FRIDRIH VILHELM LEGEL : Fragmenti : - Da bi o jednom predmetu moglo dobro da se pie !

o"e# ne sme "ie da se $a njega interesuje%%% &"e do# umetni# istra'uje i odue"lja"a se nala$i se u ne#om neslobodnom stanju $a saopta"anje% (ada 'eli s"e da #a'e%%% )a umetni#a je samoograni!a"anje najpotrebnije i naj"ie : najpotrebnije - jer s"uda gde se !o"e# sam ne ograni!a"a ograni!a"a ga s"et* naj"ie - jer !o"e# mo'e sebe da ograni!i samo u onim ta!#ama i na onim stranama gde ima bes#rajnu snagu gde sebe st"ara i ponita"a%%% (ri gre#e : +%- ono to treba da se !ini neuslo"ljenom slobodnom "oljom prema tome nera$umno,u ili nadra$umno,u u osno"i ipa# mora biti prosto potrebno i ra$umno* ina!e se raspolo'enje pret"ara u t"rdogla"ost st"ara se neslobodno stanje a i$ samoograni!a"anja nastaje samoponita"anje% -%- sa samoograni!a"anjem se ne sme pre"ie 'uriti i pr"o treba osta"iti prostr samost"aranju istra'i"anju i odue"ljenju do# jo traje% .%- ne sme se preteri"ati sa samoograni!a"anjem% /0ragment .1 Liceum2 - Filo$o0ija je st"arni $a"i!aj ironije #oju bi !o"e# 'eleo da de0inie #ao logi!nu lepotu* jer s"uda treba tra'iti i pru'ati ironiju* !a# su i stoi3i smatrali uljudnost "rlinom% 4ostoji i retori!#a ironija #oja upotreblji"ana tedlji"o ima i$u$etno dejst"o posebno u polemi3i ali se ona ne mo'e porediti sa u$"ienom so#rato"s#om uljudno,u% 5edino poe$ija mo'e da se u$digne do "isine 0ilo$o0ije i ne $asni"a se na ironi!nim mestima #ao retori#a% 4ostoje stare i moderne pesme u #ojima 'i"i st"arna trans3endentalna bu0onerija% I$nutra du6 #oji s"e sagleda"a i #oji se bes#rajno "iso#o u$di'e i$nad s"ega uslo"ljenog i i$nad sopst"ene umetnosti "rline ili genijalnosti* spolja u i$"o7enju mimi!#i manir ne#og prose!no obi!nog i dobrog italijans#og la#rdijaa% - 8lasi!na poe$ija se sama istorijs#i ani6ili$o"ala* ona sentimentalna e#spiro"a ta#o7e% &amo progresi"na ne 9 tj% ona se "ero"atno !esto samounita"a ali sebe isto"remeno opet st"ara% - 4ri"id samounitenja je poja"a apsolutne slobode samost"aranja% - &misao je samoograni!a"anje da#le re$ultat samost"aranja i samounitenja% - Ironija je du'nost% - 8od istins#e ironije sama te'nja $a bes#rajno,u ne sme da bude po"e$ana sa mi#rolo#om temeljno,u u 0ilo$o0iji i poe$iji "e, sa posedo"anjem bes#rajnosti #oje mora da bude prisutno% - : trans3endentalnoj poe$iji "lada ironija u romanti!noj parodija u apsolutno eti!#oj poe$iji uljudnost% - Ironija je anali$a te$e i sinte$e% - Filo$o0s#i spis ne mo'e ni#a#o da se $a"ri golom retori#om% )a#lju!a# mora da !ini ironija /bilo ani6ili$uju,i ili ironi$uju,i2% - &amo je sistem u st"ari delo% &"a#i drugi spis ne mo'e da se $a"ri "e, samo da se prese!e ili prestane* on se da#le u"e# nu'no $a"ra"a ta#o to ani6ili$uje ili ironi$uje% - Retori!#a parodija ; gor#a ironija% 4arodija staronema!#e pro$e ili ideal sitni!a"e pro$e #oja sebe ani6ili$uje u urbani roman% :opte du6o"itost gde !o"e# sebe nai"no stalno samoponita"a pripada urbanom romanu% - 8oordiniraju,i pojam prema nai"nom je $apra"o #ore#tno* tj% uobli!eno u ironiju #ao to je nai"no u ironiji prirodno% 8ore#tna poe$ija se nala$i u sredini i$me7u #lasi!ne i progresi"ne% - <ai"no je ono to je u ironiji ili u stalnom smenji"anju samost"aranja i samounita"anja prirodno indi"idualno ili #lasi!no ili se ta#"im !ini% =#o je to samo instin#t onda je to detinjasto ili glupo* a#o je samo namera prela$i u a0e#ta3iju% Lepo poets#i idealisti!#i nai"no mora da bude isto"remeno namera i instin#t% >i,e namere u o"om smislu je sloboda%%% <amera ne $a6te"a ni#a#"u dubo#u ra!uni3u ili plan% <i 6omers#a nai"nost nije samo instin#t : u njoj je bar toli#o mnogo namere #oli#o u pri"la!nosti ljup#e de3e% Ma#ar da on i nije imao ni#a#"i6 namera nameru ima njego"a poe$ija i st"arni njen t"ora3 priroda% - &uprotnost od nai"nog /bes#rajnog ili do ironije prirodnog2 bila bi grotes#a ili ono bes#rajno proi$"oljno i slu!ajno /baj#oli#o i arabes#no2 9 bori se $a materiju i 0ormu #ao nai"no $a nameru i instin#t%

- Romanti!ars#a poe$ija je progresi"na uni"er$alna poe$ija% ?na ne samo to i$no"a objedinjuje s"e ra$d"ojene "rste poe$ije i poe$iju do"odi u dodir sa 0ilo$o0ijom i retori#om "e, 'eli da pomea i da stopi poe$iju i pro$u genijalnost i #rtiti#u poe$iju umetnosti i poe$iju prirode da je o'i"i i produ6o"i a da 'i"ot i drut"o u!ini poeti!nim da poeti$uje du6o"itost da obli#e umetnosti ispuni sa do"oljno obra$o"nog materijala s"a#e "rste da joj treptajima 6umora da duu% ?na obu6"ata s"e to je poeti!no od naj"ieg sistema umetnosti #oji opet u sebi sadr'i "ie sistema do u$da6a poljup3a deteta #oje pe"a ne#u neumetni!#u pesmu% ?na mo'e da se ta#o i$gubi u predsta"ljenom da !o"e# po"eruje da je $a nju jedino "a'no da o#ara#terie poets#e indi"idue s"a#e "rste* a ipa# ne postoji nijedna druga 0orma #oja bi bila podesnija da potpuno i$ra$i du6 autora /ta#o da ne#i umetni3i #oji bi 'eleli da napiu roman otprili#e pri#a$uju sbe same2% &amo ona mo'e #ao i ep da postane ogledalo !ita"og o#olnog s"eta% (a#o7e ona mo'e da lebdi i$me7u pri#a$anog i onog to se pri#a$uje oslobo7ena s"i6 realni6 i idealni6 interesa na #rilima poets#e re0le#sije da tu re0le#siju stalno poten3ira u umnogostru!uje% ?na je sposobna $a naj"ie i s"estrano i$gra7i"anje ne samo i$nutra #a spolja "e, i spolja #a unutra* pri !emu sli!no organi$uje s"e delo"e onoga to u njenim produ#tima treba da bude 3elina ta#o da joj se ot"ara i$gled prema #lasi!nosti #oja se bes#rajno u"e,a"a% Romanti!ars#a poe$ija je me7u umetnostima ono to je du6o"itost 0ilo$o0iji i drut"o sredina prijateljst"o i ljuba" u 'i"otu% Druge "rste poe$ije su $a"rene i mogu se potpuno ra!lanja"ati% Romanti!ars#a "rsta poe$ije je jo u nastan#u* ta"ie njeno st"arno bi,e je u tome to ona "e!no mo'e samo da nastaje to ni#ada ne mo'e biti $a"rena% <e mo'e se is3rpsti ni#a#"om teorijom i samo bi ne#a di"inators#a #riti#a smela da se usudi da o#ara#terie njen ideal% 5edino je ona bes#rajna #ao to je jedino slobodna 9 #ao s"oj pr"i $a#on pri$naje da slobodna "olja pesni#a ne trpi i$nad sebe ni#a#a" $a#on% Romanti!ars#i na!ina pe"anja je jedini #oji je "ie nego na!in "e, u ne#u ru#u sama pesni!#a umetnost* jer u i$"esnom smislu s"a poe$ija jeste ili treba da bude romanti!na% / Ateneum ++@ 2 - 4ostoji poe$ija #oja se s"a sadr'i u odnosu idealnog i realnog i #oja bi morala da se $o"e trans3endentalnom poe$ijom% ?na po!inje #ao satira sa apsolutnom ra$li!ito,u idealnog i realnog u srdini lebdi #ao elegija a $a"ra"a se #ao idila dosti'u,i apsolutni identitet jedne i druge% =li #ao to bi se malo "a'nosti prida"alo trans3endentalnoj 0ilo$o0iji #oja ne bi bila #riti!#a i #oja u sistemu trans3endentalni6 misli ne bi isto"remeno sadr'a"ala i #ara#teristi#u trans3endentalnog miljenja ta#o bi i o"a poe$ija trebalo da ujedini trans3endentalni materijal i pred"e'be $a poets#u teoriju o mo,i pe"anja sa umetni!#om re0le#sijom i lepim samoogledanjem /#oje se sre,e #od 4indara u lirs#im 0ragmentima Gr#a i starim elegijama #ao i #od Getea2 i u s"a#om od s"oji6 predsta"ljanja da predsta"i sebe samu i da s"uda bude isto"remeno poe$ija i poe$ija poe$ije% / Ateneum -.A 2 - Do,i namerom do ironije i sa 6otomi!nim pri"idom samounitenja isto je ta#o nai"no #ao i do,i do ironije pre#o instin#ta% 8ao nai"no sa proti"re!nostima teorije i pra#se ta#o se i grotes#no igra sa !udnim pomeranjima 0orme i materije "oli pri"id slu!ajnog i !udno"atog i #o#etira sa neuslo"ljenom slobodnom "oljom% Humor ima "e$e sa bi,em ui nebi,em i njego"a st"arna sutina je re0le#sija% ?datle njego"a srodnost sa elegijom i s"im to je trans3endentalno* odatle i njego"a nadmenost i s#lonost #a misti3i du6o"itosti% 8ao to je $a nai"no neop6odna genijalnost ta#o je $a 6umor neop6odna o$biljna !ista lepota% - Ironija je u ne#om smislu epidei#sis /poja"ni obli#2 bes#rajnosti une"er$alnosti smisla $a s"emir% - Ironija je jasna s"est "e!ne po#retlji"osti bes#rajno ispunjenog 6aosa% - Ironija energija entu$ija$am originalnost uni"er$alnost 6armonija 9 o!igledno su samo #aterorije genijalnosti% - ?sno"ni i$"ori poe$ije su gne" i sladostra,e i to jedini% ala i ironija moraju da budu njima pro'eti da bi postali istins#a poe$ija% ?ni su element 'i"ota% - Istins#a ironija /poto postoji i jedna pogrena2 jeste ironija ljuba"i% ?na nastaje i$ ose,anja #ona!nosti i sopst"ene ograni!enosti i i$ pri"idnog proti"re!ja tog ose,anja sa idejom ne!eg bres#rajnog #oja je sadr'ana u s"a#oj istins#oj ljuba"i%

O nerazumljivosti : <e#oli#o predmeta ljuds#og miljenja na s"e dublje ra$miljanje i to "ie sledimo taj put utoli#o "ie oni postaju predmet #oga mi "e, prema tome da li ga tra'imo i nala$imo u sebi ili i$"an sebe #ara#teriemo #ao prirodu st"ari ili #ao odre7enje ljudi% <ajpri"la!nije pitanje : da li je saopta"anje uopte mogu,eB )dra" ra$um #oji "oli da se orjentie po etimologiji mo'e da pretposta"i da ra$log nera$umlji"osti le'i u nera$umnosti% legel #a'e da on ne mo'e da podnese nera$umnost i nera$umnost potpuno nera$umlji"og ali jo manje nera$umnost ra$umlji"og% )ato 'eli da #onstruie no"og !itao3a i da ga !a# dedu#uje% Celi da do#a'e da je s"a nera$umlji"ost relati"na da se re!i !esto same bolje ra$umeju nego oni #oji i6 upotreblja"aju da me7u 0ilo$o0s#im re!ima postoje tajanst"ene "e$e po "rstama* 'eli da po#a'e da !o"e# naj!istiju i naj"aljaniju nera$umlji"ost prima ba od nau#e i umetnosti #oje u st"ari pola$e od ra$umlji"og i ora$umlji"anja od 0ilo$o0ije i 0ilologije% <aj"e,i mislio3i s"i6 "remena su do 8anta samo naslu,i"ali jedan realni je$i# #a#o bi se odustalo od petljanja sa re!ima% Misterija toga #a#o se ljuds#i du6 sam preobra'a"a ne bi smela da se predsta"i nai"no i ogoljeno "e, #ro$ popularni medijum #oji bi 6emijs#i po"e$ao s"etle ne'ne po"rne "a$duaste mirisa"e misli% 8a#o bi taj medijum ina!e mogao da bude pogreno s6"a,en budu,i da bi te# njego"om pra"ilno s6"a,enom upotrebom trebal oda do7e #raj s"im budu,im nespora$umimaB legel smatra da "e# u #om 'i"i $aslu'uje s#romno ime ali ime #oje mnogo #a$uje : #riti!#i "e# - ta#o da ,e ubr$o s"e biti #riti#o"ano osim tog "e#a samog i s"e ,e postajati s"e #riti!#ije i #riti!#ije i umetni3i ,e "e, smeti da gaje opra"danu nadu da ,e se !o"e!anst"o naj$ad maso"no u$di,i i nau!iti da !ita% ?ptu'be proti" nera$umlji"osti su i$ri!ito bile uperene proti" Ateneuma% jedan pro3enitelj umetnosti je "e, branio=teneum i pritom #oristio o$loglaeni 0ragment o tri tenden3ije% legel taj 0ragment smatra $aista dobrim i nera$ume"anje je o!e#i"ao u sas"im drugoj ta!#i% DDFran3us#a re"olu3ija Fi6teo"o u!enje o nau3i i Geteo" Majster su naj"e,e tenden3ije o"og "e#a% 8o negoduje $bog o"og spis#a taj se jo nije u$digao na "iso#o prostrano stano"ite istorije !o"e!anst"a% Ea# i u naim os#udnim #ulturnim istorijama #oje naj!e,e li!e na $bir#u "arijanata pra,enu nepre#idnim #omentarom $a #oju se #lasi!ni te#st i$gubio ne#a #nji'i3a #oju bu!na gomila u s"oje "reme ne prime,uje mnogo igra "e,u ulogu nego s"e to ta gomila !ini%DD legel #a'e da je o"aj 0ragment napisao sa najpotenijom namerom i s#oro be$ imalo ironije% (o to umetnost smatra je$grom !o"e!anst"a a 0ran3us#u re"olu3iju sa"renom alegorijom na sistem trans3endentalnog ideali$ma to je jedno njego"o #rajnje subje#ti"no s6"atanje% &"e ostalo je samo je$i# i0ara% 8o u Majsteru ne mo'e da na7e 3elo#upni Geteo" du6 "ero"atno ,e ga s"uda u$alud tra'iti% 4oe$ija i ideali$am su 3entri nema!#e umetnosti i obra$o"anja to $na s"a#o% <aj"ie istine su potpuno tri"ijalne i ba $ato nita nije neop6odnije nego i6 i$ra$iti na no" i gde je mogu,e parado#salniji na!in da se ne bi $abora"ilo da su one jo tu mada one u st"ari ni#ada ne mogu biti potpuno i$ra'ene% ?no to je u o"om 0ragmentu moglo da bude pogreno s6"a,eno le'i u re!i tenden3ija i tu "e, po!inje ironija% legel misli da je to moglo da se s6"ati #ao da on u!enje o nau3i smatra samo jednom tenden3ijom jednim pri"remenim ogledom #ao 8anto"u #riti#u #oju bi on sam bolje i$"eo ili #ao da 'eli da se osloni na Fi6teo"a ramena #ao to se Fi6te oslanja na Rajn6oldo"a a on na 8anto"a a on na Lajbni3o"a i ta#o u bes#raj do pr"obitni6 ramena% legel #a'e da je to "rlo dobro $nao ali je 'eleo da po#ua ta#o da se i$ra$i pa da "idi 6o,e li mu ne#o podmetnuti ne#u ta#"u r7a"u misao% =li i$gleda da to ni#o nije primetio pa se legel pita 9 $ato nuditi nera$umlji"osti #ad ni#o ne,e da i6 s6"ati% )ato puta ironiji na "olju i objanja"a da o"a re! u dijale#tu 0ragmenata $na!i #a#o je s"e samo jo tenden3ija "e# #ao "e# tenden3ija% Da li je on miljenja da bi on li!no popra"io ili doneo odlu#u o tim tenden3ijama /ili bilo #o i$ njego"e grupe ili nji6o"i6 nasledni#a2 9 to ostaje mudrosti !itao3a na #oga se pitanje st"arno i odnosi pa se preputa njego"om sudu% Gete i Fi6te 9 to ostaje ona najla#a i naj$godnija 0ormula $a s"a#i podsti3aj #oji je Ateneum dao i $a s"e nera$ume"anje #oje je Ateneum i$a$"ao% legel smatra da jo nisu otili do"oljno dale#o sa da"anjem podsti3aja ali ono to nije u!injeno jo se mo'e u!initi%

