UNIVERZITET U NIU EKONOMSKI FAKULTET

INDUSTRIJA KAO NAJZNAAJNIJA OBLAST MATERIJALNE PROIZVODNJE (SEMINARSKI RAD)

SADRAJ UVOD.................................................................................................................................3 Pojam industrije..................................................................................................................5 Karakteristike industrije......................................................................................................7 2.1. Kvalitativne karakteristike industrije...........................................................................7 2.2. Kvantitativne karakteristike.........................................................................................8 Znaaj industrija za druge privredne delatnosti..................................................................9 3.1. Delovanje industrija na ostale proizvodne privredne delatnosti..................................9 3.1.1. Delovanje industrije na zanatstvo.............................................................................9 3.1.2. Delovanje industrije na poljoprivredu.......................................................................9 3.1.3. Delovanje industrije na umarstvo............................................................................9 3.1.4. Delovanje industrije na graevinarstvo.....................................................................9 3.2. Delovanje industrija na neproizvodne privredne delatnosti.......................................10 3.2.1. Delovanje industrije na trgovinu.............................................................................10 3.2.2. Delovanje industrije na saobraaj...........................................................................10 ZAKLJUAK...................................................................................................................11 LITERATURA..................................................................................................................12

UVOD

Privreda kao pojam opisuje sve ustanove i ljudske postupke sa ciljem, u svetu postojee i od oveka stvorene resurse da koriste, da bi odranje i sigurnost ivota ljudima garantovali i potpomogli i njihove materijalne i nematerijalne potrebe zadovoljili. Proizvodnja, raspodela, razmena i potronja ine jedinstven proces koji nazivamo privredom. Tokom istorije nastala je meu ljudima podela rada. Ona je granala ljudska zanimanja i ona su postala sve brojnija i raznovrsnija. Aktivnosti ljudi koje karakteriu sline rezultate rada, nazivamo ljudskim delatnostima. One se dele na privredne i neprivredne. Skup svih privrednih delatnosti ini privredu pod kojima podrazumevamo proizvodnju materijalnih i nematerijalnih dobara radi njihove potronje. Privreda je skup svih privrednih delatnosti. Privredne delatnosti mogu biti proizvodne i neproizvodne. Proizvodne privredne delatnosti su poljoprivreda sa lovom i ribolovom, umarstvo, industrija, graevinarstvo i zanatstvo. Neproizvodne privredne delatnosti su trgovina, ugostiteljstvo, turizam i saobraaj. Poljoprivreda sa lovom i ribolovom i umarstvo ine primarni sektor proizvodnje, dok graevinarstvo, zanatstvo i industrija pripadaju sekundarnom sektoru proizvodnje. Uslune (neproizvodne) delatnosti pripadaju tercijarnom sektoru proizvodnje. Tu spadaju saobraaj, trgovina, ugostiteljstvo i turizam. to se tie sekundarnog sektora, privredna delatnost koja se istie prema svojim karakteristikama je industrija. Industrija (od latinske rei industuus vrednoa, marljivost, svrsishodna aktivnost, radinost uopte) je grana privrede koja zahteva veu koliinu prirodnih resursa i izvora energije da bi se dobio krajnji proizvod. Industrija zahteva velike koliine poetnih ulaganja kapitala, pre nego to pone da se realizuje dobit. Industrija predstavlja mainsku preradu sirovina i serijsku proizvodnju. U industriju se ubrajaju sve nepoljoprivredne grane. Njen razvoj zavisi od prirodnih i drutvenih uslova. Prirodni uslovi se odnose uglavnom na prirodne resurse kojima zemlja raspolae, zatim na razmetaj resursa kao i na koliina resursa. Drutveni uslovi se uglavnom odnose na oveka i njegovo ulaganje u industriju. Industrija je postala kljuni sektor proizvodnje u evropskim i severnoamerikim zemljama tokom industrijske revolucije, koja je izmenila preanje merkantilistike feudalne ekonomije kroz niz velikih tehnolokih napredaka kao to je izum parne maine 1784. godine koju je izumeo kotski inenjer Dejms Vat. Industrijske zemlje su zauzele kapitalistiki ekonomski kurs. eleznica i parobrodi su omoguili jeftin prevoz roba do ranije praktino nedostupnih udaljenih trita, i omoguili privatnim firmama zgrtanje velikog bogatstva. Nakon industrijske revolucije, oko jedne treine svetske ekonomske proizvodnje je dolazilo iz industrijskog sektora - to je vei udeo od udela poljoprivrednog sektora, ali danas je usluni (takozvani tercijarni) sektor razvijeniji od industrijskog. Najuspenija industrijska preduzea u datom sektoru su najee ili preduzea osnovana izrazito velikim kapitalom, ili preduzea inovatori, koja su prva osvojila neku novu tehnologiju, proces ili trite. U poslednje tri decenije dolo je do znaajne promene mesta industrije u ukupnom privrednom razvoju, pri emu je industrija i dalje najznaajniji generator ukupnog privrednog razvoja. Od sredine sedamdesetih godina, neke od najrazvijenijih kapitalistikih zemalja karakterie proces deindustrijalizacije, odnosno relativnog smanjivanja udela industrije u drutvenom proizvodu i ukupnom broju zaposlenih. To nikako ne znai da znaaj industrije za

