LOKOMOTIVE JEDNOFAZNOG SISTEMA 25kV/50Hz

PREDAVA: Dr eljko Despotovi, profesor

UVOD
Naponi u elektrinoj vui koji se javljaju na kontaktnim mreama u Evropi su: -jednosmerni 1.5kV i 3kV; -naizmenini 15kV/162/3Hz i -25kV/50Hz koji je i najrasprostranjeniji sistem napajanja lokomotiva. Sistem 25kV/50Hz se sastoji iz kontaktne mree i stabilnih postrojenja koja slue za njihovo napajanje tzv. elektrovune podstanice (EVP).

Svaka EVP napaja jednu sekciju. Sekcije su elektrino izolovane zato to se EVP napajaju sa 110 kV, pa na ovim rastojanjima mogu imati razliiti fazni stav.

TA JE TO ELEKTROVUNA PODSTANICA
Elektro Vuna Podstanica (EVP) sadri jedan transformator koji na svom primaru ima 110kV a na sekundaru se vezuje za vod i ine
EVP moe sadravati : a) jedan transformator 10,5 MVA b) dva transformatora 2 x 7,5 MVA

DETEKCIJA LOKACIJE VOZA

Povezivanje za kontaktni vod se vri preko ueta, a sa inama preko bakarne pletenice. Za napajanje lokomotiva koristi se samo jedna ina, a druga ina je podeljena na delove koji su elektroizolovani, zbog potrebe da se detektuje lokacija voza. Struja uestanosti 83,3Hz se injektuje u strujnom kolu (petlji), a na kraju petlje se detektuje napon koji se potom filtrira. Ako se na deonici nalazi voz, kolo se zatvara kroz tokove voza.

TIPINI PODACI ZA JEDNU JEDNOFAZNU LOKOMOTIVU

PRIVIDNA SNAGA: FAKTOR SNAGE: IMPEDANSA KONTAKTNOG VODA: OPSEG PROMENE NAPONA KONTAKTNOG VODA:

ZAMENSKA EMA KONTAKTNOG VODA PRIKLJUENOG NA VUNI SISTEM

(1) (2)

Lokomotiva u teretnoj eleznici moze imati vueni teret Gv~1000t, moe se kretati brzinom v ~ 30m/s. Zbir stalnih otpora kretanju je:

Ovo se moe iskoristiti za odreivanje ukupne vune sile. Ovo vai za kretanje po ravnoj pruzi. Ako se kree po maksimalnom usponu od 30 od lokomotive bi se traila snaga od oko 10MW. Poto je tipino nominalno Pnom= 4MW po lokomotivi, treba prikljuiti dve lokomotive. Izmeu napajanja i zahteva koje mora da ostvari lokomotiva, mora da postoje energetski pretvara (1) i vuni motor (2).

VARIJACIJE NAPONA KONTAKTNOG VODA

Treba voditi rauna o varijacijama ovog napona (Ukv), i o prenaponima pri ukljuenju i iskljuenju pantografa. Javljaju se prenaponi trajanja t~5-50s i mogu da dostignu vrednost i do 60kV.

Kontakt sa kontaktnim vodom se ostvaruje pantografom

VUNI MOTORI KOJI SE KORISTE U LOKOMOTIVI 25kV/50Hz

Redni motor jednosmerne struje nainjen je za rad sa valovitom strujom. Jo uvek se najee koristi, veoma je pouzdan, obezbeena je proizvodnja i remont (u industriji).

NAPON NAPAJANJA VUNIH MOTORA 25kV/50Hz

Oblik ovog napona nije prostoperiodian. On e imati i vie harmonike. Srednja vrednost napona Ui iznosi :

Vremenska zavisnost napona na vunom motoru

Dominantna naizmenina komponenta ima uestanost od 100Hz i proporcionalna je mrenom naponu (U100=kUm). Ova komponenta predstavlja smetnju samom vunom pogonu Dominantna naizmenina komponenta struje je 100Hz

STRUJA JEDNOFAZNIH REDNIH VUNIH MOTORA

Promena struje I:

Impedansa motora na 100Hz:

Vremenski oblik struje motora. Postoji RIPL struje.

Valovitost (RIPL) se ne moe potpuno ukloniti ali se moe ublaiti rednom prigunicom ime se poveava Z100 i utie na dinamiku upravljanja motora jer usporava odziv struje. Poveanje talasnosti od 10% prouzrokuje poveanje efektivne vrednosti struje za oko 1%. To znai da talasnost struje malo poveava njenu efektivnu vrednost.

