(RE)INDUSTRIJALIZACIJA I KULTURA U TRANZICIONOJ SRBIJI

Doc. dr Marija ukanovi Karavidi 1, dipl.ecc. master Dragica Jovanevi 2,

dipl. politikolog, dipl.ecc. master Milo tanojevi !
1.Fakultet za kulturu i medije, Univezitet Megatrend, Beograd
2.Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo, Beograd
3.Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo, Beograd
Rezime
lanak prikazuje kompleksni odnos izmeu fenomena industrijalizacije i
implikacija koje industrijalizacija ima na kulturnu, socio ekonomsku i
politiku sferu . Poseban aspekt svakako predstavlja oblast kulture (iroko
sva!ene kao masovna kultura". #va dva usko povezana pojma prate se kroz
sve faze razvoja industrijalizacije, deindustrijalizacije, reindustijalizacije i
ostavljaju tra$ove jedna na dru$oj. %ticaj prvo$ talasa industrijalizacije na
masovne mi$racije prema industriskim centrima zauvek !e promeniti pojam i
koncept kulture kakav je oveanstvo do tada poznavalo. &a ubrzanom
industrijalizacjom sredinom prolo$ veka nastaju i novi fenomeni kao to su
masovno drutvo, potroako drutvo i masovna kultura, odnosno kulturna
industrija.
'ljune rei

(ndustrijalizacija, deindustrijalizacija, reindustrijalizacija, kultura, masovna
kultura, masovno drutvo
)bstract
*e article presents te comple+ relationsip bet,een te penomena of
industrialization and implications tat industrialization ave on te cultural,
socio - economic and political spere. ) special aspect is certainl. te field
of culture (broadl. conceived as a mass culture". *ese concepts are
monitored trou$ all pases of industrialization, deindustrialization, and
te. leave implications one on anoter. *e impact of te first ,ave of
industrialization to mass mi$ration to industrial centers ,ill forever can$e
te concept of culture as mankind as kno, util no,. *e rapid
industrialization in te middle of te last centur. created a ne, penomena
suc as mass societ., consumerism and mass culture and cultural industries.
'e. ,ords
(ndustrialization, deindustrialization, reindustrializtion, culture, mass
culture, mass societ.
UVODNE NAPOMENE - DEFINISANJE POJMOVA
Na samom poetku ovog rada va!no je de"inisati pojmove koji su kljuni za razumevanje teksta,
kao i za iru i potpuniju sliku o radu.
Industri!"i#!$i! je pojam koji 1#$3. godine %omitet Ujedinjeni& na'ija za industrijski
razvoj de"inie kao pro'es ekonomskog razvoja u kojem se najve(i deo resursa privrede
mo)ilie u razvoju i primeni savremene te&nologije, "ormiranju privredne strukture koju
karakterie dinamiki prera*ivaki sektor sa visokom zastupljeno(u proizvodnje
sredstava za proizvodnju i potroni& do)ara, ime se osigurava visoka stopa privrednog
rasta u 'elini i uspeno ostvaruju 'iljevi ekonomskog i drutvenog napretka.
1
+ndustrijaliza'ija je naj)r!i i naje"ikasniji nain za )rzi prelazak iz tradi'ionalnog u
industrijsko drutvo.
D%industri&"i#&$i! se mo!e oznaiti kao,
- .ovl/enje iz st/ri& industrij/, pose)no, industrij/ z/ proizvodnju i prer/du tekstil/ i ko!e
i sirovinski intenzivni& proizvodnji osnovni& met/l/ i &emijski& proizvod/, koje se n/
r/zne n/ine dislo'ir/ne ili preputene tzv. novo-industrij/lizov/nim zemlj/m/.
- 0//nje uloge propulzivni& del/tnosti z/ proizvodnju so"isti'ir/ni& proizvod/ visoki&
te&nologij/, pose)no u elektro-met/lnom kompleksu 1poluprovodni'i, elektronski
r/un/ri, komunik/'ion/ oprem/ i ure*/ji2, odnosno u proizvodnji &emijski& i
"/rm/'eutski& proizvod/ 1novi m/terij/li, novi lekovi2, k/o i poj/v/ tzv. inov/tivni&
1kre/tivni&2 industrij/ i r/zni& servisni& industrij/ u slu!)i ost/le industrije.
2
1
Navedeno prema predavanju .ro". 3ju)odraga 4vi(a, .ojam i karakteristike industrijaliza'ija
2
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja,125112., 6epu)liki zavod za razvoj, 4trategija i politika razvoja 6.
4r)ije 2511 -2525. 1predlog2., Beograd
R%industri!"i#!$i!
U kon'eptu reindustrijaliza'ije dr!ava )i tre)alo da,
- 4manjuje javnu potronju
- .reorijentie se sa teku(i& na kapitalne izdatke
- Umanji )irokratske prepreke i rizike za poslovanje i investiranje
- 6e"ormie javni sektor
Ne sme se upasti u zamku podr!avanja nasumino oda)rani& preduze(a i sektora 7 tako )i se
vratili netr!inim i loim prin'ipima aloka'ije sredstava i upravljanja. 6eindustrijaliza'ija jeste
potre)na, ali postoji opasnost da se kon'ept reindustrijaliza'ije vulgarizuje. 0asno je da su u
osnovi industrijske politike 1koja tre)a da potpomogne reindustrijaliza'iju2 strukturne re"orme i
in"rastrukturne investi'ije.