ukupni privredni razvoj apsolutno opada. Naprotiv, zahvaljujui savremenim dostignuima nauno-tehnikog progresa i enormno visokoj produktivnosti rada u industriji opada potronja energije, sirovina i ivog ljudskog rada po jedinici proizvoda, to u krajnjoj liniji utie na znaajno smanjenje sektorskih cena i broja uposlenih radnika, odnosno relativno smanjenje ucea industrije u ukupnom drutvenom proizvodu i broju zaposlenih. U razvijenim zemljama se pored procesa deindustrijalizacije paralelno odvija i proces reindustrijalizacije, odnosno industrijskog razvoja u izmenjenim okolnostima, u kome upravo do punog izraaja dolazi relativna snaga industrijskog sektora.

Pojam industrije

Savremena ekonomska literatura ne poznaje jednu jedinstvenu, opteprihvaenu definiciju industrije, koja oslikava sutinu industruje, njene karakteristike, kao i nain proizvodnje ove privredne delatnosti, odnosno koja daje potpuno definisanje industrije. ak, tavie, i u domaoj i u stranoj literaturi se sreu brojne definicije kojima se industrija definie, u uem ili irem smislu, i zavisno od cilja analize, namene same definicije, aspekta, nivoa i vremenskog stanovita posmatranja industrije. Zbog toga se objanjenje i definisanje industrije kree u irokom rasponu, polazei od veoma uskih i nepotpunih do veoma uoptenih i sloenih, iz kojih ne moe da se na pravi nain shvati ta se sve podrazumeva pod pojmom industrije. U literaturi se ponekad industrija toliko iroko shvata da se ak nekad poistoveuje sa ukupnom ekonomskom aktivnou, izuzev poljoprivrede. Zbog svega ovoga definisanje industrije je daleko sloenije nego to izgleda. To dalje implicira tekoe u njenom razgranienju sa ostalim privrednim delatnostima, zatim u obuhvatanju, obradi i korienju statistikih podataka i izradi meunarodnih komparativnih analiza. Problem se javlja i pri analizi industrije u jednoj zemlji u razliitim vremenskim periodima i etapama razvoja. Jo jedan, vrlo bitan faktor oteava definisanje industrije, a to je njen veoma dinamian razvoj, veoma brza promena njenih karakteristika i strukture, tako da neka definicija koja je vaila sada ne oslikava sadanje stanje industrije i ne definie je na taan nain. Prvi koji su pokuali da definiu industriju bili su fiziokrati. Oni su razdvojili industriju od poljoprivrede. Sve do nih pod industrijom se podrazumevao rad u poljoprivredi, rad lekara, naunika i advokata. Fransoa Kene (tvorac ekonomske tablice) i drugi francuski prestavnici ove kole (ak Tirgo, Dipon de Nemur, Mersije de la Rivijer), pravili su razliku izmeu proizvidne klase koja obuhvata poljoprivrednike, tanije zemljoradnike, jer se bave proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda kao jedinim proizvodnim radom, i neproizvodne klase, koja samo prerauju poljoprivredne proizvode. U proizvodnji u poljoprivredi je najvea razlika izmeu utroenih i proizvedenih dobara najlake vidljiva, dok sve ostale grane znae samo promenu oblika upotrebnih vrednosti, a ne uveavaju bogatstvo. Po njima i novac je sterilno bogatstvo, a pravo bogatstvo nastaje samo radom u poljoprivredi.1. Zbog toga su u centar svojih analiza stavljali poljoprivredu, jer su smatrali da njen razvoj ima strateki znaaj za opti privredni razvoj zemlje, dok su pojam industrija koristili kao sinonim za neproizvodnu preraivaku aktivnost2.
1 2

