Univerzitet u Beogradu Fakultet organizacionih nauka

Seminarski rad iz predmeta Meunarodni menadment

Znaaj zemalja BRIKS-a u meunarodnom menadmentu

Suzana Ercegovevi 182/09 Lidija Filipovi 128/09

Beograd, 2012.

Sadraj
1. Uvod................................................................................................................................... 3 1.1. 1.2. 1.3. San o Brik-u 2003.godina.......................................................................................4 Prvo pradenje izvetaja 2004. godine....................................................................4 Drugo pradenje izvetaja 2007.godine..................................................................5

2. lanice BRIKS-a..................................................................................................................5 2.1. 2.2. 2.3. Rusija.5 Kina.6 Brazil..7

2.3.1.Socijalni problemi..8 2.3.2. Poljoprivreda..8 2.3.3. Industrija...9 2.4. Indija.............10 2.5.. Junoafrika Republika...............................................................................................11 2.5.1. Privreda............................................................................... ...............................12 3. Nastanak BRIKS-a................................................................................................................14 4. Samiti..................................................................................................................................15 5. Finansijska diverzifikacija.....................................................................................................20 6. Kritika...................................................................................................................................20 7. Primeri ........................................................................................................22 7.1. Osnivanje BRIKS banke...............................................................................................22 7.2. Briks odustaje od dolara.............................................................................................25 7.3. BRIKS pomae u suzbijanju globalne krize..................................................................27 7.4. Pomod EU...................................................................................................................29 7.5. Uticaj BRIKS-a na Srbiju..............................................................................................30 8. Zakljuak...............................................................................................................32 2

1.Uvod
Udruenje zemalja koje prethodi BRIKS-u je BRIK. U ekonomiji, BRIK predstavlja akronim koji se odnosi na zemlje Brazila, Rusije, Indije i Kine, odnosno zemlje za koje se smatra da su u slinoj fazi novih naprednih ekonomija. Zapravo, BRIK predstavlja udruenje zemalja u razvoju za koje se smatralo da imaju veliki potencijal. Po literaturama se esto mogu nai I sledei sinonimi Ekonomije BRIK-a, Velika etvorka. Sa moguim izuzetkom Rusije, sve zemlje lanice Briksa su zemlje u razvoju i novo industrijalizovane zemlje sa brzo rastuim ekonomijama koje imaju veliki uticaj na regionalna I globalna pitanja. Tvorac ovog akronima ili kako ga nazivaju mnogi istraivai Otac BRIK-a je poznati ekonomista Dim ONil. Skraenica je nastala 2001. godine. Tada je u analitikoj beleci on napisao da Brazil, Rusija, Indija i Kina do 2050. godine mogu da postanu zemlje koje e biti dominantne u svetskoj ekonomiji. Nekoliko godina kasnije ovo tvrenje je reila da opovrgne Juna Afrika koja je ulagala velike napore da postane peta lanica. Neki izvori upuuju na to da je Vladimir Putin u Rusiji bio pokretaka snaga u razvoju zemalja BRIKa. Meutim, do sad nije bilo nikakvog formalnog sporazuma u kojem su sve drave potpisnice. Trilateralni sporazumi u okviru zemalja BRIKS-a ukljuuju angajsku organizaciju za saradnju (lanice ukljuuju Rusiju, Kinu) I IBSA Trilateralni forum koji ukljuuje Brazil, Indiju I Junu Ameriku. Takoe, vano je napomenuti G-20 koaliciju u razvoju drava BRIK-a.

Slika 1. Svet u 2050. Godine http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:373388-Potraga-za-novim-svetskim-poretkom

1.1.godina 2003. SAN O BRIK-u:

Skraenica BRIK priznaje da su Brazil, Rusija Indija I Kina promenile svoje politike sisteme da bi prihvatile globalni kapitalizam. Goldman Saks predvideo je da e Kina I Indija postati dominantni svetski dobavljai industrijskih roba I usluga, dok e Brazil I Rusija postati dominantni slino dominantni kao I sirovinski dobavljai. Od ovih zemalja, Brazil ostaje jedina nacija koja ima kapacitet da nastavi sve elemente, odnosno proizvodnju, usluge I resurse snabdevanja istovremeno.
1.2. Prvo praenje izvetaja 2004.godine

Goldman Saks Globalna ekonomija tim je objavio praenja svoje poetne BRIK studije iz 2004. Godine. U izvetaju se navodi da e se u BRIK zemljama broj ljudi sa godinjim prihodom preko 3000$ udvostruiti u broju u roku od tri godine I dostii 800miliona ljudi u roku od jedne decenije. To predvia ogroman porast veliine srenje klase u ovim zemljama. U 2025. godini predvia se da e broj ljudi u zemljama BRIK-a zaraivati preko 15000 dolara do preko 200miliona evra. Ovo ukazuje na to da veliko oivljavanje tranje nee biti ogranieno na osnovnim dobrima, al ice cena robe biti vea. Prema izvetaju, prvo Kina, deceniju kasnije I Indija e postati dominantne svetske ekonomije. Prosean nivo bogatstva pojedinca e nastaviti da nadmauje ekonomski prosek BRIK-a. Izvetaj takoe naglaava veliku neefikasnost Indije u korienju energije I pominje dramatino nedovoljnu zastupljenost ovih ekonomija u globalnim tritima kapitala. U izvetaju se takoe naglaava postojanje ogromne populacije u zemljama BRIK-a, to bi bilo dobro za pomraenje G6 zemalja, dok po glavi stanovnika nivoi ostaju daleko ispod norme industrijalizovanih dananjih zemalja. Ovaj fenomem e, takoe uticati na svetska trita, odnosno, multinacionalne kompanije e poeti da koriste ogroman potencijal koje zemlje BRIKa imaju, na primer, proizvodnju daleko jeftinijih automobila id druge industrijske robe pristupane za potroae u okviru zemalja BRIKa umesto luksuznih dobara koji trenutno donose najvie prihoda za proizvoae automobile. Prisustvo Indije I Kine je poelo da se osea u uslunom sektoru I proizvodnji, odnosno u globalnoj arena.

1.3.Drugo praenje izvetaja 2007.

Ovaj izvetaj sastavljen je od strane vodeih autora Tushar Poddar i Eva Yi koji daje uvid u Rastui potencijal Indije. Ona prednosti pripisuje rastu trendova u Indiji u poslednje etiri godine. Goldman Saks tvrdi da je indijski uticaj na svetsku ekonomiju bti vei I bri nego to implicira prethodno objavljeno BRIK istraivanje. Oni su istakli znaajne oblasti istraivanja I razvoja, kao i proirenje koje se deava u zemlji to e dovesti do rastueg prosperiteta srednje klase. Indija ima 10 od 30 najbre rastuih gradskih podruja u svetu i na osnovu trenutnih kretanja, procenjuje se da e oko 700miliona ljudi prei u gradove do 2050.godine, to e dovesti do urbanije infrastructure, nekretnine I usluge. G.S. predvia da e se BDP po glavi stanovnika uetvorustriiti, a da e indijska ekonomija nadmaiti SAD do 2043.godine.

2. lanice BRIKS-a
2.1.Rusija

Ruska

Federacija ili Rusija je

savezna

drava

koja

se

prostire

preko

ogromnih

prostranstava istone Evrope i severne Azije. Sa povrinom od 17.075.400 km, Rusija je najvea drava na svetu, pokrivajui skoro dvostruko veu teritoriju od Kanade, Kine, ili SAD. Po broju stanovnika je na devetom mestu na svetu. Podaci sa popisa obavljenog 2002. godine govore da je ukupan broj graana Rusije iznosio 145.166.731. Petnaest godina nakon propasti komunizma ruska ekonomija se pribliila ekonomijama srednje razvijenih zemalja slobodnog trita. Danas ona ima visoku stopu rasta BDP-a (u 2004 7,2%; 2005 6.4%; 2006 8,2%; 2007 8,5%; 2008 5,2% godinje ) i relativno visoku inflaciju (oko 8,8%). Ipak, i danas su u Rusiji uoljivi ostaci starog, komunistikog sistema. Na dananju sliku ekonomije je uticala i brza privatizacija nekih unosnijih dravnih preduzea poetkom devedesetih. Njih je preuzela nekolicina preduzetnika povezana sa tadanjom politikom elitom (oligarsi). U poslednje vreme neki su tajkuni bili prisiljeni odrei se kontrole nad svojim fabrikama, a neki su i zatvoreni ili su emigrirali. Veliki koncerni i dalje dominiraju ruskom privredom, a drava najavljuje mere za podsticanje malog i srednjeg preduzetnitva. Danas se ruska ekonomija uglavnom temelji na dvema stubovima: izvozu energenata (nafte i zemnog plina) i sirovina i rastuoj domaoj potronji. Tradicionalna
5

sovjetska metalurgija i sa njom povezana proizvodnja maina, automobila i aviona preivljavaju zahvaljujui visokim carinama koje spreavaju uvoz jeftinijih i kvalitetnijih inostranih proizvoda. Mnoge fabrike preorijentisale su se na saradnju sa zapadnim kompanijama i licenciranu proizvodnju stranih proizvoda (inomarke). Propast sovjetskog centralnog planiranja dovela je i do prevelike neravnotee u razvoju pojedinih regija. Najvie stranih investicija i najbri privredni rast imaju Moskva i Peterburg. Razlike u prosenom dohotku stanovnika prestonice i provincija su i do deset puta.
2.2.Kina