Talasnost struje:

kree se od 5 do 20%.

MOMENT JEDNOFAZNIH REDNIH VUNIH MOTORA

U sluaju rednog motora kod koga je armaturna struja jednaka pobudnoj struji imamo naizmeninu komponentu i u armaturi i u pobudi. Sledi da pobudni fluks takoe ima naizmeninu komponentu to je tetno jer figurie u izrazima za momenat i elektromotornu silu. Javljaju se pulsacije momenta i ems to nije dobro. Remeti se ravnotea napona zbog pulsacije ems, pa se javljaju krune struje. Javljaju se vibracije usled pulsacije momenta. Kod rednog motora momenat je proporcionalan kvadratu armaturne struje, pa je koeficijent valovitosti momenta vei, ali ovo ne smeta jer u odnosu na inercije obrtnih masa motora i mehanikih delova ovo ima mali uticaj.

MEHANIKA JEDNAINA JEDNOFAZNOG VUNOG MOTORA

S=j

Drugim reima masa motora se ponaa kao niskopropusni filter, odnosno pulsacije momenta su dovoljno velike uestanosti da masa motora (zbog inercije) ne stigne da odreaguje kretanjem (nema odziva). Ova valovitost nam smeta zbog zagrevanja, gubitaka u gvou i komutacije.

Iz prethodnog izraza se vidi da nee biti velikog uticaja na efektivniu vrednost struje motora odnosno poveano zagrevanje. Stator rednog motora nainjen je od livenog gvoa (nije laminiran jer protiu jednosmerne struje pa nema vihornih struja). Ovde meutim fluks poseduje naizmeninu komponentu!!!!!.

POBUDNI NAMOTAJ-specifinosti
Stator rednog motora nainjen je od livenog gvoa (nije laminiran jer protiu jednosmerne struje pa nema vihornih struja). Ovde meutim fluks poseduje naizmeninu komponentu.

Pobudni namotaj sa smerom mps i grafik valovitosti pobudne struje

U konturi C se javljaju vihorne struje. Tako da ovaj sluaj veoma podsea na transformator gde je primar ekvivalentan pobudnom namotaju.

EKVIVALENTNA EMA JEDNOFAZNOG REDNOG VUNOG MOTORA

Struja Ip ima dve komponente prikazane na vektorskom dijagramu.

Principijelna elektrina ema pobude

Ovde jo naizmenina komponeneta fluksa kasni u odnosu na naizmeninu komponentu pobudne struje to prouzrokuje probleme kod komutacije. Sam pulsacioni karakter pobudnog fluksa ne prouzrokuje probleme.
Vektorski dijagram komponenti pobudne struje

KOMPENZACIJA REAKCIJE INDUKTA

Reakcija indukta ugroava komutaciju Kroz pomone polove se proputa struja Ia u takvom smeru da se kompenzuje reakcija indukta. Pomoni polovi prave se od limova koji su dva do tri puta tanji nego za jaram i za glavne polove. Osnovni zadatak pomonih polova je da linearizuju komutaciju (BPP~Ia). Znai da ako Ia ima u sebi naizmeninu komponentu to e i Bpp da osciluje. Rotor ovih maina je laminiran. Fluksevi r i pp nisu kolinearni pa se javlja fluks u zoni komutacije, to ugroava komutaciju.

RAZLOG ANTIRANJA POBUDNOG NAMOTAJA 1PH VUNIH MOTORA

Zato se stator pravi laminiran (ovo je jedno od reenja) ili liveni stator + Lm ( uveana vrednost motorne prigunice), to poveava Z100 a ovo smanjuje talasnost (tada valovitost mora da se smanji ispod 10%). Kod prvog reenja esto se pobuda antira sa jednim stalno prikljuenim otpornikom (nije mu svrha slabljenje polja):
. svrha otpornika je da na sebe preuzme naizmeninu komponentu struje

TIPINE VREDNOSTI ZA 1PH VUNE MOTORE

ENERGETSKI PRETVARAI U 1PH VUNIM POGONIMA

Kod maina jednosmerne struje proizvod P n je ogranien to je mana (ograniena je maksimalna brzina za odreenu snagu). Regulacija vune sile e biti nedisipativna, odnosno mora da postoji energetski pretvara kojim e se menjati srednja vrednost napona napajanja. Transformator moe biti regulacioni (sa otcepima) pa se tako moe podeavati napon.