3
Ku"tur! 1masovna2
%ultura s&va(ena kao maosovna kultura, tj. proizvod i posledi'a pro'esa industrijaliza'ije, dakle
posledi'a promena u ekonomsko politikoj organiza'iji i ustrojstvu drutva. U tekstu (e )iti
analizirane karakteristike masovne kulture i njene kauzalne veze sa stepenom industrijaliza'ije
jednog drutva
8
.
Tr!n#i$i'n! Sr(i!
9kvir glavne analize )i(e upravo tranzi'iono drutvo u 4r)iji. :)og opteg mesta i o)imne
literature na temu tranzi'ija u 4r)iji, autori smatraju da je za samu sutinu rada va!no izdvojiti
nekoliko napomena i polja u kojima se kre(e analiza "enomena industrijaliza'ije i kulture. .o
svojoj de"ini'iji tranzi'ija predstavlja prelazak sa jednog naina proizvodnje 1komandna
3
.ro". V. Vukovi(, 125152., ;eindustrijaliza'ija i 6eindustrijaliza'ija, dostupno na,
&ttp,<<===.)li'.rs<Vesti<>konomija<215#$#<;eindustrijaliza'ija-i-reindustrijaliza'ija
4
U ovom konkretnom primeru, ve(inom jugoslovenskog, srpskog drutva 1prim. aut.2
privreda2 na drugi 1tr!ina privreda2. 9no to me*utim u 4r)iji predstavlja glavnog saputnika
tranzi'ije jeste deindustrijaliza'ija i 1loa2 privatiza'ija, mo!e se slo)odno re(i veoma skromni&
uinaka po pitanju napretka zemlje.
%ako se navodi u strategiji razvoja industrije klju uspe&/ le!i u stv/r/nju mnogo /tr/ktivnijeg
investi'ionog /m)ijent/ z/ ul/g/nj/ u sektore prer/*iv/ke industrije s/ visokom dod/tom
vredno(u. N/je"ik/sniji n/in d/ se ostv/re strukturne promene, u)rz/ni privredni r/st i izvoz je
privl/enje str/ni& direktni& investi'ij/ i pron/l/!enje str/teki& p/rtner/ s/ r/zvijeni& tr!it/ u
svetu.
?
%retanje industrijske proizvodnje 4r)ije 1#8$ 7 2515 prikazano na gra"iku )r.1 14tr/tegija
i politika r/zvoj/ industrije 6epu)like 4r)ije 2511-2525, Minist/rstvo ekonomije i region/lnog
r/zvoj/ 6epu)liki z/vod z/ r/zvoj, dostuno na, &ttp,<<===.merr.gov.rs<sr2 jasno pokazuje kako
je tekao razvoj industrije u zemlji, gde u posleratnom periodu dolazi do naglog rasta da )i tokom
devedeseti& godina prolog veka dolo do pada i taj trend i danas postoji.
0edan od izazova koji se postavlja pred tranzi'ionu 4r)iju jeste i pro)lem rekonstruk'ije
privrede. @Ne koriste(i iskustva zemalja koje su ovaj pro'es tranzi'ije proli pre nas, a u kojima
je u)rzani tempo u prelazu iz 'entralizovane ekonomije u tr!inu privredu i )rzu privatiza'iju,
)ez izvrene institu'ionalne rekonstruk'ije, dao negativne rezultate 1u 6usiji, u .oljskoj i
5
prilog 1 tabela
drugde2, u postokto)arskoj 4r)iji je preterano u)rzanje dovelo do ma&nitanja tr!ine
konkuren'ije, koja je zaustavljala ekonomski rast za raun uve(anja kapitala privatni& vlasnika
koji se nije investirao u proizvodnju, z)og nedovoljno promiljene i ra'ionalne privatiza'ije,
kojoj je )io jedini 'ilj da se to )r!e 1i po svaku 'enu2 rasproda dr!avna imovina i u sektorima
koji se uo)iajeno ne privatizuju ni u demokratski razvijenim zemljama 1>.4, na"tna industrija,
rudarstvo, .AA i sl.2B
$
ISTORIJSKI OSVRT
6azvoj nauke i te&nike uvek dovodi do znaajni& promena u razliitim drutvenim s"erama. .re
svega, uti'aj razvoja te&nike ogleda se u s"eri rada, ekonomskim odnosima, nainu o)avljanja
posla, odnosima na radu a nije zanemarljiv uti'aj i na kulturu jednog drutva.
U 1C. Veku >ngleska je imala najvii stepen manu"akturne proizvodnje. .ronalazak parne
maine 1D$8. godine od strane ;!ejmsa Vata predstavlja znaajnu prekretni'u u prera*ivakim
delatnostima i industriji. Nekadanja manu"aktuna proizvodnja i upotre)a runog alata
zamenjenja je mainama i "a)rikim radom, tako da je pronalazak parne maine oznaio poetak
prve industrijske revolu'ije. Usledile su znaajne promene ne samo u pro'esu rada i proizvodnje
ve( je dolo i do nastanka modernog gra*anskog drutva i naputanja nekadanjeg "eudalnog
ure*enja. .rimena parne maine u industriji, kao i nastanak prvi& "a)rika dovodi do
zapoljavanja sve ve(eg )roja radnika iji su poslodav'iu pripadali gra*anskom sloju.