Dragoslav Kitanovi, Nataa Golubovi, Osnovi ekonomije, Ni, 2006. , str. 8 Milan Ili, Ljubodrag Savi, Slobodan Cvetanovi, Zora Arsovski, Industrijski menadment, Kragujevac, 2003. str. 2

U svojoj evoluciji industrija je dobijala razliite nazive prema istorijski etapama kroz koje je prolazila, poevi od kune radinosti, zanatstva, preko manufakture do masovne industrijske proizvodnje, odnosno industrije kao najznaajnije oblasti materijalne proizvodnje. Ameriki ekonomista Don Blek u industriju ubraja sve ekonomske aktivnosti koje deli na: Ekstraktivne (rudarstvo, ribarstvo, lov i korienje vodnih snaga), Genetike (poljoprivreda, umarstvo i gajenje riba) i Preraivake (mehanika industrija, graevinarstvo, i zanatstvo).3 Slinu ovoj podeli, dao je 1935. godine Fier sa Novog Zelanda. On je prvi izvrio podelu ekonomskih aktivnosti na tri sektora polazei od stupnjeva i to na sledei nain: Primarne (rudarstvo, poljoprivreda, i ribarstvo), Sekundarne (iskljuivo preraivaku industriju koja se bavi preradom poljoprivrednih i drugih sirovina), Tercijarne (uslune delatnosti, osim saobraaja) .4 Prema jednom nemakom autoru Herbertu fon Bekeratu industrija predstavlja pripremanje korisnosti, pri emu se proces proizvodnje odvija na bazi mehanikih, hemijskih i kontrolisanih biolokih procesa5, a prema drugom nemakom teoretiaru, VALTERU HOFMANU, industrija je ...primena sistema maina i aparata u kome se radni proces odvija skoro automatski i kontinuirano u povezivanju deliminih procesa rada.6 U EKONOMSKOJ LITERATURI SSSR-A POD INDUSTRIJOM SE PODRAZUMEVA PROIZVODNJA SREDSTAVA ZA RAD, DOBIJANJE RUDA I MINERALA, OBRADA INDUSTRIJSKIH I POLJOPRIVREDNIH SIROVINA, KAO I PRIPREMA I PRERADA OBNOVLJIVIH BILJNO-IVOTINJSKIH SIROVINA, DAKLE, INDUSTRIJA SE DEFINIE U UEM SMISLU. Sve ove definicije dokazuju tvrdnju da nema jedinstvene definicije industrije. Moda najobuhvatniju definiciju je dao profesor ivorad Gligorijevi: Industrija predstavlja privrednu delatnost koja se bavi proizvodnjom minerala i energije i preradom sirovina mineralnog, biljnog, ivotinjskog i vetakog porekla, u proizvode za trite u preduzeima visokog organskog sastava kapitala7

Videti: Milan Ili, Ljubodrag Savi, Slobodan Cvetanovi, Zora Arsovski, Industrijski menadment, Kragujevac, 2003. , str. 4
4

Videti: Milan Ili, Ljubodrag Savi, Slobodan Cvetanovi, Zora Arsovski, Industrijski menadment, Kragujevac, 2003. , str. 4
5

Videti: Milan Ili, Ljubodrag Savi, Slobodan Cvetanovi, Zora Arsovski, Industrijski menadment, Kragujevac, 2003. , str. 5
6