Principijelna ema vunog pretvaraa Prema pretvarau, lokomotive se dele na: 1. diodne lokomotive (sa diodnim pretvaraem), 2. tiristorske lokomotive (sa tiristorskim pretvaraem).

DIODNE LOKOMOTIVE
Poznato je da je 25kV/50Hz najrasprostranjeniji sistem napajanja lokomotiva. Napon na prolaznom vodu je kod jednosmernog napajanja identian kao i na kontaktnom vodu, dakle 1,5kV ili 3kV. Kod naizmeninog napajanja 25kV/50Hz i 15kV/162/3Hz napon se transformie i na na prolaznom vodu iznosi 1,5kV/50Hz i 1kV/162/3Hz, respektivno. Postoje lokomotive koje rade na jednosmeran napon. Kod njih je regulacija vune sile reostatska, disipativna, i elektrina ema odgovara u potpunosti emi sa vunim kolima metroa. Kod nas su zastupljene lokomotive tipa 441. Prva cifra je oznaka primarnog izvora energije: 4 elektrina 6 dizel elektrina 7 dizel hidraulina (male snage, manevarke) 1 parna vua 2 inobus Druga cifra je broj motora, a trea kazuje kakav je kvalitet izrade i kakva je pouzdanost sklopova.

PRINCIPIJELNA ELEKTRINA EMA POGONA DIODNE LOKOMOTIVE

Sve jednofazne lokomotive se napajaju sa kontaktnog voda 25kV/50Hz

VUNI TRANSFORMATOR
Kontrola vune sile se regulie nedisipativno i to preko graduatora biranjem otcepa i kao posledica takve konstrukcije javlja se diskontinualna regulacija vune sile. Autotransformator (ovde je to graduator) ima 43 otcepa kojim se diskretno regulie napon U. Maksimalan napon na sekundaru je do 2kV (ogranien je naponom vunih motora). Struje u graduatoru kod lokomotive 441, koja je snage Snom=4 6MVA, su od 250 do 300 A
Graduator je dosta sloen i teak zbog opreme za komutaciju. Transformator 25/2 kV/kV je monofazni, velike snage. On mora da bude konstruisan tako da podnesevibracije i potrese. Za diodni ispravlja je kljuna ekvivalentna induktivnost naizmeninog kola, iji jedan deo predstavlja induktivnost rasipanja. Reaktansa kontaktnog voda je promenljiva, postoji poduna induktivnost (obino 0,4 /km nezavisno od naponapreseka provodnika), a promenljiva je i reaktansa graduatora u zavisnosti od poloaja klizaa. Zavisnost induktivnosti od poloaja klizaa data je na slici:

PRINCIPIJELNA ELEKTRINA EMA NAPAJANJA 1ph VUNIH MOTORA

Nas interesuje srednja vrednost napona koji dolazi na motore. Sekundarni napon se moe ekvivalentirati elektromotornom silom i unutranjom impedansom, koja je dominantno induktivna (to su svedene reaktanse na sekundar transformatora svih elemenata do izvora; ukljuene su reaktanse transformatora, graduatora, kontaktne mree od napojne stanice do lokomotive, itd.) Ako je motorna prigunica beskonano velika onda je struja konstantna, odnosno imamo strujni ponor, kojim ekvivalentiramo motor sa pobudnim namotajem i motornu prigunicu.

TALASNI OBLICI KARAKTERISTINIH VELIINA-DIODNI ISPRAVLJA

Srednja vrednost napona na motorima diodne lokomotive:

FAZNO KANJENJE

43 OTCEPA NA GRADUATORU

AKO IMAMO 25 OTCEPA NA GRADUATORU

PODEAVANJE NAPONA VUNIH MOTORA NA DIODNOJ LOKOMOTIVI

Napon na motoru se moe podeavati samo skokovito. Zbog ovog imamo pulsacioni (skokoviti) momenat, odnosno karakter vune sile, to je loa osobina. Loa osobina je jo to ovde nema rekuperativnog koenja (struja ne moe menjati smer niti napon moe da bude negativan). Zato ovde treba specijalna instalcija sa otpornikom za koenje (tada se skroz odvaja ispravlja od motora). Zbog ovoga se diodne lokomotive primenjuju na ravnim trasama.