9tkri(e elektrine energije i motora sa unutranjim sagorevanjem i nji&ova primena u pro'esu
proizvodnje smatra se poetkom druge industrijske revolu'ije koju nazivaju i industrijskom
'iviliza'ijom ili 'iviliza'ijom drugog talasa. Elavne novine koje sa so)om donosi druga
industrijska revolu'ija kako navodi Ao"ler
D
jesu sin&ronza'ija svi& o)lika rada i ponaanja ljudi u
radnoj organiza'iji, kon'entra'ija koja se ogleda u tome da su organiza'ije sada "iziki lo'irane
na jednom mestu i maksimiza'ija odnosno nastojanje da se "ormiraju organiza'ije koje (e
zapoljavati veliki )roj ljudi i proizvoditi to ve(e koliine ro)e za tr!ite.
6
Eolu)ovi(, :., 125532 +zazovi tranzi'ije u 4r)iji 7 Blokada ili otvaranje perspektive za )udu(nost u, .romene
vrednosti i tranzi'ija u 4r)iji, pogled u )udu(nost, +nstitut drutveni& nauka, Beograd
7
Bolii(, 4. 125532 4vet rada u tranzi'iji, .lato, Beograd
;alji razvoj nauke i te&nologije donosi nove promene i dovodi do tre(e industrrijske revolu'ije.
.oetke tre(e industrijske revolu'ije nalazimo u pronalasku atomske energije, primeni
elektronike i in"ormatike u pro'esu proizvodnje i upravljanju sistemima. ;anas mo!emo govoriti
o postindustrijskom drutvu ili postindustrijskoj revolu'iji gde su najznaajniji "aktori
drutvenog progresa znanja i sposo)nosti pojedin'a.
%ako )i se do)ila to jasnija slika "unk'ionisanja postindustrijskog drutva, va!no je sagledati i
karakteristike samog rada u ovoj epo&i. Broj zanimanja se jo tokom prve industrijske revolu'ije
naglo pove(ao i dolazi do podele rada, ovaj trend nastavlja se do dananji& dana. U >ngleskoj
1C81. godine )ilo je registrovano 831 zanimanje, dok je sedamdeseti& godina prolog veka
prema poda'ima Ujedinjeni& na'ija )roj zanimanja iznosio 35.555. 0aka usmerenost na pro"it
dovela je do zamenarivanja znaaja so'ijalne klime koja postoji u jednoj organiza'iji, a kao
najznaajnija posledi'a nedovoljne prilago*enosti rada oveku javlja se pro)lem otu*enja na
radu. 9tu*enje na radu se mo!e de"inisati kao raskorak izme*u vrednosti i potre)a oveka i
so'ijalno strukturisani& mogu(nosti za realiza'iju ti& potre)a 1.ajevi(, 255$2
C
. ;urgi autori
pre'iznije ovaj "enomen odre*uju kao situa'iju u kojoj radni'i nisu u stanju kontrolisati svoj
neposredni radni pro'es, nemaju ose(aj smislene povezanosti svoga rada sa 'elokupnom
proizvodnjom, ne pripadaju datoj integrisanoj zajedni'i a rad nije sredstvo za nji&ovu
samorealiza'iju 1Blauner, 1#$82
#
. 6adnik postindustrijskog drutva koji se nosi sa otu*enjem na
radu do!ivljava opte ose(anje nemo(i i )esmislenosti, javlja se anomija kao i stav da se
odre*eni 'iljevi mogu posti(i samo drutveno nedozvoljenim sredstvima, samootu*enje kao i
so'ijalna i kulturna izola'ija. 4o'ijalna izolazija pojedin'a podstaktuta je njegovim do!ivljajem
da nije pri&va(en od strane pojedina'a ili grupa, a uz so'ijalni ide i kulturna izola'ija gde
pojedina' prestaje da o)ra(a pa!nju i vrednuje sadr!aje svoje kulture. %ulturna izola'ija kao
jedan od aspekata otu*enja izuzetno je znaajan "enomen pose)no u drutvu poput naeg u
uslovima tranzi'ije i ekonomske krize.
ODNOS INDUSTRIJALIZACIJE I KULTURE
U okviru so'ioloki& teorija o industrijskom i postindustrijskom drutvu nailazimo na amerikog
ekonomistu i so'ioliga Volta 6ostova. .o njemu drutvo masovne potronje i )lagostanja, nastaje
8
.ajevi(, ;., 1255$2 .si&ologija rada, 3+B>6, Beograd
9
Blauner, 6., 11#$82 Flienation and Freedom, G&i'ago UnivesitH .ress, G&i'ago
nakon drugog svetskog rata najpre u 4F; i Veilkoj Britaniji a potom se razvija i u drugim
visokorazvijenim zemljama sveta. 9no se zasniva na primeni nauno te&noloke revolu'ije u
proizvodnji to dovodi do masovne proizvodnje i visoko& na'ionalnog do&otka. U nemu je
ve(ina egzisten'ijalni& potre)a ljudi za&valjuju(i masovnoj proizvodnji reena, i glavna
drutvena )riga je usmerena na zadovoljenje vii& du&ovni& potre)a oveka 1kultura2 koje vode
njegovom razvoju.