Videti: Milan Ili, Ljubodrag Savi, Slobodan Cvetanovi, Zora Arsovski, Industrijski menadment, Kragujevac, 2003. , str. 5
7

ivorad Gligorijevi, Ekonomika industrije, Ni, 2008. , str. 8

Karakteristike industrije

Iz prethodnih definicija industrije mogu se izdvojiti njene najbitnije kvalitativne i kvantitativne karakteristike. Ove karakteristike i specifinosti razgraniavaju i i razlikuju industriju od ostalih privrednih delatnosti, prvenstveno od zanatstva, poljoprivrede i graevinarstva. 2.1. Kvalitativne karakteristike industrije Ove karakteristike industrije proizilaze iz drutveno ekonomskih odlika industrije kao najvanije oblasti materijalne proizvodnje, njenog uticaja, mesta i uloge u procesu drutveno ekonomskog razvoja. U grupu kvalitativnih karakteristika industrije nalaze se: Vodea privedna delatnost. Gotovo u svim zemljama industrija je osnovna i najvaznije privredna delatnost i oblast materijalne proizvodnje, koja ima odluujui uticaj na privredni razvoj. Ovo zbog toga to ona obezbeuje tehniku osnovu za osavremenjivanje i poboljanje ostalih privrednih delatnosti. Faktor promene ekonomske strukture. Poto dinamizira tempo privre`nog rasta, industraja dovodi do poveanja nbima proizvodnje, zatim, do promene ekonomske strukture zemlje i uzrokuje povezivanje privrede jedne zemlje sa inostranstvom. Industrija ovu ulogu obavlja preko tehniko tehnnlokog napretka i podizanjem na vii nivo tehnike osnove proizvodnje, kontinuiranim usavravanjem i masovnom proizvodnjom sredstava za rad koja se primenjuju u svim privrednim delatnostima. Sa poveanjem obima i kvaliteta sredstava za rad, postie se efikasnost korienja materijalnih resursa i privreivanja ukupne privrede, a radna snaga poveava svoju produktivnost. Time se poveava obim proizvodnje, odnosno, dolazi do privrednog rasta, a dolazi i do strukturnih promena, odnosno, dolazi do privrednog razvoja. Faktor promene strukture spoljne trgovine. Razvijajui se, industrija u velikoj meri menja strukturu spoljne trgovine, poboljavajui poloaj zemlje u meunarodnoj razmeni, pa otuda i zalaganje slabije razvijenih zemalja i zemalja u razvoju da ubrzaju razvoj svoje industrije. Izaziva promene u strukturi stanovnitva. Kada se razvija industrija poveava svoje kapacitete, otvara nova radna mesta, raste tranja za radnom snagom, dolazi do zapoljavanja novih radnika, smanjuje se nezaposlenost p a s n t j n i mj sc e a a a n e a oo n i eo m k o sa n k suu t kr r t a s n nt aenzm. t o i vj d e le a v e j Dovodi do poveanja ivotnog standarda. Sa razvojem industrije dolazi do rasta nacionalnog dohotka, to dovodi do poveanja ivotnog standarda stanovnitva. p.8

Milan Ili, Ljubodrag Savi, Slobodan Cvetanovi, Zora Arsovski, Industrijski menadment, Kragujevac, 2003. , str. 10

2.2. Kvantitativne karakteristike Kvatitativne karakteristike se odnose na organizacione i tehniko tehnoloke osobine industrije kao najvanije oblasti materijalne proizvodnje. Najvanije kvantitativne karakteristike industrije su: Masovna proizvodnja. Industrija se bavi masovnom prizvodnjom. Pod ovim pojmom se podrazumeva proizvodnja u velikim koliinama (po obimu) ili proizvodnja velikih vrednosti9. To znai da industriju, za razliku od zanatstva i graevinarstva, karakterie masovna proizvodnja koja je iskljuivo namenjena nepoznatom potroau. Istovrsnost proizvoda. Da bi se uopte govorilo o masovnoj proizvodnji, kao karakteristici industrije, istovrsnost proizvoda je nuna. To znai da proizvodi imaju iste performanse, odnosno da se proces proizvodnje proizvoda odvija kontinuirano. Tehnika podela rada. U industriji je izvrena detaljna podela rada tako da radnik najee zna i obavlja samo svoj deo posla koji se sastoji od jedne ili nekoliko proizvodnih operacija.10 Visoki organski sastav kapitala. Industrijska proizvodnja zahteva masovnu upotrebu sredstava za rad visokog organskog sastava i utorak velike koliine energije. Masovna upotreba visokoproduktivnih i specijalizovanih sredstava za rad, koja se neprekidno menjaju i usavravaju, zahteva daleko vei utroak energije u industriji nego u ostalim privrednim delatnostima. Ne samo da pokree sredstva za rad, energija se u industriji koristi i u tehnolokim procesima pri transformaciji predmeta rada. Industrija, takoe omoguava proces mehanizacije i automatizacije industrijske proizvodnje ime oslobaa radnike tekog fizikog rada, skrauje njihovo radno vreme, bitno poveava snagu ukupnog drutvenog rada i utie na ekonomsku snagu svake zemlje. Zbog toga dominantno mesto (preko 50%) u potronji energije u savremenim uslovima zauzima industrija. Nezavisnost od prirodnih uslova. Industrijska aktivnost se veim delom odvija u zatvorenim objektima i moe da se obavlja u toku cele godine. To implicira da vremenski uslovi i prilike ne mogu bitnije da utiu na industrijsku proizvodnju. Ipak, ne moe se govoriti o apsolutnoj nezavisnosti industrije i njene akrivnosti od prirodnih uslova. Kao primer moe da poslue one industrijske grane koje u velikoj meri zavise od tih uslova. Obim prozvodnje u rudnicima zavisi od bogatstva rude, od sadraja metala odnosno nematala koji su sadani u toj rudi. Nebioloka energija. Upotreba ove vrste energije i neophodnost njene upotrebe direktna je posledica tehniko tehnolokih faktora, od kojih zavisi postizanje industrijskih ciljeva. Upravo upotreba nebioloke energije omoguava da se izvre obimni poslovi i da se proizvede velika koliina proizvoda.11.