Veli#i deo nera$umlji"osti Ateneuma le'i nepobitno u ironiji #oja se u njemu "ie ili manje s"uda i$ra'a"a% legel na"odi jedan te#st i$ 0ragmenata u Liceumu : DD&o#rato"s#a ironija je jedno potpuno ne6oti!no a ipa# potpuno promiljno pret"aranje% 4odjedna#o je nemogu,e "eta!#i je st"oriti i i$ne"eriti je% ?naj #o je nema njemu ona i prema najot"orenijem pri$nanju ostaje $agonet#a% ?na ne treba ni#og da pre"ari osim oni6 #oji je smatraju $a "ar#u pa ili u'i"aju u njenom di"nom obeenjat"u #oje ismeja"a 3eo s"et ili se ljute #ad naslute da se "ero"atno mislilo i na nji6% : njoj s"e treba da bude ala i s"e o$biljnost s"e dobronamerno ot"oreno i s"e dubo#o i$"rnuto% ?na i$"ire i$ spoja smisla $a umetnost 'i"ljenja i nau!nog du6a i$ susretanja sa"rene 0ilo$o0ije prirode i sa"rene 0ilo$o0ije umetnosti% &adr'i i podsti!e ose,aj nera$rei"og su#oba neuslo"ljenog i uslo"ljenog nemogu,nosti i nu'nosti potpunog saopta"anja% ?na je najslobodnija od s"i6 sloboda jer se #ro$ nju !o"e# sta"lja i$nad sebe samog* pa ipa# i naj$a#onitija jer je apsolutno nu'na% "rlo je dobar $na# #ad 6armoni!ne plit#e gla"e uopte ne $naju #a#o da prime o"u stalnu samoparodiju #ad neprestano i$no"a "eruju i ne "eruju do# im se ne $a"rti u gla"i i #ad alu smatraju $a o$biljnost i obrnuto% DD DDIronija je obli# parado#sa% 4arado#s je sbe to je u sto "reme "eli#o i dobro%DD legel o!e#uje da s"a#i !itala3 #oji se na"i#ao na 0ragmente u Ateneumu smatra s"e o"o i$ra$ito la#im !a# tri"ijalnim% = ipa# se to ne#ima !ini nera$umlji"o jer je mnogo pre toga bilo no"o% Ironija je te# od tada dola na dne"ni red% 4r"a i najotmenija od s"i6 je gruba ironija 9 nala$i se naj!e,e u st"arnoj prirodi st"ari* njeno pra"o mesto je u st"ari istorija !o"e!anst"a% ?nda dola$i 0ina ili deli#atna ironija* $atim istan!ana /u o"om maniru radi &#aramu3 #ad se !ini da sa ne#im ljuba$no i o$biljno raspra"lja pri !emu samo "reba trenuta# da na ne#i pri#ladan na!in $ada udara3 u $adnji3u2% ?"a "rsta se sre,e "ero"atno i #od pesni#a #ao i potena ironija /#oja je naj!istije i naji$"ornije posta"ljena u starim "rto"ima gde umilne pilje mame prijatelja prirode da bi ga onda poprs#ale "odom i ta#o ga liile ne'nosti2% Dalje drams#a ironija #ad je pesni# napisao tri !ina a onda postaje drugi !o"e# i mora da napie d"a poslednja% D"ojna ironija #ad d"e linije ironije paralelno te#u a da ne smetaju jedna drugoj% <aj$ad ironija ironije 9 "ero"atno najtemeljnija ironija #oja !o"e#u i dosadi poto se s"uda i stalno nudi% ?no to legel pre s"ega o"de podra$ume"a pod ironijom nastaje na "ie nego jednoj ra"ni% =#o se o ironiji go"ori be$ ironije a ne prime,uje se da se !o"e# isto"remeno nala$i u ne#oj drugoj mnogo uo!lji"ijoj* #ad ironija postane manir i na taj na!in opet ironie pesni#a* #ad ironija podi"lja i ne do$"olja"a "ie da se njom "lada% Da li je nera$umlji"ost neto loe to treba osuditiB legelu se !ini da na njoj po!i"a spasenje porodi3a i na3ija* dr'a"e i sistemi najumetni!#ija dela !o"e#a !esto toli#o umetni!#a da !o"e# ne mo'e da se do"oljno u njima na!udi mudrosti t"or3a% 5edna ne"ero"atno mala por3ija je do"oljna a#o se samo sa!u"a nepri#osno"eno i !isto% <ajdrago3enije to !o"e# ima samo unutranje $ado"oljst"o $a"isi naj$ad od jedne ta#"e ta!#e #oja mora da bude u tami ali $ato nosi i dr'i 3elinu i o"a snaga bi se u istom trenut#u i$gubila #ad bi !o"e# po#uao da je ra$rei u ra$umu% Eo"e# bi se $aista uplaio #ad bi !ita" s"et #ao to to on $a6te"a postao jednom potpuno ra$umlji"% )ar nije taj bes#rajni s"et i$gra7en ra$umom i$ nera$umlji"osti ili 6aosaB Drugi uteni ra$log proti" nera$umlji"osti Ateneuma nala$i se "e, u samom pri$nanju jer ba ono pou!a"a da ,e $lo biti prola$no% <aja"ljuje se no"o "reme 9 oluja je dugo s"etlela na 6ori$ontu poe$ije i s"a njena snaga je bila sabijena u jedan mo,ni obla# ali us#oro ,e !ita"o nebo goreti jednim plamenom% (ada ,e +F%"% $aista po!eti a onda ,e i o"a mala $agonet#a o ner$umlji"osti =teneuma biti ra$reena% ?nda ,e biti !itala3a #oji ,e umeti da !itaju 9 u +F%"% ,e s"a#o mo,i da u'i"a u tim 0ragmentima sa prijatno,u i $ado"oljst"om% legel smatra da ,e tada da se obistini i jedan njego" proro!#i 0ragment : DD5edan #lasi!an spis ne sme ni#ada da bude potpuno s6"a,en% =l#i oni #oji su obra$o"ani ili #oji se obra$uju s"e ,e "ie morati da u!e i$ njega%DD Veli#i ra$la$ ra$uma i nera$uma posta,e s"e optiji 'e,i i jasniji% 5o ,e mnogo s#ri"ene nera$umlji"osti morati da i$bije% =li i ra$um ,e po#a$ati s"oju s"emo,* on #oji oplemenjuje duu u #ara#ter pret"ara talenat u genija ose,anje i s6"atanje pros"etlja"a u umetnost on sam ,e biti s6"a,en i !o"e# ,e naj$ad u"ideti da s"a#o mo'e da dosegne naj"ie i da !o"e!anst"o do tada nije bilo ni pa#osno ni glupo "e, samo nespretno i mlado%

DR=G=< &(?5=<?VIG 9 DD<e#i sadr'aji pojma ironijeDD : legelo"e 0ormula3ije o ironiji su posebno $na!ajne u #onte#stu njego"e polemi#e sa Hegelom% 4ogled na ironiju iri u Filozofskim predavanjima naro!ito o filozofiji jezika i rei /#raj +A-A po!%+A-F%g% - ra$rada njego"e Filozofije ivota i$ +A-1%g%2 9 da bi element nega3ije u njoj odredio ta#o da ranija gledita ne budu pore#nuta i da /u me7u"renu pre3i$irana2 budu bolje $ati,ena od prigo"ora o apsolutnoj pre"lasti subje#ti"nosti i$ !ije samo"olje proi$ila$i tatina u ironiji #oja ne tedi nita DDsupstan3ijalnoDD% legel je ranije u "e$i sa ironijom go"orio o DDoseaju nerazreivog sukoba uslovljenog i neuslovljenog, nemogunosti i neop odnosti potpunog saoptavanjaDD% Ironija #ao DDjasna svest vene agilnosti, beskrajno punog aosaDD /pri !emu je 6aos s6"a,en #ao $amrenost i$ #oje se mo'e poja"iti jedan s"et2 i #ao DDepideiksis beskrajnostiDD% Go"ore,i o ironiji ljuba"i legel #on#reti$uje o"e na3rte pojma ironije uobli!ene u 0ragmentima i a0ori$mima% (u nije "ie ra! o samo o bes#raju ili 6aosu ili samo o st"arala!#om na!elu #oje sintetie inspira3iju i otre'njuju,u #ore#ti"nu #riti!#u sposobnost umetni#a #oji na taj na!in u re0le#siji o"lada"a s"ojim st"arala!#im nagonom unutranjim ira3ionalnim pretposta"#ama poe$ije% ?"aj ironi!ni #ore#ti"no-re0le#si"ni momenat je DDsamoograni!a"anjeDD i to #ao re$ultat DDsamost"aranjaDD /- pesni!#og nada6nu,a uobra$ilje2 i DDsamounita"anjaDD /- #riti!#og pogleda2 odn% nji6o"og smenji"anja% Ironiju ljuba"i treba s6"atiti ire u s#lopu DD0ilo$o0ije 'i"otaDD #oju legel ra$"ija nasuprot "ladaju,oj spe#ulati"noj 0ilo$o0iji% : Filozofiji jezika i rei legel se "ra,a temi ironije DDu i$"ornom so#rato"s#om smisluDD na$i"aju,i je DDu!enjem du a koji misli samom sebi, to se esto pretvara u jedan ti i smeak DD i pritom pridaje ta#"om sme#u DDnajuzvieniju ozbiljnostDD% )a legela je ironija u tom i$"ornom so#rato"s#om ili platono"s#om smislu po"e$ana sa istra'i"a!#im miljenjem #oje te'i naj"iem sa$nanju% : tom s#lopu on je posmatra #ao DDsvest i miljenje koji su u svom najunutranjijem stremljenju ka najviem cilju postali sami sebi jasni i dospeli do armonijeDD% : oba o"a is#a$a ironija je jedan poseban "id samoodnoenja du6a #oje legel s6"ata #ao posebnu 0ormu onoga to je i ina!e #ara#teristi!no $a miljenje i go"or 9 #ao naj"iu du6o"nu jasnost i bistrinu dijalo#og drams#og ra$"ijanja miljenja% 4o legelu DDgovor se mora posmatrati samo kao miljenje koje je postalo spoljanje i vidljivo DD a DDsamo miljenje je unutranji govor, neprekidni razgovor sa samim sobomDD 9 !o"e# #oji se trudi da rei $agonet#u s"og bi,a i s"oje s"esti pribli'a"a se reenju u#oli#o dijalogi!nost ra$go"ora s6"ati #ao s"ojst"o miljenja odn% drams#u prirodu miljenja #ao s"ojst"o je$i#a% Miljenje i je$i# se objanja"aju $ajedno i u$ajamno 0ormom ra$go"ora odn% drams#im po#retom DDmiljenja i proti"miljenjaDD% =#o je ironija stanje u #ojem je miljenje spo$nalo samo sebe postalo sebi jasno i ta#o dospelo do 6armonije onda je ta "rsta samoodnoenja du6a naj"ie to miljenje mo'e posti,i% 8retanje miljenja analogno go"ornom po#retu u ra$go"oru /DD#retanjuDD pitanja i odgo"ora #a#"o postoji #od 4latona2 pre"a$ila$i s"oju proti"re!nu prirodu u ironiji% =li samora$janjenje i dose$anje 6armonije /odre7eno naj"iim du6o"nim 3iljem2 ne $na!i smirenje : misao je u"e# i ostaje u"e# DDra$go"orDD% Filo$o0ija je$i#a i re!i u st"ari je 0ilo$o0s#o promiljanje DD'i"og miljenjaDD oslobo7enog idealisti!#e spe#ula3ije !iji sistemi sami sebe i$miljaju% Idealisti!#e pojmo"ne apstra#3ije treba da $ameni sagleda"anje st"arnog 'i"ota due #oji se ne s"odi na intele#t% legel je jo u #elns#im preda"anjima /"si ologija kao teorija svesti +AHI-HJ%g%2 smatrao da 0ilo$o0s#a s"esti ni#a#o nije neto "eta!#o to lebdi i$nad obi!ni6 st"ari proti!u,i paralelno sa njima ili pored nji6 be$ i#a#"e st"arne delot"ornosti 9 naproti" re! je o s"esti samog 'i"ota DDpoja!anom i po"ienom 'i"otu 'i"otaDD% (o je oslona3 po$ni6 legelo"i6 0ilo$o0s#i6 raspra"a posebno #ada se imaju u "idu njego"a ra$ra!una"anja sa spe#ulati"nim ideali$mom 6egelo"s#og tipa% )adata# 0ilo$o0ije je u tome da sebe $asnuje na li!nom pre s"ega religio$nom unutranjem is#ust"u na !injeni3ama odre7enim onim to je $aista pro'i"ljeno i o !emu se ima neposredno sa$nanje% legelo"a 0ilo$o0ija 'i"ota je usmerena #a personalnosti i #on#retnosti neposrednog sa$na"anja : 0ilo$o0ija 'i"ota #ao do'i"lja"anja 'i"ota 0ilo$o0ija pro'i"ljenosti% 8ao dopunu o"a#"om "i7enju miljenja je$i#a i 'i"ota #ao 3ilja 0ilo$o0iranja 9 legel pie o ironiji ljuba"i% (ime po"e$uje s"oju osno"nu te'nju da 0ilo$o0iju usmeri na no"i put sa temom dijalogi!nosti miljenja sa njego"om drams#om prirodom%

DD#stinska ironija $jer postoji i jedna pogrena% jeste ironija ljubavi& 'na nastaje iz oseanja konanosti i sopstvene ogranienosti, i iz prividnog protivreja tog oseanja sa idejom neeg breskrajnog, koja je sadrana u svakoj istinskoj ljubavi& (ao to u stvarnom ivotu, u ljubavi ka nekom zemnom predmetu, dobroudna i ti a ala o nekoj prividnoj ili stvarnoj maloj nesavrenosti drugoga je na mestu i stvara pre svega prijatan utisak, kada su obe strane sigurne u svoju uzajamnu ljubav, a prisnost te ljubavi ne doputa vie nikakav dodatak ) isto vai i za svaku drugu, pa ak i za najveu ljubav, a beskrajnu ideju koja joj lei u osnovi ne moe da ukine prividno ili stvarno ali beznaajno i majuno protivreje* naprotiv, ono joj slui kao potvrda i pojaanje& Ali, ovaj privid protivreja, istaknut u ironiji ispunjenoj ljubavlju, ne moe prouzrokovati nikakav poremeaj u viem oseaju samo tamo gde je ljubav ve proiena do najvieg stepena razvia, gde je postala iznutra vrsta i savrena& A kakvu bi drugu podlogu jedna filozofija ivota mogla da ima i da je prizna kao vaeu, nego pojam ovakve jedne ljubavi+ ,pravo je to ona pretpostavka ivota, onog unutranjeg, jedina koja je ovoj folozofiji potrebna i od koje ona mora da po!e& -amo, ovek ovu ljubav mora sam da doivi ili da je iznutra oseti, a pojam te ljubavi mora biti pojam stvoren iz vlastitog oseaja i iskustva tog oseaja%DD : !emu je smisao ironije ljuba"iB ?tpada prigo"or #oji se mo'e uputiti ideji o bes#ona!nosti sa stano"ita #ona!nosti #oju !o"e# ose,a i ograni!enosti na #oju je osu7en u#oli#o postoji ljuba" odgo"araju,eg #"aliteta u#oli#o je ona DDpre!i,ena do naj"ieg stepena ra$"it#aDD% : ta#"oj ljuba"i je sadr'ana ideja bes#rajnosti pa je samo potrebno da !o"e# upra"o ta#"u ljuba" sam $aista oseti i pro'i"i #a#o bi o"aj prigo"or ta#"im do'i"ljajem bio poniten% Ljuba" trans3endira #ona!nost% Ironija #oja je i$a o"og proti"re!ja preo#re,e pomenuti prigo"or u poja!a"anje ideje bes#rajnosti : pred is#ust"om sa"reno $rele i !"rste ljuba"i proti"re!je na !ijem temelju je ironija mogu,a pret"ara se u proti"re!je #oje samo pri"idno sadr'i momenat nega3ije a u st"ari slu'i poja!anoj a0irma3iji% =#o je ironija pra"a /a pra"a je a#o je ironija ljuba"i i a#o je pri tom ljuba" pra"a i #ao ta#"a $aista pro'i"ljena2 ona ne samo da ne ra$ara ono naj"ie i bes#rajno #a #ome #ona!ni !o"e# te'i nego ga osposoblja"a $a to bes#rajno "odi ga #a njemu% : tom smislu se mo'e s6"atiti i to da je ironija upu,i"anje na bes#raj% legel je po#uao da se obe$bedi od #riti#e uperene proti" tog pret"aranja proti"re!ja #ona!nosti i bes#rajnosti /proti"re!ja #oje bi ugro'a"alo ideju o bes#rajnosti2 u pri"id proti"re!ja : on $a6te"a "r6uns#u ljuba" i $a6te"a neposredni li!ni do'i"ljaj ta#"e ljuba"i a ne pu#o $nanje ili be$ "lastitog is#ust"a ste!eni pojam o njoj% (e d"e ograde su'a"aju bitno podru!je ironije ljuba"i #ao proti"re!ja #oje je pri"id proti"re!ja% 4ritom ostaje neproblemati$o"ana pretpost"#a da o"a#"a ljuba" nu'no podra$ume"a ideju ne!eg bes#rajnog tj% da pro'i"lja"anje ta#"e ljuba"i ima one posledij3e #oje impli3ira poja!ano a0irmati"na priroda ironije ljuba"i% (uma!enjem 3eline legelo"e 0ilo$o0ije 'i"ota bi se mo'da dolo do bli'eg odre7enja ljuba"i i bes#rajnosti #oja je u njoj na"odno sadr'ana i do ra$loga $a ut"r7i"anje te "e$e /to bi "odilo #a religijs#om teolo#om je$gru njego"og miljenja2% >itno pitanje : $ato bi ideje o ironiji ljuba"i trebalo s6"atiti #ao dopunu idejama o dijalo#oj prirodi miljenja odn% drams#oj prirodi go"oraB =#o se ironija u i$"ornom smislu pre s"ega de0inie #ao DD svest i miljenje koji su u svom najunutranjijem stremljenju ka najviem cilju postali sami sebi jasni i dospeli do armonije DD a $atim /u dopunu tome2 #ao ironija ljuba"i #oja je ona istins#a i #oja #ao ta#"a samo poja!a"a istins#om ljuba"lju u"e# obu6"a,enu ideju bes#rajnog onda $na!i da ironija predsta"lja "r6una3 i u podru!ju miljenja i u s0eri do'i"ljaja /#oja je pra"i predmet 0ilo$o0s#og miljenja2 : da#le i #ao "r6o"na mogu,nost du6a $a!u7enog ali i nasmeenog nad samim sobom i nad s"ojim postojanjem i #ao poja!ano a0irmisani do'i"ljaj bes#rajosti ideje bes#rajnog u ljuba"i% Ironija je "r6o"no samoodnoenje miljenja #ao i "r6o"no samopot"r7i"anje bitnog do'i"lja"anja unutranjeg 'i"ota% 8ada o"a#"o do'i"lja"anje postane predmet miljenja u 0ilo$o0iji 'i"ota onda d"a pomenuta "ida ironije #oin3idiraju% Hegel je legelo"o proiri"anje pojma ironije smatrao $loupotrebom $a osudu /misaono $ale7e tog proiri"anja nala$i u Fi6teo"oj 0ilo$o0iji2 9 #ao "r6uns#o samo"oljno ispolja"anje subje#ti"nosti #oja jedino sebe smatra onim pra"im sas"im ne$a"isno od onog to je obje#ti"no to je po sebi i $a sebe lepo dobro moralno% DD'vakva ekstremna subjektivnost nita ne uzima ozbiljno DD% DDApsolutna samodopadljivostDD nali# na DDusamljeniko bogosluenje samom sebiDD 9 $a njega je $lo u s"om optem obli#u #ada 5a da bi u'i"alo u sebi #ao ironi!na samos"est doputa da propadne i ono naj"ie i naji$"rsnije%

4ored teme u$urpa3ije instan3e apsoluta od strane subje#ta u sopst"enom $nanju o sebi isti3anja ironije #ao li3emerst"a tatine i drs#osti i tobo'njeg u$di$anja subje#ti"nosti #oja s"e osim sebe smatra nita"nim Hegel naglaa"a ono negati"no pori3ateljs#o u ironiji : DD sve odredbe koje subjekt stvara sam sebi o onome to je pravo i dobro, ume on tako!e ponovo da razori DD% 4ritom DDironija ume da izvodi svoju vetinu sa svakom sadrinom* ona se egai sa svim formamaDD% Ironija s"e to st"ori sama pono"o i ra$ara 9 to je Hegelo"a misao-"odilja u #riti3i legelo"e deri"a3ije Fi6teo"og s6"atanja st"arala!#og jast"a% Hegel "eruje da ono to je suptan3ijalno ne mo'e i ne sme da u radu du6a bude i$lo'eno na milost i nemilost subje#tu ma#ar on bio s6"a,en i #ao i$"or #rea3ije* dobra "olja subje#ta da uradi ili ne uradi da uradi o"a#o ili ona#o ne mo'e da $ameni supstan3ijalno "a'enje onoga to je posredo"ano i osamostaljeno #ao obje#ti"no i u s"om postojanju po sebi i $a sebe ne$a"isno i istinito% Ironija #ao opti prin3ip ona#"a #a#"u je 6teo da pro#lamuje legel neodr'i"a je sa stano"ita spe#ulati"nog ideali$ma% &am legel je odba3i"ao pre s"ega ta#"o stano"ite 9 on pone#ad 'eli da odredi ironiju #ao plod suo!enosti sa DDin#omen$urabilno,u /nesamerlji"o,u2 ljuds#og $nanja i bo'ans#i istinitog lepog i dobrogDD #od &o#rata to ne $na!i da ironija treba da "odi u s#epti3i$am% <aproti" legel smatra da su se &o#rat i 4laton slu'ili ironijom #ao metodom da bi odbranili istinu od so0isti!#e uobra'enosti* te# #ada o"a s#romnost #oju 0ilo$o0 /#oji te'i istini2 ispolja"a u odnosu na sopst"ene sa$najne mogu,nosti i to $ato da bi i6 primerio u ironi!#oj samos"esti bes#rajnosti onog to "alja sa$nati postane s#epti!#i radi#ali$o"ana negira se i mogu,nost opte"a'e,eg istins#i $asno"anog sa$nanja% Ironija i s#epti3i$am ,e se !esto po"e$i"ati !a# i i$jedna!a"ati u najra$li!itijim #onte#stima /pr: #olo#"ijalna upotreba termina DDironijaDD2 pri !emu je te#o sagledati grani3u do #oje je legel dr'ao #oja ironiju #ao DDs#romnostDD deli od s#epse #oja te'i da se sa ironijom poisto"eti% Hegel do"odi u pitanje 3elinu legelo"i6 0ilo$o0s#i6 po#uaja 9 njego" misti3i$am insistiranje na unutranjem 'i"otu poglede na pantei$am%%% Hegel o3enjuje #ao DDodluno negativan pravac protiv objektivnostiDD% DD#ronijom se nazvalo samosvesno uproavanje objektivnog DD% Hegel smatra da je legelu u"e# nedostajao osno" sa #ojeg bi mogao pobiti bilo #oji 0ilo$o0s#i sta" uma #oji misli% Do# je Fi6te uspeo da ot#loni jednostranost s"og prin3ipa legelo"a ironija u#orenjena u tom prin3ipu ili njego"om pogrenom ra$ume"anju pret"ara se u nega3iju #oja je DD poricanje ivotnosti uma i istine, i nji ovo srozavanje na privid u subjektu i na privi!anje za drugeDD% Hegel smatra da ni#a#"a o$biljnost nije mogu,a a#o nema supstan3ijalnog interesa $a sadr'inu #oja "e, #ao ta#"a u$eta sama po sebi "a'i #ao neto sutins#o to onoga #o se sa njom saobra'a"a i samog !ini sutast"enim% DD<a onom stano"itu na #ojem je 5a #oje s"e posta"lja i$ sebe i s"e unita"a umetni# #ome s"a#a sadr'ina s"esti i$gleda #ao ne#i samosa!injeni ra$orlji"i pri"id a nijedna sadr'ina s"esti mu ne i$gleda #ao neto apsolutno to postoji po sebi i $a sebe 9 na tom stano"itu nema mesta o$biljnosti jer se na njemu "rednost pripisuje samo 0omali$mu naeg 5aDD% )a ironi!ni /bo'ans#i genijalan2 du6 s"e je na"odno pu#a nesutast"ena t"ore"ina% )a Hegela ironija #a#o je $amilja legel je nepri6"atlji"a i #ao na!elo i$"an umetnosti i #ao na!elo umetni!#og pri#a$i"anja% 4ostoji miljenje da i$me7u legela i Hegela u st"ari postoji "eli#a sli!nost utoli#o to je ironija pr"og dubo#o srodna antiteti!#oj nega3iji drugog #ao i u "e$i sa odnosom teorije i istorije sistema i dijale#ti!#og ra$"oja% 8od ranog legela se mogu na,i i 6egelijans#e misli : DDistorija je 0ilo$o0ija u nastajanju a 0ilo$o0ija je do"rena istorijaDD% 4ostoji i miljenje da je Hegelo"a #riti#a promaena a legelo"a upotreba termina ironije preiro#a% ta je uopte ironija u s"emu tomeB <e !ini li enormno proirenje neprepo$natlji"im 0enomen #oji stoji i$a te re!i a sadr'aj na #oji treba da uputi neu6"atlji"im u njego"oj DD"ieli#ostiDDB ?no to je u s"im slu!aje"ima isto jeste postojanje ne#e "e$e i$me7u ironije i nega3ije% 4oto je re! o ra$li!itim oblastima i unutar nji6 o ra$li!itim "ido"ima jednog i drugig neop6odno je jasno pre3i$irati na ta se u st"ari misli #ada se #a'e ironija% 4ostoje,i u tradiranbom $nanju sadr'an pojam ironije ima po$iti"nu ulogu utoli#o to be$ njega ne bi bilo mogu,e ni#a#"o ra$ume"anje onoga to se dalje u no"oj pojmo"noj arti#ula3iji ra$"ija% <egati"na strana je u spontanom prenoenju elemenata "e, postoje,eg /pr: retori!#og2 ra$ume"anja pojma na no"i 0enomen /pr: samo#riti!#i nastrojenu st"arala!#u aposobnost2 #oja se ja"lja pod istim imenom%

