MIKOTOKSINI

Mikotoksini su sekundarni proizvodi metabolizma nekih vrsta plesni i gljivica koji nastaju tokom njihovog rasta na razliitim supstratima. Poznato je vie od 100.000 razliitih vrsta plesni, od kojih su neke viestruko korisne (prehrambena, farmaceutska industrija), neke niti tete niti koriste oveku, a neke su veoma tetne i opasne. Smatra se da oko 200-300 razliitih vrsta plesni stvaraju mikotoksine.

Sluajevi masovnih trovanja izazvani mikotoksinima

ergotizam (Claviceps purpurea) alkaloidi raane glavice konvulzivni tip epidemije zabeleene od XVI-XX veka gangrenozni tip - od Srednjeg veka do XIX veka bolest zvali vatra Sv. Antuna - krajem XIX veka u japanu je zabeleena pojava oboljenja kardijalni beri-beri koje je prouzrokovano konzumiranjem poutelog pirina napadnutog Penicillium plesnima Alimentarna Toksina Aleukija u Rusiji 1913. i 19421947 10% populacije zahvaeno trovanjem koje je izazvala upotreba prosa i penice koji su prezimili na poljima i bili kontaminirani Fusarium plesnima; plesan se razvijala i na -10oC, a toksini nisu mogli biti uniteni kuvanjem; bolest dovodila do smanjenja leukocita Scabby Weat Toxicosis u Kini, 35 epidemija izmeu 1961 i 1985 kod radnika koji su obraivali velika polja zasaena celerom zapaeni esti sluajevi upale koe uzrok je ksantotoksin iz plesni Sclerotinia sclerotiorum

Mikotoksin Aflatoksini Ohratoksin Sterigmatocistin Zearalenon Trihotecen Patulin

Vrsta plesni
Aspergilus flavus A. parasiticus Penicillium ohraceus P. veridicatum P. cyclopium A. versicolor, A. flavus, A. ruber, P. luteum

Namirnice
Kukuruz, kikiriki, pamukovo seme, mleko, meso Penica, zob, pirina, kikiriki Penica, pirina, kikiriki

Fusarium roseum, F. Kukuruz, eerna nivale, F. moniliforme, F. trska, kikiriki oxysporium F. roseum, F. nivale P. clavatus, P. patulens P. citrinum Kukuruz, jeam Kukuruz, pasulj, voe Penica, jeam, kikiriki

Citrinin

Plesni isputaju mikotoksine preko micelijuma i on vrlo brzo moe da difunduje u dublje slojeve namirnica i da ih kontaminira 25% svetske proizvodnje biljnih useva je kontaminirano (WHO, 1985)

Mikotoksini znaajni za oveka: Toksini iroko raireni ( primer P. Citreonigrum koji je skoro iskorenjen) Poreklom iz plesni koje rastu na hrani (primer tremorogenog P. Simplicissimus) Plesni se razvijaju pod uobiajenim uslovima (primer P. Crustosum koja trai samo visoku aktivnost vode)

Mesta pojavljivanja toksogenih plesni

Mesto Na polju Tokom etve Tokom skladitenja Vrste plesni
A. flavus, Claviceps purpurea, F. moniliforme, F. graminearium F. sporotrichioides, Cladosporium spp., Trihotecium roseum Penicillium spp., Aspergilus spp., Fusarium spp.

Faktori koji utiu na stvaranje mikotoksina

genetski faktori uslova ivotne sredine nutritivni faktori vreme inkubacije u polju vremenski uslovi bioloki stres biljke kompeticija mikroorganizama i plesni vrsta i broj spora infektivnih plesni varijacije u okviru biljne vrste varijacije u okviru vrste plesni

meanje sa zaraenim materijalom hemijski faktori kao to su aeracija (nivo kiseonika i ugljen-dioksida) vrsta itarica pH prisustvo ili odsustvo specifinih nutrimenata, inhibitora i minerala hemijski tretman

Ob in os u str uslo Tokom skladitenja i transporta o vi i n za eg aktivnost vode o z stva r a r u podlozi) vlanost (oko 85% u vazduhu i oko 30% az anje v oj mi temperatura (oko 25 oC) ple ko s n to k oteenost zrna ili ploda i! sin a

tetno delovanje mikotoksina

ekonomski gubici uginue ivotinja smanjen prinos smanjena proizvodnja mleka, jaja smanjena otpornost prema infekcijama smanjen unos hrane smanjena reproduktivna mo zdravstveni efekti na ljude