Narodna Republika Kina poznatija samo kao Kina ili kao kontinentalna Kina, drava je u istonoj Aziji. NR Kina ima obalu od 14.500 km. Kina je etvrta po veliini zemlja u svetu sa povrinom preko 9,6 miliona km, kao i najmnogoljudnija zemlja sveta sa oko 1,3 milijarde stanovnika, to je oko 20% od ukupnog broja stanovnika na svetu. Stanovnitvo Republike Kine (na teritoriji koju kontrolie) je jula 2006. brojalo 23.036.087. Po gustini stanovnitva od 640 stanovnika po kilometru kvadratnom Republika Kina je dvanaesta u svetu. Kina ima stalno mesto u Savetu bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija. Kina je druga najvea privreda sveta, kao i najvei uvoznik i izvoznik roba i usluga. Zbog velikog razvoja i rasta trokova vojske, kao i sve veeg broja stanovnika, na Narodnu Republiku Kinu se gleda kao na buduu supersilu sveta. Narodna Republika Kina je druga najvea drava u Aziji posle Rusije, a smatra se treom najveom na svetu po povrini kopna i mora. Od kraja 1978. kinesko vostvo je zapoelo sa ekonomskim reformama. Dotad je kineska privreda bila planska privreda sovjetskog tipa. Reformisana je u meovitu privredu, mnogo blie trinoj privredi, ali jo uvek pod politikim okvirima koje namee KP Kine. Kolektivizacija u poljoprivredi je zamenjena iznajmljivanjem zemlje. Poveana je odgovornost lokalnih vlasti i direktora fabrika. Dozvoljeno je otvaranje velikog broja manjih privatnih firmi, a strane investicije su ohrabrene brojnim ekonomskim i politikim merama. Kao rezultat tih promena kineska privreda je postala meovita, a Kina je 2001. primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju. U 5 specijalnih ekonomskih zona zakoni o investiranju su mnogo povoljniji sa ciljem da se u te zone privue strani kapital. Od 1990-ih specijalne ekonomske zone su se rairile i na vee kineske gradove ukljuujui Peking i angaj. Zbog toga je Kina po planu Deng Sjaopinga
6

petnaest puta poveala bruto domai proizvod (BDP) od 1978. do 1995. (izvor Kineski statistiki zavod). Kina ima jednu od najbrih ekonomskih stopa rasta, tako da je proseni godinji rast BDP-a 9,4% u zadnjih 25 godina. Krajem 2009. Kina je postala druga privreda sveta po ukupnom BDP-u, a druga na svetu po BDP-u izraunatom po paritetu kupovne moi. Zbog velikog broja stanovnika BDP po stanovniku po paritetu kupovne moi je 7.600 $, to predstavlja 1/6 amerikog. Ali je zato hrana, elektrina enrgija, usluge i drugo daleko jeftinije nego u SAD.

Rast kineskog BDP-a od 1952. do 2005. http://sr.wikipedia.org/wiki/Privreda_Narodne_Republike_Kine

Kina je uglavnom postala proizvoa sa niskim trokovima. Trokovi proizvodnje u Kini su mnogo manji nego u Aziji ili Latinskoj Americi. Poto je dugo vremena fiksirala kurs juana uz dolar dolazile su kritike da je to razlog ogromnog suficita, koji Kina ima u trgovini sa gotovo svim razvijenim zemljama, sem sa Tajvanom i Junom Korejom. Od 21. jula 2005. kurs juana je postao plivajui. Kina ujednauje svoj poreski sistem koji je dotad davao prednost izvoznim kompanijama. Postoji ogroman jaz u bogatstvu izmeu obalnog podruja Kine i unutranjosti. To predstavlja problem, koji moe potencijalno destabilizovati zemlju, pa je vlada Kine zadnjih godina zapoela sa nizom inicijativa, kojima bi se pomoglo unutranjosti Kine da sustie ekonomski razvoj naprednog podruja. Kao rezultat velikog ekonomskog razvoja standard ivota u Kini je bitno vei, a broj siromanih se smanjio na 5%.
2.3.Brazil

Savezna Republika Brazil (port. Repblica Federativa do Brasil) je najvea i najmnogoljudnija drava June Amerike. Po veliini i po broju stanovnika je peta drava na svetu. U Brazilu
7

je 2008. iveo 191 milion ljudi. Nalazi se u Junoj Americi, i ujedno je najvea drava na tom kontinentu. Po proceni za 2009. u Brazilu ivi 191,5 miliona stanovnika, ali je prosena gustina naseljenosti neravnomerna. Najgue naseljeni su gradovi Rio de aneiro i Sao Paulo, a najmanja gustina naseljenosti karakterie Amazonsku niziju. Iako je osnovna nastava obavezna, broj nepismenih je vrlo veliki. 2.3.1.Socijalni problemi Stopa kriminala u Brazilu je visoka u poreenju sa svetskim prosekom. Godinje, po statistici iz 2005, u Brazilu pogine 55.000 ljudi kao posledica kriminalnih obrauna. To znai da svakog dana proseno pogine preko 150 ljudi. Policija se suoava sa uestalim ubistvima, otmicama, organizovanom trgovinom drogom i kriminalnim sindikatima, posebno u velikim gradovima. Plate policajaca su niske i zato su policajci esto skloni korupciji. Prisutan je i problem situacija kada policajci zloupotrebljavaju svoja ovlaenja. ak je i u sudstvu rasprostranjena korupcija. Pobune u prepunim zatvorima su gotovo svakodnevna pojava. U unutranjosti zemlje dolazi do sukoba siromanih seljaka i indijanaca sa velikim zemljoposednicima. Brazil sadri velika prirodna bogastva. U Brazilu se nalazi prauma Amazonija. Razvijena je posebno industrija i privreda. Veliki udeo imaju firme iz SAD, vajcarske, Japana, Francuske. U poslednje vreme zabeleen je veliki industrijski napredak. Svake godine se poseku velike povrine ume. Te se nove povrine upotrebljavaju u poljoprivredi. Najvei deo plantaa je u vlasnitvu velikih feudalaca. Veliki uticaj imaju i strane kompanije. Najvei deo radno sposobnog stanovnitva je zaposlen u uslunim delatnostima (42%), u poljoprivredi (31%), a u industriji samo 27%. 2.3.2.Poljoprivreda Veliki deo Brazila pokrivaju veoma plodna zemljita, na kojima se mogu dobijati po dva ili tri roda godinje. Sada se obrauje samo 4% od ukupne povrine, ali ni u jednoj zemlji sveta nema mogunosti tako velikog irenja obradivih povrina kao u Brazilu. Najvei deo zemljista ine krupni veleposedi, od kojih su neki jednaki povrini srednjeamerikih drava. Zbog velike povrine zemlje, koja se prua u nekoliko klimatskih pojaseva, poljoprivreda je raznolika. U tropskim i suptropskim krajevima uzgaja se eerna trska, pamuk, duvan, banane, kafa, pirina i juno voe. Za domau potronju najvie se gaje
8

penica

i kukuruz (u

umerenom

pojasu), manioka, itarice, pasulj i kikiriki za ulje.

Zbog

nedostatka mehanizacije i male upotrebe vetakog ubriva, prinosi po hektaru su meu najmanjima u svetu. Tako, prosean prinos penice po hektaru iznosi samo 1.000 kg, to je oko sedam puta manje nego, npr, u Holandiji i Danskoj. Najznaajniji izvozni proizvod Brazila je kafa (minas), a gotovo polovina ukupne proizvodnje dobija se u saveznoj dravi Sao Paulo, najveoj monokulturnoj oblasti proizvodnje kafe u svetu. Na svetskom tristu naroito su poznate vrste brazilske kafe, koje imaju nazive po izvoznim lukama : santos, minas, parana, rio... Na visoravnima Brazilskog gorja razvijeno je ekstenzivno stoarstvo(preko 55 miliona goveda,30 miliona svinja, 16 miliona ovaca, 7 miliona konja, itd.). Brazil raspolae velikim mineralnim bogatstvom, koje tek treba iskoristiti. Znatna su nalazista boksita,gvoa, mangana, nikla, fosfata, platine, uranijuma, grafita,te zlata i dijamanata za industrijske potrebe (Brazilski topaz- cenjeni dragi kamen zlatnoute boje). Veliko prirodno bogatstvo predstavlja vodna snaga brazilskih reka, ali se od 20 miliona ks vodene energije koristi samo 11,2%. 2.3.3.Industrija Do polovine 20-og veka, u Brazilu je bila zastupljena samo laka industrija - tekstilna, prehrambena, industrija duvana, koe i obue, drvna, farmaceutska itd. Naroito povoljni uslovi su postojali za razvoj drvne industrije, budui da je Brazil po povrini uma na drugom mestu u svetu i da na svakog stanovnika otpada oko 8 ha ume, ali se ona neracionalno koristila, to je dovelo do pojave velikog ekoloskog problema: svetska plua" - ume Amazona e biti unitene, ukoliko se brazilskoj sirotinji ili bogatim rentijerima ne ponude druge mogunosti za zaradu i opstanak. Teka industrija je zapoela sa razvojem nakon Drugog svetskog rata. Najvanije rude koje se eksploatiu su rude gvoa, mangan i boksit. Po proizvodnji rude gvoa, Brazil je na etvrtom mestu u svetu, posle Rusije, Kine i Australije. Najvei deo proizvodnje ove rude se izvozi, a manji deo se topi u elezarama Sao Paola, koje su manjeg kapaciteta, i u velikoj elezari Volta Rodonda koja se nalazi u saveznoj dravi Minas erais, glavnoj rudonosnoj pokrajini.

Gotovo itava industrija je smetena u tri grada i njihovoj okolini - u Sao Paulu, Rio de aneiru i Belo Horizonteu. Ovaj brazilski trougao se poeo razvijati u 18. veku, na osnovu eksploatacije nalazita zlata i dijamanata. Vrednost uvoza Brazila (61,4 biliona) premauje vrednost iznosa (53 biliona). Nacionalni dohodak (po glavi stanovnika) iznosi 6.300 dolara godinje. Glavni trgovinski partneri Brazila su Evropska unija, SAD, Argentina i Japan.
2.4.Indija

Indija ili zvanino Republika Indija je drava u Junoj Aziji. Sedma je drava na svetu po povrini svoje teritorije, druga po broju stanovnika. Takoe, po broju stanovnika Indija je najvea demokratska drava na svetu. Indija je republika sa parlamentarnim sistemom demokratije i sastoji se od 28 drava i 7 saveznih teritorija. Privreda Indije je po nominalnoj vrednosti BDP jedanaesta po veliini na svetu i etvrta najvea po paritetu kupovne moi. Indija je trea na svetu po brojnosti aktivne vojske. Ekonomske reforme koje se sprovode od 1991. su omoguile privredi ove zemlje status jedne od najbre rastuih privreda na svetu. Ipak, Indija i dalje ima problema sa siromatvom, nepismenou, korupcijom, bolestima i neuhranjenou stanovnitva. Indija poseduje nuklearno oruje I deseta je zemlja na svetu po ulaganjima u odbranu. Pored toga to je religijski pluralistika, viejezina i multietnika drava, Indija je dom raznovrsnog divljeg sveta u svojim brojnim zatienim stanitima. Indija je druga zemlja po broju stanovnika u svetu jer u njoj ivi preko milijardu ljudi. U Indiji veina stanovnika ivi u veoma oskudnim uslovima (ak 70%). Indija se sporo razvijala i bila je uglavnom poljoprivredno orijentisana drava. Danas je postala mesto modernog biznisa i visoke tehnologije. Od 1974. Indija se deklarie kao zemlja koja ima atomsku bombu. Privredu Indije karakteriu nizak GNP i velik jaz izmeu bogatih i siromanih. Vaniji izvori prihoda su: ugljen, ruda, mangan, boksit, bakar, sumpor, titan, kromit, zemni plin, dijamanti, nafta, aj, kava, guma, papar, kokosovi orasi, juta, pamuk itd. U poslednje vrijeme se u Indiji dosta razvila informatika tehnologija.

