Miel Basan (Michel Bassand) Pariz

Izvorni nau!ni !lanak UDK: 316.334.56 Primljeno: 25.01.2002.

ZA OBNOVU URBANE SOCIOLOGIJE!

JEDANAEST TEZA

1. teza. Urbani fenomen je otisak preobraaja globalnih drutava u prostoru

Ova teza je pozajmljena od Anrija Lefevra (1968): ona ne zna!i do tesnu korespondenciju koja povezuje preobraaje urbanog fenomena i promene globalnog drutva. U novijoj evropskoj istoriji razlikujemo tri urbana poretka koji sadre urbane forme i strukture i specifi!na drutva. Naime: "# poredak grada (la cite) !ija je urbanisti!ka i arhitektonska forma, kao i njegova drutvena struktura, vrlo tipizovana. Grad je ostrvo u dominantnom selu; agrarno drutvo je njegov kontekst; "# poredak industrijskog grada i urbanizacije; forma industrijskog grada zadrava samo nekoliko obrisa ranijeg grada, njegova drutvena struktura poprima strukturu ra"aju#eg industrijskog drutva. tavie, industrijski grad je obeleen veoma uo!ljivim demografskim, ekonomskim i drutvenim rastom koji ide u korak sa veoma zna!ajnim ruralnim egzodusom; "# poredak urbanog i metropolizacije. Ulazimo u informaciono drutvo. Rast i drutveni preobraaji koji ga prate doprinose ra"anju urbanog koje prekida sa industrijskim gradom. Metropolizacija je svetski fenomen. Socioprostorna strukturacija metropola je sasvim drugi tip grada u odnosu na prve gradove i industrijske gradove.

Srpskohrvatski prevod ovog teksta je objavljen uz saglasnost redakcije francuskog !asopisa Urbanisme, br. 321, novembar decembar, 2001, Pariz. Zahvaljujemo na predusretljivosti i saradnji!
!

346

SOCIOLOGIJA, Vol. XLIII (2001), N 4

Ova tri poretka, forme i strukture, korespondiraju, dakle, sa tri tipa drutva: agrarnim drutvom, industrijskim drutvom i informacionim drutvom. Naravno, korespondencija izme"u tipova drutava i tipova urbanih fenomena nije mehani!ka, me"utim, ona je veoma izrazita i potvr"uje Lefevrovu tezu.

2. teza. Urbani fenomen otkriva drutvene, ekonomske, kulturne i politi!ke procese

Tri tipa drutva skicirana u prethodnoj tezi odlikuju se specifi!nim funkcionisanjem. Da bi smanjio haos industrijskog grada, Korbizije (1942) je predloio da se deluje posredstvom !etiri prostorne funkcije: stanovanje, rad, rekreacija i saobra#aj. On je tako ukazao na !etiri doista vana aspekta urbanog funkcionisanja, ali !ine#i to izostavio je druge isto tako bitne aspekte. Korbizijeova predstava urbanog je dakle opasno deformisana. Me"u dramati!no odsutnim aspektima Korbizijeovog razmiljanja o funkcionisanju urbanog, pomenimo politi!ko i politiku, komunikaciju, razmenu kako unutar grada, tako i me"u gradovima, te kulturu. Predlaemo da se pojam funkcija zameni pojmom proces. Urbano funkcionisanje je podrano procesima od kojih su najvaniji slede#i: "# proizvodnja i raspodela bogatstva; "# demografska reprodukcija; "# trajni razvoj; "# koncentracija stanovnitva, aktivnosti i pokretljivosti; "# demokratsko upravljanje razli!itim urbanim tipovima; "# elaboracija smisla urbanog postojanja; "# odravanje i obnova komunikacije itd. Reenja koja prate ove procese uslovljavaju urbano funkcionisanje. Ono, dakle predstavlja skup jako sloenih me"uzavisnih aktivnosti koje za sobom povla!e sukobe o kojima urbana sociologija mora da vodi ra!una. Ovo funkcionisanje je u stalnim preobraajima. Funkcionisanje, dakle, poseduje jaku dozu cikli!nog, repetitivnog koje se pravilno menja. O!igledno je da se ovi mnogobrojni aspekti funkcionisanja specijalizuju u zone i opremu, i to na vrlo razli!ite na!ine.