Fa#tor nega3ije postoji i u retori!#oj ironiji i #od Hegela ali je pri tom re! o "rlo ra$li!itim nega3ijama% &amim tim re! je i o "eoma ra$li!itim DDironijamaDD% to je pomnije ra$li#o"anje 0enomena #oji stoje i$a termina ironija to je isto"etnost termina 9 i sa njom po"e$ano spontano prenoenje postoje,eg pojmo"nog sadr'aja na ra$ume"anje no"og #onte#sta i no"og 0enomena u njemu pa i po"ratno dejst"o ra$ume"anja no"og 0enomena na ra$ume"anje ranijeg 0enomena i njego"og pojmo"nog sadr'aja i me7usobno pojmo"no oboga,i"anje pojedini6 ra$ume"anja 9 manja prepre#a $a teorijs#o istra'i"anje% <ega3ija u ironiji #ao stils#om sredst"u* u slu!aju e#stremne samos"esne subje#ti"nosti o #ojoj go"ori Hegel* u ironiji ljuba"i o #ojoj go"ori legel u #ojoj u st"ari i nije re! o nega3iji "e, o poja!anoj a0irma3iji 9 s"e te DDnega3ijeDD $a6te"aju ra$li!it teorijs#i pristup% Ironiju treba sagledati i s6"atiti #ro$ neisto"etnost pojedini6 poimanja njene prirode% &lo'ena inter0eren3ija mnogi6 elemenata ra$li!iti6 pojmo"ni6 odre7enja i$ duge tradi3ije u #ojoj se u jednom ili drugom smislu pominje ironija !ini da se u #olo#"ijalnoj #nji'e"no#riti!#oj ili ne#oj drugoj upotrebi o"og termina u pr"i ma6 u!ini da se ta#"o podra$ume"anje mora pri6"atiti da se u njemu s"i ti elementi do nera$a$natlji"osti stapaju% =nali$a #on#retnog #onte#sta onda mo'e da po#a'e o #a#"oj je ironiji re! i da li je uopte re! o njoj% : nema!#om #lasi!nom ideali$mu ironija je upotreblja"ana u spe#ulati"nom smislu tamo gde bi se sa ra$logom moglo o!e#i"ati i ne#o sas"im drugo odre7enje% : drugoj oblasti njene grani3e prema 6umoru parodiji sar#a$mu grotes3i ta#o7e nisu otre 9 ne ret#o se ironija de0inie ne#im od o"i6 pojmo"a i obrnuto% 4ri tom nijedan od ti6 0enomena nije nigde jednom $au"e# dat i odre7en% &"i oni postoje u ra$nim s"ojim odre7enjima i pre#o nji6 mada irina ti6 odre7enja ne mo'e biti neograni!ena% ?ni se mogu "ideti i tuma!iti unutar pojedini6 tradi3ija u #ojima su se ironija 6umor%%% "e, ja"ljali i u #on#retnom posmatranju 0enomena #oji je pred nama #ao i u uo!a"anju "e$a jednog i drugog #oje je u st"ari uo!a"anje igre me7usobnog smisaonog odre7i"anja #on#retni6 sadr'aja 0enomena i "e, po$nati6 tradirani6 i u te'nji $a daljim smisaonim tradiranjem prepo$natlji"i6 $na!enja% <o"a odre7enja a#o i6 tradi3ija pri6"ati a#o postanu tradi3ija predsta"ljaju nametanje no"i6 sadr'aja u isti pojmo"ni o#"ir ili !a# st"aranje no"og pojmo"nog o#"ira%

VE5< >:( 9 DD&tabilna ironija u pore7enju sa svekolikom knjievnouDD : >ut #a'e da a#o njego" prijatelj u7e u sobu i #a'e DD4ada #iaDD njego"o $a#lju!i"anje o prijatelje"im namerama odigra,e se ta#o br$o i automats#i da se to te#o i mo'e na$"ati $a#lju!i"anjem% >uto"a spremnost da pri6"ati tu i$ja"u #ao jednosta"no i obi!no oba"etenje u st"ari $a"isi od "rlo slo'enog #onte#sta je$i!#i6 i so3ijalni6 pretposta"#i #ao i od nji6o"og me7usobnog odnosa% (o se u"i7a onog !asa #ad se isposta"i da bilo #oji deo te i$ja"e ili #onte#sta do"odi u pitanje jednosta"no doslo"no tuma!enje% =#o se on poja"i s#ro$ mo#ar i potiteno promrmlja da pada #ia 9 to "ie nije oba"etenje s ob$irom da je >ut to i sam s6"atio% =li ta!an sadr'aj njego"og is#a$a ne mo'e biti jasan ni#om #o !ita o"a#a" opis usled toga to re!i DDpotiteno promrmljaDD ne go"ore do"oljno o #ara#teru prijatelja niti o situa3iji u #ojoj se nala$e nji6 d"oji3a niti o tome da li on samo u ali podr'a"a potiten sta" ili go"ori u naj3rnjem o!ajanju% >uto" $a#lju!a# da DD4ada #iaDD $na!i doslo"no oba"etenje mogao je biti sas"im i$menjen $nanjem o tome da li su se oni upra"o pos"a7ali ili op#ladili o tome da prijatelj boluje od reumati$ma ili o tome da je upra"o tog jutra u progno$i "remena nago"eten uragan i uopte be$brojnim i$menama #onte#sta #oji6 postajemo s"esni te# #ada je ne#i deo #onte#sta do"eden u pitanje% =#o je na taj na!in s"a#i is#a$ o#ru'en nejasno,ama $a #oje se pretposta"lja da i6 !itala3 ra$ume jasno je da se slo'eno $a#lju!i"anje o!e#uje od nas s"a#i put #ada !itamo ono to se $o"e #nji'e"nost% =#o npr u drami na s3enu u7e li3e potpuno po#islo i #a'e DD4ada #iaDD pisa3 mo'da time 'eli da nas na"ede da ra$mislimo o tome ta $apra"o $na!i neto to je "e, samo po sebi ta#o o!igledno%

ta Heming"ej posti'e u"ode,i na #raju romana DD .bogom orujeDD o#olnost da pada #ia% Frederi# Henri upotreblja"a nai$gled dire#tne re!i : DDDoao sam do bolni3e po #ii%DD : bolni3i on sa$naje da je 'ena #oju "oli umrla na poro7aju% <a#on to se probio do njene sobe on #a'e : DD4oto sam i$ba3io s"e bolni!ar#e napolje $at"orio "rata i ugasio s"etlo nije mi bilo nita la#e% >ilo je to #ao da sam statui re#ao $bogom% <eto #asnije i$aao sam i$ sobe napustio bolni3u i "ratio se u 6otel po #ii%DD <e#i su optu'i"ali Heming"eja da je 6ladno $a"rio roman% <ema ni jedne ose,ajne re!i u tom odelj#u% &"e je pri#a$ano !injeni!#i i be$ose,ajno% Me7utim >ut smatra da po"rata# u 6otel po #ii upra"o i$ra'a"a sa" bol #oji !o"e# mo'e da ose,a $bog ta#o "eli#og gubit#a% Mo'da to nije i$"edeno sas"im uspeno ali o!igledno je da se re!i ia#o nisu ironi!no upotrebljene ne mogu s6"atiti u najjednosta"nijem i najdoslo"nijem smislu #oji bi mo'da imale da su deo ne#og druga!ijeg #onte#sta% 4oslednju re!eni3u ne i$go"ara npr% bolni!#i inspe#tor posle jednog napornog dana 9 to je juna# #oji i$ra'a"a s"oj bol i pisa3 #oji je odabrao jednosta"an $na# $a taj bol% Me7utim a#o se od !itao3a o!e#uje da ulo'i s"u sposobnost $a#lju!i"anja da bi i$ ta#o jednosta"ni6 re!i #ao to su #ia i 6otel i$"u#ao to "ie a pritom $aista pada #ia i 6otel st"arno postoji >ut se pita $ar tu nemamo posla sa ironijomB 4isa3 u i$"esnom smislu #a'e manje od onoga to misli i bilo bi sas"im prirodno smatrati da u o"om odelj#u postoji ironija% 4isa3 je st"orio ironiju slu!aja : DDIronija je u tome to po"r6 s"ega drugog jo i pada #ia* ironija je i u tome to upra"o #ada je Henri pronaao s"oju pra"u ljuba" 'ena umireDD% <e#o mo'e da #a'e i : DDIronija je u tome to Heming"ej upotreblja"a je$i# #oji ta#o malo mo'e da i$ra$i ose,anje #oje njego" juna# o!igledno imaDD% >ut se ne proti"i tome to ne#i #riti!ari smatraju da u o"a#"im e0e#tima postoji ironija i #oji dosledno tome s6"ataju s"e#oli#u #nji'e"nost #ao ironi!nu% =li >ut ipa# ima jednu primedbu : ta#"a odre7enja bi nas osta"ila be$ pojma #ojim bismo mogli da odredimo neto "rlo $na!ajno i "rlo pre3i$no a to je poseban obli# "erbalne re#onstru#3ije #oju $a6te"a ono to je >ut na$"ao stabilnom ironijom% I stupnja re#onstru#3ije : <asuprot optim modi0i#a3ijama $na!enja #oje se od"ija u o#"iru s"a#og #nji'e"nog #onte#sta ta#o to s"a#a re! jednog #onte#sta uti!e na odre7i"anje $na!enja s"i6 preostali6 re!i >ut ra$matra trans0orma3iju $na!enja #oja se odigra"a to#om !itanja bilo #og odelj#a u #ome postoji stabilna ironija% I stepen 9 od !itao3a se $a6te"a da odba3i doslo"no $na!enje% =#o pra"ilno !ita on ne mo'e a da ne primeti odre7enu nesaglasnost u re!ima ili i$me7u re!i i bilo !ega drugog to je deo njego"og $nanja% 4rimer i$ DD(andidaDD : DD8ada je s"e bilo goto"o suparni!#i #ralje"i su s"a#i u s"om logoru prosla"ljali s"oju pobedu%%%DD% Ea# i be$ po$na"anja satiri!nog #onte#sta #oji postoji u o"om delu i be$ i#a#"og $nanja o Volteru o"a re!eni3a se ni#a#o ne mo'e pri6"atiti u doslo"nom $na!enju $ato to ono s"a#ome mora i$gledati neodr'i"o /pr% DDproti"ni!#e strane mogu obe da pobede u ratu isto"remenoDD2% Mi odba3ujemo jedan is#a$ $ato to $apra"o moramo da odba3imo pre,utni sta" na #ome je on $asno"an% )a ironiju to nije samo s"ojst"eno "e, je presudno% ?"aj $a6te" mo'e ali i ne mora da bude jasno "idlji"% Eesto is#a$ u #ome ima ironije mo'e da bude u sebi sas"im neproti"re!an mada se od !itao3a o!e#uje da sledi ono to bi se moglo na$"ati spoljanjim tragom* u st"ari ra$li#o"anje spoljanji6 i unutranji6 #lju!e"a na #oje se moderna #riti#a ta#o mnogo oslanja postaje !udno"ato irele"antno #ada odlu!ujemo o tome da li ne#i deo sadr'i ironiju ili ne% II stepen 9 po#ua"amo da primenimo mogu,a tuma!enja #oja se sama name,u% &"a ona ,e u i$"esnom stepenu biti nesaglasna sa onim to i$gleda da je doslo"no $na!enje ili !a# proti"re!na #ao to odre7uje i jedna tradi3ionalna de0ini3ija ali ,e u s"a#a#o i$"esnom smislu predsta"ljati pori3anje umanji"anje ili ,e ugro'a"ati pr"obitno $na!enje /pr% o"o je oma#a ili je pisa3 lud ili sam ja neto pret6odno propustio ili re!i imaju ne#o $na!enje #oje je meni nepo$nato2% 5edno mogu,e tuma!enje #oje obi!no ostaje nei$re!eno : Volter je mo'da mogao biti do"oljno nepa'lji" ili glup ili lud #ada je pisao o"aj odelja# ta#o da ni sam nije u potpunosti u"ideo njego"o st"arno $na!enje% ?"o objanjenje pri6"atamo te# #ada druga i "ero"atnija i$ostanu ili nas ne $ado"olje%

III stepen 9 usled s"ega toga mora se doneti odlu#a o pi!e"om $nanju i u"erenjima% <aa u"erenost da Volter o"de go"ori ironi!nim tonom $a"isi od naeg ube7enja da ba #ao i mi i Volter u"i7a i odba3uje ono to o"aj is#a$ podra$ume"a /da proti"ni!#e strane mogu obe da pobede u ratu2% :pra"o o"a odlu#a o pi!e"im u"erenjima !ini da se tuma!enje stabilne ironije ta#o nei$be'no $asni"a na namerama% 4r"a d"a stepena ne odre7uju da li pasus sadr'i ironiju ili ne% >e$ ob$ira na to #oli#o smo !"rsto ube7eni da je is#a$ apsurdan ili nelogi!an ili je po sredi ne#a gre#a mi ipa# treba ne#a#o da ut"rdimo da li je ono to mi odba3ujemo odba3io i pisa3 #ao i da li on sa ra$logom o!e#uje nae slaganje% ?dre7enje o"a#"og postup#a #ao DDnamernog is#ri"lja"anjaDD pou$dano je s"e do# nas podse,a na to da s"oje #riti!#e probleme ne mo'emo reiti ta#o to ,emo Voltera pitati ta je $apra"o 6teo da postigne re!eni3om o $ara,enim #ralje"ima% <a najbolji do#a$ o namerama #oje stoje i$a bilo #oje re!eni3e u DD(andiduDD bi,e 3elina DD(andidaDD i $a ne#e odre7ene #riti!ars#e 3ilje"e ima smisla go"oriti samo o namerama dela a ne pis3a% =li ba"ljenje ironijom nam po#a$uje u #om je smislu na "r6o"ni apela3ioni sud $apra"o pi!e"a #on3ep3ija% 8ada smo "e, primorani na DDo!e"idno objanjenjeDD onda #ona!no 6o,emo da budemo sposobni da #a'emo : DD<e$amisli"o je da bi pisa3 mogao da sta"i o"e re!i u o"a#"om poret#u a da nije namera"ao da i$a$o"e o"a#o pre3i$an ironi!#i udarDD% IV stepen 9 poto smo doneli odlu#u o pripo"eda!e"om $nanju ili u"erenjima #ona!no mo'emo odabrati no"o $na!enje ili $bir $na!enja u #oje mo'emo biti sigurni% &uprotno pr"obitnom re#onstruisano $na!enje ,e sigurno biti u saglasnosti sa pre,utnim u"erenjima #oja je !itala3 odlu!io da pripie Volteru% Ein re#onstruisanja se $a"ra"a u"erenjem : DDnasuprot t"rdnji #oju se Volter pret"ara da podr'a"a a #oja podra$ume"a neodr'i"a ube7enja on $apra"o go"ori to-i-to to jeste u saglasnosti sa onim to ja $nam ili to mogu da $a#lju!im o njego"im namerama ili u"erenjimaDD% >ut pretposta"lja da ,e mnogi !itao3i pomisliti da preterano uslo'nja"a ono to je u sutini br$ jednosta"an i o!ara"aju,i s#o# intui3ije 9 oni #a'u da #ada !itaju ti"o u #ome ima ironije oni ne idu #ora# po #ora# #ro$ ta#o slo'en pro3es% Humor ne#e re!i s6"atamo u bljes#u intui3ije a da pri tome uopte nismo ni ra$mislili% )ado"oljst"o upra"o i jeste u tome to ne moramo sebi da pru'amo marlji"e do#a$e sopst"eni6 $a#lju!a#a% 4od uslo"om da postoji $ado"oljst"o% 4od uslo"om da se s"e odigra ta#"om br$inom #ada pro3es te!e ona#o #a#o bi trebalo% 4od uslo"om da je $aista DDintuiti"noDD mada ta re! go"ori samo to da s"e te stepene mo'emo pre,i i nes"esno a to nas mo'e pogreno na"esti da $abora"imo #oli#i je udeo intele#tualne a#ti"nosti% Mo'da stepeni i nisu ta#o postepeni i mo'da bi bilo bolje na$"ati i6 elementima% Vrlo !esto i6 pro7emo DDu bljes#uDD i u tome mo'da le'i deo objanjenja $a !injeni3u da je ironija ta#o mo,no oru'je u #ome podjedna#o u'i"aju i pis3i i !itao3i% Mo'e biti da nijedan drugi obli# ljuds#og saobra,anja ne posti'e toli#o tom br$inom i ta#o e#onomi!no% ?"aj stupnje"iti !in re#onstru#3ije po#a$uje da 3ela st"ar uopte ne mo'e da opstane u#oli#o obe strane nisu u"erene da se #re,u #ro$ identi!ne s#lopo"e% Eudo nije u tome to do pogre#e ne dola$i !e,e "e, u tome da is6od uopte mo'e da bude uspean% Istina je da su ne#i primeri stabilne ironije u i$"esnom smislu o!igledni% =li pri pa'lji"ijem ra$miljanju !a# i najjednosta"nija ironija #ada je uspena ot#ri"a #od oba u!esni#a ta#a" susret umo"a #oji proti"re!i onome to se !esto go"ori o tome #a#"i smo i da li uopte mo'emo po$na"ati jedni druge% DDIstins#o "en!anje pra"i6 umo"a bilo #oja d"a !o"e#a je u tome to oboje poseduju smisao $a 6umor i ironi!no #oji je podeen u isto"etnom #lju!u ta#o da se nji6o"i pogledi o ma #om predmetu u#rtaju poput tragaju,i6 snopo"a s"etlostiDD% &ledi da je ironija je osno" naj!"r,i6 "e$a prijateljst"a i da je pra"a blis#ost je be$ toga nemogu,a% (e#o da je to ista st"ar #oju <ortrop Fraj opisuje #ao neto to pis3a primora"a da DDo#rene le7a s"ojoj publi3iDD%