Primarne toksikoze kod ljudi uglavnom izaziva konzumiranje biljne hrane i mesnih proizvoda na kojima se razvila plesan. Konzumiranje plesnive stone hrane moe dovesti do primarnih toksikoza kod ivotinja sa razvojem razliitih simptoma u zavisnosti od vrste mikotoksina i njegove koliine Mikotoksin, koji domae ivotinje unesu u organizam, moe biti metabolisan i nakon toga prei u mleko, miie i razne druge organe ime i oni postaju kontaminirani i mogu ugroziti ljudsko zdravlje (sekundarne mikotoksikoze).

Podela mikotoksina prema toksinom delovanju

hepatotoksino (aflatoksini, sterigmatocistin) nefrotoksino (citrinin, ohratoksin) kardiotoksino (penicilinska kiselina) neurotoksino (patulin) estrogeno (zearalenon) dermotoksino (sporodezmin) gastrotoksino (skirpeni) nekrotoksino (trihoteceni)

Podela mikotoksina prema hemijskoj strukturi

Mikotoksin
Aflatoksin B1, B2, G1, G2, M1, M2 Sterigmatocistin Ohratoksin

Gljivica
Aspergilus flavus, A. parasiticus Aspergilus versicolor, A. nidulans Aspergilus ochraceus, Penicillium viridicatum Fusarium moniliforme, F. roseum

Hemijska struktura
Kumarinska struktura

Laktoni

Zearalenon Trihoteceni Nivalenol T-2 DON

Seskviterpeni Trichothecium spp., Fusarium spp.

Karakteristike mikotoksikoza
bolest nije infektivna, izazvana je hranom i uglavnom sezonskog karaktera, medikamentozna i antibiotska terapija obolelih je bez efekta, delovanje mikotoksina moe biti akutno, hronino i specifino to zavisi od veliine doze, vrste mikotoksina, duine izlaganja i otpornosti organizma, osetljiviji mukarci i mlae osobe razlikovati od mikoza

Aflatoksini
lue ih plesni roda Aspergilus flavus i Aspergilus parasiticus otkriveni su 1960. godine nakon velikog pomora urki u Engleskoj (turkey disease X) iz kikirikijevog brana koje je bilo uzronik pomora izolovana je plesan Aspergilus flavus kao kristalna supstanca plave fluorescencije dobila je naziv A+FLA+TOKSIN B (blue) i G (green) 16 razliitih mikotoksina sline strukture Stvaraju se na polju i tokom skladitenja Najee se nalaze u kukuruzu, kikirikiju, pamuku, pirinu, pistaima, bademu, semenkama bundeve, suncokreta i suenom vou, zainima rezistentni na aflatoksine : soja, pasulj, kasava, penica, ovas, jeam

to su vrste, kristalne supstance, bezbojne i bledoute, nerastvorne u vodi i polarnim rastvaraima, rastvorne u nepolarnim organskim rastvaraima termostabilni su fluoresciraju po strukturi pripadaju grupi kumarinskih derivata kumarinski prsten je kondenzovan sa 2 tetrahidrofuranova prstena

O O
11 15 16 14 13 12 6 7 9 8 1 2

O
3 4 5

O O

10

O CH3

O CH3

aflatoksin B1 O O O H O

aflatoksin B2 O O O H O

O CH3

O CH3

aflatoksin M1

aflatoksin M2

U ivotinjskim tkivima se metaboliu u hidroksi derivate koji su 10 puta manje toksini

hidroksilirani aflatoksini M1 i M2 su izolovani iz mleka i to su metaboliti nastali u organizmu ivotinja

Nakon konzumiranja 65 jedinica aflatoksina prisutnih u stonoj hrani moe se oekivati pojava jedne jedinice aflatoksina u mleku