Miel Basan: Za obnovu urbane sociologije

347

3. teza. Urbani fenomen sadri sloen sistem aktera

Ostaju#i pri formulacijama 1. i 2. teze mogli bismo podrazumevati da je urbani fenomen jedan opsean mehani!ki proces. Ali, urbana stvarnost je mnogo sloenija. Njenim procesima upravljaju akteri, od kojih neki upravljaju, drugi se opiru i osporavaju, a to jo jednom zna!i da je urbana stvarnost veoma konfliktna. Urbani akteri i sukobi su od fundamentalne vanosti. Bez njih nije mogu#e razumeti raniji grad ( la cite), industrijski grad i urbano. Pod akterom podrazumevamo individuu ili grupu: "# koja zauzima poloaj u drutvu i drutvenim pokretima, pa otuda nejednako raspolae resursima drutva; "# koja brani interese i vrednosti; "# koja odrava odnose sa drugima; "# koja uvek, vode#i ra!una o tom poloaju, oblikuje identitet u interakciji sa drugim. Identitet daje smisao njenoj egzistenciji. "# koja nudi projekte drutva i svakodnevnog ivota i eli da ih realizuje; "# koja je, neprekidno od ivota do smrti, na putu socijabilnosti. Precizirajmo neku od ovih osobina. Kad kaemo da akter zauzima odre"eni poloaj, on je o!igledno obeleen tipom drutva: u agrarnom drutvu akter pripada jednom poretku, u industrijskom drutvu on se situira u drutvenu klasu, a u informacionom drutvu u drutveni pokret. Identitet je slika o sebi koju akter gradi u funkciji svojih odnosa sa drugima. Projekat sadri, s jedne strane, kombinaciju ciljeva i, s druge, sredstva da bi se oni realizovali. Svaki tip drutva, kao i svaki tip urbanog, sadri sistem hijerarhizovanih aktera u smislu mo#i. Svakom sistemu odgovara jedna struktura mo#i. To je sutinski parametar urbane sociologije. S tim u vezi, upu#ujemo na 10. tezu. U savremenom urbanom sugeriemo, da bismo uprostili, skup koji sadri najmanje !etiri tipa aktera: "# stru!njake za prostor: arhitekte, urbaniste, ininjere, itd.; "# ekonomske aktere: veoma razli!ita industrijska preduze#a i servise, vlasnike gradskog zemljita, privredne organizacije, itd.; "# politi!ke aktere: raznovrsne izabrane i one koji od njih direktno zavise, posebno visoke funkcionere, njihove politi!ke partije i pokrete; "# stanovnike, korisnike i gra"ane: oni se diferenciraju prema njihovoj drutvenoj poziciji, stilu, starosti, kulturi, itd.

348

SOCIOLOGIJA, Vol. XLIII (2001), N 4

Ovi akteri se grupiu prema razli!itim logikama u specifi!ne drutvene pokrete. Njihovi odnosi, njihova socijabilnost, itd. konstruiu vane elemente urbane kohezije.

4. teza. Urbani fenomen je podeljen na tri odse!na sprata

Ovu ideju, prili!no je upro#avaju#i, pozajmljujemo od ora Gurvi!a (1967). Doista, govorimo samo o tri sprata: morfologiji, drutvenoj praksi, predstavama. Morfologija podrazumeva prirodnu i izgra"enu sredinu, ure"enu u urbanisti!ke i arhitektonske oblike, veoma brojne tehni!ke i tehnoloke mree, viestruke tehnike, stanovnitvo, itd. To je materijalna dimenzija urbanog; ona strukturie prakse gra"ana i izaziva njihove predstave. Ovaj sprat urbanog fenomena je konkretan. Svako ga svuda moe lako uo!iti i izmeriti. Drutvene prakse viestrukih aktera su organizovane, uslovljene normama, pravilima, ulogama, ali one mogu biti isto tako spontane i improvizovane; ali zbog toga one nisu manje zna!ajne. Posmatranje drutvenih praksi je sloeno zbog !injenice da se brojni gra"ani skrivaju ili se na odre"en na!in ponaaju u privatnosti. Merenje ovih praksi zahteva sofisticirane tehnike istraivanja. Kad je re! o predstavama, one tako"e proizlaze iz aktera; one spadaju u oblast ideja, vrednosti, verovanja, imaginarnog, itd. i mnogo su tee uo!ljive. Pa ipak, one su katkad opredme#ene u formi dela (literatura, umetnost, religija, nauka, itd.). Predstave su razra"ene od strane grupe stru!njaka i/ili intelektualaca, ali one su tako"e stvar svakog od urbanih aktera. Njihov uticaj je od prvorazrednog zna!aja: moglo bi se re#i da su svaka praksa i morfologija najpre postojale na tom spratu predstava. Ipak, ne bi trebalo zapasti u upro#eni determinizam idu#i od predstava ka praksama i ka morfologiji, ili obrnuto. Ova tri sprata i njihovi razli!iti sastojci su povezani na vrlo sloen na!in i uti!u jedni na druge na razli!ite na!ine.