VL=DIMIR 5=<8ELEVIG : Vrtoglavica i dosada : )bog !ega je ironija #oja je bila na!elo lu3idnosti samo#ontrole i nad-s"esne ra"nodunosti #od romanti!ara po!ela da s"et#uje 6aos i #on0u$ijuB : onoj meri u #ojoj je s"est-o-s"esti istan!ana dorada nad sobom ona "e, sadr'i ba6ants#o pijanst"o i "rtogla"i3u% &"est stalno uslo'nja"aju,i s"oje es#sponente gubi oslona3 br$ina je opija% 8ru'enje je simbol ta#"og pijanst"a jer s"ojom 3ir#ularno,u i$ra'a"a #retanje jedne s"esti #oja se neprestano "ra,a na pola$nu ta!#u tj% sebi i u tom #rugu posti'e samo$abora" i opija se "rtogla"i3ama% (a "rtogla"i3a nije s"ojst"ena trenut#u prelas#a na delo "e, je to "rtogla"i3a bes#ona!nog #ru'nog #retanja% >odler : DDVrtogla"i3a je nadola "rtogla"i3a #ru'i u "a$du6u* udiemo "rtogla"i3u* o"o je "rtogla"i3a #oja ispunja"a plu,a i obna"lja #r" u sr!anoj #omoriDD% 5er ne samo da mi greimo "e, i s"est grei nad samom sobom% Ironija se igra sa "atrom pa obmanjuju,i druge pone#ad nasan#a samu sebe% Ironija putem trans0era moti"a nas same i$"r,e ruglu% 4r"o parodiramo $atim "rlo o$biljno podra'a"amo ono to smo parodirali a na #raju $aista li!imo na ulogu #oju igramo% I$"esno je da parodija mo'e s"e da podnese ona obilato snabde"a i$go"orima i alibijima nau priro7enu sentimentalnost% (a pod"ala #oju parodija priredi ironi!arima objanja"a se letargi!nom du6o"no,u uspa"anom u je$i#u i automati$mima : re!i #ojima se slu'imo "e, su pre nas upotreblja"ane one su poto"ane slo'ene ispunjene $gusnutim uspomenama i prolo,u* pre nego to i6 i$go"orimo one "e, imaju prednost i odabranost #oje ,e is#ri"iti nji6o" smisao% =li ta#"o "e#o"no talo'enje #oje i6 bogati isto"remeno opa#o ote'a"a misao% Isto smisaono bogatst"o #oje je ironi!arima omogu,a"alo alu$i"nu mo, nad drugima sada nji6 same i$la'e $am#ama "erbalnog nes"esnog% &"est odre7ujemo #ao odbijanje da se pristupi ne!emu* ali "eruju,i da je do"oljno sigurna u sebe da je do"oljno od"ojena da mo'e glumiti pristupanje ona doputa da bude u6"a,ena u $am#e je$i#a% (a#o se s"est "ra,a jednosta"nosti $bog s"oje slo'enosti* tuma! #oji je pogreio i$ s"oje nai"nosti onda #ada je ona bila alegori!na opet grei pripisuju,i joj preteranu dubinu sada #ada ona ne $na!i nita "ie od onog to #a$uje% ?na je mislila du6o"ito a mi smo je !itali doslo"no* sada #ada je $au"e# upala u ra"an osno"nog $na!enja mi je u$imamo u prenesenom% Ironi!ar je #ao i 3ini# pre"areni pre"arant% Ima re!i #oje ne treba i$go"oriti !a# ni u ali - re!i toli#o t"rdi6 /pr: predusretlji" odnos prema je$i#u rata2 da pri6"ataju,i i6 pa ma#ar u nji6 i ne "ero"ali mi postajemo sau!esni3i #le"ete i smrti% <ae nasle7e dremaju,i u $na#o"ima #ojima raspola'emo sugerie nam no"ine* ali one ta#o7e upu,uju na du6 #a starim sli#ama* one se obra,aju s"emu to je upr#os naim lu#a"st"ima ostalo u nama la#o"erno i sentimentalno% Isu"ie siguran u "lastitu ra"nodunost ironi!ar is#ua"a sebe samog 9 ali "ie ga ne titi #r6#i o#lop njego"a neutralnost je smena% Igra re!ima mu upra"o slu'i da ome#a taj je$i# #oji mu i$mi!e% =li ne#oli#o #alambura ne !ini ironiju 9 on ostaje o$biljan upr#os pri"idne alji"osti% Veruje da se sas"im oslobodio a u osno"i se samo pri"remeno $abora"io% 4ono"o je postao nai"an% &ada obu$et "rtogla"i3om on slu7en posr,e i$me7u st"arnog i igre% &"est se $apli,e u ni$u s"oji6 in#ognita pa se prerua"a pseudonimima% Igraju,i d"ostru#u igru ironi!ar se s"rsta"a u d"oli!nu gomilu is#reni6 la'lji"a3a #oja je u"e# na pola puta i$me7u ilu$ije i istine 6ipo#ri$ije i potenja% : njoj se nala$i Don 8i6ot #ralj is#reni6 mitomana i dobronamerni6 la'lji"a3a $atim gospo7a >o"ari i $aljubljeni ironi!ari% Da li oni go"ore istinu ili $bijaju aluB : odnosu la'i prema istini nita nije jedno$na!no% Mas#a ironije postaje njena druga priroda% ?na se u s"om poja"nom i pri"idnom obli!ju neprestano #re,e i$me7u s"oje pr"e i druge prirode nesposobna da odlu!i #oja je od nji6 d"e istinitija% : #omadu DD Maak u izmamaDD (i# se $aba"lja igraju,i igru u igri ironiu,i o#o sopst"ene ironije : te6ni!#o osoblje i publi#a se penju na po$orni3u pa ilu$iju ra$bija isti onaj #o ju je i st"orio% Hegel je 'esto#o isme"ao o"aj 6iro"iti 6umor #oji unita"a s"a#u sutinu i poigra"a se sa nita"ilom: od po$orita na po$orite jedna 0ilo$o0ija 0ilo$o0ije DDtrans3endentalna poe$ijaDD #oja je prema legelu poe$ija poe$ije 9 to su e#sponenti romanti!ars#e "rtogla"i3e to su proi$"odi i nus-proi$"odi s"esti o sebi nesposobne da pono"o i$na7u s"oju pr"obitnu jednosta"nost i nai"nost%

<o"aliso"a DDtrans3endentalna tuber#ulo$aDD umano"e DDGrillenDD /-mui3e u gla"i ,udlji"ost2 (i#o"a DD$anesenostDD 9 s"e o"e "rtogla"i3e s"i o"i nus-produ#ti nad-s"esti "ode #a do#eti$mu u"redlji"om $a st"arnost /do#eti$am ; u!enje da je Hrist imao samo pri"idno telo i da su 3elo njego"o $emaljs#o postojanje i patnja bili samo pri"id2% Ironija je ono neto to je nita a#osmi!#a i spe#tralna bes#ona!nost 9 i ne samo da ponita"a t"rdi #osmos 0i$i!ara "e, u s"om lirs#om ni6ili$mu ta#o7e ra$gra7uje moralnu ten$iju i !"rstinu #ara#ter% ?na je DDlepa duaDD pijana samou"erenost $aljubljeni3a u sebe moralna tatina #oja $na i 'eli da je tata bo'ans#a genijalnost i "irtuo$nost #oja nita ne s6"ata o$biljno* ona je ubita!na $a s"a#u sa"esnu $ajedni3u% Ironija je prijatna nita"nost pribli'nost i "ero"atno,a* dobro $lo pra"o pra"da istina umesto da odgo"araju obje#ti"nim "rednostima samo su obi!na ost"arenja njenog 6ira% Hegel #oji je upo$nao dijale#ti!#u ironiju u$ajamnog odnosa suprotnosti i simulators#o posredo"anje go"ori ironi!no o ta#"oj subje#ti"noj ironiji #oja ponita"a s"a#u moralnu odgo"ornost i obe$"re7uje najsutast"enije 'i"otne interese% :$ pomo, #omi!nog bi"aju pora'eni jedino ludilo i ,udlji"ost posebni #apri3i i la'ne ma#sime* jer mi se pre"as6odno smejemo smenima% Ironija i$"r,e poru$i ne samo smeno "e, i ne-smeno* ona je samodestru#3ija ili ponita"anje s"i6 obje#ti"ni6 sadr'aja% Fi6teo"s#a ili legelo"s#a lepa dua upr#os tome to odra'a"a nostalgiju $a obje#ti"no,u ostaje $at"orena i$nutra utapa se u ra"nodunosti umire od !e'nje nerealnosti i tuge u s"ojoj ispra$noj !istoti% )ajedno sa s"etom i moralno,u propada i sama li!nost 9 ona se gubi u o#eans#oj ogromnosti s"oje slobode% 5a postaje lunarno nest"arno i 0antoms#o pitaju,i se da li jo u"e# postoji% (o je "r6una3 DDamor0i$maDD% Ironi!ar postoji #a'e <o"alis mnogostru#o i s"uda% F%legel pre3i$ira da je ironi!ar nai$meni!no 0ilo$o0 0ilolog #riti!ar #ao instrument #oji timujemo na 'eljeni ton% <jego"i su pseudonimi be$brojni njego"a in#ognita be$grani!no i$"arirana% : njego"im su#3esi"nim prirodama postoji po 8jer#egoru samo jedan mogu,i #ontinuitet onaj #oji se i$ra'a"a u dosadi% Dosada 9 romanti!ars#i DDsplinDD 9 predsta"lja spoj disonan3i i sjedinjenja #ontrasta% &"i ti perpetuum-i mobile romanti!ars#e 0anta$magorije su st"oreni da bi pre s"ega ra$onodili i ra$bili o"u dosadu% Dosada je ironi!na jedinst"enost "rtogla"i3a #oja sebe samu ponita"a* u"e# gladan i u"e# $asi,en splin nas tu'no spro"odi #ro$ "a$duasta pri"i7enja% ?!aja"ati $na!i ne $nati ta da se po!ne niti #uda da se #rene a dosa7i"ati se $na!i mo,i $aputiti se bilo #uda i po!eti bilo ta% 8rajnosti se dodiruju 9 i #ao to o!aja"amo to smo siromani i sami dosa7ujemo se #ada smo isu"ie bogati ili isu"ie sre,ni% Ironi!ar se gui u s"om tu'nom obilju i ispra$noj puno,i poto biti s"e $na!i ne biti "ie nita% 4ostoji li parado#salnije siromat"o od siromat"a bogati6B DD/ebo bee odve plavo, odve neno 0 more odve zeleno, vazdu odve blag DD - ?d"e, je nedo"oljnije i de0i3itarnije od jednog% <e-do"oljno% (a 6iperbola #oja je os#udi3a to bogatst"o #oje je siromat"o ta preteranost #oja je nedostata# 9 predsta"ljaju nesre,u od"e, sre,nog 'i"ota% )ato se dosada pri#a$uje #ao bol be$ u$ro#a ne#a "rsta nemoti"isane tes#obe% DDMoja je tuga be$ra$lo'naDD 9 be$ra$lo'na bar $a one #oji bolu pripisuju obje#ti"ne u$ro#e nu'no sra$merne njego"oj "eli!ini% Mese!ars#o 5a jeste 5a #oje je ni#o% <e samo da je ironi!ar ni#o "e, nema "ie ni#oga ni ispred njega on ni#ad nije sada* on nije ni#ada ali je to bio ili ,e biti : on 'i"i u prolosti $bog 'ala i u budu,nosti $bog nade% <jego"a #ralje"st"a su #ralje"st"a Ve,-prolog i 5o-nedolog nepostoje,a #ralje"st"a <ostalgije i Himere% I #ao to nije ni u jednom trenut#u u "remenu isto ta#o nije ni u jednom mestu u prostoru 9 on je nigde% ?das"ud i$gnan u"e# na gor#im "isinama "e!ito nomad ironi!ar ni#ad ne nala$i mesto na #ome ,e se $austa"iti* on je be$ domo"ine ili #a#o je go"orio <o"alis 9 on je gra7anin s"eta% Ironi!#i 'i"ot postaje na taj na!in nepre#idno puto"anje od modaliteta do modaliteta i od #ategorije do #ategorije* on poseduje is#lju!i"o nestalna odre7enja i #li$aju,e epitete% Ironi!ar je u"e# DDne#o drugiDD u"e# je DDnegde drugoDD u"e# DD#asnijeDD% =li time je isto"remeno i s"a#o i s"uda* njego"o be#st"o je preispiti"anje s"i6 mas#i i s"i6 de#ora* a#o je anoniman to je $bog preobilja pseudonima* ru#e su mu pra$ne a sr3e puno sno"a% &a besposli3om na dui i sa sa"e,u #oja je na mu3i "e!iti &trana3 i!e$a"a u #ralje"st"u ma6nitog bunila% (o je osno"na opasnost od ironije% Ironi!ar se du6om udalja"a od samog sebe% Mnogostru# i 0antasta on 'i"i rastresenim nei$"esnim lebde,im 'i"otom% Ironi!ni 'i"ot je !ista nega3ija i relati"nost on lebdi i$me7u posebni6 realnosti i nigde se ne $austa"lja* on je u stanju da i$igra i prijatelje #ao i neprijatelje* poto je i$daji3a s"i6 on ostaje sam mra" i ra$o!aran o#ru'en s"ojim 6iro"ima%

Igre ljubavi i humora : 8ada suro"a ironija napadne njen integritet naa psi6a u s"ojoj bes#rajnoj gip#osti 'eli da regenerie sopst"eno obli!je da i$no"a os"ane !ita"a i neote,ena* tada ne dola$i do no"og pada "e, do no"og u$di$anja% (a#"a upornost $ajedni!#a nagonu po"erenju i ljuba"i ima ne#a#a" meta0i$i!#i ra$log une#oli#o natprirodan% <e postoji li u nei$mernom po"erenju #oje u"e# i$no"a pr#osi s"a#om ra$umu ne#a "rsta bo'ans#og slepila $a #oje je sposoban jedino du6B :"reda se umori "re7aju,i pre nego oprotaj prataju,i% (a#o se s"a#i put ono sadanje u naem sr3u pri#a$uje "e!itim i s"a#i put ga opa#a ironija i$igra* ali ta#o7e s"a#i put ono se pono"o ra7a i na njega dola$i red da se naruga ironiji% <e treba se pre"ie brinuti a#o se ironija !ini proti"na di"ljenju poto"anju ili ljuba"i% >udu,i da se "e, toli#o dugo poto"anje DDgubiDD #a#o to da ga je jo u"e# ostaloB )apra"o poto"anje se ne gubi nego se pro0injuje i produ6o"ljuje* ono prela$i sa tela na du6 sa onoga #oga potujemo i sa onoga #ome se di"imo na ono to je $a di"ljenje* ono "ie nije opsena jedne "arlji"e mo,i "e, /#ao #od 8anta2 poto"anje $a#ona% (a#o poto"anje u s"a#om trenut#u dogra7uje ono to ironija ra$gra7uje* 3elina se bes#ona!no regenerie u dislo3iranim delo"ima s"uda re#onstruiu,i du6o"ni organi$am% Du6 #oga ele#tri!ni udar ironije odr'a"a budnim obu!a"a se da prela$i sa 0igurati"nog na 0iguriu,e i od gramati!#og pra$no"erja na pneumati!#o poto"anje% Ironija esen3ijali$uje i $gunja"a poto"anje% <ije "a'na !ednost postupa#a i re!i "e, !ednost misli 9 ista ona #oju nas ironija u!i da i$olujemo% 4as#al po#a$uje #a#"im nespora$umima i slu!ajnostima duguje s"oj ugled !a# i ljuds#a pra"da : a#o su "rednosti nepromenlji"e se#undarne moti"a3ije #oje i6 opra"da"aju promenile su se u potpunosti* $ato se go"ori o DDrelati"nosti na!elaDD% =li "rednosti jesu postojane i ta "e!itost odre7enog 3ilja #oji treba dosegnuti u"e# istog upr#os ra$mimoila'enju ideologija predsta"lja neto trajno i dubo#o to ironija ne mo'e da oslabi% (a#o nas ironija time to ra$ara spoljanji omot s"i6 institu3ija u"e'ba"a da potujemo is#lju!i"o sutinu* ona pojednosta"ljuje ogolja"a destilie% Mudrost po!inje ta!no tamo gde nam 3ini$am anali$e "ie ne #"ari be$a$leno $ado"oljst"o sinte$e poto smo u stanju da isto"remeno i potujemo i ra$umemo% 4otrebno je da sentimentalnost pro!i,ena #ro$ isme"anje odoli isme"anju* $ato to u njoj postoji sredinja oblast #oja sme6om ne mo'e da bude $a6"a,ena i $ato to se naa osno"na jednosta"nost na trenuta# $bunjena u"e# i$no"a do!e#uje na noge i opet po!inje da "oli i da "eruje% Ironija je sa jedne strane ubita!na $a ilu$ije% ?na je po#retlji"ost s"esti du6 #oji neprestano opo$i"a "lastite #reature #a#o bi sa!u"ao s"oju 'i"ost i ostao gospodar #odo"a i obredni6 0ormi* ironija stalno do"odi u pitanje premise #oje su tobo'nja s"etinja ona rui s"a odre7enja s"ojim indis#retnim upitni3ima i neumorno o'i"lja"a problemati#u pri s"a#om reenju% Ironija je nemir i neudobnost 'i"ota% ?na nas u!i da ne obo'a"amo sami sebe i !ini da naa mata $adr'i s"a pra"a nad s"ojim neposlunim potomst"om% 8o ostaje glu" $a njeno aputanje osu7uje sebe na ustajali dogmati$am i bla'enu obamrlost% (i# $a6"aljuje ironiji to nas titi od magijs#og i njego"i6 is#uenja% &"e se preobra'a"a s"e je po#retlji"o proti!u,e promenlji"o% Ironija se buni proti" stati!nog ra3ionali$ma i odaje po!ast prola$nosti 'i"ota* ona na s"oj na!in u#a$uje da je s"a tatina bi,a u postajanju da nema drugog "ida bi"st"o"anja osim morati-biti da je s"est suprotsta"ljena st"ari% Ipa# ironija se ne odupire du6u ljuba"i i jednosta"nosti% (reba biti lu3idan ali neposredan i jednosta"no !initi jednosta"ne st"ari% 8ao to postoji beda postoji i due"na neurastenija #ojoj u$ro# nije preterano siromat"o "e, su"ie "eli#o bogatst"o% =#o 'elimo le# $a be$na7e #oje je posledi3a pre$asi,enosti treba da sebe pojednosta"imo i po"ratimo po"erenje u spontanost sr3a% Ironija se ne proti"i tom pojednosta"ljenju !a# ga i pospeuje% )a6"aljuju,i 6umoru !o"e# ostaje sposoban da ose,a st"ari na nei$"eta!en i silo"it na!in% I$me7u 6umora i ljuba"i od"ija se bes#ona!na igra u #ojoj je s"a#o nai$meni!no pobedni# i pobe7eni $a"isno #o je "etiji% Humor je br'i i o#retniji od ljuba"i ali je ljuba" ja!a od 6umora% : s"a#om trenut#u ljuba" #lija u dubini #lonu,a i njena o$biljna nepregledna "eli!ina i$ranja i$ s"i6 sar#a$ama #oji je reetaju* i$ godine u godinu "ra,a se mese3 maj a sa njim dola$i jedna no"a mladost i sas"im no"o po"erenje% 8a#o toli#e $ime be$broj puta pono"ljene nisu prirodi ogadile st"aranje 3"e,aB (o je tajna "as#rsnu,a - tj% tajne nema a#o prestanemo da promiljamo prirodu u pojmo"ima antropomor0nog i u"e# dis#ur$i"nog ra$matranja a#o #ao eling s6"atimo njenu nepresuno ogromnu plodnost i njenu neis3rpnu energiju% (amo gde bi se maina istroila priroda se ne umara%

I naa nai"nost ta#o7e ima !udesno i$dr'lji" 'i"ot% ?"o su igre ljuba"i i ironije% Ironija i ljuba" se "rte u #rugu be$ $astoja jedna drugu progone,i u s#ladu sa menama smrti i obno"e 'i"ota% )ar ta ljuba" #oja ne prestaje da se obna"lja taj apsolut #oji je relati"an ne predsta"lja s"e to ljudi mogu da $naju o "e!nosti% : njoj ,emo na,i Erosa i$ DD1ozbeDD 9 on je demon posredni# na $emlju sila$i da bi ljudima doneo milost bogo"a na nebo se penje odnose,i bogo"ima molit"e i 'rt"ene ponude ljudi 9 tajna ljuba"i ra$rea"a nerei"u proti"re!nost i$me7u bogatst"a i siromat"a% I ironija je demons#o st"orenje% )aljubljeni!#a ironija u"e# na sredo#ra,i i$me7u tragedije i le'ernosti% Mas#e $a "reme romanti!nog #arne"ala $naju da a#o je misao ra$orila #ontempla3iju samos"est je 9 nude,i joj sopst"enu sli#u 9 "ra,a pra"oj otad'bini* i misao la#e die #ad se prepo$nala igraju,i i #re"elje,i se u ogledalu re0le#sije% Humora nema be$ ljuba"i ni ironije be$ radosti* lu3idnost se ne,e opirati 'estini i "atrenosti% 5er ironiji nije bio 3ilj da nas osta"i da se #iselimo u sir,etu sar#a$ma niti da nam ponudi ne#u no"u marionetu pret6odno i$mr3"ari"i i uniti"i s"e dotadanje* naproti" 3ilj joj je da obno"i ono be$ !ega ironija ne bi !a# bila ironi!na : ne"inost du6a i nada6nutost sr3a%

