Seminarski Rad Sociologija

Tema: Alkoholizam

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

ALKOHOLIZAM
1. UVOD

Alkoholizam je bolest od koje pati i pojedinac i drutvo, bolest na koju ne obraamo dovoljno panje, mada je njena rasprostranjenost i tetnost veoma znaajna. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije S!"# alkoholizam je trea bolest po uestalosti u svetu, odmah posle kardio$vaskularnih bolesti srca i krvnih sudova# koje su na prvom mestu i malignih bolesti razni oblici raka# koji su na drugom mestu. %tetno dejstvo alkohola na oveji organizam i problemi koji proizilaze iz konzumacije alkohola poznati su iz davnina. Spartanci su pre &'' godina kanjavali pijance odsecanjem nogu. (ona )imska drava je zakonom zabranjivala mla*ima od &' godina da piju alkohol. +a slavni ,ar -uan je u svom !akoniku tano odredio kazne pijancima u zavisnosti od .belaja. koji su napravili. " pijanstvu kao bolesnoj pojavi pisalo se i u najdrevnijim zapisima daleko pre /ipokrata. Prve de0inicije o patologiji pijanstva i njegovim psihopatolokim dejstvima nalaze se jo u Aristotelovim zapisima. Platon u svojim zakonima raspravlja o alkoholu i alkoholizmu na neuobiajen, ali veoma psihijatrijski nain, blizak nekim stavovima sadanjih naunika. 1 novijoj istoriji najpoznatije mere protiv alkoholizma bile su amerika prohibicija poetkom prolog veka i 2orbaovljeva kampanja u SSS)$u osamdesetih godina prolog veka.

1.2. RAZLIITE DEFINICIJE ALKOHOLIZMA

!adovoljavajue de0inicije o alkoholizmu nema, a prihvatljivijeg objanjenja jo manje. Postoji vie de0inicija alkoholizma, zavisno iz koje se take problem posmatra. +auni pristup alkoholizmu, sa retkim ranijim izuzecima, poinje krajem 34555 veka, to predstavlja ustvari tek zaetak medicinskog odnosno biolokog pristupa alkoholizmu, da bi tek posle skoro dvesta godina alkoholizam bio sagledan i sa psihosocijalnog gledita, ali ne na onakav iskljuiv i nenauan nain kao tokom vie od 67'' godina starog i srednjeg veka kada je bio tretiran kao negativna vaspitna, odnosno loa drutvena pojava. Postoji itav niz razliitih naziva koji oznaavaju alkoholizam kao bolest poput hroninog alkoholizma u medicinskoj terminologiji#, zatim alkoholne narkomanije, hronine alkoholne intoksikacije, alkoholne ence0alopatije, dipsomanije, alkoholomanije, etilizma, samalkoholoze, alkoholita kao i mnogi drugi nazivi koji se mogu dobiti dodavanjem raznih su0iksa rei alkohol. 8ermini kao habituacija, adikcija, zavisnost, su novijeg datuma, ali ne doprinose znaajno boljem de0inisanju alkoholizma, to pokazuje da postoji veliki broj relativno prihvatljivih de0inicija alkoholizma to se odnosi na opteprihvaenu zvaninu de0iniciju

Svetske zdravstvene organizacije koja glasi9 ./roninim alkoholizmom smatra se pojava kada osoba prekomerno zlo#upotrebljava alkoholna pia, a njena zavisnost od alkohola je tolika da inicira duevni poremeaj ili takve mani0estacije koje ukazuju na oteenje 0izikog i psihikog zdravlja, odnosa sa drugima i socijalnog i ekonomskog stanja. 1 pojam alkoholiara ukljuuje se onaj ko pokazuje poremeaj u tom smislu.. :ioloki pristup alkoholizmu zagovara postojanje biolokih razloga, neto to ovek stie ra*anjem, neto na ta se ne moe uticati, a dovodi do bolesne potrebe organizma za alkoholom. Psiholoki pristup polazi sa stanovita da je alkoholizam posledica poremeaja linosti. ;linika praksa nije potvrdila tezu o postojanju posebne strukture linosti koja bi ukazivala da bi se kod nekoga razvila zavisnost od alkohola. Sociokulturoloki pristup teite stavlja na socijalno okruenje u kome osoba ivi, tradiciju, obiaje i pravila koja u datom miljeu postoje. Svi ovi pristupi istiu tri osnovne karakteristike alkoholiara9 a. Dugotrajno, nekontrolisano konzumiranje alkoholnih pia praeno problemima, b. sihi!ka i/ili "izi!ka zavisnost od alkohola, c. #dravstvene $telesne i psihi!ke% i/ili socijalne $porodi!ne, pro"esionalne i &ire socijalne% komplikacije. Svako ponovljeno pijenje, bez obzira na koliinu i uestalost koje stvara odre*ene probleme i komplikacije znak je alkoholizma.