5. teza. Svaki tip urbanog sadri jednu urbanu skalu od mikro do makro socioprostornog
Urbana skala se zasniva na posmatranju urbanog fenomena kako sa mikro tako i sa makro socioprostornih ta!ki gledanja. U urbanom razlikujemo najmanje osam slede#ih stepena: "# stan; "# susedstvo;

Miel Basan: Za obnovu urbane sociologije

349

"# "# "# "# "# "#

!etvrt; zona; optina; aglomeracija; metropola; svetska armatura metropola.

Na primer, pariska aglomeracija bi morala biti posmatrana u funkciji ovih razli!itih stepena. Iako je legitimno na vrlo detaljan na!in analizirati jedan od ovih stepena, ne bi trebalo nikad zaboraviti da on u!estvuje na jednom nivou na kojem ga drugi stepeni uslovljavaju na vrlo zna!ajan na!in. Svaki urbani tip ima svoj stepen koji mu omogu#ava da odredi svoj poloaj. Precizirajmo da je svaki stepen bio predmet brojnih vanih i zna!ajnih sociolokih istraivanja. Ovde moemo samo da podsetimo !itaoca na nekoliko klasi!nih istraivanja: Rajmona i Omona (1969), Kofmana (1983), Koinga (1966), Basana (1988), Sasen (1996), itd.

6. teza. Urbano je strukturisano sistemom mesta i tokova koji vode ka neophodnoj pokretljivosti
Ova teza je zna!ajna za urbano, mada manje za industrijski grad i jo manje za raniji grad koji su bili vie sistem mesta a mnogo manje tokova. Ipak, tokovi su tako"e neosporni u ranijem gradu (la cite). Vratimo se urbanom koje neizostavno moe biti opisano kao mozaik mesta (stanova, razli!itih oprema, susedstava, !etvrti, zona, itd.) sa njihovim logikama i njihovim me"uzavisnostima. Pri svemu tom, budu#i da je raspodela urbanog funkcionalna specijalizacija mesta i specifi!nosti urbane lestvice, stepeni su nuno povezani sa tokovima osoba, roba i informacija. Bez ovih tokova, urbano ne bi moglo funkcionisati. Zamenimo pojmove: umetnimo tokove u pokretljivost. Ona je postala fundamentalni parametar savremenog urbanog. Gra"anin koji nije pokretljiv na optimalan na!in hendikepiran je u svojoj participaciji u funkcionisanju njegove aglomeracije. Ovaj hendikep je drutveno uslovljen.

7. teza. Urbani prostor i vreme su nerazdvojni, ali razli!iti

Sve prethodne teze su stavljale akcenat na drutveno koje je snano artikulisano u prostornom. Dugo je vremensko !inilo jedno sa ove dve komponente

350

SOCIOLOGIJA, Vol. XLIII (2001), N 4

urbanog. Funkcionalna specijalizacija zemljita koja se najjasnije pokazuje po!evi od industrijskog grada doprinela je da se pojavi pitanje vremena. Savremena urbana lestvica sadri stepene sa specifi!nom prostorno#u i temporalno#u koje su sve vie i vie razdvojene. Vreme postaje vana i razli!ita komponenta. Urbana dinamika je u!inila da se pojave drutveno determinisane temporalnosti o kojima se apsolutno mora voditi ra!una: doma#e vreme, vreme dokolice, kulture, politike, itd. Naravno, smanjenje trajanja vremena u industrijskim i informacionim drutvima igra klju!nu ulogu u pojavljivanju vremenske dimenzije.

8. teza. Urbano stanovanje, kvartovski ivot i urbana segregacija duboko profiliu urbani fenomen
Stanovanje je ve# nekoliko puta bilo pomenuto iz ugla naselja, stana, !etvrti, stanovnika. Sociologija daje prvenstvo pristupu koji polazi od stanovnika i procesa koji on stvara. Posve#ujemo jednu tezu stanovanju, zato to ono sadri specifi!ne stepene (stan i !etvrt) sa vrlo posebnim urbanim logikama. One neposredno upu#uju na porodicu, enu, dete, itd, kao i veoma vane viestruke doma#e aktivnosti. tavie, poto je stanovnik vrlo snano uslovljen drutvenim poloajem, drutvenim nejednakostima, itd., stan, susedstvo i !etvrt !ine predmet drutvene segregacije.