15
Masovnog drutva kakvog danas poznajemo ne )i )ilo )ez industrijaliza'ije koja je sa so)om
donela ur)aniza'iju, standardiza'iju proizvodnje, masovne potre)e i )irokratiza'iju drutvenog
!ivota. 0edan od prvi& e"ekata industrijaliza'ije i ur)aniza'ije kako navodi pro"esor Bo!ovi(
jeste raspadanje odre*eni& primarni& zajedni'a pod pritiskom porasta stanovnitva i )rzi&
drutveni& promena. @Fa)riki rad i grad kao lokalna zajedni'a ali sa tradi'ionalnom
drutveno(u, postali su milje i domanantni okvir za rad sve ve(eg )roja ljudi. .ostignuta je
usmerenost na intenzivno industrijalizivano drutvo ali po 'enu nesigurnosti, neukorenjenosti i
otu*ivanjaB
11
Budu(i da jedno od glavni& karakteristika industrijaliza'ije proizvodnje predstavlja serijska
proizvodnja koja je standardizovana i tipizirana uti'alo je i na vrednosti kulture, njenu
orginalnost i preti da uniti autonomiji kulture. Masovna kultura je zavisna od te&nologije. Vera
u te&nologiju i njene domete uvrstila je i uverenje da maina mo!e da zameni oveka i uini sve
to i ovek tako da se danas susre(amo sa tzv. te&nikim o)likovanjem du&a ili industrije svesti.
Masovna kultura nastala u uslovima kapitalistike 'iviliza'ije nudi nov nain miljena !ivljenja i
ponaanja preo)likovala je ljudske potre)e i orijentisan je na komer'ijalne interese i pro"it. %ako
prime(uje :ori'a Aomi( u svojoj knjizi Ne=s age @ % plimi apatinosti samo privatna sfera
opsataje/ sa svojom bri$om o zdravlju, o pojavnosti, o materijalnom pola0aju, sa fantazmomn
konano$ oslobaanja stvarni potreba, sa privatanjem permisivne lo$ike koja doputa
putanje sa lanca svi lini kompleksa, sa raspolo0ivo!u svi zamislivi odnosa1&avremena
kultura, uprklos injenici da je odreuje edonizam, pokazuje da ( u0ivanje samo do0ivljava istu
sudbinu kao ( sve vrednosti/ ono naime ne izmie infektu ravnodunosti, $ube!i svoj subverzivni
nabojB.
10
Navedeno prema,.ei(, M.,11##D.2 4o'iologija, Fakultet politiki& nauka, Beograd
11
M.;.%vejl, 11#D$2, Uvod u so'iologiju masovni& komunika'ija, Elas, Beograd
6azvoj te&nologije doveo je do pojave masovni& medija koje mo!emo posmatrati kao sredstva
koja na izvestan nain demokratiziraju kulturu. Mediji irokim narodnim masam ine dostupnim
najrazliitije sadr!aje kulture tako da je prisuta interna'ionaliza'ija i glo)aliza'ija kulturni&
vrednosti.
Masovna kultura per se te!i samanjivanju so'ijalni& i kulturni& razlika izme*u pojedini&
drutveni& grupa tako to &omogenizuje i ujednaava razliite kulturne nivoe. .o svom
karakteru ona postaje reproduktivna i gu)i se nekadanji produktivni karakter kulture. %ao i
masovno drutvo i masovna kultura podvrgnuta je visokom stepenu 'entraliza'ije i kontrole.
%ako Bo!ovi( prime(uje, za razliku od narodne kulture koja je rasla odozdo, masovna kultura je
nametnuta odozgo.
;anas mo!emo govoriti o kulturnoj industriji koja se odnosi na pro'es trans"orma'ije
umetnikog dela u kulturni proizvod, koji podle!e pravilima tr!ita kao i svaki drugi proizvod.
.ro'es tranzi'ije koju ukljuuje i prelazak na tr!ine prin'ipe poslovanja sa so)om donosi i
ukidanje na'ionalne kulture koja )iva zamenjena masovnom odnosno idustrijskom kulturom koja
po svojoj prirodi te!i da )ude nadna'ionalna d/ stvori jednu kulturnu p/r/digmu kojoj (e )iti
str/no ispolj/v/nje n/'ion/lni& spe'i"inosti, koj/ ne(e trpeti umetnost u "unk'iji politike
&omogeniz/'ije n/'ion/lne z/jedni'e, ve( (e je posm/tr/ti u kontekstu jedne depolitizov/ne
kulture.
Najve(i )roj teorija o masovnom drutvu iz)egava da kritikuje osnove industrijskog drutva.
.ostoje(e drutvo se nudi i do!ivljava kao drutvo )lagostanja u kome o)ian ovek mo!e da
zadovolji sve ve(i )roj lini& i drutveni& stalno rastu(i& potre)a. +pak, mogu(e je razlikovati
dva osnovna naina interpretiranja masovnog drutva
12
.
>litistika kritika masovnog drutva iji su predstavni'i konzervativ'i poput 9rtege i Easeta,
krajnje pesimistiki gledaju na masovno drutvo i negovu perspektivu. 9ni smatraju da kultura
tre)a da se zaustavi na grani'ama klasa, pojedini& delova klasa i slojeva, da se ponovo podignu
zidovi stare klase i mase, da se opet podvrgnu aristokratskoj kontroliIsamo o)razovano
gra*anstvo tre)a da stvara odre*ena kulturna do)ra.