FAZE ALKOHOLIZMA 2.1. RAZVOJ ALKOHOLIZMA

)azvoj alkoholizma prolazi kroz odre*ene 0aze, koje imaju svoje karakteristine znake koji odre*uju 0azu. (e*utim, neki put nije mogue odrediti jasnu granicu izme*u pojedinih 0aza, niti prisutnost svih simptoma u nekoj 0azi.8o ne znai da dotinih simptoma nee biti u toj 0azi tokom daljeg razvoja bolesti. Faza umerenog pijenja Svi ljudi koji piju alkohol su u riziku da jednog dana postanu alkoholiari. -a li e se to desiti i kada, ne moe se odrediti, ali rizik postoji.

'

Trening faza +i ova 0aza se ne smatra 0azom zavisnosti. 8o je u stvari jedan prelaz izme*u 0aze umerenog pijenja i zavisnosti. "soba i dalje pije umereno, ali joj se dogodi da se povremeno napije u nekoj situaciji. "ve dve navedene 0aze ne zahtevaju struno$medicinsku pomo, ali treba poveati opreznost to se pijenja alkohola tie. Pretoksikomanska (predzavisna) faza 2lavna odlika ove 0aze su poveanje tolerancije i psihika zavisnost. Poveanje tolerancije je pojava da alkoholiar moe da .podnese. veu koliinu alkohola nego ranije. "va pojava se obino razvija postepeno, tako da alkoholiari .privikavaju. organizam na sve vee i vee koliine alkohola. Alkoholiar sa razvijenom povienom tolerancijom, subjektivno, nema oseaj pijanstva ni kada popije vee koliine alkohola. 8o pak ne znai da nije pijan. +jegove psiho0izike sposobnosti su sigurno smanjene. Psihika zavisnost 8rajna psiholoka zavisnost ili .oslanjanje. na e0ekat alkohola je potreba alkoholiara radi .olakanja. 0izikih ili emocionalnih bolova. 8ako*e, alkohol moe koristiti za ublaavanje napetosti, neizvesnosti, strepnje, straha, uopteno reeno $ anksioznosti. 1mirujue dejstvo alkohola moe da se postigne i tabletama za umirenje. Psihika zavisnost predstavlja i ukljuivanje alkohola u razne aktivnosti kao neizbean element. +aprosto osoba osea nekompletnost nekog doga*aja ili aktivnosti bez alkoholola. Toksikomanska (zavisna) faza "vo je 0aza kompletne zavisnosti od alkohola. +ju karakteriu etiri znaka. Ako osoba ima prisutan samo jedan od ovih znakova svrstava se u ovu 0azu9 Prvi znak je gubitak kontrole 0enomen prve ae#. 8o je jedan od najsigurnijih znakova toksikomanske zavisnosti. !apoeto pijenje ne moe se zaustaviti, to jest, alkoholiar nastavlja da pije do potpunog opijanja. <edna od bitnih karakteristika ovog 0enomena je njegova nepovratnost.. Alkoholiar je doivotno izgubio sposobnost umerenog konzumiranja. =ak i posle vie godina apstinencije ovaj 0enomen se odrava. -rugi znak je alkoholna amnezija .prekid 0ilma.#. Predstavlja pojavu gubitka seanja za pojedine sadraje iz perioda pijanstva. +ajee to neseanje moe da se odnosi na kompletne doga*aje, postupke ili na pojedine delove. Ponekad se javlja naknadno priseanje koje nastaje spontano ili podstaknuto podseanjem od strane oevidaca problema koje je alkoholiar napravio u pijanom stanju. "va (