FRIDRIH LEGEL 9 DDRa$go"or o poe$ijiDD : 4oe$ija $bli'a"a i sjedinjuje neras#idi"im "e$ama s"e due #oje je "ole% Ra$um je jedan jedini i to isti #od s"i6* s"a#i !o"e# ima s"oju sopst"enu prirodu i sopst"enu ljuba" i u sebi nosi i s"oju poe$iju% <i#a#"a #riti#a ne sme da mu otme njego"o sopst"eno bi,e njego"u najs#ri"eniju snagu da bi ga preobratila u ne#i li# be$ du6a i smisla% =li "iso#a nau#a pra"e #riti#e mo'e da ga podu!i #a#o treba da se 0ormira u samom sebi i da ga nau!i da postigne i drugu samostalnu 0ormu poe$ije u njenoj #lasi!noj mo,i i obilju #a#o bi 3"et i je$gro stranog du6a postali 6rana i seme njego"e sopst"ene 0anta$ije% &"et poe$ije je nei$meran i neis3rpan #ao priroda bilj#ama i st"orenjima s"a#e "rste% I$lian je po#uaj da se poe$iji daju strogi $a#oni #ao to bi 'elela teorija umetnosti poe$ije% ? poe$iji se mo'e go"oriti samo poe$ijom% &"a#i pogled na poe$iju je istinit i dobar u#oli#o je to i sama poe$ija* ali je on u"e# ograni!en% )ato !o"e# u"eren da ,e na,i sebe u"e# pono"o i$la$i i$ sebe samog da bi potra'io i pronaao dopunu s"og s#ri"enog bi,a u dubini ne#og drugog% Ein is#a$i"anja i $bli'a"anja jeste delo i snaga 'i"ota a apsolutni $a"reta# je mogu, jedino u smrti% Epohe umetnosti poezije : :metnost po!i"a na $nanju a nau#a o umetnosti je njena istorija% Doba 6omero"s#e poe$ije je isto"remeno i doba nastajanja poe$ije uopte% :mesto eps#e 0orme #oja je br$o propala ja"ila se umetnost jamba 9 po s"ojoj materiji i obradi upra"o suprotna mits#oj poe$iji i upra"o $ato je bila drugi 3entar 6elens#e poe$ije% )ajedno sa njom ra$"ila se elegija #oja je pretpela goto"o iste metamor0o$e #ao i epos% (o su i$"ori 6elens#e poe$ije njena osno"a i po!eta#% <ajlepi pro3"at obu6"ata mels#a 6ors#a i #omi!na dela od =l#mana i &ap0e do =risto0ana% Mels#a poe$ija se pridru'ila jamps#oj i elegijs#oj do# su 6ors#a pe"anja bila "ie na#lonjena du6u eposa% ("or3i tragi!ne umetnosti su s"oj materijal i ar6etipo"e nali u eposu i #a#o je on i$ sebe samog ra$"io sopst"enu parodiju to su i sami umetni3i #oji su st"orili tragediju st"orili i satirs#u dramu% I$ spoja parodije sa starim jambima i #ao suprotnost tragediji nastala je #omedija puna naju$"ienije mimi#e #oja mo'e da se i$ra$i samo re!ima% : o"om dobu su i pr"i i$"ori didas#als#e poe$ije u$ajamni prela$i poe$ije i 0ilo$o0ije 9 6imne misterija moralne pou#e gnoma poeme Empedo#la i simposioni% ?"a pr"a masa 6elens#e umetnosti 9 to je sama poe$ija% ?no to $atim sledi /s"e do legela2 su samo osta3i odje3i pojedina!ne slutnje pribli'a"anja po"rata# tom naju$"ienijem ?limpu poe$ije% Ia#o se i$u$etni umo"i "ie nisu ja"ili bilo je "irtuo$a #ara#teristi!ni6 $a stanje raspada i pre"iranja #oje !ini prela$ od "eli#e idealne poe$ije #a gra3io$noj i u!enoj !iji 3entar je bila =le#sandrija% Dar tog doba se ispoljio pre s"ega u drams#om rodu do# je spe3i0i!na 0orma epo6e bila idila% 4oe$ija je te'ila ili i$otrenosti 0orme ili ose,ajnoj pri"la!nosti materijala ali ono to se odli#o"alo naro!itom ose,ajno,u bilo je i$gubljeno% 4oto je bilo is3rpljeno i podra'a"anje 6elens#a poe$ija se $a"rila antologijama% Rimljani su imali samo #rata# blesa# poe$ije ali su obogatili umetnost 'anrom satire% &atira pru'a rims#u ta!#u gledita na proi$"ode rims#og du6a% 4oto je snaga poe$ija usa6la ta#o br$o #ao to je i nastala umetnost je i!e$la u su#obu starog i no"og s"eta i prolo je "ie od 6iljadu godina pre nego to se na )apadu pono"o poja"io "eli#i pesni#% &a Germanima je ot#ri"en !isti i$"or no"i6 6erojs#i6 pesama #oje su se rasprostrle po !ita"oj E"ropi% 8ada se neobu$dana snaga gots#e poe$ije pre#o =lpa susrela sa odje#om !udesni6 baj#i ?rijenta na ju'noj obali &redo$emnog mora su pro3"etali pis3i ne'ni6 pesama i neobi!ni6 pri!a i $ajedno sa s"etom latins#om legendom nastala se s"ets#a romansa #oja je pe"ala o ljuba"i i ratnim pod"i$ima% 8ada je #atoli!#a 6ijerar6ija dostigla s"oj puni ra$"oj pra"o i teologija su ot#rile i$"esno "ra,anje starom dobu% <a taj put po"e$uju,i religiju i poe$iju poao je Dante utemeljitelj i ota3 sa"remene poe$ije% 4etrar#a je #an3onu i sonet do"eo do sa"renst"a i lepote i !a# i posle ne#oli#o "e#o"a nala$i na pri$nanje #ao to i >o#a!o postaje neis3rpan i$"or sjajni6 naj!e,e istiniti6 i "eoma temeljno ra$ra7eni6 pri!a 9 $a6"aljuju,i sna'nom i$ra$u i "eli#om ume,u >o#a!o je u$digao narati"an ra$go"orni je$i# do solidne osno"e $a roman u pro$i% ?"a tri pis3a su gla"ni predsta"ni3i starog stila sa"remene umetnosti%

&a ta#"im i$"orom poe$ija u Italiji "ie nije mogla da presa6ne% Ipa# 0orma i stru#tura poe$ije #oja je #ona!no pono"o postala umetnost primenjene su na a"anturisti!#i materijal "ite#i6 #njiga 9 ta#o je nastao italijans#i romanzo #oji je neprimetno pret"orio stare legende u grotes#e% Grotes#a se ja"lja i #od =riosta /!ije no"ele su podsta#le pro3"at romanza2 ali samo epi$odno i ne #ao 3elina% =riosto se i $bog toga u$di'e i$nad s"oji6 pret6odni#a 9 on je u$orni majstor la#e pri!e i sen$ibilni6 0anta$ija% 4o#uaj da se dostojnim predmetom i #lasi!nim je$i#om romanzo u$digne do ni"oa anti!#e epopeje nije uspeo% Istorija umetnosti pana3a #oji su bili upo$nati sa italijans#om poe$ijom i Engle$a #oji su bili "rlo prijem!i"i $a romanti!#o /#oje je do nji6 dospe"alo pre#o .-I ru#e2 #on3entrisala se u st"aralat"u &er"antesa i e#spira #oji su bili toli#o "eli#i da u pore7enju sa njima s"e ostalo i$gleda #ao po$adina ra$umlji"a jedino #ao priprema $a nji6 ili objanjenje i dopuna% 4re &er"antesa pans#a pro$a se odli#o"ala ar6ai!nom lepotom u pastoralnom romanu #i,eno,u do# je u romanti!noj drami ta!no i otro reprodu#o"ala neposredan 'i"ot u go"ornom je$i#u% Manje je bila pripremljena podloga $a e#spira ali s"a njego"a dela odiu romanti!nim du6om #oji i6 $ajedno sa dubo#om temeljno,u #ara#terie #ao romanti!#u osno"u sa"remene drame% 4osle smrti o"i6 "eli#i6 pisa3a ugasila se umetni!#a 0anta$ija u nji6o"im $emljama% Filo$o0ija je br$o postala umetnost #oje je probudila entu$ija$am ljudi i potpuno i6 pri"u#la% : poe$iji je s"e "ie raslo mnot"o la'ni6 tenden3ija u s"im u!enim i popularnim 'anro"ima i 0ormama% I$ po"rni6 apstra#3ija i rasu7i"anja i$ la'no s6"a,ene dre"nosti nastao je u Fran3us#oj jedinst"en i s"eobu6"atni sistem la'ne poe$ije #oji se $asni"ao na isto ta#o la'noj teoriji umetnosti poe$ije% ?datle se ta bolest du6a pod imenom t$"% dobrog u#usa rasprostrla s#oro u s"im $emljama E"rope% Fran3u$i i Engle$i su sebi utemeljili s"oje $latno doba i bri'lji"o su odabrali odre7en broj #lasi#a #ao dostojne predsta"ni#e na3ije% Ipa# sa!u"ala se ideja "ra,anja dre"nosti i prirodi 9 ta is#ra se upalila #od <ema3a posle !ega su oni postepeno pre"a$ili s"oje u$ore% Geteo"a uni"er$alnost je dala blagi odsjaj poe$ije s#oro s"i6 na3ija i "remena% Filo$o0ija je nau!ila da s6"ata sebe samu i du6 !o"e#a u !ijoj dubini je ot#rila i$"or 0anta$ije i ideal lepote i ta#o je bila du'na da ja"no pri$na poe$iju% Filo$o0ija i poe$ija naju$"ienije snage !o"e#a #oje su delo"ale od"ojeno !a# i #od =tinjana u doba s"og pro3"ata sada se pro'imaju #a#o bi se u "e!nom u$ajamnom dejst"u o'i"lja"ale i obli#o"ale% K 4otpunost sa"renst"a stila $relost i jasno,a i$laganja #oje se nala$e u "eli#im istorijs#im delima starog doba treba da poslu'e pesni#u #ao u$or% &"a#a umetnost i s"a#a nau#a #oja deluje posredst"om go"ora a#o se #ao umetnost pra#ti#uju radi nji6 sami6 i dostignu s"oj "r6 ja"lja se #ao poe$ija% = s"a#a od oni6 #oje ne ot#ri"aju u re!ima je$i#a s"oju sutinu ima ne"idlji"i du6 a taj je poe$ija% &"a#i slobodan du6 treba neposredno da postigne ideal i da se preda 6armoniji #oju ,e morati da prona7e u s"om unutranjem s"etu% :nutranja predsta"a mo'e da postane potpuno jasna $a sebe i sa"reno 'i"a samo $a6"aljuju,i spoljanjoj umetnosti% = predsta"a je st"ar umetnosti% Fanta$ija pesni#a ne treba da se i$li"a u u "idu 6aoti!ne poe$ije uopte "e, s"a#o delo treba prema s"om obli#u i rodu da ima potpuno odre7eni #ara#ter% 4rin3ipi ritma i ritmo"anog metra su mu$i!#e prirode% ?na unutranja sutina du6 predsta"ljanja #ara#tera situa3ija strasti trebalo bi da pripada s0eri li#o"ni6 umetnosti 3rte'a% &ama di#3ija mada je najnepostrednije po"e$ana sa spe3i0i!nom sutinom poe$ije ima neto $ajednil!#o sa retori#om% Vido"i poe$ije su $apra"o sama poe$ija% Govor o mitologiji : <o"oj poe$iji nedostaje sredite #a#"o je $a poe$iju stari6 naroda bila mitologija% (a no"a mitologija treba da bude sa!injena i$ najs#ri"eniji6 dubina du6a* to bi moralo da bude najumetni!#ije od s"i6 umetni!#i6 dela jer ono treba da obu6"ati s"a ostala dela treba da bude i samo bes#ona!no poets#o delo #oje u sebi obu6"ata $a!et#e s"i6 ostali6 pesama% <aju$"ienija lepota pa !a# i naj"e,i red jeste $apra"o lepota i poreda# 6aosa ta#"og #oji o!e#uje samo dodire ljuba"i #a#o bi se ra$"io s"et 6armonije ta#"og 6aosa #a#"e su bile dre"na mitologija i poe$ija% 5er one su jedinst"ene i neod"oji"e%

<o"a mitologija bi mogla da se i$ du6a sama ra$"ije u "eli#om 0enomenu prirode 9 u ideali$mu% &ada postoji !"rsta ta!#a i$ #oje se u u$la$nom ra$"oju snaga !o"e#a mo'e rasprostirati na s"e strane% Veli#a re"olu3ija ,e $a6"atiti s"e nau#e i umetnosti* ona "e, deluje u 0i$i3i u #oju je ideali$am "e, prodro% (o mo'e da bude $na# unutranjeg jedinst"a epo6e% Ideali$am sa pra#ti!ne strane gledita je du6 te re"olu3ije #oju ljudi treba da ost"aruju i rasprostiru sami s"ojom snagom* sa teorijs#e ta!#e gledita on predsta"lja samo na!in i$ra'a"anja 0enomena da !o"e!anst"o te'i da prona7e s"oj 3entar% &utina du6a je u tome da odredi sebe samog da u "e!noj promeni i$a7e i$ sebe i da se "rati u sebe a misao je ta#o7e re$ultat jedne ta#"e delatnosti 9 isti pro3es se opa'a u s"a#oj 0ormi ideali$ma% Ideali$am u s"a#om obli#u treba da i$a7e i$ sebe da bi se $atim "ratio u sebe i ostao tamo% )ato i$ njego"og o#rilja treba da i$raste no"i ta#o7e be$grani!ni reali$am a ideali$am treba da se ja"i ne samo #ao primer no"e mitologije "e, da sam na indire#tan na!in postane njen i$"or% Ideal jednog ta#"og reali$ma jo nije is#a$an jer se jo tra'i organ $a to 9 a on se mo'e na,i samo u poe$iji jer reali$am ne mo'e ni#ada da nastupi u "idu 0ilo$o0ije ili !a# u "idu ne#og sistema% (reba o!e#i"ati da se taj no"i reali$am poto nastaje i$ ideala i isto"remeno na njego"om supstratu ja"i upra"o #ao poe$ija #oja treba da po!i"a na 6armoniji idealnog i realnog% <aa 0anta$ija je do"oljno bogata i in"enti"na u pojedina!nom* da bi se ona probudila i i$a$"ala da deluje najpogodnija su poets#a dela drugi6 umetni#a% 8od &pino$e mo'e da se na7e po!eta# i #raj s"a#e 0anta$ije opte tlo na #ojem po!i"a nae posebno% (o nije u$bu7enje ne#om poja"om niti strast #oja plamti pa se gasi "e, neto to !as "idlji"o !as ne"idlji"o lebdi nad 3elinom "e!na !e'nja #oja s"uda sre,e od$i" i$ dubine jednosta"nog dela #oje udie du6 is#ons#e ljuba"i% (aj ti6i odra$ bo'anst"a u !o"e#u je istins#a dua $apalji"a is#ra s"a#e poe$ije% &"a#a lepa mitologija predsta"lja 6ijerogli0s#i i$ra$ o#ru'uju,e prirode u o"om preobra'enju 0anta$ije i ljuba"i% ?no to ina!e "e!no i$mi!e s"esti u mitologiji se $adr'a"a u ose,ajno-du6o"noj #ontempla3iji sli!no dui #oja je $a6"aljuju,i tome to je odenuta telom dostupna "idu i slu6u% Mitologija je ta#"o umetni!#o deo prirode u !ijem t#i"u je st"arno o"aplo,eno ono naj"ie* u njemu s"e je "e$a i pret"aranje s"e se us#la7uje i preobra'a"a i to predsta"lja osobeni na!in mitologije njen unutranji 'i"ot i metodu% 4ostoji sli!nost sa otroumno,u romanti!#e poe$ije #oja se po#a$uje ne u pojedina!nim doset#ama "e, u #onstru#3iji 3eline 9 pr% e#spira i &er"antesa% (aj "eta!#i organi$o"an nered dra'esna simetrija proti"re!ja "e!no smenji"anje entu$ija$ma i ironije #oje je prisutno !a# i u najmanjim delo"ima 3eline i$gledaju "e, sami po sebi #ao da su indire#tna mitologija% ?rgani$a3ija je ista jer arabes#a je najstarija i is#ons#a 0orma !o"e!je 0anta$ije% <i o"a otroumnost ni mitologija ne mogu da postoje be$ ne!eg is#ons#og i nepodra'a"anog #oje se ne mo'e sas"im ra$lo'iti% : tome se i sastoji po!eta# s"a#e poe$ije : da se li#"idiraju $a#oni ra$umnog uma #a#o bismo pono"o bili preneti u lepi nered 0anta$ije u is#ons#i 6aos ljuds#e prirode $a #oji ne postoji bolji simbol od arenog 6aosa dre"ni6 bogo"a% (reba probuditi i druge mitologije u meri nji6o"e dubo#omislenosti nji6o"e lepote i ra$"oja #a#o bi se ubr$ao mastana# no"e mitologije 9 pr% Isto#% Lilj se mo'e posti,i ra$nim pute"ima a s"a#o ide s"ojim indi"idualnim 9 pra"a "rednost pa i "rlina !o"e#o"a je njego"a originalnost% &"a#o miljenje je prori3anje ali !o"e# te# onda po!inje da bude s"estan s"oje proro!#e mo,i #ada po!ne da misli% K Dida#ti!#a poe$ija #ao ni romanti!#a nije rod u pra"om smislu% &"a#o poets#o delo treba da bude romanti!#o i dida#ti!#o u irem smislu !ime i o$na!a"a tenden3iju #a dubo#om bes#ona!nom smislu% = o"aj $a6te" se posta"lja s"uda pa i #od popularni6 'anro"a /u drams#im delima npr2 - $a6te"a se ironija $a6te"a se da se doga7aji ljudi u#rat#o !ita"a igra 'i"ota st"arno s6"ati i predsta"i #ao igra% &"e igre umetnosti su samo dale#e reprodu#3ije bes#ona!ne igre s"eta umetni!#og dela #oje se "e!no 0ormira 9 tj% s"a lepota je alegorija% <aju$"ienije upra"o $ato to je nei$re3i"o mo'e se is#a$ati samo alegorijs#i% )ato su najdublje misterije s"i6 umetnosti i nau#a sopst"enost poe$ije% : idealnom stanju !o"e!anst"a postojala bi samo poe$ija* umetnosti i nau#e bi se tada slile u jedno% &amo pra"i pesni# bi bio idealni !o"e# i uni"er$alan umetni#% Dante je jedini #oji je pod i$"esnim po"oljnim i mnogo brojnijim ote'a"aju,im o#olnostima sopst"enom di"o"s#om snagom potpuno sam st"orio i o"aplotio odre7enu "rstu mitologije ona#"u #a#"a je tad bila mogu,a%

