FINANSIJE U BIZNISU

- skripta -

SADRAJ
SADRAJ..........................................................................................................2
GLAVA I............................................................................................................4
POLAZNE TEORIJSKE OSNOVE FINANSIJSKOG MENADMENTA.....4
1. DOPRINOS DRUGIH NAUKA AFIRMACIJI FINANSIJSKOG
MENADMENTA.........................................................................................................4
1.1 SISTEMSKI PRISTUP FINANSIJSKOM MENADMENTU............6
1.2 SISTEMSKI PRISTUP FINANSIJSKOM MENADMENTU NA
NIVOU PREDUZEA..............................................................................................7
2. FINANSIJSKI MENADMENT..................................................................9
2.1 NASTANAK FINANSIJSKOG MENADMENTA...........................13
2.1.1 ULOGA LJUDSKOG FAKTORA U NASTANKU
FINANSIJSKOG MENADMENTA.................................................................15
2.1.2 ZNAAJ FINANSIJA I FINANSIJSKOG MENADMENTA U
PROCESU POSLOVANJA.................................................................................16
2.2.2 OSNOVE OSTVARIVANJA I FUNKCIONISANJA KONCEPTA
FINANSIJSKOG MENADMENTA.................................................................19
2.2.3 STRUKTURA FINANSIJSKOG MENADMENTA.................21
2.2.4 PLANIRANJE, MERENJE, ANALIZA I UNAPREENJE
KVALITETA PROCESA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA..........................23
GLAVA DRUGA.............................................................................................27
OSNOVNE FUNKCIJE FINANSIJSKOG MENADMENTA.....................27
1. MENADMENT PROCES I NJEGOVE FUNKCIJE................................27
1.1 FINANSIJSKO PLANIRANJE..........................................................29
1.2 IZBOR KADROVA ZA FINANSIJE I ORGANIZOVANJE
FINANSIJSKE SLUBE I FUNKCIJA U NJOJ....................................................30
1.2.1 IZBOR I ORGANIZOVANJE KADROVA ................................32
1.2.2 ZADACI FINANSIJSKE SLUBE..............................................33
2. FINANSIJSKA KONTROLA.................................................................33

1.3.1 SARADNJA KONTROLNE I RAUNOVODSTVENE

FUNKCIJE PREDUZEA..................................................................................34
1.4 FINANSIJSKO RUKOVOENJE......................................................35
1.4.1 SARADNJA FUNKCIJE RUKOVOENJA S FUNKCIJOM
RAUNOVODSTVA .........................................................................................36
1.4.2 ULOGA RAUNOVODSTVA U PROCESU INVESTIRANJA38
1.5 FINANSIJSKO ODLUIVANJE.......................................................39
1.6 FINANSIJSKI MARKETING............................................................41
1.7 FINANSIJSKI INFORMACIONI SISTEM........................................43
2. ULOGE MENADERA U MENADMENT PROCESU.........................45
2.1 MENADERSKI I ORGANIZACIONI UINAK.............................46
2.2 NIVOI I VETINE FINANSIJSKOG MENADMENTA................47
2.3 TEHNIKE FINANSIJSKOG ODLUIVANJA.................................49
2.4 TIPOVI I STILOVI MENADERA...................................................52
2.5 IVOTNI CIKLUS PROFESIONALNIH MENADERA................54
1. VANIJE TEORIJSKO METODOLOKE OSNOVE FINANSIJSKOG
MENADMENTA PREDUZEA..............................................................................54
1.1 ZNAAJ ORGANIZACIJE PREDUZEA........................................56
1.2 FUNKCIJE PREDUZEA..................................................................58
1.3 ORGANIZACIJA FUNKCIJE FINANSIRANJA................................59
1.4 ORGANIZACIJA RAUNOVODSTVENE FUNKCIJE..................61
2. VANIJI TEORIJSKI ASPEKTI FINANSIRANJA PREDUZEA........69
2.1 ZNAAJNIJI OPERATIVNI MODELI FINANSIRANJA
PREDUZEA U PRAKSI.......................................................................................70
2.2 MOGUNOSTI PRIMENE POJEDINIH OBLIKA FINANSIRANJA
PREDUZEA ILI SPECIFINI OBLICI OSIGURANJA SREDSTAVA ZA
FINANSIRANJE POSLOVANJA PREDUZEA..................................................73

GLAVA I

POLAZNE TEORIJSKE OSNOVE

FINANSIJSKOG MENADMENTA
1. DOPRINOS DRUGIH NAUKA AFIRMACIJI FINANSIJSKOG
MENADMENTA
Razvoj nauke i tehnike svakodnevno podstie dalji ekonomski i svaki drugi
razvoj drutva. Namerno se istie ekonomski razvoj, jer ekonomija je tokom evolucije
bila i ostala temelj na kojem se bazirao svaki drugi razvoj, tako da svaki dalji razvoj u
budunosti zavisi od ekonomskog razvoja. Dinamika ekonomskog razvoja nosi sa
sobom dinamiku uslonjavanja ili komplikovanja drutveno-ekonomskog razvoja.
Sloenost daljeg drutveno-ekonomskog razvoja manifestuje se kroz tekoe
regulisanja tog razvoja, tj. upravljanje tim razvojem. Potrebna su znanja i iskustva
koja bi omoguila dalji efikasan razvoj u budunosti, potrebno je sagledati sve
mogue opcije i odabrati najbolju (optimalnu). Izbor pogrene opcije ili varijante,
posebno kada se radi o ekonomiji uvek ima negativne posledice. Svaki izbor pogrene
opcije ili pravca i modela znai pogreno usmeravanje rada mnotva ljudi,
neracionalno troenje sredstava, gubitke, stagnaciju razvoja, ukratko reeno
nenadoknadive tete.
Sloenost je posebno velika ako se radi o problemima i razvoju na veim
nivoima, npr. ekonomskoj krizi (treba uraditi i sprovesti antiinflacioni program i sl),
ili ako se radi o preduzeu, korporaciji koja zapoljava 600.000 i vie ljudi (npr. auto
kue Ford, Krajsler i sl) gde svako od zaposlenih (predpostavlja se) ima kui jo po
jednog ili dva lana, tako da imamo armiju od preko milion ljudi, a svi oni zavise od
uprave, menadmenta.
Sloenost se posebno izraava kroz uticaje mnotva faktora kako unutar
preduzea tako i spolja na samo poslovanje. Sve te faktore treba predvideti, planirati
njihove uticaje, upravljati njima, jer preduzee je upueno na trite. Trite je mesto
gde se ocenjuje uspenost naeg rada. U svakodnevnoj borbi za opstanak, na putu ka
rastu i razvoju, rizik i neizvesnost su stalni pratioci preduzea, koji podgrejavaju
konkurentsku borbu na tritu.
S druge strane, etiri faktora koji omoguavaju preduzeu reavanje svih
problema i ostvarivanje ciljeva jesu: ljudski faktor, finansije, vreme i informacije.

Moda je trebalo vreme i novac tretirati, ili, bolje rei navesti kao jedan faktor,
dok informacije i ljudski faktor (komuniciranje u organizaciji) predstavljaju ugaoni
kamen u procesu poslovanja. Meutim, svi ovi faktori su polazna osnova veoma
vane aktivnosti/filozofije od koje sve zavisi, a to je upravljanje.
Za razumevanje i shvatanje finansijskog memadmenta (upravljanja
finansijama) neophodna su dostignua drugih nauka, kao to su: kibernatika, opta
teorija sistema, dinamika sistema, teorija organizacije, nauka o finansijama, teorija
informacija i naravno teorija odluivanja. Kada je re o upravljanju sistemima
posebno treba istai kibernetiku, optu teoriju sistema i dinamiku sistema.
Pojavom kibernetike i sistemskog pristupa stvara se dobra osnova za dalja
nauna istraivanja ekonomskih, organizacionih i posebno upravljakih procesa.
Sistemski pristup kao novi nauni metod doprinosi potpunijoj spoznaji
strukture i funkcionisanja sistema. Polovinom dvadesetog veka udareni su temelji
opte teorije sistema. Jedna od kljunih predpostavki ove teorije bila je da se sistemi
nlaze svuda oko nas. Pojedinci jo u poecima razvoja opte teorije sistema (Kenneth,
Boulding, 1956) navodi devet nivoa sistema u univerzumu, izdvajajui kao najvaniji
socio-kulturni sistem. Upravo ovaj sistem se iskljuivo vezuje za ljude i meuljudske
odnose. Shodno predhodnoj tezi moemo govorit o sisitemima na raznim nivoima,
poev od atoma do univerzuma.
Jedna od osnovnih predpostavki kibernetike jeste u tome da se svemir,
odnosno realni svet sastoji od materije, energije i informacija. Informacija se dodaje
kao komponenta ukupnog realnog sveta, poto se dolo do saznanja da ivi organizmi
i sistemi sa upravljanjem, koje je stvorio ovek, ne mogu bez informacije, ali nemogu
ni bez odluivanja.
Kibernetiku, kao nauku o upravljanju, karakterie prouavanje podruja koja
su zajednika za sve oblasti ljudskog stvaralatva, u kojima je prisutno kretanje,
razvoj i potreba usmeravanja i upravljanja tim razvojem. Kibernetika, kao mlada
nauka, potvrdila je svoj znaaj u praksi ne samo teorijskim rezultatima, ve i velikim
doprinosom u reavanju niza sloenih problema.
Nauka kontinuirano nastoji pronai nove naine upravljanja poslovnim
sistemima i njihovim podsistemima ka ostvarivanju ciljeva. Posebno nauka nastoji
definisati pojave i probleme u procesu upravljanja koje su se poznavale u prolosti, a
koje danas znaju da na neki nain iznenade upravljae.
Sutina uenja kibernetike jeste u njenom stanovitu da je mogue razviti i
uspostviti opti prilaz razmatranju procesa upravljanja u razliitim sistemima i
reavanju zadataka u njima. Nastojalo se, pored optih rasuivanja metodolokog
karaktera, definisati model kvantitativnim opisivanjem procesa, za reavanje sloenih
zadataka, koji bi se zasnivao na metodama teorije informacija, teorije dinamikih
sistema i teorije verovatnoe. Analitika reenja matematikih modela i optimalizacija
nekih problema nisu kvalitetno reavali probleme funkcionisanja kompleksnih
poslovnih sistema i upravljanja njima.
Dalji pomaci nauke i saznanja o problemima poslavanja preduzea ukazivali
su na potrebu novog prilaza preduzeu kao sistemu. Shvatilo se da znanja iz domena

kibernetike nisu dovoljna za reavanje problema u velikim poslovnim sisitemima,

potrebno je bilo formulisati novi pristup koji bi kombinovao znanja kibernetike i
Opte teorije sisitema.
Opta teorija sistema ukazala je na nove mogunosti u tumaenju fenomena
funkcionisanja preduzea. Ova teorija poinje svoj razvoj sa ciljem otkrivanja i
definisanja zajednike osnove i jedinstvenih koncepcijskih okvira za prouavanje
razliitih sistema (po obliku i sadraju). Opta teorija sistema smatra se prekretnicom
u naunoj metodologiji, iz razloga to je njeno uenje izuzetno iroko i primenjivo u
svim domenima ljudskog stvaralatva. Predpostavka je da sve nauke za predmet svoga
istraivanja imaju sisteme, da se pod pojmom sistema moe ukljuiti sve od atoma do
univerzuma. Opta teorija sistema postaje most izmeu nauka, jednostavno ih spaja,
to doprinosi integraciji znanja na kvalitetno viem nivou.
Menadmentu uopte, time i finansijskom menadmentu, pored Kibernetike i
Opte teorije sistema doprinos daje i mlada nauka Dinamika sistema. Doprinos ove
nauke ogledao se u izuavanju sila koje deluju i kretanja koja one izazivaju u sistemu,
preduzeu. Poela je da se razvija na Massachussets Institute of Tehnology krajem
1958. (Rajkov, 1996). Akcenat istraivanja ove nauke bio je na strukturi sistema,
uticaju strukture sistema, njegovih parametara i kriterijuma odluivanja na stabilnost
poslovanja. Ovim pristupom reene su mnoge zablude vezane za ponaanje elemenata
sistema i definisana su prvila vezana za regulisanje ponaanja elemenata koja
olakavaju upravljanje sistemima. Dalji pomaci ove nauke, koji su u svakom sluaju
dali veliki doprinos, jesu prelazak na istraivanje drugih drutveno-ekonomskih
sistema, kroz fenomen rasta i opadanja, utvrditi uticaj strukture sistema na njegov rast
i razvoj. Zakljuak ovih istraivanja bio je da pozitivna kola povratnog dejstva igraju
odluujuu ulogu u procesima rasta.
Posebno je vano istai, kao doprinos ove teorije izgradnju simulacionog
modela, koji doprinosi lakem razumevanju sistema.

1.1 SISTEMSKI PRISTUP FINANSIJSKOM MENADMENTU

Sistemski pristup izuavanju menadmenta uopte, a time i finansijskog
menadmenta, predstavlja veliko olakanje. Rezultati sistemskog pristupa su
primenjivi na sve sisteme, na sve to se istrauje. Pored znanja kibernetike i opte
teorije sistema, nauku interesuje funkcionisanja sistema, funkcionisanje elemenata
sistema, njihove uzajamne veze i uticaji, dinamika interakcija kako elemenata u
okviru samog sistema tako i sistema sa okruenjem. Interesantno je spoznati sve
karakteristike koje se odnose na sistem, kako one funkcioniu kada su
elementi,odnosno podsistemi u pitanju. Znamo da je preduzee jedan od vrlo sloenih
sistema. Sistem koji je nosilac ukupnog razvoja. Svaki razvoj podrazumeva energiju,
stvaranje nove vrednosti, a nove vrednosti se stvaraju radom u organizacijama ili
preduzeima.
S obzirom na sloenost preduzea kao poslovnog sistema, ali i tenju nauke da
istrauje njihovu strukturu i funkcionisanje, uoila se nunost uproavanja i
sagledavanja svih elemenata i njihovih funkcija i strukture, zbog ega nauka kao

reenje i uvodi sistem kako bi lake definisala sve elemente, njihove osobine i
meusobne odnose.
Jedna od prvorazrednih karakteristika sistema jeste strukturalnost (postojanje
strukture sistema, to znai, da je sistem sastavljen od elemenata ili podsistema i
njihovih odnosa). Svi podsistemi kao elementi sistema, s odreenog aspekta
pojavljuju se kao sistemi, imaju svoju strukturu, dinamiku, ostvaruju komuniciranje sa
drugim podsistemima omoguavajui funkcionisanje glavnog sistema.
Upravo finansijski menadment pojavljuje se kao podsistem u okviru
preduzea kao sistema, ali i kao sistem s obzirom na njegovu strukturu, komuniciranje
sa drugim podsistemima ili sistemima, dinamiku funkcionisanja, itd. Kao to
karakterie svaki sistem postojanje odreenog broja elementa koji ine njegovu
strukturu i omoguavaju mu funkcionisanje, tako i finansijski menadment karakterie
niz elemenata ili funkcija, podsistema (ljudski resursi, raunovodstvo, knjigovodstvo i
upuenost na niz ostalih funkcija).
Sledaa vana karakteristika sistema jeste dinaminost. Dinamika sistema
podrazumeva promenu stanja sisitema pod uticajem mnotva internih i eksternih
faktora. Istovremeno iz ove karakteristike proizlazi dinamika ravnotea kao vrlo
bitna karakteristika. Dinmika ravnotea ispoljava se dvostruko, u smislu unutranje
ravnotee i ravnotea sistema sa spoljanjim svetom.
Sve predhodno pomenute karakteristike sistema, koliko pomau razumevanju
karakteristika sistema, toliko ukazuju na znaaj upravljanja sistemima, posebno na
znaaj finansisjkog menadmenta, jer bez finansija nije mogue funkcionisanje
sistema. Nunost postojanja finansija podrazumeva i upravljanje finansijama.
Kao tri kljuna pitanja koja zaokupljaju savremenu mikroekonomsku teoriju
pojedini teoretiari (Slovi, 2002) navode: trokove, marketing i finansijsko
upravljanje.
Ve smo istakli da je upravljanje temelj i krov poslovanja u svim privrednim
subjektima, dok je upravljanje finansijama u okviru njega glavna nit koja povezuje
poslovanje od poetka do kraja (glavna poluga).
Mnogi autori se bave istraivanjem problema poslovanja sistema/preduzea,
gde neke interesuju ciljevi, drugi se bave problematikom organizacione strukture,
trei ravnoteom poslovanja, etvrti problemima prilagoavanja promenama itd.
Zakljuak iz predhodno pomenutih ciljeva istrivanja mnogih teoretiara, jeste
da se svi oni bave parcijalno problemima upravljanja.

1.2 SISTEMSKI PRISTUP FINANSIJSKOM MENADMENTU

NA NIVOU PREDUZEA
Sistemski pristup, kao novi nauni metod, doprineo je sveobuhvatnoj spoznaji
strukture i funkcionisanja preduzea kao nosioca ekonomske aktivnosti. Sistemski
pristup omoguava da se shvati, kako sloenost preduzea i njegovo funkcionisanje,

tako i njegova povezanost sa okruenjem. Preduzee kao sistem sastavljeno je od niza

podsisitema meusobno povezanih brojnim vezama i oni su u stalnoj interakciji i
meusobnom komuniciranju.
Svi podsistemi imaju svoju misiju i ciljeve u okviru samog preduzea, to
ukazuje na njihov razliit doprinos funkcionisanju sistema, kao i na mogunost i
potrebu dekomponovanja i hijerarhijskog strukturiranja po znaaju. Postojanje relacija
izmeu elemenata sistema, omoguava istraivanje strukture i funkcionisanja,
sagledavanje sutine pojave, njeno analiziranje, kako bi se doprinelo boljoj
organizovanosti sistema u budunosti. Takoe treba istai princip integrisaniosti
podsistema, pri emu svaki podsistem mora sadrati elemente potrebne za
funkcionisanje.
Sagledavanje mnotva relacija podsistema i raznovrsnosti njihove interakcije,
predpostavka je za prouavanje organizacionih fenomena i funkcionisanja
finansijskog menadmenta.
S obzirom da sistemski pristup preduzee tretira kao sistem potrebno je
ukazati na njegove vanije karakteristike koje mu daju sistemske osobine (Macura,
2000):

preduzee je zaokruen socio-ekonomski i drutveno tehniki sistem sa

nizom ljudskih aktivnosti integrisanih oko odreenih ciljeva;
preduzee tei stalnom rastu i razvoju;
u okviru preduzea postoji niz hijerarhijski struktuiranih podsistema;
stalnost dinamike ravnotee (unutar sistema i sistema sa spoljnim
svetom).

Zajednika karakteristika svih sistema/preduzea jeste postojanje misije i

cilja/ciljeva. Kao organizacion sistem, preduzee je rezultet ljudskog stvaralatva u
procesu organizovanja ljudske reprodukcije. Kao najvaniji prirodni podsistem
preduzea kao sistema, javlja se ovek, koji se pojavljuje u svojstvu organizatora
procesa rada, upravljaa, rukovodioca, izvrioca radnih procesa i kreatora svih
aktivnosti (Macura, 2000).
Ciljevi preduzea ostvaruju se izvravanjem niza zadataka u procesu rada
preduzea, a zadatke izvravaju ljudi. Upravo na osnovu izvravanja zadataka ili
uloge koju imaju prilikom izvravanja zadataka, moemo definisati tri glavne funkcije
preduzea: funkciju upravljanja, funkciju rukovoenja i funkciju izvravanja.
Funkcija upravljanja je na prvom mestu, jer se ona odnosi na sve funkcije.
Ova funkcija nastoji obuhvatiti sve aktivnosti, uskladiti njihovo delovanje i usmeriti
ka ostvarivnju zajednikog cilja. Ova funkcija, nakon utvrenog cilja, njega dalje
konkretizuje kroz radne zadatak. Bez obzira o kom se nivou upravljanja radi, na nivou
preduzea kao sistema ili pojedinih sektora kao podsistema, upravljanje ima za cilj da
uskladi i usmeri delovanje svih faktora ka zajednikom cilju.
Funkcija rukovoenja nastoji konkretizovani cilj, da prenese na izvrioce
pojedince i grupe, dok izvrna funkcija ima zadatak realizovanje, odnosno,
izvravanje rasporeenih zadataka.

2. FINANSIJSKI MENADMENT
Finansijski menadment, najkrae reeno, jeste, upravljanje novanim
poslovima poslovnog subjekta (preduzea, organizacije, institucije, itd). Finansijski
menadment je od pojavljivanja novca jedna od osnovnih ljudskih aktivnosti. Zato se
finansijski menadment obino definie kao proces kreiranja finansijskih uslova za
efikasno postizanje odabranih finansijskih ciljeva (opirnije, Merton, 1960).
Predpostavlja se da su ciljevi finansijskih menadera preteno isti: stvaranje
profita, zato se menaderstvo i tie efikasnosti i efektivnosti. U tom kontekstu, po
tvrdnjama pojedinih teoretiara (Risti, 1994), svaki menader mora da poznaje pet
uvenih funkcija finansijskog menadmenta, i to:

finansijsko planiranje;
finansijska organizacija;
izbor finansijskih kadrova;
finanisjsko rukovoenje i
finansijska kontrola.

Predhodno navedene funkcije, simultano determiniu proces finansijskog

menadmenta, koji se grafiki moe prikazati na sledei nain, po navodima profesora
Ristia, slika br. 1.(Risti, 1994):

Slika br.1.
PROCES FINANSIJSKOG
MENADMENTA

FINANSIJ
SKO
PLANIRA
NJE

FINANSIJSK
A
ORGANIZA
CIJA

IZBOR
FINAN.
KADROVA

FINANSIJ
SKO
RUKOVO
ENJE

FINANSIJA
KONTROL
A

FINANSIJSKA KOMUNIKACIJA

Meutim, svakodnevna praktina iskustva, ukazuju na nedostatak predhodne

eme, jer, bez funkcije odluivanja, nema pravilnog funkcionisanja nikakvih funkcija,
nema oekivanih rezultata poslovanja. Odluivanje je prisutno u svakoj aktivnosti ili
funkciji, npr. planiranje bez odluivanja bilo bi gubljenje vremana. Uspeno
planiranje, ili donoenje dobrog plana podrazumeva alternative, vie opcija, zatim
izbor najbolje od svih raspoloivih opcija ili alternativa, ali neko treba doneti odluku
koju opciju odabrati i primeniti.
Kod finansijske organizacije opet odluke i odluivanje je nezaobilazno. Pri
izboru finansijskih kadrova odluivanje ima poseban znaaj, jer se radi o osetljivom
poslu, u smislu da pogrean ili nestruan odabir kadrova moe da ima nesagladive
posledice. Takoe, u procesu kontrole odluivanje ima centralni znaaj. Ukratko,
odluivanje je posao kojim se daje peat svim poslovima. Predhodna ema
dopunjena izgleda kao na slici br.2.

Slika br.2.

Finansijsko
planiranje

PROCES FINANSIJSKOG
MENADMENTA

Izbor
finansijskih
kadrova

Finansijska
organizacij
a

Finansijsko
rukovoenj
e

Finansijska
kontrola

Finansijsko
odluivanje

Sudei po deavanjima u praksi, predhodno navedenim funkcijam trebalo bi

dodati i funkciju predvianja kao polaznu funkciju. Svaki posao vezan za finansiranje
zahteva predvianje pre bilo kakvog uputanja u konkretnije radnje, tako da bi, pored
predhodnih est trebalo dodati i sedmu -predvianje.
Organizaciona struktura po, poznatim teoreticarima finansijskog menadmenta
James C. W. H. i John M. W.1, izgleda kao na sledeoj slici:
UPRAVNI ODBOR

PRESEDNIK
(Glavni izvrsni direktor)

PODPRESEDNIK
Finansije
(glavni
finansijski direktor)
PODPRESEDNIK
Poslovanje
PODPRESEDNIK
Marketing

James C. Van Horne i John M. Wachowicz (2007), Osnovi finansijskog menadmenta, Data
Status, Beograd.

