DR - Korišćenje Obnovljivih Izvora Energije U Turizmu

Univerzitet Singidunum
Departman za turistiki i hotelijerski menadment

DIPLOMSKI RAD

KORIENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U
TURIZMU

Mentor: Student:
Prof. dr. Marija Maksin Katarina Petkovi 269/06

Beograd, decembar 2010. godine
Korienje obnovljivih izvora energije u turizmu

Katarina Petkovi
1

SADRAJ

Uvod ..................................................................................................................................................................... 2
I Turizam i klimatske promene ......................................................................................................................... 4
1. Klimatske promene ......................................................................................................................................... 6
2. Uticaji i prilagoavanja turistikih destinacija na klimatske promene ........................................................ 7
2.2. Mere za smanjenje GHG emisija u turizmu ............................................................................................ 9
2.3. Energetska efikasnost u turizmu ........................................................................................................... 16
II Obnovljivi izvori energije i turizam .............................................................................................................. 18
1. Solarna energija ............................................................................................................................................. 20
2. Energija vetra ................................................................................................................................................. 21
3. Hidroenergija, male hidroelektrane ............................................................................................................. 22
4. Geotermalna energija ................................................................................................................................... 24
5. Energija biomase ........................................................................................................................................... 25
III Primeri korienja obnovljivih izvora energije u turizmu......................................................................... 25
1. Korienje obnovljivih izvora energije u subsektoru turizma..................................................................... 25
1.1. Korienje obnovljivih izvora energije u smetajnom sektoru ........................................................... 25
1.1.1. Belejs hotel u blizini Dablinskog aerodroma , upotreba solarno termalnih sistema .............. 26
1.1.2. Studija sluaja Hotel Serendipiti .................................................................................................... 28
1.1.3. Korienje obnovljivih izora energije u u turistikim kampovima ............................................... 30
1.1.4. Korienje obnovljivih izvora energije za odriv saobraaj .......................................................... 31
2. Korienje obnovljivih izvora energije u pojedinim turistikim destinacijama ......................................... 33
2.1. Korienje obnovljivih izvora energije na karipskom podruju .......................................................... 33
2.2. Korienje obnovljivih izvora energije u rezervatima biosfere ........................................................... 36
2.1.1. Minorka ........................................................................................................................................... 38
2.1.2. Lansarote ......................................................................................................................................... 38
2.1.3. Gvadalupe ....................................................................................................................................... 39
2.1.4. Galapagos ........................................................................................................................................ 39
ZAKLJUAK ......................................................................................................................................................... 40
LITERATURA ....................................................................................................................................................... 43

Katarina Petkovi
2

Uvod

Na globalnom nivou, turistika aktivnost se poveava po stopi od 3% do 4.5% godinje i oekuje
se da e prihod od turizma narasti i do 1,500 milijardi godinje do 2012. godine. Kao dominantna
industrija na svetskom nivou turizam se trenutno smatra integralnim delom modernog ivota i
nedvosmislen je pokreta ekonomskog razvoja. Meutim sve vei intenzitet razvoja pojedinih
vrsta turizma i prekomerne eksploatacije prirodnih resursa mogu da ugroze njegov opstanak i
doprinesu klimatskim promenama.
Jedan od ciljeva izrade ovog diplomskog rada jeste da se ukae na postojanje dvosmernog
osdnosa izmeu klimatskih promena i turizma. Predmet rada je analaiza kljunih mehanizma koji
se koriste u cilju smanjenja GHG emisija u turizmu i radi postizanja odrivog razvoja. Zapravo,
rad bi trebalo da poslui kao vodi radi boljeg upoznavanja sa tri osnovna stuba, doprinosa
usporavanju klimatskih promena:
Smanjenje potronje energije,
Poboljanje energetske efikasnosti,
Poveanje korienja OIE.
Rad je podeljen u tri dela. U prvom delu Klimatske promene ukazuje se na zavisnost turizma
od klime i njenog uticaja na turizam i putovanja, preduzea i destinacije, ukljuujui direktne i
indirektne uticaje. Aspekt posmatranja se zatim prebacuje na sektor turizma kao jednog od
glavnih kontributora globalnim gasovima staklene bate. Kroz pet osnovnih klastera u sektoru
turizma, predstavljene su osnovne mere za ublaavanje klimatskih promena. Polazi se od
kljunih problema potronje energije u svakom od klastera i istie se znaaj energetske
efikasnosti to ujedno predstavlja osnovu daljnjeg razmatranja upotrebe OIE koji su detaljno
obraeni u naredna dva poglavlja.
U drugom delu akcenat je stavljen na vrste i znaaj OIE. Opisane su osnovne karakteristike
svakog od izvora ali i tehnologije i najnovije aplikacije to je potkrepljeno kratkim primerima
njhove primene u oblasti turizma.
Trei deo, Primeri korienja OIE u turizmu prikazuje upotrebu obnovljivih izvora. U ovom
delu fokus je na primeni OIE u subsektorima turizma i u pojedinim destinacijama. Ukazuje se na
dobre primere iz prakse studija sluaja hotela Belejs i Serendipiti kao i korienje solarno
termalnih aplikacija u turistikim kampovima. Dati su primeri korienja OIE u subsektoru

Katarina Petkovi
3

saobraaja. Sagledavaju se i analiziraju opcije korienja OIE ali se ukazuje i na prepreke
njihove ire upotrebe.
U naredne dve celine ovog poglavlja analizira se upotreba OIE u karispkom podruju i u
rezervatima biosfere (Minorka, Lansarote, Gvadalupe, Galapagos). S obzirom na veliku
zavisnost ostrvskih zemalja od uvoza nafte koja predstavlja primarni izvor za dobijanje
elektrine energije i potrebe transporta, ukazuje se na znaaj meunarodnih i nacionalnih
programa kojima se obezebeuje meunarodni okvir za finansiranje i razvoj konkretnih
projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije.


Katarina Petkovi
4

I Turizam i klimatske promene

Turistika industrija tesno je povezana sa klimatskim promenama jer podrazumeva kretanje ljudi
od mesta njihovog boravka na druge destinacije kao i smetaj i njihovo servisiranje od strane
domaih loklanih zajednica. Mnogi aspekti ovog poslovnog ciklusa propraeni su tekim
ugljeninim otiskom, i to se vie vremena i novca posveeuje slobodnom vremenu utoliko
turistika industrija igra veliku ulogu u globalnoj emisiji gasova staklene bate.
Klimatske promene su jedna od najozbiljnijih pretnji naem drutvu, ekonomiji i ivotnoj
okolini, i predmet su meunarodne debate ve decenijama. Meuvladin panel za klimatske
promene
1
(IPCC) je izvestio da je zagrevanje globalnog klimatskog sistema nedvosmisleno i
da je vrlo mogue da su antropogeni uticaji prouzrokovali tzv. efekat staklene bate to je pak
dovelo do oteenja ozonskog omotaa i globalnog otopljavanja sredinom XX veka. Samo
izmeu 1970. i 2004. godine emisija gasova staklene bate je poveana za 70 odsto, a ugljen
dioksid (CO
2
) to je daleko najvei izvor sa 77 odsto ukupne emisije porastao je na oko 80 odsto.
Projekcije su ukazale da ako emisije nastave da rastu postojeim tempom i dva puta bre
od pre industrijskog nivoa, svet e se verovatno suoiti sa porastom tempeature od 2 - 4,5
do 2100. godine, a najverovatnije sa poveanjem od 3C.
2
Budue promene u temperaturi i
druge vane klimatske odlike e se razliito manifestovati irom regiona u svetu. Prema
projekcijama IPCC a, vrlo je verovatno da e ekstremne vremenske promene, kao to su
toplotni talasi, obilne padavine, hladno ili suvo vreme gde to nije uobiajeno, postajati sve ei.
Vrlo je verovatno da e u skorijoj budunosti tropski cikloni (tajfuni i uragani) postati znatno
intenzivniji dostizae znatno vee maksimalne brzine vetra sa obilnijim padavinama udruenih
sa poveanjem temperature povrine mora. Obuhvat regiona koji e primarno biti pogoeni ovim
ekstremnim dogaajima a u sklopu kojih se nalaze vee turistike destinacije, naglaava potrebu
za podizanjem svesti i poveanjem nivoa pripremljenosti na lokalnom nivou kroz sistemsku
izgradnju kapaciteta i strategija za upravljanje procenom rizika. Zbog toga bi pripremljenost i
menadment katastrofa trebao biti osnovni deo svakog destinacijskog menadment plana.
Odgovarajui ovom izazovu, UNEP je razvio proces koji pomae lokalnim zajednicama da
poveaju nivo njihove pripremljenosti i odgovore na katastrofe. APELL (Awareness and
Preparedness for Emergencies at the Local Level) je proces dizajniran da stvori svest populacija
na nepogode i da osigura da su zajednice adekvatno obuene i spremne da odgovore izazovu.
3

1
From Davos to Copenhagen and Beyond: Andvancing Tourisms Response to Climate Change: UNWTO
Background Paper (2009); str. br. 2.
2
UNWTO (2003); Proceedings of The First International Conference on the Climate Change and Tourism; str. br.
10.
3
OBrien, R., (2007); Guardian Insurance; 2
nd
UK Caribbean Business Forum on Climate Change; Trinidad and
Tobago.

Katarina Petkovi
5

Izvetaj kompanije Stern
4
istie da su trokovi preduzimanja mera za smanjenje GHG emisija
sada znatno manji od trokova koje bi izazvali ekonomski i socijalni poremeaji ukoliko se iste
ne bi preduzele u cilju ublaavanja klimatskih promena. Na nain ivota, privreda, zdravlje i
drutveno blagostanje su pogoeni klimatskim promenama. Iako e posledice klimatskih
promena varirati od regiona do regiona, sve nacije i privredni sektori e biti primorani da se
suoe sa izazovom koje nose klimatske promene kroz adaptaciju i ublaavanja. U tom pogledu,
turizam nije izuzetak, i stoga e u nadolazeim decenijama klimatske promene postati kljuno
pitanje koje e uticati na razvoj turizma.
Postoji itav niz mehanizama koji se mogu iskoristiti za reavanje problema (adresiranje)
GHG emisija, ukljuujui:
5

Smanjenje potronje energije.
Smanjenje potronje energije je najvaniji aspekt ublaavanja koji moe biti postignut
menjanjem razvoja destinacije i izborom destinacijskog marketinga. Turoperatori igraju kljunu
ulogu u ovom procesu s obzirom da nude paket usluga koji se dalje plasira tursitima. Turoperatri
takoe mogu da poveaju duinu boravka koja bi veoma efektivno smanjila ugljenini otisak po
danu po turisti i poveala anse za ekonomsku dobit destinacije.
Poboljanje energetske efikasnosti
Moe biti jo jedan mehanizam za smanjenje potronje energije. Nove tehnologije e znaajno
smanjiti emisije koje prouzrokuje avio saobraaj jer e smanjti upotrebu goriva i poboljati
performanse aviona.
Poveanje korienja obnovljivih izvora energije
Svi izvori obnovljive energije su relevantni za turizam, ukljuujui vetar, sunevu i geotermalnu
energiju, biomasu kao i dobijanje energije iz otpada. Nekoliko studija se bavilo istraivanjem do
koje mere mogu da se koriste OIE u turizmu, prvenstveno na ostrvskim destinacijama gde je
energetsko snadbevanje bazirano na fosilnim gorivima koja su skupa i gde postoji stalni rizik od
prekida snadbevanjem. Na osnovu ovih studija dolo se do zakljuka da je upotreba OIE
ekonosmski isplativa i tehniki izvodljiva.
6
Na primer, u ogromnom broju destinacija u tropima

4
Stern, N., (2006); The Economics of Climate Change: The Stern Review, Cambridge, UK; Cambridge University
Press.
5
From Davos to Copenhagen and Beyond: Andvancing Tourisms Response to Climate Change. UNWTO

6
Uemura, Y., Kai, T., Natori, R., Takahashi, T., Hatate, Y. & Yoshida M., (2003); Potential of Renewable Energy
sources and its Applications in Yakushima Island. Renewable energy, No. 29, 581 591. And Cavallaro, F. & Cirado,
L., (2005), A multicriteria approach to Evaluate Wind Energy Plants on an Italian Island. Energy Policy, No. 33, 235
244.

Katarina Petkovi
6

investicije u projekte sa solarnom energijom se mogu isplatiti u relativno kratkom roku, do dve
godine.
Konfiskacije Ugljen dioksida (CO
2)

Ugljen dioksid takoe moe biti deponovan u biomasi (npr., kroz poumljavanje i
izbegavanjem krenja uma), kao i vodonosnicima ili okenima. U okviru turistike industrije ovo
se trenutno praktikuje kroz nadoknadu ili neutralizovanje ugljenika, to podrazumeva da e
koliina GHG emisija prouzrokovana odreenim aktivnostima biti neutralizovana kroz neku
drugu aktivnost, npr. saenjem drvea. Takoe je u porastu broj neprofitnih organizacija koje
putnicima nude priliku za nadoknade kroz dodatna plaanja za nastale emisije prouzrokovane
avio saobraajem.
7
Ta sredstava se zatim re investiraju u projekte sa OIE.

1. Klimatske promene

Uz njihov blizak odnos sa ivotnom sredinom i klimom, turizam i putovanja se smatraju kao
jedan od ekonomskih sektora vrlo osetljivih na klimu. Manifestacije klimatskih promena po
regionima bie jako bitne za turistike destinacije i turizam i zahtevae prilagoavanja od strane
svih glavnih aktera u turizmu. Tursistike destinacije i turoperatori su pod uticajem klimatskih
promena na vie naina
8
:
Klima definie kvalitet i duinu turistike sezone (npr. zimski sportovi) u
razliitim regionima. Neke turistike destinacije su u potpunosti zavisne od klime
s obzirom da je klima glavni resurs na kojima se zasniva njihova turistika
industrija (npr. mnoga manja tropska ostrva).
Klima direktno utie na razliite aspekte poslovanja u turizmu (npr. snadbevanje
vodom i njen kvalitet, trokovi zagrevanja i rashlaivanja prostorija, potrebe za
pravljenjem vetakog snega, potrebe navodnjavanja, evakuacije i privremena
obustava rada) to se odraava na profitabilnost.
irok spektar ekolokih resursa koji predstavljaju glavne turistike atrakcije, u
mnogim destinacijama osetljivi su na klimatske promene, kao to su divlje
ivotinje i biodiverzitet, kvalitet i dostupnost vode, stanje snenog pokrivaa.
Klima takoe utie i na uslove ivota u mnogim sredinama koji mogu odvratiti
turiste, ukljuujui zarazne bolesti, poare, cvetanje algi, insekte ili vodene

7
From Davos to Copenhagen and Beyond: Andvancing Tourisms Response to Climate Change: UNWTO
8
From Davos to Copenhagen and Beyond: Andvancing Tourisms Response to Climate Change.:UNWTO
Background Paper (2009); str. br. 4 - 5.