TIRISTORSKE LOKOMOTIVE
Elektrina ema podsea na emu diodnih lokomotiva u motornom reimu rada. Uvode se da bi se otklonile mane diodnih lokomotiva, koje nemaju mogunost rekuperacije pa zato koe otporniki. Kod tiristorskih lokomitiva se srednja vrednost napona na izlazu menja kotinualno. Koristi se monofazni tiristorski most koji moe biti poluupravljivi i punoupravljivi. Pri korienju punoupravljivog mosta moe se izborom ugla paljenja veeg od 90 na izlazu imati napon manji od nule, pri emu je struja uvek vea od nule, ime se obezbeuje vraanje energije nazad u mreu. Ovde, dakle, postoji rekuperativno koenje (tada se prevezuju pobudni namotaji da bi im bila nezavisna pobuda jedino je tada stabilno koenje rednog motota). I ovde je zadran autotransformator zbog umanjenja prividne i reaktivne snage na nivou kontaktnog voda. Graduator ima 25 izvoda (otcepa).

PRINCIPIJELNA EMA TIRISTORIZOVANE LOKOMOTIVE

UPROENA EMA NAPAJANJA VUNIH MOTORA U TIRISTORSKOJ LOKOMOTIVI

Razlika u emi u odnosu na diodni most je takva da se umesto dioda na odgovarajuim mestima koriste tiristori.

Diode provode kada su polarisane, dok je tiristore potrebno jo i dodatno pobuditi.

Uproena elektrina ema napajanja motora JS u tiristorskoj lokomotivi (sa poluupravljivim mostom)

TALASNI OBLICI ZA SLUAJ NAPAJANJA MOTORA IZ POLU-UPRAVLJIVOG MOSTA

Vreme paljenja tiristora je posle / . Zanemaruju se padovi napona na tiristorima i diodama jer su ovde naponi u0 oko 1000V ili 1500V. T1 se pali kad je direktno polarisan i kada se dovede impuls na gejt, a to se ini posle vremena /. D2 poinje da vodi im je direktno polarisana. Za vreme na grafiku oznaeno (II), postoji kratak spoj izmeu taaka A i B. Izlazni napon je tada nula (odnosno 2V zbog padova napona). Preko Le se kratko spajaizvor. Javlja se struja vremenskog oblika 1-cost . Dioda D1 se gasi jer njena struja postaje nula u toku komutacije. Nadalje vode T2 i D2 a mrena struja i je nula dok se ne upali T1. T1 poinje da provodi i poinje nova komutacija kada provode T1, T2 i D2. Napon na izlazu je i dalje nula. Za struju vai: Opet se kratko spaja ulazni napon preko reaktanse Le (ona obara strminu i smanjuje maksimalnu vrednost napona). Struja se bre menja, skoro linearno, jer je napon u tom delu malo promenljiv. Kada se dostigne IM gasi se T2.

IZRAZ ZA SREDNJU VREDNOST IZLAZNOG NAPONA

Pretpostavlja se da su komutacije trenutne pa sekundarna struja kao da ima pravougaoni oblik. Ovu pretpostavku usvajamo radi uproenja.

Prividna snaga pri polasku je mala. Izraz za prividnu snagu je:

IZRAZ ZA AKTIVNU I REAKTIVNU SNAGU

Zanemarujemo gubitke snage na tiristorima, diodama, u toku komutacije, pa je: AKTIVNA SNAGA

REAKTIVNA SNAGA

D je snaga distorzije, tj. prividna snaga usled viih harmonika.

PUNOUPRAVLJIVI TIRISTORSKI ISPRAVLJA

Pri korienju polu-upravljivog mosta nema rekuperacije (P 0), nema rekuperativnog koenja lokomotive. Zbog toga se koristi punoupravljivi tiristorski most. Okidanje tiristora se vri povorkom impulsa manje irine a ne jednim impulsom, i to zbog:
-smanjenja disipacije na tiristorima, -ako ne uspe jedan, sledei impuls e uspeti da upali tiristor.

Pobuivanje tiristora se vri strujom gejta.

VREMENSKI OBLICI NAPONA I STRUJA KAD SE MOTOR NAPAJA IZ PUNOUPRAVLJIVOG MOSTA

Ugao paljenja je isti za sve tiristore, okidanje je simetrino, istovremeno po dijagonali mosta. Ugao paljenja moe maksimalno iznositi 150-160. Razlog zbog ega se ne prelazi preko ovih vrednosti je potovanje vremena odmora tiristora, jer je potrebno vreme (reda s) da se izvri rekombinacija manjinskih nosilaca. Ukoliko se ovo vreme ne ispotuje doi e do kratkog spoja na motorima lokomotive. Trajanje komutacije zavisi i od rastojanja od podstanice i stepena graduatora (reaktanse ovih elemenata). Za veliku udaljenost i za graduator na srednjem poloaju maksimalan ugao paljenja je 120 a za bolje uslove moe i do 165.