RUKOVODILAC
FINANSIJA
Upravljanje gotovinom
Upravljanje kreditima
Odnosi s investitorima
Planiranje poreza
Isplativost ulaganja i tsl.

RUKOVODILAC
RAUNOVODSTVA

Raunovodstvo trokova
Upravljanje trokovima
Obrada podataka
Glavna knjiga
Priprema
finansijskih
izvetaja

Finansijski menadment je deo zbivanja u savremenim finansijama. Po

klasinoj definiciji (Solomon, 1963) finansijski menadment odgovara na tri osnovna
pitanja:

koja sredstva ima preduzee ili ih moe imati;

kakva je struktura i ukupan obim fondova preduzea i
kako e biti finansirani odreeni fondovi preduzea.

Finansijske komunikacije su, kako se vidi iz grafikona, potrebne da se vide

finansijski ciljevi preduzea, da se naine finansijski planovi, da se organizuju ljudski
i finansijski resursi, da se odaberu finansijski kadrovi za ostvarenje postavljenih
finansijskih ciljeva i da se obavlja finansijska kontrola u obavljanju finansijskih
poslova (Asch, 1989).
Komunikacije su od izuzetne vanosti u svim fazama finansijskog
menadmenta, poto integriu sve menaderske funkcije, ili, jednostavnije reeno,
omoguavaju njihovo sinergetsko funkcionisanje.
U teoriji finansijskog menadmenta najvea ansa za poveanje produktivnosti
je u znanju iz oblasti finansijskog menadmenta, finansijskog marketinga i
finansijskog inenjeringa, pri emu se pod produktivnosti podrazumeva efikasnost i
efektivnost u obavljanju finansijskog posla sa to manjim obimom angaovanih
sredstava.
Zato se, s pravom postavlja pitanje: da li je finansijski menadment nauka ili
umetnost? U teoriji i praksi finansijsko menaderstvo jeste umetnost, ali i
organizovano znanje, tj. nauka.
U nauci o finansijskom menadmentu i znanje i umetnost su meusobno
kompletirani, zato je i zadatak finansijskog menadera da obezbedi finansijska
ulaganja u preduzeu i da ta ulaganja transformie kroz menadersku funkciju u
profit. Pri tome, finansijsko preduzetnitvo tei stvaranju vrednosti odgovarajuom
biznis politikom, inicijativom i rizikom.


,
, . Na kriterijumu
rentabilnosti u finansijskom upravljanju preduzea faktiki se bazira celokupan proces
poslovnog, razvojnog i finansijskog menaderstva (Schlosser, 1989). Zato je i

finansijski menadment jedan od glavnih zadataka poslovodstva firme u kreiranju i

ostvarivanju politike finansijskog plasmana kapitala preduzea i likvidnosti
preduzea. Menaderska revolucija je izvedena onoga trenutka kada je svojina nad
kapitalom odvojena od kompetencija voenja preduzea. A to znai da je odvojena
kompetencija vlasnika od kompetencije profesionalnih upravljaa, odnosno
menadera (Porter, 1990 i Filipo, 1984).
Vlasnik kapitala moe biti svako (pismena i nepismana osoba, stara ili mlada,
itd.) kao to se i do kapitala moe doi na razne naine, ali znati problemetiku
finansija ili biti menader za finansije ne moe svako.
U dalekim vremenima, kada se pojavljuju subkontraktori, kao jedan od
prvobitnih oblika organizacije, koji se sastojao od poslodavca i radnika, sve poslove
sa finansijama obavljao je iskljuivo poslodavac. Sutina subkontraktora ogleda se u
tome da je vlasnik kao jedinka (pojedinac) obavljao sve menaderske, liderske i
preduzetnike aktivnosti.
Nain, oblici organizacije i orgnizovanja stalno se usavravaju tako da danas u
savremenim (modernim) varijantama imamo nekadanji sistem subkontraktora ali i
korporaciju kao najuniverzalniji oblik organizacije.

2.1 NASTANAK FINANSIJSKOG MENADMENTA

Svaki pokuaj definisanja nastanka finansijskog menadmenta vodi u svet
finansija ili pojavu novca. Sudei po istraivanjima mnogih naunih radnika i
teoretiara, nastanak finansija, i nauke o finansijama vezuje se za pojavu robne
proizvodnje i pojavu novca.
Na odreenom stepenu evolucije, razvoja ljudskog drutva, razvoja
materijalnih proizvodnih snaga, javlja se robna proizvodnja i roba kao proizvod
ljudskog rada namenjen prodaji, odnosno tritu. Jo u doba prvobitne zajednice, ali i
pre nje, nije bilo novca, ali ivot se odvijao.
Po nekim teoretiarima prvi oblici ljudskih zajednica bile su horde, kasnije
plemena, itd. Pre robne proizvodnje funkcionisala je naturalna razmena, neka roba
menjala se za drugu robu. Zbog problema razmene u naturalnoj privredi nastojalo se
nai efikasno reenje koje bi olakalo proces razmene. Nekada su se kao reenje
prilikom razmene uzimale retke robe kao sredstvo razmene, odnosno roba za koju su
se mogle menjati ostale robe, dok se nije pojavio NOVAC.
Roba kao proizvod ljudskog rada ima vrednost (to podrazumeva da je u nju
uloen odreeni ljudski rad, tj. u njoj je opredmeen rad oveka), upotrebnu vrednost
(znai da se moe upotrebiti da zadovolji odreenu ljudsku potrebu,) i prometnu
vrednost (znai da se moe menjati za druge robe, tj. za koliinu njene vrednosti moe
se doi do druge robe).2
2

Ovde se samo u najkraim crtama daju podseanja i napomene u vezi pomenute

materije jer se smatra da su studenti iz drugih disciplina stekli ira i dublja znanja
vezana za nastanak robne proizvodnje i pojavu novca.

U naturalnoj privredi dakle, pojedinac je proizvodei odreenu robu (jabuke)

razmenom dolazio do ostalih roba (luka, ita, jaja itd.). Ljudi su proizvodili koliko je
bilo potrebno njihovoj porodici, nije bilo novca ni trita. Pojavom novca u robnoj
privredi ljudi lake obavljaju proces razmene. Ko ima novac moe doi do bilo kakve
robe koja mu je potrebna. Ljudi poinju proizvoditi vie nego to je potrebno njima i
njihovoj porodici, jednostavno sve koliine jabuka koje proizvedu mogu prodati i doi
do novca. Novac ne moraju odmah da ulau dalje u neku robu ili menjaju za drugu
robu, ve mogu da planiraju proizvodnju drugih roba, mogu da se organizuju za
obavljanje drugih delatnosti, moraju da vode rauna kako da ulau i u kakve nove
poslove da ulau ili da ne ulau uopte ve da uvaju novac.
Novac je veoma staro pomagalo ljudi. Predpostavlja se (opet na osnovu
istraivanja mnogi bivih i sadanjih teoretiara) da je otprilike oko pre etiri hiljade
godina funkcionisao dogovor da se kao sredstvo razmne upotrebljavaju tri metala:
srebro, bakar i zlato, i njihove vetake kombinacije, s tim to su se srebro i zlato
nekada upotrebljavali u svojoj prirodnoj kombinaciji koja se zvala elektrum (Galbrajt,
1997).
Jo se u narodu provlai uverenje da je i Juda prodao Isusa za 30 srebrenjaka.
Interesantno je istai da su od starih vremena za novac vezane i razne manipulacije i
prevare, kao npr. smanjivanje teine, promena sadrine metala itd. Po predanju postoji
saznanje po kome je Polikrat, tiranin Samosa, ve 540 g.p.n.e. varao Spartance lenim
novcem.
Dakle, nastanak finansijskog menadmenta moemo vezivati za nastanak i
razvoj finansija.
Polazna taka finasija, po tvrenju mnogih istraivaa, jeste novac. Gde god
se pojavljuje novac ili poslovi uz upotrebu novca, tu imamo i finansije, ali imamo i
finansijski menadment.
Nuna svakodnevna upotreba novca uslovila je pojavu i znaaj finansijskog
menamenta kako danas, tako i u mnogo ranijim periodima. Uvek u transakcijama sa
novcem, neko daje, ulae ili plaa, gubi novac, dok neko dobija, zarauje itd.
Finansije u savremenoj teoriji obuhvataju sve finansijske odnose subjekata u
privredi ili ekonomiji. U irokom podruju novanih odnosa koje obuhvataju
finansije, mogu se izdvojiti tri ue celine:

monetarne finansije (novac, krediti, banke, itd.) kao najvei i vrlo

vaan deo finansija;
javne finansije (svi finansijski odnosi javnog sektora) i
meunarodne finansije (izuavanje meunarodnog finansiranja).

Nauka o finansijama prouava novane odnose i aktivnosti vezane za

prikupljanje, uvanje, rasporeivanje i troenje novanih sredstava za zadovoljenje
brojnih potreba raznih subjekata u raznim oblastima i na raznim nivoima u ekonomiji.
Ukoliko se prate i izuavaju novani odnosi i problemi na nivou odreenog preduzea
imamo, mikrofinansije, dok te iste odnose na nivou cele jedne privrede ili celog
drutva izuavaju makrofinansije .

2.1.1 ULOGA LJUDSKOG FAKTORA U NASTANKU FINANSIJSKOG

MENADMENTA
Uloga ljudskog faktora u nastanku menamenta i nauke uopte je temeljna.
Bez ljudskog faktora ne bi bilo ni finansijskog, ni bilo kog drugog menadmenta, ne
bi bilo nauke uopte.
Ve smo predhodno istakli da koreni nastanka nauke o finansijama i
finansijskog menadmenta vode do pojave novca i robne privrede.
Svaka upotreba novca predpostavlja postojanje finansija, ali i postojanje
nekakvih potreba i ciljeva. Dok ima potreba, radi se i o njihovom zadovoljenju ili o
tenji njihovog zadovoljenja, a samim tim tu su i odluke. Nemogua je bilo kakava
upotreba novca bez odluke nekog.
No, da bi novac davali ili uzimali, ili njime neto plaali, predhodno taj novac
treba imati, stvoriti, ili zaraditi. Sve predhodno izneto, vezano za novac, zavisi od
ljudskog faktora-oveka, to govori kakva je uloga ljudskog faktora u nastanku
menadmenta.
Finansijski menadment je deo opteg menadmenta, uenje koje se bavi svim
pitanjima vezanim za probleme novca, njegovo stvaranja, tokove, ulaganje, troenje,
brojna i sloena delovanja u privredi, tokove profita uopte, a pre svega za njegovu
raspodelu, preraspodelu, oblike, instrumente i subjekte njegovog troenja, te brojna i
sloena delovanja u privredi. Korienje novca u vrlo razvijenim odnosima u privredi
i drutvu, kako u reavanju odreenih odnosa, tako i u procesu reprodukcije, samo
potvruje istinu, da je novac polazna taka u nauci o finansijama.
Kod definisanja finansijskog menadmenta, kao nezaobilazni faktor, pojam ili
kategorija, pojavljuju se finansije ili novac, i upravljanje finansijama, tako da
pojanjenje nastanka ili pojave finansijskog menadmenta, podrazumeva znanje o
nastanku i pojavi novca. U vremenima dok nije bilo novca nije bilo ni robne privrede,
nije bilo trgovine ali je bilo razmene, gde su opet vetine ljudi, uesnika u razmeni,
igrale veliku ulogu. Dakle u svim etapama evolucije i revolucije, razvoja drutva,
ljudski faktor ima prvorazrednu ulogu.
Pojava novca imala je veliki znaaj za dalji razvoj ukupne drutvene
zajednice, donela je oveanstvu mnoga olakanja, ali i mnoge obaveze (u smislu
potrebe posedovanja novih znanja vezanih za upotrebu novca, uvanje itd.), kao
vano pomagalo koje je ovek osmislio i stvorio radi lakeg privreivanja i opteg
funkcionisanja.
Pratei pojavu robne privrede i ulogu novca u procesu reprodukcije, moemo
rei da se finansijski menadment javlja sa pojavom i razvojem robne proizvodnje i
delovanja zakona vrednosti, odnosno pojavom novca kao opteg ekvivalenta (shodno

poznatom obrascu N-R-Ni, ili

procesa faktora reprodukcije:

R-N-Ri) ili obrascu proirenog oblika odnosa

N-R-P-Ri-Ni
Poetak i kraj procesa reprodukcije je novac, odnosno, novani oblik vrednosti
sredstava reprodukcije. Svi oblici sredstava reprodukcije u odreenom trenutku
poprimaju novani oblik, to upuuje na vei znaaj finansijskog menadmenta, to
znai da je upravljanje finansijama, upravljanje celim procesom reprodukcije. Dakle,
na poetku procesa reprodukcije je ovek sa novcem u rukama i menaderskim
znanjem u glavi, tj. finansijski menader.
OVEK NOVAC AKCIJA ROBA NOVAC OVEK ili
OVEK NOVAC AKCIJA NOVAC OVEK

2.1.2 ZNAAJ FINANSIJA I FINANSIJSKOG MENADMENTA U

PROCESU POSLOVANJA

Poznato je da su se prvi oblici proizvodnje odvijali na veoma arhaian prost

nain, bez ikakve tehnike, kamenicama se lovile ivotinje, prve alatke su bile jako
primitivne, itd. Meutim, predhodno smo pomenuli da je pojava novca znaila veliki
iskorak za oveanstvo, nastanak robne privrede. Zbog toga brojni teoritiari u
prolosti ali i danas, u organizacionim strukturama menadmenta, na prvom mestu
istiu proizvodnju. Ako idemo logikom da je poenta svakog procesa produkcije
stvaranje nove vrednosti-robe, i da se nova vrednost stvara radom, tj. u proizvodnji,
onda se moramo sloiti da je proizvodnja ta koja u procesu reprodukcije stoji na
prvom mestu.
Meutim, pojavom novca i nastankom robne privrede, poinje i proizvodnja
veih razmera, proizvodnja za trite. Ljudi proizvodei vie robe nego to je
potrebno za njihove potrebe, nastoje robu prodavati, a da bi mogli ostvariti to bolju
prodaju, potreban je marketing. Neki, bavei se funkcionalnom organizacionom
strukturom menadmenta, sve aktivnosti grupiu na sledei nain:

proizvodnja
marketing i
finansije

Dugo je prva i jedina funkcija bila proizvodnja. Kasnije, u robnoj privredi,

uvia se znaaj jo dve osnovne funkcije: marketing i finansije. Interesantno je da

dugo nije bilo funkcije ljudskih resursa koja se obino dodavala kao etvrta osnovna
funkcija u organizaciji. Slika br. 3. (funkcionalna organizaciona struktura
menadmenta).

Slika br.3.
Generalni
direktor ili
Generalni
menader

Proizvodnja

Marketing

Finansije
Ljudski
resursi

Realnost svakodnevnog bavljenja biznisom (praksa) demantuje predhodnu

tezu ematski prikazanu, jer bez novca nema nikakvog biznisa, ni dobrog, ni loeg,
tako da finansije uvek moraju imati poziciju broja jedan. Bez novca ne moete
napraviti nikakav posao, to potvruje prvorazrednu poziciju finansija i finansijskog
menadmenta (upravljanja finansijama). Uloga i pozicija finansijskog menadmenta
u biznisu ematski prikazana izgleda kao na slici br.4.

Slika br.4
Generalni
direktor ili
generalni
menader

Finansije

Ljudski
resursi

Proizvodna

Marketing

Imajui u vidu sutinu iz brojnih radova koji se odnose na finansijski

menadment i njegov znaaj u procesu rada preduzea, dolazimo do zakljuka da bi,
kao najbolje reenje, trebalo objediniti finanisje i ljudske resurse u jednu funkciju, to
emo prikazati na slici br. 5.

Slika br.5.
Generalni
direktor ili
generalni
menader

Finansijski
menadment
ili (ljudski
resursi i
finansije i
upravljanje
njima)

Proizvodna

Marketing

Danas u uslovima privreivanja sredstva rada i predmeti rada kupuju se iz

raspoloivih i pribavljenih novanih sredstava. U samom procesu proizvodnje dolazi
do prenosa vrednosti utroenih sredstava na novi proizvod. Prodajom proizvoda na
tritu stie se dohodak koji slui za nadoknadu utroenih sredstava, za formiranje
akumulacije, za isplatu linih primanja, za poreze i doprinose i ostale zakonske i
ugovorene obaveze. Preduzea su nosioci mikrofinansiranja, dohodka i akumulacije,
ali i itavog spleta finansijskih odnosa u privredi. Zato je finansijski menademnt i
njegovo organizovanje u privredi veoma vano, budui da su finansijski poslovi
novani izraz svih transakcija. U tom kontekstu, pribavljanje i troenje finansijskih
sredstava jesu centralne take finansiranja privrede. Dakle, finansijski menadment
ima sredinju poziciju kada je u pitanju finansiranje privrede.

2.2.2 OSNOVE OSTVARIVANJA I FUNKCIONISANJA KONCEPTA

FINANSIJSKOG MENADMENTA
Finansijski menadment moe se analizrati i istraivati kako sa stanovita
obrazovnih programa koji treba da obezbede struni profil kadrova za poslove
finansijskog menadmenta, tako i sa aspekta sadraja osnovnih finansijskih i
bankarskih poslova u finansijskoj sferi, koje struni kadrovi treba da obavljaju na
visoko profesionalnom nivou.
Obrazovanje strunih kadrova za poslove finansijskog menadmenta, ima
svoju etiku, drutvenu i pedagoku dimenziju. U tom kontekstu injenica je da
programi strunih nivoa obrazovanja nisu primereni ni prilagoeni realnim potrebama
obrazovanja strunih kadrova za potrebe privrednih subjekata, koji treba da posluju u
uslovima i na principima trine ekonomije. Na takav zakljuak upuuje i povrna
analiza programa srednjih, viih i visokih kola koje obrazuju kadrove ekonomske
struke.
Finansijski menadment jeste moderna, atraktivna esencijalna ljudska
aktivnost biznis sveta, koji preduzetniki misli i rizino dela. U teoriji i praksi
finansijskog menadmenta, spavaju, najvee ljudske anse za permanentno
poveanje produktivnosti u znanju, koje implicira efikasnost i efektivnost u realizaciji
ciljeva finansijskih poslova sa to manjim obimom angaovanih sredstava i sa to
veim kvantumom profita.(Risti, 1994).

U finansijskom menadmentu prvorazrednu ulogu imaju kadrovi-kvalifikovani

formalno u obrazovnim institucijama i struno osposobljeni u praksi.
Odreene nastavne discipline koje se direktnije bave pitanjima i psihologijom
menadmenta, tek povrno i delimino nalaze mesto u inoviranim obrazovnim
programima.
Za oekivati je da e poslovni zahtevi privrednih subjekata usloviti da
obrazovanje za oblast finansijskog menadmenta bude ue specijalizovano,
obuhvatajui iri spektar strunih znanja iz disciplina: monetarnih i javnih finansija,
bankarstva i bankarskih finansija, poslovnih finansija, deviznog poslovanja (politika
deviznog kursa, platnog bilansa, deviznog trita), inovativnih finansijskih
aranmana; pragmatinih finansijskih aktivnosti (knjigovodstva, raunovodstva,
analiza bilansa poslovanja, poslova i instrumenata platnog prometa u zemlji i prema
inostranstvu i sl.)
Moemo predpostaviti da e se obrazovni programi relativno brzo inovirati i
menjati, te je neophodno ukazati na svu irinu pitanja i problema iz sadraja koja
aktuelno pripadaju sferi finansija i finansijskog menadmenta. Brojne probleme i
pitanja treba sagledavati dinamiki, primereno zahtevima poslovanja na principima
slobodne konkurencije (principima ekonomije osloboene bilo kakvih uticaja
politike).
Detaljniji nauni analitiki uvid u finansijsku strukturu i finansijske odnose,
instrumente i tokove ukazao bi na svu zavisnost ekonomske strukture (u drutvenoj
reprodukciji) od izgleda i racionalnog funkcionisanja finansijske strukture kao i
obrnuto. U takvom sklopu interakcije pokazuje se neophodnim da se i finansijska
sfera (u okviru ukupne ekonomske strukture) determinie na racionalan nain, kako u
pogledu institucionalnih reenja, tako i u pogledu mera ekonomske politike koje se
primenjuju u toj oblasti. Otuda i potreba da se odrede i jasni principi funkcionisanja
tih podsistema, u okviru privrednog sistema kao celine, pri emu bi ti principi
funkcionisanja finansijskog sistema i voenja odgovarajue finansijske politike bili
iskazani u odreenom konceptu i principima finansijskog menadmenta kako na
makro, tako i na mikro nivou. Takav pristup ureenju i funkcionisanju finansija,
prevashodno na ekonomski jasnim i racionalnim osnovama, ne moe opstati samo na
saglasnosti u pogledu naelnog opredeljenja, ve zahteva, pre svega, kompetentni
struni kadar koji moe izvriti implementaciju takvog koncepta. Sa stanovita takve
potrebe, ulaganja u strune kadrove u delu sticanja redovnih znanja ili inovacije
znanja, predstavlja stalnu ali sigurnu investiciju bez koje se ne moe opstati u trinoj
ekonomiji i uslovima slobodne konkurencije.
Bez obzira to finansijski sistem kao podsistem u okviru ekonomskog sistema,
zauzima prvorazrednu ulogu, uslovljen je funkcionisanjem niza ostalih sistema, koji
bi trebalo da funkcioniu po principu sinergije zajedno sa finansijskim sistemom.
Menadement u svim obalstima, a posebno finansijama jasno pretpostavlja
racionalan ekonomski odnos subjekata prema predmetu upravljanja. Takav odnos
pretpostavlja, adekvatne uslove, trinu situaciju u kojoj se privredni subjekti susreu
u realnim ekonomskim odnosima ponude i tranje.

Druga vana injenica koja treba da bude jasno determinisana, jesu

imovinsko-pravni odnosi, vlasnitvo, kao najizrazitiji motivacioni podsticaj za stalno
insistiranje na principima efikasnosti i efektivnosti, to obezbeuje privatno svojinski
odnos, mada se i kod drugih oblika svojine ne moe zanemariti interes za racionalnim
ponaanjem u poslovnom odluivanju i privreivanju. Od visokoobrazovanih i
strunih menadera uvek se oekuje da profesionalnost i etika budu na visokom
nivou.
Menadment u oblasti finansija, ili kako je to ve naglaeno, potreba za
utvrivanjem racinalnih metoda ponaanja i rada u odluivanju, proistie iz samog
ekonomskog znaaja sfere finansija. Taj znaaj proizlazi iz injenice da finansije,
gledano i na makro i mikro nivou, ili po pojedinim segmentima, predstavljaju nalije
slike ekonomskih odnosa, ili, jo direktnije, krvotok (ili neophodnu energiju) za
pokretanje i funkcionisanje celokupne privrede. Bez obzira sa kog aspekta sagledavali
finansije (sa makro, mezo ili mikro), ili po pojedinim oblastima, stoji zakljuak da
uvek postoji interaktivan odnos izmeu ekonomske i finansijske sfere.
irina raznovrsnosti institucija, subjekata, aktivnosti, transakcija, instrumenata
i mnotva raznovrsnih veza koje je neophodno pratiti u tim promenama zahtevaju u
osnovi dava vana argumenta:

racionalno determinisan finansijski mehanizam, politiku, mere i

instrumente za njegovo funkcionisanje,
kompetentne menadere (i ostalo struno osoblje-lica sa prethodno
steenim kvalitetnim optim znanjem, zatim na bazi te osnove naknadna
specijalizovana znanja za profesinalno obavljanje poslova u uskom
segmentu odreene specijalnosti).

Da bi na navedenim vrednostima sistem dao najbolje rezultate, neophodno je

da ekonomsko okruenje bude trino determinisano. Ukoliko to nije sluaj, utoliko
e finansijski mehanizam biti optereen i sputavan negativnim elementima.
Otuda, da bi se mogao planirati i praviti model upravljanja finansijama na bazi
racionalnih vrednosti (praktino na idejama kvalitetnog menadmenta) neophodno je
spoznati ta ini globalnu strukturu finansijskog mehanizama, a zatim definisati
principe i naela njegovog racinalnog funkcionisanja, kao i delova tog mehanizma.

