careva ser ree mu: "Evo ti ovoga konja ispod mene, nanj uzjasi
te brzo u vilenu goru put istoka, i kad does na jednu trorogu glavicu, obrni se s desne na
lijevu dok upazis jednu bisernu livadu i po njoj pasu svakojaki konji, te odaberi onaka tri
konja kakva ti je moj otac narekao, ali ako bi se prepali, a ti izvadi ovaj noz i put sunca
okreni da se obasja livada, onda e ti svi konji sami doi i kao jagnjad padnuti pred
tobom, te es ih tako pohvatati i sa sobom dovesti. Kad konje pohvatas, pogledaj oko
sebe dok ugledas jedan epariz nasred one livade, korijen mu je mjeden, grane srebrne a
perja zlatna; poi k njemu i udri noznicom od noza u korijen, i otvorie ti se silnovite i od
svake size aspre, te uzmi i natovari one tri konja i s njima ovamo bjezi, te es tako
mojega oca cara smiriti i mene e ti on pokloniti." uvsi mladi ovo obeseli se, te uzjase
na onoga evojina konja i zaene za pas onaj udotvorni noz pa uprav k onoj gori uputi
se, i kad doe na onu glavicu, ugleda livadu i po livadi konja svakojakijeh; kad sie u
livadu, konji se ponu plasiti, a on izvadi noz i okrenu put sunca, te sinu da se sva livada
zasja kao na gori sunce kad ogrije, i evo ti od svakuda svakojakijeh konja k njemu, i kako
koji dolazi, tako na prva koljena pred njim pada, a on pone birati i izabere onaka tri
kakva mu je car naruio. Kad konje izabere, ondar stane te tamo amo pogleda i vidi
nasred livade oni epariz, te on k njemu, kucne noznicom od onoga noza u korijen, dok
sta es vieti? otvore se i ponu se prosipati iz korijena silne aspre; ondar on napuni vree
i natovari na one tri konja, pa k caru. Kad doe pred cara i kad car vidi konje i aspre,
zaudi se i ve mu inako nije moglo biti, nego mu obea ser za zenu, upita ga kakvu e
priju i koliko e prije traziti, a on mu odgovori: "estiti care! evojku tvoju ser za
glavno, a tvoj noz udotvorni za dobit." I ovo mu oboje car daruje, te on doma natrag s
evojkom i nozem pjevajui.

31
udnovata dIaka.
Bio je jedan oek, mnogo siromah i punan ece tako da ih nikako hraniti nije mogao, i
vise puta se kanio da ih jedno jutro pobije da ne gleda jada e mu od gladi umiru, ali mu
zena branjase. Jednu no doe mu u snu jedno dijete i ree mu: "oee! vidim da si
sumao dusu da izgubis i da pokoljes onu jadnu svoju eicu, a znam da ti je nevolja, nego
es ujutru nai pod svojom uzglavnicom jedno ogledalo, jedan Iaculet crljen, i jednu
vezenu maramu, to sve troje uzmi kridimice i ne kazuj nikome pa hajde u tu i u tu goru, u
njoj es nai jednu rijeku, pa hajde uza nju dok joj does na izvor, one es nai jednu
evojku sjajnu kako sunce, prosutijeh kosa niz plei i golu kao od majke roenu, i uvaj
se da te ljuta zmija ne uvije, nemoj rijei progovoriti, jer ako progovoris zatravie te i
pretvorie te u ribu ili u sto drugo pak e te izjesti; a ako ree da je pobistes po glavi,
obisti je, pa prebirajui njezine kose gledaj nai es jednu dlaku crljenu kao krv, istrgni je
i bjezi natrag, pa ako se ona dosjeti i za tobom pone trati, baci joj najprie vezenu
maramu, pa Iaculet, pa najposlije ogledalo, onda e se ona zabaviti, a ti onu dlaku prodaj
kakvu bogatu oeku; nego nemoj da te prevare, jer ova dlaka nebrojeno blago valja; te
es se tako obogatiti i svoju ecu prehraniti." Kad se ovi siromah probudi nae sve pod
uzglavnicom kao sto mu je dijete na snu reklo pa onda put one gore, kad u njoj nae
rijeku, on pokraj nje hajde, hajde, dok doe na izvor. Obazrevsi se da vidi e je evojka
ugleda je nad jezerom e zrake sunane u iglu udijeva, te po erevu veze na postavu
kojemu su zice od junakijeh perina. Teke vie, pokloni joj se, a ona ustade na noge i
upita ga: "Otkuda si neznani junae?" A on mu'! Ona ga opet zapita: "Koji si? sto si
dosao?" i mnogo drugo kojesta, a on mui kao kamen, rukama pokazujui kao da je nijem
i da iste pomoi. Onda mu ona ree da sjede njojzi na skut, a on jedva doeka i sjede, a
ona mu podvrze glavu da je pobiste. On premeui dlake po glavi kao da je biste, jedva
nae ovu dlaku crljenu, pa je odvoji od druge kose, izguli je. ipi joj sa skuta pa bjezi
natrag sto bolje moze. Ona se dosjeti pa sustopice trkom za njim. A on obazrevsi se kad
vidi da e ga stii, baci na put maramu vezenu kako mu je reeno, a ona kad vie
maramu, saze se i poe da je pregleda tamo amo udei se onome vezu dok on podobro
odmae. A evojka stavi maramu u njedra, te opet za njim. On kad vide da e ga stignuti,
baci crljeni Iaculet, a ona se opet zabavi udei se i zagledajui, dok oni jadni oek opet
podobro odmae, a evojka se razljuti te baci na put i maramu i Iaculet, te trke u poeru
za njim. Opet on kad vie da e ga stii, baci ogledalo. evojka kad nabasa na ogledalo
kojega jos nigda nije viela, digne ga pa posto sebe u njemu vie, ne znajui da je ovo
ona nego mislei da je nekaka druga nalik na nju zablenu se u ogledalo, te oek odmakne
daleko da ga ve nije mogla stii. A ona kad vie da ga stii ne moze, vrati se natrag, a
oni oek svojoj kui zdravo i veselo. Dosavsi doma pokaze zeni onu dlaku i pripovjedi
sve sta mu se prikojasilo, a ona mu se pone rugati i smijati, ali on nju ne slusajui poe u
nekakav grad da proda onu dlaku. Skupi se oko njega svakojijeh ljudi i trgovaca: neko
daje cekin, neko dva, te sve vise, sve vise, dok dou do stotine zlatnijeh cekina, u tome za
ovu dlaku uje i car te dozove ovoga oeka i ree mu da e mu dati za nju hiljadu cekina,
i on mu je proda. Kad sta je ta dlaka? Car je rascijepi uzduz s vrha do dna, i u njoj nae
zapisano mnogo znatnijeh stvari kad se sta dogaalo u stara vremena od postanja svijeta.
Tako oni oek obogati i prozivlje sa svojom zenom i ecom. A ono dijete sto je na snu
dolazilo, bio je andio poslan od Gospoda Boga koji je htio da potpomoze ovoga jadnoga
oeka, i da se otkriju tajne koje nijesu bile javne do onda.

32
PepeIjuga.
Prele evojke kod goveda oko jedne duboke jame, a doe nekakav starac bijele brade do
pojasa, pa im ree: "evojke! uvajte se vi te jame, jer da koje od vas upadne vreteno u
nju, one bi se mati odmah pretvorila u kravu." Ovo rekavsi starac otide, a evojke onda
udei se njegovijem rijeima prikue se jami jos blize i stanu se u nju nadvirivati i
razgledati je, dok se jednoj, koja je bila najljepsa izmeu njih, izmakne vreteno iz ruke i
padne u jamu. Kad ona u vee doe kui, a to joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred
kuom. Po tom ona stane ovu kravu goniti na pasu s ostalijem govedima. Poslije nekoga
vremena otac se ove evojke ozeni udovicom koja dovede jednu svoju ker. Maeha
stane odmah mrziti na svoju pastorku osobito za to sto je ona bila mnogo ljepsa od
njezine keri: zabranjivala joj je da se umiva, eslja i preoblai, i svakojako je trazila
uzroke da je kara i mui. Jednom joj dade ujutru punu torbu kuelje pa joj rekne: "Ako
ovo sve danas ne opredes i u kokosku ne smotas, ne idi mi dovee kui, ubiu te."
evojka sirota idui za govedima prela je koliko je mogla, a kad na podne goveda
polijezu u plandistu, ona videi da se na kuelji ne poznaje sto je oprela, stane plakati.
Kad je vidi ona krava sto joj je bila mati e plae, zapita je sto joj je, a ona joj kaze sve
redom sto je i kako je. Onda krava tjesei je rekne joj da se za to ne brine ni malo: "Ja u"
veli "kuelju uzimati u usta i zvakati pa e se na moje uho pomoliti zica, a ti je uhvati pa
odmah motaj na kokosku." Tako i uine: krava stave kuelju u usta uzimati i zvakati a
evojka na uho njezino zicu izvlaiti i motati, i odmah budu gotove. Kad evojka u vee
maesi da veliku kokosku, maeha joj se vrlo zaudi, pa joj sjutridan da jos vise kuelje,
a kad ona i ovo oprede i smota kao i ono prije i uvee donese kokosku gotovu, ona
pomisli u sebi da to njoj pomazu njezine drugarice, pa joj trei dan da jos vise kuelje, ali
kradom posalje za njom i svoju ker da gleda ko to njoj pomaze presti i motati. Kad se
ova poslana evojka privue te vidi kako krava kuelju uzima i zvae a pastorka na
njezino uho preu mota, ona se vrati kui i kaze sve materi svojoj. Po tom maeha navali
na svoga muza da se krava ona zakolje; muz je iznaprije zenu od toga odvraao, ali
najposlije kad se zena nije sela okaniti, pristane i on na to, i kaze joj da e je u taj i u taj
dan zaklati. Kad pastorka za to dozna ona stane jednako plakati, a kad je krava zapita za
sto plae i ona joj kaze sve sto je i kako je, ree joj krava: "Mui ti, ne plai, ve kad
mene zakolju, da ne jedes od mene mesa, ve kosti moje da pokupis, pa da ih za kuom
pod tijem i pod tijem kamenom zakopas u zemlju, pa kad ti bude kaka nevolja doi na
moj grob i nai es pomo." Kad kravu zakolju i meso joj stanu jesti, evojka nije sela
okusiti izgovarajui se da nije gladna i da ne moze, nego pokupi sve njezine kosti pa ih
zakopa e joj je krava kazala. evojci je ovoj bilo ime Mara, ali kako je poslije toga
najvise radila i slusala u kui: nosila vodu, gotovila jelo, prala sudove, mela kuu i radila
sve ostale kuevne poslove, i kako se tako najvise oko vatre nalazila, prozovu je maeha i
njezina ki pepeljugom. Jednom u neelju maeha opremivsi se sa svojom keri u crkvu
prospe po kui punu kopanju prosa pa ree pastorci: "Ti pepeljugo! ako ovo sve proso ne
pokupis i ruak ne zgotovis dok mi iz crkve doemo, ubiu te." Posto one otidu u crkvu,
evojka sirota stane plakati govorei u sebi: "Za ruak mi nije brige, lasno u ga
zgotoviti, ali ko e toliko proso pokupiti!" U tom joj padne na um sto joj je krava rekla
ako kad bude u nevolji da ide na njezin grob i da e nai pomo, pa otri odmah onamo,
kad tamo, ali sta da vidi! na grobu stoji velikaki sanduk otvoren pun svakojakijeh
dragocjenijeh haljina, a na zaklopcu njegovu dva bijela goluba, pa joj reku: "Maro! uzmi
iz sanduka haljine koje hoes, pa se obuci i idi u crkvu, a mi emo proso pokupiti i ostalo
sve urediti." Ona vesela uzme prve haljine s vrha sve od same svile, pak se obue i otide
u crkvu. U crkvi sve se, i zensko i musko, zaudi njezinoj ljepoti i njezinijem haljinama, a
najvise sto niko nije znao ko je ona i otkuda je, a osobito joj se zaudi i oko na nju baci
carski sin koji se one desio. Kad bude ispred svrsetka leturije, ona se iz crkve iskrade
pa bjezi kui, pa svukavsi svoje haljine ostavi ih u sanduk, a on se sam zatvori i nestane
ga, a ona brze k vatri, kad tamo a to proso pokupljeno, ruak gotov i sve ureeno. Malo
postoji, al eto ti joj maehe sa kerju svojom iz crkve, i vrlo se zaude kad vide sve
ureeno pa i proso pokupljeno. Kad bude u drugu neelju, maeha se sa svojom kerju
opet spremi u crkvu i na pohodu prospe jos vise prosa po kui pa kaze pastorci kao i
prije: "Ako to sve proso ne pokupis: i ruak ne zgotovis i ostalo sve ne uredis dok mi
doemo iz crkve, ubiu te." Posto njih dvije otidu u crkvu, pastorka odmah k materinu
grobu, kad tamo, a to sanduk opet otvoren kao i prije i na zaklopcu stoje dva bijela
goluba, pa joj reku: "Obuci se ti, Maro, pa idi u crkvu, a mi emo proso pokupiti i ostalo
sve urediti." Onda ona uzme iz sanduka haljine sve od istoga srebra, pak se obue i otide
u crkvu. U crkvi joj se opet zaudi sve jos vise nego prije, a carev sin oiju ne smetase s
nje; ali kad bude ispred svrsetka leturije, ona se izmeu naroda nekako ukrade, te bjezi
kui, pak se brze bolje svue i haljine ostavi u sanduk, pa k vatri. Kad joj maeha sa
svojom kerju doe iz crkve, jos vema se zaude kad vide proso pokupljeno, ruak
gotov i ostalo sve ureeno, i nikako se nijesu mogle douditi. Kad bude u treu neelju,
one se opet spreme u crkvu, pa na pohodu maeha prospe jos vise prosa po kui i kaze
pastorci kao i prije: "Ako ovo proso sve ne pokupis, ruak ne zgotovis i ostalo sve ne
uredis dok mi doemo iz crkve, ubiu te." Posto one otidu iz kue, pastorka odmah k
materinu grobu i nae opet sanduk otvoren i na zaklopcu dva bijela goluba koji joj reku
da se obue i da ide u crkvu a da se ne brine ni za sto u kui. Onda ona uzme iz sanduka
haljine sve od suha zlata pak se obue i otide u crkvu. U crkvi joj se svi zaude jos
vema, a carev je sin bio namislio da je ne pusta kao i prije, ve da je uva da vidi kuda
e. Kad bude ispred svrsetka leturije te ona poe da ide, a carev sin za njom ustopice, i
tako ona izmeu naroda provlaei se i bjezei nekako joj spadne papua s desne noge, i
ona ne imajui kad traziti je pobjegne bosonoga a carev sin uzme joj papuu. Dosavsi ona
kui svue se i haljine ostavi u sanduk pa odmah k vatri kao i prije. Carev sin potom zae
s onom papuom njezinom da je trazi po svemu carstvu ogledajui svakoj evojci papuu
na nogu, ali kojoj duga, kojoj kratka, kojoj uska, kojoj siroka, ne moze ni jednoj da
pristane. I tako idui od kue do kue doe i kui njezina oca. Maeha njezina kad je
viela da e carev sin doi i njihovoj kui da trazi onu evojku, ona nju pred kuom
sakrije pod korito. Kad carev sin doe s papuom i zapita imaju li kaku evojku u kui,
ona mu kaze da imaju i izvede mu svoju ker. Kad joj papuu on ogleda na nogu, ali joj
papua ne moze ni na prste da se navue; onda carev sin zapita imaju li u kui jos kaku
evojku, a ona mu kaze da nemaju vise nikake. U tom pijevac skoi na korito pak
zapjeva: "Kukurijeku, evo je pod koritom." Maeha povie: ,.Is, orao te odnio!" Carev sin
uvsi to, potri brze bolje ka koritu te ga digne, kad tamo, a to pod njim ona ista evojka
sto je bila u crkvi i u onijem istijem haljinama u kojijem je trei put bila, samo bez
papue na desnoj nozi. Kad je carev sin ugleda, on se gotovo obeznani od radosti, pa joj
brze bolje papuu nazuje na desnu nogu, i videi da joj je ne samo taman na nogu nego
da je upravo i onaka kao i ona sto joj je na lijevoj nozi, odvede je svome dvoru i ozeni se
njome.