10

3.Slika- GDP Indije

http://www.fondovi.hr/u-fokusu/mp-invest-nastavlja-se-snazan-rast-indije-u-2010-godini/

2.5.Republika Juna Afrika

U avgustu 2010. Godine Dim Onil tvrdi da Afrika moe biti sledei lan BRIK-a. Juna Afrika je traila lanstvo u BRIK-u od 2009.godine, a proces formalnog prijema poeo je jos u avgustu 2010.godine. Juna Afrika je zvanino primljena kao lanica BRIK-a 24. decembra 2010.godine, nakon poziva Kine I drugih BRIK zemalja Juna Afrika postaje S u BRIK-u, te skraenica postaje BRIKS. Juna Afrika stoji na jedinstvenoj poziciji na kojoj moe da utie na rast afrike ekonomije I rast investicija. Prema Dimu koji je ovaj termin prvobitno skovao, BDP Afrike je razumno slina onoj iz Brazila I Rusije, a malo iznad Indije. Juna Afrika predstavlja k apiju za celu Afriku, odnosno predstavlja najrazvijeniju njenu zemlju. Kina je junoafriki nejvei trgovinski partner, a Indija eli da povea privredne veze sa Afrikom. Juna Afrika je takoe afrika najvea ekonomija, ali daleko ispod njenih partnera kada je u pitanju globalni BDP. Dim Onil je bio prilino iznenaen kada se Juna Afrika pridruila BRIK-u jer predstavlja cetvrtinu ekonomije Rusije. Mnogi smatraju da je Juna Afrika postal lan I u komercijlne svrhe.

11

Afriki akreditivi su vani geopolitiki, pri emu daju BRIK-u geografsku irinu, uticaj I trgovinske mogunosti. Povrina June Afrike iznosi 1.221.000 km. Po povrini Junoafrika Republika je 25. drava u svetu, a 9. na kontinentu. Po proceni iz 2009. Junoafrika Republika je imala 49. 320.000 stanovnika. Junoafrika Republika je jedan od osnivaa Ujedinjenih nacija i Afrike unije. Privreda June Afrike je najsnanija na afrikom kontinentu sa modernom infrastrukturom. Glavni proizvodi Junoafrike republike su zlato i dijamanti. Juna Afrika ima 40,6 miliona stanovnika i glavni grad je Pretorija. Stanovnitvo je uglavnom crnako (75,2%), ali ima i belaca (13,6%), meanaca (8,6%) i azijata (2,6%). Junoafrika Republika je administrativno i politiki podeljena na devet pokrajina. 2.5.1.Privreda Prema klasifikaciji UN, JAR je u rangu zemalja sa srednjim prihodima po glavi stanovnika, sa velikim rezervama sirovina, dobro razvijenim finansijskim, pravnim, komunikacionim, energetskim i saobraajnim sektorima, sa berzom koja se svrstava meu prvih 20 u svetu i dobrom infrastrukturom koja omoguava dobru raspodelu robe u velikim urbanim centrima irom celog regiona[25]. JAR je po bruto domaem dohotku bila 32. drava na svetu u 2008. G1odini. Najrazvijenija podruja su smetena u okolini pet gradova: Kejptauna, Port Elizabeta, Durbama, Pretorije i Johanesburga. Izvan ovih oblasti, privreda je slaba i siromatvo jo uvek preovlauje usprkos vladinim naporima za ekonomski razvoj. Ipak, kljuna zaostala podruja su poslednjih godina doivela brz razvoj. Nezaposlenost je izuzetno velika sa velikim nejednakostima u prihodima po pojedinim drutvenim grupama. U periodu od 1995. do 2003. godine broj prijavljenih radnih mesta je opao, a porastao je broz zaposlenih na crno; ukupno, nezaposlenost se poveala.[27] Prosean prihod junoafrikog domainstva je izmeu 1995. i 2000. znaajno opao. Proseno belako domainstvo je 1995. godine zaraivalo etiri puta vie od prosenog crnakog domainstva. Godine 2000, taj odnos se pogorao na 6:1.. Poljoprivreda u Junoj Africi nije dominantna grana. Poljoprivreda zapoljava oko 10% stanovnitva i doprinosi

25 26

^ , . 231 ^ The World Bank: World Development Indicators database, 1 July 2009. Gross domestic product (2008). . World Bank. 1-7-2009 27 ^ Post-Apartheid South Africa: the First Ten Years - Unemployment and the Labor Market. IMF

12

sa oko 2,6% BDP drave.[29] Usled suhih klima, zemljite je neplodno, pa se samo 13,5% povrine se moe koristiti za gajenje useva, a samo 3% zemljita se moe smatrati visoko plodnim.[30] Takoe, usled razliitih klima, gaje se i razliite vrste. U Zapadnoj pokrajini gaji se vinova loza i proizvodi vino, a poslednjih godina JAR se po njegovoj proizvodnji probila na peto mesto u svetu. Junoafrika Republika je industrijski najrazvijenija zemlja Afrike. Juna Afrika je najvei proizvoa zlata (Vivtvatersrand, Velkom, Klerksdorp) na svetu.[35] Osim u proizvodnji zlata, JAR je svetski lider i u proizvodnji pltine (Rustenburg, Impala, Krondal), mangana, hroma (Rustenburg i Burgersfort) i dijamanata (Kimberli, Kofifontejn).[35] Nafte rezerve su slabije, ali je bogatstvo ugljem (Transval, Natal) znaajno, naroito na istoku drave. Preko 50% elektrine energije dobija se u termoelektranama sagorevanjem uglja iz domaih leita[36]. Bakra i rude gvoa ima u Kaplandu i Transvalu, a rude olova u Pofadaru, dok se rudnici retkih metala nalaze u Namakvalendu. U zemlji postoji oko 700 rudnika, a izvoz ruda ini preko 50% ukupnog izvoza JAR.[36] Rafinerije su smetene u Durbanu i Kejtaunu. Obrazovni sistem Junoafrike Republike je pod velikim teretom nakon 40 godina aparthejda. Za vreme tog sistema, deca belaca su dobijala kvalitetno besplatno kolovanje, dok su deca crnaca imala samo najosnovnije bantu obrazovanje. Crnci su bili predodreeni da budu fiziki radnici
2

ili sluge. Iako vlada JAR pokuava da ispravi nejednakost problemi su i dalje prisutni.

Nepismenost osoba starijih od 15 godina iznosi 24%. Sledei problem je loe obuen obrazovni kadar, posebno u siromanijim, ruralnim pokrajinama Istoni Kejp i Kvazulu-Natal. Juna Afrika stoji na jedinstvenoj poziciji na kojoj moe da utie na rast afrike ekonomije I rast investicija. Prema Dimu koji je ovaj termin prvobitno skovao, BDP Afrike je razumno slina onoj iz Brazila I Rusije, a malo iznad Indije. Juna Afrika predstavlja kapiju za celu Afriku, odnosno predstavlja najrazvijeniju njenu zemlju. Kina je junoafriki nejvei trgovinski partner,

29

^ Unequal Protection: The State Response to Violent Crime on South African Farms, Human Rights Watch, 2001, ISBN 1-56432-263-7 30 ^ Mohamed, Najma: Greening Land and Agrarian Reform: A Case for Sustainable Agriculture, in At the Crossroads: Land and Agrarian Reform in South Africa into the 21st century , ed. Cousins, Ben. Bellville, School of Government, University of the Western Cape, 2000, ISBN 1-86808-467-1 35 ^ , . 382383 36 , . 233

13

a Indija eli da povea privredne veze sa Afrikom. Juna Afrika je takoe afrika najvea ekonomija, ali daleko ispod njenih partnera kada je u pitanju globalni BDP.

3.Nastanak BRIKS-a
BRIKS je naziv za organizaciju zemalja u razvoju koja proizilazi iz ukljuivanja Junoafrike Republike grupaciji Brik, 2010-te godine. Pet zemalja lanica koje ine sastav BRIKS-a su: Brazil, Rusija, Indija, Kina I Junoafrika republika. Sa moguim izuzetkom Rusije, sve zemlje lanice Briksa su zemlje u razvoju i novo industrijalizovane zemlje sa brzo rastuim ekonomijama koje imaju veliki uticaj na regionalna I globalna pitanja. Od 2012-te godine zemlje BRIKS-a predstavljaju skoro 3 milijarde ljudi, to je negde oko 43% svetskog stanovnitva sa kombinovanim nominalnim bruto domaim proizvodom od 13,7 biliona dolara. Uestvovale su u globalnom toku direktne strane pomoi od oko 11% u 2011.godini, a u svetskoj trgovini sa 17%. Indija je trenutno presedava ovom ekonomskom organizacijom. Hu Jintao, predsednik Narodne Republike Kine opisao je zemlje BRIKS-a kao branioce i promotere zemalja u razvoju i snage mira u svetu. Meutim, neki analitiari istiu da postoje eventualne pretnje i slabosti u ovoj grupaciji kao sto su na primer neslaganja Indije i Kine oko teritorijalnih pitanja. Procenjuje se da e BRIKS ekonomije prestii G7 ekonomije do 2027. Godine. Ministri inostranih poslova zemalja lanica BRIK-a (Brazila, Rusije, Indije i Kine) su se sastali u Njujorku u septembru 2006-te godine i otpoeli niz sastanaka na visokom nivou. Diplomatski sastanak u punoj razmeri je odran u gradu Yekaterinburgu koji se nalazi u Rusiji, 16. maja. 2008. BRIKS Forum je nezavisna meunarodna organizacija koja podstie privrednu, politiku i kulturnu saradnju izmeu zemalja BRIKS-a, formirana je 2011-te godine. U junu 2012-te godine, zemlje BRIKS-a obeale su 75 milijardi dolara poveanje moi kreditiranja Meunarodnog Monetarnog Fonda. Meutim ovaj kredit je Meunarodni Monetarni Fonda uslovio glasakom reformom. Prema lanku objavljenom 2005. Godine, Meksiko I Juna Koreja su bile meu zemljama koje su se mogle porediti sa zemljama BRIKS-a, ali u tome su zemlje OECD u tome prednjaile jer se smatralo da se bolje razvijaju. Tvorac BRIKS-a je tvorac I skraenice MIKT koja je
14

podrazumevala Meksiko I Junu Koreju. Nekoliko od N-11 razvijenih zemalja, posebno Turska, Meksiko, Indonezija I Nigerija su se smatrale moguim novim kandidatima BRIKS-a.