ivorad Gligorijevi, Ekonomika industrije, Ni, 2008. , str. 10

10

Milan Ili, Ljubodrag Savi, Slobodan Cvetanovi, Zora Arsovski, Industrijski menadment, Kragujevac, 2003. , str. 14
11

ivorad Gligorijevi, Ekonomika industrije, Ni, 2008. , str. 12

Znaaj industrija za druge privredne delatnosti

Industrija kao najvanija oblast materijalne proizvodnje vri snaan uticaj na razvoj ostalih privrednih delatnosti, bilo proizvodnih, bilo neproizvodnih. Ona se razlukuje od ostalih privrednih delatnosti, ali sa nekima od njih ima odreene slinosti. 3.1. Delovanje industrija na ostale proizvodne privredne delatnosti Uticaj industrije na proizvodne privredne delatnosti uglavnom se posmatra preko kvantitativnih pokazatelja. Ipak, uticaj industrije na ostale privredne delatnosti se moe posmatrati i sa kvalitativnog aspekta (sredstva za rad i predmeti rada, primenjena tehnologija proizvodnje, organizacija proizvodnje, namena proizvoda). 3.1.1. Delovanje industrije na zanatstvo Industrija se pojavljuje kao proizvoa sredtava za rad koja se upotrebljavaju u zanatstvu. Takoe, industrija je proizvoa reprodukcionog materijala, koje zanatstvo koristi. Zato je est sluaj da se zanatstvo orijentie na proizvodnju odreenih komponenti za potrebe industrije I da doe do uspostavljanja proizvodno poslovne saradnje izmeu pojedinih industrijskih I zanatskih preduzea. 3.1.2. Delovanje industrije na poljoprivredu Postoji veoma snaan uticaj industrije na poljoprivrednu proizvodnju. On se ogleda u tome to industrija proizvodi sredstva za rad koji se koriste u poljoprivredi, proizvodi reprodukcioni materijal, zatim, u skraivanju radnog ciklusa. Osim toga industrija utie na poljoprivredu putem transfera jednog dela stanovnitva, odnosno radne snage iz poljoprivrede u industrijske delatnosti. Industrija, zatim, otkupljuje poljoprivredne proizvode koji undustriji slue kao sirovina, pa na taj nain poveava dohodak poljoprivrednika. Industrija i poljoprivreda su, dakle, povezani i preko razmene dobara meu sobom. 3.1.3. Delovanje industrije na umarstvo Industrija umarstvu obezbeuje pre svega sredstva za rad (npr. maine za seu drvea), dok umarstvo industriji obezbeuje predmete rada, i to pre svega za drvnu industriju. 3.1.4. Delovanje industrije na graevinarstvo Industrija utie na graevinarstvo na taj nain to nauno tehnika dostignua u industriji, na polju maina i opreme, znaajno doprinose ubrzanju procesa rada i efikasnosti graevinarstva. Pored toga to obezbeuje sredstva za rad, industrija

gradevinarstvu obezbeuje i predmete rada. Ona obezbeuje reprodukcioni materijal za sve grane graevinarstva, tako da i postoji industrija graevinskog materijala.