pojava je esto vrlo neprijatna za osobu jer izaziva napetost, strah i griu savesti. Postoje dve vrste alkoholne amnezije9 benigna i maligna. Benigna alk ! lna a"ne#i$a predstavlja akutnu intoksikaciju trovanje# alkoholom. "na se esto javlja kod nealkoholiara, obino adolescenata i predstavlja speci0ino reagovanje linosti na alkohol. +ajbolji primer za to je opijanje na srednjokolskim ekskurzijama, maturskim proslavama. Ponavljana alkoholna amnezija je predznak poetne alkoholne zavisnosti. Maligna alk ! lna a"ne#i$a je znak poodmakle 0aze zavisnosti. "bino se vie puta javljala. Smatra se da predstavlja odraz poetnih ili poodmaklih oteenja u mozgu, zavisno od uestalosti javljanja. 8rei znak je nemogunost apstinencije. Alkoholiar se ponaa po devizi .ni jedan dan bez pia.. "bino piju po sistemu dolivanja, to znai da im je potrebna stalna koncetracija alkohola u krvi da bi mogli da 0unkcioniu. Prekidanje pijenja dovodi do apstinencijalne uzdravajue# krize. ;ompletna preokupacija alkoholiara vezana je za alkohol, zbog toga alkoholiar poinje da stvara zalihe alkohola, javlja se jutarnje konzumiranje. =etvrti znak je pad tolerancije. +ajee se javlja u kasnijim 0azama bolesti. "vaj kardinalni znak toksikomanske zavisnosti nadovezuje se na prethodne znake bolesti. Alkoholiar nije vie u mogunosti da pije vee koliine, ve mu je dovoljno jedna do dve aice da se napije. "teenje organizma alkoholiara je veoma izraeno, naroito jetre i mozga, tako da nove koliine alkohola samo pogoravaju ve postojee teko stanje. Pad tolerancije predstavlja prisilnu odbranu organizma od vee koliine alkohola. 5 kod ovog znaka prisutna je nepovratnost.

2.2. FIZIKA ZAVI%NO%T

"vo je 0enomen koji se javlja iskljuivo u toksikomanskoj 0azi alkoholizma. >izika zavisnost javlja se posle prestanka korienja uglavnom tri grupe depresantnih supstanci alkohol, barbiturati i mor0in# i potpuno je nezavisna od psihikog stanja organizma. Alkoholozi vie vole da 0iziku zavisnost zamene terminima apstinencijalna kriza ili apstinencijalni sindrom. 1tvr*eno je da znaci ove krize nastaju zbog opadanja nivoa alkohola u mozgu, a ne od nivoa alkohola u krvi. !naci 0izike zavisnosti obino se javljaju ?$@ sati nakon poslednje konzumacije. 1 blaoj 0ormi javlja se podrhtavanje prstiju, malaksalost i razdraljivost. 8eu 0ormu karakterie podrhtavanje celog tela, pojaano znojenje, gubitak apetita, povieni krvni pritisak, srane smetnje, razdraljivost koju okolina pacijenta opisuje .da je neizdriv., nesanica i malaksalost. 1 najteim sluajevima mogu se javiti i halucinacije, poremeaji svesti pa ak i napad padavice.