4.Samiti
Grupacija je odravala godinje samite od 2009-te godine neizmenino u svim zemljama lanicama. Pre prijema Junoafrike republike odrana su dva samita zemalja BRIK-a 2009. i 2010. godine. Prvi samit u kom su uestvovali svih pet lanica odran je 2011. godine u Kini. Poslednji samit ove grupacije zemalja odran je u New Delhi (Indija), 29. Marta 2012. godine. Sledei samit zemalja BRIKS-a bie odrzan u martu 2013-te godine u gradu Durban (Junoafrika republika). Neke zemlje koje jo nisu dostigle ekonomski nivo N-11, tee pridruivanju BRIKS-u. Dana 16. Juna 2010. Godine, lideri BRIK-a su odrali svoj prvi samit u Jakaterinburgu gde su izdali deklaraciju koja poziva na uspostavljanje pravinog, demokratskog I multipolarnog svetskog poretka. Kasnije su se sastajali u Brazilu 2010., a potom u Indiji ove godine u martu. Ekonomisti na Investicionom programu odanom 6-7. decembra 2010. godine, odbili su ideju o pridruivanju June Afrike BRIK-u. Dim ONil je rekao da je Juna Afrika, sa populacijom od oko 50 miliona ljudi premala ekonomija da bi bila u sastavu BRIK ekonomija. Meutim, nakon formiranja politike organizacije izmeu zemalja BRIK-a, Juna Afrika je ula u ove zemlje pri emu postaju BRIKS. Goldman Saks nije tvrdio da e BRIKS da se organizuje u ekonomski blok, ili formalno trgovako udruenje kao Evropska Unija. Meutim, postojale su indicije da se udruenje ovih zemalja formira kao politiki klub ili savez pa da time svoju ekonomsku mo uveaju I pretvori u veu geopolitiku snagu. U martu ove godine odran je trei Samit, gde su se razmatrala jako bitna pitanja. Samit se pretvorio u forum globalnih razmera, a put koji je preen za ovih nekoliko godina od dana njegovog osnivanja moe sluiti za primer, izjavio je ruski predsednik Dmitrij Medvedev nakon susreta u Nju-Delhiju. Strane su razmotrile pitanja reforme svetskog finansijskog sistema, poveanja uloge zemalja-uesnica BRIKS u okviru Saveta bezbednosti UN i istakle nove planove za meudravnu saradnju.

15

Govorei o zakljucima samita u Nju-Delhiju Dmitrij Medvedev je istakao da je zadovoljan postignutim napretkom, posebno ako se ima u vidu da se forum odrava tek po etvrti put. Ruski lider je izjavio da zalog takvog oiglednog razvoja predstavljaju zajedniki strateki interesi zemalja-uesnica BRIKS. Za tri godine, koje su prole od vremena prvog samita u ruskom Jekaterinburgu BRIKS je postao format, koji se snano uvrstio na meunarodnoj sceni. Put koji je proao forum za tako kratko vreme izaziva potovanje. U osnovi sposobnosti BRIKS za ivot se pre svega nalaze zajedniki koreniti interesi drava, kako u ekonomskoj oblasti, tako i u politikom ivotu. Na dnevnom redu BRIKS u perspektivi ima postepenu transformaciju ovog foruma u monu i uticajnu organizaciju. Ekonomska pitanja su bila centralna na dnevnom redu samita. Dmitrij Medvedev je izjavio da e zemlje BRIKS i dalje pomagati da se stabilizuje svetska ekonomija i njen siguran rast. Za to je potrebno da se dosledno do kraja sprovede reforma meunarodnog finansijskog sistema i jedne od glavnih institucija MMF. Zasad se ova pitanja preteno reavaju u okviru Velike dvadesetorke. Zbog toga zemlje BRIKS treba da iskoriste svoje mogunosti za uspean rad G 20. Potvreni su dogovori koji se tiu nae saradnje po pitanjima modernizacije meunarodnog devizno-finansijskog sistema. Zbog toga to se problemi ovde ne zavravaju. Naravno, pre svega se radi o reformisanju MMF. Predmetno je analizirana situacija u svetskoj ekonomiji i dovorena je dalja koordinacija aktivnosti u okviru mehanizama koje smo usaglasili, ukljuujui i one u toku pripreme za samit Grupe dvadeset. Dotiui se stratekog razvoja veza unutar BRIKS-a, Dmitrij Medvedev je izjavio da se trenutno odvija plodan rad. Ovo se odnosi i na saradnju vlada i na poslovne projekte i na zajedniki rad naunih krugova i nevladinih organizacija. U okviru proteklog samita stvorene su osnove za razvoj novih formata delatnosti BRIKS, rekao je ruski predsednik u zakljuku. Osim toga, lideri su izjavili da je mogue osnivanje nove Banke za razvoj s ciljem mobilizacije resursa za projekte u oblasti infrastrukture i stabilnog razvoja u zemljama BRIKS. I zasad su naloili ministrima finansija da proue ovo pitanje. Za vreme sastanka takoe su razmenjena miljenja povodom vanih politikih problema. Lideri drava su izrazili zabrinutost zbog trenutne situacije u Siriji i pozvali su na to da se domah prekinu sve pojave nasilja i krenja prava oveka u ovoj zemlji. Premijer-ministar Indije
16

Mahmohan Singh je izjavio da se reenje problema u Siriji moe nai samo putem dijaloga. A ruski predsednik je istakao vanost samog ujedinjenja BRIKS na politikoj i ekonomskoj karti sveta. U toku diskusije takoe su razmenjena miljenja povodom iranskog nuklearnog programa, kao i u vezi s drugim najotrijim pitanjima, ukljuujui Avganistan, regulisanje situacije na Bliskom istoku i neke druge teme. Sa zadovoljstvom istiem da sa svakim samitom nae petorke raste broj pravaca nae viestrane saradnje. Danas ona ne obuhvata samo koordinaciju ekonomske politike, ve i koordinaciju spoljne politike. Jo jedan u nizu susreta lidera zemalja BRIKS bie odran u Junoj Africi. Predsednik JAR Dejkob Zuma je izjavio da se njegova zemlja ponosi zbog takve asti i da e samit odrati na visokom nivou. Miljenje Afrike se u grupi BRIKS razmatra na ravnopravnoj osnovi i nema oseaja da se na afriki kontingeng gleda s visine. BRIKS je forum u kojem se vidi da se ljudi prema Africi odnose s potovanjem i da se njeno miljenje razmatra na ravnopravnoj osnovi. U vezi s tim uestvovanje u grupi BRIKS vano je za afriki kontinent u celini. Pitanja koja su razmatrana na samitu povezana su s izazovima ekonomskog karaktera na kontinentu, a razmatrana su pravino i u atmosferi potovanja. Osim toga, potpisivanje sporazuma, koje je izvreno izmeu nezavisnih banaka za razvoj zemalja grupe za pruanje podrku projektima BRIKS, ukljuujui i projekte na afrikom kontinentu, daju nadu afrikom kontinentu, milijardama ljudi, koji su predugo bili iskljueni iz glavnog pravca razvoja. Uesnicima samita predstavljen je dokument Ekonomije zemalja BRIKS: referat o Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Junoj Africi. A svoju zajedniku poziciju, ukljuujui i poziciju u vezi s ekonomskim pitanjima, zemlje BRIKS e moi da predstave ve u junu na samitu velike dvadesetorke u Meksiku. Tamo e se ponovo razmatrati reformisanje Meunarodnog monetarnog fonda, kao i stepen uestvovanja zemalja BRIKS u dopuni njegovih resursa. U poslednjih nekoliko godina, zemlje BRIKS-a su dobile da tako kaemo, poveanu naunu panju. Na univerzitetu u Kolumbiji, politiki ekonomista Markos Troijo I investicioni banker Kristijan Deseglise, osnovali su BRIKSLab forum na kom analiziraju strateke, politike I ekonomske posledice BRIKS-a, pri emu posebno analiziraju njihove projekte za napajanje, prosperitet I presti kroz kurseve, posebne sednice sa gostujuim predavaima, koristei izvrne

17

obrazovne programe, kao I godinje konferencije za stvaraoce politike, poslovne I akademske lidere I student. Ekonimski potencijal Brazila, Rusije, Indije I Kine je takav da bi mogle do 2050. godine postanu meu etiri najdominantnije ekonomije. Ove zemlje obuhvataju vie od 25% svetske zemljine pokrivenosti I preko 40% svetse populacije I udeo u BDP-u od oko 25% sto je oko 18,486 biliona dolara. Na skoro svakom nivou, oni e biti najvei entitet na globalnoj sceni. Ove zemlje su meu najveim I najbre rastuim tritima u razvoju. Doveli su do poveanja politike saradnje, uglavnom kao nain uticanja na poziciju Sjedinjenih amerikih drava, velikim trgovinskim sporazumom ili kroz implicitne pretnje kao nain voenja politikih ustupaka iz SAD, kao to je predloena nuklearna saradnja sa Indijom. Prema izvetaju iz 2010. Godine Goldman Saks navodi da Kina moe da prestigne SAD u kapitalu u smislu marketing kapitalizacije do 2020.godine, ameriki BDP bi mogao biti samo malo vei od Kine. Sve zemlje BRIKSa bi zajedno ine vie od 41% trine kapitalizacije na svetu do 2030. godine. Krajem 2010. godine Kina je premaila BDP Japana po prvi put, sa 5,88 biliona dolara u odnosu na japanskih 5,47biliona dolara. Tako je Kina postala druga po veliini ekonomija na svetu, posle SAD. Na osnovu Forbes izvetaju objavljenom 2011.godine u martu u ovim zemljama se nalazi 301 milijarder, to prevazilazi taj broj u Evropi koji je iznosio 300. Sergej Donski je naveo da je spoljnotrgovinska razmjena izmeu Rusije i Junoafrike Republike ove godine udvostruena na blizu 700 miliona dolara. "Nadamo se da e do kraja godine obim spoljnotrgovinske razmijene izmeu dvije zemlje dostii iznos od jedne milijarde dolara. Ipak, to je i dalje suvie mali iznos u odnosu na potencijale tih privreda - Donski Prema Nacionalnom institutu za ekonomska I socijalna istraivanja (NIESP), Brazil je postala esta najvea privreda u svetu, pretiui Veliku Britaniju sa 2.52 milijardi dolara. U 2010. godini Britanska ekonomija je prednjaila sa 2,25milijardi dolara u odnosu na Brazilsku od 2,09biliona dolara. Znaajno poveanje je uzrokovano velikim ekonomskim bumom u polju nafte I hrane.