33
ZIa maeha.
Bio nekakav oek vrlo bogat i imao zlu i preopaku zenu s kojom se drugi put vjenao, a
imao je od prve zene samo jednu ser blagu kao andio, dobru kao kruh, da joj u onome
mjestu nije druge bilo, a pri tom bijase i lijepa kao vila od gore, visoka kao jela, a tanka
kao sibika, a rumena kao jabuka i u licu bijela kao gorski lijer. Ali vrag koji vazda o zlu
nastoji, potakne ovu maehu da nije mogla svoju pastorku koliko krv na oima vieti, i
mnogo bi je puta sela ubiti ili e obestrviti da je od svoga muza smjela. Jednom doe
zapovijest od cara da svaki ko pusku nosi ide na vojsku, te poe i ovi oek, i kad je htio
krenuti dozove svoju zenu i zakune je svakijem kletvama da mu uva ser da joj se ne bi
sto dogodilo doklen se on s vojske vrati; i ona mu se kuka zakune i obea da e je ljubiti
i uvati kao svoje dva oka u glavi. Kad muz njezin otide, ona ti bogme u ta isti as
dozove sluge i naredi im da sjutra zorom odvedu ovu sirotu evojku kao u prosetnju u
jednu obliznju goru, i kad je u goru uvedu, da je zavedu stramputicama i zbande od puta
neka je ubiju i njezine dvije ruke osjeene do iza saka i srce da joj donesu, a ako ovo ne
donesu, ree im i zaprijeti da e ona to od njih mjesto pastorke uraditi. Ujutro u
prosvitanje ustanu sluge i priprave se na put, i otidu te probude evojku kazujui joj da
im je gospoa njezina maeha naredila da je vode u prosetnju, na koje ona sirota ne
znajui sta joj se pripravlja dobrovoljno pristane i snjima se uputi. Kad dou u nekaku
gustu sumu zavedu je kako im je ona bezdusnica naredila, svezu je za jedno drvo i
hoahu je ubiti, ali je stade piska i videi da je prevarena pone moliti, plakati i zaklinjati
da je ne ubiju, ali kad joj oni kazase kako im je zapovjedila gospoa i da drukije ne
smiju vako da obadva glavom plate, onda im ona opet ree: "Ah nemojte me ubiti, a
proste vam moje ruke, evo ih posijecite, a i srce bih vam svoje dala kad bih znala da bih
bez njega mogla zivljeti." Razali se slugama te joj samo ruke osjekose a za srce
dogovorise se da odgovore gospoi da su ga putem izgubili, i tako se natrag vrate a nju
nesretnjicu onako ostave samu u pustinji bez ruka i bez i esove pomoi. Kad doma dou,
jave gospoi kao sto su se dogovorili i ona ih obdari. Ali Bog kao Bog hvala njemu i
slava! u oni as u koji su njojzi ruke osjeene, uini te ocu njezinu doe u snu nekakav
oek i ree mu: "Vrati se doma ovaj as, jer je tvoja ser zivot izgubila po zapovijesti
tvoje bezbozne zene, nego trazi u vojsci crna konja bez biljega, bijelu bedeviju bez
biljega, ata vrana prijed nejahana i zdrebnu kobilu, i od svakoga uzmi po tri dlake repne,
izgori na oganj, pa onijem prahom pospi rane svojoj seri, te e odmah biti kao sto je
prijed bila." Kad se probudi nesretnji otac, vas zabunjen nae sve kako je snio i tri trkom
doma. Kad doma upita zenu za ser, ona mu odgovori da je nege odbjegla i da ne zna e
je, no on skoi na nju i na sluge govorei ako mu ne kazu e mu je ser da e ih sve
sabljom iskomadati. Zena asa te asa, a sluge bogme prepanu se i sve jedno po jedno kazu
sto je i kako je bilo, te on zapui pred sobom dvije svoje sluge s golom sabljom u ruci, a
oni pred njim kazujui mu put dou u onu goru, kad li nau evojku vise mrtvu nego
zivu, nesto od muke bez ruka, nesto od gladi i samotinje a nesto od straha. Posto je otac
vie zaplaka se pa pade nad njom, i videi je bez ruka posu je onijem prahom od repova
konjskijeh, te ona ozivlje u oni as i druge joj ruke iznikose ne od mesa, nego od
suhoga zlata. Tada on svoju zlatnoruku ser odvede doma, a zenu priveze konjma za
repove i naredi svojijem slugama te je tako odvuku do onoga mjesta e su mu seri ruke
osjekli i one je konji raskinu, te pasju dusu ispusti.

34
Maeha i pastorka.
Bila jedna devojka koja je imala maiju, pa maija na nju mrzila da je oima ne vidi za to
sto je ona bila lepsa od maijine keri koju je dovela. Pored maije omrzne na nju i njezin
otac i stane je psovati i biti samo da bi zeni ugodio. Jedan put rekne njemu zena: "Hajde,
ovee, da mi ovu tvoju devojku posljemo u svet neka sebi sreu trazi." A on joj
odgovori: "A kuda je znamo, zeno, poslati? kud je devojka sama pristala?" Ona mu ree:
"Ti, ovee, ako ne es to uiniti, ja ne u s tobom ziveti, nego ti nju sutra odmah vodi od
kue, pa je zavedi gde u sumu, odakle sama ne e znati kui doi, a ti se ukradi od nje pa
bezi kui." On siromah pristane na to i rekne joj. "Barem spremi joj sto na put, da ne
umre prvi dan u sumi od gladi." Maija joj umesi pogau, pa sutradan kako svane, zavede
je otac daleko u sumu, pa se ukrade od nje i vrati se kui. Ona sirota ostavsi sama
tumarala je itav dan po sumi, ali iz nje nikako nije mogla izii. U tome prispe i mrak i
ona se popne na jedno drvo da prenoi, da je na zemlji ne bi izelo kako zverinje. I celu
no su kurjaci po zemlji ispod nje urlikali da je sirota od straha jedva ziva ostala. Kad
ujutru svane, ona sie s drveta i poe opet po sumi ne bi li kako iz nje izisla, ali suma sve
gusa a kraja nikako. Kad se prikui opet vee, i ona stane traziti zgodno drvo za noiste,
dok u jedan put opazi gde se nesto kroz pomrinu u sumi belasa. Ona pomisli ne e li to
sreom biti kakva kua, pa poe onamo. I zaista nae kuu lepu i veliku; vrata su bila
otvorena, ona ue unutra, kad tamo, sobe ne moze lepse biti, i na astalu u jednoj sobi
svea gori. Ona pomisli da je to kua kakvih pustaija, ali se nije strasila mislei u sebi:
"Pustaija se boje samo bogati, ljudi, a ja ih se nemam za sto bojati; kazau im da u ih
svasta slusati i raditi za onu koru hleba sto e mi dati." Pa izvadivsi svoju pogau iz torbe
prekrsti se i stane jesti. Tek pone jesti, al eto ti jednoga petla, koji stane skakati za
pogaom, a ona mu stane po malo mrviti. Ne postaja malo doe i jedna mala vasica,
stane se oko nje umiljavati, a ona joj odlomi parence pogae pa je uzme na krilo, pone
je milovati, i hraniti iz ruke. Za tim doe i maka, ona i maki odlomi pogae pa joj da.
Na jedan put uje veliki bat i mumlanje, sva protrne kad vidi lava gde u sobu ue, ali lav
odmah stade mahati repom, i oko nje se umiljavati; ona se malo oslobodi, pa pruzi i
njemu pogae, i lav uzme, pa joj stane ruku lizati i ona se sa svim oslobodi pa pone lava
milovati i hraniti pogaom, dok u jedan put uje zveku od oruzja, i htede od straha pasti,
dok eto ti u sobu ue nekako stvorenje u medveoj kozi; petao, vaska, maka i lav otre
odmah predanj, i stanu se oko njega umiljavati i ciati od radosti. Ona sirota ni pomislila
nije da je to ovek, nego je mislila da je Bog zna kaka zverka i ekala je samo kad e je
spopasti i rastrgnuti. Al to strasno stvorenje skide sa lica medveu kozu, i zbaci
medveinu sa sebe, i sinu sva soba od njegovih zlatnih haljina. Devojka iza velikoga
straha isto se obeznani kad vidi u gosposkim haljinama prekrasnoga mladia. Ali on
pristupi k njojzi, i ree joj: "Ne boj se, draga duso, nista; ja nisam nikakav rav ovek, ja
sam carski sin, pa kad hou da lovim, doem ovamo, a ovu medveinu nosim da me ko
ne bi poznao, niti i ko zna da sam ja ovek, do ti sad, nego ko me god vidi, misli da sam
kaka avet i bezi od mene; i u ovu kuu ne sme niko da ue, ni blizu nje proe, jer vide i
znadu da ja ovde stojim, a ti jedna nisi se plasila ovamo doi, valjada si znala da ja avet
nisam?" Ona mu stane pripovedati da ona o njemu i njegovoj kui nista nije znala, ve da
je maija oterala, i sve redom iskaze kako je bilo. Kad on sve uje, razali mu se zdravo,
pa joj ree: "Maija je na tebe mrzila, a Bog te miluje; ja hou da te uzmem; hoes li poi
za mene?" "Hou" rekne ona. Sutradan on je odvede svome ocu u dvor, i tamo se
venaju. Posle nekoga vremena izmoli se ona da ide da vidi svoga oca, muz je pusti, i ona
se obue sva u zlato, pa doe k ocu. Otac joj nije bio kod kue, ve maija koja kad je
vidi, uplasi se da nije pastorka dosla da joj se osveti, i potri pred nju govorei: "Vidis, ja
sam te na tu sreu uputila." Pastorka je zagrli i poljubi se s njome i s njenom kerju.
Zdravo joj zao bude sto oca nije nasla kod kue, ali polazei dade i maiji dosta novaca.
Maija za njom pretei pesnicom rekne: "ekaj nesreo! ne es ti sama tako ii, odmah
sutra i moja e ki." Kad u vee doe joj muz, a ona pone mu govoriti: "Znas sta je,
ovee! ja velim neka ide i ova moja devojka u svet da trazi sreu, vidis, onu smo poslali,
pa se ne vraa, moze biti da do sad zlato na njoj trepti." ovek uzdahne pa pristane i na
to. Sutradan ona spremi svojoj keri kolaa i peenja pa je opravi sa ocem u sumu. Otac
je zavede kao i onu prvu, pa ode kui. Ona kad vidi da oca nema, pone traziti put kui,
pa naie na onu kuu u sumi odmah; ue unutra, kad vidi da nigde nikog nema u celoj
kui, zakljua vrata, govorei: "Sam Bog da doe ne u mu otvoriti." Izvadi iz torbe
peenje i kolae pa metne na astal i pone veerati, al eto ti petla, vaske i make, stanu se
oko nje umiljavati da bi im sto dala, a ona kao besna: "Do avola! nemam ni ja koliko mi
treba, a da dam vama." Pa ih pone tui, a vaska stane dreati, a kad lav dreku uje doleti,
pa sepa devojku, i svu rastrgne. Sutradan doe carski sin sa zenom u lov, ona odmah
pozna svoju sestru po haljini, pokupi svu parad od nje te odnese maiji, i nae svoga oca
kod kue, on se vrlo obraduje kad vidi svoju ker za carskim sinom udatu. A kad uje sta
je sa zeninom kerju bilo, zao mu bude, "ali joj je" ree "mati to zasluzila kod Boga, jer
je na tebe badava mrzila. A eno je" veli "na bunaru, idem da joj kazem." Kad zena uje
sta je od njene keri, ona pone oveku govoriti: "Ja ovee ne mogu tvoje keri oima
gledati, ve hajde da mi njih oboje ubijemo, ako ne es, ja u sad skoiti u bunar." "Pa
skoi!" odgovori ovek "ja svoga deteta ubiti ne mogu." "Dobro kad ne es, i ja je gledati
ne mogu." Pa skoi u bunar.