2.&. 'TA %U ALKOHOLNE KRIZE(

!a razliku od apstinencijalne krize tj. sindroma, alkoholne krize se javljaju kod pacijenata koji ne piju dui period vremena mesec i vie dana#. (ogu se javiti i tokom leenja. Alkoholne krize se ne javljaju obavezno, ali su mogue. "ne su obino pokazatelj da se alkoholiaru javlja elja za propijanjem, ili ako se dogodi tokom terapije, znak su ozbiljnih otpora leenju i imaju svoj terapijski uzrok. Postoje -4A 4)S8A krize9 a# O)* +ena koja se mani0estuje otvorenom udnjom za pijenjem. +pr. tokom letnjih vruina elja za hladnim pivom. -obro leeni pacijenti lako je savladaju uz pomo postupaka u reavanju krize, koji se naue tokom terapije i sastoje se iz sedam koraka. Posebna vrsta otvorene krize su snovi o pijenju. "bino alkoholiari sanjaju kako su popili pie, iako su prethodno uzeli lek protiv alkohola, ili da im je neko na prevaru sipao alkohol u sok. b# Za)* +ena ,"a-ki+ana. $ je sloenija. ;od nje ne postoji otvorena elja za pijenjem, ve se mani0estuje kroz psihike probleme nervoza, napetost, razdraljivost, esta promena raspoloenja, gubitak koncentracije# i ili# telesnim smetnjama glavobolje, muka, povraanje, malaksalost, gubitak apetita, stomane tegobe, povieni krvni pritisak...#. !atvorena kriza je opasnija jer je tee prepoznatljiva. +eki put, nabrojane tegobe se vezuju za neke druge probleme ili bolesti, to je opasno, jer se kriza ne prepoznaje, ne reava se, produbljuje se i postoji opasnost od opijanja. Primer9 Pacijent (.(. deset godina posle aspstinencije kriza ga je probudila usred noi. 5mao je jaku udnju za pijenjem alkohola. "dmah je probudio svoju suprugu koja je uestvovala u njegovoj terapiji i znala je postupke u reavanju krize. Pokuali su da je sami razree i delimino su uspeli, ali iz predostronosti ujutru su doli kod svog terapeuta, uz iju pomo je kompletno reena. -otini pacijent apstinira ve 67 godina i vie nije imao ni jednu krizu.

2./. ZABLUDE O ALKOHOLIZMU U NA'IM KRAJEVIMA

4remenom su stvorene mnoge zablude o .korisnosti. alkohola. +ajkarakteristinije u nekim naim krajevima i dan danas su9 a# Alkohol je hranljiv. Alkoholna pia ne sadre u sebi dovoljno hranljivih materija belanevina, vitamina, minerala, ugljenih hidrata# da bi mogli da slue kao hrana. "na imaju izvesne kalorijske vrednosti i malo ugljenih hidrata, tako da pijanac ima oseaj sitosti. -ugotrajno pijenje alkohola pak sigurno dovodi do tetnih promena na organima za varenje. 4eina alkoholiara su mravi, u narodu kau .ispijeni od alkohola.B

b# Alkohol pomae kod nesanice. ;rajnji rezultat pijanstva je san. (e*utim, velika je razlika izme*u normalnog sna koji slui da bi se organizam odmorio i okrepio i alkoholiarskog sna, koji je nastao zbog anestezije odre*enih centara u mozgu. +akon normalnog sna, ovek se osea svee, odmorno, vraena mu je snaga. ;od alkoholiarskog sna pijanac osea mamurluk i to je jedan od najteih trenutaka u celom pijanstvu. <edna od najpogubnijih zabluda je davanje alkohola bebama, umakanjem cucle ili prsta u rakiju kako bi majka, na primer mogla da radi neke druge poslove. -eiji organizam je izuzetno osetljiv na alkohol, naroito mozak, koji sazreva u periodu od 6C. do D6. godine ivota. c# Alkohol zagreva organizam. "va zabluda esto ima tragine posledice, jer moe izazvati .belu smrt. kada pijanac zaspi u snegu i smrzne se. +aime, alkoholol ubrzava gubljenje telesne toplote tako to iri krvne sudove u potkonom tkivu. !ato se javlja crvenilo lica i subjektivni oseaj toplote. (e*utim, irenje krvnih sudova u koi uz istovremeno skupljanje krvnih sudova u unutranjim organima, dovodi do zadravanja vee koliine krvi u potkonom tkivu i brem hla*enju tela. d# Alkohol je lek. !abluda o lekovitosti alkohola je veoma prisutna, naalost ak i me*u lekarima postoji neslaganje po tom pitanju. =esto se istie kako trudnice treba da piju pivo da bi .imale mleka., crno vino popravlja krvnu sliku, estoko pie pomae kod sranih smetnji, .travarica. kod spoljanjih tegoba, nazeb se lei vruom rakijom, itd. Sva svetska, a i naa istraivanja pokazuju da je ivotni vek alkoholiara oko 7& godine. -eca ije su majke pile alkohol tokom trudnoe i dojenja, pokazuju zastoj u psiho0izikom razvoju. +ijedno alkoholno pie ni u jednoj zemlji na svetu nije priznato kao lek.