18

Termin BRIKS se takoe koristi od strane kompanija koje se nalaze na teritorijama ovih zemalja, kao klju njihovih novih trinih strategija. Prema procenama koje prua UCDA, najbogatiji regioni van G6 u 2015.godini bie Hong Kong, Juna Koreja i Singapur. U kombinaciji sa Kinom i Indijom ovih pet ekonomija bie svetskih pet najuticajnijih van G6. Kod Rusije postoje veliki problemi sa kojima se svakodnevno suoava kao to su degradacija ivotne sredine, nestabilna vlada, kritian nedostatak moderne infrastrukture itd. Relativno mnogo nia stopa rasta se vidi u Brazilu. Meutim, zbog nie stope rasta skrivena je injenica da je bogatija od Kine ili Indije po glavi stanovnka, da ima vie razvijeni i globalno razvijeni finansijski sistem i ekonomiju potencijalno raznovrsniju od ostalih zemalja BRIKS-a zbog proizvodnog potencijala, a i posedovanja sirovina. U pogledu BDP-a po glavi stanovnika u 2008.godini Brazil je na 64. Mestu, Rusija 42., Indija 113., Kina 89. Mestu.

4.Godinja prosena stopa bruta domaeg proizvoda

19

5.Finansijska diverzifikacija
Tvrdi se da e geografska diverzifikacija generisati vrhunski rizik koji podrazumeva prinose za dugorone globalne investiture smanjenjem ukupnog portfolija rizika prilikom zauzimanja neke od viih stopa koja nude trita u razvoju u Aziji, Istonoj Evropi I Latinskoj Americi. Na taj nain, institucionalni investitori su doprineli finansijskom I ekonomskom razvoju kljunih novih nacija, kao to su Brazil, Indija, Kina I Rusija. Indija I Kina predstavljaju velike proizvodne platforme I rezervoare novih potroaa, dok se Rusija posmatra kao izvoznik nafte I roba, a Brazil I Juna Afrika ostaju nekako u sredini.

6.Kritika
Kritika se odnosi na sam pristup sirovinama, odnosno da su resursi bezgranini I dostupni kad god su potrebni. U stvarnosti, mnogi znaajni resursi koji su potrebni da se odri privredni rast, kao to su nafta, prirodni gas, ugalj, druga fosilna goriva su mogla doiveti vrhunac u proizvodnji pre nego to obnovljiva energija moe da se razvije I komercijalizuje, to moe dovesti do sporijeg privrednog rasta od oekivanog. Ekonomije BRIKS-a e imati nesagledive posledice po globalnu ivotnu sredinu. Dejvid Rotpkof je rekao da je bez Kine BRIK samo BRI, nepotpun I ne toliko moan. Kina ima efektivnu snagu nad svim inicijativama BRIK-a. Ona ima rezerve najveeg potencijala na tritu. Kina ne prestaje da zasenjuje ostale zemlje BRIK-a. Kineska ekonomija je vea nego tri zemlje BRIk-a, ta vie Kina izvozi I njene zvanine devizne reserve su vie nego duplo vee od drugih zemalja BRIK-a. Dok su ostale zemlje ulagale od 2% do 5% svog BDP-a u infrastrukturu, Kina je dala svojih 9%. Nadmo Kine I Indije, kao glavnih proizvodnih zemalja sa nerealizovanim potencijalom je iroko poznata, ali neki komentatori tvrde da nepotovanje ljudskih prava I demokratije moe izazvati veliki problem u budunosti. Poslednjih godina stanovnitvo u Rusiji opada, ali smatra se da e se stabilizovati do 2020.godine. Populacija Brazila I Kine je poela da opada poslednjih godina. Ovo moe imati implikacije na budunost tih zemalja jer postoji pad u ukupnoj radnoj snazi I negativna promena u odnosu radnik- penzioner.

20

Ekonomski potencijal Brazila ve decenijama ne uspeva da ostvari sva oekivanja investitora. Tek u poslednjih nekoliko godina zemlja je uspostavila politiki, ekonomski I socijalni okvir kojim je ona nastavila svoj rast. Rezultat je bio solidan, a to se ogleda u rastuim tritima kapitala, najnioj stopi nezaposlenosti poslednjih godina, konzistentnih meunarodnih trgovinskih vikova koji je doveo do akumulacije I likvidacije stranih dugova. Konano, Indijin odnos sa Pakistanom je uvek bio napet. Godine 1998. je dolo do nuklearnog spora izmedju ove dve drave. Ovo spreava napredak tako to ograniava dravne finansije, poveava socijalne nemire I ograniava potencijalne domae ekonomske tranje. Faktori kao to su meunarodni sukob, graanski nemiri, nesmotrene politike odluke, izbijanje terorizma su faktori koji itekako mogu imati Uticaj na jednu zemlju. BRIKS se smatra najveim ekonomijama, a u politikom smislu nita ne povezuje ove zemlje osim injenice da su sve u razvoju. Meksiko I Juna Koreja su trenutno u svetu 13. I 15. Zemlja po velilini nominalnog BDP-a. Obe doivljavaju nagli rast od 5% BDP-a svake godine pa mogu da se porede sa Brazilom. Dim Onil 2001. Godine nije smatrao da Meksiko bilo kako moe ui u BRIK, ali danas se moe ukljuiti jer je zemlja koja doivljava iste faktore kao ostale zemlje BRIK -a. Juna Koreja se danas prema Dimovim reima moe ukljuiti u BRIK-u jer je u boljoj poziciji od veine drugih zemalja. Naime, ove dve zemlje nisu bile ukljene u BRIK jer su se smatrale rivalima ovih zemalja. Vojni budet Kine iznosi manje od etvrtine amerikog, ona je na putu da postane zemlja koja izdvaja najvie novca za odbranu. Prema pisanju asopisa Ekonomist, Kina e za dvadesetak godina stii SAD.

Koliko god Kina insistirala na mirnom razvoju svoje zemlje, ritam i priroda njene vojne modernizacije izaziva podozrenje, i dok SAD i velike evropske sile smanjuju vojne budete, ini se da e Kina uspjeti da odri rast svog budeta od 12 odsto na godinjem nivou. Budet za armiju u Kini iznosi oko dva odsto nacionalnog dohotka, dok je u SAD 4,7 odsto. Ali, tih dva odsto iz godine u godinu je sve vee jer kineski nacionalni dohodak raste vrlo brzo. Nema nikakve sumnje da Kina ubrzano modernizuje svoje oruane snage, mada nema jedinstvene procjene koliko se u njih zaista ulae. Kineski vojni budet je, pie Ekonomist, gotovo sigurno zabeleio dvocifreni rast u posljednje dve decenije, a prema podacima istraivakog instituta SIPRI, izdvajanja su se poveala sa 30
21

milijardi vojne

dolara potrebe

u kao

2000. to

godini su

na

gotovo i

120 razvoj

milijardi ne

2010. u

Godini. budetu.

SIPRI obino dodaje 50 odsto vie na zvanine cifre Pekinga, jer u Kini se ak i neke osnovne istraivanje prikazuju Ukljuivanje tih stavki u zvanine podatke ukazalo bi da se ukupan vojni budet Kine u 2012. godini kree oko 160 milijardi dolara. SAD i dalje troe etiri i po puta vie novca na svoju odbranu, ali ako se sadanji trend nastavi, kineski budet e posle 2035. godine premaiti ameriki. Rast njene vojne moi, kao i razmirice oko teritorijalnih voda sa susjednim zemljama, ve su podigle uzbunu u regionu, a SAD su u januaru obznanile promjenu u svojoj odbrambenoj politici stavljanje naglaska na Aziju. Peking -- Kina i Rusija poele su danas prve zajednike vojne pomorske vebe nedaleko od kineske obale, javili su kineski dravni mediji. Teritorijalne ambicije Kine izazivaju zabrinutost kod suseda i SAD. Peking, izmeu ostalog, smatra da polae pravo na vie ostrva u junom i istonom Kineskom moru u blizini Japana, Filipina i Vijetnama. U manevrima uestvuje 16 kineskih brodova i dve podmornice dok sa ruske strane uestvuju etiri broda ratne mornarice. Vojne vebe koje su "odavno najavile Kina i Rusija imaju za cilj odravanje regionalnog mira i stabilnosti", rekao je novinarima portparol kineskog ministarstva inostranih poslova Liu Veimin.

7. Primeri
7.1. Primer 1 Osnivanje BRIKS banke

Eksperti iz velikih privreda u razvoju koje su u naglom usponu (BRIKS) postigli su konsenzus u ongkingu u Narodnoj Republici Kini o osnivanju razvojne banke BRIKS, iji je cilj da upotpuni postojee globalne finansijske institucije kao to je Svetska banka, saoptila je kineska dravna novinska agencija Sinhua. Forum predstavnika stratekih instituta iz Brazila, Rusije, Indije, NR Kine i Junoafrike Republike, deo je napora tih zemalja da osnuju razvojnu banku BRIKS.

22

Najvei deo svetske tednje i finansijskih resursa koncentrisan u zemljama u usponu, ali da je u proteklih 10 godina primeen trend da zemlje u razvoju usmeravaju znaajan deo svojih rezervi u razvijeni svet. Osnivanje razvojne banke, takoe, moe ojaati institucionalnu osnovu integracije zemalja BRIKS. Sada zemlje BRIKS ine skoro polovinu svetskog stanovnitva. Dve lanice BRIKS (NR KIna i Indija) su meu pet vodeih nacionalnih privreda u svetu mereno paritetom kupovne moi (PPP, prema trinim cenama), a etiri (jo i Rusija i Brazil) meu vodeih 10. Prema Sinhua, strunjaci istraivakih organizacija su saoptili da e njihov dogovor o neophodnosti i praktinosti osnivanja banke biti predoen zvaninicima pet drava BRIKS. Konsenzus postignut na forumu sadri tri kljuna aspekta, a to su: potreba stvaranja pravnog okvira, potreba uspostavljanja teorijskog okvira i potreba nastavka rasprave o tehnikim pitanjima. Prvo od ovih pitanja definie pravni status banke, drugo ima za cilj da objasni njenu svrhu, a tree je namenjeno tome kako bi banka trebalo da bude voena i kapitalizovana, kao i drugim specifinim pitanjima. Indija oekuje to skorije formiranje banke. Iako nije postavljen vremenski rok, svih pet zemalja su slone oko narednog koraka, a to je osmiljavanje organizacije banke, udela kapitala, uprave i drugih pitanja, kazao je indisjki strunjak. Na martovskom samitu u Nju Delhiju, lideri BRIKS pozvali su svoje ministre finansija da ispitaju izvodljivost i odrivost banke, kao i da uspostave zajedniku radnu grupu za dalja prouavanja, i dostave izvetaj pre narednog samita. BRIKS i druge zemlje u usponu vie puta pozivale na reforme u SB i Meunarodnom monetarnom fondu (MMF), da su pozdravile kandidaturu zemalja u razvoju za poziciju predsednika Svetske banke i naglasile da ef MMF i SB treba da budu birani "putem otvorenog i merodavnog procesa. U Deklaraciji iz Delhija, objavljenoj posle samita, reeno je kako je cilj nove razvojne banke "mobilisanje resursa za infrastrukturne i odrive razvojne projekte u zemljama BRIKS i drugim privredama u usponu, kao i da prui podrku postojeim naporima multilateralnih i regionalnih finansijskih institucija za globalni rast i razvoj". Iznosei razloge za osnivanje razvojne banke BRIKS, mnogi strunjaci su kritikovali postojee globalne finansijske institucije, naroito Svetska banka, zbog toga to ne daje adekvatna sredstva za preko potrebne velike infrastrukturne projekte u BRIKS i drugim zemljama u razvoju, prenela je Sinhua. Od osnivanja Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke na kraju Drugog svetskog rata na elu dveju glavnih svetskih
23