35
Opet maeha i pastorka.
Bio ovek udov i imao jedno musko i jedno zensko dete, pa se ozeni na novo i druga mu
zena dovede pastorku. Ova zena sve je volela svome detetu, a na ono dvoje pastoradi
mrzila i svakojako ih muila. Najposle ree muzu: "ujes, ovee; ja ove troje dece vise
ne mogu gledati, nego ih vodi iz kue, ili ne emo ni nas dvoje zajedno hleba jesti."
ovek je stane blaziti: "Ta nemoj zeno, za Boga! kuda znam s njima?" "Makar kuda,"
odgovori zena, "odvedi ih u planinu, pa ih ostavi u planini, sto im drago." Najposle
navrati muza te joj ree da e sutra odvesti decu u planinu i onamo ih ostaviti. A to sve
slusala njegova ki, pa plaui kaze bratu svome, koji je bio mlai od nje: "moj brate! nas
otac hoe sutra da nas odvede u planinu, pa da nas onamo ostavi. Nego znas sta emo
raditi? Da napunimo dzepove pepela, pa putem za sobom pomalo da prosipamo, kad u
mene nestane, onda ti, pa emo posle iz planine po pepelu moi doi kui. Kad bude
ujutru oni se sirote ukradu, te napune dzepove pepela, i kad ih otac zovne da idu s njim,
oni pou. Idui tako zadugo deca su prosipala za sobom pomalo pepela. Kad ih otac
dovede usred sume, ree im: "Sedite ovde malo, sad e tata doi." Deca sednu, i on se
tako ukrade od njih i otide kui, a deca ekajui onde oca ogladne, i kad bude pred no,
ona se po pepelu vrate natrag kui; ali kad dou tamo, ne smednu odmah ui unutra, nego
se pod strehom sakriju kraj pendzera da uju sta se u kui radi i govori. U to vreme ovek
i zena bili su za veerom, pa posto veeraju, rekne zena: "Da je ovde sad ono nase dvoje
dece, dali bismo im ovo malo korica, te bi i oni mogli veerati." A deca onda kroz
pendzer: "Evo nas majko!" pa utre unutra. Kad ih zapitaju kako su dosli, muskarac kaze
upravo da su dosli po pepelu. Kad deca po tom veeraju i legnu spavati, zena opet navali
na oveka da ih sutradan odmah vodi opet, a ona e pepeo sakriti. Deca to uju opet, pa
kad ujutru rano ustanu, ne nasavsi pepela nakupe mekinja u dzepove, pa kad ih otac opet
povede u planinu, oni stanu pomalo prosipati mekinje. Kad ih otac odvede daleko u
sumu, on im nalozi vatru, pa uzevsi tikvu poe kao na vodu rekavsi deci da sede kod
vatre, a on e sad doi, i tako se od njih ukrade i otide kui, a deca ostanu sama u planini.
Deca su dugo sedila kod vatre i ekala oca, a kad vide da njega nema, a no se prikui,
ona pou po mekinjama kui, kad tamo, a to nekake zverke naisle te mekinje sve pojele.
Deca kad to vide, briznu plakati pa se vrate k vatri. U tom udare onuda nekaki ivuti, pa
kad opaze vatru, dou k deci pa ih zapitaju sta rade ovde, i imaju li jos koga onde, a posto
im deca pripovede sve sta je i kako je, reku im ivuti da idu s njima i da e im u njih
dobro biti. Deca pristanu na to i pou s ivutima, i ivuti ih odvedu svojoj kui. Oni kod
kue nisu nikoga imali do samo jednu mater, pa kad dou kui, musko dete zatvore da se
goji a devojku ostave da im mater slusa. Kad se dete dobro uhrani i ugoji, ivuti polazei
na posao nekakav zapovede materi da ga ispee pa kad dou dovee s posla da ga pojedu.
Devojica je za ono vreme sto je kod ivuta provela, bila uvedzbala nesto ivutski, te je
razumela sto su ivuti materi kazali za njenoga brata, pa otide i kaze bratu: "Brate, danas
ivuti odose nekuda i zapovedise materi da te ispee; nego mi da gledamo da babu
turimo u pe." Kad bude posle podne, uzari baba pe i izvede dete da ga u nju turi, pa mu
ree da sedne na lopatu. Onda devojica ree babi: "Majko! on je jos mlad i nejak, pa ne
zna kako to treba, nego sedi ti najpre da on vidi." Baba to uini i sedne, a oni za lopatu te
s njom u pe i baba se ispee. Onda deca bezi iz kue, i bezei dou na jednu vodu i na
njoj nau most, te brze preu na onu stranu i dou u sumu. Kad ivuti u vee dou gladni
kui, viknu mater da im donese jesti, ali u kui nigde nikoga, nego osete miris od peenja,
kad izvuku peenje iz pei, poznadu svoju mater pa brze bolje za decom u poteru. Kad
dou na onu vodu, a to udarila plaha kisa i most odnela, i oni ne mogavsi prei preko
vode, vrate se natrag. Deca tumarajui kojekuda po planini najposle dou na jedan izvor,
i kod onoga izvora nau jednu zenu, i nazovu joj pomozi Bog! pa se napiju vode i sednu
da se odmore. Onda ree zena devojici: "erko! da ti legnem glavom na krilo da me
malo poistes." A ona joj odgovori: "Drage volje, majko." I tako zena legne devojci
glavom na krilo, pa je onda zapita od kuda su njih dvoje. Devoje joj plaui pripovedi
sve sta je i kako je, pa joj najposle ree: "Majko! kako ti mirise glava!" Onda zena ustane
s njezina krila, pogledi zalosnu i planu devojicu, pa joj ree: "Kudgod hodila, sretna
bila, kad plakala, biser ti isao iz oiju mesto suza, i kad govorila, ruza ti zlatna iz usta
izlazila!" Posle toga zena pokaze deci kuda e izai na put, i deca otidu a zena ostane kod
izvora. Deca izisavsi na put otidu kui. Devojica kako opazi maiju i oca, brizne plakati,
a maija kako vidi da joj mesto suza biser iz oiju ide, rasiri ruke, pa je stane grliti i
ljubiti: "Blago meni kad si mi dosla! A gde si mi tako bila?" Devojica kad stane
pripovedati, a iz usta sve zlatna ruza. Onda se maija jos vema zaudi, pa je zapita: "Gde
si taku blagodet na sebe dobila?" Devojica joj kaze kako su u planini tu i tu nasli zenu
na izvoru pa je zena blagoslovila. Onda maija zapita: "A jeli ta zena jos tamo? da i ja
svoju er k njoj posljem da dobije tu blagodet." Devojica joj odgovori da je iza njih onde
ostala. I tako maija stane govoriti svojoj keri da ide onamo, a ona se zatezala i
suprotila, ele najposle mati je kojekako namoli i ona otide i nae onu zenu na izvoru. Kad
doe na izvor, mesto da joj nazove pomozi Bog, ne ree joj nista, nego u sebi promrmlja
"Eto one zenturine, ubio je Bog!" Pa se napije vode i sedne kod izvora kao sto su joj
kazali. Zena odmah pristupi k njoj pa joj ree: "Da ti legnem glavom na krilo da me malo
poistes." A ona joj odgovori: "Hou da, Bog zna kakva ti je glavurina", i stane plakati:
"Ne bih ja ni dosla ovamo, da me nije moja materesina oterala." Onda je zena pogledi, pa
joj ree: "Tamo njoj krvave suze iz oiju letele kad plakala, a kad govorila, tamo ona
prskala i balila te te ne mogli ljudi slusati." Posle toga devojka se vrati kui maji svojoj, a
maja je jedva doeka i rasiri ruke pred nju, a kad ona progovori, stane prskati i baliti, da
se mati upropasti sta joj je. Devojka onda okrene plakati: "Ti si mi kriva," a suze krvave
polete joj niz obraze. Za onu se sirotu devojku posle prouje do cara, te car poslje po
nju i uzme je za svoga sina, a ona uzme i svoga brata k sebi, te su tako sretno ziveli. A
ona druga devojka sa svojom materom i ouhom ostane onako.

36
Kako su radiIe onako su i prosIe.
Bila jedna devojka pa imala maiju, i maija imala ker sto je dovela, pa mrzila na
pastorku, tukla je i grdila od kud je god isla, patila je glau i golotinjom da bi je samo
kakogod sa sveta nestalo; al sto je ona nju gore drzala, to je ona sve zdravija i lepsa
bivala. Kad maija vidi da joj ovako dosaditi ne moze, otera je od kue kad joj je otac
nekud na put bio otisao. Ona isla ne znajui ni sama kuda, najposle zaie u sumi, pa
tumarala tamo amo trazei kud e da izae, dok smotri na daleko vatru gde se svetli pa
onda hajd k onoj strani od kud je vatra svetlila. Kad tamo a to mala kolebica, nepoisena
i u njoj vatra rastrkana i ve se zgorela. Ona lepo uzme metlu pa poisti kolebu, vatru
skloni, i jos drva donese te bolju nalozi pa sedne da eka ko e doi. Kad u vee, Boze!
duva vetrina, krse se drva mislis sve e iz korena izvaliti. Ona se sakrije za kolebu
drkui od strahote, al eto ti ala ide, kako doe u kolebu, stade mirisati la ree: "Ovde
ima rajska dusa; izai, rajska duso! ne u ti nista." Devojka izae, onda joj ala kaze: "Jesi
li ti moju kolebu poistila i moju vatru nalozila?" A ona odgovori: "Jesam." "Dobro,"
kaze ala, "sad me malo poisti." Devojka sedne, ala joj metne glavu na krilo i pone da je
poiste, kad tamo, ali glava puna crvi, pa smrdi kao buba. "Smrdi li moja glava? devojko!"
zapita je ala; a ona odgovori: "Ne smrdi, majko! ve mirise kao smilj." Sutradan rano
polazei ala devojci zapovedi da nahrani njenu zivinu i da skuva veeru. Devojka stane
mamiti zivinu, kad al Boze! skupise se eje, sovuljage, vrane, kurjaci, lisice, jazavci,
tvorovi, sto je god u Boga zivotinje, sve se skupi na hranu; devojka ih lepo nahrani, i sve
se razie. Kad u vee opet doe ala, zapita je jeli nahranila njenu zivinu. "Jesam" kaze.
Posto je tako stajala neko vreme kod ale, rekne joj ala: "Ako hoes, idi kui; za to sto si
me lepo sluzila uzmi od onih sanduka koji hoes, pa ponesi kui." Devojka uzme najlaksi
sanduk, a ala je zapita za sto uzima najlaksi. "Znam" veli "da u njemu najmanje ima; a ja
za ovo nekoliko dana nisam vise ni zasluzila." I tako otide, kad doe kui sa sandukom i
otvori ga, a to u njemu sve sami dukati! Kad maija to vidi ona odmah otera i svoju ker
da donese sanduk dukata. Njena ki naie na onu istu kolebu; al niti je htela vatre
staknuti, ni spremiti. Kad u vee doe ala onako isto s vetrom, zapita je: "Rajska duso!
sto nisi moju vatru stakla i moju kolebu poistila?" A ona joj odgovori: "Nisam ni kod
svoje kue istila." "Dobro, dobro," kaze ala, "a ti me malo poisti." Tek devojka zaviri u
glavu, stane pljuvati: "Pi! udna smrada! ja te bogme ne mogu poiskati." "Dobro, dobro!"
opet kaze ala. Sutradan ala opet ode a njoj zapovedi da zivinu nahrani, kad devojka vidi
kakva je zivina, uzme batinu, pa kom nogu, kom glavu, kom krilo odbije, i tako sve
rastera. Kad u vee doe ala, zapita je jeli zivina nahranjena. "Jeste da! kakva ti je ono
avolska zivina? Kakva je onako sam je i nahranila, batinom." "Dobro, dobro," kaze joj
ala. Kad bude ujutru, kaze joj da ide kui: "Dosta si me" veli "sluzila; eto uzmi koji hoes
od tih sanduka pa nosi kui." Devojka izbira najtezi, pa odnese. Kad ga donese kui, brze
i ona i maija otvore ga da vide silno blago u onako teskom sanduku. Kad se nadvire nad
sanduk, a dve guje iskoe iz njega pa jedna mater a jedna ker za oi, te im ispiju oi.
Kako su pravo radile onako su i prosle.