2.0 DEJ%TVO ALKOHOLA NA ZDRAVLJE

Pijenje alkoholnih pia vie godina, posebno ako je to vie od neke uobiajene doze, obavezno dovodi do oteenja pojedinih organa kod osobe. +eki put spoljni izgled osobe moe da otkrije da se radi o alkoholiaru. 8o su obino neuredne, higijenski zaputene osobe sa izraenim kapilarima na obrazima i nosu, sa mutnim, suznim, esto zakrvavljenim oima. "rgani koji su najee oteeni su9 eludac, creva, jetra, guteraa, mozak, nervi. Eeludac je organ u kome se zapoinje varenje hrane. Alkohol stimulie preterano luenje hlorovodonine /,l# eludane kiseline. 4isok nivo ove kiseline i sam alkohol, oteuje, nagriza eludanu sluzokou. 8o izaziva nastanak upale sluzokoe eluca gastritisa i ira na elucu ulkusa#.

,reva su organ u kome se nastavlja i dovrava varenje hrane. 5 ovde alkohol izaziva upalu sluzokoe creva, to onemoguava normalno 0unkcionisanje. Posledica toga je nemogunost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane, to dovodi do gubitka u teini i opteg propadanja. <etra je jedan od najvanijih organa u ovekovom organizmu. 4eina materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. -a bi se zadovoljile potrebe organizma, zdrava jetra 0unkcionie sa 6F& svojih mogunosti. 8o praktino znai da kada je oteeno DF& tkiva jetre, ona jo uvek moe da zadovolji potrebe organizma, a laboratorijski nalazi krvi jo uvek pokazuju relativno normalne vrednosti. ;ada je oteena i poslednja treina jetre, tek e tada laboratorijske analize pokazati loe rezultate. Prvi stadijum oteenja jetre je alkoholna hepatoza. -olazi do nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uveanja. +alazi se ispod desnog rebarnog luka i kada je zdrava ne moe se napipati. (e*utim, kada do*e do ove bolesti pregledom lekari je mogu napipati. "vo oteenje moe da se sanira ako se potpuno prekine sa konzumiranjem alkohola i preduzme odgovarajue leenje. Ako se nastavi sa pijenjem, dolazi do ciroze jetre. "vo oteenje je neizleivo. <etrine elije izumiru i smanjuje se veliina jetre. "va bolest postepeno dovodi do smrti. 2uteraa pankreas# kao vaan organ za varenje slui za odravanje normalne koncentracije eera u krvi. ;od ljudi koji mnogo piju ovaj organ esto biva oteen, a kao posledica moe da se javi eerna bolest, pa ak i smrtni ishod. (ozak $ predstavlja .centralni kompjuter. organizma. =ovek se ra*a sa @ do 6' milijardi nervnih elija koje grade mozak i kimenu modinu. 8o je zaliha za ceo ivot. +ervne elije za razliku od elija svih ostalih organa ovekovog organizma su jedine koje se ne mogu obnavljati. 1tvr*eno je da alkohol oteuje i unitava elije mozga, a poto se one ne dele njihov broj se godinama smanjuje. 2ubitak nervnih elija mozga dovodi do teke bolesti, izlapelosti demencije# koja kod ljudi koji mnogo piju moe da nastupi ve posle tridesete godine ivota. +ervi $ skoro G' H alkoholiara ispoljava znake upale ivaca polineuritis#. Prvi znaci se ispoljavaju na rukama i nogama. <avlja se trnjenje, bol, bri zamor, gubitak snage, grevi u miiima nogu. ;asnije se javlja podrhtavanje prstiju ruku zbog ega neki put alkoholiar vei deo prve jutarnje aice prospe. 1 uznapredovanom stadijumu moe da nastupi delimina ili potpuna oduzetost pojedinih miia. Ako su zahvaeni miii nogu alkoholiar veoma teko hoda. (anja koliina alkohola i krai sta u konzumiranju kod mladog organizma moe da izazove veoma teke upale ivaca. Pored telesnih oteenja, zbog velike koliine korienih alkohola javljaju se psihiki poremeaji. %tetno dejstvo alkohola na mozak dovodi do tekih psihikih poremeaja za ije saniranje je potrebno bolniko leenje u psihijatrijskim ustanovama.