finansijskih isnstitucija su predstavnici zemalja Zapadne Evrope i Sjedinjenih Amerikih Drava. Prema Sinhua, ukoliko bude paljivo osmiljena, razvojna banka BRIKS e imati potencijal da preoblikuje globalnu agendu razvoja. Agencija primeuje kako multilateralne banke kao to u Svetska banka, razvojne finansijske institucije u Aziji i Africi, nisu znatno porasle u smislu ukupnog iznosa isplaenih kredita, i to u vreme kada tranja za sredstvima za infrastrukturu i socijalnu transformaciju raste nesmanjenim tempom u zemljama BRIKS i privredama u usponu. Razvojna banka BRIKs bi pak pomogla i efikasnom usmeravanju tednje dostupne u ekonomijama u usponu ka infrastrukturi i socijalnom razvoju u regionima van razvijenog sveta, pa tako i uravnotezeznju globalne ekonomije. Zemlje BRIKS-a moraju da preciziraju strukturu banke I nain njene kapitalizacije, a da je za tako ambiciozan projekat potrebno vreme. Oekuje se da e lanice BRIKS-a na samitu u Indiji postii dogovor o veem obimu medjusobnog poslovanja u domaim valutama, kako bi se na taj nain zatitile od uticaja fluktuacije vrednosti dolara, kao i o poveanju vrednosti trgovine u okviru bloka sa prologodinjih 230 milijardi dolara na 500 milijardi dolara 2015. godine. Zemlje BRICS nastavljaju kurs na slabljenju svoje zavisnosti od razvijenih zemalja. Posle najave da e stvoriti novu globalnu finansijsku instituciju po ugledu na Svetsku banku, pokrenule su i sopstvene finansijske instrumente. Berze tog bloka pokrenule su vlastite finansijske instrumente, meu kojima su i terminski ugovori za Moskovsku meubankarsku valutnu berzu (MMVB). Mali i srednji investitori irom BRICS zemalja dobie jednostavniji pristup meusobnim tritima. Pojavu novih investicionih proizvoda eksperti objanjavaju sve veim brojem bogatih investitora u zemaljama sa tritima u usponu. Svetska federacija berzi u Johanesburgu, u Junoafrikoj republici (JAR) najnovijoj lanici BRICS, je jo 2011. najavila formiranje alijansi berza BRICS, neformalne grupe pet mnogoljudnih zemalja sa privredama u naglom usponu. Alijansu bi inile brazilska BM&F Bovespa, ruska MMVB-RTS, Bombajska berza BSE Limited (Indija), korporacija berzi i klirinkih organizacija HKEX (Hongkong) i berza Johanesburga JSE Limited. Sve berze, izuzev MMVB-RTS, u prvih est meseci nee naplaivati trgovinu akcijama. Sada berzanski dileri mogu da kupuju i prodaju terminske ugovore berzi BRICS na nekoliko investicionih taaka, prenela je njujorka agencija privrednih informacija Blumberg. U prvoj fazi poslovanja alijanse, berze planiraju pokretanje unakrsne ponude finansijskih opcija
24

7.2. Primer 2 BRIKS odustaje od dolara

za svoje indekse na vie berzi. U drugoj fazi lanice alijanse nameravaju da zajedniki razrade nove proizvode za unakrsnu ponudu.U treoj fazi predvidja se usavravanje novih usluga, prenela je agencija RIA Novosti. Novi proizvod na tritu kapitala mogao bi da bude usmeren na podsticanje investitora na kratak rok, smatraju eksperti. Eksperti kompanije "McKinsey Global" prognoziraju kako bi finansijska aktiva u zemaljama BRIKS mogla da bude utrostruena do 2020. na 141 bilion dolara. Investitori u Brazilu, Rusiji, Indiji, Narodnoj Republici Kini i JAR dre oko 16 odsto svoje aktive u akcijama. U SAD je taj pokazatelj 42, a u zapadnoj Evropi 29 odsto. Eksperti Medjunarodnog monetarnog fonda, ocenjuju da e ekonomije zemalja u razvoju u proseku da rastu za po 6,5 odsto godinje u narednoj deceniji, dok u Evropi taj pokazatelj nee premaiti 2,5 procenta. Zapadna glasila su ve pozvala razvijene zemlje da spree oslobaanje zemalja BRICS od uticaja Evrope i SAD, a londonski dnevnik Times je ocenio kako je "rusko-kineska osovina, opasna za ostatak sveta". "Zapad mora da preduzme korake kako bi Rusiju izvukao iz zagrljaja BRICS i ponudi joj alternativno mesto u svetskom sistemu, kao partnera EU, koji priznaje svoje korene i evropske vrednosti", pie Times. Pravilno usmeravanje vika kapitala. Novi finansijski proizvodi mogu da steknu popularnost meu bogatim individualnim investitorima u zemljama u razvoju, koji ele pristup stranim tritima, izjavio je Bruce Weber, dekan ekonomskog koleda pri univerzitetu u amerikoj saveznoj dravi Delaver. Novi finansijski instrumenti mogu da izazovu veliko interesovanje investitora. Terminski ugovori za strane indekse omoguavaju difersifikaciju i hediranje rizika uz minimalne trokove.Ministar finansija JAR Pravin Gordhan je rekao da "mnoge zemlje u razvoju raspolau vikom novca, koji se po tradiciji i dalje ulae na primer u amerike obveznice". Prelazak na kreditiranje u nacionalnim valutama i pokretanje sopstvenih berzanskih instrumenata je pokuaj zemalja u razvoju da se oslobode zavisnosti od zapada. Eksperti kompanije McKinsey Global prognoziraju kako bi finansijska aktiva u zemaljama BRICS mogla da bude utrostruena do 2020. na 141 bilion dolara. Eksperti Meunarodnog monetarnog fonda, ocenjuju da e ekonomije zemalja u razvoju u proseku da rastu za po 6,5 odsto godinje u narednoj deceniji, dok u Evropi taj pokazatelj nee premaiti 2,5 procenta.
25

Tenja zemalja BRIKS da smanje korienje dolara opravdana je i ne nosi velike rizike, smatraju ruski eksperti. Brazil, Rusija, Indija, Kina i Juna Afrika nameravaju ne samo da smanje udeo amerike valute prilikom obraunavanja. Re je o prelasku na meusobno kreditiranje u nacionalnoj valuti. Sporazum izmeu lanova grupe moe biti potpisan ve na narednom samitu u Nju Delhiju 29. marta. Eksperti istiu da posetepeno odustajanje od dolara moe da postane vana etapa sa take gledita razvoja BRIKS. Inicijator svojevrsnog otkaza amerikoj valuti je Kina. Upravo Peking danas dri najvee dolarske rezerve. I zakonomerno tei da smanji potencijalne rizike vezane sa stanjem amerike ekonomije. Dravni dug SAD ve je premaio 15 biliona dolara, sama amerika valuta poslednjih godina je emitovana praktino bez kontrole. U tim uslovima inicijativa Pekinga jasna je i dosledna, rekao je za Glas Rusije ekonomista Aleksandar Osin: - Kina u sutini izjavljuje da je aktuelna ekonomija neefikasna i da provocira rizike. Kina ima 3 biliona dolara rezervi. Ona ne eli da ih u jednom trenutku izgubi a da nema pojas za spasavanje. Kina stvara mehanizam, sistem saradnje, izmeu ostalog sa alternativnim uvoznicima njenih proizvoda i sa zemaljama koje joj pruaju sirovine. Radi se i u politikoj i u ekonomskoj sferi na jaanju strukture ekonomski viepolarnog sveta. To je normalna situacija. Jo pre godinu dana na samitu u kineskom gradu Sanja bio je potpisan okvirni dogovor izmeu drava grupe BRIKS. On je deklarisao prelazak na meusobna obraunavanja i kredite u nacionalnim valutama. CB Kine ak je izjavila da izdvaja specijalni fond od 10 milijardi juana. Pristala je da ga finansira i ruska CB. Dokument koji je potpisan u Nju Delhiju do krajem marta 2012. godine, faktiki pokree ovaj proces, istiu eksperti. Pitanje je samo u proceni rizika. Ovde se ocene razlikuju. Za Rusiju posledice tog koraka e biti najtee predvideti, smatra rukovodilac Instituta za nacionalnu strategiju Nikita Krievski. Postoji potreba zemalja za jaanjem trgovinskih i ekonomskih veza izmeu sebe. Ali uporedo sa tim glavni deo sirovinskih trita istorijski trguje u dolarima. I dosadanji pokuaji da se izbegne dolar kao univerzalno sredstvo obraunavanja za pojedinu sirovinsku robu zavreni su neuspehom. Prilikom obraunavanja za drugu robu, zato to Rusija isporuuje u zemlje BRIKS ne samo sirovine, ve i robu, izmeu ostalog finalne proizvodnje, ne iskljuujem da Moskva moe da pree na obraunavanje sa partnerima u nacionalnoj valuti. Ali sa druge strane, postavlja se pitanje: a ta sa tim valutama