Katarina Petkovi
7

tetoine (npr. meduze) i ekstremne dogaaje kao to su uragani, poplave i
toplotni talasi.
I na kraju, klima je kljuna determinanta turistikih odluivanja. Sezonske
klimatske fluktuacije na turistikim destinacijama kao i na vanijim emitivnim
tritima su kljuni pokretai turistike tranje na globalnom i regionalnom nivou.
Kao posledica svega toga, oekuje se da e integrisani efekti klimatskih promena imati
dalekosene posledice po turizam i putovanja, preduzea i destinacije. Zapravo, klimatske
promene ne predstavljaju neku daleku, buduu pretnju po turistiku privredu jer razliiti uticaji
klimatskih promena sve vie postaju evidentni u raznim destinacijama irom sveta i utiu na
turistiku industriju i zajednice koje od nje zavise. Ve je pomenuto da klimatske promene utiu
na odluke turista u pogledu destinacija koje biraju i duine njihovog boravka. Ipak, pored
negativnog, klimatske promene e imati i pozitivan uticaj na turizam, i ti uticaji e se znatno
razlikovati po geografskim regionima i sektorima.

2. Uticaji i prilagoavanja turistikih destinacija na klimatske promene

Postoje etiri osnovne katagorije uticaja klimatskih promena koje bi mogle da utiu na turistike
destinacije, njihovu konkurentnost i odrivost.
Direktani klimatski uticaji
Promene u duini i kvalitetu turistikih sezona koje zavise od klime (npr. sunce i more, zimski
sportovi) mogle bi imati znaajne implikacije za konkurentske odnose izmeu destinacija i
unutar regionalnih turistikih tokova.
Mogue je da odreeni broj gradova u SAD sa sjajnim rejtinzima u zimskim mesecima ima i
odreena poveanja, tako da juna Florida i Arizona mogu da doive poveanu konkurenciju za
zimske sunane odmore. Kao kontrast tome, nii zimski rejtinzi destinacija u Meksiku
nagovetavaju da bi mogli postati manje privlani kao zimska, sunana destinacija.
Smatra se da bi Mediteran mogao postati manje atraktivan za letnji turizam a atraktivniji u
prolee i jesen. Ostali uticaji e se ispoljiti na nain koji e dovesti do poveanja oteenja
infrastrukture, zahtevae se pripremljenost na neoekivane vanredne situacije, operativni
trokovi e porasti (npr. za zagrevanje i hlaenje, pravljenje vetakog snega, navodnjavanje i
stvaranje zaliha vode kao i poveanje godinjih trokova osiguranja) dolazie i do prekida
poslovanja. Isto tako, kulturna naslea, koja predstavljaju vanu turistiku atrakciju sve vie e
biti ugroena od strane ekstremnih klimatskih dogaaja.


Katarina Petkovi
8

Indirektni klimatski uticaji
Imajui u vidu da su prirodni i klimatski uticaji kritian resurs za turizam, svaka njihova i
najmanja promena e imati neizbean uticaj na turizam. Promene u dostupanosti vode, snenom
pokrivau, gubitku biodiverziteta na destinacijama, degradacija prirodnih lepota i pejsaa,
poveanje prirodnih katastrofa, uticaji na obale mora i okeana, oteenja infrastrukture i
poveanje zaraznih bolesti e uticati na turizam u razliitim oblicima.
Predvieno ili prognozirano smanjenje padavina u nekim od glavnih svetskih turistikih
destinacija e sigurno uticati na turizam, kao i na budui turistiki razvitak. U nekim predelima
se ova tema vezuje sa moguom nestaicom vode, podjednako za osnovne potrebe kao i za
distribucione potrebe. Takoe povlai i mogunost suparnitva u korienju vode izmu nekih
sektora (npr. poljoprivreda i turizam), ili izmeu razliitih formi korienja vode unutar jednog
sektora (na pr. kupatilo, kuhinja, ienje, bazeni, odravanje bata, golf terena i sl.).
S druge strane, kritine situacije kao to su poplave, koje se esto vezuju za vremenske uslove,
e uticati podjednako na prirodna i na kulturna naslea u mnogim regionima. Primera radi, u
Peru-u, ogromne padavine za vreme uragana El Nio, 1997-1998. su znaajno doprinele
poveanju nivoa podvodnih voda, izazivajui tete na glinenim arhitektonskim strukturama u
Chan Chan arheolokoj zoni na severu drave.

Uticaji politika ublaavanja klimatskih promena na turistiku mobilnost
Nacionalne i meunarodne politike za smanjenje GHG emisija e imati potencijalan uticaj na
turistike tokove putem poveanja trokova prevoza i negovanja ekolokih stavova koji e
navesti turiste da promene svoje ustaljene obrasce putovanja. Doi e do promene prevoza ili
izbora destinacije to e dovesti do poveanja korienja drugih vidova transporta sa niim
emisijama ugljenika, kao to su putniki autobusi i elezniki vozovi.

Indirektne drutvene klimatske promene
Uticaji i prilagoavanja klimatskim promenama e iziskivati velike ekonomske trokove.
Klimatske promene, takoe mogu ugroziti budui ekonomski rast pa ak i politiku stabilnost u
nekim regionima. ak i najmanje smanjenje globalnog BDP-a usled klimatskih promena bi
imalo negativne implikacije na budui oekivani rast u turizmu. Regionalne klimatske promene
kao to su: degradacija sveih resursa vode, opadanje proizvodnje hrane i poveanje olujnih
katastrofa mogu rezultirati nasiljem i destabilizacijom nestabilnih drava.


Katarina Petkovi
9

Bitno je istai da bez obzira na prirodu i obim uticaja klimatskih promena sva turistika
preduzea i destinacije e morati da se prilagode kako bi se smanjili rizici i iskoristile nove
mogunosti na ekonomski i socijalno prihvatjiv i ekoloki odriv nain.
Turisti su ti koji e imati veliki adaptivni kapacitet (zavisno od tri kljuna faktora: novac, znanje
i vreme) sa relativnom slobodom da se izbegnu destinacije pogoene klimatskim promenama ili
pomeranjem vremena putovanja kako bi se izbegli nepovoljni klimatski uslovi. Dobavljai
turistikih usluga i turoperatori na specifinim destinacijama e imati manje adaptivan kapacitet.
Veliki turoperatori koji ne poseduju infrastrukturu su u boljoj poziciji to se prilagoavanja tie
jer e biti u mogunosti da odgovore na zahteve klijenata i obezbede im informacije koje e biti
od velikog znaaja prilikom donoenja odluke o putovanju.

2.2. Mere za smanjenje GHG emisija u turizmu

Sektor turizma i putovanja moe biti katalizator za ouvanje prirodnih resursa. Stoga se u ovom
sektoru sve vie usvajaju ekoloki pristupi zbog strogih propisa vezanih za emisije ugljenika
kao i zbog trokova ukupne potronje energije.
tavie, vea svest potroaa o odrivosti, brzo pretvara Zelene strategije u dobre poslovne
prakse. Kompanije i turistike destinacije koje pro aktivno rade na odrivosti bie u znatno
boljoj poziciji da opstanu na tritu i da ispotuju ekoloke propise u odnosu na njihovu
konkurenciju. Istovremeno, vea svest potroaa o odrivom razvoju i klmatskim promenama
rezultirae da neodrive destinacije pretrpe znaajne gubitke u trinom udelu. Tursisti koji
dolaze sa glavnih trita, kao to su Evropa i SAD, sve vie brinu o ivotnoj sredini i spremni su
da menjaju svoje ponaanje prilikom putovanja kako bi se smanjio uticaj na klimatske promene.
Ve je ustanovljeno da turizam doprinosi klimatskim promenama kroz emisije gasova staklene
bate. Trenutni doprinos sektora turizma globalnim gasovima staklene bate je 5% od ukupnih
globalnih antropogenih emisija.
9

Sektor turizma i putovanja, izuzimajui avionski saobraaj, odgovoran je za oko 3% emisije
gasova staklene bate. Procenjuje se da e CO
2
emisije od turizma (izuzimajui avionski
saobraaj) rasti 2.5 % godinje do 2035. godine.
10

Avionski saobraaj doprinosi 2% od ukupnih antropogenih CO
2
emsija
.
Meutim, nedavni pad u
vazdunom saobraaju prvenstveno, zbog svetske recesije ukazuje na to da e CO
2
emisije
uzrokovane avio saobraajem do 2012. godine znaajno opasti. Nakon to se globalna ekonomija

9
World Economic Forum, Towards a Low Carbon Travel & Toursim Sector, (2009), Str. 3.
10

Katarina Petkovi
10

oporavi, predvia se da e avio saobraaj rasti po godinjoj stopi od 5% u narednih 15 20
godina.
Sektor turizma se zalae za ciljeve smanjenja emisija kako bi ublaio svoj uticaj na klimatske
promene. Tako, Npr. klaster vazdunog saobraaja predvia poboljanje u efikasnosti korienja
goriva avio flote do 2020. godine. Dok e ova i druge mere koje se preduzimaju, odrati niske
emisije, one ipak nee biti dovoljne kako bi sektor turizma postao neutralan u pogledu emisije
gasova staklene bate.
Mere za ublaavanje GHG emisija u sektoru turizma koje najvie obeavaju
11
:
Podsticanje prelaska sa automobila na nove modalitete saobraaja, kao to su masovni
tranzitni sistemi (autobus i eleznica), promovisanje novih saobraajnih tehnologija
(GPS, Telemetriki sistemi) kao i simultano ubrzavanje dekarbonizacije automobilskog
saobraaja upotrebom istijih goriva.
Ubrzana obnova flote sa avionima koji efikasnije koriste gorivo.
Ubrzano renoviranje hotela u cilju postizanja maksimalnog stepena energetski efikasnog
grejanja, rashlaivanja, osvetljena kroz inicijative (podsticaje) za energetski efikasne
invsticije.
Ubrzani razvoj i upotreba OIE u smetajnom klasteru.
Obnova kruzera koji efikasnije koriste gorivo.

U cilju analize i predvianja ugljeninog otiska, sektor turizma je podeljen u pet klastera:
1. Kopneni saobraaj
2. Vazduni saobraaj
3. Vodeni saobraaj
4. Smetaj
5. Turistike aktivnosti
Treba napomenuti da su razliiti klasteri u razliitim fazama organizacionog razvoja, te stoga
zahtevaju razliite pristupne politike kako bi se ubrzao proces njihove dekarbonizacije. Npr.
klaster globalnog vazdunog saobraaja je veoma organizovan, regulisan meunarodnim
vazduhoplovnnim pravilima i napredan u monitoringu emisija irom sveta. Sa druge strane,
smetajni klaster je fragmentisan ( vie od 80% kapaciteta je u vlasnitvu nezavisnih malih i
srednjih preduzea), ima nekoliko politika i propisa koji se znatno razlikuju od drave do drave
i nedostaje odgovarajui metriki sistem praenja globalnih emisija.

11

Katarina Petkovi
11

U meuvremenu, industrija kruzera je koncentrisana u rukama malog broja igraa (etiri);
tavie, veina turistikih aktivnosti krstarenja je regionalna, posebno oko Mediterana i Karispke
obale.
Svaki od klastera doprinosi kako direktnim tako i indirektnim emisijama.
Direktne emisije su emisije ugljenika iz izvora koji su direktno ukljueni u ekonomsku aktivnost
turistikog sektora. To su, npr. emisije od korienja elektrine energije u hotelima i
odmaralitima kao i emisije od putnikih aviona i eleznice.
Indirektne emisije prouzrokovane su aktivnostima preduzea u okviru lanca vrednosti turistikog
sektora, javljaju se iz izvora koji nisu direktno ukljueni u ekonosmku aktivnost turistikog
sektora. Npr. emisije od korienja elektrine energije od strane avio kompanije ili kancelarija
turistikih agencija, kao i emisije od transporta hotelskog potronog materijala, kao to su hrana
i sanitarna sredstva.

Klaster kopnenog saobraaja
Klaster kopnenog saobraaja obuhvata tri vida transporta: automobilom, autobusom, i
elznicom.
Automobili su preferirano sredstvo prevoza u turizmu a ponekad i jedina opcija za odreene
vidove turizma. Nastavie da budu dominantan vid transporta u okviru tursistikog sektora kao
uobiajena poslovna pretpostavka. Zapravo, uee emisija prouzrokovanih automobilima e se
poveati sa 81 % na 85% do 2035. godine.
12

S obzirom na injenicu da automobili emituju ugljen dioksid do pet puta vie od autobusa,
oekuje se porast upotrebe masovnih vidova transporta kao to su eleznica i autobuski prevoz,
to e predstavljati obeavajui i pragmatian nain u cilju poistizanja smanjenja emisija i guve
u saobraaju na autoputevima i urbanim zonama.
Inovacije u automobilskoj industriji u velikoj meri bie voene potrebom da se smanje trokovi
za gorivo i ugljeniki otisak. Efikasne tehnologije za smanjenje ugljenika koje se primenjuju u
automobilskoj industriji imae direktnu korist u smanjenju uticaja turistikog sektora na
klimatske promene. Zbog toga turistiki sektor podstie automobilsku industriju i donosioce
politika kako bi se ubrzala dekarbonizacija u okviru klastera kopnenog saobraaja.
Automobilska industrija sprovodi tri glavna nivoa efikasnija vozila, istija goriva, pametan
izbor vonje kako bi smanjila uticaj emisija prouzrokovanih automobilima na klimatske
promene. Bitno je naznaiti da mere za ublaavanje emisija koje se primenjuju na automobilima
su podjednako primenjive na gradske i putnike autobuse.