+ajee se javljaju ove bolesti9 a# -elirijum tremens $ alkoholno ludilo . <avlja se kod osoba koje vie godina piju, preteno estoka pia. +ekoliko dana ranije mogu se javiti neodre*eni simptomi koji strunjacima ukazuju da moe doi do ludila. "soba se osea malaksalo, ima pojaano znojenje, povieni pritisak, psihiki je napeta, neraspoloena i sve ove pojave prati nesanica. ;ad nastupi delirijum, to za okolinu deluje zastraujue, pogotovo nou kada su simptomi najizraeniji. Pacijent osea strah i ne moe da zaspi. +e zna koji je dan, mesec, godina, gde se nalazi, ali zna ko je on. +ajee deluje uplaeno i zbunjeno, ali je mogue i agresivno ponaanje prema okolini. 1z bolniko leenje i adekvatne lekove ovo stanje traje do deset dana. Ponovno propijanje i javljanje ovog stanja dovodi do trajnijih i ozbiljnijih oteenja mozga. b# 5zlapelost demencija# $ nastaje zbog direktnog tetnog dejstva alkohola na elije mozga i njihovog izumiranja. "va pojava se normalno javlja tokom starenja, ali kod alkoholiara je mnogo ubrzanija i intenzivnija. 2lavna karakteristika ove bolesti je problem pamenja. "soba se ne sea doga*aja od pre nekoliko dana, sadraja razgovora, poslova koje je radila. 8eko se prisea naziva predmeta koje svakodnevno koristi. S obzirom da zaboravlja ta je nekome priao jednu istu stvar ponovo pria jednoj istoj osobi &$I puta, ale ne shvata i sve prihvata bukvalno. 1 podmakloj 0azi ove bolesti, bolesnici nisu u stanju da vode rauna o sebi, ne mogu da kontroliu svoje 0izioloke potrebe, ak ne priznaju ni svoje najblie. +astala oteenja mozga su konana. 1z apstiniranje od alkohola i odgovarajue leenje proces propadanja moe da se uspori, ali ne i da se zaustavi. c# Alkoholna padavica je jo jedna bolest koja nastaje zbog oteenja elija mozga. :olest se ispoljava u napadima koji su dramatini i za pacijente i za okolinu. +apad poinje gubitkom svesti, zbog ega pacijent pada niice. Prilikom pada moe ozbiljnije da se povredi. !atim nastupa ukoenost celog organizma, koju smenjuje 0aza greva. Pacijent se trza, moe da se pojavi pena na ustima sa tragovima krvi, zbog ugriza jezika. "bino se pacijent umokri. Posle pada koji relativno kratko traje, pacijent je zbunjen, pospan i ne zna ta se sa njim desilo. +iega se ne sea iz perioda napada.

2.1. 2ENET%KE 3REDI%3OZICIJE NA ALKOHOLNU ADIKCIJU

;ao praksa, genetika je mnogo starija nego kao nauka. <o u davnim praistorijskim vremenima zapaeno je da se izvesne karakteristike organizma nasle*uju, to je dalo povoda za poetak odabiranja jedinki sa eljenim osobinama, mada i bez ikakvog znanja o nainu nasle*ivanja osobina. 1prkos svojoj bogatoj predistoriji, genetika se tek pre stotinak godina javlja kao samostalna bioloka nauka. +ema biolokih dokaza mada se u toj oblasti intenzivno istrauje# da je alkoholizam nasledan. 8o znai da jo nije otkriven nasledni 0aktor gen# koji bi ukazivao da e se razviti ova bolest. !nai, alkoholizam, medicinski nije nasledna bolest. 1prkos tome to genetski 0aktor za alkoholizam nije jo jasno utvr*en, to -