12
Bo!ovi(, 6. 11##D2.ukotine kulture, .rosveta, Beograd
;rugi prava' inerpretiranja "enomena masovnog drutva isti vidi kao imanentan modernom
drutvu, ali istie neop&odnost kritike analize svega to takvo drutvo donosi.
INDUSTRIJALIZACIJA U SRBIJI I NJENE IMPLIKACIJE NA KULTURU
.oe'i industrijaliza'ije na ovim prostorima vezani su za osnivanje 4enjskog rudnika, prvog
rudnika mrkog uglja na prostoru 'entralne 4r)ije. 6udnik je osnovan 1C?3. godine, a krajem 1#.
veka najkvalitetniji ugalj se izvozio u Fustrougarsku i Aursku. :animljivo je napomenuti da je za
to vreme, a to nije )io sluaj ni u %raljevini 0ugoslaviji koja je )ila inae sla)o
industrijalizovana zemlja, primetan "enomen migra'ija i to iz ve(i& evropski& 'entara u za)aene
delove Balkana. Naime, ono to (e kasnije za&vatiti prostore 'ele 1komunistike2 0ugoslavije a to
su migra'ije ka industrijskim 'entrima dogodilo se intezivnije izme*u dva svetska rata. Aako je
sa rudarima, majstorima, in!injerima, geometrima i ostalim prate(im oso)ljem iz evropski&
zemalja 1Nemaka, Jeka2 stigao i deo nji&ove kulture. 4enjski rudnik i 6avna reka do)ijaju
katoliku 'rkvu, )anket salu i sportske terene. Nakon drugog svetskog rata ova mesta
do!ivljavaju svoj drutveno ekonomski pro'vat i postoje dve )olni'e od koji& je jedna po
opremljenosti &irurke sale )ila odma& iza VMF u Beogradu, metaloprera*ivako preduze(e,
autotransportno preduze(e. 6adile su termoelektrana, tamparija, prikazivali se "ilmovi i
pozorine predstave.
Nakon zavretka rata narodna vlast u 0ugoslaviji pred se)e postavlja dva 'ilja. .rvi 'ilj jeste
o)nova ratom razorene zemlje a drugi reorganiza'ija privredni& odnosa. Nakon o)nove, sledila
je etapa industrijaliza'ije i elektri"ika'ije. Velika su sredstva )ila ulo!ena u teku industriju,
energetiku, rudarstvo i vojnu opremu, a zapostavljen je razvoj lake industrije i in"rastrukture.
Bez zapadne pomo(i poetkom ezdeseti&, privreda je stagnirala, industrijaliza'ija je zastala,
poljoprivreda je nazadovala, seosko se stanovnitvo smanjivalo. 6aslojavanje sela i @)e!anje od
plugaB je sve izra!enije. ;o&odak koji se stie izvan poljoprivrede znatno je laki. U uslovima
dinaminog prirodnog i drutvenog razvoja u posleratnom periodu, deavale su se korenite
promene u prostornom rasporedu stanovnitva, a pose)no u masovnoom prelasku iz sela u grad.
Nasuprot tome, porastao je udeo nepoljoprivrednog stanovnitva uz izraziti porast gradskog
stanovnitva.
U)rzana industrijaliza'ija u 4F60 pored dezagrariza'ije imala je za posedi'u i ur)aniza'iju i
ve(i priliv stanovnitva u gradove. Aako seosko stanovnitvo naputa sela i svoje dotadanje
osnovno zanimanje 1poljoprivredu2 kon'entrie se oko ve(i& industrijski& 'entara, ve(i& gradova.
No naputanje kulturoloki& modela i o)raza'a poonaanja nije tako lako kao naputanje
dojueranjeg osnovnog zanimanja. 9va nova klasa pored volje za radom donosi u gradske
sredine i svoj sistem vrednosti, ukuse, dok gradska sredina postavlja svoje standarde i pravila
ponaanja. Aako dolazimo do &i)ridni& o)lika kulture nastali& kao proizvod interak'ije dva
kulturoloka modela.
Ai &i)ridni o)li'i kulture ogledaju se u perverznom spoju ruralni& navika i novi& za&teva koje
pred doseljenike stavljaju pravila !ivota u ur)anoj sredini. 6adno vreme od sedam do tri
predstavlja drastino drugaiji kon'ept od onog na koji su )ili naviknuti u svojoj primarnoj
seoskoj sredini u kojoj se radilo od svitanja do sumraka i gde je ostajalo malo slo)odnog
vremena za )ilo kakav o)lik so'ijalno kulturni& aktivnosti. .osela i igranke kao i stvaranje
narodne kulture zamenjeni su u!ivanjem u plodovima masovne kulture koja podilazi ukusu
ve(ine, jer ipak njen 'ilj nije da oplemeni ve( da za)avi i uni"ormie. .a tako ovaj je"tini i lako
prijemivi proizvod na grani'i kia okupira i umrtvljuje svaku individualnost i orginalnost i
slian je polo!aju radnika i mestu koje on zauzima u velikim industrijskim postrojenjima. 9n je
dakle jedan od mnogo)rojni& ra"ova nepregledne mainerije ali sa la!nim prividom da se )ez
njega ne mo!e.