2.2.3 STRUKTURA FINANSIJSKOG MENADMENTA

Mada se moe izvesti razliita formulacija globalne strukture finansijskog
mehanizma, ona se u sutini moe odrediti sa nekoliko kljunih determinantni.

Finansijski mehanizam, u funkcionisnaju privrednog sistema, ini po svojim

institucionalnim determinantama jedinstvo:

finansijskih institucija;
finansijskih instrumenata;
finansijskih tokova i
odgovarajuih mera monetarno-kreditne i fiskalne politike.

Razvijen i efikasan finansijski mehanizam namee se posebno kao nunost

razvoja privrednog sistema, u kome se polazi od potrebe da trite i racionalni
ekonomski kriterijumi budu u punoj meri prisutni i u finansijskoj sferi. Pri tome, za
racionalno funkcionisanje finansijskog mehanizma odluujui znaaj imaju
finansijske institucije, finansijski instrumenti, finansijska politika kao i razvijenost
finansijskog trita u globalu i posebno pojedinih (posebnih) delova.
Pre analize pojedinih determinanti koje odreuju izgled i strukturu odreenog
finansijskog mehanizma, treba imati u vidu sva ona obeleja i karakteristike
drutveno-ekonomskog ambijenta ili okruenja u kojima funkcionie privredni sistem
kao celina.
To se pre svega odnosi na sledee odrednice:

izgled i strukturu funkcionisanja drutveno-ekonomskog sistema;

drutveno-politiki sistem;
oblike organizovanja i vlasniku strukturu privrednih subjekta;
nain finansiranja reprodukcije privrednih subjekata;
ulogu i funkcije trita u svim njegovim segmentima;
stepen razvijenosti sistema ekonomskih odnosa sa inostranstvom;
stepen razvijenosti trine infrastrukture;
politiku razvoja, mere ekonomske politike i dr.

Osnovna pretpostavka koja se odnosi na navedene elemente privrednog

sistema jeste da su oni racionalno odreeni, te da doprinose na isti nain uspenosti
ekonomije privrednih subjekata. Pored ukazanih odrednica koje su bitne za
ostvarivanje ciljne funkcije privrednog sistema, za finansijsku sferu od znaaja je i
nain formiranja i sektorski raspored novane akumulacije i finansijske tednje, jer
formiranje i upotreba novane akumulacije odreuje materijalni poloaj privrednih
subjekata u proizvodnji i reprodukciji.
Sa makro stanovita novana akumulacija predstavlja razliku izmeu
realizovanog novanog dohotka i izdataka za potrnju (linu i optu).
Na mikro nivou, na nivou ekonomije privrednog subjekta, novana
akumulacija predstavlja razliku izmeu novanih primanja za prodatu robu i usluge i
novanih izdavanja za trokove poslovanja (izuzev za iznos sredstava amortizacije

koja u novanom izrazu ostaju za interno finansiranje), doprinose, poreze i sl, kao i
novanih izdataka za isplate linih dohodaka.3
U odnosu na prethodno reeno o novanoj akumulaciji, finanisijska tednja
predstavlja razliku izmeu novane akumulacije i izdataka za investicije u osnovna i
obrtna sredstva. U sluaju veih izdataka za investicije od iznosa novane
akumulacije postoji manjak finansijske tednje, a kada su izdaci za investicije manji
od raspoloive novane akumulacije tada se javlja viak finansijske tednje, koji se
moe ponuditi potencijalnoj novanoj tranji koja se javlja na finansijskom tritu.
Imajui u vidu sektorski nain formiranja novane akumulacije i finansijske
tednje (finansijski i nefinansijski sektor) evidentno je da su sklonosti ka
investicijama pojedinih sektora razliite i da e se zavisno od toga na finansijskom
tritu javljati kao traioci ili poverioci odreenih iznosa novanih sredstava.
Asimetrija izmeu formiranja novane akumulacije, po pojedinim sektorima i
potreba za investiranjem, odnosno korienjem novanih sredstava, mogue je
prevazilaziti direktnim finansijskim odnosom privrednih subjekata ili posrednitvom
bankarskih organizacija, koje se javljaju kao nezamenljiv i neizbean subjekt na
finansijskom tritu. Imajui u vidu uslove u kojima funkcionie finansijski
mehanizam, od znaaja je istai i osnovne karakteristike finansijskog trita (u svim
njegovim segmentima) jer opredeljuje mobilnost i cirkulaciju raspoloivih novanih
sredstava i kapitala, a time ujedno i racinalnost njihove upotrebe.
U sagledavanju razvijenosti i strukture finansijskog trita odreene privrede,
treba imati u vidu da je njegova manja ili vea afirmacija, kao specifinog odnosa
sueljavanja ponude i tranje novanih sredstava, uslovljena:

irinom strukture finansijskih, u tome posebno bankarskih institucija;

funkcijom i strukturom finansijskih instrumenata;
vrstom finansijskih tokova u odvijanju finansijskih transakcija;
izgledom strukture samog finansijskog trita.

2.2.4 PLANIRANJE, MERENJE, ANALIZA I UNAPREENJE KVALITETA

PROCESA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA
Kadrovi upravljanja (menaderi finansijskog poslovanja) posebno oni na
veim nivoima, moraju da planiraju i sprovode proces praanja, procena, analiza i
unapreenja procesa upravljanja (upravljakih aktivnosti, poslova i zadataka), a to je
potrebno da bi se:

postigla usaglaenost aktivnosti;

osigurala usaglaenost sistema menadmenta kvalitetom i

) Visina i sektorski raspored novane akumulacije i finansijske tednje obavlja se prema posebnoj
metodologiji koju utvruje Narodna banka.

 stalno unapreivala efektivnost sistema manadmenta kvalitetom.

Upravljanje kvalitetom podrazumeva niz koordinisanih aktivnosti u cilju
voenja preduzea-organizacije ka kvalitetu i upravljanje njome u tom smislu
(videti, Vulanovi, i ostali 2001).
Upravljanje kvalitetom u finansijskom menadmentu podrazumeva
koordinisanje i usmeravanje svih aktivnosti ljudskih resursa koji rade u
finansijama i sa finansijama, ka kvalitetu.
Osnovu svih postupaka unapreenja procesa upravljanja ini posedovanje:

tanih i blagovremenih podataka i informacija;

ljudskih resursa osposobljenih za obradu, analizu i uvanje, podataka i
informacija;
efikasnih metoda i tehnika za analizu i donoenje odluka o nainu dejstva
u cilju unapreenja;
opreme i softvera za analizu velikog broja podataka.

Aktivnosti unapreenja kvaliteta procesa rada u finansijskom menadmentu

moraju biti projektovane, obezbeene resursima i stalno sistemski izvoene.
Planiranje procesa unapreenja kvaliteta upravljanja finansijama treba da bude
zasnovano na elementima misije, postavljenim ciljevima i utvrenim politikama, tako
da procesi i postupci unapreenja budu ugraeni u osnovne planove i programe
preduzea kao sistema, a time i u svim ostalim podsistemima.
Posebno je vano, sistemskim i planiranim aktivnostima obezbediti da u
procesima unapreenja kvaliteta upravljanja bude ukljuen potencijal svih zaposlenih,
na principima Deming-ovog toka (Deming, 1986), kao na sl. 6. [Kvalitet procesa
rada svih funkcija, organizacionih jedinica i svih radnih mesta. (Demingov toak)]
Slika br. 6.

P=planirati
I=izvesti [uraditi]
K=kontrolisati
U=unaprediti
I

Kao glavne operativne zahvate planiranja za unapreenje procesa finansijskog

menadmenta moemo navesti:
proces preispitivanja planiranih aktivnosti rukovodstva;
proces internih provera;
proces analize podataka i
proces izvoenja korektivnih mera.
U cilju stalnog unapreenja upravljanja finansijama, preduzee konstantno
mora da poboljava efektivnost sistema menadmenta kvalitetom, korienjem
politike kvaliteta, ciljeva kvaliteta, zatim, rezultatem provera, analize podataka,
korektivnih i preventivnih mera i preispitivanjem od strane rukovodstva.
Kvalitet je nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristika ispunjava zahteve.
(Vulanovi, 2001).

Korektivne mere menadment najee preduzima u vidu otklanjanja

neusaglaenosti, ali i uzroka neusaglaenosti da bi se spreilo njihovo ponavljanje.
Potrebno je uspostaviti dokumentovanu proceduru, kojom se definiu zahtevi za:

preispitivanje neusaglaenosti;
utvrivanje uzroka neusaglaenosti;
utvrivanje potrebe da se neusaglaenosti ponove;
definisanje i primenu nepotrebnih mera;
zapisivanje rezultata preduzetih mera i
preispitivanje preduzetih mera.

Preventivne mere menadment preduzima za otklanjanje uzroka potencijalnih

neusaglaenosti kako bi se spreilo njihovo pojavljivanje.

GLAVA DRUGA

OSNOVNE FUNKCIJE FINANSIJSKOG MENADMENTA

1. MENADMENT PROCES I NJEGOVE FUNKCIJE

Menadment definiemo kao proces kreiranja i odravanja uslova u kojima

pojedinci, radei u grupama, efikasno izvravaju zadatke, realizuju planove i
ostvaruju definisane ciljeve.
Proces menadmenta je vrlo kompleksan i u njemu se meusobno prepliu
brojni inioci. Svi ti inioci moraju meusobno biti usklaeni kako bi sistem
menadmenta funkcionisao kao celina. Osnovni elementi ovog procesa su: ljudi,
ideje, novac, vreme, stvari ili sredstva, ali temelj svim faktorima menadment
procesa jesu ljudiski resursi, pa zatim, novac, vreme, itd.
Polazei od ideja, njihovom razradom i analizom, dolazimo do plana, na
osnovu koga se predvia dalji tok aktivnosti i dalje utvruje poslovna politika,
program, ciljevi, razvija poslovna strategija (Strategijski menadment).
Drugi inilac su stvari i sredstva. Pristupa se organizaciji onoga to je
planirano. To podrazumeva uspostavljanje organizacionih struktura, oblika i odnosa
(Korporativni menadment).
Trei inilac ine ljudi u organizaciji. Zajedno sa ljudskim faktorom, I trei
inilac koji je prisutan od poetka do kraja, koji je uslov funkcionisanju svim ostalim
iniocima jeste novac.
Aktivnosti menadera u ovoj oblasti usmerene su u tri pravca:

prvi pravac se odnosi na izbor strunih i odgovornih saradnika i njihovo

usmeravanje, struno usavravanje i rasporeivanje;
drugi pravac se odnosi na preduzimanje aktivnosti u domenu utvrenih
zadataka, sprovoenje ili realizaciju planiranog i funkcionisanje
organizacije (definisanje zadataka, podela uloga, donoenje odluka,
koordinacija i sl.).
trei pravac odnosi se na kontorlu procesa rada, ocenu rezultata rada,
sistem nagraivanja i kanjavanja (Operativni menadment).

U finansijskom menadmentu (menadment procesu), u praksi, ni jedna od

funkcija se ne moe primenjivati nezavisno od ostalih. Menader moe proi kroz

svih pet-est funkcija tokom jednog dana i ponoviti sve sledeeg dana, ili pak,
menader, moe provesti mesece u planiranju pre nego to se razvije organizacija i
popuni osobljem.
Menadment proces se moe stalno ponavljati, a menaderi stalno biti
angaovani u izvravanju svojih funkcija, pa se zbog toga ovaj proces naziva
menadment proces.
Postoje teoretiari (Fajol) koji smatraju da je prva faza procesa upravljanja
predvianje i planiranje ili predvianje sa planiranjem. Kao autor ovog teksta lino
smatram da je predvianje prva faza ne samo kada se radi o upravljanju ve u svim
ozbiljnim poslovima. Prvo treba posao predvideti, da li uopte neto raditi ili ne, i to
je posao logike, koji s finansijskog aspekta ili materijalnog, nita i ne kota, ali kada
krenete u planiranje valja raunati na odreene izdatke. Izrada plana, stavljanje na
papir uvek ima svoju finansijsku stranu. Na osnovu predvianja kreiraju se planovi.
Predvianje je predhodnica planiranja.
Planiranje kao menadment aktivnost podrazumeva definisanje ciljeva koji se
ele ostvariti i strategija ili puteva, metoda kako doi do njih ili ih ostvariti. Menader
je odgovoran za uklapanje svih ciljeva u jedinstven cilj organizacije. U procesu
pozicioniranja ciljeva, menaderi takoe oblikuju planove koji e pomoi svima da se
na vreme usmere ka ciljevima. Supervizor ustanovljava kratkorone ciljeve i planove,
na primer: ta grupa treba danas da obavi. Menaderi srednjeg nivoa moraju mnogo
vie da razmiljaju o ciljevima i planovima za naredne mesece i godine Izvrni
menaderi oblikuju ciljeve i panove za celu organizaciju i oni obino obuhvataju
period od 1 do 5 godina.
Organizovanje podrazumeva poslove: definisanja zadataka; podelu uloga;
utvrivanje mera i merenja rezultata; utvrivanje pravila rada, ukljuujui
komunikacije, odluivanje i reavanje konflikata.
U svakoj organizaciji se postavlja pitanje ta ko radi. Kada menaderi
izvravaju organizacionu funkciju, tada oni donose odluke. Oni snose odgovornost za
specifine zadatke i dunosti koje se izravaju tako da organizacija moe da ostvari
svoje ciljeve. Organizovanje takoe podrazumeva uspostavljanje odnosa izmeu
zadataka i pozicija. Ovi odnosi odreuju koje e pozicije biti prioritetne u odnosu na
druge i koje e zavisiti od drugih.
Kadrovi su najjednostavnije reeno, faktor od kojega sve zavisi u svakoj
organizaciji. Organizacija su ljudi (ljudski resursi). Pozicije u organizacionoj emi
imaju malo efekta sve dok ih ne popune pojedinci koji su kvalifikovani da obavljaju
dunosti koje su sadrane tom pozicijom. Kada menaderi popune ove pozicije, tada
moe poeti posao.
Rukovoenje - poto su planovi definisani i usvojeni, organizovanje odraeno,
organizacija je spremna za funkcionisanje (sprovoenje). Funkcionisanje (ili
odgovornost za funkcionisanje) je na menaderima i ona se izvrava funkcijom
rukovoenja. Menaderi rukovode (komanduju ili daju instrukcije) zaposlenima.
Rukovoen je alokacija ponaanja pojedinaca i grupa u toku rada ka definisanom

cilju. Menaderi ne samo da moraju biti eksperti u oblasti kojom rukovode ve moraju
posedovati vetine komuniciranja, efikasno povezivati motivaciju i rukovoenje.
Jedna od veoma vanih aktivnosti organizacije koja ima za cilj kontrolisanje
da li svi lanovi organizacije dobro rade svoj posao, da li se posao odvija po planu i
ciljevi ostvaruju u skladu sa planiranim jeste kontrola. Neko mora budno da prati i
proverava da li se stvari odvijaju po planu, da li ima odstupanja, ako ih ima da se
informacije o injeninom stanju blagovremeno dostavljaju menadmentu kako bi se
preduzele korektivne i druge akcije.
Odluivanje podrazumeva izraavanje stava (strunog, emotivnog, naunog,
prijateljskog, i tsl.) pod uticajem emocija, znanja, mudrosti i vetine, o odreenoj
pojavi, poslu, rezultatima bilo svojim ili tuim, u verbalnom ili pismenom obliku.

1.1 FINANSIJSKO PLANIRANJE

Finansijsko planiranje definiemo kao, posao kompetetnih pojedinaca,
menadera, timova ili instrument poslovne politike kojim se vrednosno (najee u
novcu ili drugim vrednosnim parametrima) iskazuju (dakle na papiru brojkama i
slovima) razne vrste planova. Obino svaki posao koji se planira ima i svoju
finansijsku stranu i valja je na vreme predvideti i planirati.
Ukratko, finansijsko planiranje je predvianje i planiranje priliva i odliva
novanih sredstava.
Finansijsko planiranje ima informativno-koordinirajui znaaj, na bazi
informacija o finansijskom poslovanju organizacije/preduzea, jer na njemu se
koordiniraju sve finansijske aktivnosti u procesu i donose mnoge finansijske odluke.
Poslovi finansijskog planiranja obuhvataju izradu mesenih, kvartalnih, godinjih,
petogodinjih (srednjoronih) i dugoronih finansijskih planova, utvrivanje planova
materijalnih trokova i amortizacije, planova realizacije, planova prihoda i rashoda,
planova investicija, kreditnih planova, zatim, raznih predrauna (poreza i doprinosa,
cena, i ostalih zakonskih i ugovornih obaveza).
S vremenskog aspekta finansijske planove u praksi delimo na:

kratkorone;
srednjorone i
dugorone finansijske planove.

Kratkoroni finansijski planovi donose se obino (planiraju se finansijske

aktivnosti u razliitim vremenskim intervalima) na period do godinu dana,

srednjoroni se donose na rokove finansiranja do pet godina i dugoroni finansijski

planovi se donose za finansiranja aktivnosti na rokove due od pet godina dana.
Sam proces izrade finansijskih planova (odnosno finansijski plan) obuhvata
sve vane ekonomske i finansijske pokazatelje, obim i strukturu finansijskih
sredstava, trokove, amortizaciju, cene, investicije, akumulaciju, finansijske tokove,
udruivanje sredstava, zajednika ulaganja, stepen likvidnosti, novana primanja i
novane izdatke, izvore finansiranja, itd.
Kao instrument poslovne politike, finansijsko planiranje podrazumeva
planiranje finansijskih tokova, usklaivanje potreba za finansijskim sredstvima,
predvianje nabavke potrebnih sredstava, rasopreivanje i usmeravanje raspoloivih
sredstava, predvianje i planiranje vraanja sredstava, zatim, planiranje kadrova,
vremena itd.
Kratkorono planiranje najee se odnosi na finansiranje tekuih poslova i
obaveza, dok se dugorono planiranje najee odnosi na vea investiciona ulaganja.
Plan novanih tokova obuhvata stanje novanih sredstava na poetku godine, prilive i
odlive sredstava tokom godine i stanje novanih sredstava na kraju godine.

1.2 IZBOR KADROVA ZA FINANSIJE I ORGANIZOVANJE

FINANSIJSKE SLUBE I FUNKCIJA U NJOJ
Prema veini teoretiara finansija i finansijskog menadmenta finansijska
funkcija je osnovna funkcija poslovanja. Finansijska funkcija obuhvata poslove
pribavljanja, plasiranja, obrti, uveavanja i vraanja finansijskih sredstava i
meusobne odnose subjekata tokom ovih poslova.
Pod funkcijom se obino podrazumeva vie povezanih poslova i postupaka
predvienih (ili kojima se obavlja) za obavljanje odreenih zadataka.
U proteklim vremenima finansijska funkcija se tretirala zajedno sa
raunovodstvenom, meutim, finansijska funkcija podrazumeva novano poslovanje,
dok je raunovodstvena funkcija knjigovodstveno evidentiranje finansijskog
poslovanja. Raunovodstvena funkcija je informativna baza i podrka finansijskoj
funkciji, jer shodno zakonu i zakonskim aktima knjigovodstveno evidentira sve
finansijske transakcije i putem pojedinanih ili zbirnih izvetaja dostavlja informacije
organima upravljanja.
Praksa ukazuje na potrebu organizaovanja finansijske funkcije na nivou
preduzea, to je praksa u mnogim privredama, dok je u dosta privreda finansijska
funkcija objedinjena sa raunovodstvenom i tretira se kao sluba za finansije i
raunovodstvo.
Informaciono-raunovodstveni sistem trebalo bi da daje informacije,
neophodne za odluivanje finansijskoj slubi na svim nivoima preduzea.
Finansijska i raunovodstvena funkcija po prirodi svojih zadataka i sredstava
upuene na intezivnu meusobnu saradnju. Finansijska funkcija ne moe nirmalno

funkcionisati u koliko ne koristi informacije raunovodstvene funkcije. Ukoliko

gledamo na njihovu povezanost sa aspekta raspolaganja novanim sredstvima, onda
raunovodstvena funkcija ima kontrolu nad finansijskom funkcijom.
Meusobna saradnja ove dve funkcije potrebna je posebno kada su u pitanju
neka plaanja obaveza ili naplata potraivanja, zatim kontrola tokova finansijskih
sredstava, donoenje finansijskih planova i definisanje finansijske politike. Dakle,
utvrivati koja od ove dve funkcije ima primat u procesu poslovanja preduzea nije
jednostavno, s obzirom na njihovu meusobnu povezanost, ali ipak prednost treba dati
finansijskoj funkciji. Saradnja izmeu ove dve funkcije najee se odvija
cirkulacijom dokumentacije o kretanju novca, usklaivanje knjigovodstvene
evidencije i finansijskih zahteva i potreba.
Organizacija
finansijske
organizacije/preduzea.

funkcije

uslovljena

je

veliinom

U manjim preduzeima poslove finansijske funkcije obavlja direktor/glavni

menader, dok poslove vezane za plaanja, kontrolisanja kretanja dokumentacije,
obraune kamata i sl. radi raunovodstvo. Blagajnike poslove takoe obavlja
knjigovodstveno-raunovodstvena sluba s tim to direktor/glavni rukovodilac ima
direktan nadzor nad njima.
U srednjim preduzeima finansijske poslove obavlja posebna finansijska
sluba, dok u velikim preduzeima zbog obima i sloenosti poslova, finansijska
funkcija se organizuje u obliku sektora.

Glavni menader finansijskog sektora

koordiniranje rada finansijske funkcije sa drugim funkcijama i upravom preduzea
koordinacija rada odeljenja finansijskog sektora
kreiranje finansijske politike
zastupanje preduzea u finasijskim poslovima sa drugim subjektima (poveriocima i dunicima)

Odeljenje za pribavljanje i upotrebu finasijskih

sredstava
pribavljanje finansijskih sredstava
koritenje finansijskih sredstava
uspostavljanje strukture kapitala
kontrola racionalne upotrebe sredstava
osiguranje imovine
usklaivanje rokova obaveza i izvora

Odeljenje platnog prometa

plaanje obaveza
naplata potraivanja
voenje evidencije platnog prometa

Devizno odeljenje
devizni platni promet

Odeljenje planiranja i analize

finansijsko planiranje
finansijska analiza
finansijsko informisanje
Odeljenje linih dohodaka
obrauni linih dohodaka
analitika evidencija o linim dohodcima
Odeljenje likvidature
kontrola blagajne
kontrola novanih dokumenata
Odeljenje portfelja
evidencije hartija od vredn
Odeljenje blagajne
blagajniki poslovi

Organizovanje finansijske funkcije u velikim preduzeima na nivou sektora

ematski prikazano izgleda kao na slici br.7. (izvor, Risti, 1994).
1.2.1 IZBOR I ORGANIZOVANJE KADROVA
Izbor i organizovanje kadrova za svaku slubu i u svakoj organizaciji ima
primarni znaaj. Pravilan izbor i alokacija ljudskih resursa u finansijskom
menadmentu podrazumeva efikasnu podelu rada od koje zavisi dalje poslovanje.
Ukratko reeno podela rada znai rastavljanje radnih zadataka ili posla na manje
operacije i njihova raspodela izvriocima posla, onima koji trebju da odrade posao.
Umesto da pojedinac radi kompletan posao on se raspodeljuje na manje operacije
(manje zadatke) i obavlja ga vie lica. Ako izbor i organizovanje ljudskih resursa
posmatramo sa aspekta efikasnosti i efektivnosti, lako je uoiti direktnu zavisnost
visoke efikasnosti i efektivnosti od podele rada. Posao izbora i organizovanja ljudskih
resursa najee podrazumeva: planiranje ljudskih resursa, regrutovanje, selekciju,
socijalizaciju, obuku i usavravanje, procenu uinka, unapreenja, premetaje,
degradiranja, nagraivanja i razreenja.
Za svaki posao, svako radno mesto, treba planirati adekvatan kadar.
Predhodno se tano preciziraju uslovi potrebni za odreeno radno mesto i prema
njima se trai (putem oglasa, slubi za zapoljavanje, itd.) profil kadra. Posle

usvajanja plana novih kadrova sledi regrutovanje novih ljudi. Nakon provere
(testiranjem i razgovorima) njihovih sposobnost radi se selekcija u smislu radnih
mesta. Posebno ponekad moe biti problematina socijalizacija novih kadrova u novu
sredinu, to opet moraju reavati menaderi rukovodioci. Posle socijalizacije u novu
radnu sredinu sledi faza doobuke i usavravanja, gde se novi ljudi upoznavaju sa
novim poslovima i stiu nova praktina znanja. Faza procene uinka, rada pojedinaca
je veoma bitna, jer od nje zavisi ishod svih narednih faza (nagraivanja, kanjavanja,
degradiranja, premetaja i razreenja.
1.2.2 ZADACI FINANSIJSKE SLUBE
Sudei po pisanju brojnih teoretiara iz podruja finansija podeljena su
miljenja da li je finansijska sluba (neki je poistoveuju sa finansijskom funkcijom)
jedna od najznaajnijih ili je najznaajnija, sluba od koje zavisi funkcionisanje svih
ostalih slubi. Ipak se treba sloiti sa drugom konstatacijom, tj. da je finansijska
sluba najznaajnija u svakoj organizaciji, ili jo jasnije reeno, zajedno sa slubom
upravljanja ljudskim resursima, ova sluba ini temelj svake organizacije/preduzea.
U teorijskim pristupima pojavljuju se nedoumice oko toga da li ova sluba
treba da bude potpuno odvojena od ostalih slubi ili ne, dok praksa upuuje na
samostalnost ove slube.
Zadaci finansijske slube (organizovane kao samostalne slube) u preduzeu
jesu: obezbeivanje finansijskih sredstava za normalno poslovanje, istovremeno
pratei obaveze prema izvorima, vri naplatu potraivanja, planira priliv i odliv
novanih sredstava, vodi brigu i evidenciju o kreditiranju, brine o likvidnosti
preduzea, obavlja devizne poslove, poslove sa platnim prometom, sprovodi internu
kontrolu, informie organe upravljanja itd. Potrebna sredstva finansijska sluba
obezbeuje zaduivanjem kod drugih preduzea, banaka i ostalih finansijskih
organizacija.