PERFORMANSE PUNO UPRAVLJIVOG TIRISTORSKOG ISPRAVLJAA

Srednja vrednost ispravljenog napona je:

Izrazi za aktivnu, reaktivnu i prividnu snagu na naizmeninoj strani su:

KARAKTERISTIKE UPRAVLJAKOG KOLA

Kritian je reim polaska, tada je najvea struja IM. Sada je velika prividna snaga a kod poluupravljivog je mala. Zbog rekuperativnog koenja stavljamo etiri tiristora. Ako most upravljamo tako da se ponaa kao poluupravljivi u motornom reimu, na gejt T3 i T4 dovodimo impuls sa =0. Oni se ponaaju kao diode, izrazi su isti kao i za poluupravljivi most. Regulacija srednje vrednosti napona se vri preko ugla paljenja i promenom stepena graduatora. Tiristori u emi su ustvari , u praksi redno-paralelne veze grupe tiristora (9 do 12) sa RC lanovima za obuzdavanje prenapona i otpornicima za uravnoteavanje napona. Dodatna komplikacija je distribucija okidnih impulsa jer je neophodno da svi tiristori dobijaju impuls za okidanje u istom trenutku. Moraju se, dakle, istovremeno ukljuivati. Vrlo esto se koriste tiristori koji se okidaju svetlou, tada je zanemarljivo kanjenje. Optika vlakna su zamena za gejt. Direktno se osvetljava p oblast zahvaljujui fotoefektu izbijaju se manjinski nosioci - elektroni. Ako se p oblasti svih tiristora osvetljavaju iz istog optikog vlakna, obezbeuje se istovremeno paljenje tiristora. Motorna prigunica je dva do tri puta vea, od one u diodnommostu, jer je 100Hz-na komponenta napona vea kod tiristorskog nego god diodnog mosta.

TA JE SA REAKTIVNOM SNAGOM i SREDNJOM VREDNOSTI NAPONA?

Reaktivna snaga poluupravljivog mosta ima maksimum za =/2 to je isto kao i za punoupravljivi most, ali je dvostruko manja nego kod punoupravljivog. Reaktivna snaga je srazmerna uglu paljenja (tj. sin ). Kako god upravljali lokomotivom, povoljno je odravati ~0 u motornom reimu rad, ili ~ u generatorskom reimurada. Srednja vrednost napona zavisi od i stepena graduatora i, i za poluupravljivi most iznosi:

Ako uzmemo i+1 stepen umesto i-tog poveae se vrna vrednost napona pa je potrebno poveati i na i+1 poto srednja vrednost napona mora biti const.

REKUPERATIVNO KOENJE
Pri rekuperativnom koenju kinetika energija se pretvara u elektrinu energiju. (Za 1000t negde oko 50kWh se vraa nazad u mreu.) Ukoliko nema rekuperacije, sva kinetika energija bi ila na zagrevanje konih papuica i tokova to dovodi do unitavanja leajeva i konih papuica. (Zbog toga, na stanicama vidimo pregledaa kola sa ekiem u ruci koji proverava stanje leajeva udaranjem u tokove voza.) Lokomotiva vraa energiju u kontaktni vod. U podstanici kod sistema za 25kV/50Hz imamo prenosnu mreu 3x110kV, jednofazni transformator 110/25 kV/kV koji pomou posebnog ueta napaja kontaktni vod. Kod jednofazne lokomotive nema problema sa receptivnou ve samo sa naponskom stabilnou i reaktivnom snagom. Da bi lokomotiva mogla da koi, elektrini elementi eme se moraju prevezati.

TIRISTORSKI MOST-uloga u rekuperaciji

Uproena elektrina ema napajanja motora JS u tiristorskoj lokomotivi sa puno upravljuvim mostom (mogua rekuperacija)

Tiristorski most nam omoguuje da rekuperativno koimo zato to je Ui~cos i za >/2 na ispravljen napon je negativan. Struja ima isti smer, ali je napon negativan, pa je protok snage u suprotnom smeru. Za ostvarivanje rekuperacije na motorima potrebno je ukrstiti etkice to nam odgovara zato to ukrtanjem etkica elektromotorna sila biva dovedena u balans sa Ui, koji je negativan. Pobuda se realizuje kao nezavisna. Upravljanje tiristorima kod rekuperativnog koenja mora da bude asimetrino:

Vremenski oblici napona i struje kada se motor napaja iz punoupravljivog mosta

Srednja vrednost izlaznog napona se moe izraunati kao:

Naponsku regulaciju ostvarujemo promenom ugla . Meovitom regulacijom (variranjem ugla i korienjem graduatora) moe se izvriti smanjenje reaktivne snage tako to se tei da sin bude to manje, odnosno da bude to blie uglu (u motornom reimu tei se da bude blisko nuli).