26

initi dalje? Zaista, za sada valute zemalja BRIKS nisu konvertibilne. ta vie, juan je vezan za dolar. Ipak i Moskva i Peking su izjavili da pitanje konvertovanja moe da bude reeno ve u naredno vreme. Same zemlje aktivno rade na popularizaciji i juana i rublje. Peking trguje sa susedima iz Jugoistione Azije i kreditira ih. Udeo operacija u ruskim rubljama na prostoru ZND ve je premaio 50%. Pa i u pograninim teritorijama trgovina izmeu dve zemlje odavno se vodi u juanima i rubljama. Po miljenju finansiste Romana Andrejeva: To to zemlje BRIKS smanjuju obime korienja dolara prilino je logian korak, odluka koja e stabilizovati i svetsku i domau ekonomiju. Izmeu ostalog, u Rusiji smo meu prvima uveli bivalutnu korpu u svojim obraunavanjima: kod nas se meunarodne rezerve uvaju u obe valute. To je prilino povoljno. Zlatne i devizne rezerve ne pate toliko od kretanja valutnih kurseva dolar evro. Eksperti se slau da je sada teko govoriti o pravom i istovremenom prelasku na obraunavanja i kredite u nacionalnoj valuti meu zemljama BRIKS. Previe su razliite strukture izvoza, njegova orijentacija. Glavni trgovinski partner Pekinga je SAD, a Rusije EU. Ipak konkretni koraci da se to ispravi ve se ine. Tako Rusija sada sve aktivnije lobira svoje ekonomske interese u Azijsko-Tihookeanskom regionu, a Kina ve nekoliko godina radi u Africi, izmeu ostalog sa kompanijama JAR. Uvoenjem kineskog juana kao sredstva plaanja u trgovinskoj razmeni sa zemljama BRICS donelo bi afrikom lanu mnoge pogodnosti, izmeu ostalog smanjenje trokova i uklanjanje trgovinskih barijera. Koritenje juana ojaalo bi i poziciju JAR u savezu velikih narastajuih svetskih ekonomija, jer bi Junoafrika republika postala na taj nain "vrata" zemljama BRICS za ulaz na ogromno trite afrikog kontinenta. Po izvetaju najvee junoafrike banke "Standard Bank" najmanje 100 milijardi dolara u bilateralnoj trgovini Kine i JAR bie podmireno u juanima do 2015. godine.
7.3. Primer 3 BRIKS pomaze u suzbijanju globalne krize

Brazil je spreman da uestvuje u bilo kakvom meunarodnom planu za otklanjanje svetske

27

finansijske krize. Takva pomo mogla da bude pruena posredstvom Meunarodnog monetarnog fonda, ona je jue upozorila da problem u svetu ne predstavlja nedostatak novca, ve pomanjkanje politike odluke da se investira. Brazil je uvek spreman da uestvuje u bilo kakvim meunarodnim naporima. Izjava Rudofove usledila je dan nakon to je brazilski ministar finansija Gvido Mantega izjavio da lanice grupe zemalja s ekonomijama u naglom usponu BRIKS - Brazil, Rusija, Indija, Kina i Junoafrika Republika - razmatraju mogunost ukazivanja pomoi evrozoni u reavanju njenih problema s dugom. Mantega je rekao da e lideri zemalja BRIKS, u okviru godinjih sastanaka MMF-a i Svetske banke, u Vaingtonu razgovarati o mogunosti pomoi Evropskoj uniji, to bi predstavljalo zamenu ranijih uloga.Predsednica Rusef, ukazala je da je nemogue da Brazil zapadne u istu vrstu krize kao SAD i evrozona, uprkos tome to e brazilski ekonomski rast ove godine verovatno biti prepolovljen u odnosu na prologodinju ekspanziju od 7,5 odsto. Brazil poseduje sve instrumente koji su neophodni da bi se minimizirao uticaj takve krize. Kineski premijer Ven Djibao je takodje rekao da su lanice BRIKS spremne da pomognu, ali pod uslovom da Evropa, pre toga, sredi situaciju u vlastitom dvoritu. Glavni ekonomski savetnik ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva, Arkadij Dvorkovi, izjavio je jue da Evropska unija mora da izadje sa jasnom strategijom kako da spase svoje prezaduene lanice pre nego to se Rusija obavee da e poveati svoje vlasnitvo nad aktivama denominovanim u evrima. elimo da znamo kakvu akciju e preduzeti sama Evropska unija, za kakav scenario e se opredeliti: da li da Grka bankrotira ili da ne bankrotira? Kome e da pomognu - bankama ili vladi?- Dvorkovi na Rojtersovom ruskom investicionom samitu. Ruski ministar finansija Aleksej Kudrin je ukazao da Rusija u principu podrava formiranje jedinstvenih obveznica evrozone, mada e nastaviti da investira u suvereni dug pojedinih lanica zoneevra. Izvrna direktorka Medjunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard je iznela svoje misljenje, a to je da mogua pomo zemalja u naglom usponu prezaduenim lanicama Evropske unije predstavlja zanimljiv razvoj situacije. Ona je u intervjuu italijanskom listu La stampa izjavila da zanimanje zemalja okupljenih pod nazivom BRIKS predstavlja interesantan razvoj situacije prenela je agencija AFP. Ali ako se oni ogranie samo na kupovinu obveznica koje svi ostali smatraju sigurnom investicijom, kao to su nemake i britanske obveznice, nee preuzeti ba

28

previe rizika. Nadam se da, ako se ove intervencije ve dogadjaju, da e one biti velike i da nee biti ograniene samo na odredjene zemlje. Smatra se kako zemlje BRIKS-a ele veu zastupljenost u MMF pre nego to obeaju dodatnu pomo. MMF je za pakete pomoi evropskim zemljama ve dao nekoliko desetina milijardi dolara.
7.4. Primer 4 Pomo EU

Posle dogovora o dokapitalizaciji banaka, uspeli su da se saglase i da se Grkoj otpie 50 odsto duga, kao i da se fond stabilnosti za pomo evropskim zemljama u krizi popne na 1.000 milijardi evra. Grkoj e biti oprotena polovina dugovanja, ali samo onog dela koji se odnosi na banke, to je, kako je precizirao francuski predsednik Nikola Sarkozi, oko 100 milijardi, od ukuno 350. Banke e morati da same pokriju gubitak, a tek ukoliko tekoe budu tolike da im ugroze poslovanje, moi e da apeluju na drave. Francuski Sosijete eneral izgubie tri milijarde evra, a BNP - dve. To e pokriti iz svojih rezervi. Kada je re o fondu stabilnosti, on nee porasti do eljene cifre, ve samo do biliona, to je polovina pretpostavljenih potreba. Ipak, sadanji fond je iznosio 440 milijardi, a posle spasavanja Irske, Portugala i panije, u njemu je ostalo 250 milijardi. Uetvorostruen je, ali samo fiktivno. Novca u njemu nema, i tek e se traiti. Nemaka kancelarka Angela Merkel je dobila odobrenje od Bundestaga, samo zbog toga to je obeala da novi program za izlazak iz krize nee dodatno kotati ni centa nemake poreske obveznike. Fond stabilnosti bie popunjen tako to e biti pozvane tree zemlje. Rauna se na Rusiju, Brazil, bogate zalivske zemlje, ali, pre svih, na Kinu. Peking pristaje, to je oekivano, poto se veliki deo ogromne kineske proizvodnje izvozi na Stari kontinet. Pre samo godinu i po, EU je s tekim mukama iznela plan od 100 milijardi evra, koji se smatrao sasvim dovoljnim, a sada je utvrena deset puta vea suma. Kada je trejder erom Kervijel prokockao pet milijardi evra, o tome se govorilo mesecima. Danas ove sume izgledaju minijaturno. Svi evropski pogledi upereni u dalekoistinu prestonicu, u iekivanju da li e Kina da finansira plana za spas evrozone. Posle odluke lidera EU o otpisu dela grkih dugova i proirenju mehanizma za spasavanje prezaduenih evropskih ekonomija, Evropa gleda ne samo u Kinu, ve i u Rusiju, Indiju, Brazil i Junoafriku Republiku.

29

Procenjuje se, naime, da se devizne rezerve ovih zemalja u brzom razvoju - sabranih u skraenicu BRIKS - pribliavaju sumi od pet biliona dolara. Evropa, stoga, oekuje da bi te velike privrede mogle da joj prue finansijsku pomo. Uprkos zajednikim interesima, rizici nisu zanemarljivi. Kao ni za sada diskretni uslovi. Britanski Fajnenel tajms, tako, upozorava prezaduene lanice evrozone da e, ukoliko od dobijenih kredita i budu kratkorono na dobitku, kasnije e zbog toga gorko zaaliti, s obzirom na to da poveanje stranog finansiranja suzbija napredak ekonomije, poveava nezaposlenost i fiskalni deficit. Stranog novca u Evropi ima dovoljno, ali je problem u nedovoljnoj pouzdanosti problematinih zemalja zone evra i on e biti dodatno produbljen okretanjem ka tuim izvorima kapitala, ukazuje se u lanku londonskog poslovnog dnevnika. Istovremeno, ameriki finansijski dnevnik Volstrit dornal, podsea da je Kina, izraavajui spremnost da pomogne Evropi, istakla da to eli da uini putem MMF, i to zajedno sa ostalim lanicama iz grupe BRIKS. Za Kinu bi pruanje pomoi Evropi znailo dalju globalnu promociju juana. Brazil je odbacio mogunost kupovine obveznica evrozone radi pomoi u spasavanju lanica tog monetarnog bloka, obeavi da e samo pruiti pomo posredstvom Meunarodnog monetarnog fonda.
7.5. Primer 5 Uticaj BRIKS- a na Srbiju

Politika, socijalna, ekonomska, kulturoloka i religiozna razliitost pet zemalja BRIKS je u stvari slika dananjeg sveta (za razliku od homogenosti G7). Njihov rastui geoekonomski znaaj nije bez uticaja na Srbiju, ali EU i dalje dominira kao strateki prioritet nae zemlje . Ove zemlje koordiniu svoje stavove o nizu tema od svetskog finansijskog sistema do reformi sastava Saveta bezbednosti OUN (kako bi svoje mesto nali Indija, Brazil i Juna Afrika, kao stalni lanovi ili barem kao predstavnici svojih regija), to bi odgovaralo njihovom sve veem uticaju u svetu. Predsednica Brazila Dilma Rusev, inae od oca bugarskog (Kominterninog) emigranta, na nedavnom samitu ove grupe potencirala je neodrivost institucionalnih aranmana koji su nastali u razdoblju posle Drugog svetskog rata. Formiranje ove grupacije brzorastuih mnogoljudnih ekonomija nije bez posledica za nau zemlju.