2. FINANSIJSKA KONTROLA
Kontrolni proces je kontrolisanja rada i rezultata rada, u smislu poreenja sa
predhodno definisanim parametrima, omerima ili standardima, i merenje odstupanja.
Rezultati se aurno dostavljaju onome ko odluuje po rezultatima. Prvo moramo
definisati kontrolni proces da bi smo lake definisali kontrolu. Kontrolni proces
sprovode kontrolori (osposobljeni pojedinci) ovlateni od strane (ili lanovi) neke
institucije, slube ili komisije. Dakle, kontrolu moemo posmatrati kao instituciju,
slubu, sektor ili komisiju zakonski definisanu.
Na osnovu predhodnog opteg pristupa kontroli, finansijska kontrola je
plansko, organizovano i struno proveravanje/kontrolisanje finansijskog poslovanja, i
istovremeno utvrivanje stanja. Finansijska kontrola je organizovana struna delatnost
usredsreena na ispitivanje i ocenjivanje poslovanja firme, stanja i kretanja
finansijskih sredstava i odstupanja u procesu plasiranja/koritenja, tj. sagledavanje
ne/pravilnosti u finansijskom poslovanju.

Finansijskom kontrolom se najjednostavnije sagledava uspeh rada odreenog

preduzea. Sva sredstva bilo kog privrednog subjekta ili preduzea izraavaju svoju
vrednost u novcu, pa se finansijskom kontrolom efikasno sagledavaju rezultati
poslovanja, pravilnosti u finansijskom poslovanju i uspenost poslovne politike
preduzea.
Zadaci finansijske kontrole najee su (mada po potrebi mogu biti i posebni i
specijalni): kontrola finansijskog poslovanja, kontrola materijalnog poslovanja,
kontrola nabavki, kontrola prodaje, kontrola osnovnih i obrtnih sredstava, kontrola
sredstava posebnih namena, kontrola sredstava zajednike potronje. Da bi proverila
ispravnost, tanost i zakonitost predhodno pomenutih poslova finansijska kontrola
obavezno pregleda poslovne knjige, kontrolie zavrni raun, periodine obraune,
izvetaje sredstava i zvora sredstava, blagajniko poslovanje, izvetaje o raspodeli
ukupnog prihoda i dohodka, izvetaje i dokaze zakonskih i ugovornih obaveza, isplate
linih primanja i ostalu internu dokumantaciju po potrebi, koja moe da utie na
rezultate rada. Najee je usredsreena na finansijsko raunovodstvo, knjigovodstvo
i blagajniko poslovanje.
Postoje razni oblici i vrste finansijske kontrole, dok se najee deli na:

internu i eksternu-gledano s aspekta nosioca same kontrole;

kontrolu privrednih i vanprivrednih organizacija-gledano prema objektu;
stalnu, periodinu i povremenu-gledano sa vremenskog aspekta i
predhodnu i naknadnu-prema fazama u kojima se sprovodi.

U odnosu na proces toka rada najkrae kontrolu moemo podeliti na:

predkontrolu, kontrolu u toku i kontrolu po zavretku rada.
Predkontrola ima za cilj da utvrdi da li su svi pripremni radovi odraeni, i da
li posao moe poeti na vreme, kontrola u toku kontrolie sam proces rada da ne bi
dolo do odstupanja u samom procesu rada i kontrola na kraju kontrolie rezultate
procesa rada, ali i rezultate sprovoenja prethodne dve kontrole.

1.3.1 SARADNJA KONTROLNE I RAUNOVODSTVENE FUNKCIJE

PREDUZEA
Saradnja kontrolne i raunovodstvene funkcije preduzea u procesu
poslovanja je neminovna i od nje zavisi funkcionisanje svih ostalih funkcija. Intezivna
ili aktivna saradnja po vanim pitanjima ove dve funkcije odvija se na razne naine:

s obzirom da i raunovodstvo obavlja kontrolnu funkciju

saradnja ove dve funkcije je jedinstvena;
izvetaji o knjigovodstvenom stanju omoguavaju kontrolu i
reviziju, tj. omoguavaju provere podatka, i poreenje sa
stvarnim stanjem;
tanost i aurnost knjigovodstva olakava rad kontroli;

dokumentacija je objekt kontrole kao i knjienja i druge

evidencije;
obraun i isplata linih dohodaka stalno su pod kontrolom;
inventarizacija je u stvari kontrola i stvarnog i
knjigovodstvenog stanja;
periodini obrauni i zakljuni rauni kontrola su poslovanja,
kako pojedinanih funkcija, tako i svih organizaoionih jedinica;
informacije o finansijskoj situacijiobezbeuju se putem
kontrole i funkcija koje doprinose datoj situaciji;
knjigovadstvena analiza kontrola je poslovanja, to se vidi kroz
knjigovodstvene evidencije;
raunovodstvo daje sve podatke koje zatrai interna kontrola,
pa ak i one koje kontrola ne trai a koji su neophodni za njen
dalji rad.
Pasivna saradnja izmeu navedenih funkcija je vana u procesu poslovanja
preduzea i ona se takoe odvija na vie naina:

dok raunovodstvo daje niz pokazatelja, kantrolna funkcija

otkriva i uzroke tih pokazatelja, pa i odgovornosti ili zasluge
pojedinaca koji su radili na njima.
kontroliu se trokovi (u radnim nalozima, organizacionim
jedinicama, po funkcijama, u obraunima proizvodnje i
realizacije, kalkulacijama, periodinim obraunima i
zakljunom raunu).
kontroliu se normativi (materijala, rada, fiksnih trokova,
zaliha, koritenja kapaciteta, izostanaka itd.).
kontroliu se i koliine (proizvodnje, realizacije, zalihe, sati
rada itd.).
vrednosti (nabavki, proizvodnje, realizacije, uteda, teta, kala,
rastura, kvara, loma ,itd,).
kontroliu se cene (u nabavci, u prodaji, u proizvodnji,
odstupanje od planiranih cena, posledice promena u cenama itd.
kotroliu se rokovi (radnih naloga, isporuka, plaanja itd.).

1.4 FINANSIJSKO RUKOVOENJE

Finansijsko rukovoenje je veoma vaan deo finansijskog upravljanja, koji
podrazumeva niz aktivnosti kojima se utie na pojedince ili grupe u cilju njihovog
usmeravanja i podsticanja da urade odreene poslove. Finansijsko upravljanje kao iri
pojam je proces planiranja, izbora i organizovanja ljudskih resursa, kontrolisanja,
rukovoenja i odluivanja u procesu kreiranja finansijskih uslova za efikasno
postizanje odabranih finansijskih ciljeva.
Finansijsko rukovoenje podrazumeva usmeravanje svih zaposlenih koji rade
na poslovima sa novcem ili u finansijskim slubama ka ostvarenju finansijskih ciljeva,

ciljeva definisanih u procesu finansijskog planiranja. Ako bismo pokuali apostrofirati

i saeti u tri grupacije vetine finansijskog menadmenta, to su:

tehnike;
konceptualne i
humane.

Pod tehnikim vetinama finansijskog menadmenta podrazumevaju se

osnovna tehnika znanja rada sa finansijama-novcem (finansijskim instrumentima,
institucijama i subjektima).
Konceptualne vetine menadmenta/menadera odnose se na poznavanje
organizacijskih poslova, predvianja i sl, dok humane vetine podrazumevaju rad sa
ljudima i meuljudske odnose. Svi zaposleni u finansijama, ne samo rukovodioci
suoavaju se sa finansijama preduzea i trebalo bi da poseduju potrebna znanja.
Menaderi rukovodioci ne upravljaju finansijama, finansijama najee upravlja
poslovodni odbor, sastavljen od menadera raznih sektora, a mnogi od njih nemaju
nuno formalno obrazovanje iz oblasti finansija. Svi menaderi pojedinih sektora,
lanovi poslovodnih odbora treba da znaju kako se upravlja finansijama kao jednim
od kljunih resursa preduzea. Svi menaderi bez obzira da li su na poziciji
rukovodioca ili lanovi poslovodnih odbora trebalo bi da budu osposobljeni za
sledee poslove:

kompletnu analizu finansijske funkcije preduzea;

izradu finansijskih projekata preduzea uz procenu inflatornih i
poreskih efekata;
analizu i procenu stanja na finansijskom tritu, posebno odnos
izmeu finasijskog trita i trita roba i usluga i
razumevanje finansisjkih propisa i publikacija u cilju
efikasnijeg komuniciranja sa finansijskim institucijama i
drugim subjektima na finansijskom tritu.

1.4.1 SARADNJA FUNKCIJE RUKOVOENJA S FUNKCIJOM

RAUNOVODSTVA
U predhodnim delovima knjige isticano je na vie mesta da se sve odluke u
finansijskom menadmentu donose na osnovu informacija. Jasno je da su odluke
efikasnije i kvalitetnije, to su informacije na kojima se baziraju kvalitetnije (kvalitat
informacije podrazumeva-tanost, aurnost, sigurnost itd.). Donoenje pravih odluka
u finansijskom menadmentu bez valjanih informacija iz raunovodstva nemogue je.
Aktivna saradnja izmeu pomenute dve funkcije odvija se konstantno, na
razliite naine i zbog razliitih ciljeva.

odluke rukovodilaca se temelje na podacima knjigovodstva i

raunovodstva. Znai od informacija dobijenih iz

raunovodstva zavisi posao rukovodilaca, dok s druge strane
pogrene odluke rukovodilaca odraavaju se na rad
raunovodstva.
za potrebe rukovoenja svakodnevno se koriste podaci
analitikog knjigovodstva (o materijalu, inventaru, gotovim
proizvodima, trokovima itd., a za dua vremenska razdoblja,
mesec dana i due, koriste se podaci i informacije glavnog
finansijskog knjigovodstva.
dvosmernost saradnje izraena je preko dokumentacije
(informacije u obliku dokumenata ili pisanoj formi),
rukovodioci potpisuju dokumentaciju i odgovaraju za njenu
ispravnost.
obraun i isplatu linih dohodaka radi raunovodstvo, dok je
odgovornost za ovaj posao na rukovodiocima kao i briga o
kadrovima.
odgovaraju i za inventarizaciju, zatim i za ustanovljene razlike
kada prelaze normative (kala, loma, kvara, rastura itd.);
evidencija
i
praenje
trokova
prvenstveno
slui
rukovodiocima, kako za operativno ocenjivanje normativa i
planova, tako i za uinak ljudi i organizacionih jedinica
(koliinom i kvalitetom).
periodini obrauni i zakljuni rauni daju rukovodiocima pre
upravljaa skicu poslovanja preduzea;
informacije o finansijskoj situaciji prouavaju rukovodioci i
podnose ih upravljakim strukturama;
finansijske planove rukovodioci podnose organima upravljanja
na odobrenje;
u sklopu opte analize poslovanja, knjigovodstvena analiza ima
posebno vano mesto, zbog podataka kojima raspolae i
njihove tanosti.

Pasivna saradnja izmeu funkcije rukovoenja i raunovodstva odvija se

konstantno i na razliite naine:

jasno je da u samom raunovodstvu postoji rukovoenje, ali i

iznad njega (raunovodstva); jer i na njega deluje inventivnost i
predvianje rukovodioca, tani prorauni i odabiranje
racionalnih metoda.
jedan od naina pasivne saradnje odvija se kroz pripreme i
odabiranje izmeu vie alternaltivnih reenja.
saradnja izmeu ove dve funkcije odvije se i kroz
organizatorske sposobnosti: odabiranje saradnika, podela rada,
odabiranje metoda i alternativa, pripreme itd.
sposobnost koordinacije; ljudi, organizacionih jedinicama,

funkcija itd.
organizovani nadzor i redovna kontrola deluje na kvalitet rada.
redovna analiza svakog posla otklanja smetnje i loe uticaje.
rukovodioci osposobljavaju kadrove, kako za tekue poslove
(za veu proizvodnost rada), tako i za budue rukovodioce
(zamenu).

1.4.2 ULOGA RAUNOVODSTVA U PROCESU INVESTIRANJA

Donoenje investicionih odluka u preduzeu je posao neizvodljiv bez uea
finansijskog menadmenta. Finansijski menadment raspolae ili mora da raspolae
svim informacijama neophodnim za donoenje investicionih odluka. Ve je govoreno
da veina (ili sve ) vane informacije vezane za finanisje preduzea dolaze iz
raunovodstva.
Aktivna saradnja funkcije investiranja sa raunovodstvom ispoljava se na vie
naina i s razliitim interesima:

investiranje zavisi od stanja novanih i materijalnih sredstava,

te potraivanja i obaveza.
raunovodstvo obavlja blagajnike poslove i podmiruje
obaveze za investicije (ako nije finansijska funkcija odvojena).
vodi knjigovodstvenu evidenciju investicija (osnovnih
sredstava, linih dohodaka, trokova itd.).
raunovodstvo osigurava sigurnost, pregledom i kontrolom
dokumenta, knjii ih i uva, a evidencije sravnjuje.
obraunava i isplauje line dohotke.
organizuje i sprovodi inventarizaciju materijala za investicije,
investicije u gradnji, ukljuujui i obaveze i potraivanja.
evidentira i prati trokove za investicije poev od radnih naloga
i kalkulacija do obraunske situacije i rauna, odnosno
izvrenja investicionog programa.
periodini obrauni i zakljuni raun obuhvataju i sva
inventarisanja u toku vremenskog razdoblja, kako po strukturi
sredstava, tako i prema izvorima ulaganja.
od finansjske situacije zavise daljnja investiona ulaganja.
u fnansijskom planu vidno mesto imaju investiciona ulaganja,
rokovi porasta kapaciteta, finansijski efekti ulaganja itd.
knjigovodstvena analiza obuhvata i investicione programe,
kako realizaciju tih programa i zbog ega se odstupilo.

Pasivna saradnja funkcije investiranja i raunovodstva takoe je viestruka i

dosta znaajna u investicionim procesima:

u samoj razvojnoj politici preduzea, investicije su glavna

briga, jer se o njima ne moe govoriti povrno i na kratak rok.

u dugoronoj, srednjoronoj i godinjoj poslovnoj politici
investicje su znaajan faktor, bilo da se radi o novim objektima,
madernizaciji, proirenju kapaciteta, ili o kadravima.
interne rezerve su uvek mogue (najee se postiu uvoenjem
vie reda i discipline u procesu rada: proirenjem uskih grla,
poveanjem proizvodnosti rada, smanjivanjem izostanaka,
boljom stimulacijom itd.)
racionalno izvoenje investicionog programa, direktno je
uslovljeno podacima i informacijama iz raunovodstav itd.

1.5 FINANSIJSKO ODLUIVANJE

Predhodno smo u delu finansijskog rukovoenja istakli da je finansijsko
upravljanje iri i znaajniji pojam od rukovoenja. Finansijsko upravljanje
podrazumeva upravljanje na osnovu finansija direktno i celim poslovanjem
indirektno, kroz razne odluke. Poseban znaaj imaju finansijske odluke kada se radi o
raspodeli dobiti, zatim, kada su u pitanju finansijska naela: racionalno finansiranje,
likvidnost, sigurnost, rentabilnost, udruivanje sredstava i donoenje odluka po
pitanju njih.
Finansijsko upravljanje i odluivanje su u uskoj meuzavisnosti i
povezanosti. Pod odluivanjem se obino podrazumeva deo finansijske politike koji
se bavi strunim voenjem poslovne politike kroz proces donoenja odluka.
Ako naelo racionalnog finansiranja podrazumeva pribavljanje finansijskih
sredstava tako da se uspostavi najbolja kombinacija izmeu sopstvenih i tuih izvora,
donoenje odluke koju kombinaciju odabrati svakako ima veliku odgovornost.
Donositi odluke u koje poslove ulagati, tj. koji poslovi obezbeuju najveu
zaradu (uveanje uloenih sredstava) i ulagati u njih, to podrazumeva naelo
rentabilnosti, svakako nije jednostavno i to ne moe svako raditi. Takoe donoenje
odluke o tome koji su poslovi najsigurniji, tj. obezbeuju vraanje uloenih sredstava
i ostvarivanja profita uz najnii nivo rizika (to podrazumeva princip sigurnosti)
posao je menadera profesionalaca.
Od odluivanja o svim pitanjima vezanim za finansijsko poslovanje zavisi i
likvidnost preduzea, tj. da raspoloivim finansijskim sredstvima, u svakom trenutku,
isplati dospele obaveze plaanja. Uspena finansijska i poslovna politika preduzea
poivaju na odluivanju i finansijskoj snazi preduzea.
Finansijska snaga preduzea podrazumeva sveukupnost finansijskih odnosa
koji proizlaze iz racionalnog pribavljanja, koritenja i vraanja finansijskih
sredstava, a koji se upravo ostvaruju na naelima racionalnosti, rentabilnosti,
sigurnosti i likvidnosti. Finansijska snaga preduzea je trajna sposobnost
finansiranja i plaanja, tj. ouvanja i uveavanja imovine (Risti, 1994).
Kao osnovna, sudei po pisanju poznatih teoretiara iz ove oblasti, izdvajaju
se sledea podruja finansijskog menadmenta:

Odluivanje o investiranju;
Odluivanje o finansiranju i

Odluivanje o kapitalu (imovini).

DEFINISANJE
PROBLEMA
MERENJE
REZULTAT
A

PRIKUPLJA
NJE
PODATAKA

PRIMENA
SOLUCIJE
RAZVOJ
ALTERNATI
VNIH
SOLUCIJA

IZBOR
OPTIMALN
E SOLUCIJE
PREDVIA
NJE
POSLEDICA

SLIKA BR.8. OSNOVNI MODEL FINANSIJSKOG ODLUIVANJA

Finansijsko odluivanje ima strateki znaaj ako se radi o finansiranju

projekata ili poslova od stratekog znaaja za preduzee, jer u tim situacijam
menadment donosi odluku koji nain finansiranja odabrati, koji od svih moguih
izvora sredstava odabrati, odluiti o izboru optimalnog.
Operativne finansijske odluke odnose se na manje finansijske izdatke, na
finasiranje operativnih poslova, na finansiranje aktivnosti koje su u funkciji realizacije

stratekih planova i projekata. Operativne odluke vezuju se za finansiranje poslova po

operativnim planovima.
S vremenskog aspekta gledano sve odluke finansijskog menadmenta moemo
podeliti na:
dugorone;
srednjorone i
kratkorone.
Dugorone odluke su odluke koje se donose na due vremenske periode
(preko pet godina i due), odluivanje o obezbeivanju finasiranja na duge staze,
vraanje sredstava na duge rokove, odnosno, odluivanje po dugoronim planovima.
Aspekt vreme i znaaj koji dugorone odluke imaju za poslovanje preduzea,
aspekti su koji pribliavaju strateke i dugorone odluke.
Srednjorone odluke odnose se na periode poslovanja od godine do pet
godina i kratkorono odluivanje odnosi se na poslovne poduhvate do godinu dana.
Kod odluivanja u finanasijskom menadmentu treba razlikovati poslovno
odluivanje (donoenje poslovnih odluka) i upravljake odluke (odluivanje organa
upravljanja ili donoenje odluka od strane organa upravljanja).
Odluke tipa (usvajanje ili promena statuta preduzea, zatim odluivanje o
razvojnoj politici, poslovnoj politici, prodaja preduzea, zajednika ulaganja,
pripajanje preduzea nekom drugom veem preduzeu i sl.) donose vlasnik/ci
preduzea ili veinski vlasnici, u zavisnosti kako je preduzee organizovano, ali na
osnovu predloga menadmenta.
Upravljanje se slui podacima raunovodstva, poev od samog donoenja
planova/planiranja, do analize njihove realizacije, npr. o stanju novanih sredstava,
materijalnih sredstava, potraivanja i obaveza.
Menaderske odluke i izvetaji tipa periodini obrauni i zakljuni rauni
podnose se organima upravljanja na usvajanje i odobrenje, zatim informacije o
finansijskoj situaciji i poloaju preduzea podnose se organima upravljanja na analizu
i njihovo odluivanje.
Finansijski planovi, posle svih propisanih procedura izrade podnose se
organima upravljanja na usvajanje.
Zakljuak ovog dela jeste da sve odluke menadmenta ipak podleu odreenoj
rezenziji, reviziji ili vetu od strane vlasnika. Ni kod finansijskog menadmenta ne
smeju se zaboraviti izvorni principi menaderske revolucije razdvajanja funkcije
vlasnitva od funkcije upravljanja ili upravljakih funkcija.

1.6 FINANSIJSKI MARKETING

Finansijski marketing podrazumeva aktivnosti koje podstiu i obezbeuju

lake prikupljanje, distribuciju i alokaciju novanih sredstava. Znajui da market
znai trite, a ing aktivnosti, finansijski marketing moemo tretirati kao niz
aktivnosti na finansijskom tritu koje doprinose efikasnijem i efektivnijem
zadovoljavanju ciljeva subjekata.
Finansijski marketing kao aktivnost ili funkcija obino je organizovan i
funkcionie u okviru finansijske funkcije preduzea, mada u zavisnosti od
organizacione strukture i veliine preduzea, kao i vlasnikih odnosa moe biti
organizovan kao posebna funkcija.
S obzirom da se delovanje finansijske funkcije ispoljava kroz pribavljanje
finansijskih sredstava za normalno funkcionisanje preduzea, njihovo racionalno
koritenje i kontrolu, finansijski marketing je u direktnoj povezanosti sa finansijskom
funkcijom u smislu logistike podrke.
U irem kontekstu zadaci finansijskog marketinga odnose se na iroko
podruje poslovanja, poev od izrade planova potrebnih sredstava, preko definisanja
rokova, vraanja uloenih sredstava, naplate dospelih potraivanja, praenja priliva i
odliva sredstava, ocenjivanja investicionih projekata, procene rizika itd. do analize i
ocene dobiti. (videti, Risti i ostali).
Znaaj i uloga finansijskog marketinga posebno dolazi do izraaja kada je u
pitanju obezbeenje izvora finansiranja.
Izvori finansiranja mogu biti razni, dok kao glavna podala moe se navesti
podela na:

sopstvene i
tue izvore.