JEDNAINE NAPONSKOG BALANSA i JEDNOSMERNE STRUJE

NAPONSKA JEDNAINA:

STRUJA MOTORA:

Maksimalna brzina lokomotive pri kojoj se moe rekuperativno koiti (bez slabljenja polja) zavisi od udaljenosti od podstanice. Ako se nalazimo daleko od podstanice, vea je induktivnost Le, komutacija due traje pa je potrebno i vee vreme odmora tiristora to dovodi do ogranienja ugla paljenja max. Vai i obrnuto, to smo blie podstanici uslovi su povoljniji.

TIRISTORSKA IMPLEMENTACIJA SLABLJENJA POLJA KOD 1PH LOKOMOTIVA

Da bi se postigla brzina vea od nominalne javlja se potreba za slabljenjem polja, to se u sluaju rednog motora vri promenom napona napajanja. Mogue je i antiranje polja otpornikom. Loa strana antiranja polja je skokovita promena momenta, koja se odraava na vunu silu, a posledice su habanje prenosnog mehanizma i neugodna vonja za putnike.

Upotrebom tiristora u ispravljakim mostovima i kontinualnom promenom ugla paljenja moe se postii kontinualna promena napona napajanja.

EMA KONTINUALNOG NAPAJANJA VUNIH MOTORA

KONTROLNI SIGNALI

U toku pozitivne poluperiode vode D1 i T1 (koji provodi sa kanjenjem ). Dok vodi T1 struja pobude motora je manja. To znai da srednja vrednost struje pobude opada sa porastom ugla . Ukljuivanje tiristora ne prekida struju kroz diodu D1 jer pobudni namotaj ima veliku induktivnost, ali e napon na pobudnom namotaju biti jednak nuli.

SLUAJ-1:

Lm je veliko, pa je struja kroz pobudu ista kao armaturna struja, odnosno promene pobudne struje su jako male, zanemarive.

SLUAJ-2

Promena pobudne struje je zanemarljiva, a Lp je veliko, pa srednja vrednost napona na induktivnosti iznosi:

POBUDNA STRUJA i SLABLJENJE POLJA-izrazi

Slabljenje polja Pobudna struja (odnosno ekvivalentni pobudni napon), sadri naizmeninu komponentu koja je nepoeljna, pa zato postoji induktivni ant R koji treba da prihvati naizmeninu komponentu struje i time onemogui njen prolazak kroz pobudni namotaj. Ova ema se moe primeniti i kod tiristorskog ispravljakog mosta,ali se tada T1 i T2 pale za ugao iza ugla paljenja ispravljakih tiristora .

AUGIJEVA SPREGA
Graduator je teka naprava i zahteva esta odravanja odcepa. U nemogunosti potpunog eliminisanja graduatora (zbog reaktivne snage), pribegava se raznim reenjima. Jedno od reenja je Augijeva sprega, koja je zasnovana na izvoenju veeg broja sekundara transformatora 25/2 kV/kV i prikljuivanjem po jednog tiristorskogmosta na svaki od tih sekundara.

KARAKTERISTIKE AUGIJEVE SPREGE

Ova ema samo na prvi pogled troi puno poluprovodnikih komponenata, jer u ranijim emama sa graduatorom jednom oznakom tiristora ukazivalo se da je na tom mestu vie rednoparalelnih veza tiristora. Ovde je izbegnut graduator. Rad tiristora je pouzdan na radnim naponima do 1200V. Ako na sekundaru imamo 2kV tada je maksimalni radni napon 3kV. Prilikom rada javlaju se prenaponi (50% radnog napona), pa dolazimo do napona od 4,5kV. Uzimanjem u obzir i rezerve od 20 % dolazi se do napona 5 do 6 kV, to iziskuje vezivanje 4 tiristora na red. Problemi se javljaju i kod velikih strujnih optereenja, pa se ovakve grane veu paralelno (isprekidane linije na slici).