3.2. Delovanje industrija na neproizvodne privredne delatnosti Neproizvodne privredne delatnosti (trgovina, saobraaj, turizam, ugostiteljstvo) pruaju industriji odreene usluge ali i predstavljaju veliko trite za indstrijske proizvode. Razvoj ovih privrednih delatnosti bez industrije bi bio nemogu. 3.2.1. Delovanje industrije na trgovinu Industrija obezbeuje trgovini sredstva za rad koji se koriste u ovoj neproizvodnoj privrednoj delatnosti. U to spadaju sva ona sredstva koje se u trgovini upotrebljavaju za smetaj dobara, zatim ona sredstva koja slue za transport tih dobara, sredstva koja se upotrebljavaju za kontrolu kvaliteta proizvoda, kao I sva ona sredstva koja se upotrebljavaju radi efikasnijeg obavljanja trgovine. Ponekad se deava da neko industrijsko preduzee obavlja i trgovinu u svoje ime, jer mu je tako puno isplatljivije. Ipak sa aspekta razvoja industrije i privrede u celini, to se smatra kao neracionalno korienje resursa, jer su ti isti resursi koji su se iskoristili u trgovini, mogli iskoristiti u industriji za mnogo bolje namene. 3.2.2. Delovanje industrije na saobraaj Saobraaj je neophodan za industriju i njenu proizvodnju iz tog razloga to preko saobraaja industrijski proizvodi dolaze do trita. Za razvoj saobraaja je potrebno da se obezbedi proizvodnja saobraajnih sredstava i izgradnja saobraajnica. Ptanje je smo ta prvo razvijati: saobraajna sredstva ili saobraajnice. Sa aspekta razvoja industrije neophodno je postojanje saobraajnica, a sa razvojem industrije modernizuju se i saobraajnice. Razvoj industrijske proizvodnje poveava ivotni standard stanovnitva i potrebu brze migracije ljudi. To sve zahteva razvoj saobraaja uopte, kao i njegove strukture. Saobraaj je produetak procesa industrijske proizvodnje, ali je on i prethodnik procesa proizvodnje (omoguava spajanje procesa proizvodnje).

10

ZAKLJUAK

Iz svega do sada navedenog, moe se shvatiti da je industrija zaista najvanija oblast materijalne proizvodnje. Na to ukazuje i raznolikost definicija pojma industrije, ali i same njene karakteristike. Koliko je ona znaajna za celokupnu privredu, a indirektni i za ivotni standard i drutveno blagostanje stanovnitva jedne zemlje vidi se u njenim uticajima na sve privredne delatnosti, kako proizvodne tako i neproizvodne. Ona je i znaajan faktir konkurenske prednosti jedne zemlje i njenog dobrog meunarodnog pozicioniranja. Jer, ona zemja koja ima razvijenu industriju, neosporno je meu vodeim u svetu, gotovo u svim sferama: ekonomskoj, politikoj, vojnoj, i uglavnom ima vodeu poziciju u svim pregovarakim procesima. Razvijena industrija uglavnom implicira i veoma dobru odbrambenu strukuru zemlje. Zato bi razvoj industrije trebao da bude jedan od glavnih ciljeva celokupne ekonomske politike jedne zemlje, i to tako to bi se razvijene industrijske zemlje trudile da zadre i nastave kontinuirani razvoj industrije (a one to i ine), a one manje razvijene ili nerazvijene da pokuaju da ih dostignu kroz razne metode i modele razvoja.

11

LITERATURA

1. Aranelovi Z., Nacionalna ekonomija, Ekonomski fakultet, Ni, 2004. 2. Gligorijevi ., Ekonomika industrije, Ekonomski fakultet, Ni, 2008. 3. Ili M., Savi Lj., Cvetanovi S., Arsovski Z., Industrijski menadment, Kragujevac, 2003. 4. Kitanovi D., Golubovi N., Osnovi ekonomije, Ekonomski fakultet, Ni, 2006. 5. Redaktor Ilic M., Ekonomika industrije, Ekonomski fakultet u Kragujevcu - institut za ekonomska istraivanja, Kragujevac, 1996. 6. www.wikipedia.org

12