Od finansijskog marketinga oekuje se da doprinese jasnom definisanju i

analizi odnosa izmeu politike finansiranja sopstvenim i politike finansiranja tuim
sredstvima, to se direktno odraava na stabilnost finansijske politike preduzea.
Samofinansiranje odraava politiku jaanja finansijske snage preduzea.
Kod finansiranja tuim sredstvima finansijski marketing ima posebnu
odgovornost i obaveze, s obzirom da je raspolaganje tuim resursima vremenski i
samim uslovima dobijanja, strogo ogrnieno. U sloenim uslovima poslovanja na
finansijskom tritu kada se rizici poveavaju, raste kamatna stopa, stopa inflacije,
poveava se rizik naplate potraivanja i sl., onda se otvara problem neutralisanja,
prebacivanja i pokria rizika, i tada dolazi do izraaja finansijski marketing.
Uloga i znaaj finansijskog marketinaga u tim okolnostima ispoljavaju se kroz
prikupljanje informacija sa finansijskog trita i poslovnog okruenja, doprinosei:
stvaranju fondova za pokrie rizika, prebacivanju rizika na osiguravajue kue
plaanjem premija, zatim, pretvaranju krtkoronih u dugorone kredite i sl.
Finansijski marketing treba da doprinese prikupljanju novanih sredstava u skladu s
planiranim sredstvima.

Proces finansijskog marketinga odvija se kroz pet faza ili njegovo

funkcionisanje moemo podeliti na pet nivoa funkcionisanja.
U prvoj grupi poslova aktivnost finansijskog marketinga podrazumeva
poslove oko utvrivanja koliine raspoloivih novanih sredstava i planiranje
potrebnih novanih sredstava.
U drugoj grupi poslova finansijski marketing radi na pribavljanju novanih
sredstava za finansiranje tekueg poslovanja i reavanju stalnih problema finansiranja.
Kao trea faza delovanja finansijskog marketinga istie se inkorporiranje
problema finansiranja, kao trajnog zadatka finansijske funkcije preduzea u okviru
koje finansijski marketing insistira na iznalaenju optimuma sredstava potrebnih za
tekue poslovanje (po obimu, strukturi i dinamici) i na istraivanju racionalnih izvora
sredstava za investicije. U ovim poslovima zadatak finansijskog marketinga je da
analizira:
izvore sredstava;
tekue obaveze;
novana sredstav i
zalihe (videti, Risti, 1994).

U etvrtoj grupi poslova razreavaju se problemi zaliha robe i kupaca, i tako

uspostavlja koordinacija finansijske i komercijalne funkcije (prodaja roba na kredit
itd.).
Petu grupu poslova finansijskog marketinga ine poslovi vezani za vraanje
tuih sredstava u cilju ouvanja likvidnosti i solventnosti. U ovom kontekstu
finansijski plan treba da predvidi izvore sredstava potrebnih da se vrate dugovi i
izmire dospele finansijske obaveze u vidu kredita, dok finansijska politika treba da
sagleda racionalnost i opravdanost obnavljanja kratkoronih kredita, konvertovanja
kratkoronih kredita u dugorone i sa fiksnim rokovima dospea.
Veoma vana uloga finansijskog marketinga jeste analiza finasijskih ulaganja
u obrtna sredstva i efektivnost pojedinih izvora sredstava (sopstvena, kreditna i
zajmovna) u odnosu na ostvarene rezultate poslovanja. Takoe je vano ispitivanje
izvora finansiranja i tako inicirajui odgovor na pitanje kako se finasira poveana
poslovna aktivnost preduzea i kako se osiguravaju vea investicijska ulaganja u
budunosti.(Detaljnije videti Risti, 1994, 445).

1.7 FINANSIJSKI INFORMACIONI SISTEM

Sa aspekta preduzea kao sistema, finansijski informacioni sistem predstavlja
podsistem, zaduen za obezbeivanje i dostavljanje informacija finansijskom
menadmentu i menadmentu preduzea kao sistema.

Finansijski informacioni sistem firme u kome se odvija finansijsko

poslovanje i raspolaganje sredstvima ima zadatak da snabdeva upravljaki sistem
informacijama iz novanog i kreditnog sistema, trita novca, mogunosti udruivanja
sredstava i sl. (Risti, 1994, 417).
Od brojnih informacija vanih/interesantnih za finansijski informacioni sistem,
kao vanije moemo navesti informacije o:

ukupnoj finansijskoj situaciji preduzea;

likvidnosti i solventnosti;
finansijskim prihodima, rashodima, raspodeli i akumulaciji;
transferu sredstava, zaliha i potraivanja;
novanim tokovima, prilivu, odlivu i stanju;
tokovima finansiranja, interno i eksterno finansiranje;
mogunostima udruivanja sredstava;
obimu i strukturi potraivanja i dugovanja preduzea itd.

Finansijske informacije prvenstveno su potrebne onima koji donose

finanisijske odluke, tj. finansijskom menadmentu. Finansijski informacioni sistem
moe se organizova kao posebna finansijska sluba u okviru preduzea. Za finansijski
menadment od posebnog znaaja su informacije o finansijskoj situaciji firme, o
likvidnosti, rentabilnosti poslovanja i ulaganja, o stanju depozita i o novanim
tokovima, o stanju dugovanja i potraivanja, o finansiranju tekue reprodukcije i
razvoja preduzea. Posebno su vane informacije iz podruja finansijske i
raunovodstvene funkcije, toliko da se smatraju osnovom finansijskog odluivanja.
Sama injenica da se sve odluke temelje na informacijama, govori koliki i kakav
znaaj informacije imaju u procesu odluivanja. Kvalitet odluke direktno je zavisan
od kvaliteta informacije/a na kojima se odluka zasniva/donosi.
U procesu donoenja finansijskih odluka poseban znaaj imaju informacije o
odnosu novanih sredstava i potraivanja prema tekuim obavezama; o odnosu
sopstvenih sredstava i ukupnog duga, zatim, o odnosu dobiti prema ukupnoj
realizaciji, odnosu dobiti prema sopstvenim sredstvima i odnos dobiti prema ukupnim
sredstvima.
Finansijsko informisanje ima zadatak da prui blagovremene i precizne
informacije iz domena osnovnih aktivnosti finansijskog menadmenta, tj. sa podruja
finansijskog planiranja, finansijske organizacije, finansijske analize i finansijske
kontrole.
Finansijsko informisanje u skladu sa ciljevima finansijske funkcije i
finansijske politike ima za zadatak da prui blagovremene i precizne informacije sa
podruja finansijskog planiranja, finansijske analiza, isplate finansijskih obaveza i
naplate potraivanja, kontrole finansijskih dokumenata, korienja sredstava i izvora
finasiranja, kamatnih stopa na tritu novca i kapitala, trine vrednosti hartija od
vrednosti, deviznih kurseva, zajednikih ulaganja, sanacije itd. (Risti, 1994, 419).

2. ULOGE MENADERA U MENADMENT PROCESU

Predhodne definicije opisuju menadere kao glavne voe, lidere, planere,
organizatore i kontrolore. Ukratko reeno, svaki menader, od najnieg nivoa, od
poslovoe do generalnog direktora ili topmenadera, preuzima na sebe vei broj uloga
i izvrava zadatke, kako bi usmerio organizaciju ka njenim definisanim ciljevima.
Menader ne radi sam ve u timu, uz pomo drugih ljudi. Ovde se izraz ljudi
ne odnosi samo na podreene i supervizore, ve i na sve ostale menadere u
organizaciji. Menaderi rade i sarauju sa svakim, na svim nivoima, unutar ili van
organizacije, koji mogu da doprinesu ostvarenju ciljeva poslovne jedinice (sektora) ili
celokupne organizacije. Uz rad usmeren ka organizacionim ciljevima, menaderi rade
i na ostvarivanju linih ciljeva.
I najzad, u svkaoj organizaciji, menaderi treba meusobno da sarauju u cilju
formulisanja organizacionih dugoronih ciljeva i planiranja njihovog ostvarenja. Oni
takoe sarauju meusobno kako bi sebi obezbedili precizne informacije koje su im
potrebne za izvrenje zadataka.
Menaderi moraju biti pouzdani i odgovorni, jer su zadueni da nadgledaju
uspeno izvravanje zadataka. Obino su vrednovani na osnovu toga koliko kreiraju
ostvarenje zadataka.
Menaderi su, takoe, odgovorni za akcije svojih podreenih. Uspeh ili
promaaj podreenih direktan je odraz uspeha ili neuspeha menadera. Prirodno, svi
lanovi organizacije, ukljuujui i one koji nisu menaderi, odgovorni su za
izvravanje svojih zadataka. Menaderi su, meutim, odgovorni ne samo za sopstveni
rad, ve i za rad drugih.
Od menadera se oekuje da ostvare vee rezultate od drugih lanova
organizacije; odgovorni su za veu realizaciju i raspodelu resursa u toku realizacije.
Menaderi uspostavljaju ravnoteu meu konkurentnim ciljevima, odnosno reavaju
pitanje prioriteta razliitih ciljeva i potreba. Mnogi menaderi, na primer,
svakodnevne zadatke organizuju po principu prioriteta najvanije stvari se odmah
izravaju, dok se manje vani zadaci ostavljaju za kasnije. Na ovaj nain vreme
menadera je mnogo efektivnije iskorieno.
Kako je organizacija sastavljena od ljudi koji se unutar organizacije esto
sukobljavaju oko ciljeva i efikasnijeg naina njihovog realizovanja, menaderi su
posrednici u ublaavanju konflikata. Rasprave unutar organizcije mogu negativno da
utiu na moral i produktivnost i mogu postati toliko neprijatne i uznemiravajue da
kompetentni radnici naputaju organizaciju. Ovakva dogaanja ometaju rad na
sprovoenju ciljeva jedinice ili pak cele organizacije, te zbog toga menaderi
povremeno treba da preuzmu ulogu posrednika kako bi razreili nastale nesuglasice.
Ovo zahteva izuzetnu vetinu i puno snalaljivosti, a menaderi koji olako shvataju
ovakve sukobe i nemarno se odnose prema njima, mogu biti zaprepaeni injenicom
da su oni doprineli pogoranju situacije.

Menaderi donose strateke odluke. Ni u jednoj organizaciji ne tee sve

jednostavno i skoro da ne postoji ogranienje u broju i vrstama problema koji mogu
da nastanu: finansijske potekoe, problemi sa ljudima, razliita miljenja po pitanju
organizacione politike, itd. Menaderi su ti od kojih se oekuje da iznau reenja za
teke probleme i da sprovode svoje odluke ak i ako su nepopularne.
Kratak opis ovih menaderskih uloga pokazuje da menaderi moraju esto da
menjaju poslovne pozicije, da budu spremni za potrebnu ulogu u dato vreme.
Menader na odreenoj poziciji u preduzeu prima nareenja od predpostavljenih ali
ta ista nareenja po potrebi prenosi na nie nivoe, tako da je istovremeno i nadreen i
podreen. Upravo, sposobnost prepoznavanja odovarajue uloge koju treba odigrati i
spremnost na promene uloga, jedan je od znakova uspenog menadera.

2.1 MENADERSKI I ORGANIZACIONI UINAK

Koliko uspeno jedna organizacija postie svoje ciljeve, zadovoljava
drutvene obaveze, ili i jedno i drugo, zavisi od toga koliko dobro menaderi u toj
organizaciji obavljaju svoj posao. Ako menaderi ne obavljaju svoj posao dobro,
organizacija nee uspeti da ostvari svoje ciljeve. Kao to menaderi funkcioniu
unutar organizacije, tako i organizacije funkcioniu unutar veih drutava. Uinak
preduzea je kljuni faktor za uinak drutva ili nacije (Stoner, 1989).
Koliko dobro menaderi obavljaju svoj posao iskazuje se kroz menaderski
uinak. Menaderski uinak je predmet mnogih diskusija, analiza u SAD i mnogim
drugim dravama. Postoje i menaderski i organizacioni uinak.
Menaderski uinak je mera efikasnosti i efektivnosti menadera i pokazuje
koliko dobro menader utvruje i postie odgovarajue ciljeve.
Organizacioni uinak pokazuje koliko dobro organizacije u drutvu obavljaju
svoje poslove, i takoe postie ivu diskusiju.
Dva koncepta, koja mnogi podravaju, formulisao je Peter Drucker, jedan od
najcenjenijih autora u oblasti menadmenta. Po ovome Druckeru uinak menadera se
moe meriti pomou dva kriterijuma: efikasnost i efektivnost. Po njemu, efikasnost
znai raditi sve stvari ispravno, a efektivnost znai raditi pravu stvar.
Efikasnostodnosno, sposobnost da se stvari urade korektnoje koncept ulazizlaz. Efikasan menader je onaj koji postie rezultate (izlaz) koji odgovaraju
ulaganjima (ulaz) (rad, materijal i vreme). Menaderi koji mogu da minimiziraju
trokove resursa, koje koriste radi ostvarivanja svojih ciljeva, su efikasni.
Efikanost je sposobnost da se odaberu odgovarajui ciljevi: efektivan
menader je onaj koji odabere prave stvari koje treba obaviti. Menader koji odabere
neodgovarajui cilj proizvodnju samo velikih automobila, kada je tranja za malim
automobilima velikaje neefektivan ak i ako se veliki automobili proizvode sa
maksimumom efikasnosti. Nikakva efikasnost ne moe kompenzirati nedostatak
efektivnosti.

Menaderske sposobnosti zahtevaju uinak koji je podjednako efikasan i

efektivan. Po Druckeru efektivnost je klju uspeha preduzea.

2.2 NIVOI I VETINE FINANSIJSKOG MENADMENTA

U praksi u organizacijama postoje razliiti nivoi menadmenta, ali kao
optimalno reenje prihvataju se tri nivoa.
Menaderi prve linije, srednji nivo menadmenta i top menadment. Top
menadment je vrh upravljanja ili glavni rukovodioci, to znai top menadment
moe predstavljati jedna ili vie osoba.
Nivoe menadmenta prate odgovarajue vetine i znanja. Ako pokuamo sve
vetine menadmenta grupisati shodno aspektu slinosti, funkcionalnosti i znaaju,
kao osnovne moemo navesti sledee vetine:

tehnike vetine;
humane i
konceptualne vetine.

Pod tehnikim vetinama podrazumevaju se vetine i sposobnosti koritenja

propisanih strunih i zakonskih vetina i normi. Dalje, tehnike vetine znae
posedovanje osnovnih znanja o poslu kojim treba upravljati (npr. posedovati osnovna
znanja o monetarnim finansijam u koliko ste na rukovodeeoj funkciji u nekoj
centralnoj banci; ili posedovanje osnovnih znanja o javnim finansijama se
podrazumeva u koliko ste menader u javnim finansijama).
Humane vetine podrazumevaju sposobnosti rada sa ljudima, znati, spoznati
meuljudske odnose i upravljati njima. Bihejvioristiki pristup procesu upravljanja
upravo doprinosi spoznaji humanih vetina, a bihejvioristiki pristup ukratko reeno
podrazumeva uenje svih nauka koje u sreditu svoga uenja imaju ljudsko bie.
Konceptualne vetine najjednostavnije reeno su zbir tehnikih i humanih
vetina. Konceptualne vetine su koordinacija aktivnosti na najviem nivou
preduzea.
Kod upravljanja finansijama esto puta presudnu ulogu ima mo onih koji
donose odluke-odluuju. Mo je sposobnost uticati na druge, ili sposobnost
nametanja svojih miljenja drugima. Vrlo blizak pojam moi jeste vlast. Vlast kao
pravo na komandovanje i nareivanje, najveim delom zasniva se na funakcionalnoj
moi.
Funkcionalana mo, kako joj sam naziv govori, stie se ili dobija odreenom
funkcijom, sastavljenom od niza zakonskih prava i ovlatenja ali i obaveza. Npr.
prava svakog direktora ili rukovodioca u dravnoj upravi strogo su definisana
zakonom i drugim internim aktima, kojih se pojedinac strogo treba pridravati
prilikom vrenja funkcije.

Autoritativna mo ili mo pojedinca, stie se svakodnevno nepisanim

pravilima. Biti korekten, pomoi saradniku savetom, poduiti ga poslu, jednostavno,
izdizanje znanjem, korektnou i kulturom iznad saradnika, znai stvaranje
autoritativne moi.
Totalna mo podrazumeva zbir dve prethodne moi, ili dodavanjem
autoritativne na funkcionalnu gradi se totalna mo.
Danas u preduzeima, sa finansijama se susreu, ne samo finansijski direktori
ili menaderi i slubenici raunovodstva, ve i drugi lanovi menadmenta. Meutim,
ostali lanovi upravljake strukture preduzea koji se susreu sa finansijama, u sutini
predstavljaju onaj deo kadra preduzea, koji se profesionalno stara o svakodnevnoj
finansijskoj situaciji preduzea ali ne upravljaju finansijama. Sama upravljaka
struktura finansijama zavisi od ukupne organizacione strukture menadmenta
preduzea.
Finansijama preduzea najee upravlja pslovodni odbor sastavljen od
direktora raznih sektora, koji nuno ne poseduju formalno obrazovanje iz finansija, ali
zato obavezno zavravaju posebne programe o upravljanju finansijama. Posebnim
programima polaznici se osposobljavaju za sledee funkcije:

procene odnosa izmeu finansijskog trita i trita roba i

usluga;
potpunu analizu finansijske situacije preduzea;
izradu finansijskih projekata preduzea uz ocene inflatornih
poreskih efekata i
razumevanje zvaninih, zakonskih finansijskih publikacija kao
i komuniciranje sa finansijskim institucijama.

Uenje na ovim programima stie se kroz predavanja (o teorijskim aspektima

finansija i upravljanja njima); izradu studija sluaja; zatim, kroz pripremu
finansijskih analiza; lociranje i definisanje problema i reavanje konkretnih
zadataka od strane kandidata.
Sadraji ovih programa najee se odnose na materiju iz podruja:
finansijskog knjigovodstva i finansijske analize i
finansija preduzea.

U ovom prvom delu kandidati bi trebalo da stiu znanja u oblasti analize

finansijskih izvetaja, zavrnih rauna i protoka novca u preduzeu. Takoe ue kako
da koriste steena znanja, odnosno da pomou njih identifikuju probleme, reavaju ih
a sve u cilju poveanja finansijskog uinka preduzea.
Posebni programi obrazovanja namenjeni su prevashodno poslovodnom i
rukovodeem kadru iz svih sektora kompanije, osim finansijskog. Ovi programi imaju
za cilj osposobljavanje kadrova za donoenje odluka od opteg interesa preduzea,
pomou finanisijskih informacija.

2.3 TEHNIKE FINANSIJSKOG ODLUIVANJA

Postoje razne tehnike odluivanja koje se koriste u razliitim okolnostima i
menaderi su ti koji trebaju odabrati najbolju tehniku ili metod u cilju kvaliteta
odluka. Da bi mogli odabrati najbolju od vie raspoloivih tehnika za donoenje
odluka (operacionalna istraivanja, drvo odluivanja, breinstorming, SWOT-analiza,
TOWS-matrica, BCG-matrica4 i dr.), menaderi moraju poznavati prednosti i
nedostatke svih raspoloivh tehnika.
U dananjim uslovima poslovanja odluivanje se odvija uz veliku neizvesnost
i rizik, zbog ega se i koriste razne tehnike, koje bi smanjile rizik prilikom donoenja
odluka.
Operacionalna istraivanja podrazumevaju izbor optimalne solucije i
donoenje odluka koristei matematike modele. Od ve raspoloivih modela
proverom se nastoji odabrati najbolji model, ubaciti u njega raspoloive podatke i
doneti odluku.
Drvo odluivanja koristi se preteno kada menadment treba doneti niz
odluka u odreenom roku, gde ishod svake naredne odluke, zavisi od predhodne
(trenutne). Kod finasiranja projekta na pet i vie godina, jasno je da treba doneti
mnotvo kraih, operativnih odluka od kojih zavisi konaan ishod. Moe se ispostaviti
da plan finansiranja treba prekinuti nakon prve godine ili izmeniti ili odustati od
projekta itd.
Breinstorming tehnika podrazumeva uee vie kompetetnih menadera u
donoenju odluke, i to ne samo iz sopstvene organizacije, ve i izvan nje. U sluaju
kada menadment pomou breinstorming tehnike nastoji reiti dilemu (treba doneti
odluku) da li uopte finansirati neki projekat ili reiti problem koji se pojavio u toku
finansiranja, proces je sledei: pozivaju se menaderi svih nivoa menadmenta iz
organizacije da prisustvuju zajednikom donoenju odluke, pozivaju se dokazani
eksperti i izvan organizacije, dogovaraju se pravila rada u smislu da svako ima pravo
na pojedan predlog-ideju, ozbiljnost ideja, da nema diskusija izmeu predlagaa,
zatim od svih iznetih ideja sistemom eliminacije odabrati najbolji predlog.
Karakteristike i znaaj SWOT-analize proizlaze dobrim delom iz znaenja
samih rei spojenih u nazivu ove tehnike (S-strengths-snaga; W-weaknesses-slabost;
O-opportunities-mogunost i T-threats-opasnost). SWOT analiza obino se koristi
kada je u pitanju donoenje stratekih odluka, odluka na due vremenske periode ili
odluka o finansiranju stratekih projekata. Menaderi koji donose odluke, u samom
procesu odluivanja, tj. pre donoenja odluke, trebaju obratiti panju na snagu,
slabosti, mogunosti i opasnosti koje prete preduzeu trenutno i koje e pratiti samu
realizaciju projekta.

44

BCG-Boston Consulting Group, poznata amerika konsultantska korporacija.

Menaderi odluuju na osnovu informacija, finansijskih izvetaja koji trebaju

tano prikazivati poslovanje preduzea, kako bi menadment mogao na to sigurnijoj
osnovi donositi odluke. Stanje i organizovanost raunovodstva i finansija su redovno
pouzdani pokazatelji ukupnog stanja u preduzeu(Mihi, 2004).
TOWS matrica, kao tehnika ili sredstvo odluivanja akcenat stavlja na iste
aspekte kao i SWOT-analiza ali obrnutim redosledom. Menadment kod koritenja
ove tehnike nastoji prvo pribaviti valjane informacije o opasnostima koje se mogu
javiti prilikom finansiranja odreenih projekata. Posle analize i ocene svih opasnosti,
menadment na osnovu raspoloivih informacija sagledava mogunosti, zatim, opet
na osnovu informacija analizira slabosti preduzea da bi adekvatno definisao snagu
preduzea i doneo odluku.
Pre donoenja konane odluke menadment uz pomo matematike, statistike i
kompjutera pokuava, razliitim kombinacijama predhodnih pokazatelja doneti to
kvalitetniju odluku.
BCG-matrica kao sredstvo odluivanja omoguava menadmentu dolazak do
vanih informacija za donoenje odluka. Naime radi se o tome da menadment preko
ove matrice dolazi do informacija o trinoj poziciji praduzea, pokazatelja o
poveanju trinog uea, poveanju obima proizvodnje i sl.. Posle prikupljenih
valjanih informacija menadment moe donositi odluku da li ui u proces
finanisranja.
Ali pored svih prednosti predhodno pomenutih tehnika i sredstava, finansijski
menadment preduzea ne moe kvalitetno odluivati bez raunovodstvenih
informacija. Moe se slobodno rei da je raunovodstvo preduzea glavni izvor
informacija za finansijsko odluivanje. Jednostavno upravljane finansijama,
projektovanje informacionog sistema, organizovanje i upravljanje ukupnim
poslovanjem preduzea nezamislivo je bez raunovodstva.
U okviru raunovodstva u zavisnosti od subjekata koji koriste
raunovodstvene informacije razlikujemo finansijsko i upravljako raunovodstvo.
Subjekti izvan preduzea (javni i privatni sektor, inostranstvo, itd.) koji imaju interesa
prema odreenom preduzeu (investitori, kreditori, vlada i vladin sektor, its.)
preferiraju informacije finansijskog raunovodstva, dok menadment preduzea
koristi informacije i jednog i drugog.
Pored navedenih postoje i druge metode provere poslovanja prikupljajui
informacije, u cilju efikasnog odluivanja kao npr. revizija finansijskih izvetaja,
metoda racio brojeva i sl.