12
World Economic Forum, Towards a Low Carbon Travel & Toursim Sector, (2009), Str. br.12.

Katarina Petkovi
12

Primer br. 1. Studija sluaja o zelenoj mobilnosti u distriktu itvan u Nepalu
13

Mnoge studije tokom proteklih decenija su pokazale da je vazduh u dolini Katmandu u Nepalu
veoma zagaen i nije u skladu sa meunarodnim standardima. Kvalitet vazduha u dolini
primarno se vezuje za poveanje broja vozila koja koriste benzin i dizel gorivo kao i izostajanje
primene standarda o koliini dozvoljenih emisija iz vozila.
Emisije prilikom transporta ne samo da znatno utiu na kvalitet vazduha ve ine veliki deo
gasovitih emisija koje su povezane sa klimatskim promenama.
U Rino odmaralitu razmatrane su brojne opcije zelenije mobilnosti (bicikli, elektrini
skuteri/automobili, zaprena kola sa konjima/bikovima) za prevoz gostiju od i do mesta koja se
razgledaju u susedstvu odmaralita, i izabrana su zaprena kola koja vue bik. Ova opcija koristi,
ne samo ivotnoj sredini jer je dolo do smanjenja emisije tetnih gasova, ve i samoj lokalnoj
zajednci putem zapoljavanja lanova te zajednice koji su obueni da voze zaprena kola.
Tako to prua zelenije opcije mobilnosti za potrebe transporta svojih klijenata, Rino
odmaralite smanjuje procenat emisija tetnih gasova koji dioprinose globalnom zagrevanju.
Njihov izbor, takoe prua mogunost lanovima ruralne zajednice da ostavre prihode.
Procenjuje se da odmaralite Rino godinje obezbedi oko 70 izleta. Pod pretpostavkom da su ovi
izleti u potpunosti zamenjeni zelenim opcijama saobraaja, procenjuje se da se godinje utedi
oko 1.6 E 4 metrike tone ugljen dioksida emitovanih iz vozila.

Klaster vazdunog saobraaja
Postoji opta saglasnost unutar vazduhoplovnog sektora da je najefikasniji nain za smanjenje
emisija tetnih gasova direktno povezanih sa vazdunim saobraajem kroz implementaciju
tehnolokih i operativnih mera kao i preduzimanjem mera za modernizaciju infrastrukture kako
bi se poveala efikasnost korienja goriva unutar industrije.
Jo od 1960. godine meunarodni vazduni saobraaj je rastao za oko 9% godinje.
14
Oekuje se
da se ovaj rast nastavi i dalje na oko 5% godinje. Posebno se predvia da e se znaajno
poveati meunarodni i vazduni saobraaj na due relacije. Turizam, naroito meunarodni
turizam ima znaajnu ulogu u rastu meunarodnog vazdunog saobraaja.

13
Building Nepals Private Sector Capacity for Sustainable Tourism Operations. A Collection of Best Practices and
Resulting Business Benefits, (2008), str. br. 14.
14
Analysing International Tourist Flows to Estimate Energy Use Associated with Air Travel, Becken, S., Department
of Human Sciences, Lincoln University, Canterbury, New Zeland, (2002), str. br. 114.

Katarina Petkovi
13

Putovanje avionom zahteva velike koliine energije i oslobaa tetne gasove u atmosferu. U
izvetaju Meunarodnog panela za klimatske promene o vazdunom saobraaju i atmosferi
procenjuje se da na vazduhoplovstvo odlazi oko 2 3 % svetske upotrebe fosilnih goriva od ega
je vie od 80% te potronje od strane civilnog vazduhoplovstva. Prema tome, predvia se da e
doprinos vazduhoplovnog saobraaja globalnim antropogenim emisijama ugljen dioksida
porasti sa 3% na 7 % do 2050. godine.
15

Turizam, ukoliko pretenduje da postane odriv, neophodno je da proe kroz kompletnu promenu,
to podrazumeva, pre svega, usaglaavanje sa kriterijumima odrive mobilnosti. Ovi kriterijumi
uljuuju aspekte jednakog pristupa potrebama pojedinca i drutva, saglasnost sa ljudskim
zdravljem i odrivou ekosistema, dostupnost i efikasnost i minimizacuju upotrebe resursa.
Kako bi se ispunili kriterijumi odrivosti jedna od opcija jeste smanjenje aero mobilnosti i
menjanje obrazaca ponaanja kod turista prilikom donoenja odluke o putovanju u cilju izbora
lokalno orjentisanih i nemotorizovanih stilova putovanja.
U sluaju udaljenih destinacija, ovakve promene bi evidentno dovele do smanjenja broja
posetilaca, te je ovo esto u konfliktu sa ekonomskim oekivanjima od turizma. U skladu sa
kriterijumima odrivosti, ini se da su jedine izvodljive opcije konfiskacija ugljen dioksida i
neutralizovanje emisija. Ove ideje se ve uveliko razmatraju od strane nekolicine asocijacija koje
se bave zatitom ivotne okoline i koje nude web kalkulatore za izraunavanje kako bi se
utvrdila koliina emisija povezanih sa putovanjima kao i broj stabala koja treba zasaditi.

Primer br. 2. Jedan od naina neutralizovanja ugljenika
Saradnja Continental Airlines- a sa neprofitnim organizacijama koje se bave odrivim
razvojem meunarodnog turizma je lansirala program za neutralizovanje ugljenika. Program je
na dobrovoljnoj osnovi i omoguava putnicima da budu upoznati sa nivoom emisija koje su
nastale prilikom njihovog putovanja i prua im mogunost nadoknade meunarodnim
organizacijama a visina iste varirae od koliine otputenih emisija u atmosferu.

Sa pojedinane, naconalne i meunarodne take gledita, meunarodni turizam i putovanja
avionom predstavljaju kritine faktore u postizanju globalne odrivosti. Kao to je ve
pomenuto, pored neodrivog korienja energije glavni tetni efekat avionskog saobraaja jeste
emitovanje GHG emisija. Jasno je da se udaljene zemlje, koje se fokusiraju na razvoj turizma
kao rastue i profitabilne industrije, nalaze u delikatnim situacijama. Ipak, te zemlje mogu stei
prednosti ako prate emisije koje emituju i preduzimaju preventivne mere za smanjenje tih

15
Analysing International Tourist Flows to Estimate Energy Use Associated with Air Travel, Becken, S., Department
of Human Sciences, Lincoln University, Canterbury, New Zeland, (2002), str. br. 115.

Katarina Petkovi
14

emisija. Neke od tih mera jesu poveanje prosene duine boravka turista, promovisanje
domaeg turizma i zemalja u susedstvu.

Klaster vodenog saobraaja
Iako je industrija kruzera/ferija mali izvor GHG emisija u okviru turistikog sektora, to je ipak
nain putovanja najintezivniji po pitanju emitovanja tetnih gasova po putnikom kilometru i po
gostu po noi. Potencijali da se smanje emisije ugljenika znaajno variraju izmeu starih i novih
brodova. Prema IPCC u, potencijali tehnikih mera u cilju smanjenja ugljen dioksida se
procenjuju na 5% do 30% na novim brodovima i 4% do 20% na starim.
16

Ipak, veina prekookeanskih kruzera ima dizel motore sa tipinim upotrebnim vekom od 30
godina i vie. Stoga e proi jedan izvestan period vremena pre nego to e tehnike mere moi
da se implementuju u znaajnijem obimu u okviru brodske industrije. Ovo podrazumeva da e
neke od operativnih mera, kao to su optimizacija tereta, redukcija brzine, odravanje brodova, i
planiranje rute putovanja biti od kritine vanosti za smanjenje emisija u kraem i srednjem
periodu.
Kao dodatak ovome, strukturne modifikacije i manja poboljanja takoe tede energiju. Na
primer, novi, optimizovani oblici brodskog trupa i uznapredovani pogonski sistemi mogu da
utede i do 8% energije.
Opcije za ublaavanje emisija za klaster vodenog transporta su kategorizovane u dve glavne
dimenzije:
1. Operativne i tehnike mere za smanjenje upotrebe energije kao to su poboljanje
energetske efikasnosti kruzera (npr. efikasno osvetljenje, GVR sistemi grejanje
ventilacija, rashlaivanje), zatim poboljanje efikasnosti motora, stanje maina, efikasan
monitoring.
2. Promena izvora energije (Brodsko dizel gorivo umesto mazuta, klipni motori na gas,
solarni paneli za pomone motore...)

Smetajni klaster
Smetajni klaster ima znaajan uticaj na ivotnu sredinu, naroito GHG emisijom, upotrebom
zemljita i vode, kao i uticajima na biodiverzitet. Potreba da se pobolja kvalitet usluga i zadri
konkurentska prednost nalae da se hotelske zgrade i instalacije odravaju po najviim
standardima. Meutim zbog visokih trokova GVR sistema (grejanje, ventilacija, rashlaivanje)

16
From Davos to Copenhagen and Beyond: Andvancing Tourisms Response to Climate Change. UNWTO
Background Paper (2009); str. br. 15

Katarina Petkovi
15

kao i zbog redovnog odravanja (npr. zamena prozora), hoteli se uglavnom renoviraju na svakih
20 30 godina. Zbog toga je ubrzano renoviranje hotela jedna od mogunosti koja moe da
doprinese znaajnom smanjenju emisije iz smetajnog klastera.
U 2005. godini procenjeno je da je smetajni sektor inio 21% emisija ugljen dioksida od
ukupnih emisija nastalih od turizma.
17
Prema statistikama Svetske turistike organizacije,
predvia se da e emisije ugljenika iz smetajnog klastera rasti 3.2% godinje do 2035. godine.
18

Utvren je itav niz mera koje mogu da se primene u smetajnom klasteru za smanjenje emisija.
To su pre svega operativne i tehnike mere kako bi se poveala energetska efikasnost, promene
izvora energije ali i promene u ponaanju potroaa.
Tabela 1. Kljune mogunosti za smanjenje emisije ugljen dioksida u smetajnom klasteru
Nivoi smanjenja
emisija
Mere smanjenja
emisija
Mogunost
primene mera
Trokovi
smanjenja
Operativne i
tehnike mere za
smanjenje
energije
Izolacija vrata,
prozora, zidova
Visoka Srednji
Standardne
operativne
procedure za
smanjenje upotrebe
energije od strane
zaposlenih
Visoka Nizak
Novi nain
projektovanja
objekta
Srednja Visok
Izgradnja sistema
za upravljanje
energijom
Srednja Srednji
Detektori pokreta Visoka Srednji
Efikasno
osvetljnje, aparati i
kancelarijska
oprema
Srednja Nizak
Promena sobne
temperature
Visoka Nizak
Promena izvora
energije
Solar thermal
tehnologiije
Visoka Visok
Solarni
fotonpaonski
sistemi
Srednja Visok

17
The Development of Tourism in the Low Carbon Economy, Wenhong, Y., School of Bussines, Qingdao
Technological University, China, (2010).
18
World Economic Forum, Towards a Low Carbon travel & Tourism Sector, (2009). Str. br. 30.

Katarina Petkovi
16

Biomasa/Biogorivo Visoka Srednji
Kombinovana
proizvodnja
toplotne energije
Visoka Srednji
Izvor zelene struje Visoka Nizak
Promene u
ponaanju
potroaa
Poveanje svesti o
potronji energije
Visoka Nizak
Podsticaji za
muterije ija
potronja energije
je ispod proseka
Visoka Visok

Izvor: WEF, Towards a Low Carbon travel & Tourism Sector, (2009).
Preduzimanje drastinijih mera za smanjenje emisija iz smetajnog klastera podrazumevae
primenu OIE.

2.3. Energetska efikasnost u turizmu

Dok svest od potronje energije u turistikom sektoru i njenog uticaja na globalno okrunje raste,
isto tako raste i potreba da se razviju proaktivne politike upravljanja energijom i odgovarajue
stratgije u okviru menadmenta turistike destinacije.
Energetska efikasnost jeste nastojanje da se izbegne gubitak energije bez naruavanja komfora,
standarda ivota ili ekonomske aktivnosti i moe se realizovati u proizvodnji i potronji energije.
19
Zapravo, to je nain na koji odreene energetske usluge kao to su rashlaivanje prostora,
osvetljenje i prevoz mogu biti obezbeeni upotrebom znatno manjih koliina enrgije uz
odravanje istog ili postizanjem boljeg nivoa usluge.
20
EE rezultira smanjenjem operativnih
trokova poslovanja to za uzvrat dovodi do poboljanja poslovnih performansi. Stoga je jako
vano da se iskoriste prednosti kratkoronih mogunosti kako bi se smanjili trokovi poslovanja i
poveala efikasnost turistikog sektora.
Na poetku XXI veka sve vea panja se poklanja projektima za energetsku efikasnost i
obnovljivu energiju, iji bi rezultati trebalo da doprinesu znaajnijem smanjenju GHG emisija
sledeih decenija. Istovremeno bi ekonomino korienje i uteda energije u mnogim regijama,

19
Maksin, M., Menadment prirodnih i kulturnih resursa u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, (2009). Str.
br. 301.
20
Energy Efficiancy an Tourism, Focus on the Caribbean Discussion Paper. Adelaar, M., and Rath, A., (2002). Str.
br. 69.

Katarina Petkovi
17

na primer u Evropskoj uniji, doprinelo smanjenju zavisnosti od uvoza energije i energenata,
ouvanju ivotne sredine i smanjenju trokova razvoja.
21

Energetska efikasnost nudi znaajne prednosti turistikoj industriji
22
:
Poveanu konkurentnost turistikog sektora
Smanjenje zagaenja ivotne sredine
Poveanje energetske bezbednosti privrede
Deluje podsticajno na ekonomiju i otvaranje novih radnih mesta
Do turistikih destinacija energija se isporuuje kroz niz ekstrakcija, konverzija i distribucionih
sistema. Deo energije potie iz lokalnih sistema, kao to su hidroenergija, energija vetra,
fotonaponske sistemi. Ipak, u veini sluajeva, snadbevanje energijom zasniva se na fosilnim
gorivima kao to su prirodni gas ili elektrina energija dobijena iz hidroelektrana.
Potronja energije u turistikim destinacijama uglavnom je znatno vea nego potronja lokalne
zajednice i drugih sektora u destinaciji. Razlog je iroka upotreba energetski intenzivnih
tehnologija koje obezbeuju turistike sadraje. Pored direktne upotrebe energije za kuvanje,
zagrevanje, ventilaciju, rashlaivanje prostorija, ienje, osvetljenje i samo putovanje,
turistike destinacije se takoe oslanjaju na velike koliine energije za proizvodnju i uvoz hrane i
drugih materijalnih dobara, transport vode i odlaganje otpada.
Jedna od glavnih komponenti potronje energije na turistikim destinacijama jeste funkcionisanje
smetajnih objekata. Hoteli, moteli, objekti za noenje s dorukom, kampovi, svi koriste
energiju. Od svih smetajnih oblika, hoteli su ti koji zahtevaju i troe vie energije po posetiocu
zato to imaju energetski intenzivne sadraje i usluge, kao to su barovi, restorani, perionice,
bazeni.
Hoteli irom sveta prepoznaju mogunosti za primenu energetski efikasnih projekata prilikom
korienja sistema za zagrevanje i hlaenje prostora. Na primer, menadment hotela Hajat
Ridensi Internenal na Novom Zelandu je primetio da gosti esto ostavljaju upaljene elektrine
aparate, kao i sisteme grejanja i hlaenja poto napuste svoje sobe. Hotel je razvio projekat kojim
se povezuje korienje energije sa zauzetou hotelskih soba, tako da kada gost napusti sobu, svi
energetski ureaji se automatski gase, sa izuzetkom friidera, alarmnih satova i nekih drugih
osnovnih ureaja.
Alpsko odmaralite Skotel na Novom Zelandu takoe je prepoznalo mogunosti utede energije.
Utede su na prvom mestu povezane sa smanjivanjem rasipanja energije u onim delovima

21
br. 94.