37
ZIa zena.
Putovao nekud oek sa zenom, pa udare preko livade skoro pokosene, onda oek ree:
"Ala zeno! lijepo ti je ova livada pokosena!" A zena: "Zar ti je napalo na oi, te ne vidis
da to nije koseno, nego strizeno!" A oek opet: ,Bog s tobom, zeno! Kako e se livada
strii? to je koseno, eto vidis otkosa." I tako oek dokazujui da je koseno, a zena da je
strizeno, svade se, i oek udari zenu, pa joj stane vikati da uuti; a zena pristane pored
puta uz oeka, pa mu unese dva prsta pod oi, i njima strigui kao nozicama, stane vikati:
"Strizeno! strizeno! strizeno!" Idui ona tako pored puta, a ne gledajui preda se nego
oeku u oi i u svoje strickanje, nagazi na nekakvu jamu, koja je od ozgo bila pokrivena
otkosima, i u nju upadne. Kad vidi oek e se ona strovali i zamkne u jamu, a on ree:
"A! tako tebi valja!" Pa otide svojim putem i ne nadvirujui se nad jamu. Poslije nekoliko
dana razali se oeku pa stane u sebi govoriti: "Hajde da je izvadim, ako jos bude ziva!
Kaka je taka je; a moze biti da e se u napredak sto i popraviti;" pa uzme uze i otide nad
jamu, pa pusti uze u jamu i stane vikati da se uhvati za uze, da je izvue na polje. Kad ve
opazi da je uze zateglo, a on onda povuci! Kad ve uze prikupi blizu kraja, ali ima sta
vieti: mjesto zene, uhvatio se za njega avo, s jedne strane bijel kao ovca, a s druge crn
kao sto i jest. oek se uplasi, pa poe da upusti uze, a avo povie: "Drzi, da si mi po
Bogu brat! izvuci me na polje, pa me ubij ako mi ne es zivota pokloniti; samo me izbavi
odavde." oek primi za Boga, i izvue avola na polje. avo odmah zapita oeka kakva
ga je tu srea donijela da ga izbavi, i sta je trazio u toj jami; a kad mu oek kaze da mu je
tu prije nekolika dana upala zena, i da je dosao sad da je izvadi, onda avo povie: "Sta
pobratime, ako Boga znas! Pa to tvoja zena! i ti mogao s njom zivljeti! I opet dosao da je
izvadis! Ta ja sam u tu jamu upao prije toliko vremena, pa mi je iz najprije istina bilo
tesko, a poslije sam se bio kojekako navikao; ali kako ta prokleta zena doe k meni, malo
za ova nekolika dava ne crkoh od njezina zla: saerala me bila u kraj, pa vidis kako mi je
ova strana sto je bila od nje, osijeela, sve od njezina zla! Proi je se, ako Boga znas!
Ostavi je tu e je; a evo ja u tebe uiniti estita, sto si me od nje izbavio" pa isupa iz
zemlje jednu travku, i pruzi je oeku: "na ti ovu travu, te je ostavi; a ja idem, pa u ui u
ker toga i toga cara; iz svega e carstva doi ljekari i popovi i kalueri da je lijee i da
mene eraju, ali ja ne u izii dokle go ti ne does; a ti se naini ljekar, pa i ti doi da je
lijeis i samo je okadi ovom travom, a ja u odmah izii, po tom e tebi car dati svoju
ker, i uzee te da carujes s njime." oek uzme travu, te ostavi u torbu, pa se oprosti s
pobratimom i rastanu se. Poslije nekoliko dana pukne glas da je bolesna careva ki: usao
avo u nju. Skupe se iz cijeloga carstva ljekari i popovi i kalueri, ali zaludu, ne moze
niko nista da uini. Onda oek uzme torbu s travom, te objesi o vratu, i uzme stap u sake,
pa zapali pjesice u carsku stolicu, i upravo u careve dvore. Kad se prikui sobama e
boluje careva ki, vidi e lete ljekari i ljekarice; popovi, kalueri i vladike ate molitve,
svjestavaju masla, drze denija, i zovu avola da izie, a avo jednako vie iz evojke i
ruga im se, poe i on tamo sa svojom torbom, ali ga ne pustaju unutra; onda on otide u
kuu upravo carici, pa joj kaze da je i on ljekar, i da ima travu kojom je on do sad iserao
nekoliko avola. Carica, kao svaka mati, skoi brze bolje i odvede ga evojci u sobu.
Kako ga avo opazi, on mu progovori: "Tu si pobratime?" "Tu sam." "E dobro! a ti
ini svoje, pa u ja izii; ali ti vise da ne ides za mnom e se ja oglasim, jer ne e dobro
biti" (ovo su oni tako govorili da niko drugi nije mogao uti ni razumjeti osim njih
dvojice). oek izvadi svoju travu iz torbe, te okadi evojku, a avo izie, i evojka
ostane zdrava kao od majke roena. Svi ostali ljekari kao posramljeni raziu se kud koji,
a ovoga zagrle car i carica kao svoga sina, pa ga uvedu u riznicu, te ga preobuku i dadu
za njega svoju jedinu ker, i pokloni mu car pola carstva svoga. Poslije nekoga vremena
otide onaj isti avo te ue u ker drugoga veega cara, koji je bio komsija s ovijem.
Udare svud po carstvu traziti joj lijeka, a kad ne nau, onda razberu kako je i ovoga cara
ki bila tako bolesna, pa je izlijeio nekakav ljekar, koji je sad njegov zet. Tada onaj car
napise knjigu tvome komsiji, i moli ga da mu poslje onoga ljekara sto mu je ker
izlijeio, da izlijei i njegovu ker od onake bolesti, pa e mu dati stogo iste. Kad to car
kaze svome zetu, a zet se opomene sto mu je najposlije kazao pobratim na rastanku, pa ne
smije da ide, nego se stane odgovarati da je on ve pobacio lijeenje, i da vise ne zna
lijeiti. Kad to odgovore onome caru, a on poslje drugu knjigu, i kaze da e dignuti
vojsku i zametnuti krajinu ako mu car ne poslje svoga ljekara. Kad ovom caru doe
takovi glas, on kaze svom zetu da drukije biti ne moze, nego da treba ii. Kad se carev
zet vidi na nevolji, spremi se i otide. Kad doe carevoj keri, a avo se zaudi, pa povie:
"A! pobratime, sta es ti ove? Nijesam li ja tebi kazao, da ti vise ne ides za mnom?"
"E! moj pobratime!" progovori carev zet, "ne idem ja da tebe eram iz careve keri, ve
te trazim da te pitam sta emo sad? izisla moja zena iz jame, pa sto trazi mene, kojekako;
ali tebe! sto mi je nijesi dao izvaditi iz jame." "Sta naopako! izisla tvoja zena!" povie
avo, pa skoi iz careve keri, i utee ak u sinje more, i vise se nikad ne vrati meu ljude

38
DivIjan
Pop i ak hodili kroz jednu veliku planinu, pa ih one uhvati no. Videi oni da ve ne
mogu taj dan prispjeti kuda su bili naumili, stanu gledati tamo amo kroz planinu e bi
prenoili, i ugledaju oganj daleko u jednoj peini. Primaknu se oni blizu i nazovu: "Dobar
vee, ima li to tamo?" Kad li sta vide? ni ljudi ni nikoga drugog, do jednog divljeg oeka
s jednijem okom navrh glave. Zapitaju ga: "Hoes li nas pustiti u kuu?" On im odgovori
da hoe. Ali na vrata od peine bijase privaljena velika ploa, koju sto ljudi ne bi moglo
pomai. Divljan ustane, digne plou, pusti ih unutra, pa opet plou na vrata privali;
potakne im veliki oganj i sjednu grijati se. Posto se malo razgriju, pone ih divljan pipati
iza vrata, da vidi koji je pretlji da ga zakolje i ispee, i napiplje popa pretljega, spopane
ga i ubije, navrti na razanj i metne kraj ognja da se pee. Kad ak to vidi, dosjeti se i
svome jadu, ali utei iz peine nije mogao nikako. Posto se pop ispee, zove divljan aka
da s njim jede, a ak jadni ne sene, ve mu odgovori da nije gladan. "A hoes" ree
divljan "i na sramotu, ako ne es pa lijepo." ak sta e? ve sjedne s njim, divljan
prokleti jede, a ak mee u usta pa opet baca u kraj. "Jei" stane vikati divljan, "jer u i
tebe sjutra ovako." Posto se divljan najede, legne kraj ognja, a ak pone eljati jedan
mali siljak. Upita ga divljan: "Sta eljas ta siljak?" ak mu odgovori da se kod ovaca
sjedei besposlen nauio vazda tako eljati. pa da ga je i sad ta volja dopala. Divljan
zatvori oko i zaspi, a ak jadni videi da se i njemu sjutra nozi pod grlo spravlja, domisli
se te oni siljak zavrti divljanu u oko i oslijepi ga. Divljan slijep skoi kao mahnit i aku
ree: "Neka, da je Bogu hvala! izvadi ti mene ovo jedno oko, kad ne umjeh ja tebe
obadva, ali mi utei ne es." Kad ujutru svane, napiplje divljan vrata od peine i videi da
su zatvorena pone po peini brbati tamo amo da aka uhvati, ali ga ne mogne nai
nikako, jer je imao u peini mnogo stoke, te se ak domisli i oguli jednog ovna, pa se
obue u onu kozu i izmijesa meu ovce. Divljan ve vidi da mu od mnoge stoke ne moze
nista, pa poe na vrata od peine, otvori jedan kraj od vrata i pone stoku vabiti da jedno
po jedno izbaca. ak u onoj kozi ovnujskoj stane se primicati s ovcama ne bi li i njega
izbacio, i tako malo po malo primiui se doe do njega, divljan ga uhvati i izbaci meu
ostalijem ovnovima. Kad se ak dohvati poljane, i vidi svu stoku pred sobom, vikne
divljana: "Ne trazi me" ree, "ja sam ve na polju." Divljan kad vidi da mu je utekao,
domisli se sto e, otvori vrata sa svijem, i pruzi mu jedan stap govorei: "Kad si mi ve
utekao, na ti ovi stap da eras stoku, jer ti bez njega ne e nijedna krenuti." ak nesretni
prevari se, i poe da uzme stap; ali kako ga se prihvati, prijenu mu jedan prst pri njemu;
vievsi da je poginuo stane skakati oko divljana tamo amo da ga ne dohvati, u to padne
mu na um britvica koju je pri sebi imao, izvadi je i osijee oni prst sto mu pri stapu
prijenuo bio i utee. Onda se pone divljanu rugati i smijati erajui pred sobom stoku.
Divljan onako slijep pristane za njim, te tako dou dojedne velike vode i ak vidi da e
ga ve moi u vodu utopiti, pa pone zvizeti okolo njega rugajui mu se. Divljan
primiui se malo po malo da bi ga uhvatio primakne se uprav nad vodu, a ak mu onda
pritri iza lea i tisne ga u vodu te se divljan utopi. Onda ak s mirom i s Bogom oera
stoku i doe zdravo kui, ali bez popa.