INFORMACIJE

NEKVANTITATIV
NE INFORMACIJE

KVANTITATIVNE
INFORMACIJE

Raunovod
stvene
informacije

Informacije
za spoljne
korisnike

Neraunovodstvene
informacije

Informcije
za
unutranje
korisnike

Slika br. 9: podela informacija

U okviru raunovodstva poseban znaaj ima knjigovodstvo kao podfunkcija ili

manja funkcija u okviru raunovodstva, zatim, raunovodstveno planiranje,
raunovodstvena kontrola i raunovodstveno analiziranje. (videti, Petkovi, 2003).

KNJIGOVODSTVO

FINANSIJSKO
KNJIGOVODSTV
O

BILANS
STANJA

AKTIVA

POGONSKO
KNJIGOVODSTVO

OBRAUN
TROKOVA I
UINAKA

BILANS
USPEHA

PASIVA

A>P
DOBITAK

PRIHODI

RASHODI

P>R
DOBITAK

A<P
GUBITAK

P<R
GUBITAK

Predhodna ema pokazuje da knjigovodstvo aurno i tano prati sve poslovne

promene s finansijskog aspekta u poslovnim knjigama i daje informacije
menadmentu odgovornom za donoenje odluka. Od validnosti informacija dobijenih
iz raunovodstva direktno zavisi kvalitet odluka.(videti, Petkovi,isto).

2.4 TIPOVI I STILOVI MENADERA

U zavisnosti od ireg eksternog okruenja, ire drutvene zajednice, vrste
delatnosti, sloenosti pojedinih poslova, mogu se profilisati i razliiti tipovi
menadera i stilovi menadmenta. S bihejvioristikog aspekta procenjivano, moemo
izdvojiti etiri tipa ili stila menadera:

diktator (autokratski stil);

birokrata (dobroudni autokrata);

ovek iz viih slojeva (konsultativni stil) i
izvrilac (demokratski stil), (videti, Duli, 2002).

Diktator (ili autokratski stil) kao menader istorijski posmatrano, bio je

najei tip rukovodioca u oblasti finansijskih usluga (prvenstveno u bezbednosti i
osiguranju, a manje u bankarstvu). S obzirom na to da su mnogi menaderi prodaje i
regionalni menaderi birani iz redova uspenih finansijskih sektora, veinu ovih
menadera karakterisao je diktatorski stil. Diktator smatra da postoje dva glavna
naina motivacije zaposlenih, nagrada ili kazna. Kazna varira od javnih kritikih
primedbi i poniavanja do pretnji otputanjem s posla. Nagrada je obino finansijsko
nagraivanje ili javno priznanje.
Ovakav menader treba da preduzme neke ozbiljne korake ako ne eli samo da
uspe ve i da uiva u tome dok neki od njih su:

treba da proceni svoje ponaanje i svoje stavove u odnosu na

sebe i na svoje podinjene;
da ustanovi ciljeve i uspostavi ponaanje koje e mu omoguiti
da bude to efikasniji rukovodilac;
da sastavi plan kako ostvariti ciljeve, i da se istog pridrava.

Menadera sa birokratskim stilom, osim izvan bankarstva, koje nagrauje

izbegavanje rizika i tradicionalno ponaanje, vrlo malo je kao rukovodilaca. Razlog
tome je to veoma mali broj birokrata ima fleksibilnost i potrebnu hrabrost da uini
ono to treba da se uini.
Ultra birokrata menader ili rukovodilac nastoji da bude krut i da uvek sledi
pravila zato to su stvorena iz dobrih razloga. On retko rizikuje i ne eli da se istie iz
gomile. On e najee biti u oblasti operacija gde su i njegove vetine i njegovi
stavovi odgovarajui i od pomoi. On ne eli da bude voa.
Menaderi konsultativnog stila najee dolaze iz viih slojeva.Ovaj tip
menadera ima bazino, ali ne i kompletno poverenje u svoje podreene saradnike,
koristi njihove ideje i stavove, dozvoljava njihovo uee u odluivanju i vodi iroku
poslovnu politiku.
Menaderi demokrate- najee su izvrioci na rukovodeim pozicijama. Na
mnogo naina izvrilac demokrata predstavlja idealnog rukovodioca. Menaderi
ovog tipa imaju maksimalno poverenje u svoje saradnike, pa i podinjene, prihvataju
konstruktivne ideje i miljenja svojih podreenih i podstiu grupni, konsultativni
nain donoenja odluka. Ovaj stil se moe nazvati sistem uea u upravljanju i
rukovoenju (Stoner, 1989).

2.5 IVOTNI CIKLUS PROFESIONALNIH MENADERA

Kod razvoja linosti za menadment treba praviti razliku izmeu ivotnog
ciklusa i profesionalne karijere. ivotni ciklus profesionalnih menadera poinje od
samog roenja, dakle, nezaobilazan je i za profesionalnu ivotnu karijeru. U cilju to
boljeg pojanjenja ove teme posluiemo se grafikim prikazom.
Do tridesetih godina menaderi odrastaju i obrazuju se, stiu razna formalna i
neformalna znanja, zapoljavaju se i dalje rade na strunom usavravanju, mnogi se
ene ili udaju, poinju svoja teoretska, predhodno steena znanja, primenjivati u
praksi. Ve posle tridesete, zahvaljujui svojim teoretskim i praktinim znanjima,
reavaju svoja materijalna pitanja (kupuju kue, stanove, lokale, itd. unovavaju
znanja) negde do etrdesetpete. Posle etrdesetpete, do pedesetpete godine (u svim
ovim etapama individualizam je jako prisutan) dobro su doli u svaku korporaciju, jer
se predpostavlja da imaju i formalno teoretsko i praktino znanje i da su pritom reili
stambeno i ostala slina pitanja. Posle pedesetpete biologija poinje da radi svoje,
poinje menaerima usporavati psihofizike sposobnosti i u ovoj ivotnoj fazi
menaderi su dobrodoli kao savetnici do kraja radne karijere.
U Japanu u manjim procentima, samo za pojedince koji su dali veliki doprinos
korporaciji u toku svoga rada, omoguen je i dalji angaman u svojstvu ambasadora
korporacije. Ambasadori korporacije su pojedinci profesionalci koji i posle radne
ivotne karijere rade za korporaciju kao njeni ambasadori u svetu.

1.
VANIJE TEORIJSKO METODOLOKE
FINANSIJSKOG MENADMENTA PREDUZEA

OSNOVE

Aktivnost finansijskog menadmenta preduzea trebala bi biti usmerena ka

usklaivanju finansijskih poslova preduzea (potreba, principa i uslova) i finansijskog
trita i trita kapitala. Na nivou preduzea donose se osnovne odluke o transakciji
realnih sredstava ili investicija i tekue likvidnosti ili dohodka, i alokaciji gotovine,
dok je na nivou trita kapitala najvei problem s vrednovanjem i komercijalizacijom
akcija. Meutim, ako preduzee kao akcionarsko drutvo ima za cilj maksimiranje
sredstava akcionara onda i preduzee mora maksimirati svoju trinu vrednost.
Trina vrednost zavisi od trenutnih prinosa i trenutne vrednosti oekivanih prinosa u
budunosti, koji opet zavise izmeu ostalog od faktora: kamatne stope i raspodele
rizika buduih prinosa.
Finansijska teorija to jednostavno objanjava korelcijom izmeu finansijske
strukture akcionarskog drutva i trine vrednosti, to znai da postoji odreena
finansijska struktura kod koje je vrednost preduzea najvea.
U savremnim uslovima poslovanja finansijski menadment ima veliki znaaj
iz razloga to stalno i istovremeno daje odgovor na vana pitanja:

kojim sredstvima preduzee raspolae;

kako ih preduzee formira i kako do njih dolazi i
kakav je i koliki nivo fondova preduzea, kakva je njihova
struktura i kako se finansiraju ti fondovi.

Zadatak finansijskog menadmenta, u predhodnom kontekstu ogleda se u

usklaivanju finansijskih operacija preduzea, tekue likvidnosti i investicija, potom i
alokacije gotovine, zatim transakcije realnih sredstava i trita kapitala (vrednovanje
preduzea i komercijalizacije akcija), (videti, Kova, 1980).
Ukoliko preduzee kao akcionarsko drutvo ima za cilj maksimizaciju
sredstava akcionara, onda mora preduzee maksimirati svoju trinu vrednost. Zato je
veoma vano pitanje povezivanja profita, rizika i vremena, s aspekta finansijskog
menadmenta konkretno kod:

finansiranja preduzea u razliitim fazama poslovanja;

postizanja optimalne strukture kapitala firme;
vrednovanja preduzea;
dividendi i cene akcija i prinosa;
gotovinskih tokova i likvidnosti i
finansijskog planiranja.

Finansijski menadment mora poznavati itavu paletu finansijskih

instrumenata za finansiranje novih privatnih, javnih i meovitih preduzea, (Samuels,
1988) kao to su: kapitalni ulog (trajna nepovratna sredstva), subvencije, krediti,
fondovi za razvoj, riziko-kapital, lizing, zajednika ulaganja i akcije, koja bi na
osnovu profita i rizika, poveala svoju imovinu (Samuels, 1988).
Finansijski menadment mora dobro poznavati unutranje (raunovodstvene,
investicione) i spoljne finansijske uslove.
Odluke finansijskog menadmenta su dugoronije povezane s velikim
neizvesnostima (rizikom), zbog ega je izuzetno vano kod finansijskog
menadmenta meusobno povezivati prinose (profit), vreme (dugi, srednji i kratki
rok) i neizvesnost (rizik).
Finansijski menadment je iroka oblast, tako da emo ukazati samo na neka
podruja koja bi mogla biti od interesa, posebno za preduzea u procesu
prestrukturiranja i provere novih stratekih odluka poslovanja.
Znaajna podruja finansijskog menadmenta su:

finansiranje preduzea u fazama osnivanja, razvoja i

propadanja (problemi finansiranja preduzea u razliitim
fazama ivotnog ciklusa, novi izvori finansiranja, nove
finansijske inovacije, );
optimalna struktura kapitala preduzea (razmer izmeu
investiranja i finansijskih alternativa, optimaliazcija imovine,
akcionara, uticaj investicionih mogunosti na zaduivanje);

vrednovanje preduzea (opti principi vrednovanja, razliite

metode vrednovanja, na primer, knjigovodstvena vrednost,
procenjena vrednost prinosa, kombinovani metod srednjih
vrednosti.);
politika dividendi (uticaj politike dividendi na cenu akcija i
prinosa, trite kapitala i uticaj na vrednost akcija, politika
dividendi i investiranje;
kratkorona politika gotovinskih tokova i likvidnosti (potranja
za novcem, kratkorono planiranje finansija u preduzeu);

Menaderi za finansije ili finansijski menaderi treba da imaju opta znanja iz

podruja organizacije, funkcionisanja preduzea, poslovnog komuniciranja i sl.

1.1 ZNAAJ ORGANIZACIJE PREDUZEA

Ukratko reeno, organizacija je prouen, isplaniran i na naunoj osnovi
postavljen rad, gde su poslovi striktno podeljeni, uloge podeljene, radna mesta
definisana i organizaovana, dokumentacija propisana sa precizno odreenim
rokovima, kako za kretanje same dokumentacije tako i ukupnog poslovanja.
Organizacija to su ljudi, preduzee to su ljudi. Organizacija je dvoje i vie
ljudi, stitine, hiljade itd., koji rade zajedniki na ostvarivanju nekog cilja/ciljeva.
Poetkom dvadesetog veka razvijaju se oblici organizacije, koji u neto
modifikovanim oblicima egzistiraju i danas. Sve oblike organizacije preduzea s
institucionalanog aspekta moemo grupisati u etiri grupe:

inokosna preduzea;
drutva lica;
drutva kapitala i
zadruge.

S aspekta poslovanja danas u vreme XXI-og veka, savremene varijante

organizacije su (kompanije privatne i dravne, partnerstva, multinacionalne
kompanije, preduzea, razni organizacioni oblici dravne uprave, i sl.).
S aspekta ukljuivanja na inostrana trita i sami proces globalizacije imamo
sledee organizacione oblike (nacionalna, internacionalna, multinacionalna i
transnacionalna preduzea).
Organizacija nekog posla ili organizacija nekog preduzea nije isto.
Posao treba i moe da organizuje svaki rukovodilac, ali ne moe svaki da
postavlja organizaciju preduzea. Opis posla rukovodilaca podrazumeva organizuju
posla, pa otuda i shvatanja da rukovoditi znai uvoditi novu organizaciju. Treba
praviti razliku izmeu organizaovanja i organizacije. Organizovanje je proces, dok je
organizacija kategorija koja ve postoji i funkcionie po unapred definisanim

pravilima. Postavljanje organizacije predpostavlja specijalizaciju, to znai da je

postavljaju za to specijalizaovana lica. Dobra organizacija obino se formira tako to
specijalisti za saradnju postavljajui organizaciju zajedno s ljudima koji e raditi u
njoj, kombinujui tako iskustvo i kritike s polja, s poznavanjem stvari i razumevanjem
specifinosti iznutra. Ne postoje tipske organizacije, jer kad bi one postojale, ne bi
trebali specijalisti, dok s druge strane postoje tipski poslovi, npr. knjigovodstvo,
administracija, itd. Dobra organizacija omoguava laku podelu rada, dok dobra podela
rada opet omoguava specijalizaciju, a specijalizacija ubrzava rad. Osim brzine
specijalizacija omoguava i zapoljavanje nedovoljno kvalifikovanih kadrova. Kada
su poslovi specijalizovani, lake se usavravaju radni postupci, jer svaki radnik ima
vie vremena za razmiljanje i ue podruje za istraivanje, inei tako poslove manje
sloenim. Specijalizacija poslova u organizaciji (preduzeu) zavisi od veliine
preduzea. U velikim preduzeima specijalizacija je nuna i neminovna, dok u malim
preduzeima esto nepotrebna a neki put i nemogua, jednostavno, jedan ovek
obavlja vie poslova u protivnom ne bi bio dovoljno zaposlen.
a) USVAJANJE ORGANIZACIJE PREDUZEA
Pre uvoenja odreene organizacije procesa poslovanja preduzea kao
sistema, i organizacije finansijskog poslovanja, kao podsistema, veliki deo vremena
zahtevaju pripreme. Bolje pripreme garantuju i bolju organizaciju. Posle detaljnog
prouavanja i analize odreenog modela organizacije u pismenoj formi, zatim posle
prikupljanja primedbi, predloena organizacija se redovnim putem prezentira
organima upravljanja koji donose odluku o njoj. Posle usvajanja odreene
organizacije ona postaje interni zakon, obavezan za sve lanove organizacije i po
njemu moraju postupati svi sektori organizacije. Organizacija u principu bi morala biti
stalana, jer uhodavanja i navikavanje na organizaciju olakava rad izvriocima posla.
Svaka promena u organizaciji koja menja navike zaposlenih ima negativne posledice
na zaposlene, stvarajui od iskusnih radnika novajlije, od manje strunih poetnike.

b) DINAMIKA ORGANIZACIJE
Dinaminost organizacije se ogleda u potrebi da ona prati razvoj preduzea.
Malo preduzee sa vrlo dobrom organizacijom posle izvesne take razvoja,
prerastajui u srednje preduzee mora da menja postojei koncept organizacije. U
malom preduzeu zaposleni se meusobno poznaju, posebno rukovodee strukture, pa
je i nain poslovanja, rukovoenja i meusobne saradnje zaposlenih drugaiji nego u
velikim preduzeima gde bez dobre organizacije nema efikasnog rukovoenja. Ako
neko malo preduzee zapoljava pedesetak radnika, npr. praenje slubenih putovanja
i isplata trokova po njima ne zahteva posebne napore a time i poseban referat ili
sektor, ali ako preduzee zapoljava dvesto hiljada ljudi onda za praenje slubenih
putovanja i evidentiranja izdataka po njima zahteva poseban sektor sa odreenim
brojem zaposlenih koji e raditi na navedenim poslovima. Ili ako preduzee u roku od
mesec dana prima oko desetak dopisa, rukovodilac ih zna napamet, od kog stiu kome
su tano namenjena, kako su reeni i gde su odloeni. Ali ako preduzee prima
dnevno po tristo i vie dopisa onda mora postojati posebna organizaciona jedinica

koja e raditi poslove prijema, evidencije, signiranja, raspodele, ekspedicije i

odlaganja pote. Dinamika organizacije preduzea odnosi se i na dinamiku
organizacije pojedinih funkcija i na njihovu meusobnu saradnju. U sluajevima kada
se organizacija preduzea menja, funkcijama ostaje isti cilj, samo se prilagoavaju
novim prilikama.

1.2 FUNKCIJE PREDUZEA

Kao to svaki sistem ima svoje podsisteme, ili ivi organizam ima svoje
delove koji obavljaju razliite funkcije, tako i preduzee (kao veoma sloen oblik
organizacije) ima svoje organizacione delove, u kojima ljudi sa odreenim sredstvima
obavljaju svoje funkcije.
Funkciju moemo posmatrati kao parcijalni zadatak vezan za neku linost ili
organ, u sklopu neke vee celine, zavisei od nje.
Funkciju kao produkt podele rada moemo definisati kao: skup istovrsnih ili
slinih radnih operacija u odreenom podruju rada u preduzeu, i deo su
ukupnog zadatka preduzea.
Ako bismo podelu rada u preduzeu prikazali u dve dimenzije, onda bi
horizontalna podela bila po radnim mestima i organizacionim jedinicama, a
vertikalna po funkcijama.
Od toga koliko menaderi uspevaju da usklade rad svih funkcija u preduzeu,
uz primenu svih ekonomskih naela, zavise rezultati poslovanja celog preduzea. Bez
obzira na jednakost uslova poslovanja, ono preduzee koje ima bolje organizovane
funkcije, moi e bolje iskoristiti konkretne uslove poslovanja i naravno postii bolje
rezultate.
Menadment preduzea treba prilagoavati funkcije preduzea uslovima kako
eksternim tako i internim. Tako npr. funkcije (proizvodnja i kontrola) trebale bi
unapreivati interne uslove, dok npr. funkcije (prodaje i nabavke) trebaju se
prilagoavati eksternim faktorima u cilju to boljeg iskoritavanja.
U literaturi postoje razliiti pristupi kada je u pitanju nabrajanje funkcija i
njihovog redosleda vanosti u odreenom preduzeu. Sudei po literaturi, npr. u
proizvodnom preduzeu (organizaciji) moe se definisati vie od dvadeset funkcija
grupisanih u etiri grupe i to:

osnovne;
pomone;
zajednike i
opte.

Na primeru proizvodnog preduzea u osnovne funkcije po litereturi spadaju:

nabavna, proizvodna i prodajna.

Kao pomone navode se: kadrovska, finansiranje, investiranje, transport i

uskladitenje. Za pomone funkcije karakteristino je da se rasprostiru po celom
preduzeu (npr. finansiranje i kadrovska funkcija) ali su i nerazdvojne od osnovnih
(npr. investiranje, transport, i sl.) nerazdvojne su od proizvodnje i kupoprodaje.
Pod zajednikim funkcijama opet po literaturi podrazumevaju se: planiranje,
organizovanje, izvrenje, kontrola i analiza. Svaka funkcija na odreeni nain je
povezana ili bolje rei sadri u sebi, jednostavno zavisna je od navedenih pet
zajednikih funkcija. Svaka funkcija podrazumeva planiranje, organizaciju rada na
izvrenju, izvrenje planova, kontrolu samog procesa izvrenja i analizu svih
postupaka i rezultata rada.
U opte funkcije esto se svrstava osam funkcija: upravljanje, rukovoenje,
istraivanje i razvoj, interna raspodela, evodentiranje, informisanje, raunovodstvo i
opta funkcija.
U ovu poslednju, optu funkciju grupiemo sve one funkcije koje nismo naveli
u etiri predhodne grupe a prisutne su u preduzeu, kao npr. pravni poslovi, sigurnost,
ekonomsko-tehniki poslovi, itd.
Postoje i oni nauni radnici koji navode mnogo manje funkcija, istiui samo
najbitnije, ne zato to ima manje ili vie vanijih, ve zbog toga to vie funkcija
povezuju u jednu (npr. nabavnom funkcijom obuhvataju i transport i uskladitenje).
Opet, po literaturi, postoje i oni autori, koji s aspekta vertikalne klasifikacije,
kao osnovne funkcije preduzea izdvajaju:
upravljanje;
rukovoenje i
izvravanje.
Nastojei da izvuku zajedniki imenilac, brojnih podela funkcija preduzea,
od vie autora, posebno u dananjim uslovima poslovanja, upravo se finansije
pojavljuju (finansijska funkcija), kao zajedniki imenilac svih ostalih funkcija.
Teza, koja nabavnu, proizvodnu i prodajnu funkciju navodi kao osnovne, a
kadrovsku i finansijsku funkciju u pomone, nije dobra. Ljudski faktor i finansije
osnovni su faktori svake funkcije preduzea.

1.3 ORGANIZACIJA FUNKCIJE FINANSIRANJA

Znaaj finansijske funkcije u svakom preduzeu dolazi do izraaja, posebno u
situacijama kada se tee dolazi do kapitala i u tim sistuacijama njome se bave svi
rukovodioci. Ova funkcija ima svoje zakonitosti od kojih zavisi ukupno poslovanje
preduzea. Kao to se u praksi sredstva mogu transformisati u novac, u robu, u
potraivanja i tsl., tako se i izvori mogu transformisati u obaveze prema dobavljaima,
u bankarske kredite, u poslovni fond i tsl.

U svim pomenutim transakcijama postoje pravila i zakonitosti, svaka stavka ili

sredstvo u aktivi ima svoj izvor u pasivi. Pasiva ve sama po sebi predstavlja obaveze,
a obaveze imaju i svoje rokove dospea.
Ako se pazi na ronost obaveza i izvora sredstva preduzee e uvek biti
solventno, moi e na vrijeme da plati dospele obaveze. Sredstva se u aktivi vode kao
osnavna i obrtna.
Obrtna mogu imati razne stepene likvidnosti (mogu se lako pretvoriti u
novac), dok se u osnovna sredstva ulae novac (novana sredstva), koji se (koja se) ne
moe i ne mora odmah vraati, a to su ili dugoroni krediti od banaka ili vlastita
sredstva (ostvarena kroz dohodak) unijet u poslovni fond za tu svrhu.
Kod ulaganja u obrtna sredstva, ne moe se gledati formalno na postotak
likvidnosti, nego na procenu praktinih mogunosti.
Sloenost funkcije finansiranja ogleda se u injenici da je kapital skup i
riskantan, budui da se brzo i lako moe transformisati u oblik koji se ne moe
naplatiti ili unoviti u eljenom ili ugovorenom roku.
Sloenost ove funkcije npr. poveava se stalnom inflacijom, bez revalorizacije
obrtnih sredstava.
Tako, npr. materijal kupljen pre godinu dana za 100 d, izae iz magacina (izda
se) u proizvodnju po ceni od 100 dinara, dok novu koliinu koju nabavljamo za
skladite moramo platiti 120 dinara. Za razliku od 20 dinara treba obezbediti sredstva
koja treba platiti dobavljau. Poslovni fond se ne poveava istim tempom, a
cirkulacija obrtnih sredstava se ne moe toliko ubrzati, posebno ako postoji rizik
vezan za naredne nabavke. Proces poslovanja mora da se odvija i dalje, moraju se
ostvarivati ciljevi: profit, rast i razvoj, a to je nemogue bez finansija i finansijskog
menademnta.
Zadaci funkcije finansiranja u procesu poslovanja preduzea su sutinski. U
predhodnom delu rada pojanjena je razlika funkcije finansiranja i raunovodstvene
funkcije, bez obzira to obe funkcije mogu biti u jednoj organizacionoj jedinici i pod
jednim rukovodstvom, jer takva organizacija zavisi, od veliine preduzea i
raspoloivih kadrova, odnosno od organizacije ljudskih resursa i upravljanja njima.
Koliko finansijska funkcija koristi podatke raunovodstva, a koliko
raunovodstvo koristi podatke finansijske funkcije, jako je osetljivo pitanje.
Zadatke finansijske funkcije moemo grupisati u sledee grupe: pribavljanje
sredstava, uvanje i vraanje, zatim transformaciju ili preobraavanje sredstava i
izvora. (Turk, 1969).
Pribavljanje sredstava

pvenstveno iz poslovnog fonda

bankarskim kreditima, dugoronim (za osnovna i za obrtna
sredstva) i kratkoronim (samo za obrtna sredstva);

pribavljanje sredstava iz drugih izvora: dugoronih (za osnovna

i za obrtna sredstva) i kratkoronih (za obrtna sredstva);
uvanje finansijskih sredstava;
vraanje financijskih sredstava bankama i ostalim poveriocima;
transformisanje finansijskih sredstava, npr. u plaen materijal, u
nedovrenu proizvodnju, gotovi proizvodi, zatim potraivanja u
robu itd.