22
Energy Efficiancy an Tourism, Focus on the Caribbean Discussion Paper. Adelaar, M., and Rath, A., (2002). Str.
br. 72.

Katarina Petkovi
18

odmaralita koja su u tom trenutku prazna, unapreenjem efikasnosti osvetljenja podruja i
ograniavanjem protoka vode u tuevima, tako da se ne tedi samo voda ve i energija potrebna
za njeno zagrevanje. Rasveta je uglavnom fluoroscentna, a osoblju su date instrukcije da je
neophodno da iskljue personalne raunare kada idu kui ili svaki put kada ih ne koriste due od
sat vremena.
Turistike atrakcije, (takoe) zahtevaju velike koliine energije, pogotovu energetski intenzivne
aktivnosti kao to su krstarenje brodom, vonja amcima sa mlaznim motorom, heli skijanje,
iznajmljivanje artera za odlazak na pecanje, kao i mnoge druge.

Primer br. 3. Studija sluaja Nacionalnog parka Jeloustone u regionu Pacifik Vest
Kongres Sjedinjenih amerikih drava 1. marta 1872. godine osnovao je prvi nacionalni park u
svetu, Jeloustone Nacionalni park, na teritoriji saveznih drava Montana i Vajoming.
etrdeset i etiri godine kasnije, predsednik Vudrou Vilson osnovao je slubu za upravljanje
zatienim podrujima.
Najbolji primeri prakse Nacionalnog parka Jeloustone u vezi sa efikasnim korienjem energije
su:
Upotreba solarne energije.
Upravljanje voznim parkom smanjenje voznog parka kada je to mogue kako bi se
smanjila upotreba energije i uvoenje elektrinih vozila gde je to mogue. Jako je bitno
da su vozila odgovarajue veliine i da se upotrebljavaju samo onda kada je to zaista
neophodno.
Obrazovne publikacije i web sajtovi koji se fokusiraju na utede energije i
Upotreba marketinkih kampanja irom regiona objavljivanjem negativnih uticaja
prekomerne potronje energije.

II Obnovljivi izvori energije i turizam

S obzirom na veliku potronju energije u turistikom sektoru jedna od opcija jeste primena
obnovljivih izvora energije. Alternativni izvori energije (solarna, energija vetra, hidroenergija,
itd.) se smatraju odgovarajuim izborom u cilju poboljanja korienja energije upravo zbog
njihovog niskog uticaja na ivotnu sredinu. Informacije o procenjenim energetskim potrebama
odnosno koliini i vrsti potrebne energije treba traiti i uporeivati sa raspoloivim resursima na

Katarina Petkovi
19

lokalnom nivou kako bi se utvrdio izbor tehnologije.
23
Iako tehnologije za obnovljive izvore
energije pronalaze nain za sve veu upotrebu u turistikom sektoru npr. za zagrevanje tople
vode u hotelskim bazenima, ipak jo uvek postoji ogroman neiskorien potencijal. Izbor
tehnologija u velikoj meri zavisi od toga ta je od lokalnih resursa dostupno. Sistemi solarne
enrgije, energija vetra, toplotne pumpe i biomasa se danas uglavnom koriste, naravno, gde je to
mogue.
Meutim, budua primena ovih tehnologija mogla bi da dovede do velike upotrebe sistema elija
koje koriste gorivo (elektrohemijske elije koje pretvaraju gorivo u elektrinu struju), sistema za
konverziju okeanske toplotne energije OTEC (Ocean Thermal Energy Conversion), kao i
geotermalne i energije plime i oseke.
Obnovljivi izvori energije predstavljaju energetske resurse koji se koriste za proizvodnju
elektrine ili toplotne energije, a ije rezerve se konstantno ili ciklino obnavljaju. Jedna od
karakteristika OIE je da su to isti izvori energije jer doprinose smanjnju zagaenja vazduha,
vode i zemljita. U OIE spadaju energija sunca i vetra, hidroenergija, geotermalna energija,
energija biomase i energija talasa plime i oseke.
Razvoj OIE vaan je zbog nekoliko razloga:
OIE imaju vrlo vanu ulogu u smanjenju emisije ugljen dioksida u atmosferu,
Poveanje udela OIE poveava energetsku odrivost,
Pomae poboljanju sigurnosti dostave energije na nain da smanjuje zavisnost od uvoza
energetskih sirovina i elektrine energije,
Udeo OIE u budunosti treba znatno poveati jer neobnovljivih izvora energije ima sve
manje a i njihov tetan uticaj je sve izraeniji u poslednjih nekoliko decenija.

Ukljuivanje obnovljivih izvora energije u veim razmerama u turistiki sektor, naroito u
hotelski sektor, jasno se pokazalo kao konkurentna i efikasna opcija te stoga vlade mnogih
zemalja obezbeuju zajmove, grantove i subvencije u cilju unapreenja upotrebe obnovljivih
izvora energije. Za turizam i ugostiteljstvo u ruralnim oblastima, ukljuujui i one oblasti koje su
udaljene od nacionalne elektrine mree, obnovljivi izvori energije su uglavnom isplativa
alternativa, pogotovu u pogledu finansijskih i ekolokih trokova proirivanja mree.
Iz dana u dan, sve je vie obnovljivih reenja. S obzirom na solarne aplikacije, mogunosti su
sve vee i oitije. Danas posedujemo veliko iskustvo, akumulirano skoro dve decenije, u vezi sa
proizvodnjom tople vode i aplikacijama za zagrevanje vode u bazenima. Novi projekti iji je cilj
solarno rashlaivanje upravo se pojavljuju i izlaze u susret sutinskom zahtevu toplih destinacija,

23
Energy Efficiency and Conservation in Hotels, Towards Sustainabl Tourism. Bohdanowicz, P., Churie Kallhauge,
A., Martinac, I., Department of Energy Technology, Department of Regional Planning, Royal Institute of
Technology, Sweden, (2009). Str. br. 8.

Katarina Petkovi
20

a odnedavno smo svedoci kako generalizacija fotonaponskih aplikacija omoguava direktnu
proizvodnju energije u istoj zgradi uz mogunost potpunog snabevanja i prenosa vika energije
na elektrinu mreu. tavie, turistiki objekti i odmaralita mogu biti projektovani i izgraeni na
nain da se do maksimuma iskoristi prednost energije iz okoline i ostvare utede u proizvodnji
elektrine energije upotrebom kriterijuma bioklimatske arhitekture.
I pored toga, penetracija tehnologija za obnovljive izvore energije u okviru evropksog turistikog
sektora na ostrvskim destinacijama je iznenaujue niska pa je to i razlog to mnoge studije
sluaja pokazuju veoma nisko prisustvo OIE u hotelskom sektoru na Mediteranu.
Neophodno je do detalja izanalizirati razlog zato najinovatnija industrija nije (bila) u stanju da
generalizuje metode korienja tehnologija za ekpoloataciju obnovljivih izvora energije. To nije
samo ekonomsko pitanje iako je to est razlog kao to je naglaeno u izvetaju Katalonskog
instituta za energju (Institut Catal d'Energia) budui da trokovi energije fluktuiraju izmu 3% i
10% trokova hotela, istovremeno predstavljaju najvee trokove po glavi, posle trokova
osoblja i hrane. Ipak, pored finansijskih prepreka postoji i problem opte neinformisanosti u vezi
tehnoligija za primenu OIE, zajedno sa odsustvom kooperacije glavnih uesnika: arhitekta,
inenjera, konsultanata, promotera i menadera hotela.

1. Solarna energija

Savremena nauna dostignua i steena iskustva na polju tehnologije korienja Suneve
energije pokazala su da se solarna energija moe koristiti u transformisanom obliku koji
moe uspeno zameniti korienje klasinih oblika energije. Istovremeno je to i najvie
prouavan vid energije, te se stoga njena tehnologija jako brzo razvija. Preduslov za korienje
solarne energije jeste stepen inoslacije i pravilna orjentacija objekta.
24
Znaajan preduslov
uspenog korienja Suneve energije je poznavanje raspoloivih potencijala. Npr., na veini
turistikih destinacija broj sunanih sati prelazi 2000 h godinje to predstavlja veoma povoljne
uslove za korienje solarne energije.

Solarna energija se sve vie tretira kao neogranien prirodni resurs koji ima kako ekonomske
tako i koristi po ivotnu sredinu. Konverzija suneve energije se vri pomou termalnih solarnih
kolektora i pomou fotonaponskih elija. Termalni solarni kolektori slue za dobijanje tople
vode i zagrevanje prostora, a fotonaponske elije se koriste za direktno dobijanje elekrine struje

24
br. 101.

Katarina Petkovi
21

od suneve energije. Tako je, npr. Sanga Sabi hotel u vedskoj instalirao solarne panele na krovu
saune, to predstavlja dodatni izvor toplote za zagrevanje bazena i saune.
Aurum eko koliba (lodge) koja se nalazi u Kanadskim kordiljerima, pomou sistema
fotonaponskih elija proizvodi vie od 50% elektrine energije. Koliba takoe poseduje solarne
kolektore koji slue za zagrevanje i rashlaivanje ovog turistikog objekta.
Slika 1. Solarni paneli na krovu eko kolibe Aurum u Alberti, Kanada. Paneli pruaju hlad tokom letnjih meseci i toplotu u
toku zimske sezone.

Izvor: www.aurumlodge.com

2. Energija vetra

Energija vetra se koristi vekovima i korienje ove energije orijentisano je danas u prvom redu
na proizvodnju elektrine energije. Pri tome je mogue vie pristupa. Prvi je u tome da se mali
vetrogeneratori snage 10 do 50kW koriste autonomno za snabdevanje izdvojenih lokaliteta.
ee se primenjuje i ima daleko vei znaaj, organizovanje tzv. parkova vetra koji predstavljaju
komplekse od vie stotina vetrogeneratora snage od oko 500 kW. Instalisana snaga takvog
eolskog parka ekvivalentna je snazi jedne termo ili hidroelektrane.
Najvaniji faktor koji treba razmotriti prilikom planiranja i projektovanja izgradnje energetskog
postrojenja na vetar jeste brzina vetra na eljenoj lokaciji.
25
Potencijalna lokacija mora da

25
br. 103.

Katarina Petkovi
22

ispunjava kriterijum najmanje godinje brzine vetra koja bi trebalo da se kree u rasponu od 4,9
5,8 m/s, kao i kriterijum maksimalne godinje brzine vetra koja moe da se kree do 20 m/s.
Ipak, iako je energija vetra ist izvor energije, veruje se da nije bez uticaja na ivotnu okolinu.
Pre svega, misli se na vizuelni uticaj i uklapanje vetrogeneratora u okruenje kako ne bi dolo do
naruavanja estetskih i prirodnih odlika predela i ugroavanja ivotne sredine bukom.
Upravo zbog injenice da se vetrogeneratori nekad postavljaju u ouvanim predelima njihov
uticaj na turizam, s vremena na vreme je upitan. Istraivanja u Australiji pokazala su da, iako
nova odlika u okviru australijskih pejzaa, vetrogeneratori nemaju negativan uticaj na turizam,
ak naprotiv, on je veoma pozitivan. Velika je verovatnoa da e upravo vetrogeneratori privui
turiste.
Opsenije istraivanje izvreno u kotskoj, u podruju izuzetno ouvanih prirodnih predela sa
velikom brojem generatora na jednom mestu ukazuje na to da je vea verovatnoa da e turisti
biti privueni saznanjem da se u podruju nalaze vetrogeneratori pre nego to e ih to saznanje
odbiti.
26
U Danskoj, zemlji sa najveim brojem vetrogeneratora u svetu (6000 turbina) turizam je
porastao za 50% od 1980. godine i veruje se da vetrogeneratori nisu imali negativan uticaj na
razvoj turizma.

3. Hidroenergija, male hidroelektrane

Male hidroelektrane su postrojenja u kojima se potencijalna energija vode najpre pretvara u
kinetiku energiju njenog strujanja a potom u mehaniku energiju u rortoru turbine i konano u
elektrinu energiju u generatoru. Za male hidroelektrane se smatra da nemaju tetan uticaj na
ivotnu okolinu za razliku od velikih ija se tetnost opisuje kroz velike promene ekosistema
(izgradnja velikih brana), uticaji na tlo, poplave, uticaj na slatkovodni ivi svet, poveana emisija
metana i postojanje tetnih emisija u itavom ivotnom ciklusu hidrolelektrane koje su uglavnom
vezane za period izgradnje elektrane, proizvodnje materijala i transport.
Mali hidrosistemi mogu da zadovolje potrebe manjih naselja i turistikih centara.
27
Naroito su
pogodni za snadbevanje energijom disperzno razmetenih naselja i turistikih kompleksa na
planinskim podrujima, kao i za ureenje i korienje malih vodotokova za razvoj turizma,
poljoprivrede, vodosnadbevanja i poboljanja uslova ivota seoskih domainstava.

26
Australian Wind Energy Association, Australias Peak Body for the Wind Energy Industry, (2003). Str. br. 1.
27
br. 105.