30

Meutim ini se da je njihov znaaj vie geopolitiki nego ekonomski. Naime, Srbija se oslanja na Rusiju i Kinu, posebno u Savetu bezbednosti OUN, da bi progurala svoje strateke interese. Naa zemlja pokuava da balansiranjem svoje politike, davajui znatno vei znaaj ovim dve zemljama grupacije BRIKS, nego to to ine zemlje regiona, pojaa svoju pregovaraku poziciju prema Zapadu po nekim stratekim politikim pitanjima. Koliko zbog toga trpi evropski put Srbije nije lako rei. Takoe, da li postoji alternativna politika koja bi bolje odraavala realne interese zem lje i njen dignitet, takoe nije lako proceniti. BRIKS preseca stare dihotomije Istok-Zapad, SeverJug; na neki nain, BRIKS je novi most izmeu bogatih i nerazvijenih. BRIKS nema istorijsku, legalnu i geografsku koherentnost kao to je ima EU; niti se suoava sa zajednikom bezbedonosnom pretnjom kao NATO u poetku. Ove zemlje konkurie meusobno kao i sa SAD i EU. Ono to Rusija, Brazil, Indija (a u manjoj meri Juna Afrika) vide kao nonu moru je eventualna alijansa SAD Kina (G2), iji se ekonomski odnosi ponekad poistoveuju sa relacijom sijamskih blizanaca. Ipak, za sada, poloaj SAD je daleko povoljniji, eventualna politiko ekonomska blokada Kine (npr. zbog navodne valutne manipulacije) proizvela bi joj dramatine posledice, dok bi negativni efekti za SAD, u vidu rasta kamatnih stopa i slabljenja dolara, bili blai. Zemlje BRIKS se zalau za liberalizaciju svetske trgovine, ali i (donekle teko povezivo)trae vei prostor za ulogu drava u ekonomiji i novu globalnu valutu (za sada e pojaati meusobno korienje sopstvenih). Zemlje BRIKS naprosto koriste prednosti procesa ekonomske, kulturne i informacione globalizacije. I transnacionalne kompanije sve vie istraivanja obavljaju u zemljama BRIKS. BRIKS nema pravog lidera, ekonomski je to ubedljivo Kina, vojno ubedljivo Rusija . Razmena sa zemljama BRIKS ini relativno stabilan deo ukupne razmene Srbije. Udeo ovih zemalja je relativno skroman kada je u pitanju izvoz (oko 5%), dok BRIKS zemlje ine znaajan deo uvoza Srbije (21% do 23%). ini se da postoji znaajan prostor za rast izvoza u Rusiju (na poetku ove godine zona slobodne trgovine kao da daje vee efekte, budui da je izvoz u Rusiju preao 6% ukupnog). Nedavno potpisani strateki meudravni ugovor Srbije sa Kinom trebalo da omogui poveanje, inae minornog, izvoza u najmogoljudniju zemlju sveta. Na uvoznoj strani gro uvoza iz Rusije ine energenti (grubo oko sedmine ukupnog uvoza zemlje). Ekspanzija Kine na srpsko trite nije nikakva specifinost nae zemlje budui da Kina u skoro svim zemljama sveta snano poveava izvoz poslednje dve decenije. Razmena sa ostale tri zemlje
31

BRIKS-a je vrlo mala i teko je verovati da bi se ona, pre svega, zbog prostorne distance, ali i znaajne podudarnosti ponude, mogla bitnije poveati (moda je izuzetak Indija, koja ima ansu u softverskim tehnologijma). Procene ukazuju da je sredinom 2011. realni obim ruskih investicija na nivou od oko milijarde evra. Skoro je izvesno da e doi do porasta prisutnosti ruskog kapitala, kako kroz dalju modernizaciju NIS-a (i otkup akcija ovog preduzea), tako i kroz ulazak ruskog finansijskog kapitala kroz irenje bankarske mree. Postoje i srpska ulaganja u Rusiji, poput pogona lekova. Postoje brojni nagovetaji da bi se kineske investicije mogle mulitiplikovati narednih godina (TE Kostolac, most Zemun-Bora...). Ono to je takoe verovatno je ulaganje Kine u hartije od vrednosti trezora RS koje bi bile emitovane na ino tritu u valuti evrozone.

8. Zakljuak Nema krize za BRIKS

Odluku da se zajedno pojave i ponu specifian vid saradnje, lideri Brazila, Rusije, Indije, Kine doneli su kako bi javno objavili da jednopolarni svet ima alternativu. Desetogodinji period apsolutne dominacije jedine supersile, Amerike, pokazao se kao veoma dobar za nju i njene najblie saveznike, ali i veoma lo za ostatak sveta i perspektivu svih koji su morali na razne naine da plaaju dobar ivot veine graana u dravama zapadnog materijalnog blagostanja. za ponitavanje loih strana globalizacije. Pokazalo se da su zemlje BRIKS-a, samom idejom da se konsultuju o najvanijim pitanjima daljeg razvoja sveta, omoguile drugim zemljama, koje su razumele da je jedno polarni svet poeo da se menja i dramatinom brzinom postao multipolarni, da imaju ansu i iskoriste trenutak kako bi se razvijale bez apsolutnog patronata Velikog brata i njegovih saveznika. Osnovna borba BRIK-a omoguila je da se dolar, kao vrhunska mera vrednosti i bezuslovna svetska rezervna valuta, polako (pre svega zbog njihovih interesa) svodi na realnu meru. Kako je izvesno da se rat valutama (najvidljiviji deo novih geopolitikih odnosa) kree u pravcu svoenja dolara u realne okvire, jedne od bitnih svetskih valuta, ali sigurno ne jedine, poela je amerika, sa njihovog stanovita, bespotedna i beskrupulozna borba da se dosadanje stanje to sporije menja. Ameriki napad na evro samo je pokuaj da se najvea cena za prinudno svoenje ekonomije u

32

realne okvire prebaci na najblie saveznike i njihovu zajedniku valutu (sad je jasno i zbog ega je Engleska ostala van evrozone). Relativno dobra vrednost, decenijama tampanog dolara bez pokria, moe jo neko vreme opstati, jedino ukoliko se napravi to vie kriznih mesta po planeti, i opet se SAD predstaviti kao jedino mesto koje e i u takvim uslovima ostati stabilno, to opet znai da je i pored svega dolar najbezbednije mesto u kome se moe ouvati svaka realna vrednost. UN su ve godinama pod pritiskom ka novom ustrojstvu ili totalnom raspadu. Kad generalni sekretar NATO Rasmunsen kae da se moe intervenisati bez UN, onda je to najava opasnog raspada sistema. Uloga i mesto NVO sektora u mekoj okupaciji sveta je demistfikovana preko interneta, a sada taj sektor ima dostojne naslednike u delovanju, samo sa drugaijim predzakom, u vidu Okupiraj Volstrit. Ovih dana su svetski tampani i elektronski mediji puni izvetaja o ameriko-izraelskim pretnjama Iranu, pre svega atomskom bombom. Jasno je da je uzavreli i prokljuali lonac svetske geopolitike na ivici da se prelije (kontrolisano). Rruski naelnik generaltaba Makarov podsea da e Rusija u zatiti svojih interesa, u skladu sa svojom vojnom doktrinom, bez ustezanja prva upotrebiti i atomsko oruje. Kineski vojni softverski strunjaci, posle obaranja sopstvenog satelita u kosmosu , uspevaju da preuzmu i onesposobe amerike vojne satelite, koji su apsolutni preduslov za bilo kakvo efikasnije delovanje njihove vojske. Ovo je samo uvod u jo dinaminija, ak i direktna ratna vojna dogaanja. Tako nikako nije sluajno to je Leon Paneta, ameriki sekretar za odbranu, rekao da su Kina i Indija ozbiljna pretnja za Ameriku. To se poklapa i sa prognozama Goldman Saksa (svugde li su njihovi prsti) da e za pedeset godina (objektivniji kau i znatno pre) Kina biti apsolutni svetski lider, a da e Indija verovatno u tom trenutku prevazii SAD, to je dovoljno da i obini Amerikanci ozbiljno shvate takve rei. Kinezi na ovo odgovaraju mirno, u skladu sa njihovom hiljadugodinjom filozofijom, da oni samo ele da sarauju sa celim svetom. I teraju po svome, i po svom stratekom planu za sledeih sto i kusur godina. U situaciji kad sa jedne strane cena radne snage opada, a sirovina raste, jedini pravi odgovor zapada da bi odrao neku vrstu dominaciju (bar na podruju koje oni smatraju svojim dvoritem) jeste proboj u nove tehnologije, pre svega energetske (ne samo zelene, ve pre svega
33

jeftine) kao i druge koje omoguavaju novi tehnoloko civilizacijski iskorak. No i tu se postavlja pitanje koliko je to zaista mogue, jer se prema istraivanjima UN najinteligentniji deo stanovnika planete nalazi u Indiji (apsolutna dominacija u najprofitabilnijem softverskom tritu), a meu najbolje svetske univerzitete spada dobar broj kineskih, sa kojih izlaze mnogostruko brojniji kadrovi, sa odlinim potencijalom, ve potvrenim u svim oblastima, vojno, privredno, medicinski, a i najbri kompjuter sada je delo kineskih naunika. Izvesno je ipak kako e se sve ovo pre ili kasnije zavriti. Ekonomski razvoj, podizanje ivotnih uslova i standarda stanovnitva, kao i bezbednost regiona i pojedinih zemalja, svima, pa i Americi, diktira okretanje najveim svetskim tritima i zemljama, sa za to potrebnim resursima. Putinovo uspeno insistiranje i stvaranja Evroazijske komisije (od 2015. unije) siguran je iskorak ka pravljenju potencijalno snanog budueg partnera EU (ili neke nove evropske organizacije). U takvoj konstelaciji Rusija ne bi bila mlai partner, ve bi imala ravnopravnu poziciju sa EU, ali i sa Kinom i brzo narastajuom Indijom, u stvaranju odlino povezanog (a i vie) kopnenog Evroazijskog prostora.

34

LITERATURA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Meunarodni menadzment- Novije tendencije , prof. Vesna Milidevid http://en.wikipedia.org/wiki/BRICS, pregledano 18.12.2012. god. http://en.wikipedia.org/wiki/BRIC pregledano 18.12.2012. god http://gnikolic.blogspot.com/ pregledano 18.12.2012. god http://www.nezavisne.com/posao/privreda/Zemlje-BRIKS-a-ostvaruju-cetvrtinu-svjetskogBDP-a-168249.html pregledano 18.12.2012. god http://www.standard.rs/briks-sve-snazniji-i-sve-neskloniji-dolaru.html pregledano 19.12.2012. god http://www.video.sumadijapress.co.rs/index-p67-ni23540.html pregledano 20.12.2012. godine http://www.aikb.net/t1422-brics-brazil-kina-indija-rusija-i-jar , pregledano 20.12.2012.god.

35