39
U cara Trojana kozje usi.
Bio jedan car koji se zvao Trojan. U toga cara bile su usi kozje, pa je redom zvao berbere
da ga briju; ali kako je koji isao nije se natrag vraao, jer kako bi ga koji obrijao, car
Trojan bi ga zapitao sta je video na njemu, a berberin bi odgovorio da je video kozje usi;
onda bi ga car Trojan odmah posekao. Tako doe red na jednog berberina, ali se ovaj
uini bolestan pa poslje svoga momka. Kad ovaj izie pred cara, zapita ga car, sto nije
majstor dosao, a on odgovori daje bolestan. Onda car Trojan sedne te ga momak obrije.
Momak brijui cara opazi da su u njega kozje usi, ali kad ga Trojan zapita sta je u njega
video, on odgovori da nije video nista. Onda mu car da dvanaest dukata i ree mu da od
sad uvek dolazi on da ga brije. Kad momak otide kui, zapita ga majstor kako je u cara, a
on mu odgovori da je dobro i da mu je car kazao da ga svagda on brije i pokaze mu
dvanaest dukata sto je od cara dobio, ali mu ne kaze da je u cara video kozje usi. Od to
doba ovaj je momak jednako isao i Trojana brijao, i za svako brijanje dobijao po dvanaest
dukata, i nije nikome kazivao da car ima kozje usi. Ali ga najposle stane muiti i gristi
gde ne sme nikome da kaze, te se pone gubiti i venuti. Majstor to opazi pa ga stane pitati
sta mu je, a on mu na mnogo zapitkivanje najposle odgovori da ima nesto na srcu, ali ne
sme nikome kazati, "a da mi je" veli "da kome god kazem, odmah bi mi odlahnulo."
Onda mu majstor ree: "Kazi meni, ja ne u nikome kazati; ako li se bojis meni kazati, a
ti idi duhovniku, pa kazi njemu; ako li ne es ni njemu, a ti izii u polje iza grada, pa
iskopaj jamu te zavuci glavu u nju pa u tri puta zemlji kazi sta znas, pa onda opet jamu
zatrpaj." Momak izbere ovo tree: otide iza grada u polje, pa iskopa jamu, te u nju zavue
glavu i u tri puta rekne: "U cara Trojana kozje usi." Pa onda zagrne zemlju, i tako se smiri
i otide kui. Kad posle toga proe neko vreme, ali iz one jame nikla zova, i tri pruta
narasla lepa i prava kao svea. obanad kad nau zovu, odseku jedan prut i od njega
naine sviralu, ali kad ponu svitati, svirala izdaje glas: "U cara Trojana kozje usi." To se
odmah razglasi po svemu gradu, a najposle i car Trojan sam sobom uje kako deca
sviraju: "U cara Trojana kozje usi." uvsi to car Trojan odmah dozove onoga
berberskoga momka, pa ga zapita: "More sta si ti oglasio narodu za mene?" A on se
siromah stane pravdati da nije nikome nista kazao, ali da je video sta on ima. Onda car
istrgne sablju da ga posee, a on se prepadne pa sve po redu iskaze, kako se zemlji
ispovedao, pa kako je sad na onome mestu "narasla zova, od koje svaka svirala izdaje
onaki glas. Onda car sedne s njim na kola i poe na ono mesto da vidi jeli istina, kad
tamo, ali jos samo jedan prut nau. Car Trojan zapovedi da se naini svirala od onoga
pruta da vidi kako e svirati. Kad oni naine sviralu i ponu svirati, a svirka izdaje glas:
"U cara Trojana kozje usi." Onda se car Trojan uveri da se na zemlji nista ne moze
sakriti, pa onome berberinu oprosti zivot, i posle dopusti da svaki moze dolaziti da ga
brije.

40
Car DukIjan.
Bio je jedan car te se zvao car Dukljan. Jedan dan lovei on po dubokijem alugama i
gustijem grmenima ugleda jedno jezero te se sumke primakne k njemu eda bi sto ulovio.
Nadnesavsi se malo nad jezero ugleda krilata konja i na njemu krilata oeka zlatnijeh
kosa dugijeh do peta e iz jezera izlazi. Kad ih car vie, potaja se i stade virke da gleda
e e sta li e ovi oek. Kad tek sto na suho izide, side s konja i dohvati nekaku sviralu
dugu prevjenu i sarenu kao najvea zmija i poe u nju svirjeti da se od mila Boga ne
mogase slusati, i na ovi glas poe se sve kamenje i drvee sikati. Car se uplasi pa zapne
strijelu na ovoga oeka i ljuto ga obrani kroz obadva krila. oek padne s konja i vrisne od
muke i zalosti da se do neba mogase uti, i zavie: "Moli Boga, oee, te si ti mene vieo
prie nego ja tebe." Posto car vie e obrani oeka, pritri k njemu s golom sabljom, a on
Iuk te u jezero onako ranjen; onda car uhvati onoga konja, uzjase ga te s njim bjezi doma.
Ali teke sto ga bjese uzjahao, iznikose i kralju krila, a kralj se prepade te sie s njega i
uhvativsi ga za Iuzdu povede ga, i malo idui nestade mu krila te tako doma doe.
Dosavsi doma kaze sve sto se zbilo, i konja uvedu u konjusnicu meu ostale konje. Carev
sin ujui za to jezero krene jedno jutro kridimice od oca, te po kazivanju oinu nabasa
na jezero, ali ne doe sumke nego sa zapetom strijelom, ali prie nego doe do jezera
upazi izvan jezera jednu zenu sredovijenu e raspletenijeh kosa plae i njega gleda, te
on na onome mjestu pade u nesvijest kao mrtav. U koji as on tu zakovrnu, u ta as oni
krilati konj pone u carevoj konjusnici vristati i krilima udarati da se od velike uke i
treske i sav carev dvor zatrese. Car skoi da vidi sta mu je, dok konj ree caru: "Ako zelis
sina svoga ziva vidjeti, vri me na mjesto oklen si me doveo." Car se prepane te onako na
konja gola uzjase, kad se konj polja dohvati, prelee kao munja do jezera. Kad tamo, vidi
car sina mrtva prostrta i nad njim onu zenu e plae i e mu oi vadi jednom dlakom iz
glave. Cara stade lelek za sinom a konja vriska za onom zenom, dok zavika konj: "Sada
mijenjajmo sina za sina, a otac da mu je prost." Onda ona zena povrati oi carevu sinu i
zadune ga, i kad ozivlje, dade ga caru a on njojzi konja.
( Daklem se misli da je konj bio sin one zene, a onaj ovjek sto ga je car ranio njegov
otac.)

41
evojka, udovica i pustenica.
Bio oek neozenjen, pa ga jedni nudili evojkom, drugi udovicom, trei pustenicom. Sad
on nije znao koju e uzeti, jer su po sebi sve tri bile dobre i lijepe; nego otide nekakom
starcu da ga pita: ili je bolje uzeti evojku ili udovicu ili pustenicu; a starac mu kaze:
"Sinko! ja ti na to ne umijem nista kazati, nego idi Premudrome (t. j. Solomunu), on e ti
znati kazati sta je bolje: pa doi poslije da mi kazes sta ti je rekao." Onda oek otide
Solomunovu dvoru. Kad doe pred dvor, pitaju ga sluge sta e, a on im kaze da ide
Premudrome. Onda ga uzme jedan sluga, te ga uvede u dvor, pa pruzi ruku na jedno
dijete, koje bjese uzjahalo na stap pa tre po dvoru: "Eno ono je Premudri." oek se
zaudi, pa pomisli u sebi: "Sta e ono dijete meni znati kazati! Ali ve kad sam dosao
dovde, hajde da vidim sta e rei!" Pa se onda uputi k Solomunu; a kad doe k njemu, on
stane lijepo sa svojim konjem, pa ga zapita sta e, a oek mu kaze sve redom sta je i kako
je. Onda mu Premudri odgovori: "Ako uzmes evojku, ti znas; ako uzmes udovicu, ona
zna; ako li uzmes pustenicu, uvaj se moga konja!" pa se onda okrene, i oeka malo
predre krajem stapa preko nogu, i stane opet trkati po dvoru. Onda oek pomisli u sebi:
"Bas sam prava budala! ja mator oek, pa sam dosao etetu da me svjetuje kako u se
zeniti;" pa se vrati natrag, i otide onom starcu da ga pita kome ga je poslao po svjet! Kad
doe starcu, i viui na njega i srdei se kaze mu sve kako je prosao s Premudrijem, onda
mu starac ree: "E moj sinko! nije to Premudri nista uzalud rekao: ako uzmes evojku, ti
znas, to e rei: ona e drzati da ti sve znas bolje od nje, pa e te slusati kakogo ti hoes;
ako uzmes udovicu, ona zna, to e rei: ona je ve jednom bila zena, pa sad misli sve da
zna, za to ne e te seti slusati, nego e sve seti da ti zapovijeda; ako li uzmes pustenicu,
uvaj se moga konja (pa tebe stapom preko nogu), to e rei: uvaj se da te ne ozeze
onako kao sto je i prvog muza ozegla."

42
Jedna gobeIa u kao a druga iz kaIa.
Zena Premudroga Solomuna zagleda se u nekaka drugoga cara, i namisli da ostavi prvoga
muza i da bjezi ovome drugome; ali nikako nije mogla da se ukrade, jer je je Solomun
vrlo uvao; za to se dogovori s ovijem drugijem carem te joj posalje nesto te popije pa se
uini kao mrtva. Kad ona tako umre, Solomun joj osijee mali prst u ruke da vidi jeli
zaista umrla, i kad vidi da zena ne osjea nista nego da je mrtva, onda je zakopa. A onaj
car naredi svoje ljude, te je nou iskopaju i donesu njemu i on joj opet nekako povrati
zivot, i uzevsi je za zenu stane s njome zivljeti. Kad Premudri Solomun dozna sta je bilo
od njegove zene, on se digne da je trazi, i povede sa sobom podosta naoruzanijeh ljudi, pa
kad doe blizu stolice onoga cara sto mu je zenu uzeo, ostavi ljude u sumi kazavsi im kad
uju truba da zatrubi, onda da idu na njezin glas njemu u pomo nosei svaki pred sobom
po zelenu sumnatu granu, a on otide sam u carev dvor. Kad tamo, a to zena sa slugama
sama u dvoru, a car otisao u lov. Kad zena opazi svojega prvog muza, ona se poplasi, ali
ga opet nekako prevari te ga u jednoj sobi zatvori. Kad car doe iz lova, zena mu kaze da
je dosao Premudri Solomun, i da je u toj i u toj sobi zatvoren: "nego" veli "idi sad odmah
k njemu u sobu te ga posijeci; ali se nemoj saliti da i sto pones s njim govoriti, jer ako ga
pustis samo jednu rije da progovori, prevarie te." Car s golom sabljom u rukama otvori
vrata, i poe k Premudrome Solomunu da mu osijee glavu. Solomun je mirno i bez
straha sjedio na jastuku, pa kad vidi ovoga e ide k njemu sa sabljom, a on se nasmije.
Kad car to vidi, nije se mogao uzdrzati da ga ne zapita za sto se smije, a Solomun mu
odgovori da se smije e car cara hoe da pogubi na zenskom uzglavlju. Car ga onda
upita: "A da kako?" A Solomun mu odgovori: "Ja sam ve u tvojim rukama; svezi me pa
izvedi na polje iza grada te me pogubi na vidiku, pa prije nego me pogubis, zapovjedi da
se tri puta zatrubi u trubu da uje svatko i ko hoe da moze doi da vidi, pa e poi i gora
da gleda e car cara gubi." Car to poslusa osobito da vidi da li je istina da e i gora poi
da gleda e car cara gubi. Pa onda sveze Solomuna i metne ga na jedna prosta kola, pa ga
sa svojim momcima i dvoranima povede na polje da pogubi. Kad su tako isli Solomun se
kroz kola bio zagledao u prednje tokove, sto, se u jedan put nasmije. Car koji je pored
njega jahao na konju zapita ga sto se smije, a on mu odgovori: "Smijem se gledajui kako
jedna gobela u kao a druga iz kala." Onda car okrenuvsi glavu od njega rekne: "Hvala
Bogu, ljudi govore Premudri Solomun, a on budala!" Kad u tom dou na mjesto e hoe
da ga pogube, car zapovjedi te se jedan put zatrubi. Kako uju trubu vojnici Solomunovi,
oni se krenu. Kad se drugi put zatrubi, oni se stanu primicati, ali se ljudi nijesu vieli
nego samo zelene grane pred njima kao gora. Car se tome vrlo zaudi i uvjeri se da je
istina sto mu je Solomun kazao, pa zapovjedi te se zatrubi i trei put; u tom Solomunovi
vojnici stignu na ono mjesto te Solomuna otmu, a cara i sve njegove momke i dvorane
pohvataju i pobiju.