Katarina Petkovi
23

Na izbor lokacije za izgradnju malih hidroelektrana utiu uslovi terena i hidropotencijal. Pogodni
uslovi za proizvodnju hidroenergije su: brzina reka, nivo padavina i skladitanje vode u obliku
snega i leda u duem periodu godine.
Primer je Lemontim eko koliba blizu nacionalnog parka Kradl u svero zapadnom delu
Tasmanije, smetena u umi odakle se prua pogled na jezero. Mali hidrosistem pouzdano
obezbeuje snadbevanje elektrinom energijom dok je istovremeno ekonomski kompatibilan sa
lokacijom Lemontim kolibe. Kompeks se sastoji od dela za otvoreni dnevni boravak, restorana,
konferencijske sale, osamnaest samostalnih kabina, suvenirnice, perionice kao i soba za smetaj
osoblja. Voda iz potoka koji prolazi u blizini kolibe ulazi u usisnu cev i tee niz elini gasovod,
padajui sa visine od 200 metara kako bi se postigao vodni pritisak neophodan da pokrene
turbinu od 52 kW. Turbina, koja je locirana u blizini kolibe, obezbeuje elektrinu struju 24 h
dnevno za osvetljenje, rashlaivanje, grejanje. Ukupna potranja za strujom sveukupnog
osvetljenja je otprilike 6 kW sa prosekom od 70 upaljenih svetala tokom noi. Sistem takoe
snadbeva kolibu sa pijaom vodom i slui kao objekat za gaenje poara.
Slika 2. Primer kako radi mali hidrosistem u planinskom resortu

Izvor: The Sustainable Siting, Design and Construction of Tourism Facilities, (2009)
Primer br.4. Mini hidroelektrana porodice Veljkovi
28

Na dvanaest kilometara od Knjaevca, u parku prirode Stara planina, izmeu Gornje Sokolovice
i Gradita, porodica Veljkovi osnovala je preduzee pod nazivom Debela stena za
proizvodnju hidroenergije i razvoj turizma.

28
vesti.knjazevac.org.rs

Katarina Petkovi
24

Viak struje iz mini hidroelektrane prodaje se Elektroprivredi Srbije - jugoistok Ni, za ta se
dobija meseni prihod. Proizvedeni kilovati pretoili su se u razvoj turizma, jer imanje nije
pogodno za bilo koju vrstu poljoprivredne proizvodnje.
Zarada od kilovata prodatih EPS-u i smetaja gostiju, omoguie i neophodno proirenje
kapaciteta, jer ovde svakog dana dolazi veliki broj turista, izletnika, ribolovaca.
Mini elektrana porodice Veljkovi je jedna od ak petnaest izgraenih na brzim rekama na Staroj
planini u optini Knjaevac.

4. Geotermalna energija

Geotermalna energija se dobija iz zemljine unutranjosti, odnosno to je energija akumulirana u
fluidima i stenskim masama u Zemljinoj kori.
29
Potencijali ove energije su izuzetno veliki, posle
hidroenergije, geotermalna energija je najznaajniji izvor elektrine energije u svetskim
razmerama.
Geotermalna energija ima brojne prednosti pred tradicionalnim izvorima energije baziranim na
fosilnim gorivima. Najvea prednost geotermalne energije je ta to je ista i sigurna za okolinu i
jer metode koje se koriste za dobijanje elektrine energije, ne stvaraju tetne emisije za okolinu.
Jo jedna prednost jesu zalihe energije koje su na raspolaganju i koje su praktino neiscrpne.
Geotermalne elektrane zauzimaju mali prostor, za razliku, npr. od hidroelektrana i ne zavise od
meteorolokih uslova za razliku od vetrogeneratora, solarnih sistema i hidroelektrana.
Koriste se najvie za proizvodnju elektrine energije ali i za grejanje. Najvei geotermalni sistem
koji slui za grejanje nalazi se na Islandu, odnosno u njegovom glavnom gradu Rejkjavik u, u
kojem gotovo sve zgrade koriste geotermalnu energiju, te se ak 89% islandskih domainstava
greje na taj nain. SAD, vajcarska, Austrija, Nemaka, vedska i Kanada jesu zemlje pioniri u
korienju tehnologija za geotermalnu energiju. Mnogi hoteli u ovim zemljama rade na principu
individualnih geotermalnih izvora, pa ih ak koriste i za topljenje leda na prilaznim putevima.
Veina geotermalnih izvora ima mogunost direktne primene za grejanje objekata i zagrevanje
staklenih bati, balneoloku i sportsko rekreativnu namenu, npr. za zagrevanje vode u
bazenima.
Toplotne pumpe su jo jedna od upotreba geotermalne energije. One troe elektrinu energiju za
cirkulaciju geotermalne tenosti, a ta tenost se koristi kasnije za grejanje, hlaenje, kuvanje i
pripremu tople vode u mnogim hotelima i sportsko rekreativnim centrima, te se tako znaajno
smanjuju potrebe za elektrinom energijom.

29
br. 106.

Katarina Petkovi
25

5. Energija biomase

Biomasa predstavlja razgradive delove proizvoda, ostataka i otpadaka iz poljoprivrede,
umarstva i drvne industrije, biljnog i ivotinjskog porekla. Uglavnom su zastupljeni otpatci od
poljoprivredne i umarske proizvodnje. Prerada biomase zahteva minimalna ulaganja koja mogu
da se relativno brzo i viestruko vrate. Njen toplotni kapacitet je izuzetno visok, tako da ima
iroku primenu u mnogim turistikim kompleksima.
Sistemi za sagorevanje slame i kukuruza se mogu koristiti za kuvanje i zagrevanje prostora i
vode. U toku procesa neophodno je osuiti i iseckati otpad, iz razloga to se prilikom sagorevanja
vlanog otpada oslobaaju azotni oksidi, glavni uzronici kiselih kia.
30
Kao vlaan otpad, slama
i kukuruz takoe mogu biti iskoriteni za proizvodnju biogasa. Ovo predstavlja interesantnu
opciju za turizam zbog toga to otpad iz kuhinja i bati moe da nadoknadi skoro polovinu
ukupnog obima poslovne proizvodnje otpada. Mnogi ugostiteljski objekti meaju kuhinjski i
batenski otpad, koji kasnije koriste kao ubrivo.
U Sanga Sabi hotelu, Svartsjo, vedska, jo od 96 te godine sva vozila i bojleri rade tako to se
koristi ulje uljane repice. Kao dodatak tome, celokupna oprema za ureenje bate takoe radi na
ovom principu, izuzev jedne kosilice koja radi na solarni pogon. Cilj ovoga je da se fosilna
goriva zamene obnovljivim izvorima energije u duem vremenskom periodu.

III Primeri korienja obnovljivih izvora energije u turizmu

1. Korienje obnovljivih izvora energije u subsektoru turizma

1.1. Korienje obnovljivih izvora energije u smetajnom sektoru

Kao to je ve napomenuto u radu, jedan od glavnih problema sa kojim se suoavaju hoteli jeste
velika potronja energije izazvana grejanjem, ventilacijom, rashlaivanjem prostorija, ali i
osvetljenjem i drugom opremom koja troi energiju u razliitim departmanima. Takoe postoji
visoka potronja energije i goriva izazvana potrebama zagrevanja vode i sistema za zagrevanje.

30
The Sustainable Siting, Design and Construction of Tourism Facilities, (2009). Str. br. 188.

Katarina Petkovi
26

To je zbog loe izolacije u veini hotela kao i zbog nepostojanja senzora pokreta, nedostatka
korienja solarnih sistema kao i drugih vidova obnovljivih izvora energije. Naalost, veina
hotela na prvom mestu koristi goriva pa i elektrinu energiju za zagrevanje vode.
Iako se na osvetljenje u hotelima ne troe velike koliine energije, ipak pravilnim postupanjem,
npr. korienjem tedljivih sijalica, mogu da se ostvare velike utede. Na osnovu studije sluaja
koja je sprovedena u hotelskom sektoru u Jordanu dolo se do podatka da neki hoteli jo uvek
koriste sijalice koje neefikasno troe energiju, zapravo, 97.1% hotela u Jordanu ne koristi nijedan
od oblika obnovljivih izvora energije. Samo 9.9 % hotela koristi OIE, dok 59% koristi energiju iz
fosilnih goriva, a 30.6% koriste oba izvora.
31
Upotreba OIE je jedna od sutinskih metoda kako
bi se postigla odrivost.

1.1.1. Belejs hotel u blizini Dablinskog aerodroma , upotreba solarno termalnih
sistema

Belejs hoteli su grupa manjih hotela u porodinom vlasnitvu sa etiri zvezdice. etiri hotela se
nalaze u Dablinu, dok su preostala dva u Velikoj Britaniji. Jo od otvaranja njihovog prvog
hotela u maju 1996. godine, Belejs hoteli su bili spremni da iskoriste prednosti novih tehnologija.
Belejsov hotel u Dablinu u blizini aerodroma je bio novi dodatak ovoj maloj grupaciji hotela i po
prvi put je poeo sa radom u junu 2006. godine. Nastojanja su bila da se panja posveti
efikasnom upravljanju energijom i da se uspostavi odrivi energetski sistem. Jo u fazi
projektovanja hotela procene su ukazivale na to da e potronja energije za toplu vodu za
kupatila, kuhinju, bazene itd. predstavljati oko 50% , ukupnog korienja energije u hotelu. Ovo
je navelo menadment hotela da ispita metode za smanjenje uticaja proizvodnje tople vode u
hotelu, podjednako i na cene kotanja energije ali i ivotnu okolinu. Najizvodljivije reenje bila
je instalacija 56 solarnih panela odnosno povrina od 308 m
2
solarnih kolektora na krovu hotela.
Takoe, elektrina energija se proizvodi na osnovu vetrogeneratora, sa ukupnom snagom od 42
MW, koji su u vlasnitvu kompanije.
Solarno termalni sistemi koriste sunevu radijaciju koja se prikuplja putem panela i na taj nain
se obezbeuje topla voda. Paneli, takoe poznati i pod nazivom kolektori, su postavljeni na
krovu hotela i koriste sunevu toplotu kako bi zagrejali vodu ili neku drugu tenost koja prolazi
kroz panel. Tenost se zatim otprema u deo koji se zagreva, npr. rezervoar sa toplom vodom koji
omoguava direktnu upotrebu tople vode za potrebe hotela ili za centralno grejanje. Solarni
paneli rade tokom dnevnih sati ak iako je oblano i nema sunevih zraka (ipak, u ovakvim
uslovima apsorbvana energija je manja) to znai da je njihov doprinos koristan ak i za vreme

31
Energy Conversion and Management; Potential of Energy Savings in the Hotel Sector in Jordan, Yahya, A.,
Mustafa, M., Al Mashaqbash S., Mashal, K., Moshen, M., (2008). Str. br. 391.

Katarina Petkovi
27

zime jer se na taj nain voda moe unapred zagrejati. U principu, ovi sistemi rade u sprezi sa
kotlovima kako bi se postigla eljena temperatura vode.
Tehnologija koja se ovde koristi je jedna od najinovativnijih tehnologija za korienje
obnovljivih izvora energije. Iako je razvoj ovih tehnologija relativno nov u Irskoj, u veini
evropskih zemalja se ove tehnologije nairoko upotrebljavaju. To je zbog injenice da jednom
poto se solarni kolektori instaliraju, zagrevanje vode na ovaj nain je veoma isplativo. Zbog
potrebe da se pronau efektivniji sistemi za zagrevanje vode ali i zbog poveanja trenutnih i cena
energenata koje se predviaju, vrlo je verovatano da e doi do poveanja broja solarno
termalnih aplikacija.
U uslovima Irske klime, solarni doprinos sistemima za zagrevanje vode, moe da varira izmeu
30 % i 60% i moe da se isplati u roku od 6 10 godina, u zavisnosti od aplikovanog sistema.
32

Na osnovu Irske klime i maksimalnog doprinosa suneve energije, procenjeno je da, ukoliko bi
radili pod optimalnim uslovima, solarni sistemi mogli da obezbede oko 40% ukupne potranje
tople vode u hotelu.
Zgrada Belejs hotela kod Dablinskog aerodroma, orjentisana je prednjom fasadom ka jugoistoku.
Kako je efekat na uinak bio minimalan, solarni kolektori su okrenuti paralelno sa fasadom
zgrade hotela a ne direktno na jug zbog vizuelnih razloga. Postavljeni su na krovu sedmog
sprata, koji je dizajniran na nain da podri teinu panela, dok su spremnici koji su dobro
izolovani smeteni u podrum pored glavnog kotla. Dobro izolovane cevi vode od solarnih
kolektora do spremnika. Kolektori su postavljeni na elini ram koji je vrsto privren za krov,
to omoguava da kolektori ostanu na krovu prilikom udara vetra na toj visini i lokaciji. Sistem
solarnih panela unapred zagreje vodu za tri spremnika od po 5000 litara koji se greju na gas, pa
tako obzbeuju toplu vodu za hotel u svakom trenutku.
Sistem solarnih panela na Belejsu sadri karakteristike inovativnog dizajna ukljuujui povratni
sistem. Brojne su prednosti ovog sistema, ukljuujui sledee:
Nisu potrebni aditivi
Svojstvenu bezbednost u sluaju nestanka struje ili pregrevanja
Minimalan nivo odravanja
Trajnost sistema je poveana
ivotni vek solarnog sistema je produen i na vie od trideset godina

Jednom instaliran, solarni sistem je ist, potpuno automatizovan u radu i ne zahtva visoke
nivoe odravanja. U interakciji je sa sistemom menadmenta hotela i plinskim grejaima to

32
Sustainable Energy Ireland, Renewable Heat Technology, Study 3, Bewleys Hotel Dublin Airport, Solar Thermal
System Installation, (2008).

Katarina Petkovi
28

treba da obezbedi da hotel ima dovoljno snadbevanja toplom vodom u svakom trenutku.
Popunjavanjem strujnog kola kolektora sa vodom, tednjom skupih hemikalija, smanjenjem
potrebe za odravanje, ukupni trokovi poslovanja su znatno smanjeni dok je uinak na visokom
nivou. Kao jedna od tehnologija OIE, solarni sistemi su takoe korisni za okruenje jer
omoguuju da se godinje izbegne i do 46 tona ugljen dioksida. Procenjuje se da solarni sistem
u Belejs hotelu ostvaruje utede od 15000 evra godinje samo na trokovima energije koja je
potrebna za zagrevanje vode.
Slika 3. 308 m
2
solarnih panela na krovu hotela Belejs u Dablinu

Izvor: www.bewleyshotels.com

1.1.2. Studija sluaja Hotel Serendipiti

Serendipiti je idilian mali hotel koji se nalazi na organskoj farmi od 2 hektara na strmovitim
planinama jugozapadnog Vinskonsina. U svojoj ponudi ima noenje sa dorukom. Nalazi se u
vlasnitvu eko preduzetnika Dona Ivanka i Lize Kivirist, koji su nastojali da svakodnevne
operacije hotela uine energetski efikasnijim.