Transformaciju (ili preobraavanje) finansijskih sredstava imamo, npr. kad

bankarskim kreditom platimo dospele obaveze prema dobavljaima.
Organizacija funkcije finansiranja podrazumeva izvravanje svih zadataka ove
funkcije kroz tri etape, poev od finansijskog planiranja, izvravanja i analize.
Jednostavno svi poslovi finansiranja moraju biti isplanirani, a to je planirano treba i
izvriti, dok analiza na kraju potvruje da li je posao dobro odraen.
Potrebe finasijskih sredstava planiraju se najee po organizacionim
jedinicama ili sektorima, po strukturi (npr. koliko je sredstava potrebno za osnovna,
koliko za obrtna sredstva, koliko za posebne namene itd.), zatim planiranje dinamike
pojedinano po vrstama.
Struktura izvora finansijskih sredstava najee u praksi izgleda:

sopstveni;
bankarski izvori;
zajednika ulaganja;
ostali izvori.

Planovi finansiranja izvravaju se kroz plasmane finansijskih sredstava

(ulaganja i troenje sredstava) i koritenje izvora sredstava (pribavljanje ili
osiguranje).
Organizacija finansijske funkcije za obavljanje tih poslova slui se
informacijama i podacima raznih organizacionih jedinica, sektora ili slubi, kao to su
finansijska operativa, blagajna s likvidaturom, devizna sluba, sluba finasijskog
nadzora, finansijska analiza, itd. Ovaj posao ne obavlja se bez uredne dokumentacije i
slobodnih evidencija. Dokumentacija se odmah i (prethodno) kontrole. Sva se
zapaanja evidentiraju, jer e se koristiti, kako za planiranje u budue, tako i za
analizu.
Posebno se organizuje evidencija i operativa na prilivu i odlivu financijskih
sredstava, na plaanju obaveza i naplati potrvanja.

1.4 ORGANIZACIJA RAUNOVODSTVENE FUNKCIJE

U prolim, ne tako davnim vremenima, u mnogim preduzeima, u okviru
raunovodstvene funkcije funkcionisala je i finansijska funkcija i funkcija

evidentiranja. Danas, kao glavne funkcije u okviru raunovodstva funkcioniu

knjigovodstvo, finansijska analiza, obrauni, zavrni rauni i sl.
Raunovodstvo prati i prouava sve osnovne funkcijske procese u preduzeu,
dakle, investicione, kadrovske, nabavne, proizvodne, prodajne i finansijske.
Raunovodstvo je posrednik izmeu osnovnih funkcijskih procesa i upravljanja.
Raunovodstvo sa knjigovodstvenom evidencijom je centralno mjesto gde se
sakupljaju svi podaci o poslovnim procesima vrednosno izraeni.
Kroz aurnost knjigovodstva vidi se ukupno zavreno poslovanje preduzea,
dok s druge strane knjigovodstveni izvetaji o poslovanju preduzea doprinose
efikasnijem planiranju budueg poslovanja.
Knjigovodstvo vodi evidenciju sredstva i obaveza, daje informacije o
finansijskom i materijalnom poloaju preduzea, o rezultatima ukupnog poslovanja.
Zadatak knjigovodstva ima dvodimenzionalni karakter: analitiko
knjigovodstvo (materijalno-robno) prikazuje stanje pojedinanih promena svakog
dana, dok finansijsko iskazuje stanje promena vrednosno po zakljuenju knjienja na
kraju meseca ili tromeseja ili godine.
Postoje i evidencije neophodne za donoenje operativnih odluka, npr. podaci
robnog knjigovodstva, dok glavno knjigovodstvo preteno obezbeuje mesene
(ponekad i tromesene i godinje) izvetaje, a moe i kroz bilanse stanja i bilanse
uspjeha. Vano je napomenuti da su informacije dobijene iz raunovodstva zasnovane
na egzaktnim podacima, proknjienim na osnovu urednih dokumanata i proverene
tanosti.
Sloenost funkcije raunovodstva manje zavisi od sloenosti poslovanja
preduzea a vie od nepoznavanja i nerazumevanja ostalih funkcija, pogotovo onih
koje ne oseaju i ne vide neposrednu korist od raunovodstva u svom funkcionisanju,
jer ne znaju da korist imaju posredno, preko viih organa rukovoenja i upravljanja, u
duim vremenskim periodima i prilikom donoenja krupnih pos1ovnih odluka. Dok
sve druge evidencije slue operativi, i organima rukovoenja, raunovodstvo je
predmet i eksternih kontrola i revizija, i zbog toga ima javnu funkciju.
Ralanjivanjem knjigovodstva, analitika je detaljnija, operativnija i dolazi se
do podataka za manje vremenske intervale, ak svakog radnog dana, a to je sintetika
ua, gubi se preciznost i operativnost, a i podaci kasne, i obino se koriste u reim
vremenskim intervalima, tromeseno, estomeseno, defetomeseno i eventualno
meseno.
Sloenost funkcije raunovodstva ogleda se i u prikupljanju podataka, dok
neke od prepreka koje se pojavljuju ispoljavaju u:

zakanjenju dokumentacije ba onih funkcija koje se javljaju

kao kritiari raunovodstva;
prilikom kontrole podataka nalazi se isuvie greaka to opet
oduzima i vreme i snagu raunovodstvu, jer ostale funkcije

nemaju tako podeenu (u formularima i obrascima) automatsku

kontrolu, kao princip ko duguje i koliko, i ko potrauje i koliko,
(da bi se dokument dao bez ijedne greke).
Kad se u raunovodstvu naie na greku, ona se mora odmah ispraviti, jer bez
toga ne moe se dalje ii, bez obzira na vreme i rokove (tehnika storniranja je samo
nuno zlo). Kad se isprave sve greke u dokumentaciji koja dolazi u raunovodstvo,
mnogo se skrauje vreme rada i rokova u raunovodstvu. Nova tehnika i tehnologija u
svakom sluaju doprinela je brem radu raunovodstva ali praksa potvruje da
problem nije bio u tehnici, ve u kanjenju i netanosti dokumentacije (problem je u
ljudskom faktoru). Danas i pored najsavremenijih raunara dokumentacija i
informacije kasne, jednostavno nepotpune i netane informacije pohranjuju se u
raunare, to izaziva velike probleme. Vraanje dokumenta na ispravku ili doradu
zahteva odreeno vreme i rokovi se odmah ne mogu ispotovati.
Iz predhonog proizlazi da sloenost rada u samom raunovodstvu proizlazi s
jedne strane iz njegove funkcionalne tanosti, a, s druge strane, od neodgovornosti
onih koji rade na obradi dokumantacije kao polazne osnove raunovodstva.
Struktura zadataka raunovodstvene funkcije, ukratko grupisanih, jeste
sledea:

prikaz knjigovodstvenog stanja i kretanja;

obavljanje blagajnikog poslovanja (i ako to ulazi u podruje
finansijske funkcije);
podmirivanje obaveza i naplaivanje potraivanja (opet poslovi
iz finansijske funkcije);
voenje knjigovodstva (glavno i analitiko);
priprema knjigovodstvene dokumentacije;
obraun linih dohodaka i njihove isplate;
organizovanje i sprovoenje inventarizacie;
evidentiranje i praenje trokova;
sastavljanje periodinih obrauna;
sastavljanje zvrnih rauna (bilans stanja, bilans uspeha,
izvetaji o poslovanju itd.);
obezbeivanje informacija o finansijskoj situaciji i poloaju
preduzea);
sastavljanje finasijskih planova i
sprovoenje knjigovodstvene analize.

Raunovodstvo, zajedno sa informacionim sistemom, daje informacije u toku

poslovanja i naknadne informacije neophodne za planiranje i donoenje odluka.
Pored pedhodne grupacije zadataka raunovodstvene funkcije u literaturi se
susreu i druge grupacije (videti, Janoevi, 1971):

odreivanje sistema i postupaka;.

evidentiranje uopte i evidentiranje trokova;
revizija interna i ekstena;

analiza i interpetacija izvetaja i

sastavljanje predrauna i nadzor pomou njih.

Organizacija rada raunvodstvene funkcije uslovljena je promenama u sveri

zakonodavnopravne regulative i tehniko-tehnolokim promenama. U praksi postoje
razlike organizacije raunovodstvene funkcije izmeu preduzea, jer ona
(organizacija raunovodstvene funkcije) zavisi od kadrova koji su organizovani za rad
u raunovodstvu. Zahvaljujui optem tehniko-tehnolokom progresu preduzee se
poveava, uvodi savremenu opremu, itd., tako da i u raunovodstvo dolaze novi,
kolovaniji kadrovi, pa se mijenja i podjela rada.
U principu, osnovna tehnologija je ista: podaci (dokumentacija) se prikupljaju,
obrauju (proveravaju, ispravljaju, vraaju, dopunjuju), knjie, iz knjigovodstva se
pripremaju informacije (organima rukovoenja i organima upravljanja) i prikupljaju
podaci o oceni tih informacija.
Na rad raunovodstva odraavaju se svi organizacioni instrumenti onih
funkcija ije se delovanje reflektuje u raunovodstvu. Drugim reima, nema
besprekornog funkcionisanja organizacije raunovodstva ako nisu i ostale funkcije
dobro organizovane, ako nemaju dobro odabrane instrumente i, to je najvanije, ako
funkcijama ne upravljaju sposobni ljudi.
Principe organizacije raunovodstvene sfunkcije moemo svrstati u etiri
grupe:

racionalnost;
pouzdanost;
usklaenost i
podjelu rada.

Raunovodstvo mora biti racionalno, opremljeno-mehanizovano samo onoliko

koliko je racionalno s obzirom na obim i poslovanje preduzea, koliko je neophodno
zbog donoenja optimalnih odluka. Iracionalno je i skupo traiti pokazatelje na
osnovu kojih se ne donosi nikakva odluka.
U racionalnost spada i ekanominost raunovadstvene funkcije.
Raunavodstvo prvenstveno mora znati kalkulaciju i dobro proceniti svaki njen
element, da visina ulaganja bude adekvatna efektima, da vodi rauna o iskoritenju
kapaciteta, o trokovima odravanja i efektima koji e se odrazati na dohodak
preduzea.
Ekspeditivnost je samo racionalno koritenje i vremena i sposobnosti, i
raspoloivih snaga u korist svih ostalih funkcija u preduzeu. Upravo po
ekspeditivnosti raunovodstva ostale funkcije svakodnevno ocenjuju rad
raunovodstva.
Veoma vana odlika raunovodstva jeste pouzdanost, koja proizlazi iz rada
iskljuivo na temelju dokumentacije. Budui da je raunovodstvu kontrola
specijalnost, dokumentacija mora biti proverena i uredna, a poslovi aurni.

Pauzdanost i korisnost podataka rastu s aurnou, a opadaju s neaurnou, posebno

u raunovodstvu.
Raunavodstvo mora biti usklaeno sa svim funkcijama, njegavi podaci
usklaeni sa zavrnim raunom, a zavrni raun sa stvarnim stanjem imovine i
obaveza, s ostvarenim rezultatima, sa upravljakim odlukama itd. Raunovodstvo je
povezano sa svim funkcijama u preduzeu, preko dokumentacije, iz svih funkcija
pristie dokumentacija u raunovodstvo.
Raunovodstvo u svojim knjigama ima podatke o radu i uinku svih funkcija,
jer su tu evidentirani svi poslovni dogaaji koji se vrednosno izraavaju.
Podela rada u raunovodstvu je mnogo bitna ali ona zavisi od podele rada u
ostalim organizacionim jedinicama, odnosno funkcijama, i to ne samo u formi
dohotka, gdje se esto kompenzuju pozitivni i negativni rezultati, nego i u analitikim
evidencijama gde se svakog trena mogu i moraju zapaziti postupci to e se negativno
odraziti na dohodak, posredno ili neposredno, odnosno na uinak preduzea budui da
svaki rad nemora biti propraen dohodkom. U koliko bi se zanemarila podela rada, to
je preduzee vee ili to je njegova delatnost sloenija, u toliko se neprimetno
kompenzuju pozitivni i negativni efekti, to znatno umanjuje mogui uinak.
Unapreenje raunovodstvene funkcije obuhvata: ljudski faktor, uslove rada i
opremu.
Raunovodstvo je uvek akcenat stavljalo na tanost, brzinu rada, na rokove i
radnu disciplinu. Nekada su u raunovodstvu radili kadrovi sa niim formalnim
obrazovanjem, sticali znanja na poslu i radili sa slabom opremom, dok danas novi
kadrovi dolaze sa jako visokim formalnim obrazovanjima, stalno se usavravajui
kroz razne kurseve i seminare. U praksi se uvek trai vie pedantnosti i snalaljivosti
nego to to daju teoretska znanja. Kadrovi specijalizovani za raunovodstvene
poslove stalno moraju pratiti promene zakonodavno-pravne-prirode, pratiti tehnikotehnoloke i druge promene s obzirom da je ova funkcija oslonac celokupnog
poslovanja preduzea.
Ipak, glavni nosilac unapreenja je ljudski faktor.
Uslovi rada u ovoj slubi esto se definiu Pravilnikom o organizaciji
raunovodstva, koji postaje obaveza za sve zaposlene, tako da raunovodstvo ne mora
moliti za dokumentaciju ili rokove, jednostavno oni koji treba da dostave
dokumentaciju su u obavezi da to urade, u suprotnom slede sankcije.
Oprema-mehanografija je veoma korisna, ali ne po svaku cenu. Za novu,
savremenu opremu, treba pripremiti kadrove u svim segmentima ove funkcije.
Prednosti savremene opreme su : bra obrada podataka, dostavljanje, pohranjivanje,
uvanje, itd. Vano je istai da su oprema i ljudi nerazdvojivi s tim to ljudski faktor
ima prednost.

a) Saradnja raunovodstva s kadrovskom funkcijom

Aktivna saradnja raunovodstva i kadrovske slube je viestruka i odvija se
kroz brojne aktivnosti a zbog ostvarivanja razliitih ciljeva:

knjigovodstvo omoguava kadrovskoj slubi uvid u stanje

novanih sredstava, potraivanja i obaveza, daje uvid i u
blagajniko poslovanje, uvid u lina primanja radnika;
informacije o izvravanju obaveza zbog likvidnosti preduzea;
kadrovska sluba (funkcija) direktno uslovljava rad
raunovodstva (kadrovi su briga kadrovske slube u svim
sektorima i funkcijama preduzea, svi oni pa i u raunovodstvu
u samom dolasku u preduzee sretaju se sa kadrovskom
slubom, primaju se u radni odnos, unapreuju, otputaju s
posla itd.). Posao koji se tretira kao zajedniki posao kadrovske
i raunovodstvene funkcije jeste raunovodstvo linih
dohodaka;
dokumenta od uticaja na lina primanja radnika dostavljaju se
iz kadrovske funkcije, a kontroliu se, knjie i uvaju u
raunovodstvu. Evidencije o izostancimna, gubicima radnog
veremena itd., moraju biti usklaene (dani, sati i dnevnice);
obraun i isplata linih dohodaka redovnih, zatim reklamacije
itd;
saradnja kroz inventarizaciju radi odreivanja komisija i
produetaka radnog vremena;
saradnja kroz periodine obraune proizvodnje i obraune
realizacije;
u periodinim obraunima u zakljunom raunu veliki deo je
posveen radnoj snazi, proizvodnosti rada, linim primanjima i
standardu zaposlenih;
finansijska situacija zanima, ne samo rukovodioce, nego i sve
radnike jer od toga zavisi i uspeh i isplata linih dohodaka.
u finansijskom su planu lini dohoci vana stavka, kao i
izostanci s posla, gubici radnog vremena itd.
knjigovodstvena analiza obuhvata i radnu snagu i line
dohotke.

Pasivna saradnja raunovodstvene i kadrovske slube, takoe je viestruka,

svakodnevna je i nuna, u cilju efikasnog poslovanja:

kadrovska sluba pribavlja i raunovodstvu kadrove,

prvenstveno za rukovodee poslove i propisane profile
(obrazovanje, radno iskustvo, itd.);
obrazovanje (stalno i povremeno) rukovodilaca i radnika;
fluktuacija radnika, uzroci i posledice;
nagraivanje prema radu, normativni akti, rukovodioci,
stimulacija, evidencije, isplata, reklamacije itd.

proizvdnost rada, radna disciplina, fluktuacija, izostanci, gubici

radnog
vremena,
rneuljudski
odnosi,
rukovodioci,
organizatori, uslovi rada itd.
ivotni i kulturni standard (stanovi, restorani, odmaralita,
priredbe i s1.).
unapreenje procesa upravljanja (informativni seminari,
predavanja, radna disciplina, izbori i td.).

b) Saradnja raunovodstvene i finansijske funkcije

Aktivna saradnja raunovodstva i finansija predstavlja jedan od glavnih
izvora sutinskih informacija za finansijski menadment i najee se odvija kroz:

razmenu informacija o stanju i kretanju novanih i materijalnih

sredstava, te potraivanja i obaveza. Ove informacije osnova su
za donoenje odluka u finasijskoj funkciji-finansijama;
blagajniko poslovanje (posao je finansijske funkcije) samo
radi isplate radnika u toj slubi;
podmirivanje obaveza takoe je posao finansijske funkcije a to
se opet evidentira u knjigovodstvu;
sva knjigovodstva utiu na finansijsku funkciju, jer se tu vidi
angaovanost (struktura) sredstava i utvruje likvidnost
preduzea, pa i brzina obrtanja sredstava;
sva se dokumenta finansijske funkcije pregledaju, knjie i
uvaju u raunovodstvu, a evidencije se redovno usklauju;
dok je obraun linih dohodaka isto raunovodstveni posao,
sama isplata istih odvija se u okviru finansijske funkcije, jer u
njenoj nadlenosti je obezbeivanje novca, to je veoma teak
posao;
saradnja je neminovna i kroz inventarizaciju blagajne, deviza,
sredstava, potraivanja i obaveza;
evidencija trokova od radnih naloga i kalkulacija do obrauna
proizvodnje i obrauna realizacije;
izrada periodinih obrauna i zakljunog rauna, vrednosno
iskazivanje i njihovo poreenje s finansijskim planovima;
informacje o finansijskoj situaciji preduzea, finansijska
funkcija preuzima iz raunovodstva.
sastavljanje finansijskih planova podrazumeva dobru saradnju
raunovodstvene i finansijske funkcije.
sve knjigovodstvene analize vrednosno se iskazuju, tako da su
opet deo financijske funkcije.

Pasivna saradnja izmeu raunovodstvene i finansijske funkcije odvija se

kroz knjigovodstvenu evidenciju, jer svi zadaci finansijske funkcije evidentiraju se u
knjigovodstvu kao npr.:

obezbeivanje-pribavljanje sredstava (poslovni fond, banke i

drugi izvori);
uvanje i vraanje finansijskih sredstava;
obrtanje sredstava u nabavku, razna plaanja i podmirivanja
sopstvenih potreba;
menjanje-preobraavanje izvora finansijskih sredstava;
praenje i evidentiranje priliva i odliva sredstava, itd.

Osnovni zadaci finansijske funkcije osim same evidencije utiu na

funkcionisanje raunovodstvene funkcije i samim tim to obezbeuju sredstva za
njeno funkcionisanje (plate zaposlenih, kupovina opreme, itd.).
c) Saradnja raunovodstvene funkcije i funkcije organizovanja
Aktivna saradnja ili povezanost raunovodstva i funkcije organizovanja
odvija se na vie naina, u vie smerova i zbog razliitih ciljeva:

organizacija poslovanja celokupnog preduzea u velikoj meri

zavisi od stanja novanih i materijalnih sredstava ;
koncept organizacije i njegovo uspostavljanje zavisi direktno
od podataka knjigovodstva (njihove tanosti, aurnosti,
preglednosti, itd.);
sam koncept voenja i uvanja dokumentacije takoe je
povezan s organizacijom;
evidencija trokova i kalkulacije take zavise od koncepta
organizacije;
periodini obrauni i zakljini raun vaan su oslonac za
organizaciju, jer otkrivaju i njene slabosti, odnosno dobre
strane.

Valja napomenuti da i pasivna saradnja navedene dve funkcije utie na proces

finansijskog menadmenta i upravljanje na nivou preduzea:

od organizacije zavisi u mnogome ekonominost poslovanja

(biraju se sredstva, obrasci, dokumentacija, postupci itd.);
direktna saradnja ove dve funkcije odvija se i kroz podelu rada
i razgranienje odgovornosti;
saradnja se ostvaruje, takoe, kroz sinhronizaciju rada u
funkcijama i organizacionim jedinicama;
otklanjanje neusklaenosti u okviru same organizacije rada.

2.
VANIJI
PREDUZEA

TEORIJSKI

ASPEKTI

FINANSIRANJA

U uvodu knjige istaknuto je da bez novca nema poslovanja, jednostavno

poslovanje preduzea kao savremenog oblika organizovanja proizvodnje, ili
konverzije resursa (inputa) u proizvode (output) nezamislivo je bez novca.
Preduzea novcem pribavljaju-kupuju sve elemente neophodne za poslovanje
(predmete rada, sredstva za rad i radnu snagu), ali novac treba imati, obezbediti ga
predhodno, to je mnogo tee od same potronje, odnosno kupovine sredstava
potrebnih za proces rada.
Sve poslove i postupke koje menadment sprovodi u vezi
nabavke/obezbeenja sredstava (novca) neophodnih za rad moemo nazvati
finansiranjem.
Sredstva za finansiranje poslovanja mogu se obzbediti iz sopstvenih i tuih
izvora.
U zavisnosti da li preduzee finansijska sredstva angauje za finansiranje
tekueg poslovanja ili ih ulae u proirivanje postojeeg obima poslovanja
razlikujemo finansiranje u irem i finansiranje u uem smislu.
Finansiranje u uem smislu podrazumeva nova finansijska ulaganja u proces
rada, dok finansiranje u irem smislu podrazumeva promene u strukturi sredstava.
(Risti, 1994, 425).
U zavisnosti da li preduzee sredstva koristi za finansiranje trajnih ili
povremenih potreba razlikujemo trajno i povremeno finansiranje. Da bi preduzee
moglo bes problema finansirati svakodnevno poslovanje, izvravati svakodnevne
obaveze, mora imati na raspolaganju trajne izvore sredstava, tj. imati sredstva koja
moe trajno koristiti. Sredstva za finansiranje ovakvih potreba preduzea obezbeuju
iz vlastitih fondova, koji se formiraju izdvajanjem sredstava iz dohodka.
U procesu poslovanja preduzea povremeno se javljaju potrebe za dodatnim
sredstvima, u cilju finansiranja nekih vanrednih ili dodatnih obaveza, koje se
finansiraju iz alternativnih ili povremenih izvora.
Kod finanansiranja u vidu kredita, pozajmljena sredstva vlasniku-poveriocu
sredstava donose zaradu u vidu kamate. Kamata je aktivna i regulie se unapred
ugovorom, te se ovakav oblik finansiranja moe nazivati aktivnim finansiranjem.
Preduzea koja koriste sredstva na ovakav nain, plaaju kamatu za koritenje
sredstava, i s njihovog aspekta ovo finansiranje je pasivno finansiranje.