ne znai da on i ne postoji, pogotovu ako ve ima indirektnih dokaza o njegovom postojanju. 2enetska predispozicija za alkoholizam nije dovoljna sama po sebi, bez udela biolokih, psiholokih i sociolokih 0aktora koji moraju doprinositi razvoju poremeaja. +e moe se zanemariti zapaanje da se alkoholizam veoma esto javlja u porodicama gde je jedan od lanova alkoholiar, i esto se prenosi sa generacije na generaciju, barem kod jednog od lanova. 5straivanja su pokazala da @&H sinova iz .alkoholiarskih porodica. imaju probleme sa pijenjem i probleme u ponaanju. "bjanjenje za takvo stanje krije se u pojavi da deca kopiraju stil ponaanja svojih roditelja, koji u takvim porodicama obino vodi ka pojavi i javljanju alkoholizma.

2.4. VEROVATNO5A 3OJAVE ALKOHOLIZMA NA O%NOVU KRVNIH

2RU3A

1zimajui relativne 0rekvencije za ocene verovatnoe odgovarajuih doga*aja, moemo oceniti verovatnou da e neka sluajno odabrana osoba iz populacije biti alkoholiar i imati odre*enu krvnu grupu. Ako uzmemo da je verovatnoa da e neko iz populacije biti alkoholiar p b#J','I odnosno verovatnou da e neko biti nealkoholiar p z#J6$p b#J',G? onda moemo izraunati sve verovatnoe da e neko imati odre*enu krvnu grupu i biti alkoholiar ili nealkoholiar. +a osnovu navedenih podataka izraunate su te verovatnoe i prikazane u tabeli 6, gde je sa K oznaen sistem krvnih grupa, a sa L sistem koji obuhvata stanja .alkoholiar i nealkoholiar.. 1nutar tablice su verovatnoe proizvoda stanja tih sistema, a u rubrikama 0. i date su marginalne verovatnoe za krvnu grupu i doga*aje iz L u celoj populaciji gde se nalaze i alkoholiari i nealkoholiari#.

. / 0 3 4 04

0lkoholi!ar $b% 1ealkoholi!ar $z%

3,323++ 3,311'+ 3,33)(* 3,332(3 0,04000 3,'--(( 3,')2(( 3,1'+*' 3,3+3(0,96000

"2
0,42021 0,36381 0,14309 0,07289 1,00000

13

+a osnovu podataka iz prethodne tabele mogu se izraunati ocene uslovnih verovatnoa da e neko biti alkoholiar ako ima odre*enu krvnu grupu9 3,323+ $0/b% + 3,3(-( $b/0% 5 666666666 5 666666666 5 ' $0% 3,(232 1 3,311' $3/b% + 3,3'12 $b/3% 5 666666666 5 666666666 5 ) $3% 3,'*', 1 3,33)( $4/b% * 3,3',1 $b/4% 5 666666666 5 666666666 5 * $4% 3,1('3 3,332( $04/b% 3 3,3'2$b/04% 5 666666666 5 666666666 5 ' $04% 3,3+2, "ve verovatnoe pokazuju da onaj ko ima krvnu grupu A ima najveu ansu da postane alkoholiar I,GI& H#, zatim onaj ko ima krvnu grupu : &,C6? H#, pa oni sa krvnom grupom A: &,DG& H# i najzad najmanju ansu imaju ljudi sa krvnom grupom " &,6D7H#.

Proraunate verovatnoe ukazuju na veoma znaajne injenice koje mogu imati kako teorijski znaaj za dalja prouavanja 0enomena alkoholizma, tako i praktinu vrednost u otkrivanju predisponiranosti za alkoholnu adikciju.