Katarina Petkovi
29

Hotel koristi hibridne sisteme obnovljivih izvora energije koji su povezani na mreu, generiui
elektrinu energiju pomou solarne i energije vetra. Celokupna energija za zadovoljavanje
potreba poslovanja hotela proizvede se na godinjem nivou. Viak proizvedene elektrine
energije koja dolazi kao bonus koristi se kako bi se nadoknadila potronja elektrine energije
tokom leta i predvieni trokovi odravanja celokupnog sistema.
U pogledu poboljanja zgrade hotela, vlansnici su instalirali zvuno izolovane prozore sa duplim
staklom koji su dizajnirani da deluju kao toplotna ogledala.
33
Tavanski prostor je izolovan u R
vrednosti (mera toplotne otpornosti) na R - 19 kao i bojler i vodovodne cevi, odraeno je
uperenje, postavljana je izolir traka. Solarno termalni sistem je instaliran kako bi se
zadovoljile potrebe potronje tople vode. U itavom hotelu se koriste kompaktne fluoroscentne
sijalice a Lopi Endeavor pei na drva se koriste u zimskom periodu kao bi se zagrejao prostor.
Takoe treba napomenuti da su ugraeni pasivni i aktivni solarni sistemi na staklenoj bati gde
su se kao izolacija u R vrednosti na R 43 koristile bale sena. itav ovaj sistem oslanja se na
odvojen solarno termalni sistem i pe u kojoj se sagoreva bio dizel obraen od otpadnih ulja
kako bi se obezbedilo grejanje.
Za potrebe duih putovanja koristi se bio dizel, dok se za kraa, lokalna putovanja upotrebljava
automobil na elektrini pogon CitiCar koji se puni na licu mesta putem fotonaponskih sistema
snage 5kW. PV sistemi se takoe korisrte za punjenje kosilice kao i za razne druge ureaje koji
koriste elektrinu energiju.
Slika 4. Elektrini automobil CitiCar

Izvor: RETI, Best Practices in the Acconnodation Sector, (2008)
Hotel Serendipiti takoe uestvuje u programu Drvee za konfiskovanje ugljen dioksida u
budunosti i kupuje Trees for Travel sertifikate kako bi se neutralizovale neizbene GHG
emisije koje su u vezi sa putovanjima i boravkom gostiju u hotelu. Do sada je kroz njihovo

33
Renewable Energy in Tourism Initiative, Best Practices in the Accommodation Sector, University of Colorado at
Boulder, (2008). Str. br. 10.

Katarina Petkovi
30

uee u programu konfiskovano oko 1,632 metrike tone ugljen dioksida. Hotel takoe
konfiskuje ugljen dioksid na licu mesta putem organskog batovanstva, minimalnog
obraivanja i saenjem drvea.
Kroz veliki broja poboljanja u zgradi i zamenom starih aparata za efikasnije modele bilu su u
stanju da smanje potronju energije za 40% u poreenju sa koliinom troene energije dok je
hotel bio pod upravom predhodnih vlasnika. Smanjenje potronje energije pratio je prelazak na
upotrebu OIE ubrzo su izgraeni i instalisani solarni sistemi za grejanje vode na junoj strani
njihovog staklenika od sena.
Proizvodnja elektrine energije za kune i poslovne potrebe dola je u dve faze: putem solarne a
zatim i energije vetra. Prvi poduhvat bila je instalacija PV sistema od 480 vati na junom zidu
upe za opremu i alat. Instalacija ovog sistema bila je deo programa radionice koju je
organizovala asocijacija Srednjeg zapada za obnovljive izvore energije gde su studenti obavili
veinu posla. Za vreme ove edukativne radionice takoe je instalirana Bergey turbina snage 10
kW. Turbina nije bila nova ali je obnovljena to je omoguilo da kapitalne investicije hotela
budu minimalne.
Putem instaliranih sistema za korienje obnovljivih izvora energije godinje se proizvede oko
10,800 kWh elektrine energije. Ovim putem se ostvaruju utede od preko 1,200 amerikih
dolara godinje a kao premiju primaju i godinji ek od priblino 150 dolara.

1.1.3. Korienje obnovljivih izora energije u u turistikim kampovima

Geografski poloaj Hrvatske i blaga klima osiguravaju optimalne uslove za korienje suneve
energije, a to se posebno odnosi na priobalno podruje i ostrva, gde se nalaze gotovo svi
kampovi u Hrvatskoj. U Hrvatskoj ima oko pet stotina manjih ili veih autokampova sa ukupnim
kapacitetom od dve stotine hiljada gostiju.
Turistiki kampovi predstavljaju objekte koji najbolje odgovaraju upotrebi energije sunca za
pripremu potrone sanitarne tople vode. Razlog je jednostavan potrebe za toplom vodom i
dostupnost energije sunca se poklapaju. Osim toga, vlasnici i gosti kampova sve su vie
zainteresovani za ouvanje ivotne sredine. Korienje sunevih toplotnih sistema ima viestruke
kvalitete: energija sunca je besplatna, ne uzrokuje emisije tetnih gasova i jako se dobro moe
iskoristiti u propagandne svrhe.
Toplotni solarni sistemi danas su u kampovima ee izuzetak nego pravilo ak i u
mediteranskim zemljama sa velikim brojem sunanih dana i visokom osuanou poput
Hrvatske. Jedan od ciljeva meunarodnog projekta SolCamp je upravo podsticanje upotrebe
energetski odrivih toplotnih sistema, to se moe postii irenjem informacija o upotrebi
energije sunca i pozitivnim primerima iz prakse. Pruanjem strune pomoi kampovima u izboru

Katarina Petkovi
31

potrebne opreme i procena ulaganja u opremu nezavisno od interesa proizvoaa, takoe
omoguava vee poverenje vlasnika kampova u nove investicije.

1.1.4. Korienje obnovljivih izvora energije za odriv saobraaj

Veina evropskih gradova se suoava sa stalnim porastom saobraaja koji dovodi do poveanja
problema zagaenja i nivoa tetnih emisija to uzrokuje konstantno opadanje kvaliteta ivota.
Ovo je naroito sluaj sa turistikim destinacijama od kojih veina ima problem u picu sezone,
kada dolazi do poveane upotrebe saobraajnih vozila. Jedan od najefikasnijih naina borbe
protiv ovog problema je da se primeni integrisani pristup uvoenjem ekolokih vozila i
simultano podsticanje prebacivanja sa privatnog na javni modalitet saobraaja. U dananje vreme
je tehnoloki izvodljivo da se prihvati koncept odrive mobilnosti u turistikim destinacijama.
Opcije korienja OIE mogu se podeliti u dve kategorije: biogoriva i elektrina vozila koja za
pogon koriste obnovljive izvore energije.
Korienje biodizela proizvedenog iz biljnih ulja je tehniki vrlo izvodljivo. U Irskoj bi, na
primer, najverovatnije korien oblik bila repica metil estera (Rape Methyl Ester) s obzirom da
je uljana repica jdini usev proizveden za komercijalnu upotrebu; Ulje suncokreta uobiajenije je
za junije regione. Pilot projekti ukazuju da je korienje ovih ulja posebno pogodno za
turistike aplikacije. Na primer, 12.8 metara dug kruzer koristio je biodizel punih est meseci bez
prijavljenih tehnikih problema, dok su dva atl autobusa koja za pogon koriste biodizel, u
nacionalnom parku prihvaena sa oduevljenjem
34
. Ipak, dolo se do zakljuka da e proizvodnja
biodizela iz uljane repice ostati preskupa u bliskoj budunosti, kao i to da je snadbevanje suvie
neizvesno posmatrano sa poljoprivredne strane.
Jeftinija alternativa koja moe biti razmatrana za krai vremenski rok jesu otpadna ulja od
kuvanja. Ovo je opcija koja moe biti od posebnog znaaja u turistikom sektoru. Neophodan je
dobar sistem za prikupljanje koji moe da doprinese reavanju problema otpada s obzirom da e
njegova upotreba u stonoj ishrani u budunosti biti ograniena.
Biogas se proizvodi od organskog otpada, kao nus proizvod od prerade otpadnih voda i ima
slina svojstva kao i kompresovani prirodni gas, kao gorivo za vozila.
Energija vetra je iroko dostupan izvor obnovljive energije posebno u Irskoj, koja ima jedan od
najpovoljnijih reima za iskoritavanje energije vetra u Evropi. S druge strane, u Londonu je
indentifikovana snaga vetra koja dolazi iz priobaljaja kao dugoroni strateki izvor energije koja
bi mogla da se iskoristi za potrebe Londonskog metroa.

34
Renewable Energy for Clean Sustainable Transport in the Tourism sector, Bell, P., OMalley, J., Bodewigs, W.,
Ireland, (2008). Str. br. 2.

Katarina Petkovi
32

to se pak tie korienja solarne energije za potrebe transporta, moe se rei da ta opcija
predstavlja noviji koncept. Moe se navesti primer stanice za punjenje elektrinih vozila putem
fotonaponskih sistema u Palermu, gde je devedeset i pet elketrinih vozila kupljeno u okviru
ZEUS projekta.
35

Poslednjih nekoliko godina na tritu se pojavio veliki broj elektrinih vozila u rasponu od
bicikli do autobusa. Meutim, razne prepreke ugroavaju njihovu iru upotrebu, kao to su
njihove visoke cene, nepostojanje infrastrukture i odgovarajuih inicijativa kao bi se podstaklo
poveanje rane penetracije na trite. Kako bi se prevazile ove prepreke, u okviru ZEUS
projekta kupljeno je i puteno u upotrebu vie od hiljadu vozila sa niskim ili nultim emisijama.
Isto tako, mala flota bicikli na elektrini pogon je ve dostupna za iznajmljivanje uz podrku od
strane INTERREG programa. to se tie javnog transporta, opcija kao to su hibridni elektrini
minibusevi, je ve uveliko razmotrena, gde se dolo do zakljuka da odgovarajui minibus jo
uvek nije komercionalno dostupan. Stoga je verovatnija opcija da se u krtakom roku pusti u
upotrebu elektrini minibus Technobus, demonstriran u Firenci u okviru projekta THERMIE.
Jedan od primera jeste razvoj hidro elektrine energije u gradu Sligo, Irska. Hidro energija je
najpogodniji izvor za grad Sligo s obzirom da postoji velika mogunost iskoritavanja hidro
potencijala reke Garavo koji se procenjuje na 200kW u kontinuitetu. Reka protie kroz sam
centar grada, od Louh Gila koji je tri kilometra uzvodno i est ipo metara iznad nivoa mora. U
prolosti su u pravcu toka reke postavljene dve manje vodenice. Reka nadolazi ispod druge ili
nie brane nastavljajui svoj tok dalje ka Atlantskom okeanu.
Danas, kako bi se zadovoljili zahtevi za vodom stanovnitva i turizma, u izradi je nova ema za
skladitenje vode. Ovo podrazumeva zamenu gornje barane i njeno podizanje na veu visinu.
Istovremeno, gradi se nov hotel na mestu starog mlina koji se nalazi susedno uz branu.
Gradu Sligo je neophodan plan saobraaja koji e integrisati razvoj infrastukture sa istijim
javnim prevozom i zadovoljiti potrebe mobilnosti svojih graana i turista na odriv nain.
Upotreba elektrinih vozila bi trebalo da se integrie sa malim gradskim autobuskim sistmom po
principu Randevu koncepta gde bi vremena polaska i odlaska autobusa bila dobro usklaena.
Predva se da bi bilo dovoljno hidro elektrine energije za snadbevanje namenjenog ukrtanja
u okviru standardnog putnkog prevoza i elektrinih vozila u urbanom okruenju Sliga.

35
Renewable Energy for Clean Sustainable Transport in the Tourism sector, Bell, P., OMalley, J., Bodewigs, W.,
Ireland, (2008). Str. br. 2.


Katarina Petkovi
33

2. Korienje obnovljivih izvora energije u pojedinim turistikim
destinacijama

2.1. Korienje obnovljivih izvora energije na karipskom podruju

Plan za implementaciju Agende 21 definie odrivi turizam, koji obuhvata i eko turizam, kao
takvog da je koristan za stanovnitvo i lokalnu zajednicu, odravajui kultrni i ekoloki integritet
i koji poboljava zatitu ekoloki osetljivih podruja i doprinosi jaanju ruralnih i lokalnih
zajednica.
36

U oblasti turizma paradigma odrivosti predstavlja jedan veliki kiobran za mehanizme i
instrumente za finansiranje i promociju projekata vezanih za obnovljive izvore energije. U tom
sluaju, jedna od najaktivnijih agencija jeste Program Ujedinjenih Nacija za ivotnu sredinu (
Programa de las Naciones Unidas para el Medio ambiente PNUMA), koja meu mnogim
drugim projektima vezanim za turistiki razvoj finansira razvoj odrivog turizma na stazama za
peaenje u ileu: alternativa za zatitu prirodnih resursa, koja ukljuuje obnovljive izvore
energije za osvetljenje, zagrevanje, korienje snage vetra za pumpanje vode, i pripremu hrane u
okolnim zajednicama na stazi dugoj osam hiljada kilometara.
Drugi tip mehanizama koji promoviu i olakavaju upotrebu OIE u turizmu jeste organizacija
Energa Renovable y Desarrollo Sostenible (Obnovljivi izvori energije i odrivi razvoj) koja se
sastoji od dvanaest agencija zemalja Evropske Unije i iji je krajnji cilj da se postigne potpuna
eliminacija emisije ugljenika od strane hotela zainteresovanih za privlaenje ekoloki osveene
klijentele. Kao konretan primer moe se uzeti projekat agncije Florentina iz Portugala, gde je
pedeset i osam hotlela iz sektora ruralnog turizma instaliralo solarne panele i sisteme za preradu
biomase. Drugi primer vezan za upotrebu OIE u hotelskom sektoru jeste Sistem odgovornog
turizma i hotela biosfere koji u saradnji sa Uneskom dodeljuje eko oznake onim ustanovama
koje su znaajno uspele da smanje potronju energije upotrebom suneve i energije vetra i
odgvarajuim arhitektonskim reenjima kako bi se maksimalno iskoristili povoljni klimatski
uslovi za proizvodnju toplote u zgradi.
U konkretnom sluaju Kariba, gde veinu drava predstavljaju mala ostrva, referentna taka za
razvoj turistikih projekata vezanih za upotrebu OIE jeste Akcioni program Barbadosa (El
Programa de Accin de Barbados). Program je usvojen 1994. godine i obezbeuje meunarodni
okvir za promovisanje odrivog razvoja u konkretne akcije kako bi se pomogao razvoj ostrvskih
drava u oblastima kao to je energija.