43
SoIomuna prokIeIa mati.
Premudri Solomun jedno u razgovoru ree pred materom svojom da se svaka zena moze
prevariti. Mati ga za to vrlo iskara govorei mu da to nije istina. Poslije toga nege
Solomun materi svojoj nekako dokaze da je i ona kao i ostale zene. Mati se njegova za to
vrlo rasrdi pa ga prokune da ne umre dok ne vidi morske dubine i nebeske visine. Posto
Solomun ve ostari i ve mu se dosadi zivljeti na ovome svijetu, stane se starati kako bi
se oprostio materine kletve, da bi mogao umrijeti. Najprije sakuje gvozden koveg, veliki
kako moze on u njemu sjediti; na zaklopcu ovoga kovega utvrdi jedan kraj od
gvozdenijeh veriga koje su bile tako dugake kao sto je od prilike mislio da je more
duboko. Po tom usavsi u koveg zapovjedi zeni da ga zaklopi pa da baci u more a ona da
drzi drugi kraj od veriga, pa posto koveg padne na dno mora, onda da ga izvue na
brijeg. Zena koveg zatvori i zaklopi i baci u more; ali dokle je jos drzala kraj od veriga i
nije mogla kovega da izvue, doe neko te je prevari da su Premudroga s njegovijem
kovegom zajedno ve odavno ribe prozdrle i da ga ve nikad na suho izvui ne moze,
ve neka pusti kraj od veriga, pa neka ide kui. Onda ona verige ispusti, te sve sa
prevelikom tezom svojom pritisnu Premudroga u kovegu na dnu mora. Poslije toga
avoli nau svetoga Jovana staku i kapu i odezdu, pa se svade ne znajui kako e to
podijeliti, i najposlije reku: "Hajdemo k Premudrome da nas on namiri." I tako doznavsi
e je Premudri, otidu k njemu na dno mora, i dozvavsi ga kazu mu za sto su dosli; a on
im iz kovega odgovori: "Kako u vas ja iz kovega namiriti, kad niti vidim vas ni onoga
oko ega se svaate? Nego me iznesite na brijeg pa u vas onda namiriti." avoli onda
odmah uzmu koveg s Premudrijem te iznesu na brijeg. Kad Premudri izie iz kovega i
uzme u ruke od avola ono oko ega su se posvaali kao da vidi sta je i sta koje vrijedi,
on prekrsti stakom, a avoli se odmah razbjegnu kud koji, te njemu ostane sve. Tako je
Premudri vieo morske dubine, pa onda stane misliti kako e jos vieti nebeske visine.
Za to uhvati dva noja, pa im za nekoliko dana ne da nista jesti dok dobro ogladne, pa im
onda priveze za noge veliku kotaricu u koju on ue i sjedne drzei rukama vise sebe i
vise nojeva na dugakom raznju peeno jagnje. Nojevi zelei da bi pecivo dohvatili,
polete u visinu i tako su sve leeli dokle Premudri ne udari raznjem u nebo, pa onda
obrne razanj na nize te ga nojevi snesu na zemlju. Tako je vieo i nebeske visine i poslije
je umro.

44
Laz za opkIadu.
Poslao otac dijete u vodenicu, pa mu kazao da ne melje nige u vodenici e nae osa.
Kad doe dijete u jednu vodenicu, a to u njoj sjedi oso: "Pomoz' Bog, oso!" "Bog ti
pomogao, sinko!" "Bih li ja mogao tu malo samljeti?" "Bi, za sto ne bi, evo e se
moje sad izamljeti, pa onda melji koliko ti drago." Ali dijete pomisli sta mu je otac
rekao, pa izie na polje i poe uz potok u drugu vodenicu. A oso brze bolje uzme malo
zita, pa otri drugijem putem prije eteta, te i u onoj vodenici malo zaspe. Kad dijete
doe u drugu vodenicu i vidi da je i u njoj oso, a ono poe u treu; a oso opet uzme
malo zita, pa otri drugijem putem prije eteta i u treu vodenicu, te zaspe; tako i u
etvrtu. Kad se ve etetu dosadi onda pomisli u sebi: valja da je u svakoj vodenici oso;
pa sprti svoju torbu s lea i ostane da melje s osom. Kad se osino izamelje, i dijete
zaspe svoje, onda oso ree: "Hajde, sinko, da umijesimo kola od tvoga brasna!" Dijete
jednako drzi u pameti sto mu je otac kazao da ne melje u vodenici e nae osa, ali sad
ve pomisli: sto je tu je; pa ree osu: "Hajde de." oso ustane, pa razgrne etinje brasno
u munjaku, a etetu ree da donosi vodu u pregrstima. Dijete stane donositi vodu, i oso
pone pomalo zakuvavati; tako malo pomalo dok se sve izamelje, i oso sve brasno
zakuva, pa onda umijesi jednu veliku pogau, pa razgrnu vatru te je zapreu da se pee.
Kad se pogaa ispee i izvade je iz vatre pa prislone uza zid, onda oso ree etetu:
"Znas, sinko, sta je? Ovu pogau ako podijelimo, nema ni meni ni tebi, ve hajde da
lazemo, pa koji koga nadlaze onaj neka nosi svu pogau." Dijete pomisli u sebi: ve se
sad nema kuda, pa ree: "Hajde de! poni ti." Onda oso pone kojesta lagati, ovamo
onamo, a kad se ve izlaze i umori, onda mu dijete ree: "E moj oso! ako ti vise sto ne
znas, to je sve nista; stani da ja tebi kazem jednu pravu istinu. Kad ja bijah u mlado doba
stari oek, onda mi imadijasmo mnogo kosnica, pa bih ih ja svako jutro brojio, i sve bih
ele prebrojio, a kosnica ne mogu. Kad jedno jutro prebrojim ele, a to nema najboljega
elca; onda ja brze bolje osedlam pijevca, pa uzjasem na njega, i poem traziti elca. Kad
doeram trag do mora, a to on otisao preko mora, a ja za njim tragom. Kad prijeem
preko mora, a to oek uhvatio moga elca u ralicu, pa ore za proso. Ja poviem na njega:
""To je moj elac; od kud tebi moj elac?" "A oek odgovori:" "Brate! ako je tvoj, eto ti
ga."" Pa mi da elca, i jos punu torbu prosa od izora. Onda ja uprtim torbu s prosom na
lea, a sedlo s pijevca prebacim na elca, te elca uzjasem, a pijevca povedem u povodu,
da se odmara. Kad budem preko mora, onda mi nekako pukne jedna uprta na torbi, te se
sve proso prospe u more. Kad prijeem preko mora, u tom stigne i no, a ja onda sjasem s
elca, pa ga pustim da pase, a pijevca svezem kod sebe, pa mu metnem sijena, a ja
legnem: spavati. Kad ujutru ustanem, a to vuci dosli te zaklali i izjeli moga elca: lezi
med! po dolu do lanka, a po brdu do koljena. Onda ponem misliti u sto u pokupiti
med. U tom padne mi na um da imam jednu malu sjekiricu, pa je uzmem i zaem u sumu
da ulovim kaku zvjerku da zgulim mjesinu. Kad tamo, a to dvije srne skau na jednoj
nozi. Onda ja potegnem sjekiricom, te im prebijem onu nogu, pa ih uhvatim, te zgulim s
njih tri mjesine, i pokupim u njih sav med, pa pritovarim na pijevca i odnesem kui. Kad
doem kui, a to mi se rodio otac, pa mene poslju Bogu po vodicu. Sad ja ponem misliti
kako u se popeti na nebo, dok mi pade na um ono moje proso sto se prosulo u more. Kad
tamo doem, a to ono palo na vlazno mjesto pa uzraslo do neba; te ja uz njega hajde na
nebo. Kad se gore popnem, a to moje proso uzrelo, pa ga Bog poznjeo i umijesio od njega
hljeb, pa udrobio u vrue mlijeko, te jede. Nazovem mu ja: Pomoz' Bog! A on mi
odgovori: Bog ti pomogao; i da mi vodicu. Kad se vratim natrag, a to mojom nesreom
udarila kisa, pa doslo more i sve proso poplavilo i odnijelo! Sad se ja zabrinem kako u
sii na zemlju! Dok mi padne na um da mi je dugaka kosa: kad stojim do zemlje, kad
sjednem do usiju; pa uzmem noz, pa sve dlaku po dlaku odrezuj pa navezuj. Kad stigne
mrak, a ja onda zavezem na dlaci jedan uzao, pa ostanem na njemu da prenoim. Ali sta
u sad bez vatre! Kresivo sam imao, ali nema drva! U jedanput padne mi na um da imam
u zubunu jednu sivau iglu, pa je izvadim te iscijepam, pa napalim vatru i sit se ogrijem,
pa legnem pored vatre spavati. Posto zaspim a mojom nesreom skoi varnica te pregori
dlaku, a ja strmoglav na zemlju te propadnem do pojasa. Obrnem se tamo amo ne bih li
se kako izvadio, a kad vidim da se ne da, onda brze otrim kui te donesem motiku te se
otkopam, pa odnesem vodicu. Kad doem kui, a to zeteoci zanju po polju. Prigrijala
vruina, voljani Boze! da pogore zeteoci. Onda ja viknem: Kamo sto ne dovedete ove
onu nasu kobilu sto je dva dni duga a do podne siroka, a po leima joj vrbe porasle; neka
naini hlad po njivi. Brze bolje otri moj otac, te dovede kobilu, i zeteoci lijepo stanu zeti
po hladu. A ja uzmem zban, pa odem na vodu. Kad tamo, a to se voda smrzla; onda ja
skinem svoju glavu, te njom probijem led, i zahvatim vode. Kad donesem vodu
zeteocima, a oni poviu: ""kamo ti glava?"" Ja se masim rukom, a to nema glave,
zaboravio je na vodi. Onda se brze bolje vratim natrag; kad tamo, a to lisica dosla pa vadi
mozak iz moje glave te jede; a ja polagano hajde hajde, te se privuem blizu, pa
potegnem lisicu nogom u straznjicu, a ona se uplasi, pa od straha p.. e, i isp.. e teIter; kad
ga ja otvorim, a to u njemu pise: meni pogaa, a osi g.. . o." Onda dijete ustane, pa uzme
pogau i otide kui, a oso ostane gledajui za njim.

45
KraIj i obanin.
Nekakav kralj imao jednu ker, koja je bila mnogo lijepa. Nje se ljepota bila razglasila po
svijetu. Tu su ti isli kraljevi i carevi da je prose, ili od uda samo da je vide. Ali otac
njezin nije je stio nikome drugome dati do onome koji bi se nasao mudriji od njega da ga
kako prevari. To zauje na daleko jedan bogati oek, pa kree iz daleke zemlje, i prosavsi
mnoge zemlje i gradove nanese ga jedno vee put pred kuu jednoga bogatog oeka. Kad
zapita moze li noiti, domain ga jedva doeka i odgovori mu da moze, za sto ne bi!
Domain radi gosta odmah zakolje brava, i kad ga iznesu za veeru, ostave od njega
glavu obanu, koji bjese u planini kod stoke. Kad sjutradan svane, krene se putnik dalje
svojijem putem da prosi u kralja evojku. Idui kroz planinu nae obana od one kue e
je bio na konaku, i nazvavsi mu Bozju pomo, ree: "Dobro pases! "A on mu odgovori:
"Pasem da ih napasem." Putnik opet ree: "Ja sam sino u vas na konaku bio." A oban
mu odgovori: "Neka si bio; put te nanio." Onda opet putnik: "Kad sam dosao u vas dom,
za mene su brava zaklali." A oban: "Kad ljudi dolaze, za njih valja meso da se i kolje."
Opet putnik: "Za tebe smo glavu ostavili." A oban: "Glava glavi i ide." Opet putnik:
"eljad od kue metnuse je na policu, a doe kuka pa izjede." A oban: "Za nju je i
bila." Opet mu ree putnik: "Tvoj otac doe te ubi onu kuku." A oban: "Ako su je ubili,
to je i zasluzila." Opet putnik: "Posto je ubise, bacise je na buniste." A oban: "Ako su je
na buniste bacili, one je i ziva lezala." Kad putnik uje e oban tako na svaku
odgovara, vrlo se zaudi i pomisli u sebi da bi on bio dobar za prosca one kraljeve seri,
pa mu ree: "Tako ti vjere, primakni se blize da jos malo zborimo." A oban mu
odgovori: ,Priekaj malo dok vratim ovce." Pa onda oban otri te povrati ovce, pa se
primakne onome oeku; a oek mu ree: "Evo sam krenuo k tome i tome kralju da prosim
u njega evojku, ali on evojke svoje ne da nikome drugome do onome koji bi se nasao
mudriji od njega da ga kako prevari. A ja viu da si ti hitre pameti, i da umijes dobro i
mudro zboriti, bi li dakle posao sa mnom k tome kralju, eda bi mi kako evojku
isprosio?" Na to ree oban: "Ja u poi." Pa otole zajedno krenu i dou u grad e je
zivljeo oni kralj. Kad dou na kraljeva vrata one ih doeka straza pa ih zapita: "Kud
idete?" A oni kazu strazi: "Mi idemo ka kralju da prosimo evojku." A straza odgovori:
"Svakome je slobodno proi ko ide da prosi evojku." Pa ih propusti. Kad iziu gore pred
kralja, onda oni bogati oek progovori: "Pomozi Bog, nas svijetli kralju!" A kralj mu
pomo prihvati: "Bog vam dobro dao, eco!" Pa onda ree onome bogatom oeku: "Sto
je dosao oni vlah u gruboj robi?" A oban ne dade oek da odgovara, nego se sam utee i
ree: "Ako sam ja vlah u gruboj robi, ja imam vise blaga nego oni u lijepoj robi, i suvise
imam tri hiljade ovaca. Pa u jednu dubodolinu muzem, u drugoj sirim, a u treu smok
slazem." Onda mu kralj ree: "To je dobro kad ti toliko blago imas." A oban prihvati:
"Nije ovo dobro, nego je zlo." A kralj mu ree: "Okle moze biti zlo kad ti kazes toliko
dobro?" Onda oban odgovori: "E, vas mi se posteti smok, i uini se gnoj." Onda kralj
ree: "Jazuk! toliko se stete uini." A oban prihvati: "To mene nije zlo, nego mije
dobro." A kralj ree: "Kako, more?" Tada oban odgovori: "Ja uzeh plug i volove, pa
uzorah tri stotine dana, te sve posijah senicu." A kralj mu onda ree: "To je dobro kad si
toliko senice posijao." A oban prihvati: "Valaj nije dobro, no je zlo." A kralj ree: "Sto,
jadan?" Odgovori oban: "Prometnu mi se ona senica: sve nikose bukve i jele." Tada
kralj ree: "Oh, tu bi mnogo stete!" A oban prihvati: "Tu mene nije stete, ve mi je
korist." Veli mu kralj: "Kako ti moze biti korist kad ti se toliko senice prometnu?" oban
mu odgovori: "Jere nalee jedno jato ela, pa sve pritiste one bukve i jele, ni se vie
grane ni korijena." Tada veli car: "To je dobro kad toliko dolee ela." A oban prihvati:
"Valaj nije dobro, no je zlo." Opet car: "Sto, more?" A oban odgovori: "Pripee sunce
Ilijinsko, pa se otopi oni kljuk i med pa se prosu po dolini vas." Tada kralj ree: "Valaj i
jest tu bilo zla." A oban prihvati: "Valaj nije zla, nego dobra." Opet pita kralj: "Kako
more?" A oban odgovori: "Ja uhvatih jednu buhu, i zaklah je, pa je odrijeh na mijeh i
nabih tri stotine tovara." Tada kralj ree: "Valaj bas jest to lazno zboriti." A oban
odgovori: "Ako je lazno zboriti, ti si za istinu vjerovao. Ja sam te dosta prevario, nego daj
evojku, ja sam je zasluzio." Car ne mogne ni kud ni kamo, nego obanu da evojku, a
oban je da bogatu oeku, a bogat oek da obanu silno nebrojeno blago.