Pismo o romanu : Miljenje da dela Cana 4aula nisu romani "e, arena gomila ne$dra"og otroumlja i #ad bi se s#upili $ajedno i prepri!ali u najboljem slu!aju bi se dobila ispo"est 9 legel se sla'e sa tim ali ipa# t"rdi da su ta#"e grotes#e i ispo"esti jedinst"ena romanti!na dela tog neromanti!nog doba% =rabes#a je potpuno odre7ena i bitna 0orma ili na!in i$ra'a"anja poe$ije% 4oe$ija je ta#o dubo#o u#orenjena u !o"e#u da i pod najnepo"oljnijim o#olnostima puta di"lje i$dan#e% &#oro #od s"a#og naroda sre,u se pesme i pri!e ne#a "rsta primiti"ne s3ens#e predsta"e% (a#o !a# i u legelo"om "e#u ina!e lienom s"a#e 0anta$ije ne#i ljudi su i$ra$ili ret#u originalnost 0anta$ije mada su sami bili jo u"e# dale#o od pra"e umetnosti% Humor &terna ili &"i0ta legel smatra prirodnom poe$ijom "ii6 stale'a te epo6e% Ipa# s"e to je i$raslo u ne$dra"im uslo"ima i samo mora biti ne$dra"o pa poto se arabes#a ne u$ima #ao umetni!#o delo "e, samo #ao produ#t prirode legel sta"lja Cana 4aula i$nad &terna jer je njego"a 0anta$ija dale#o bolesnija da#le neobi!nija i 0antasti!nija% 5o jedan ra$log da se #ulti"ie ose,aj grotes#e : u#oli#o glupost dostigne i$"esnu grani3u #ada se s"e otrije i$d"aja onda ona po spoljanjoj poja"i li!i na ludost% = ludost je neto najdi"nije to !o"e# mo'e da $amisli ona je pra"i i #ona!ni prin3ip s"ega $aba"nog% Miljenje da je Can 4aul sentimentalan 9 legel smatra da je romanti!no ono to nam predsta"lja sentimentalni materijal u 0antasti!noj 0ormi 9 pr% 4etrar#a ili (aso !ija bi se poema u pore7enju sa "ie 0antasti!nim romanom =riosta mogla na$"ati sentimentalnom% &entimentalno je ono to nas u$bu7uje #ada o"lada ose,anje ne !ulno "e, du6o"no% I$"or ti6 ose,anja je ljuba" a njen du6 treba ne"idlji"o ali jasno da lebdi s"uda u romanti!noj poe$iji% Du6 ljuba"i se ne mo'e $a6"atiti nasilno i me6ani!#i ali se mo'e pri"u,i smrtnom lepotom% Re!i poe$ije mogu biti pro'ete i produ6o"ljene njego"om snagom% ?n je bes#ona!no bi,e i njego" interes se ne ograni!a"a doga7ajima osobama situa3ijama i indi"idualnim s#lonostima* $a pra"og pesni#a je s"e to ma #oli#o dubo#o $a6"atilo njego"u duu samo nago"etaj ne!eg u$"ienijeg bes#ona!nog 6ijerogli0 jedne "e!ne ljuba"i i 'i"otne puno,e st"arala!#e snage% &amo 0anta$ija mo'e da s6"ati $agonet#u te ljuba"i i da je predsta"i #ao $agonet#u% (a $agonetnost je i$"or 0antasti!nog u s"a#oj poets#oj 0ormi% Fanta$ija s"im silama stremi da se is#a'e ali bo'anst"eno mo'e da se i$ra$i u s0eri prirode samo indire#tnim putem% )bog toga od s"ega to je pr"obitno bila 0anta$ija u s"etu poja"a ostaje samo ono to na$i"amo du6o"ito,u% : $na!enju sentimentalnog ima jo jedna 3rta #oja $a ra$li#u od anti!#e #ara#terie te'nju romanti!#e poe$ije% =nti!#a poe$ija je ignorisala s"a#u ra$li#u i$me7u pri"ida i istine i$me7u igre i st"arnosti do# romanti!na poe$ija u potpunosti po!i"a na istorijs#oj osno"i% Eita" >o#a!o je s#oro sas"im originalna istorija isto #ao i drugi i$"ori !ita"og romanti!#og st"aralat"a% legel ra$li#uje romanti!no i sa"remeno 9 pr% e#spir #ao st"arni 3entar je$gro romanti!ne poe$ije : legel nala$i romanti!no #od e#spira &er"antesa u italijans#oj poe$iji u dobu "itet"a ljuba"i i baj#e i$ #ojeg poti!e i sama re!% (ome naginje ono to je po s"om du6u i po s"ojoj 0ormi najlepe u sa"remenoj poe$iji% 8ao to je romanti!#a poe$ija po!ela sa romanom ta#o je i gr!#a po!ela sa eposom da bi ga #ona!no potpuno pro'ela% Ra$li#a je u tome to romanti!no nije poseban rod "e, element poe$ije #oji mo'e da "lada u "e,oj ili manjoj meri ili da se po"u!e u $adnji plan ali ni#ad da se potpuno i$gubi% legel $a6te"a da s"a#a poe$ija bude romanti!na ali pre$ire roman a#o 'eli da bude poseban rod% Roman je romanti!na #njiga 9 #njiga u smislu delo 3elina #oja postoji sama $a sebe% 8ao suprotnost drami #oja je namenjena gledanju roman je predodre7en $a !itanje i$ !ega se mogu i$"u,i s#oro s"e ra$li#e u maniru predsta"ljanja te d"e 0orme% 8ao i s"a poets#a umetnost i drama treba da bude romanti!na* drams#a po"e$anost si'ea ne !ini roman 3elinom u#oli#o to ne postane na osno"u odnosa !ita"e s"oje #ompo$i3ije sa jedinst"om "iim od 0ormalnog jedinst"a od #ojeg on ina!e !esto odstupa i to upra"o na osno"u po"e$anosti s"oji6 ideja 9 to je postojanje du6o"nog 3entra% I$u$e" toga ne postoji $na!ajna suprotnost i$me7u drame i romana jer drama u dubo#om i istorijs#om tuma!enju #ao #od e#spira u st"ari predsta"lja osno"u romana% legel s6"ata roman #ao #ombina3iju pri!e pesme i drugi6 0ormi% 4ra"a istorija je osno"a s"a#e romanti!ne poe$ije% <ajbolje u najboljim romanima je samo manje"ie s#ri"ena ispo"est autora i$ra$ njego"og is#ust"a #"intesen3ija njego"e samos"ojnosti%

Ogled o razlikama u stilu ranijih i kasnijih Geteovih dela : legel #a'e da mu se Geteo"a uni"er$alnost u"e# pono"o ot#ri"a i da stalno prime,uje ra$no"rsno dejst"o njego"i6 dela na pesni#e% legel smatra da DDMajsterDD predsta"lja najs6"atlji"iji u$or #ojim bi se obu6"atio !ita" obim njego"e "iestranosti #ao da je ujedinjen u jednom 3entru% 4esni# mo'e da sledi s"oj sopst"eni u#us pa !a# i ljubitelj mo'e time $a i$"esno "reme da se ograni!i ali samo $nala3 i onaj #oji 'eli neto da sa$na mora osetiti potrebu da s6"ati samog pesni#a tj% da #oli#o je mogu,e istra'i istoriju njego"og du6a% : istoriji umetnosti jedna masa objanja"a i ot#ri"a drugu% <emogu,e je ra$umeti jednu st"ar samu po sebi tj% nera$umno je stremiti ra$matranju njenog i$d"ajanja% =li 3elina jo nije $a"rena i s"a#o sa$nanje o"e "rste ostalo bi samo delimi!no i pribli'no% Ipa# ma#ar delimi!no ono je sutins#i moment u ra$"oju umetni#a% (reba te'iti ra$ume"anju sa"remeni#a #ao umetni#a a onda ga treba ta#o o3eniti #ao da je starina% <ije la#o na,i ne#og drugog autora !ija bi najranija i naj#asnija dela bila ta#o upadlji"o ra$li!ita #ao to je to slu!aj sa Geteom% >urni $anos mladala!#og odue"ljenja i $relost $a"rnog ra$doblja su u najotrijoj suprotnosti ne samo u pogledima i ose,anjima "e, i u na!inu predsta"ljanja i u 0ormama% 4ored ta d"a legel ra$li#uje i period i$me7u nji6% 8ara#teristi!na dela - $a pr"i DD 1ec od 2erli ingenaDD $a drugi DD3asoDD a $a tre,i DD4erman i 5orotejaDD% &"a tri su dela u punom smislu re!i sa "iim stepenom obje#ti"nosti od mnogi6 drugi6 dela i$ istog "remena% : DD6erteruDD se nago"eta"a !isto i$d"ajanje od s"ega slu!ajnog u opisi"anju #oje se i$d"ajaju,i sutins#o dire#tno i u"ereno #re,e prema s"om 3ilju% 4esni# ima di"ne detalje ali 3elina i$gleda mnogo slabija nego #od DD1ecaDD gde je be$obli!nost spro"edena sa neobi!nom neobu$dano,u #oja $atim delimi!no pono"o postaje obli#% (ime !a# i ono maniristi!#o dobija i$"esnu dra' u predsta"ljanju i s"e postaje nesra$merno manje $astarelo od DD6erteraDD% =li i u o"om je neto "e!no mlado to se posebno i$d"aja i$ s"oje o#oline% (o je "eli#o "i7enje prirode ne samo u mirnim "e, i u s3enama punim strasti% &"e su to nago"etaji DDFaustaDD% legel osta"lja nereeno da li DDFaustDD $bog staronema!#e 0orme #oja je pogodna $a nai"nu snagu i i$ra$itu du6o"itost mu'e"ne poe$ije $bog s#lonosti prema tragi!nom ili $bog drugi6 trago"a i srodnosti spada u pr"i manir% =li o"aj "eli#i 0ragment ne repre$entuje #ao pomenuta tri dela #ara#ter odre7enog stepena "e, predsta"lja ot#ro"enje !ita"og pesni#o"og du6a to se otada nije dogodilo% <a jedan drugi na!in to je bilo ost"areno u DD MajsteruDD% )a DDFaustaDD se mo'e re,i samo to da spada u naj"e,a me7u s"im delima #oja je bilo #oji !o"e# i#ada sa!inio% legel smatra DD#figenijuDD prela$om i$me7u pr"og i drugog manira% 8ara#teri#a DD3asaDD je du6 re0le#sije i 6armonije* s"e to u odnosu na ideal 6armoni!nog 'i"ota 6armoni!ne #ulture pa se !a# i dis6armonija odr'a"a u 6armoni!nom tonu% <a drugu epo6u se odnosi naj"e,i deo s#i3a i studija $a s3enu 9 pou!ni ni$ dramatur#i6 e#sperimenata gde su metoda i ma#sima umetni!#og postup#a !esto "a'nije od s"a#og pojedina!nog re$ultata% DD MajsterDD na #ojem treba "e!no da se u!e s"i umetni3i u i$"esnom smislu po s"om materijalnom nastan#u predsta"lja studiju o romanima #oji nisu i$dr'ali stogu pro"eru ni pojedina!no #ao $asebna dela niti u s"eu#upnosti s"oje "rste% (a#a" je #ara#ter pra"og podra'a"anja be$ #ojeg jedno delo te#o da mo'e da bude umetni!#o delo% :$or $a umetni#a je samo stimulus i sredst"o indi"idualnog o"aplo,enja ideje onoga to on 6o,e da st"ori% (o #ao #od Getea $na!i st"arati prema idejama* u istom smislu #a#o $a6te"a 4laton treba 'i"eti prema idejama% 8od umetni!#e drut"enosti i ra$"oja ra$uma% #oji daju ton u drugom maniru ne nedostaju reminis3en3ije pr"og manira a u osno"i je prisutan #lasi!ni du6 #oji #ara#terie tre,i period% ?"aj #lasi!an du6 ne s"odi se samo na spoljanje osobenosti% Metar je$i# 0orma sli!nost na!ina i$ra'a"anja i isto"etnost pogleda $atim preo"la7a"anje ju'nog #olorita i #ostima spo#ojan mirni ton anti!#i stil ironija re0le#sija 9 s"e to objedinjuje elegije epigrame poslani3e idile u jedan #rug #ao u jednu poets#u porodi3u% (rebalo bi da im se pristupi i da se ra$matraju #ao da su 3elina i u i$"esnom smislu #ao da su jedno delo% Mnoge !ari i dra'i o"i6 pesama le'e u lepoj indi"idualnosti #oja se i$ra'a"a u njima i isto"remeno prela$e u is#a$i"anje% )a6"aljuju,i #lasi!noj 0ormi o"a indi"idualnost postaje jo pi#antnija%

: st"aralat"u pr"og manira subje#ti"no i obje#ti"no su potpuno i$meani% : delima drugog perioda ost"arenje je u naj"iem stepenu obje#ti"no% =li ono to je st"arno interesantno u njima to je du6 6armonije i re0le#sija to ot#ri"a s"oju "e$u sa odre7enom indi"idualno,u% : tre,oj epo6i i pr"o i drugo su potpuno od"ojeni a poema DD 4erman i 5orotejaDD je potpuno obje#ti"no delo% )a6"aljuju,i istinitosti i prisnosti dolo je do "ra,anja du6o"noj mladosti do pono"nog sjedinjenja poslednjeg stepena sa snagom i toplotom pr"og% =li prirodnost o"de nije samo prirodni i$li" "e, unapred smiljeno delo"anje prema spolja% : o"oj poemi legel nala$i u potpunosti ost"arenu tu idejnost #oju drugi tra'e samo u DD#figenijiDD% 4o legelu tri osobine DD MajsteraDD su naj"e,e i najdi"nije : indi"idualnost #oja se o"de ja"lja prelomljena u mnot"u $ra#o"a i podeljena sred mnogo li3a* anti!#i du6 #oji se raspo$naje s"uda pod sa"remenim omota!em i ta "eli#a #ombina3ija ot#ri"a sas"im no"u bes#ona!nu perspe#ti"u u tome to predsta"lja naj"ii $adata# s"a#e poets#e umetnosti u 6armoniji #lasi!nog i romanti!nog* jedno nedelji"o delo u"e# je u i$"esnom smislu isto"remeno i d"oja#o tj% delo je d"a puta sa!injeno u d"a st"arala!#a momenta pola$e,i od d"e ideje 9 p"a je bila prosto ideja romana o umetni#u ali je $atim delo $a6"a,eno tenden3ijom s"og 'anra i$nenada postalo mnogo "e,e od pr"obitne $amisli i u$ to je dola idejas obra$o"anja i umentosti 'i"ota i ta#o se rodio genije 3eline% 5edna ta#o7e upadlji"a d"ojnost "idlji"a je u oba umetni!#a dela #a#o majstors#a ta#o i dubo#omislena u !ita"oj s0eri romanti!ne umetnosti 9 u DD4amletuDD i DD5on (i otuDD% =li &er"antes i e#spir s"a#i $a sebe imali su s"oj "r6una3 od #ojeg su #asnije done#le odstupili% (ime to s"a#o nji6o"o delo predsta"lja jedan no"i indi"idum to obra$uje jedan posebni rod $a sebe !ini i6 jedinima sa #ojima se mo'e uporediti Geteo"a uni"er$alnost% <a!in na #oji e#spir prera7uje s"oju gra7u sli!an je Geteo"om na!inu pristupa idealu 0orme% &er"antes je ta#o7e u$imao indi"idualne 0orme #ao u$or% &amo je Geteo"a umetnost potpuno progresi"na ia#o je ina!e epo6a e#spira i &er"antesa bila po"oljnija i nije im smetala njena "eli!ina% K <aj"ie od s"i6 pitanja o umetnosti poe$ije 9 pitanje o sjedinjenju anti!#og i sa"remenog% legel se $ala'e $a be$uslo"no sjedinja"anje% Du6 poe$ije je jedini i s"uda isti% 5e$i# je bli'i du6u poe$ije od drugi6 sredsta"a* je$i# prema s"ojoj is#ons#oj $amisli identi!an sa alegorijom predsta"lja pr"o neposredno oru7e magije% 8od Dantea i e#spira i drugi6 "eli#i6 pesni#a postoje mesta #oja sama po sebi "e, nose pe!at posebne is#lju!i"osti* ona su bli'a du6u nji6o"og t"or3a nego to bi to mogla biti druga sredst"a poe$ije% M DD7azgovor o poezijiDD 9 s"oje"rsna #riti!#a pro$a ula$i u red najpo$natiji6 i naj"a'niji6 legelo"i6 rani6 spisa% ?bja"ljen je pr"i put +1FF%g% /#ada i jedini legelo" 0ragmentarni roman DD LucindaDD2 u prete'no #riti!#om !asopisu Atenaum% ?"aj te#st "e, po s"om obli#u u#a$ije na ono to ,e do danas ostati odli#a modernog pristupa pesni!#om delu% I$me7u pesnit"a i #riti#e se usposta"lja neobi!an doslu6% 8riti#a "ie nije naprosto go"or o poe$iji nego je i$nutra prepletena sa njom% legel : DD4resudna odli#a moderne pesni!#e umetnosti po!i"a u njenom ta!nom odnosu prema #riti3i i teoriji i u odlu!nom uti3aju poslednji6%DD &tremi se s"e "e,em $na!aju #riti#e $a DDmodernu pesni!#u umetnostDD%%%

=% V% LEGEL 9 i$ $borni#a DD4o"jest #nji'e"ni6 teorijaDD - priredio M%>e#er 12 predavanje : ?ni umetni!#i #riti!ari #oji smatraju anti!#e pis3e toli#o u$ornima da $ago"araju oponaanje #ao jedini na!in smatraju da narodi #oji nisu poli tim putem i$nose na po$orni3u dela be$ pra"ila #oja su u pojedinim 3rtama mo'da sjajna ali #oja su u"e# odbojna $bog s"oje "ar"ars#e be$obli!nosti 3eline% 8ada bi to bilo ta!no onda bi s"e ono to ra$li#uje dela najbolji6 engles#i6 i pans#i6 dramati!ara e#spira i 8alderona nji6 samo podredilo anti3i 9 oni bi bili $na!ajni samo u$ pretposta"#u da su ti narodi s"ojim pesni3ima osta"ili ne#u neograni!enu slobodu da is#a'u s"oju uro7enu originalnost% Ipa# pesni!#om du6u s"a#a#o treba ne#o ograni!enje da bi se unutar njega #retao sa slobodom* on mora delo"ati po $a#onima #oji proisti!u i$ njego"e sopst"ene sutine% Dela genija ni na #oji na!in ne smeju da budu be$obli!na% Da bi se pre"a$ila ta primedba potrebno je da se de0inie pojam obli#a #oji "e,ina /posebno oni #riti!ari #oji pre s"ega $a6te"aju #rutu pra"ilnost2 s6"ata me6ani!#i a ne organs#i #ao to bi trebalo% ?bli# je me6ani!#i a#o se spoljanjim delo"anjem dodeljuje ne#oj materiji #ao slu!ajan be$ po$i"anja na njen #"alitet% <asuprot tome organs#i obli# je uro7en on obli#uje i$nutra pa s"oju odre7enost posti'e isto"remeno sa potpunim ra$"it#om #li3e% : lepoj umetnosti #ao i u prirodi s"i pra"i obli3i su organs#i tj% odre7eni sadr'ajem umetnine% ?bli# je samo #ara#teristi!na spoljanjost jasna ni#a#"im slu!ajnostima naruena 0i$iognomija s"a#e st"ari #oja istinito s"edo!i o s"ojoj s#ri"enoj sutini% <eprola$ni ali #ro$ ra$li!ita dela putuju,i du6 poe$ije #ad god se pono"o ra7a mora sebi st"arati druga!ije obli#o"ano telo% &a smerom pesni!#og miljenja menjaju se i obli3i pa #ad se no"im pesni!#im "rstama daju stara imena rodo"a i o njima sudi po nji6o"im pojmo"ima to je potpuno nedoputena primena ugleda #lasi!ne starine% Ve,ina drams#i6 dela engles#i6 i pans#i6 pesni#a ne spada ni u tragedije ni u #omedije u smislu anti#e 9 to su $apra"o romanti!ni igro#a$i% Logi!no je pretposta"iti da po$orni3a jednog naroda #oji pri njenom osni"anju nije nita $nao o stranim u$orima ima mnogo toga sopst"enog i to odstupa neobi!nog i ra$li!itog od teatra drugi6 naroda #oji su pritom imali $ajedni!#i u$or oponaanja% =li a#o po$orni3e d"a naroda #oje su nastale isto"remeno a ostale nepo$nate jedna drugoj /#ao engles#a i pans#a2 u$ spoljne i unutranje ra$li#e ipa# imaju upadlji"e srodne 3rte mora se pretposta"iti da je u nji6o"om ra$"oju "ladao isti ili isto"rsni prin3ip% &li!nost engles#og i pans#og teatra nije samo u smelom $anemari"anju jedinst"a mesta i "remena i u meanju #omi!ni6 i tragi!ni6 sastoja#a 9 to bi se jo u"e# moglo smatrati negati"nim osobinama /tj% da se nisu 6teli ili mogli po#oriti pra"ilima uma2* ta sli!nost se nala$i mnogo dublje u najs#ro"itijem sadr'aju pesni!#og st"aranja i u bitnim odnosima 9 time ra$li!iti obli# postaje potreba pa sa s"ojom ispra"no,u dobija i s"oje $na!enje% <jima je $ajedni!#i du6 romanti!ne poe$ije i$go"oren dramats#i% ? pore#lu i sutini romanti!nog : anti!#a umetnost nastoji da strogo ra$lu!i ono to nije isto"rsno do# romanti!na rado st"ara nera$lu!i"e mea"ine 9 ona stapa s"e suprotnosti prirodu i umetnost poe$iju i pro$u o$biljnost i alu $emaljs#o i bo'ans#o 'i"ot i smrt% Lelo#upna dre"na umetnost je 6armoni!na obja"a $au"e# ut"r7enog $a#onoda"st"a lepo ure7enog s"eta #oji u sebi odra'a"a "e!ne prasli#e st"ari% <asuprot tome romanti!na umetnost je i$ra$ potajne te'nje $a 6aosom #oji se u"e# bori $a no"a i !udesna ro7enja #riju,i se pod ure7enom t"ore"inom% 4r"a je jednosta"nija jasnija i u samostalnoj sa"renosti s"oji6 dela sli!nija prirodi* druga je be$ ob$ira na njen 0ragmentaran i$gled bli'a tajni s"emira% 5er pojam mo'e opisati samo s"a#u st"ar $a sebe a #oja ipa# ni#ad $aista nije $a sebe* ose,aj isto"remeno opa'a s"e u s"emu% to se ti!e pesni!#og roda anti!#a tragedija mo'e da se uporedi sa "ajars#om grupom 9 0igure odgo"araju #ara#teru nji6o"o grupisanje radnji i posmatranje je is#lju!i"o usmereno na to /#ao na ono jedino pri#a$ano2% Romanti!na drama se mo'e uporediti sa sli#om gde je osim li#a i obli#a osli#ana i o#olina osoba #ao i "idi# u daljinu i s"e to pod magi!nim os"etljenjem #oje poma'e da se na ne#i na!in odredi utisa#% (a#"a sli#a ,e biti manje sa"reno ome7ena nego "ajars#a grupa ali sli#ar spe3i0i!nim sredst"ima $adr'a"a pogled da ne odluta pre#o onog pri#a$anog niti da u njemu neto propusti%