36
Uso de energa alternativa en los desarrollos tursticos del Caribe, Breceda, M., Rincon, E., Carlos Santander, L.,
(2009). Str. br. 163.

Katarina Petkovi
34

U Karibima je uvozna nafta primarni izvor za dobijanje elektrine energije kao i za potrebe
transporta. U velikom broju ostrvskih drava trokovi za elektrinu energiju su relativno visoki
to oteava ulaganja. Smanjenje trokova uvoza nafte usled korienja OIE i nastojanja da se
postigne energetska efikasnost moe u znaajnoj meri doprineti socijalnom i poboljanju ivotne
sredine jer je karipsko podruje pogodno za iskoritavanje razliitih izvora obnovljive energije:
suneve energije, energije vetra, geotermalne enrgije, biomase i biogasa. Ipak, u vladinim
institucijama i poslovnom sektoru svest o potencijalima i efikasnosti OIE je prilino ograniena.
Nesumnjivo, turizam kao jedna od najveih svetskih industrija kako u ekonomskom tako i u
ekspanzivnom smislu jeste od velikog stratekog znaaja za energetski sektor. Koliina utroene
energije nije jedini relevantan faktor. Neophodno je naglasiti faktor sezonalnosti to
podrazumeva dovoljno snadbevanje kapacitetima u ogranenim periodima godine kao i u onim
periodima gde popunjenost iznosi 100% i poveanu geografsku izolovanost koja karakterie
nove trine nie kao to je sluaj sa eko turizmom.

Proseni trokovi energije u jednom hotelu fluktuiraju izmeu 3% i 10% ukupnih rashoda i
predstavjaju druge trokove po veliini posle trokova osoblja i hrane. S druge strane, izraunato
je da je prilikom izgradnje ili renoviranja hotela potrebno oko 8% - 10% od ukupne investicije
kako bi se kvalifikovao kao odriv u oblasti energije. Uvoenje obnovljivih izvora energije bi
trebalo da bude dopunjeno sa ekoloki efikasnim arhitektonskim projektima. Ipak,
nerazumavanje/nepoznavanje mogunosti na polju obnovljivih izvora energije pripisuje se
odustvu kooperacije izmeu arhitekti, ininjera, konsultanata i menadera hotela.
Za razvoj turizma na Karibima trebalo bi implementovati fotonaponske sisteme za ostvarenje
znaajnih uteda elektrine energije proizvedene na mrei, zatim za obezbeenje osvetljenja
tokom nestanka struje koji se deavaju kada na mrei postoji neki problem ili bar za nono
osvetljenje. tavie, karipski region izloen je brojnim uraganima u toku godine to
nedvosmisleno dovodi do prekida rada elektrine mree. Naravno da ovi moduli mogu da imaju
mnogo veu primenu od pukog nonog osvetljenja, zapravo sa ovim sistemima u potpunosti bi
mogao da se elektrifikuje jedan hotel, to je opravdano u sluaju njegove udaljenosti od
elektrine mree, kao to je sluaj sa malim ostrvima. U sluaju razvoja turizma na Karibima,
predlae se korienje manjih, ekonominijih fotonaponskih sistema za proizvodnju elektrine
energije, koji su kao to je ve reeno pouzdani, ne moe doi do restrikcija, visokog su
kvaliteta u smislu da ne dolazi do promena u voltai, njihov rad je potpuno beuman, ne
zahtevaju sagorevanje goriva, ne emituju gasove staklene bate, i koristi se jedan prirodni resurs
koji izuzetno obiluje na Karibima, a to je: suneva energija.
Fototermalni sistemi
Suneva svetlost moe da se iskoristi na mnogo ekonominiji nain nego to je stvaranje
elektrine energije: za zagrevanje vode i drugih tenosti za razliite primene; Kao
najprofitabilnije se pokazalo zagrevanje vode u bazenima. Instaliranje ove aplikacije je toliko

Katarina Petkovi
35

unosno da je rok povraaja sredstava potrebnih za instalaciju solarnih grejaa vode i drugih
instalacija mogu ve posle dve godine korienja, a vek trajanja ovih sistema je obino vie od
etrnaest godina. U celokupnom razvoju turizma Kariba, veoma je preporuljivo koroenje
solarnih grejaa za zagrevanje vode u bazenima umesto standardnih kotlova. Take, topla voda
za tuiranje, kupanje i akuzi bi trebalo da se obezbeuje upotrebom solarnih grejaa. Prednost
ovakvog jednog sistema je, kao to je ve ranije napomenuto, ta to ne zahteva upotrebu fosilnih
goriva koja su jako skupa i zagauju ivotnu okolinu, i to je u stanju da iskoristi sunevu enrgiju
koje ima u izobilju tokom itave godine.
Druge, manje poznate aplikacije za korienje solarne energije kao izvora za kuvanje su solarne
penice i ploe, na osnovu kojih je mogue pripremiti svu hranu bez potrebe za korienjem drva
za loenje i fosilnih goriva, to predstavlja kako ekoloku tako i ekonomsku povoljnost, s
obzirom da kuhinja jednog hotela obino doprinosi vie od 20% toplotne potronje elektrine
energije. Budui turistiki razvoj bi u velikoj meri trebao da uvaava primenu solarnih penica i
ploa, pre svega zbog njihovog povoljnog uticaja na ivotnu sredinu, ali i na korisnike ovih
sistema, jer bi se ostvarile znaajne utede na uvozu fosilnih goriva i korienju drveta.
Male turbine na vetar
Na tritu postoje male turbine na vetar, sa manje od 600 W snage koje mogu lako da se
instaliraju za proizvodnju elektine energije iz vetra koji takoe predstavlja voema bogat prirodni
izvor energije na Karibima, naroito u priobalnim podrujima. Ovi sistemi imaju velike
prednosti, s obzirom da mogu da proizvodu elektinu energiju i tokom noi, naravno, kad god
ima vetra, i proizvedena elektrina energija je mnogo jeftinija od one proizvedene putem
fotonaponskih modula. Nedostatak ovog sistema je u tome to ne postoji garancija da se ispuni
kriterijum najmanje godinje brzine vetra neophodne za proizvodnju elektrine energije pa je
stoga preporuljivo njihovo korienje u kombinaciji sa fotonaponskim modulima, odnosno
korienje hibridnih sistema konverzije energije energije sunca i energije vetra. Na ovaj nain
se postie sinergetski efekat: korist od kombinovanog korienja ovih sistema je mnogo vea
nego kad bi se koristili pojedinano. Zaparavo, preporuljivo je istovremeno koristiti vie izvora
na jedan harmonian nain kako bi se izvukle maksimalne koristi uz minimalna ulaganja.
Slika 5. Male turbine na vetar u priobalnom podruju Kariba

Katarina Petkovi
36

Izvor: www.unep.org
Generatori za proizvodnju biogasa
Predstavljaju vrlo jednostavne i pouzdane sisteme, koji se ve uveliko koriste u Kini, Indiji i nekim
razvijenijim zemljama Evrope. Kao i to im samo me sugerie, proizvode takozvani biogas koji je po
svojim hemijskim svojstvima veoma slian prirodnom gasu od organskih otpadaka. Ovim sistemima se
postiu tri vane prednosti: proizvodnja goriva koja moe da se iskoristi za zagrevanje objekata i vode, i
proizvodnju elektrine energije, eliminacija otpada koji moe da postane nezdrav i dobijanje
poboljivaa zemljita ono u ta se pretvara organska materija nakon proizvodnje biogasa.

2.2. Korienje obnovljivih izvora energije u rezervatima biosfere

Rezervati biosfere predstavljaju zatiena podruja reprezentativnih ekosistema koji su priznati
od strane UNESCO-a za njihov znaaj u obezbeivanju naunih saznanja, vetina i ljudskih
vrednosti neophodnih kao podrka odrivom razvoju. Meu predelima koji doprinose
meunarodnoj mrei rezervata biosfere i liste Svetske Kulturne Batine je veliki broj malih
ostrva i arhipelaga.
Ostrvske zajednice irom sveta su skoro u potpunosti zavisne od konstantnog uvoza nafte. Cene
goriva i pretnje od nestaica istog kao i zabrinutost zbog uticaja na ivotnu sredinu nedavno su u
prvi plan izbacile neophodnost procenivanja potrebe za energijom i kreiranja inicijative kako bi
se razvila upotreba domaih izvora energije. S obzirom na veliki broj razliitih situacija, od
velikih ostrva sa po nekoliko alternativnih energetskih opcija pa do malih ostrva sa veoma
limitiranim izvorima, ne postoji opte reenje koje bi omoguilo energetsku nezavisnost
ostrvskim zajednicama. Svako od ostrva mora koristiti energetske izvore koji su mu na
raspolaganju, kako na ekonomski tako i na environmentalno i socijalno prihvatljiv nain.

Katarina Petkovi
37

Cilj ALTENER projekta Razvoj ulaganja u projekte sa obnovljivim izvorima energije na malim
ostrvima rezervatima biosfere je stimulisanje razvoja obnovljivih izvora energije i doprinos
odrivom razvoju. Projekti vezani za iskoritavanje snage vetra, upravljanje otpadom,
autonomna fotonaponska elektrifikacija, klima ureaji na solarni pogon se trenutno realizuju na
sledeim ostrvima: Minorka, Lansarote, Gvadalupe i Galapagos. Razvoj projekata za
iskoritavanje solarno termalnih tehnologija u hotelskom sektoru je vana zajednika aktivnost
na ovom podruju.
Trenutno je trideset pet projekata u fazi realizacije na etiri ostrva za proizvodnju tople vode u
hotelima putem korienja suneve energije. Prva faza projekta obuhvatala je kompletiranje svih
studija sluaja i odabir hotela prvo na Minorci i Lansaroteu a potom i na ostrvima Gvadalupe i
Galapagos. Tabela broj dva pokazuje glavne karakteristike predloenih termalno solarnih
instalacija.

Tabela 2. Solarno termalne instalacije u hotelima na Minorci i Lansaroteu
Ostrvo Broj hotela Broj kreveta
Povrina
solarnih
kolektora u
m
2

Proizvedena
energija
Investicija
(U hiljadame
evra)
Minorka 7 2842 1459 912 612
Lansarote 16 9196 6413 7.090 2.343

Izvor: Development of RES Investment Projects in Small Island Biosphere Reserves, (2006).
Projekat bi trebalo da se razvio na sledeim ostrvima, rezervatima biosfere: Minorka i Lansarote
(panija), Gvadalupe (Francuska) i Galapagos (Ekvador). Iako se ovi prostori razlikuju po
biogeografskim odlikama, zajednika im je njihova veliina (mala ostrva), zatieni su kao
rezervati biosfere i imaju vanu ulogu u turistikoj industriji.
Turizam na sva etiri ostrva predstavlja dominantan faktor u razvoju lokalne zajednice ali i
mogunost da se zauzme to bolja pozicija na regionalnom nivou. Sa izuzetkom Minorke koja
jo uvek odrava odreene tradicionalne privredne delatnosti, na drugim ostrvima ili
arhipelazima, pogotovu Lansaroteu, iskljuivo dominira samo jedna industrija, a to je turizam.
Upranjavanje mnogobrojnih turistikih aktivnosti uslovile su da energetski kapacitet na ovim
ostrvima bude ogroman. Sezonalnost, nagle promene na tritu ili disperzija tranje nepovoljno
utiu na korienje energetskog kapaciteta. Ovi aspekti, zajedno sa visokim trokovima
proizvodnje elektrine energije su stvorili povoljne ekonomske uslove za razvoj i upotrebu
obnovljivih izvora energije, u prvom redu suneve i energije vetra, ali takoe i geotermalne,
energije plime i oseke i vrstog otpada. Domaa trita ova etiri mala ostrva su ograniena na
mali udeo u korienju obnovljivih izvora energije, tako da, praktino celokupno snadbevanje

Katarina Petkovi
38

enrgijom zavisi od uvoza nafte i naftnih derivata. Stepen do koga se koriste OIE na ovim
ostrvima prikazan je u sledeoj tabeli:
37

Tabela 3. Toplotna proizvodnja elektrine energije i doprinos OIE (GWh/year)
Ostrvo
Termalni
sistemi
Fotonaponske
elije
Solarno
termalni
sistemi
Geotermalna
energija
Vetar
Male
hidroelektrane
Minorka 120
+ 247
0.13 2.85 0 0.104 0
Lansarote 566 0.12 2.23 0 17.9 0
Guadalupe 1136 4.5 30 23 13 20
Galapagos 13 0.009 0.12 0 0 0

Izvor: Development of RES Investment in Small Island Biosphere Reserves, (2006)
Najvei doprinos proizvodnji energije na osnovu obnovljivih izvora energije je na ostrvu
Gvadalupe i opravdava vie od 7% ukupne proizvedene elektrine energije. Ovaj arhipelag kao i
druga ostrva obuhvaena projektom karakterie neprekidan rast ukupne potronje energije koja je
1998. godine dostigla oko osam stotina hiljada tona ekvivalentne nafte. Na ostrvu Lansarote
najznaajniji doprinos OIE je u obliku vetra sa instalisanom snagom od 6.4 MW i proizvodnjom
od 17.9 GWh elektrine energije a na Minorci i Galapagosu elekrina energija se proizvodi
putem fotonaponskih elija.
2.1.1. Minorka

Glavni projekti vezani za upotrebu OIE koji treba da budu razvijeni na ovom ostrvu kako bi se
smanjila ukupna energetska potronja su: Vetrogeneratori od 40MW, 8000 m
2
solarnih kolektora
za proizvodnju tople vode kao i izgradnja solarnih pasivnih objekata i preduzimanje mera utede
energije u razliitim sektorima.
2.1.2. Lansarote

Lansarote prua izuzetne klimatske uslove za upotrebu suneve i energije vetra ali i bez
odbacivanja drugih potencijalnih resursa kao to su geotermalna energija, biomasa, vrst otpad,
energija plime i oseke itd. Smatra se da je od izuzetnog znaaja za Lansarote da povea sopstveni
nivo energetske samodovoljnosti, pa tako vetrogeneratori snage 6.4 MW ve uveliko rade na
ostrvu.