Kada preduzee proces poslovanja finansira sopstvenim sredstvima radi se o

internom finansiranju, dok finansiranje procesa poslovanja tuim sredstvima
nazivamo eksternim finansiranjem. (Risti, 1994, 426).
U zavisnosti od brojnih faktora (izvora finansiranja, cilja upotrebe sredstava,
uslova pod kojim se finansiranje odvija, niza zakonodavno-pravnih normi i sl.) u
praksi postoje brojni oblici finansiranja:

samofinansiranje;
finansiranje udruenim sredstvima;
neposredno finansiranje;
finansiranje ueem;
finansiranje obvezicama;
finansiranje avansom i pretplatom;
finansiranje iz obaveza;
kompezaciono finansiranje;
finansiranje iz sanacije;
finansiranje putem cesije;
finansiranje lizingom;
finansiranje iz fondova za kreditiranje;
finansiranje vrednosnim papirima i
finansiranje kreditiranjem.

Finansiranje sopstvenim sredstvima nazivamo i unutranjim finansiranjem,

dok finansiranje tuim sredstvima nazivamo spoljnim finansiranjem.

2.1
ZNAAJNIJI OPERATIVNI MODELI FINANSIRANJA
PREDUZEA U PRAKSI
Samofinansiranje, kao osnovni oblik finansiranja, podrazumeva finansiranje
iz sopstvenih sredstava. Sopstvena sredstva preduzea obezbeuju iz: dohodka,
amortizacije i sopstvenih fondova. Stopa samofinansiranja preduzea predstavlja
odnos sopstvene novane akumulacije i ukupnih ulaganja u investicije, ili stopa
samofinansiranja predstavlja stepen pokrivenosti ukupnih ulaganja u investicije,
sopstvenom akumulacijom, s tim to investiciona ulaganja mogu biti u osnovna i
obrtna sredstva. (Risti, 1994,430).
Finansiranje udruenim sredstvima podrazumeva da vie preduzea ili
privrednih subjekata, udruuje sopstvena sredstva radi zajednikog finansiranja nekog
posla ili projekta, tj. ostvarivanja cilja (profit, rast i razvoj, i sl.). Finansiranje
udruivanjem sredstava je relativno noviji oblik finansiranja, koji podrazumeva
sporazumno, u formi ugovora, dogovaranje o udruivanju sredstava.
Neposredno kreditiranje, kao oblik finansiranja podrazumeva postojanje
poslovne saradnje izmeu subjekata ili poslovnih partnera. Mora postojati veza, u
smislu preduzee daje kredit svom radniku za gradnju kue ili kupovinu stana.

Znai neposredno kreditiranje preteno se odvija izmeu poslovnih partnera u

cilju finansiranja predmeta poslovanja. Jednom od partnera potrebna su
sredstva/kredit za finansiranje poveanja proizvodnje. (Videti, Risti, 1994, 434).
Finansiranje ueem, kao noviji oblik finansiranja, podrazumeva proces
finansiranja, gde jedno preduzee ili privredni subjekt raspolae trenutno slobodnim
novanim sredstvima i ta sredstva ustupi poslovnom partneru kome su sredstva/novac
potrebna za trenutno fnansiranje. Tano je i da se ova sredstva daju u nepovrat, ali
vano je navesti da se nadaju besplatno (i nema besplatnih sredstava ili kreditiranja
bez obaveze vraanja sredstava). Cena ovih sredstava je uee preduzea ili subjekta
koje je dalo sredstva u raspodeli rezultata poslovanja poslovnog partnera, u visini
datih ili odobrebih sredstava. Jednostavnije reeno finansiranje ueem je
finansiranje ulogom ili ulozima, gde subjekti koji imaju slobodna sredstva, ista ulau
u proces rada drugog subjekta, ali onog subjekta sa kojim imaju nekakvo iskustvo,
imaju relaciju poslovnih partnera, kojem su sredstva preko potrebna a oni ipak da
ostvare neku zaradu preko profita poslovnog partnera u iji su posao uloili novac.
Finansiranje obveznicama podrazumeva proces dolaska do sredstava
neophodnih za finansiranje, emisijom obveznica, kako i sam naziv govori. Naime
preduzee da bi dolo do potrebnih sredstava, odluuje se za izdavanje obveznica.
Preduzea koja izdaju obveznice trebala bi imati u svojim fondovima propisane sume
sredstava, pokrie ili mogu pribaviti garanciju od drugog preduzea ili banke.
Finansiranje avansom je takovo finansiranje, gde se unapred daje novac, za
neku robu ili usluge. Subjekti kojima treba odreena roba ili usluge, mogu buduem
dobavljau ili proizvoau te robe ili usluge, kao budui kupci ili korisnici, ili moda
dunici, uplatiti unapred odreena sredstva, kojim proizvoa finansira proizvodnju.
Avansna sredstva su samo deo sredstava koje budui korisnik odreene robe u napred
uplauje proizvoau.
Finansiranje pretplatom i nema neke bitnije razlike od avansa, jer ovde se
radi o predplati u napred za odreene robe ili usluge. Pretplata u napred moe biti u
celosti ili delimina.
Finansiranje iz obaveza kako mu sam naziv govori, podrazumeva finansiranje
posla iz obaveza prema dobavljaima/u ili poveriocu. Znai odreeni subjekti ciljano
ne izmiruju obaveze prema dobavljaima kako bi ta sredstva (tua sredstva na
sopstvenom raunu) uloili u sopstveni posao. Ovakav oblik finansiranja dovodi do
pojave nelikvidnosti u privredi, zbog ega i nije poeljan.
Kompenzaciono (ili kompenzatorsko) finansiranje je najee finansiranje
gde se u pojedinim sluajevima (ostvarivanje nekog stratekog cilja, ili ubrzati proces
proizvodnje, ili doi do jako deficitarnih i skupih sirovina neophodnih za proizvodnju)
od ireg interesa, nekom privrednom subjektu, proizvoau nadoknauje deo trokova
procesa poslovanja.
U okviru kompenzacionog finansiranja treba apostrofirati i dotacije,
subvencije, premije regrese i sl., jer sve ove mogunosti finansiranja, kao pomoni
oblici finansiranja, definiu se i odvijaju u okviru odreenih zakonskih regulativa.

Obezbeivanje finansiranja nekim od ovih naina, primenjuje se u sluajevima kada

odreeni privredni subjekt/preduzee, nije u mogunosti da samo obezbedi
finansiranje poslovanja, a njegovo poslovanje ima iri privredni ili dravni znaaj.
Dotacija je oblik pomoi, gde bi trebalo da se sredstva dodeljuju bespovratno
(besplatno, ali to ne postoji u praksi) uvek iza dotacija stoji odreeni cilj ili interes.
Dotacija moe biti namenska (daje se tano za odreene svrhe) ili bez precizno
utvrene namene, i u tim sluajevima ona ulazi u ukupan prihod preduzea. I ostali
oblici predhodno pomenuti imaju ista svojstva. (videti, Risti, 436).
Sanaciono finansiranje (ili finansiranje sanacije)-kako sam naziv govori ovde
se radi o finansiranju preduzea kada doe u teku situaciju, situaciju nelikvidnosti,
zahvaljujui gubicima tokom poslovanja. Zadatak menadmenta u ovim situacijama
jeste da obezbedi, pronae sredstva neophodna za reavanje problema nelikvidnosti.
Upravo pronalaenje sredstava za finasiranje gubitaka preduzea i njegovog
ozdravljenja, naziva se sanaciono finasiranje. Njaee se u praksi sredstva za
sanaciju obezbeuju tzv. sanacionim kreditom, koji je u sutini investicioni kredit.
Finansiranje cesijom podrazumeva obezbeivanje finansijskih sredstava
prodajom potraivanja, u skladu sa zakonskom regulativom. U sutini cesija je ugovor
kojim odreeni subjekt, poverilac, tj. ustupilac ili cedent, prenosi ili bolje rei prodaje
svoje potraivanje prema nekom licu/subjektu (cesusu), treem licu (cesionaru), licu
koje kupuje potraivanje. Sva prava u vezi odreenog potraivanja koje je predmet
ugovora, potpisivanjem ugovora o cesiji, prelaze sa lica nosioca potraivanja
(cedenta) na lice koje je kupilo potraivanje (cesionara).
Finansiranje lizingom u sutini znai da odreeno preduzee, kome su
potrebna novana sredstva, do njih dolazi davanjem u zakup ili iznajmljivanjem,
opreme, maina, automobila, aviona, kamiona, brodova, itd. Zakupac putem lizinga
dolazi do potrebne opreme, za koju po ugovoru plaa naknadu davaocu/vlasniku iste.
Pojedini teoretiari (Risti, 1994, 438) finansiranje lizingom, kao jedan od
savremenih oblika finansiranja, tretiraju kao nadopunu mehanizama samofinansiranja
i finasiranja preko trita.
Finansiranje emitovanjem vrednosnih papira podrazumeva, da privredni
subjekti/preduzea u nameri da dou do finansijskih sredstava emituju vredniosne
papire, najee u formi certifikata i obveznica. Certifikati su vrednosni papiri o
udruenim sredstvima izmeu firmi, koji nastaju na bazi zajednikih ulaganja i po
osnovu kojih se uestvuje u dohodku preduzea koja su izdala certifikate (Risti,
1994,441). O vrednosnim papirima detaljnije je pisano u poglavlju ove knjige
Finansijski instrumenti.
Kreditno finansiranje u dananjim uslovima finansiranja predstavlja jedan od
znaajnijih oblika finansiranja. Kreditno finansiranje u sutini podrazumeva duniko
poverilaki odnos, gde jedan subjekt, daje drugom subjektu, sredstva po strogo
ugovorom definisanim uslovima, uz obavezu vraanja i plaanja kamate (cene
pozajmljenih sredstava) na odreeni rok ili period. Kredit je imovinsko pravni odnos
izmeu dva lica-kreditora i dunika, pri emu kreditor (poverilac) ustupa duniku svoj
novac ili robu za odreeno vreme i pod odreenim uslovima, dok je dunik obavezan

da ugovorom predviene obaveze regulie po isteku roka, tj. da vrati pozajmljeni

novac ili robu, uz plaanje ugovorene kamate (Risti, 1994, 441).
Bitna dva aspekta kod kreditiranja su obaveza vraanja u ugovorenom roku i
obavezno plaanje kamate/cene u toku kreditiranja.
Krediti se mogu pojavljivati u razliitim oblicima u praksi, tako da imamo i
razliite aspekta podele kredita.
Najei aspekti podele i vidovi kredita su:

podela prema obliku u kojem se daje kredit (novani i

naturalni);
prema ekonomskoj nameni (proizvoaki i potroaki);
prema upotrebi sredstava (krediti za obrtna sredstva i osnovna
sredstva) i
podela prema roku vraanja (kratkoroni, srednjoroni i
dugoroni).

2.2
MOGUNOSTI PRIMENE POJEDINIH OBLIKA
FINANSIRANJA PREDUZEA ILI SPECIFINI OBLICI
OSIGURANJA SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE POSLOVANJA
PREDUZEA
Mogunosti primene pojedinih oblika finansiranja poslovanja preduzea
zahtevaju menadment koji zna da upravlja razvojnim projektima i koji e
istovremeno omoguiti pristup tritu kapitala. U vreme kada se u svetu sve vei broj
zemalja ukljuuje u svetske finansijske tokove i kada je konkurencija na
meunarodnom finansijskomtritu sve vea, pristup meunarodnom tritu kapitala
je otean.
Razmatrajui mogunosti primene pojedinih oblika direktnog investiranja i
ugovornih aranmana u finansiranju preduzea u budunosti, interesantne su zakonske
odredbe o stranim ulaganjima, koje definiu naine ulaganja stranog kapitala. Od svih
oblika ulaganja stranog kapitala, kao oblika finansiranja preduzea, u perspektivi
mogli bi biti posebno interesantni svojinski oblici zajednikih ulaganja.
Svojinski oblici zajednikih ulaganja. Strani ulaga moe sa domicilnim
partnerom, bilo fizikim, bilo pravnim licem, ulagati kapital u skladu sa zakonom.
Sutina kod ovakvog ulaganja je da strani ulaga gubi pravo vlasnitva nad sredstvima
koja uloi u meovito preduzee, ali dobija pravo suvlasnitva nad tim preduzeem.
Ono to je uloio postaje vlasnitvo preduzea. Za vreme trajanja ugovora, stranom
ulagau pripadaju tzv.lanska prava (pravo na dobit, upravljanje, rukovoenje itd.), a
po prestanku rada preduzea, pripada mu pravo da uestvuje u raspodeli neto
vrednosti imovine preduzea.

Sledei nain osiguranja sredstava u perspektivi za finansiranje preduzea je

tajmering. Tajmering podrazumeva kupoprodaju vremena, jednu ili vie nedelja na
odreeni broj godina, odnosno kupoprodaju vremenskih deonica, sticanje vlasnitva
ili vlasnitvo nad odreenim smetajnim objektom u odreenom vremenu.
Tajmering je, moglo bi se rei, kombinacija akcijskog i zajmovnog kapitala,
to se smatra najrasprostranjenijim nainom finansiranja hotelskih projekata. Zajmom
se uspostavlja kreditni odnos koji kod tajmeringa proizlazi iz obaveze investitora da
kupcu vremenske deonice u narednom periodu ugovorom vraa uloena sredstva
upravo kroz vreme korienja smetaja, za koje je kupac dao novac. Akcionarstvodeoniarstvo podrazumeva vlasniki odnos. Kod tajmeringa isti vlasniki odnos
sadran je u pravu kupca vremenske deonice da je moe prodavati. Da bi sistem
tajmeringa mogao pravilno da funkcionie, mora se prethodno, kroz zakonske
institucije na nivou drave, definisati sistem svojinskih odnosa.
Time-share delatnost postepeno postaje znaajan izvor prihoda i kasnije za
mnogobrojne davaoce usluga (arhitekte, gradjevinare, proizvodjae nametaja i
opreme, odsiguravajua drutva, banke), bilo da su u pitanju sasvim novi time-share
projekti bilo pretvaranja, prilagoavanja postojeih hotelskih i drugih objekata za
smetaj u time-share objekte ili komplekse.
U Velikoj Britaniji esto dolazi do pretvaranja starih poznatih objekata
(dvoraca i sl.) u time-share objekte. "Broom Paik", kua Lorda Kitchenaera, danas je
"Country Club" sa 19 apartmana, restoranom, dvoranom za igru, sobama za bilijar i
karte, salonom za prikazivanje filmova i sl. Izdaje se kao time-share objekat na 30
goading (Vujovi, 2000). Time-share daje turistikoj privredi Srbije mogunost da se
odreena drutvena sredstva i sredstva graana, kao i sredstva stranih fizikih i
pravnih lica, pribave, odnosno obezbede i prenosom prava korienja turistikih
objekata (prodajom namenskih deonica). Kada su u pitanju strana lica kao ugovorni
partneri, povoljnosti time-share bile bi:

unapred pribavljanje deviznih sredstava;

konverzijom u dinare obezbeuju se sredstva za ulaganje u turistiku
privredu (sredstva koja nisu kreditna-optereena kamatom i sl.).
Kolika bi se sredstva na ovaj nain pribavila, teko je proceniti, posebno
kad su u pitanju devizna sredstva, jer to zavisi od niza faktora:
uspenog poslovanja;
valorizacije na tritu pravih time-share projekata i
dokazivanja ekonomskog i drutvenog doprinosa tog novog koncepta
odmora kao sastavnog dela turizma

U Srbiji je radi pribavljanja dodatnih kvalitetnih sredstava za izgradnju

smetajnih objekata kroz time-share u turizmu i njihovog racionalnog (namenskog)
troenja, svojevremno donesen Zakon o pravu vremenskog korienja turistikog
objekta (Vujovi, isto), kojim je odreena namena sredstava dobijenih davanjem
turistikog objekta na vremensko korienje. Po istom zakonu sredstva dobijena kroz
time-share imaju karakter investicionih sredstava preduzea u turizmu i mogu se
koristiti samo za ulaganje u izgradnju, rekonstrukciju i adaptaciju turistikih objekata.

Vezani poslovi su sledei mogui nain osiguranja sredstava za finansiranje

projekata preduzea. Preduzea u okviru turistike privrede Srbije bi mogla u skladu
sa zakonskim odredbama, preko nadlenih dravnih organa-preko vezanih poslova sa
inostranstvom, finansirati izgradnju i renoviranje smetajnih objekata.
"Vezani posao je, dakle, takva konstrukcija razmene roba i usluga, pri kojoj se
kupovina u jednom pravcu povezuje sa kupovinama u drugom pravcu (uvoz i izvoz).
Na osnovu ovako fiksirane obaveze, poslovi u jednom i drugom pravcu mogu se
obavljati vremenski i finansijski potpuno nezavisno" (Vujovi, 2000).
Struktura vezanih poslova u praksi najee obuhvata sledee aktivnosti:

kontrakupovine,
offset razmenu,
barter poslove,
buy-bach posao i
switch poslove. (Vujovi, isto).

Kontrakupovina podrazumeva tri ugovorna odnosa, i to: ugovor o izvozu,

ugovor o uvozu i ugovor o kontrakupovini. Dobar primer kontrakupovine kod nas
predstavlja robna razmena sa Libijom, gde se uvoz nafte plaao radom graana Srbije
u Libiji. (Vujovi, isto).
Primer za to kako bi se kontrakupovinom moglo osigurati finansiranje
izgradnje smetajnih objekata u turizmu Srbije, izgledao bi ovako (uz pretpostavku da
se opet radi o poslovima uvoza libijske nafte):

prvi ugovorni odnos bio bi izme|u ministarstava gradjevinarstva i

energetike, sa jedne strane i Ministarstva za turizam, sa druge strane, a
ugovaralo bi se plaanje nafte uvezene iz Libije uslugama smetaja u
odreenoj turistikoj destinaciji, u objektima odgovarajue kategorije;
drugi ugovorni odnos jeste odnos libijskog turoperatora i naih
preduzea u turizmu, kojim se osigurava dinamika korienja
turistikih usluga (u Srbiji) i isporuka nafte iz Libije;
trei ugovorni odnos jeste odnos zakljuen izmeu uvoznika i
izvoznika nafte.

U ovom primeru naa ministarstva za energetiku i gradjevinarstvo bi za

vrednost dobijene nafte gradila i renovirala smetajne objekte i osiguravali isporuku
elektrine energije i grejanje (stvar dogovora) preduzeima u turizmu, dok bi naa
preduzea u turizmu za vrednost uvezene nafte osigurala libijskom turoperatoru
boravak u odreenoj destinaciji u trajanju od, naprimer, dva meseca godinje u sezoni
u periodu od (x) godina.

Offset razmena predstavlja svojevrsnu varijantu kontrakupovine. Obino se

javlja kod kupovine aviona za potrebe civilnog vazduhoplovstva. Celokupna nabavka

se ostvaruje uz pomo kreditnog aranmana, s tim to se avans plaa u gotovom.

Ostali kreditni deo (po odbitku avansa) otplauje se domaim isporukama, i to
(Vujovi, isto):

isporukom komponenata opreme domaih proizvoaa za ugradnju u

proizvod koji se kupuje za domae potrebe,
isporukom komponenata za taj proizvod namenjen izvozu u druge
zemlje van zemlje kupca i
isporukom dugake liste domae robe i usluga stranom prodavcu ili
njegovim kooperantima.

Od vezanih poslova za preduzea u turizmu (za finansiranje izgradnje

smetajnih objekata i renoviranje) veoma su interesantni barter poslovi. Re je o
izuzetno sloenim kompenzacionim poslovima, sa vie uesnika i vie roba i usluga u
praksi u svetu. Ovi poslovi se preteno zakljuuju na nivou vlada (drava) kao
generalni sporazum o razmeni roba i usluga. Dakle, kod barter poslova, pravi se
konkretan ugovor sa spiskom uesnika i velikom listom roba i usluga, i uz
odgovarajui bankarski aranman. Konkretan ugovor izmeu vlada kasnije prati vie
ugovora o konkretnim poslovima uvoza i izvoza. Na primeru Kina-Srbija to bi
izgledalo ovako: kinesko ministarstvo naftne industrije sklapa ugovor kojim se
ugovara plaanje investicionih radova srpskih firmi u Kini, isporukom razne robe iz
Kine. Konkretno preduzee u turizmu moe sa liste roba repromaterijala potrebnog za
gradnju smetajnog objekta, uzeti ono to je za njega interesantno i platiti uslugama ili
zatvoriti dug (na primer, dug graevinskog preduzea "Rad" Beograd Kinezima, s tim
da preduzee "Rad" renovira komplet smetajne objekte odreene turistike
destinacije).
Sledei od vezanih poslova koji je interesantan za preduzea u turizmu jeste
buy-bach posao. Re je o sloenom poslovnom aranmanu. Ovaj posao traje dosta
dugo, zahteva dosta dokumenata. Najee predmet ovakvih trgovinskih aranmana i
ugovornih odnosa su prenos tehnologije i opreme, praen odgovarajuim bankarskim
i finansijskim aranmanima. Izvoz opreme, po pravilima ovoga posla, obavlja se uz
pomo dugoronog kredita, od 10-15 godina, a kupac po ugovoru plaa ugovorni
avans. Kreditirani deo za uvezenu opremu, kupac otplauje proizvodima. Konkretno,
mogu primer izgledao bi ovako: preduzee iz Beograda uveze opremu za prodaju,
plati avans po ugovoru sklopljenom sa uvoznikom, a kreditirani deo plaa
proizvodima. Strani prodavac uvezene opreme trai za to kvalitet adekvatan prodatoj
opremi koji naa preduzea recimo nemogu obezbediti. Ali, da bi se posao obavio, tu
su usluge naih hotelijera u raznim destinacijama. U vrednosti kojoj npr. hotelijer sa
Brezovice uslugama otplati opremu koju je strani dobavlja isporuio naem
preduzeu "X" iz Beograda, preduzee gradi nov smetajni objekat hotelijeru. Rizik u
vremenu kod ovih poslova obino se reava bankarskim garancijama i osiguranjem.
Sledei od vezanih poslova bili bi swit poslovi i oni u spoljnotrgovinskim
poslovima najee obuhvataju robnu i valutnu arbirtrau, s poentom na kursu valuta i
razne robe. Kursne razlike izmeu vrstih i mekih valuta omoguuju zaradu na
disaiji kod mekih valuta. Primera radi, ako neki izvoa investicionih radova iz
Srbije, na kraju zavretka radova npr. u Rumuniji ostvari zaradu od 2 miliona dolara,
naplativu u lejima, a proda je "Inexu" preduzeu u Srbiji za 25% disaija i 2%
provizije, "Inex" plaa razliku u dinarima izvoau radova i za potraivanje kupuje

opremu u Rumuniji koja je potrebna za renoviranje smetajnih objekata. Ili "Inex"

moe za zaradu na razlici iznosa valuta da kupi bilo koju robu, proda je u zemlji
ostvari zaradu koju koristi za gradnju novih smetajnih objekata ili renoviranje
postojeih. Govorei o mogunostima investiranja i ugovornim aranmanima u
finansiranju perspektivne izgradnje i modernizacije smetajnih objekata u turizmu
Srbije, neophodno je u kraim crtama pojasniti pravila finansiranja. Najee, pravila
finansiranja se dele na vertikalna i horizontalna pravila finansiranja. Preduzea u
turizmu treba da se pridravju, ovih pravila i da ih koriste.
Kao mogue oblike osiguranja sredstava za finansiranje, hotelijeri ili
preduzea u turizmu mogu da koriste faktoring i forfeting.
Ovde je re o kupoprodaji potraivanja. Kod forfetinga se forfetiraju samo
srednjorona i dugorona potraivanja, to im daje prednost za finansiranje
investicija, dok se faktoring iskljuivo upotrebljava za kratkorona kreditiranja,
najee obrtnih sredstava. Kod faktoringa je re o kupoprodaji potraivanja sa rokom
do 90 dana, a najdue do 120 dana. Za finansiranje preduzea ili hotelijera u turizmu,
ovi oblici su interesantni zato to za naplatu otkupljenog potraivanja hotelijer moe
uvek prodati svoj atraktivan proizvod, a to je smetaj u odreenoj destinaciji sa
izuzetnim prirodnim lepotama.