9. teza. Privatne i javne urbane sfere pora"aju napetosti u urbanoj dinamici

Stambeno pitanje pripada par excellence privatnoj sferi, ali o!igledno ne isklju!ivo. Na primer, ono posredstvom segregacije izlazi u javnu sferu. Ova sfera je uglavnom vezana za mreu ulica, trgova, parkova koji omogu#uju pristup javnim ustanovama razli!itog tipa, pokrivenim trnicama, robnim ku#ama, itd. $esto privatni, ovi objekti moraju biti otvoreni u to je mogu#e ve#oj meri, pa su prema tome javni. Dok privatna sfera isklju!ivo spada u oblast li!nog i privatnog, javna sfera omogu#ava susret svih tipova gra"ana. Ova sfera !esto kvalifikovana kao javni prostor jedan je od uslova urbane kohezije. Tri pretnje pritiskuju javni prostor: sve ve#i broj privatnih automobila, razvoj telekomunikacija, akti nasilja. Prva preti peaku kao urbanom akteru, druga privatizuje drutveni ivot, tre#a stvara klimu nesigurnosti tetne po ambijent javnih prostora, koja za uzvrat dovodi do njegove privatizacije.

Miel Basan: Za obnovu urbane sociologije

351

10. teza. Urbana mo# upravlja urbanim razvojem

Urbani razvoj proisti!e iz strukture mo#i, to zna!i iz sistema aktera od kojih su neki nadre"eni a drugi podre"eni; zajedno, oni strukturiu urbani fenomen. Podre"eni se ponekad pokazuju u vie ili manje prikrivenim malim savezima sa nadre"enima, ili ponekad pruaju#i otpor koji moe poprimiti estoke obrte. Doga"a se tako"e da podre"eni akteri postignu da se uvai njihov glas. To zna!i da sistem aktera sadri strukturu mo#i u neprekidnom pregovaranju, osim kada mo# jednog aktera ili jednog saveza aktera doputa unilateralne akcije. Akteri se naj!e#e konstituiu u politi!ke, drutvene ili ekonomske organizacije, kao i u socioekonomske pokrete. Podre"eni akteri organizovani u pokret imaju vie ansi da u!ine prepoznatljivim svoje zahteve. Pod pokretom podrazumevamo skup pojedinaca u traganju za zajedni!kim identitetom, koji ocrtava zajedni!kog protivnika i nudi jedan drutveni projekat. Drutveni pokreti nisu odmah nuno sa!injeni od jedne ili tri komponente Radovi sociologa na temu drutvene mo#i su veoma zna!ajni. Pomenimo nekoliko klasi!nih: Hanter (1952), Basan (1958), Kastels (1974), Saez (1997).

11. teza. Kultura je u srcu urbane dinamike

Pod kulturom podrazumevamo sistem vrednosti, znakova i simbola koji pruaju svoje korene u religiozne institucije, nacionalne i etni!ke, filozofske, itd. Polaze#i od tog kulturnog nasle"a, urbani tipovi i njihovi individualni i kolektivni akteri poimence izgra"uju identitet koji daje smisao njihovoj akciji. Urbana dinamika proizlazi, izme"u ostalog, iz su!eljavanja tih kulturnih konstrukcija.

Da bi se istraivanje i rasprava nastavili

Broj teza sveden na jedanaest zna!i da se elaboracija mora nastaviti daljim nabrajanjem. Ove teze manje ili vie impliciraju jedna drugu: one, dakle, oblikuju sistem kojem je cilj da protuma!i urbani globalitet. S druge strane, one zna!e poziv na interdisciplinarnost. Stru!njaci urbanog (arhitekti, urbanisti, ininjeri) su pozvani da u!estvuju u ovoj raspravi. Njihova uloga je bitna. Istovremeno, ovih jedanaest teza ih obavezuje da urbano posmatraju na globalan na!in.

352

SOCIOLOGIJA, Vol. XLIII (2001), N 4

Najzad, budu#nost urbanog razvoja mora#e da bude prva briga kako istraiva!a tako i prakti!ara. Trebalo bi od ove ideje napraviti jednu tezu

Prevod: Sreten Vujovi#