4romena "remena i mesta pod pretposta"#om da je pri#a$ana i njen uti3aj na due i da se #oristi u teatralnoj perspe#ti"i u odnosu na ono to je u daljini nago"eteno ili napola s#ri"eno predmetima #oji $a#lanjaju* #ontrast ale i o$biljnosti pod pretposta"#om da one imaju ne#i suodnos u stepenu i "rsti* mea"ina dijalo#i6 i lirs#i6 sastoja#a !ime je pesni#u omogu,eno da menja s"oje osobe u "ie ili manje poets#e prirode 9 u s"im o"im ta!#ama su engles#a i pans#a dela me7usobno sa"reno sli!na% legel smatra da je pans#i teatar s"e do s"og propadanja od po!et#a +A%"% s#oro be$ i$u$et#a romanti!an* engles#i je ta#a" samo u s"om $a!et#u i u s"om naj"e,em majstoru e#spiru% 8asnije se romanti!ni prin3ip i$rodio ili je potpuno naputen ia#o su spolja prili!no $adr'ani njim u"edeni postup3i drams#og pri#a$i"anja% Engles#i teatar je sa$reo pre pans#og% e#spir stoji pr"i u engles#om do# je 8alderon imao mnogo pret6odni#a pa je ujedno i "r6una3 i #raj pans#e drams#e umetnosti% e#spir je ponos s"oje na3ije bio je miljeni# s"oji6 sa"remeni#a a na#on ra$doblja puritans#og 0anati$ma njego"a sla"a je jo sjajnije us#rsla i$ tame $abora"a* od tad je s"e "ie rasla a "remenom ,e rasti jo "ie% : $natno proirenje njego"e sla"e spada i entu$ijasti!#o us"ajanje $a sunarodni#a sa #ojim je primljen u <ema!#oj% )a ju'nu E"ropu nesa"ladi"u prepre#u optem pri$nanju mo'da predsta"lja je$i# i nemogu,nost "ernog pre"oda% e#spira je #ao i Dantea $apala !ast da se sa njim postupa #ao sa autorom #lasi!ne starine% 4rona7ena je 3ela jedna $abora"ljena literatura i$ njego"og "remena da bi se u njoj nalo neto to bi moglo da poslu'i $a ra$janjenje njego"i6 i$ra$a i alu$ija% e#spiro"i sa"remeni3i su "rlo dobro $nali ta imaju u njemu oni su ga ose,ali i ra$umeli bolje nego "e,ina #asniji6 tuma!a% Me7utim "e, rano se u#orenila predsta"a da je e#spir bio siro" genije i da je nasumi3e prosipao nesu"isle sti6o"e% >en D'onson e#spiro" mla7i sa"remeni# i ri"al #oji je /sa malo uspe6a2 po#uao obli#o"ati engles#u dramu po u$oru na anti!#e smatrao je da e#spir poto se slabo odli#o"ao #ols#om u!eno,u "ie duguje prirodi nego umetnosti% 8asniji i$da"a!i ne samo da ne doputaju nepra"ilnost njego"i6 #omada po na!elima #oja se na nji6 uopte ne mogu primeniti nego ga o#ri"ljuju $a bombasti!an $br#an negramati!an 0ri"olan na!in pisanja i drs#o la#rdijat"o% 4op t"rdi da je on sigurno pisao bolje ali mo'da i loije nego i#o drugi% &"e pri$ore i mesta #oji nisu odgo"arali njego"om sitni!a"om u#usu mogao je da odbije na ra!un glum3a i bio je na najboljem putu da naredne genera3ije obogati jednim ja#o osa#a,enim e#spirom% Volter je dostigao "r6una3 re#a"i da je Hamlet DD!ini se poti!e od pijanog di"lja#aDD%

M : preda"anjima odr'anim u >e!u =%V%legel i$nosi ne#e #lju!ne misli romanti!ne teorije : umetni!#o delo je organs#o i toli#o indi"idualno i spe3i0i!no da ta posebnost di#tira i s"oj "lastiti obli# pa $ato ne mo'e da pri6"ati opteus"ojene obli#e i "rste #lasi3isti!#og ra$doblja% : eseju o Romeu i 5uliji ilustruje !esto pona"ljanu te$u romanti!ara da je umetni!#o delo jedinst"o suprotnosti st"aranje jedinst"enog dela i$ ra$no"rsnosti i mnogostru#osti i da ta#o predsta"lja stru#turu #omplementarni6 i na pr"i pogled ra$norodni6 elemenata 9 ta#o nala$i opra"danje $a ono to su #lasi3isti smatrali e#spiro"im nedosta3ima%

Fridri6 legel /+11--+A-A2 : legel 9 pre s"ega "eli#i #nji'e"ni #riti!ar i jedan od pr"i6 teoreti!ara romanti$ma* $a njega se "e$uje romanti!ars#a ironija i #orpus poets#i6 ideja romanti$ma% Istori!ar #nji'e"nosti 0ilo$o0 romanopisa3 pesni# politi!#i i teolo#i mislila3 /'eleo da osnuje no"u religiju po ugledu na Lutera i Mu6ameda2% >li$a# Fi6teu upu,en na 8anta% : ranoj 0a$i je smatrao DDmodernu poe$ijuDD su"ie ne!istom /po mea"ini 'anro"a i tono"a2 i anar6i!nom /$bog odbijanja bilo #a#"i6 pra"ila2% =li i tada i$nosi sta"o"e #ara#teristi!ne $a #asniji romanti$am : istorija s6"a,ena #ao DDsistem bes#ona!nog usa"ra"anjaDD /$a ra$li#u od stati!ni6 s6"atanja #lasi3i$ma2% 4o!eo #ao DDgre#omanDD% 4r"i "e,i rad 9 DD ' studiju grke poezijeDD +1FJ%g% /obja"ljeno +1F1%2 9 pre ilero"e raspra"e DD' sentimentalnom i naivnom pesnitvuDD /+1FJ%2% Veli#a sli!nost te#sto"a% legel dodaje predgo"or : DDteta to nisam pret6odno pro!itao ileraDD* ali ne unosi "e,e #ore#3ije% - Gr3i /prirodni nai"ni2 "e,i od moderni6 /romanti!ni6 sentimentalni62% &li!no iler : s"oje"rsna odbrana moderni6 ia#o je i on gre#oman% - paraleli$am obje#ti"ne i interesantne poe$ije sa jedne i #lasi!ne i romanti!ne poe$ije sa druge strane% Gr!#a poe$ija 9 nedosti'no sa"rena lepa umetnost pre s"ega $ato to je obje#ti"na $anima je opte tipi!no% Moderna 9 dida#ti!na 0ilo$o0s#a interesantna stremi #a no"om pi#antnom 0rapantnom /u e#stremnom slu!aju2* pre"aga indi"idualnog #ara#teristi!nog* originalnost /o"de je to mana 9 #asnije ne2% - Gr!#o pesnit"o 9 ma#simum i #anon prirodne poe$ije% Moderno 9 "eta!#o% Modreno obra$o"anje po!i"a na ra$umu pa $apada u $ablude* njego"i proi$"odi nu'no nesa"reni ia#o joj je 3ilj isto u$"ien% - Li"ili$a3ija stari6 9 3i#li!na pa nu'no do'i"lja"a 0a$e 3"etanja $relosti i opadanja% Li"ili$a3ija moderni6 9 na sna$i je teorija o sposobnosti $a bes#rajno usa"ra"anje 9 per0e#tibilnost /pros"etiteljs#a 0ilo$o0ija istorije2% Vera u napreda# progres% - Gr!#a poe$ija treba da pobolja modernu /romanti!ars#u2% :br$o druga!iji a#3enti : s"e#oli#a poe$ija treba da bude romanti!#a% +1F1%g% 9 0ragmenti obja"ljeni u !asopisu Liceum /LN3eum der s36onen 8unste2 a potom u !asopisu Ateneum /=t6enaum2 gde legel opo"rga"a s"oja stano"ita i$ DD -tudija grke poezijeDD i #ristalie pojam romanti!#e poe$ije 9 #a'e da tamo nije bilo neop6odne ironije% Fragment 9 #nji'e"ni obli# #ojem je F%legel uda6nuo 'i"ot% Element igre du6o"nog poigra"anja 'udnja $a parado#som* ideja du6o"itosti /dosetlji"osti 9 Oit$2% Romanti!ars#a teorija 0ragmenata 9 sa"rena $at"orenost u ne$at"orenom% 4oti!e od romanti!ars#e #on3ep3ije o bes#rajnosti #rea3ije #ao ta#"e% Fragment je isto"remeno i $at"oren u sebe sam sebi do"oljan jedan misaoni s"et s#lopljen nad 3elinom smisla ali isto"remeno slobodno ot"oren $a dalja st"arala!#a dogra7i"anja i aso3ija3ije% 4ojedina!na misao "redi "ie od 3elog sistema% :ti3aj 9 0ran3us#i a0oristi!ar am0or% legel o s"ojim 0ragmentima : am0orijada #li3e embrioni 3"eto"i #oji treba da donesu plod #o#oja jaja% Gete 9 proti" 0ragmentarnosti ali ipa# pri$naje i$"esnu o$biljnost dubinu i liberalnost% Ateneum J. : DD)a !o"e#a je podjedna#o pogubno i da ima sistem i da ga nema 9 !o"e# se da#le mora odlu!iti da spoji obojeDD 9 0ragmente !itala3 sam mora smisaono da po"e$uje i organi$uje u 3eline% Ateneum -H@ : DD0ragment 9 poput malog umetni!#og dela 9 od"ojen od o#olnog s"eta i do"ren u sebi #ao je'DD% 4ojedina!na misao "redi "ie od 3elog sistema% >ra,a legel i$daju i obja"ljuju dela% : <o"aliso" #orpus 0ragmenata DD "olenov pra DD legel mea i ne#e s"oje% : Ateneumu su obja"lji"ani i 0ragmenti =%V legela <o"alisa lajerma6era /!a# se i ne $naju grani3e2 9 $bir#a 0ragmenata DD#dejeDD%

Romanti!nim legel na$i"a : +%- ono to je romans#o pisano na je$i3ima nasledni3ima latins#og% -%- #nji'e"nost na DD"ulgarnim je$i3imaDD : (aso =riosto Dante >o#a!o na #oje se ne primenjuju #lasi!ni metri 9 to suDDromanti!ne 0ormeDD na #oje se ne mogu primeniti #lasi3isti!#a merila% .%- ono to je pri#a$ano u romanama romansama ali ne postoji u st"arnosti /0antasti!no eg$oti!no ne"ero"atno nest"arno%%% 9 !esto u negati"nom smislu2% (u se !esto ja"lja i moti" ljuba"i 9 romanti$am je i neobu$dano strasno do #osmi!#og prin3ipa% ?no to se odnosi na odgo"araju,a strasna dubo#a s#ri"ena ili neobi!na i tajanst"ena ose,anja /tj% dananje romanti!no2% I%- romanti!#a poe$ija je poe$ija romana /ali ne u dananjem smislu 9 do +A%"% to su bila dela na "ulgarnim je$i3ima : DD2oanstvena komedijaDD (aso"e romanse%%% K DD /ibelunki prstenDD i Vol0ramo" DD"arsifalDD #oji nisu na romans#im je$i3ima2% legel : DD5anteova proroka poema 8 sistem transcendentalne poezije, jo uvek najvii u svojoj vrsti& 9ekspirov univerzalitet 8 pravo sredite romantine umetnosti& 1eteova poetina poezija 8 najsavrenija poezija poezije%DD legel jo u"e# ne de0inie romanti$am #ao poseban i no" #"alitet nego #ao #ombina3iju "e, postoje,eg 9 #ao i$bor u o#"iru tradi3ije #oji se oslanja na i$"esne #"alitete romanti!ars#og pristupa pesni!#om 0enomenu #ao to su s#lonost #a teorijs#om pristupu st"arima /$ato Dante2 ili $a6te" da se pojedina!no s6"ati #ao proje#3ija opteg /e#spir2% legel smatra da je e#spir st"arni 3entar romanti!ne poe$ije da se romanti!#o nala$i #od &er"antesa u italijans#oj poe$iji u dobu "itet"a ljuba"i i baj#i i$ #ojeg poti!e i sama re!% legel ra$li#uje romanti!no i sa"remeno 9 s"oje doba nije na$i"ao romanti!#im a romane Cana 4aula i$d"aja #ao DDjedini romanti!#i proi$"od jednog neromanti!#og dobaDD% 8ao to je romanti!#a poe$ija po!ela sa romanom ta#o je i gr!#a po!ela sa eposom da bi ga #ona!no potpuno pro'ela% Ra$li#a je u tome to romanti!no nije poseban rod "e, element poe$ije #oji mo'e da "lada u "e,oj ili manjoj meri ili da se po"u!e u $adnji plan ali ni#ad da se potpuno i$gubi% F%legel je dao jednu od naj"a'niji6 de0ini3ija romanti#e isti!u,i njenu dinami!#u sutinu i te'nju $a totalnom 0ormom : DD7omantina poezija je progresivna univerzalna poezija& /jena svr a nije samo u tome da ponovo ujedini sve razdvojene rodove poezije i da dovede u vezu poeziju sa filozofijom i retorikom& 'na oe i treba da pomea i stopi poeziju sa prozom, tvoraku snagu sa kritikom, umetniku poeziju sa prirodnom poezijom* da poeziju uini ivom i drutvenom, a ivot i drutvo poetinim, i da forme umetnosti ispuni i zasiti materijalom pogodnim za obrazovanje svake vrste, oivljujui ga treperenjem umora%DD : o"om romanti!ars#om elementu postoji trostru#a tenden3ija : +%- ponita"anje s"a#e 0i#sa3ije #reati"nog pro3esa odn% pret"aranje poe$ije u stalni dinami!#i pro3es -%- potreba $a sli"anjem prolog sadanjeg i budu,eg u jedno odn% ponita"anje "remena* .%- te'nja #a bes#rajnom bes#ona!nom% legel : DD7omantina poezija nalazi se jo u postajanju* zapravo, njena prava sutina je u tome to ona veno moe samo da postaje a nikada ne moe da se zavri%DD I$ pojma bes#rajnog #ao naj"a'nije sutins#e #"ali0i#a3ije ra7a se i uobli!a"a pojam slobode poe$ije i pojam slobode subje#ta #ao njenog nosio3a : DD jedino je ona beskrajna, kao to je jedino ona slobodna, i kao svoj prvi zakon priznaje da samovolja pesnika ne trpi nikakve zakone nad sobom%DD legel je poe$iju od odre7ene esteti!#e #ategorije pret"orio u dinami!no stanje du6a u raspolo'enje DD#oje se bes#rajno u$di'e i$nad s"ega uslo"ljenog pa i i$nad sopst"ene umetnostiDD% :metni!#i a#t je u$dignut i$nad subje#ta #ao s"og #reati"nog nosio3a% 4oe$ija #ao stanje du6a negira s"oju sopst"enu sublima3iju #ao ograni!enu t"ore"inu s"oje neograni!ene produ#ti"ne mo,i%

&t"aranje je bes#ona!na i ne$austa"lji"a delatnost #oja mo'e da se ispolji jedino u $a"renim $austa"ljenim #ona!nim ili o#on!anim obli3ima% Da#le s"a poe$ija jeste ili treba da bude romanti!na% Vremenom se #on#reti$uje pr"obitno apstra#tni uni"er$alni sta"% Romanti!ars#om pojmu bes#ona!nosti dati su realno-6umani impulsi% Forma je jo u"e# apstra#tna i romanti!ars#i #ara#ter se ispolja"a u toj apstra#tnoj predsta"i totaliteta u $a6te"u $a totalnim ra$"ojem ljuds#e prirode% 4ojam bes#ona!nog je upu,en na podru!je eg$a#tnog ljuds#og 6umaniteta #oji se prostire u bes#ona!nost% (ime je e"olu3ija bes#ona!nog ra$"ijanja s"i6 ljuds#i6 #"aliteta $amenila pr"obitnu predsta"u o bes#ona!nom #ao o 0i$i#alno-prostornoj ili imaginarno-spiritualnoj #osmolo#oj #ategoriji% Ve!nost i bes#raj se ne mogu do#u!iti ra$umom "e, ose,anjem i to samo negati"nom emo3ijom 9 sutina romanti$ma : odnos prema bes#raju i "e!nosti bol umesto radosti tj% de0ini3ija i spo$naja i pri6"atanje s"eta sa stano"ita negati"ne emo3ije tj% intona3ija melan6olije odn% pesimi$ma #ao instrument i re$ultat sa$nanja% :pra"o ta i$mena u odnosu prema bolu i radosti i$ra'a"a 0undamentalnu ra$li#u i$me7u #lasi3i$ma i romanti$ma% Da#le romanti!ars#a poe$ija sa ta#"im i$"orima sa$nanja #a#"i su inspira3ija i 0anta$ija treba da pomogne i 0ilo$o0iji da se ne i$gubi u apstra#3ijama /Hegel proti"P2% (a#o7e s"a teologija je poe$ija% ? teologiji : da !o"e# nije pronaao is#ust"o boga s"a#o $nanje o bogu bilo bi samo pu#o uobra'enje% Da#le ne sme se dopustiti sebi potpuna samo"olja /- samost"aranja2 ali ni preterano samounita"anje /jer to "odi u neslobodu2% DD' filozofiji jezika i reiDD /+A-A%2 9 preda"anja sa #raja legelo"og 'i"ota : 0ilo$o0ija 'i"ota mora da bude $asno"ana na sopst"enom ose,aju i is#ust"u tog ose,aja% Filo$o0iju 'i"ota omogu,a"a pro'i"ljenost istins#e ljuba"i i bes#rajno #oje po!i"a u ta#"oj u ljuba"i% &pe#ula3ija be$ ose,aja ne "redi mnogo% DD7azgovor o poezijiDD 9 s"oje"rsna #riti!#a pro$a ula$i u red najpo$natiji6 naj"a'niji6 i najuti3ajniji6 legelo"i6 rani6 spisa% ?bja"ljen je pr"i put +1FF%g% /#ada i jedini legelo" 0ragmentarni roman DDLucindaDD2 u prete'no #riti!#om !asopisu Ateneum% I$me7u pesnit"a i #riti#e se usposta"lja neobi!an sa"e$% 8riti#a "ie nije naprosto go"or o poe$iji nego je i$nutra prepletena sa njom% &"et poe$ije je nei$meran i neis3rpan% I$lian je po#uaj da se poe$iji daju strogi $a#oni #ao to bi 'elela teorija umetnosti poe$ije% ? poe$iji se mo'e go"oriti samo poe$ijom% &"a#i pogled na poe$iju je istinit i dobar u#oli#o je to i sama poe$ija* ali je on u"e# ograni!en% 4oe$ija poe$ije 9 umetnost #oja sebe stalno ima $a temu% legel je u poetologiju u"eo stano"ite re0le#sije /analogno trans3endentalnom stano"itu u 0ilo$o0iji2 9 $a6te"a samoposmatranje i pri#a$ onog pri tom opa'enog #ao i da poe$ija re0erie o uslo"ima sopst"enog nastan#a% 8nji'e"nost ne samo da neto pri#a$uje i o ne!emu go"ori nego isto"remeno mora da misli o sebi #ao pri#a$i"anju i umetni!#om go"oru i da tom miljenju odma6 da odgo"araju,i rele"antan i$ra$ u samom sebi 9 romani #ao &terno" DD3ristramDD Didroo" DDFatalista :akDD Fildingo" DD3om 5onsDD u #ojima se stalno ra$matra i samo pripo"edanje% (o "a'i i $a re3ep3iju Geteo"og DDMajsteraDD : DDMajster je ironi!na poe$ija #ao to je &o#rat ironi!na 0ilo$o0ija jer je to poe$ija poe$ijeDD% Geteo" roman pru'a mirno u'i"anje u pri#a$i"anju s"a#odne"i3e K potpuni i$ra$ umetni#o"og du6a% Fr%++@ : DDona sli!no organi$uje s"e delo"e onoga to u njenim produ#tima treba da bude 3elina ta#o da joj se ot"ara i$gled prema #lasi!nosti #oja se bes#rajno u"e,a"aDD 9 ta organi$a3ija se "idi i u opisu Geteo"og romana% ?bra$o"ana samo"olja pesni#a /te$a da samo"olja pesni#a ne trpi ni#a#a" $a#on i$nad sebe2% : pitanju je spoj st"arala!#e sposobnosti i #riti!#e re0le#sije per3ep3ija pesni!#og uma i$ra'ena u samom umetni!#om delu% ?"o ima $a posledi3u ra$aranje ilu$ije #oju delo treba da st"ori naglaa"anje da je ona pu#a 0i#3ija%