46
Ko umije, njemu dvije.
Bio stric i sinovac, pa ree jedno sinovac stricu: "Hajde, striko, da idemo u etu." Stric
pristane i pou. Idui putem sustignu jednoga oeka e vodi dva brava na uzlici. Tada
ree sinovac stricu: "Hajde da ukrademo ona dva brava." A stric mu odgovori: "Kako
emo, jadan bio, ukrasti, kad ih vodi za uzlicu?" A on mu ree: "Lasno emo ih ukrasti,
pusti ti mene." Pa onda otide pobrzo naprijed, pa izuje jedan opanak, pa ga baci na put
kuda e udariti onaj s bravima, pa se sakrije ukraj puta. Kad naljeze onaj sto era dva
brava, digne opanak pa ga opet baci govorei: "Sto e mi ovi jedan?" uvsi to sinovac
otri opet naprijed, pa i drugi opanak izuje i baci na put, pa se opet sakrije. Kad onaj s
bravima opet naljeze, i vidi jos jedan opanak, onda mu bude zao sto onaj prvi nije uzeo,
pa sveze svoja dva brava kraj puta za jedno drvo, pa se povrne da ga uzme, da oba
sastavi. U tome se oni prisuma pa odrijesi dva brava i odvede stricu. Poslije toga pou
dalje stric i sinovac da etuju. Idui tako vide jednoga oeka e ore njivu su dva vola.
Tada ree sinovac stricu: "Hajde da mu ukrademo jednoga vola iz rala." A stric mu
odgovori: "Kako emo, jadan bio, ukrasti vola ispred oeka?" A on ree: "Lasno emo
ukrasti. No poi na oni kamen pa sjedi i vii jednako: ""udim se,"" pa kad on doe k tebi
da te pita emu se udis, a ti mu kazi da se udis njemu sto ore na jednom volu." Stric
poslusa sinovca, otide i sjedne na kamen pa ga stane vika: "udim se! udim se!" Kad se
onome oeku sto orase ve dodija slusajui ga, ustavi volove, pa otide i upita ga: "emu
se udis, jadan bio?" A onaj mu s kamena odgovori: "udim se tebe sto ores s jednijem
volom." A ora mu odgovori: "Ne orem sjednijem nego su dva." Pa se brze bolje vrati k
ralu da vidi jesu li mu obadva vola, kad tamo, a sinovac se prisumao i ukrao vola iz rala.
Tako stric i sinovac ueraju vola i dva brava. Idui otole dou na jednu peinu. One
stanu pa zakolju jednoga brava, ogule ga i pripeku. A posto ga ispeku, onda stric ree
sinovcu: "Hajde da jedemo." A sinovac mu odgovori: "Sad emo, striko, dok se malo
ohladi. Nego dokle mi hajde da se plasimo, pa koji koga poplasi onaj prvi da pone jesti."
Stric pristane na to, pa izie pred peinu i stane baukati: "Bau! bau! bau!" A sinovac mu
odgovori iz peine: "Ne bojim ti se ja baukanja; ti si, striko." Tada ue stric unutra, a
sinovac izie na polje pa uzme mjesinu od zaklanoga brava, te je napuse pa udri po njoj
palicom i vii: "Jaoh za Boga! nijesam ja, nego striko." Stric u peini kad to zauje,
prepadne se mislei da je dosao onaj sto su mu brave ukrali, pa na drugu stranu bjezi
doma bez nista, i tako sinovcu ostane, sve. Ko umije, njemu dvije.

47
Dva novca.
Bio nekakav siromah ovek, koji se svakojako prometao, pa najposle nabere vreu
mahovine i metnuvsi odozgo malo vune ponese na vasar da proda sve mesto vune s
vreom zajedno. Idui tako na vasar sastane se s jednim ovekom, koji je isto tako poneo
na vasar vreu sesarica da proda mesto oraha, kojima je odozgo s vrha sesarice bio malo
pokrio. Posto na pitanje sta koji ima u vrei jedan odgovori da nosi na vasar orahe a drugi
vunu, navale obojica da pazare hespap onde na putu. Onaj sto je imao mahovinu
dokazujui da je skuplja vuna od oraha zaiste prida, ali kad vidi da onaj sto je imao
sesarice ne da prida nista, nego hoe onako da pazare jedno za drugo, on pomisli da su
bolji i orasi nego mahovina. I tako posle dugoga cenkanja pogode se da onaj sto je imao
sesarice da onome drugom dva novca prida, ali ne imajui ni njih kod sebe ostane mu ih
duzan, i kao za bolju tvru da e mu ih za celo vratiti pobrate se. Promenivsi sad vree
pobegne jedan na jednu a drugi na drugu stranu mislei svaki da je drugoga prevario, a
kad dou svaki svojoj kui i izrue hespap iz vrea, onda vide da ni jedan upravo nije
prevaren. Posle nekoga vremena digne se onaj sto je imao mahovinu da trazi svoga
pobratima i da iste dva novca, i nasavsi ga u jednom selu kod popa u najmu kaze mu: "Ti,
pobratime, prevari mene." A on mu odgovori: ,Vala, pobratime, i ti si mene." Po tom onaj
stane iskati dva novca govorei da ono valja platiti sto je obreeno i pobratimstvom
potvreno. I ovaj pristane da valja platiti, ali se stane izgovarati da nema dva novca,
"nego" veli "u moga popa za kuom ima velika jama u zemlji, u koju on esto silazi, i po
svoj prilici bie u njoj novaca ili kakih drugih skupocenih stvari; nego hajde dovee
spusti ti mene u jamu, pa kad je oplenimo, onda emo dobit podeliti, i ja u ti platiti dva
novca." Ovaj na to pristane. Kad bude u vee, popov najamnik nae vreu i uze, pa
otisavsi s pobratimom nad jamu, ue u vreu, i pobratim ga sveze preko srede, pa spusti u
jamu. Kad ovaj dole izie iz vree, i po jami tuc tamo tuc amo ne nae nista do zita,
pomisli u sebi: "Ako ja pobratimu sad kazem da nema nista, on moze otii i mene u jami
ostaviti, pa sto u sutra od popa kad me nae u jami?" Pa onda opet ue u vreu, i dobro
se sveze uzem, pa povie pobratimu: "Pobratime, vuci vreu, puna je svasta!" Vukui
pobratim vreu, pomisli u sebi: "Sta da ja ovo delim s pobratimom? Bolje je da ja ovo
nosim sam, a on neka gleda kako e izii iz jame." Pa uprtivsi vreu s pobratimom na
lea, pobegne preko sela: a za njim pristane mnogo pasa lajui i gonei ga. Kad malo
posustane, i vrea mu se niz lea ponisko obesi, onda pobratim iz vree povie: "Dizi,
pobratime, ujedose me psi!" Kad ovaj to uje, a on baci vreu na zemlju. Onda onaj iz
vree rekne: "Tako ti, pobratime, sase mene da prevaris?" A onaj mu odgovori: "Vala i
ti si mene prevario." I onde posle dugoga razgovora obree onaj sto je duzan dva novca
da e ih jamano platiti kad mu pobratim drugi put doe, pa se rastanu. Posle mnogo
vremena ovaj sto je bio u popa u najmu stee svoju kuicu i ozeni se, i jedan dan sedei
sa zenom pred kuom opazi poizdaleka pobratima gde se uputio u pravo k njegovoj kui,
pa povie zeni: "Zeno! eto moga pobratima! Duzan sam mu dva novca. Sad se ve nema
kud kamo, jer sam mu obrekao platiti ih kad me nae. Nego ja idem lei u kui, a ti me
pokrij, pa se prenemazi i jaui, i kazi da sam umro, te e se on onda vratiti natrag." Pa
onda legne u kui naleaske i prekrsti ruke, a zena ga pokrije i stane jaukati. U tom
pobratim pred kuu, i nazvavsi joj "Pomozi Bog!" zapita jeli to kua toga i toga; a zena
mu prenemazui se odgovori: "Jest, kuku mene kukavici, evo ga u kui gde lezi mrtav."
Onda pobratim rekne: "Bog da mu dusu prosti! On je bio moj pobratim. Mi smo zajedno
radili i trgovali, i kad sam ga tako nasao, barem u ekati da ga otpratim do groba i da
bacim zemlje nanj." Zena mu rekne da e mu biti dugo ekati dokle ga stanu sahranjivati,
ve neka ide. Ali on odgovori: "Boze sauvaj! kako bih ja ostavio tako svoga pobratima?
ekau makar bilo tri dana, dokle ga ne sahrane." Kad zena u kui kaze to muzu polako,
muz joj ree neka ide popu te mu kaze da je on umro, ve neka ga nose u crkvu, oko koje
je po brdu bilo i groblje, ne e li pobratim onda otii. Kad zena otide i to popu kaze, pop
sa nekolika oveka doe, te onoga nazovi mrca metnu na nosila, i odnesavsi ga u crkvu
onako na nosilima ostave ga nasred crkve, da onde po obiaju prenoi, pak e ga sutradan
opojati i sahraniti. Kad pop s ostalim ljudima poe iz crkve, pobratim kaze da on
pobratima svoga, s kojim je toliko mnogo trgovao i soli i hleba jeo, ni po sto ne e
ostaviti sama, nego da e ga svu no uvati. I tako ostane u crkvi. Onu no udare onuda
nekaki hajduci koji su neije dvore bili poharali, i mnogo blago i ruho i oruzje bili
zadobili; i kad budu pored crkve i vide unutra sveu gde gori, reknu meu sobom:
"Hajdemo u ovu crkvu da podelimo svoju dobit." Kad pobratim vidi gde ljudi s oruzjem
ulaze u crkvu, on se sakrije u jedan ugao; a hajduci usavsi unutra posedaju i blago podele
sve kalpacima, a ruho i oruzje kako se moglo. Oko svega se pogode i namire, samo
ostane jedna sablja, za koju su gdekoji od njih mislili da vredi mnogo novaca. Onda jedan
uzevsi je u ruke, skoi na noge govorei: "Stani da je o ovoga mrca ogledamo jeli taka
kao sto je hvalite: ako mu od jednom oseem glavu, bas je dobra." Pa onda poe k
nosilima, ali se nazovi mrtvac u jedan put ispravi i sedne viui: "Mrtvi! kamo te se?" A
pobratim iz ugla: "Evo nas, svi smo gotovi." Kad hajduci to uju, onaj pobaci sablju, a
oni drugi ostave svoje delove na gomilama, pa skoe i pobegnu bez obzira. Posto daleko
otidu, onda ree harambasa: "O brao za Boga! mi hodismo po gori i po svakim mestima
i danju i nou, bismo se s ljudima, i udarasmo na kule i dvorove, i ni oda sta se ne
poplasismo do noas od mrtvih ljudi! Ima li koji junak meu nama da se vrati natrag da
vidi kako je sad u onoj crkvi?" Jedan veli: "Ja ne u," drugi veli: "Ja ne smem," trei veli:
"Ja bih volij udariti na deset zivih nego li na jednoga mrtvog," dok se najposle jedan ne
nae te ree da e on ii. I on vrativsi se natrag privue; se polagano pod crkveni prozor
eda bi sto uo, a u crkvi pobratimi podelili sve hajduko blago i ruho i oruzje, pak se
najposle oko dva novca svadili i gotovo poupali. Hajduk ispod prozora nista drugo nije
mogao uti do viku: "Kamo meni dva novca? Daj moja dva novca!" U tome onaj sto je
bio duzan opazi hajduka pod prozorom, pa brze bolje rukom kroz prozor te mu zgrabi
kapu s glave, pa je pruzi pobratimu: "Aratos ti dva novca! Evo ti za dva novca." Kad
hajduk vidi sta od njega bi, on bezi bez obzira, i dosavsi u druzinu pola mrtav povie:
"Brao hvala Bogu kad zivi pobegosmo! Mi blago delismo kalpacima, a sad ustali svi
mrtvi, pa svakome jedva po dva novca dopalo, a jednome ni to nije moglo izii, nego
uzese moju kapu te mu dadose za dva novca."