9vaj privid (e de"initivno nestati prelaskom iz so'ijalizma u drutvo tr!inog kapitalizma. 4r)ija
i ovom sluaju gaji svoj spe'i"ikum tako da )i u namanju ruku )ilo nepre'izno poistove(ivati
ure*ena zapadna tr!ita i nekonsolidovanu situa'iju na polju ekonomije i politike na naem
prostoru.
Filozo"ija )rzog uspe&a i lake zarade za&vatila je srpsko drutvo u tranzi'iji .4voj mo!da i
najstraniji odraz ona daje upravo na polju kulture. U zemlji u kojoj ne radi 1gotovo2 ni jedna
"a)rika a )roj strani& )anaka uveliko prevezilazi )roj )i)lioteka i kulturni& 'entara po gradovima
skromni su izgledi za )ilo kakvo pozi'ioniranje kulturni& vrednosti na tr!itu. 3judi optere(eni
elementarnim egzisten'ijalnim pro)lemima na poslednje mesto stavljaju kulturne potre)e. 9ni
tako nekritiki i )ez promiljanja gutaju sa nezasitim apetitom sve to im se servira putem
masmedija.
;rutvo kako danas imamo u 4r)iji ne mo!e se odrediti kao postindustrijskom u punom znaenju
tog pojma, )udu(i da nakon so'ijalni& previranja nastali& kao posledi'a raspada )ive repu)like,
srpsko drutvo na odre*en nain vratilo u preindustrijsko i premoderno stanje koje se oitava u
jaanju znaaja koji se pridaje etnikim, verskim i polnim identitetima. 1Gvetianin,255D2
13
Fko se na sve to doda i aktuelni politiki diskurs koji vlada u 4r)iji, koji podse(anja radi nije
novovekovna tekovina, a koji pravi jasnu distink'iju izme*u patriota i izdajnika kao i so'ijalno
pri&vatljivi& kulturni& o)raza'a koji karakteriu i jedne i druge, izgledi za kulturnu eman'ipa'iju
i progres svode se na minimum.
Upravo je pitanje industrijaliza'ije jedno od va!niji& za razumevanje opteg so'ijalno kulturnog
stanja jednog drutva. Mitovi iz do)a komunizma srueni su krajem prolog veka na krilima
na'ionalizma i ratova. 9naj deo industrije koji je pre!iveo raspad 4F60, sank'ije koje su zadesile
0ugoslaviju tokom devedeseti& godina i )om)ardovanje, tranzi'iju i privatiza'iju sigurno ne(e.
6eindustrijaliza'ija dakle predstavlja novi mit u koji jo uvek veruje onaj sloj stanovnitva koji
!ivi u udo)noj prolosti. Upravo taj sloj stanovnitva pod uti'ajem sedativni& sadr!aja koje upija
u svom okru!enju veruje u mit reindustrujaliza'ije i revitaliza'ije srpske privrede uz jednu jedinu
ideju o sigurnom radnom mestu. Na!alost, iskustva zemalja iz regiona koje su odmakle i
prele!ale ove deije )olesti tranzi'ije govore suprotno. Noam Jomski
18
, istaknuti kritiar
amerikog drutva, smatra da drutva slu!e(i se glo)alnom so'ijalno-politikom manipula'ijom
imaju za 'ilj pasiviza'iju oveka kao aktivnog politikog )i(a.
4voje 'iljeve ostvaruju koriste(i se tzv. politiko medijskim strategijama,
1. strategija za)ave,
2. strategija stvori pro)lem, pa ponudi reenje,
3. strategija postupnosti nepopularne mere,
8. strategija nepopularnog odlo!enog u )udu(nost,
?. strategija in"antiliza'ije,
$. strategija umesto razmiljanja priziva se emo'ija,
D. strategija dr!anja javnosti u neznanju i gluposti,
13
.redrag Gvetianin, %ulturne potre)e, navike i ukus gra*ana sr)ije i Makedonije, 9d)or za gra*ansku
ini'ijativuNi, 255D
14
G&omskH, N., 15 4tategies o" manipulation )H t&e media, - .reuzeto sa
&ttp,<<===.s'ri)d.'om<do'<83##2283<Aop-15-media-manipulation-strategies-)H-Noam-G&omskH
C. strategija o&ra)rivanja osrednjosti,
#. strategija zamene ljudskog revolta krivi'om,
15. strategija Kznamo vas )olje nego to vi sami se)e poznajeteK.
4r)ija ni u ovom sluaju ne predstavlja izuzetak i ovo zapa!anje Jomskog mo!emo primeniti na
aktuelne prilike u 4r)iji.
4trategije koje autor navodi prepoznajemo u naoj svakodnevni'i poma!u nam da je )olje
razumemo. +n"antiliza'ija, orijentisanost na za)avu, pozivanje na emo'ije umesto na razmiljanje
i dr!anje javnosti u neznanju. +ndustija zav)ave sigurno je najproduktivnija u odnosu na druge
industrije u 4r)iji danas. 4a rizikom da zvuimo krajnje pesimistino rekli )i smo da je industrija
za)ave zapravo i jedina industrija koja )esprekorno "unk'ionie. 4tanovnitvu se konstantno
serviraju je"tine podvale i privid !ivota. Aako se kao to mnogi autori smatraju stavnitvo
pasivizira i dovodi u jedno nadra'ionalno &ipnotiko stanje. 4vi realni pro)lemi koji optere(uju
gra*anstvo, poput opti& so'io-ekonomski& pro)lema )ivaju zamenjeni, 1nad2realnim emisijama
o !ivotima ljudi koji su proizvod upravo industrije za)ave.