<aj"ie od s"i6 pitanja o umetnosti poe$ije 9 pitanje o sjedinjenju anti!#og i sa"remenog% legel se $ala'e $a be$uslo"no sjedinja"anje% Du6 poe$ije je jedini i s"uda isti% : idealnom stanju !o"e!anst"a postojala bi samo poe$ija* umetnosti i nau#e bi se tada slile u jedno% &amo pra"i pesni# bi bio idealni !o"e# i uni"er$alan umetni#% Romanti!#a poe$ija #ao ni dida#ti!#a nije rod u pra"om smislu% &"a#o poets#o delo treba da bude romanti!#o i dida#ti!#o u irem smislu !ime i o$na!a"a tenden3iju #a dubo#om bes#ona!nom smislu% ?"aj $a6te" se posta"lja s"uda pa i #od popularni6 'anro"a /u drams#im delima2 - $a6te"a se ironija $a6te"a se da se doga7aji ljudi u#rat#o !ita"a igra 'i"ota st"arno s6"ati i predsta"i #ao igra% legel go"ori o potrebi st"aranja no"og mita o potrebi da se li#"idiraju $a#oni ra$umnog uma #a#o bismo pono"o bili preneti u lepi nered 0anta$ije u is#ons#i 6aos ljuds#e prirode $a #oji ne postoji bolji simbol od arenog 6aosa dre"ni6 bogo"a% : tome se i sastoji po!eta# s"a#e poe$ije% (a no"a mitologija treba da bude sa!injena i$ najs#ri"eniji6 dubina du6a* to bi moralo da bude najumetni!#ije od s"i6 umetni!#i6 dela jer ono treba da obu6"ati s"a ostala dela treba da bude i samo bes#ona!no poets#o delo #oje u sebi obu6"ata $a!et#e s"i6 ostali6 pesama% <aju$"ienija lepota pa !a# i naj"e,i red jeste $apra"o lepota i poreda# 6aosa ta#"og #oji o!e#uje samo dodire ljuba"i #a#o bi se ra$"io s"et 6armonije ta#"og 6aosa #a#"e su bile dre"na mitologija i poe$ija% 5er one su jedinst"ene i neod"oji"e% 4ostoji sli!nost sa romanti!#om poe$ijom !ija se otroumnost ne po#a$uje u pojedina!nim doset#ama "e, u #onstru#3iji 3eline 9 pr% e#spira i &er"antesa% (aj "eta!#i organi$o"an nered dra'esna simetrija proti"re!ja "e!no smenji"anje entu$ija$ma i ironije #oje je prisutno !a# i u najmanjim delo"ima 3eline i$gledaju "e, sami po sebi #ao da su indire#tna mitologija% ?rgani$a3ija je ista jer arabes#a je najstarija i is#ons#a 0orma !o"e!je 0anta$ije% =rabes#a je potpuno odre7ena i bitna 0orma ili na!in i$ra'a"anja poe$ije% 4oe$ija je ta#o dubo#o u#orenjena u !o"e#u da i pod najnepo"oljnijim o#olnostima puta di"lje i$dan#e% (a#o !a# i u legelo"om "e#u ina!e lienom s"a#e 0anta$ije ne#i ljudi su i$ra$ili ret#u originalnost 0anta$ije mada su sami bili jo u"e# dale#o od pra"e umetnosti% Humor &terna ili &"i0ta legel smatra prirodnom poe$ijom "ii6 stale'a te epo6e% Ipa# s"e to je i$raslo u ne$dra"im uslo"ima i samo mora biti ne$dra"o pa poto se arabes#a ne u$ima #ao umetni!#o delo "e, samo #ao produ#t prirode legel sta"lja Cana 4aula i$nad &terna jer je njego"a 0anta$ija dale#o bolesnija da#le neobi!nija i 0antasti!nija% Lepo se sastoji od ra$noli#osti jedinst"a i 3eline tj% od mnot"a bogatst"a i 'i"ota a to se u umetni!#om delu "idi #ao s#lad organi$a3ija i sa"renst"o% (o je romanti!#a te$a o potrebi jedinst"a i s#lada suprotnosti% &a tim u "e$i je i te$a o ironiji : ironija je pri#a$i"anje doga7aja ljuds#i6 li#o"a 'i"ota #ao igre be$ apsolutnog uporita% :metni!#o delo na taj na!in pri#a$uje 3elinu istine o !o"e#u i 'i"otu a to je spoj pri"idni6 nemogu,nosti u jedinst"enu umetni!#u 3elinu% Ironija je borba i$me7u aspolutnog i relati"nog po#uaj da se pri#a'e 3elina st"arnosti pri !emu autor treba da bude s"estan nemogu,nosti ta#"og po#uaja% =utori #oji $ado"olja"aju te #riterijume : =risto0an &er"antes e#spir &"i0t &tern i Can 4aul% : tom ot#ri"anju ironije #ao #onstituti"nog elementa sastoji se jedna od naj"redniji6 te#o"ina romanti!ne #nji'e"ne teorije% ! : #nji'e"nosti i esteti3i romanti$ma /posebno nema!#og2 ironija je imala uni"er$alnu "rednost% ?na predsta"lja ne samo na!in i$ra'a"anja "e, i prin3ip miljenja 0ilo$o0ije i 'i"ota #oji se u #nji'e"nosti i umetnosti s"odi na a0irma3iju subje#ti"i$ma% <astala i$ odnosa nema!#i6 romanti!ara prema st"arnosti i nji6o"i6 nastojanja da je pre"a$i7u i$ 'elje da s"et posmatraju sa "isine i distan3e da mu po s"ojoj "olji posta"ljaju i ra$araju grani3e% legelo"o "i7enje je esteti!#a "er$ija Fi6teo"e 0ilo$o0ije morala po #ojoj se ra$"oj ljuds#og sa$nanja od"ija #ro$ pro3es stalnog spajanja i preplitanja 5a i <e-5a stalnog pre"a$ila'enja <e-ja #ro$ samoi$gra7i"anje 5a%

Romanti!#a ironija sinteti$uje proti"re!nosti i posti'e jedinst"o tragi!#og i #omi!#og umetni!#og i #riti!#og% )a romanti!are ironija je $na!ila neograni!enu slobodu subje#ta #ome je do$"oljeno da i$mea s0ere subje#ti"nog i obje#ti"nog postojanja #ona!nog s"eta i trans3endentni6 ideja% Ironija je samos"est i sloboda romanti!ars#og st"arala!#og du6a #ome je do$"oljeno da se igra i ra$ara da se podsme6uje samom sebi i sopst"enoj st"arala!#oj nemo,i ali i da !o"e#a u$di'e do uni"er$alnog $na!enja% )a6"aljuju,i #nji'e"nom #rugu u 5eni romanti!no je dobilo d"oja#i smisao : u u'em smislu o$na!a"a s"ojst"o i #"alitet #nji'e"ne epo6e romanti$ma a u irem tenden3iju moderne #nji'e"nosti i pripisuje se ne#im delima Dantea e#spira &er"antesa ili Getea #oja imaju #ara#teristi#e blis#e romanti!ars#oj #nji'e"nosti #ao to su du6o"itost satiri!nost 6umornost ironi!nost% Romanti!#a ironija #ao na!in i$ra'a"anja u #nji'e"nosti sadr'ana je u apstra#tnom i proi$"oljnom autoro"om odnosu prema predmetu* o$biljan ton i to# pripo"edanja je naruen alogi!nostima* realnost radnje naruena je meanjem plano"a st"arnog i nest"arnog a ilu$ija radnje je !esto naruena prisust"om samog autora% Ironija ima posebno mesto u poe$iji 9 $a Hajnea je ona na!in i$ba"ljenja od pre#omerenog liri$ma i sentimentalnosti 0orma ra$aranja njego"e ilu$ije i na!in usposta"ljanja #riti!#og odnosa prema sopst"enom umetni!#om st"aranju i prema st"arnosti% : o"oj poe$iji ost"aren je ironi!an odnos prema predmetu prema autoru i prema autoro"oj po$i3iji prema predmetu% Lud"ig (i# go"ori o ironiji #ao o pesni!#oj strategiji i deli je na DDni'uDD i DD"iuDD 9 osu7uje t$"%DD"ulgarnuDD ironiju i pri6"ata tuma!enje po #ojem je ironija isto"etna sa obje#ti"nou tj% #ao pesni#o"a mo, nad njego"om gra7om% K 4o legelu ironija je permanentna paraba$a /DDpere#ba$aDD2 9 ironija ima u trans3endentalnoj poe$iji ulogu #a#"u je u anti!#oj drami imao 6or /#ada objanja"a smisao pri#a$anog2% Ironija #ao DDjasna svest vene agilnosti, beskrajno punog aosaDD /pri !emu je 6aos s6"a,en #ao $amrenost i$ #oje se mo'e poja"iti jedan s"et2% Go"ore,i o ironiji ljuba"i legel #on#reti$uje o"e na3rte pojma ironije uobli!ene u 0ragmentima i a0ori$mima : "ie nije re! o samo o bes#raju ili 6aosu ili samo o st"arala!#om na!elu #oje sintetie inspira3iju i otre'njuju,u #ore#ti"nu #riti!#u sposobnost umetni#a #oji na taj na!in u re0le#siji o"lada"a s"ojim st"arala!#im nagonom unutranjim ira3ionalnim pretposta"#ama poe$ije% ?"aj ironi!ni #ore#ti"no-re0le#si"ni momenat je DDsamoograni!a"anjeDD i to #ao re$ultat DDsamost"aranjaDD /- ira3ionalni momenat $anos ili nada6nu,e uobra$ilja2 i DDsamounita"anjaDD /- #riti!#i pogled ra$ums#a #ontrola2 odn% nji6o"og smenji"anja% Ironiju ljuba"i treba s6"atiti ire u s#lopu DD0ilo$o0ije 'i"otaDD #oju legel ra$"ija nasuprot "ladaju,oj spe#ulati"noj 0ilo$o0iji% &ada se ironija posmatra #ao jedan poseban "id samoodnoenja du6a #ao naro!ita 0orma du6o"ne jasnosti dijalo#og drams#og ra$"ijanja miljenja% Go"or ; miljenje #oje je postalo spoljanje i "idlji"o% Miljenje ; unutranji go"or nepre#idni ra$go"or sa samim sobom% Eo"e# #oji se trudi da rei $agonet#u s"og bi,a i s"oje s"esti pribli'a"a se reenju u#oli#o dijalogi!nost ra$go"ora s6"ati #ao s"ojst"o miljenja odn% drams#u prirodu miljenja #ao s"ojst"o je$i#a% Miljenje i je$i# se objanja"aju $ajedno i u$ajamno 0ormom ra$go"ora odn% drams#im po#retom DDmiljenja i proti"miljenjaDD% )a legela je ironija u i$"ornom /so#rato"s#om ili platono"s#om2 smislu po"e$ana sa istra'i"a!#im miljenjem #oje te'i naj"iem sa$nanju% =#o je ironija DD svest i miljenje koji su u svom najunutranjijem stremljenju ka najviem cilju postali sami sebi jasni i dospeli do armonije DD onda je ta "rsta samoodnoenja du6a naj"ie to miljenje mo'e posti,i% 8retanje miljenja analogno go"ornom po#retu u ra$go"oru /#retanju pitanja i odgo"ora #a#"o postoji #od 4latona2 pre"a$ila$i s"oju proti"re!nu prirodu u ironiji ali to ne $na!i smirenje 9 misao je u"e# ra$go"or bes#ona!no% /DDFilozofija jezika i reiDD2% Ironija #ao prin3ip nega3ije #oji obe$be7uje bes#rajno #retanje pro3esa%

Idealisti!#e pojmo"ne apstra#3ije treba da $ameni sagleda"anje st"arnog 'i"ota due #oji se ne s"odi na intele#t% Filo$o0ija treba da pojmi s"e !o"e#o"e snage% )adata# 0ilo$o0ije je u tome da sebe $asnuje na li!nom pre s"ega religio$nom unutranjem is#ust"u na !injeni3ama odre7enim onim to je $aista pro'i"ljeno i o !emu se ima neposredno sa$nanje% legelo"a 0ilo$o0ija 'i"ota je usmerena #a personalnosti i #on#retnosti neposrednog sa$na"anja : 0ilo$o0ija 'i"ota #ao do'i"lja"anja 'i"ota 0ilo$o0ija pro'i"ljenosti% 8ao dopunu o"a#"om "i7enju miljenja je$i#a i 'i"ota #ao 3ilja 0ilo$o0iranja 9 legel pie o ironiji ljuba"i% (ime po"e$uje s"oju osno"nu te'nju da 0ilo$o0iju usmeri na no"i put sa temom dijalogi!nosti miljenja sa njego"om drams#om prirodom% DD#stinska ironija $jer postoji i jedna pogrena% jeste ironija ljubavi& &&& -amo, ovek ovu ljubav mora sam da doivi ili da je iznutra oseti, a pojam te ljubavi mora biti pojam stvoren iz vlastitog oseaja i iskustva tog oseaja%DD 4o legelu ne stoji prigo"or da je nemogu,a ideja bes#ona!nosti sa stano"ita #ona!nosti #oju !o"e# ose,a - a#o postoji ljuba" sa"reno pre!i,ena jer je u njoj sadr'ana ideja bes#rajnosti% Ljuba" trans3endira #ona!nost% 4od dejst"om ironije ljuba"i a#o je ljuba" sa"rena proti"re!je se preo#re,e u pri"idno proti"re!je% (a#o je momenat nega3ije - u st"ari a0irma3ija% =#o je ljuba" pra"a i pro'i"ljena ironija ljuba"i trans3endira #ona!no i "odi !o"e#a u bes#raj% Da#le legel se obe$be7uje od prigo"ora ta#o to tra'i : +%- "r6uns#u ljuba" -%- neposredan li!ni do'i"ljaj% 8a#o ta ideja o ironiji ljuba"i doprinosi ideji o dijalo#oj prirodi miljenjaB =#o je ironija /u i$"ornom smislu2 s"est i miljenje #oji su streme,i #a s"om 3ilju sami sebi postali jasni i dospeli do 6armonije i a#o je o"a ironija produbljena u ironiju ljuba"i #oja samo poja!a"a ideju bes#rajnog to $na!i da ironija predsta"lja "r6una3 i u +%- podru!ju miljenja i u -%- s0eri do'i"ljaja% Ironija je "r6o"no samoodnoenje miljenja #ao i "r6o"no samopot"r7i"anje unutranjeg 'i"ota /do'i"lja"anja2% 8ada o"a#"o do'i"lja"anje postane predmet miljenja onda se o"a d"a "ida ironija pre#lapaju% K Hegel je otro i ot"orena napadao legela% legelo"o proiri"anje pojma ironije smatrao je $loupotrebom $a osudu 9 #ao "r6uns#o samo"oljno ispolja"anje subje#ti"nosti #oja jedino sebe smatra onim pra"im sas"im ne$a"isno od onog to je obje#ti"no to je po sebi i $a sebe lepo dobro moralno% DD'vakva ekstremna subjektivnost nita ne uzima ozbiljno DD% DDApsolutna samodopadljivostDD nali# na DDusamljeniko bogosluenje samom sebiDD 9 $a njega je $lo u s"om optem obli#u #ada 5a #ao ironi!na samos"est da bi u'i"alo u sebi doputa da propadne i ono naj"ie i naji$"rsnije% ?no to je supstan3ijalno ne sme biti i$lo'eno na milost i nemilost subje#ta% &am legel go"ori o in#omensurabilnosti ljuds#og $nanja i bo'ans#i istinitog dobrog i lepog% =li to ne $na!i da ironija #ao plod suo!enosti sa o"im treba da od"ede u s#epti3i$am% <aproti" 9 &o#rat se slu'i ironijom da odbrani istinitost od so0ista% =li #ada o"a s#romnost $nanja bude u s#epti!nim "remenima radi#ali$o"ana ironija "odi u s#epti3i$am% legel : DDbes#rajnu idejuDD ironija u#oli#o je DDironija ljuba"iDD ne samo da ne ugro'a"a nego joj naproti" DDslu'i #ao pot"rda i poja!anjeDD% ?bostrano pogreno s6"a,en predmet : Hegel t"rdi da je legel ugro$io ono supstan3ijalno i to ne mo'e dopustiti* ali se $apra"o nigde ne os"r,e na eminentno poetolo#i odn% esteti!#i #ara#ter ironije% legel : #riti#a #oja se ispolja"a u ironiji nije #riti#a usmerena #a spolja prema DDistins#oj o$biljnostiDD u #ojoj se po#a$uje DDsupstan3ijalni interes u samoj sebi sadr'ana st"ar istina moralnost itd%%%DD 9 nego je to prema samom sebi usmerena #riti#a #oja treba da sa!u"a umetni#a da se in"estira u samost"aranje sa su"ie po"erenja preten3io$nosti ili samou"erenosti% ?dnos DDsamost"aranjaDD DDsamounitenjaDD i DDsamoograni!a"anjaDD treba s6"atiti u dugoj tradi3iji od 4indara i 4latona pre#o Hora3ija s"e do >odlera 9 tre$no pijanst"o neop6odno $a umetni!#o st"aralat"o* #onstruisana inspira3ija obu$dano nada6nu,e pijanst"o sa logi#om $anos sa ra!unom%%%

=mbi"alentan sta" romanti$ma u odnosu na emo3iju : romanti$am je isto"remeno i silo"ita neobu$dana e#splo$ija ose,anja i poda"anje ose,anjima ali i potreba da se ta emo3ija ograni!i no"im #anonima% &misao romanti$ma se ne is3rpljuje u isti3anju tamni6 tono"a i 'udnji $a emo3ionalnom burom jer su romanti!ari isto"remeno s"esni i opasnosti #oja preti od preo"lada"anja totalne emo3ije% )ato joj se suprotsta"ljaju i to : +%- st"aranjem no"e stru#ture #oja oba"e$uje i normira imagina3iju i emo3iju* -%- 6umorni postupa# po$nat #ao termin romanti!na ironija : da bi sa"ladao s"oju neobu$danu eg$alta3iju romanti!ar je i$"rga"a podsme6u% (aj postupa# po$nat jo od &er"antesa 9 don-#i6oterija je te# sa romanti!arima dobila jedno psi6olo#o $na!enje opasnosti od be$uslo"nog $anosa i matanja be$ ograni!enja% F%legel go"ori o s"eobu6"atnoj "rsti #nji'e"nosti #oja bi u#lju!i"ala 0ilo$o0iju so3iologiju i teologiju% 4ismo i go"or su naj"e,e te#o"ine po #ojima se !o"e# ra$li#uje od 'i"otinje a #nji'e"nost je neto najbolje i naj"rednije to je st"oreno na tom polju 9 pa je #nji'e"nost ne#og naroda najlepa te#o"ina ne#e na3ionalne $ajedni3e% Do# su #lasi3isti smatrali da je oslanjanje na na3ionalnu tradi3iju neoprosti" pro"in3ionali$am F%legel smatra da je upra"o na3ionalna #nji'e"nost gla"nina umetni!#e batine ne#og naroda% legel $a6te"a da s"a#a poe$ija bude romanti!na ali pre$ire roman a#o 'eli da bude poseban rod% Roman je romanti!na #njiga 9 #njiga u smislu delo 3elina #oja postoji sama $a sebe% 8ao i s"a poets#a umetnost i drama treba da bude romanti!na* drams#a po"e$anost si'ea ne !ini roman 3elinom u#oli#o to ne postane na osno"u odnosa !ita"e s"oje #ompo$i3ije sa jedinst"om "iim od 0ormalnog jedinst"a od #ojeg on ina!e !esto odstupa i to upra"o na osno"u po"e$anosti s"oji6 ideja 9 to je postojanje du6o"nog 3entra% I$u$e" toga ne postoji $na!ajna suprotnost i$me7u drame i romana jer drama u dubo#om i istorijs#om tuma!enju #ao #od e#spira u st"ari predsta"lja osno"u romana% legel s6"ata roman #ao #ombina3iju pri!e pesme i drugi6 0ormi% DD<ai"no #oje je prirodno - s"e do ironijeDD%(o je u i$"esnom smislu #"alitet sentimentalnog po ileru%