11

2.6. ALKOHOL I MLADI

Sve je vie mladih koji piju alkohol. -o prvog kontakta sa alkoholom u proseku dolazi se sa 6&,7 godina, a najkasnije u D'. godini ivota. !naci zavisnosti proseno se javljaju oko D6,7 godina, dok na leenje mladi dolaze izme*u D7 i D@ godina. Avidentno je da protekne oko C godina od prvog kontakta sa alkoholom do pojave zavisnosti. 8o je dug vremenski period u kome bi moglo dosta toga da se uradi da do zavisnosti ne do*e. (ladost se esto terminoloki pojednostavljuje sa pojavom adolescencije. 8o je period ivota gde dolazi do biolokog, psiholokog i sociolokog sazrevanja linosti. (e*u najznaajnijim 0aktorima koji utiu na pojavu alkoholizma kod mladih su9 adolescencija, porodica, grupa vrnjaka i ira socijalna sredina. a# Adoloscencija je jedan od najznaajnijih perioda u razvoju svake osobe. Promene koje se doga*aju u mnogim s0erama ovog perioda mogu biti izvor raznih prihikih kriza. 1 ponaanju mlade osobe jo uvek ima mnogo elemenata detinjastog ponaanja, dok ona zahteva da se prema njoj odnose kao prema odrasloj osobi. Pri tom i sam adolescent se ne osea spremnim da napusti zatieni svet detinjstva i zakorai u nezavisni, zreli svet odraslih. Ponaanje u ovom periodu karakterie nagla promena oseanja koja su i prenaglaena i neoekivana. !a ovaj period je karakteristino buntovnitvo, neprihvatanje i odbacivanje saveta i uticaja starijih obino roditelja#. :ioloka nezrelost, uz brzo ispijanje vee koliine pia, meanje vie vrsta pia i kombinacija pia sa psihoaktivnim supstancijama, mogu dovesti do znaajnih zdravstvenih problema u kratkom periodu. +ajee se oteti mozak, nervi i organi za varenje. Sreom, zdravstvene tegobe se uglavnom brzo povlae, jer se radi o mladim, snanim osobama. b# Porodica $ ima ogroman i presudan uticaj u nastanku adolescentnog alkoholizma. 1 istraivanjima su dobijeni podaci da je @7 H mladih alkoholiara prvi put probalo alkohol u prisustvu roditelja. 8o je obino porodica gde esto jedan od roditelja ima problem sa konzumiranjem alkohola. Alkoholizam moe da se javi i kod adolescenata koji potiu iz porodice u kojima roditelji ne piju. Alkoholiari su najee iz porodice bez ljubavi, bez me*usobnog uvaavanja, sigurnosti, sa nestabilnom porodinom atmos0erom obojenom strepnjom, strahovima, agresivnou, napetou. )oditelji su nesposobni da adekvatno odgovore svojoj roditeljskoj ulozi. 8akav neadekvatan odnos ometa proces sazrevanja i preuzimanja odgovornosti i alkohol postaje jedino reenje da se sa tim iza*e na kraj. c# 2rupa vrnjaka $ ima u mladosti vaan uticaj na mladia ili devojku. -rugarstva, stvorena u osnovnim i srednjim kolama ostaju .za ceo ivot.. 1 procesu .traenja sebe. grupa vrnjaka ima ulogu prolazne 0orme .kolektivne svesti. kroz koju se lake reavaju dileme, strahovi, nesigurnosti i trai potvrda svojih stavova. 2rupe imaju svoja pravila ponaanja i ivotnu 0ilozo0iju, koje mogu imati kako negativan, tako i pozitivan uticaj.

12

d# %ira socijalna sredina $ u naim krajevima ima veoma tolerantan stav prema konzumiranju alkohola kod mladih. Prekomerno konzumiranje prihvata se kao .mladost$ludost.. "bino se na to gleda kao na prolaznu pojavu koja e da se rei .sama od sebe.. Prekomerne konzumacije u ovom periodu esto prelaze u 0azu zavisnosti sa svim kasnijim posledicama.

Sadraj9 AM;"/"M5!A( 1vod .......................................................................................................... D. )azliite deginicje alkoholizma ............................................................... D. >A!A AM;"/"M5!(A )azvoj alkoholizma ................................................................................... &. >izika zavisnost ...................................................................................... 7. %ta su alkoholne ktize ............................................................................... ?. !ablude o alkohoizmu u naim krajevima ............................................... ?. -ejstvo alkohola na zdravlje .................................................................... @. 2enetske predispozicije na alkoholnu adikciju ........................................ G. 4erovatnoa pojave alkoholizma na osnovu krvnih grupa ................... 6'. Alkohol i mladi .................................................................................... 66.

1'