0er kakav se to kulturoloki model predstavlja u tranzi'ionoj 4r)iji kao dominantanL Vlasni'i
kapitala steenog pod okrijem sank'ija i u klimi ratni& godina sa kraja prolog veka uvode svoj
kapital u legalne tokove a jedan od zgodni& naina svakako je i privatiza'ija 1pod sumnjivim
uslovima2. Gilj ovakvi& transak'ija svakako nije opti interes 1kako novog vlasnika tako i
dr!ave2 ve( o)ina trgovina i zloupotre)a jo uvek kr&kog post komunistikog tranzi'ionog
sistema.
%akva nam se, dakle, slika i poruka alju sa najvii& politiko 7 ekonomski& stajalita u dr!aviL
4tvara se kulturni o)raza' koji gaji 1ne2 kulturu )urazersko 7 ortako 7 kumovskog sistema
vrednosti, gde se sve mo!e i @lako (emoB.
.osledi'e sve ga toga po ire drutvene odnose su karastro"alne. +doli postaju pojedin'i koji su
uspeli da svoj kapital sumljivog porekla uvedu u legalne tokove 1da plate porez, to je san
svakog kriminal'a2 postanu uspeni BkontraverzniB )iznismeni. 9ni su po!eljan model ponaanja
i san svakog deaka. 9 tome kao je teko u svetu )iznisa 1i lju)avi2 irokim narodnim masama (e
kroz pesmu u jednoj od )ez)roj kontakt emisija, o)jasniti lepa polovina naeg MN )iznismena,
tako*e mlada i uspena pevai'a idol mnogi& devoji'a.
3epa strana 1ako je ima2 ove medijske manipula'ije i stvaranja novi& idola
1?
i kulturoloki&
o)raza'a u pogonima "a)rika za)ave jeste populariza'ija sporta, to opet u sluaju 4r)ije ima
svoju spe'i"inu odredni'u. .otpuno )izarna situa'ija stvara se svaki put kada npr. vaterpolo
reprezenta'ija osvoji neko od najvii& svetski& takmienja, a isti ti sportisti nemaju elementarne
uslove za trening i priremu. Mo!da i naj)rutalni vid zloupotre)e sportski& uspe&a predstavlja
potpuno iskrivljena slika o va!nosti ti& doga*aja po !ivote ve(ine stanovnitva. +ako 4r)ija ima
jednu od najve(i& stopa korup'ije u >vropi i za deset tranzi'ioni& godina nije uspela da asvaltira
ni deset kilometara auto puta i rei pitanje industrijaliza'ije i nezaposlenostiIali zato ume da
napravi spektakularna slavlja povodom svakog sportskog uspe&a. + tako dolazimo do poro)anog
re'epta &le)a i igara, gde ogroman pro'enat stanovnitva posmatra industrijalizovane vesti i
arene slike na ekranu irom zatvoreni& oiju.
ZAKLJU)AK
6ad predstvalja pokuaj da se osvetli i razume odnos koji postoji izme*u stepena razvoja
industrijaliza'ije i kulture jednog drutva. 6ad ne pretenduje da daje konane zakonitosti
kazuzalne veze pojmova kultura i industrijaliza'ija ali svakako da ima za 'ij da istakne kakve
sve implika'ije na kulturu odnosne njene pojavne o)like u jednom dtutvu ima stepen
induistrijaliza'ije. .ose)no va!an segment rada predstavlja prikaz trenutnog stanja u tranzi'ionoj
4r)iji sa isti'anjem izazova koji stoje pred nama kako u smislu razvoja privrede i industriuje tako
i posledi'a aktuelnog stanja na kulturu, stavove i vrednosti.
