Promena paradigme

Promena paradigme - paradigm shift (ili revolucionarna nauka) je prema Tomasu Kunu (Kuhn, 1962) promena u osnovnim pretpostavkama, ili paradigmi, unutar vladajue naune teorije. To je u suprotnosti sa njegovom idejom normalne nauke. Prema Kunu, paradigma je ono to lanovi naune zajednice dele. Za razliku od normalnog naunika, Kun podrava tezu da naunik u humanistikim naukama ima stalno pred sobom veliki broj konkurentnih i nesrazmernih reenja za probleme, reenja koja mora da istrauje (Struktura naunih revolucija). Kada se jednom paradigma promeni, naunik ne moe, na primer, da odbaci teoriju klica bolesti za postavljanje mogunosti da miazma izaziva bolest ili odbaci modernu fiziku i optiku da bi tvrdio da etar nosi svetlo. Nasuprot tome, kritiar u humanistikim naukama moe da izabere da usvoji niz stavova (npr., marksistiku kritiku, frojdovsku kritiku, dekonstrukciju, knjievnu kritiku stila 19-tog veka), koji mogu biti vie ili manje u modi tokom jednog odreenog perioda, ali se svi smatraju legitimnim. Od 1960-tih, termin se takoe koristi u brojnim naunim kontekstima za opisivanje dubokih promena u fundamentalnim modelima ili percepcijama ili dogaajima, iako sam Kun ograniava upotrebu termina za prirodne nauke (za razliku od drutvenih). Thomas Kuhn (1992) The Structure of Scientific Revolutions (3rd ed.): p. 199. Kun je koristio optiku varku patka - zec da pokae na koji nain promena paradigm moe da uzrokuje da neko vidi istu informaciju na potpuno drugaiji nain.