37
Development of RES Investment Projects in Small Island Biosphere Reserves, Torra, C., Peters, C. (2006). Str.
br. 2.

Katarina Petkovi
39

2.1.3. Gvadalupe

Kao i ostala manja karipska ostrva, Gvadalupe nema fosilnih energetskih izvora. Ipak, stopa
energetske nezavisnosti sada iznosi 10% zahvaljujui inicijalnom dejstvu Regionalnog plana za
kontrolu enrgije. Javne institucije kroz nove projekte trae nain da se povea razvoj i uee
OIE. Razliita iskustva u razvoju sistema rashlaivanja na solarni pogon su sprovedena na jugu
Francuske, a projekat se realizuje pod okriljem ALTENER projekta za instalaciju sistema
rashlaivanja na solarni pogon u Novotel hotelu, lana Accor grupe hotela, na ostrvcetu Grand
Terre u Gvadalupanskom arhipelagu. Energetske karakteristike ovog objekta su sledee:
- Energija proizvedena putem solarnih kolektora: 240,000 kWh godinje
- Uteda elektrine energije: 60,000 kWh godinje
- Tone neotputenog (sauvanog) ugljen dioksida: 45
- Efikasnost maina iznosi i do 70% dok se koeficijent uspenosti sistema za rashlaivanje
procenjuje na 2.5.

2.1.4. Galapagos

Vlada Ekvadora, javne institucije Galapagosa i pojedina meunarodna tela trenutno promoviu
reenja za elektrifikaciju ostrva kako bi se maksimalno iskoristili OIE u cilju da se smanji rizik
uticaja na ivotnu sredinu ali i da se Galapagos na nacionalnom i regionalnom nivou predstavi
kao primer odrivog razvoja. Elektrini sistem na Floriani, jednom od etiri naseljena ostrva na
Galapagosu se zasniva na sagorevanju uglja i predstavlja ozbiljan tehniki nedostatak este
restrikcije struje oteavaju stanovnitvu da obavlja svakodnevne aktivnosti. Stoga je u toku
razvoj projekta za elektrifikaciju Floriane korienjem fotonaponskih elija i energije vetra.


Katarina Petkovi
40

ZAKLJUAK

Svedoci smo da se globalna klima menja i veina tih promena se moe pripisati uticaju ljudskih
aktivnosti: istovremeno, u poveanju emisije ugljen dioksida i drugih gasova i stavranju efekta
staklene bate, kao i u uticaju na smanjenje kapaciteta prirodne sredine da apsorbuju stvoreni
ugljen dioksid. Turistike aktivnosti znaajno doprinose globalnoj proizvodnji ugljen
dioksida, kroz saobraaj, grejanje, hlaenje i ostale oblike troenja energije. Ova industrija je
takoe i znaajno pogoena klimatskim promenama, globalno i lokalno. Prilagoavanje
novonastalim promenama i smanjivanje doprinosa turizma klimatskim promenama predstavljaju
glavnu brigu za turistiku industriju u celom svetu, pa su stoga mnoge zemlje poele da
indentifikuju svoje mogunosti u smanjenju emisije gasova u ovom sektoru.
Neki od vodeih strunjaka za klimatologiju tvrde da e globalno zagrevanje tokom narednog
veka biti mnogo gore nego to se prethodno verovalo. Prema miljenju profesora Krisa Filda,
autora izvetaja o klimatskim promenama iz 2007. godine, temperature e u budunosti biti
iznad svih oekivanja. Fild je ukazao da najnoviji podaci govore da se emisija gasova izmeu
2000 te i 2007. godine uveala znatno bre od oekivanog.
38

Prva meunarodna konferencija o klimatskim promenama i turizmu, sazvana od strane Svetske
Turistike Organizacije, odrana je u Tunisu (erba) u aprilu 2003. godine. Ovo je bila odlina
prilika da sve zainteresovane strane u turizmu, kao i naunici razmene miljenja o posledicama,
mogunostima i rizicima koji su stavljeni pred turistiki sektor kao rezultat promene svetske

38
rs.resalliance.org

Katarina Petkovi
41

klime. Kao rezultat konferencije, prepoznat je kompleksan, dvosmeran odnos izmeu klimatskih
promena i turizma. Sa jedne strane turizam je pod uticajem klimatskih promena, naroito kada su
u pitanju turistike destinacije u priobalnim, planinskim, sunim i poplavnim podrujima, a sa
druge, turizam takoe doprinosi uzrocima klimatskih promena, naroito putem esmisije gasova
kroz saobraaj i druge vrste korienja energije.
Iako zagaenja u turizmu utiu na brojne aspekte turistikih aktivnosti, osnovni problem se
odnosi na upotrebu i korienje transportnih sredstava, pre svega u drumskom i vazdunom
saobraaju. Uticaji turizma na klimatske promene se mogu povezati sa potronjom vode i
energije po glavi stanovnika, kao i sa uticajima koje turizam ima na floru i faunu. Turizam
doprinosi stvaranju ugljen dioksida, pre svega putem transporta, grejanja i hlaenja objekata za
smetaj, pri emu se uglavnom koriste fosilna goriva.
Kako bi se smanjili negativni uticaji turizma, neophodno je da se usvoje odreene
environmentalne upravljake tehnike i tehnologije. Za destinacije je vano da odgovore na
izazov klimatskih promena uvoenjem razliitih strategija kao to su vea energetska efikasnost i
upotreba obnovljivih izvora energije.
Postavlja se pitanje, kako apartmane, hotele, kampove, prenoita itd. pretvoriti u zelene oaze za
koje su gosti spremni da plate vie? Jedan od naina jeste energetska efikasnost. Smatra se da
poveanje energetske efikasnosti moe biti jedna od jeftinijih i produktivnijih alternativa, sa
praktino neogranienim mogunostima. Racionalizacija energije moe znaajno da doprinese
stimulisanju inovacija, zaposlenosti i ekonomskom rastu. Relativno malim ulaganjima, boljim
izborom energetski efikasnijih tehnologija, boljom organizacijom i poboljanjem kvaliteta mogu
se postii znaajne energetske i finansijske utede. EE pomae u zatiti ivotne sredine kroz
smanjenje emisije gasova staklene bate koji doprinose klimatskim promenama. Meutim,
jako je mali broj hotela koji ima uspostavljenu politiku korporativno socijalne odgovornosti ili
politiku sistemskog upravljanja energijom, pa je stoga sprovoenje mera energetske efikasnosti u
slubi zelenog turizma svedeno na pojedinane pokuaje. Danas na tritu postoji niz tehnolokih
reenja, od jednostavnih do onih sloenih, koji omoguuju da svaki hotel ostvari energetsku
efikasnost.
Primera radi, Akcioni plan za energiju EU, identifikovao je da tercijarni sektor, ukljuujui i
hotele, ima velikog potencijala da ostvari utede energije od 30% do 2020. godine.
39
Meutim,
trenutna slika u EU je takva da manja i srednja hotelska preduzea koriste energetski efikasne i
tehnologije za upotebu OIE daleko ispod njihovog realnog potencijala, dok veina hotela i dalje
koristi staru, manje efikasnu opremu. Jasno je da bi ovakva slika u skorijoj budunosti trebalo da
bude promenjena, ne samo zbog smanjenja emisija tetnih gasova ve i zbog injenice da se
usvajanjem moderne energetski efikasne tehnologije doprinosi konkurentnosti ovih hotela i
poveanju njihove ekonomske i environmentalne odrivosti.

39
Annual Conference Hotel Energy Solutions, An Innovative Energy Toolkit for Hotels, (2010).str. br. 4.

Katarina Petkovi
42

Drugi nain jeste upotreba obnovljivih izvora energije, koji imaju znaajnu ulogu u
obuzdavanju emisija ugljen dioksida i ostalih tetnih gasova. Poveani udeo obnovljivih
izvora poveava ukupnu odrivost i doprinosi sigurnijem snadbevanju energijom u vremenu
rastue zavisnosti od uvoza i sve nestabilnijih cena energenata. Obnovljivi izvori ve mogu da
budu ekonomski konkurentni, dok se njihova puna konkurentnost u odnosu na fosilne izvore
oekuje u skorijem razdoblju.
Jasno je da bi se zeleni turizam u to veoj meri morao oslanjati na upotrebu OIE i to koristiti
ne samo u energetske, nego i u promotivne svrhe. S obzirom na veliki broj ostrvskih destinacija,
najvei se doprinos oekuje od energije sunca i energije vetra. Jo jedna od prednosti je da
jednom instalirani ovi sistemi imaju jako brz rok povraaja sredstava. Na primer, toplotni sistem
za manji hotel moe da se isplati kroz najvie pet godina, pogotovu ako uzmemo u obzir da se i u
zimskoj sezoni moe zagrevati deo prostora. Na lokacijama bez prikljuka na elektrinu mreu,
na udaljenim ostrvima ili planinskim predelima, svoju e primenu nai fotonaponski sistemi u
kombinaciji sa manjim vetrogeneratorima i akumulatorima za skladitenje elektrine energije.
Razvoj upotrebe OIE ogranien je odreenim barijerama:
Sloen proces dobijanja dozvole,
Tehnika nezrelost investicionih planova,
Neobavetenost loklanog stanovnitva i privatnog sektora.

Stoga je neophodno da se prilikom razmatranja korienja obnovljivih energetskih izvora u obzir
uzmu socijalni, finansijski, environmentalni i fiziki efekti. Podizanje nivoa svesti lokalnog
stanovnitva o upotrebi OIE smatra se jednim od kljunih pitanja. Iako je irenje svesti o
upotrebi OIE odgovornost velikog broja zainteresovanih uesnika, lokalna samouprava bi trebalo
da ima kljunu ulogu u informisanju i edukaciji privatnog sektora i stanovnitva. Preporuke za
podizanje nivoa svesti lokalnog stanovnitva ukljuuju realizaciju demonstracionih projekata i
redovno organizovanje radionica, seminara i informativnih centara.
Najbolji primeri iz prakse su predvieni za turistika preduzea svih veliina. Kroz korienje
studija sluaja, svaki od primera istie znaaj usvajanja upotrebe OIE kao i usvajanje strategija
koje maksimiziraju energetsku efikasnost, smanjuju uticaj na ivotnu sredinu, a za posledicu
imaju smanjenje trokova ili poveanje profitabilnosti unutar sledeih turistikih sektora:
smetajni sektor, avio kompanije, kruzeri, ski odmaralita i turoperatori.
Najbolji primeri iz prakse treba da poslue kao inspiracija i vodi za ostale uesnike
zainteresovane za ostvarivanje koristi od usvajanja inicijativa i pruanja podrke u cilju
postizanja odrivog razvoja. Takoe je neophodna konstanta razmena iskustava i znanja kako bi
se pronala najbolja reenja u sprovoenju implementacije strategija za primenu OIE.


Katarina Petkovi
43

LITERATURA

1. From Davos to Copenhagen and Beyond: Andvancing Tourisms Response to Climate
Change: UNWTO Background Paper (2009)
2. Proceedings of the First International Conference on the Climate Change and Tourism:
UNWTO, (2003)
3. OBrien, R., (2007); Guardian Insurance; 2
nd
UK Caribbean Business Forum on
Climate Change; Trinidad and Tobago
4. Uemura, Y., Kai, T., Natori, R., Takahashi, T., Hatate, Y. & Yoshida M., (2003);
Potential of Renewable Energy sources and its Applications in Yakushima Island.
Renewable energy, No. 29, 581 591. And Cavallaro, F. & Cirado, L., (2005), A
multicriteria approach to Evaluate Wind Energy Plants on an Italian Island. Energy
Policy, No. 33, 235 244
5. World Economic Forum, Towards a Low Carbon Travel & Toursim Sector, (2009)
6. Building Nepals Private Sector Capacity for Sustainable Tourism Operations. A
Collection of Best Practices and Resulting Business Benefits, (2008)
7. Analysing International Tourist Flows to Estimate Energy Use Associated with Air
Travel, Becken, S., Department of Human Sciences, Lincoln University, Canterbury,
New Zeland, (2002)
8. The Development of Tourism in the Low Carbon Economy, Wenhong, Y., School of
Bussines, Qingdao Technological University, China, (2010)

9. Maksin, M., Menadment prirodnih i kulturnih resursa u turizmu, Univerzitet
Singidunum, Fakultet za turistiki I hotelijerski menadment, Beograd, (2009)

Katarina Petkovi
44

10. Energy Efficiancy an Tourism, Focus on the Caribbean Discussion Paper. Adelaar,
M.,and Rath, A., (2002)

11. Energy Efficiency and Conservation in Hotels, Towards Sustainabl Tourism.
Bohdanowicz, P., Churie Kallhauge, A., Martinac, I., Department of Energy Technology,
Department of Regional Planning, Royal Institute of Technology, Sweden, (2009)
12. Australian Wind Energy Association, Australias Peak Body for the Wind Energy
Industry, (2003)
13. The Sustainable Siting, Design and Construction of Tourism Facilities, (2009)
14. Energy Conversion and Management; Potential of Energy Savings in the Hotel Sector in
Jordan, Yahya, A., Mustafa, M., Al Mashaqbash S., Mashal, K., Moshen, M., (2008)
15. Sustainable Energy Ireland, Renewable Heat Technology, Study 3, Bewleys Hotel Dublin
Airport, Solar Thermal System Installation, (2008)
16. Renewable Energy in Tourism Initiative, Best Practices in the Accommodation Sector,
University of Colorado at Boulder, (2008)
17. Uso de energa alternativa en los desarrollos tursticos del Caribe, Breceda, M., Rincon,
E., Carlos Santander, L., (2009)
18. Development of RES Investment Projects in Small Island Biosphere Reserves, Torra,
C., Peters, C. (2006)
19. Renewable Energy for Clean Sustainable Transport in the Tourism sector, Bell, P.,
OMalley, J., Bodewigs, W., Ireland, (2008)

Internet sajtovi

1. www.rs.resalliance.org
2. www.knjazevac.org.rs
3. www.eecroatia.com
4. www.undp.org
5. www.nationalgeographic.com
6. www.unep.org
7. www.hotelenergysolutions.net
8. www.unwto.org
9. www.buildup.eu
10. www.sustenergy.org
11. www.solmelia.com
12. www.klimatpositiv.net
13. www.competic.es
14. ieea.erba.hu
15. www.accor.com

Katarina Petkovi
45

16. www.etudescaribeennes.revues.org
17. wwf.panda.org
18. www.eclac.cl
19. www.ipcc.ch
20. www.reeep.org

DR - Korišćenje Obnovljivih Izvora Energije U Turizmu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DR - Korišćenje Obnovljivih Izvora Energije U Turizmu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet Singidunum

Departman za turistiki i hotelijerski menadment

You might also like