15
.rilog 2, .opadi(, ;., 125532, Uzori maladi& u posleratnom periodu, Friedri'& >)ert 4ti"tung
+nstitut drutveni& nauka, Beograd
PRILOZI
Pri"'* +
Uti$& ,ri-r%dn'* &.(i%nt& n& ,ri-"&/%n% in-%stit'r&
+0
M'ti-i i#(&$i-&n& (,us1) M'ti-i ,ri-"&/%n& (,u"")
P'"iti/2i uti$&
Nest/)ilno politiko st/nje, restriktivno
z/konod/vstvo, dominir/ju(/ /nti-poslovn/
kultur/, ogr/nienje kredit/, siv/
ekonomij/ i neure*eno tr!ite
4t/)ilno politiko st/nje, li)er/lno
z/konod/vstvo, dominir/ poslovno orjentis/n/
kultur/, r/st kredit/,ure*eno tr!ite
E2'n'.s2i
uti$&
3oi ekonomski uslovi, m/li poten'ij/l
r/st/, visoki oper/tivni trokovi, zrelo
tr!ite, m/lo dom/(e tr!ite
;o)r/ ekonomij/, visok poten'ij/l r/st/, niski
oper/tivni trokovi, tr!ite u r/zvoju, mogu(nost
investir/nj/ u imovinu, veliko tr!ite, povolj/n
kurs, depresir/ne 'ene /k'ij/
S'$i&"ni uti$&i Neg/tivno drutveno okru!enje, nepovoljni
demogr/"ski trendovi, st/gn/'ij/ i p/d
popul/'ije, r/st so'ij/lni& d/v/nj/
.ozitivno drutveno okru!enje, pozitivni
demogr/"ski trendovi, r/st popul/'ije, sm/njenje
so'ij/lni& d/v/nj/
Ku"turni uti$&i Nepozn/t kulturni milje, &eterogeno
kulturno okru!enje 1m/li i neprij/teljski
r/spolo!eni segmenti2
.ozn/te re"erentne t/ke u kulturnom miljeu,
/tr/ktiv/n s/st/v kulturni& vrednosti, inov/tivn/
poslovn/ kultur/, negov/nje korpor/tivne
kulture,&omogen kulturni /m)ijent 1prij/teljski
segmenti2
K'n2ur%ntns2&
stru2tur&
Neprij/teljsko konkurentsko okru!enje,
visok nivo kon'entr/'ije, s/tur/'ij/ tr!it/
ponudom,nepovoljni uslovi z/ oper/tivni
r/d
Ar!ine nie, k/p/'iteti u posedu, mogu(nost
eksp/nzije putem kopir/nj/, povoljni uslovi z/
oper/tivni r/d
Pri"'* 3
16
+zvor, %onkurentnost privrede 4r)ije 125532, 0e""erson +nstitute
Is,iti-!n% '."!din% u Sr(ii un! 34435
+6
+ u ispitivanju omladine sprovedenom juna 2552. godine na uzorku od 1.?#1 mladi& od 1?-28 godine na
teritoriji 4r)ije 1)ez %osova i Meto&ije2 postojalo je pitanje ko su nji&ovi uzori. + ovde pada u oi velika
nespremnost mladi& da nekoga uopte proglase uzorom - nikoga nije navelo ak 81O mladi&, to je vie
nego u ranijim istra!ivanjima i to verovatno govori o produ!enoj krizi autoriteta. Me*u do)ijenim
odgovorima, 35O su linosti iz sveta estrade, 1CO su sportisti, 1#O linosti iz kulture i istorije, #O iz
politike, $O iz privatnog !ivota, 1$O ostalo. U porePenju sa najmlaPom uzrasnom podgrupom 11?-1C
godina2 najstarija uzrasna podgrupa 122-28 godine2 je re*e )irala linosti iz sporta i estrade 1?2O prema
81O2 a neto e(e linosti iz kulture 11DO prema 23O2 i politike 1CO prema 18O2.
%zori mladi u posleratnom periodu
1## Mladi(i su okrenuti sportu a devojke estradi. ak 23O od oni& mladi(a koji su dali neki odgovor 1a
mogli su da navedu tri imena2 navelo je samo sportiste, dok je samo 3O devojaka navelo samo
sportiste. 4 druge strane, 3DO od devojaka koje su dale neki odgovor navele su samo linosti sa estrade,
u pore*enju sa 11O mladi(a.
LITERATURA
1. 4avi(, 3j., .ojam i karakteristike industrijaliza'ija, predavanje
17
.opadi(, ;., 125532, Uzori maladi& u posleratnom periodu, Friedri'& >)ert 4ti"tung
+nstitut drutveni& nauka, Beograd
2. 4trategija i politika razvoja 6. 4r)ije 2511 -2525, 125112., Ministarstvo ekonomije i
regionalnog razvoja 6epu)liki zavod za razvoj, Beograd
3. Vukovi(, V. 125152, ;eindustrijaliza'ija i 6eindustrijaliza'ija, dostupno na,
&ttp,<<===.)li'.rs<Vesti<>konomija<215#$#<;eindustrijaliza'ija-i-reindustrijaliza'ija
8. Eolu)ovi(, :., 125532 +zazovi tranzi'ije u 4r)iji 7 Blokada ili otvaranje perspektive za
)udu(nost u, .romene vrednosti i tranzi'ija u 4r)iji, pogled u )udu(nost, +nstitut
drutveni& nauka, Beograd
?. Bolii(, 4. 125532, 4vet rada u tranzi'iji, .lato, Beograd
$. .ajevi(, ;., 1255$2, .si&ologija rada, 3+B>6, Beograd
D. Blauner, 6., 11#$82, Flienation and Freedom, G&i'ago UnivesitH .ress, G&i'ago
C. .ei(, M.,11##D2, 4o'iologija, Fakultet politiki& nauka, Beograd
#. M.;.%vejl, 11#D$2, Uvod u so'iologiju masovni& komunika'ija, Elas, Beograd
15. Bo!ovi(, 6. 11##D2, .ukotine kulture, .rosveta, Beograd
11. Gvetianin, .., 1255D2, %ulturne potre)e, navike i ukus gra*ana sr)ije i Makedonije,
9d)or za gra*ansku ini'ijativu, Ni
12. .opadi(, ;., 125532, Uzori maladi& u posleratnom periodu, Friedri'& >)ert 4ti"tung
+nstitut drutveni& nauka, Beograd
13. G&omskH, N., 15 4tategies o" manipulation )H t&e media, - .reuzeto sa
&ttp,<<===.s'ri)d.'om<do'<83##2283<Aop-15-media-manipulation-strategies-)H-Noam-
G&omskH