48.
SVE, SVE, ALI ZANAT.
Poe nekakav car sa svojom zenom i sa keri da se seta po moru na lai. Kad malo
odmaknu od brijega onda dune vjetar pa ga baci ak u nekakvu zemlju e se o njegovu
carstvu nista i ne uje (kao ni on o ovome sto do sad nista nije uo ni znao). Kad iziu na
suho, on nije smio ni kazati da je car, a novaca nijesu imali sa sobom nista, a ne znajui
nikaka zanata, nijesu se mogli drukije hraniti nego se on najmi da uva seoska goveda.
Posto tu prezive tako nekolike godine, ugleda sin cara od one zemlje njegovu ker, koja
je bila vrlo lijepa i ve dorasla do udaje, pa kaze svom ocu i majci da se drugom nikakom
evojkom ne e ozeniti do keri govedara iz toga i iz toga sela! Otac i mati i drugi
dvorani stanu ga odvraati da se proe te sramote: kako bi on carski sin uzeo govedarsku
ker kod tolikijeh drugijeh carskijeh i kraljevskijeh keri! Ali sve za ludu; on kaze: "Ja
nju, ja nijednu!" Kad ve vide da drukije ne moze biti, onda car poslje jednoga svog
vezira da javi govedaru da e car da mu uzme ker za sina. Kad vezir otide i javi to
govedaru, a govedar ga zapita: "Kakav zanat zna carev sin?" Vezir se upropasti: "Bog s
tobom, oee! kako e carev sin znati zanat? Sto e zanat carevu sinu? Zanate ljudi ue
da se hrane njima, a carev sin ima zemlju i gradove." Govedar kaze opet: "E, ako ne zna
nikakva zanata, ja mu ne dam svoje keri." Vezir se vrati, te kaze caru sta govori
govedar. Sad postane udo jos vee. Oni su mislili da e to za govedara biti najvea srea
i dika sto mu carski sin uzima ker, a on pita kakav zanat zna carev sin! Car poslje
drugoga vezira, ali govedar kaze jedno te jedno: "Dok carev sin" veli "ne naui kakav go
zanat, i ne donese mi svoju rukotvorinu, dotle nema nista od prijateljstva!" Kad se i ovaj
vezir vrati te kaze da govedar ne da evojke dok carev sin ne naui kakav go zanat
(samo nek je zanat), onda carev sin zae po arsiji da gleda kakav je zanat najlakse
nauiti. Hodajui od duana do duana i gledajui kako razlini majstori rade, doe na
duan e se pletu rogozine, i to mu se uini najlaksi zanat, pa ga pone uiti i naui za
nekoliko dana, pa onda oplete sam jednu rogozinu, te je odnesu govedaru, i kazu mu da je
carev sin nauio zanat, i da je to njegova rukotvorina. Govedar uzme rogozinu u ruke, te
je zagleda sa sviju strana, pa onda zapita: "Koliko to vrijedi?" A oni mi kazu: "etiri
pare." "E!" veli "dobro! etiri pare danas, etiri sjutra, to je osam, a etiri prekosjutra, to
je dvanaest i t. d. Da sam ja taj zanat znao, ne bih danas uvao seoskijeh goveda." Pa im
onda kaze ko je on i kako je tu dosao; a ovi se onda obraduju jos vema sto uzimaju
evojku od cara, a ne od govedara, i s najveijem veseljem vjenaju momka i evojku i
provedu svadbu; pa onda dadu ovome caru lae i vojsku, te otide preko mora i nae svoju
zemlju.

49
Meed, svinja i Iisica.
Udruze se meed i svinja i lisica, pa se dogovore da oru zemlju i da siju senicu da se
hrane. Zapitaju jedno drugoga sta e koje raditi i kako e sjeme nai. Svinja ree: "Ja u
provaliti kos, i ukrasu sjeme; i ja u svojom surlom uzorati." Meed ree: "Ja u
posijati." A lisica ree: "Ja u svojim repom podrljati." Uzorase, posijase. Doe zetva.
Stase se razgovarati kako e pozeti. Svinja ree: "Ja u zeti." Meed ree: "Ja u snoplje
vezati." Lisica ree: "Ja u klasje kupiti." Pozese i snoplje povezase. Sad se stase
dogovarati kako e vrijei. Svinja ree: "Ja u gumno nainiti." Meed ree: "Ja u
snoplje snijeti, i ja u i vrijei." Svinja ree: "Ja u pretresati, i rastaviu slamu od
senice." Lisica ree: "Ja u svojim repom trniti pljevu sa senice." Svinja ree: "Ja u
ovijati;" a meed ree: "Ja u zito razdijeliti." Ovrhose. Meed zito podijeli; ali ga ne
podijeli pravo: jer ga svinja zamoli, te joj dade samo slamu, a senicu svu uze sam, lisici
ne dade nista. Rasrdi se lisica, pa otide na tuzbu, i kaza im da e im dovesti jednoga
carskog oeka koji e zito pravo razdijeliti. Uplasi se svinja i meed, pa ree meed
svinji: "Zakopaj se ti, svinjo, u slamu, a ja u se popeti na ovu krusku." Zakopa se svinja
U slamu, a meed se pope na krusku. Lisica otide te nae maku, paje pozva u drustvo,
da idu na gumno da hvataju mise. Znajui maka da na gumnu ima dosta misa poe rado,
pa sad iznad puta sad ispod puta tri za ticama. Opazi je meed s kruske poizdaleka, pa
kaze svinji: "Zlo svinjo! eto lisice e vodi strasnoga bumbasira: ogrnuo urak od kune, pa
i krilate tace hvata oko puta." U tom se maka ukrade meedu iz oiju, pa kroz travu
doe na gumno, i trazei misa stane suskati po slami. Svinja podigne glavu da vidi sta je,
a maka pomisli od njezine surle da je mis pa skoi te svinju sapama za nos. Svinja se
uplasi pa rukne i skoi te nada u potok; a maka se prepadne od svinje, pa nada uz
krusku; a meed pomisli da je ona ve svinju udavila, pa ide sad na njega, pa od straha
padne s kruske na zemlju, te se razbije i crkne, a lisici ostane sve zito i slama.

50
Lisica se osvetiIa vuku.
Jedna lisica umijesi od zemlje kolae, i ispekavsi ih namaze ih medom, pak onda tijem
kolaima doe k tuarima i zaiste jedno tue u njih, a ona njima da da medenijeh kolaa.
Tuari joj ne senu dati tueta, nego joj kazu da ide k svinjarima, da e joj oni dati prase.
Onda ona otide k svinjarima i zaiste u njih jedno prase, a ona njima da da medenijeh
kolaa. Svinjari joj ne senu dati praseta, nego je poslju ka govedarima, da e joj oni dati
tele. Onda ona otide ka govedarima i zaiste u njih jedno tele, a ona njima da da medenijeh
kolaa. Govedari joj ne senu dati teleta, nego je oprave ka konjusarima, da e joj oni dati
zdrijebe. Onda ona doe i ka konjusarima, pa zaiste i u njih da bi joj dali jedno zdrijebe
za medene kolaie. Konjusari joj dadu jedno zdrijebe, a ona njima kolae, ali im dobro
prikrii da ni po sto ne lome kolaa dok ona ne prijee preko onog brda. Oni je poslusaju,
ali kad poslije prelome i zagrizu, vide da su kolai od zemlje i da ih je lisica prevarila,
pak onda odmah za njom u poeru, ali ona bijase ve daleko umakla na svojoj dobiti, te
se oni vrate prazni i umorni natrag. Lisica dosavsi svojoj kui metne zdrijebe u kosaru, i
stane ga timariti: svaki dan mu je donosila travice zelene i vodice studene, ali kad bi god
polazila po travu i po vodu, svagda bi prikriila zdrebetu da pazi na njezin glas i na
njezine rijei: "Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice",
pa ni na kakav drugi glas da ne otvora vrata na kosari. Jednom doe vuk koji je vise puta
slusao kako lisica zdrebetu vie da otvori vrata, pa stane i on svojim krupnijem glasom
vikati: "Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice." Ali
zdrijebe pozna da to nije onaj tanki glas lisiin, pa mu ne se otvoriti, a vuk kad to vidi,
sakrije se za sjek od kosare. Malo vremena za tijem postoji, al eto ti lisice s vodom i sa
travom. Kako doe pred kosaru stane po obiaju na vratima tanko govoriti: "Kobo,
kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.'' Zdrijebe poznavsi glas
njezin odmah joj otvori, pak stane pripovijedati kako je neko dolazio i govorio kao i ona
da mu otvori vrata, ali krupnijem glasom, i kako ono nije selo otvoriti. Onda lisica ree:
"Ne otvoraj ni po sto na krupan glas, ve na vrlo tanak." Sjutradan kad lisica opet otide
po vodu i travu, doe vuk koji je za sjekom slusao sav njihov razgovor, pa se stisne sto je
vema mogao i pone vrlo tankijem glasom: "Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti
studene vodice i zelene travice." Jadno zdrijebe prevari se pa otvori vrata, a vuk njega za
vrat te ga uvali i svega pojede, samo glavu i rep ostavi, pa onda otide a vrata se na kosari
za njim zatvore kao sto su i bila. Kad poslije doe lisica, po obiaju stane zvati: "Kobo,
kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice." Ali niti se ko javlja
niti vrata otvora. Onda ona proviri kroz brvna i kad opazi u kosari samo glavu i rep od
zdrebeta, odmah se svome jadu dosjeti, te obije vrata i stave ridati i naricati nad mrtvom
glavom zdrebetom, a najposlije od teske tuge i zalosti otide pa se umrtvi na putu. Malo za
tijem udari onuda jedan oek s kolima, i nasavsi lisicu na putu digne je i baci u kola
mislei kad doe kui da je odere. Ovaj je oek imao u kolima u torbi tri sirca. Lisica
koja se bila utajala, digne se polako pak izvue sva tri sirca iz torbe, pa pobjegne s njima.
Kad podobro umakne, a ona pojede dva sirca odmah, a trei natakne na vrat, pa onda
poe dalje. Idui tako sukobi se s vukom, koji joj je zdrijebe ujio, a vuk kad vidi u nje
sirac zapita je otkuda joj, a ona mu odgovori da je izlokala iz vode. "A e je ta voda?"
zapita opet vuk, a lisica mu ree: "Hodi, ja u ti pokazati." To bijase oko ponoi o ustapu,
i nebo bijase vedro. Lisica dovede vuka na jednu vodu, i pokazavsi mu u vodi mjesec,
ree: "Eno vidis koliki je sirac u vodi, nego loi, pa es ga izlokati kao i ja svoj sto sam
izlokala." Onda siromah vuk loi, loi, dok mu trgne voda nazad. Lisica mu onda jamu
zatisne, pa mu ree: "Loi, vujo, sad es izlokati." A vuk siromah opet loi, loi, dok mu
voda trgne i na usi. Lisica mu zatisne usi, pa mu opet ree: "Loi, vujo, sad es
izlokati." A vuk siromah opet loi, loi, dok mu trgne voda na nos i na usta. Onda mu
lisica zatisne i nos i usta, pa uzjase nanj i ree da je bolesna i da ne moze ii, ve da je on
nosi. Jadni vuk pone je nositi, a ona otegne pjevati; "Bolan zdravu nosi, bolan zdravu
nosi." I kad je ona ovo jednako ponavljala, zapita je vuk: "Sta ti, teto, govoris?" A ona
mu kaze: "Nista, vujo, bunacam." Pa opet udesi: "Bolan zdravu nosi, bolan zdravu nosi;"
i tako jednako do pred jednu kuu u kojoj su bili svatovi. ujui svatovi sto lisica govori,
iziu pred kuu i ponu hvaliti njezinu pjesmu, a ona im kaze da bi i bolje pjevala da ih
hoe pustiti u kuu a za tijem i na tavan. Svatovi ih puste. Posto vuk s teskom mukom
iznese lisicu na tavan, koji je bio od ljese, ona onda otvori sve jame vuku, i izlije se sva
voda iz njega te polije dolje svatove. Svatovi polete na tavan, lisica skoi s tavana i utee,
a jadnoga vuka svega isprebijaju. Kad se poslije sastanu vuk i lisica, zapita jedno drugo
kako utee; vuk odgovori da je sav isprebijan i da je jedva utekao; tako i lisica ree. Sad
lisica pozove vuka da preskakuju preko jedne stozine sijenske, koja je one blizu bila.
Vuk je i to poslusa naopako po sebe. Posto nekoliko puta preskoe, ree lisica vuku da
dobro ne preskakuje, da preve na stranu skae, a ne upravo iznad stozine. Onda on poe
da preskoi upravo iznad stozine, te se na nju nabode. Lisica videi to obeseli se vrlo i
ree vuku: "Mii, vujo, mii, sad es sai." A vuk miui doera do dna stozine; onda ga
ona ostavi svetei mu se: ,Odavno ja oko tebe derem opanke; jer si ti moje zdrijebe ujio."