O O

O O

O CH3 O CH3 O O O nakon unoenja aflatoksina B1 O i B2 iz plesnive biljne hrane aflatoksin B2 aflatoksin B1 mogu se nai[c]furo u jajima i tkivima ivotinja (6a,R-cis)-2,3,6a,8,9,9a-heksahidro-4-metoksiciklopenta [c]furo (6a,R-cis)-2,3,6a,9a-tetrahidro-4-metoksiciklopenta [3', 2':4,5 ]furo [2,3-h ][1]benzopiran-1,11-dion [3', 2':4,5 ]furo [2,3-h ][1]benzopiran-1,11-dion postoji i aflatoksin P1 koji predstavlja hidroksilirani O O O O derivat aflatoksina B2 sa OH grupom na poloaju 8 O O OH B i G se nalaze u namirnicama OH aflatoksini biljnog porekla i stonoj hrani O O O CH3 O O OCH3 aflatoksin M1 O O aflatoksin M2

2,3,6a,8,9,9a-heksahidro-9a-hidroksi-4-metoksiciklopenta [c]furo 2,3,6a,9a-tetrahidro-9a-hidroksi-4-metoksiciklopenta [c]furo [3', 2':4,5 ]furo [2,3-h ][1]benzopiran-1,11-dion [3', 2':4,5 ]furo [2,3-h ][1]benzopiran-1,11-dion

O O O

O O

3,4,7a ,10a --tetrahidro-5-metoksi-1H,12H-furo [3', 2':4,5 ]furo [2,3-h ]pirano [3,4-c ][1]benzopiran-1,12-dion

O CH3 O aflatoksin G1

3,4,7a ,9,10,10a --heksahidro-5-metoksi-1H,12H-furo [3', 2':4,5 ]furo [2,3-h ]pirano [3,4-c ][1]benzopiran-1,12-dion

O O aflatoksin G2

OCH3

Izvori skoro iskljuivo namirnice kikiriki, kukuruz, pamuno seme, zob, penica, pirina, sezam, proizvodi od voa, kakaovac, jezgrasto voe, zaini uvozne namirnice iz tropskog klimatskog podruja itarice iz kiovitih podruja ili godina (Rumunija, Bugarska, Jugoslavija) u namirnicama animalnog porekla uglavnom hidroksilirani derivati, ali je takoe mogue naknadno zagaenje tih namirnica plesnima (50-70% plesni koje se razvijaju na ovim namirnicama su sposobne da proizvode mikotoksine) kobasica, pruta

Metabolizam sva apsorbovana koliina se nae u jetri odakle se 70-80% izluuje u une kanale u nepromenjenom obliku toksino delovanje se javlja nakon njihove metabolike aktivacije dejstvom mikrozomalnih oksidaza isti mikrozomalni enzimi su ukljueni u njihovu detoksikaciju
O O O O OH OCH3 B2 aktivacija P-450 O O R O O O epoksid OCH3 aktivacija O O O M2 OCH3 O O

R=H, OH

Toksino delovanje se ispoljava vezivanjem polarnog epoksida za razliite nukleofilne centre proteine (Schiffove baze) i genetski materijal, ime se prekida njihova normalna fizioloka funkcija
O O O O O O

O O O epoksid H2N O O R O O CH3 N

O H + N N N DNK, RNK O O O CH3

P RO TEIN

O CH3

R = H, OH

10

detoksikacija mikotoksina ide formiranjem polarnih jedinjenja koja se konjuguju sa glukuronskom kiselinom ili prevode u sulfate i izluuju urinom preko epoksida:
O O O O O O CH3 tion gluta O O O CH3 O O O O

O O O H O H

O O

O diol

O CH3

O H

O CH3

bez formiranja epoksida:

O O O O O OH

O B2

OCH3

O O O O

OCH3 R2

O O OH

O O O OCH3

O O P2

OH

O OH O O Q2 OCH3

M2

ukupan toksini efekat zavisi od ravnotee ova dva antagonsitika procesa

11

Toksini efekti primarne akutne mikotoksikoze se manifestuju kao upalne promene na organima za varenje aflatoksini su hepatotoksini (masna degeneracija jetre, krvarenje jetre) akutne aflatoksikoze se odlikuju naglim pogoranjem stanja organizma, unutranjim krvarenjem i smru opisan je veliki broj akutnih trovanja ljudi aflatoksinima (1974. u Indiji veliki broj ljudi imao simptome utice, teka oboljenja jetre, a vie stotina ljudi je umrlo; u Maleziji 1990. 40 otrovanih, 13 dece umrlo zbog kontaminiranih knedli) utiu na metabolizam lipida u jetri delujui na enzime koji uestvuju u njihovoj sintezi i razgradnji utiu na metabolizam vitamina smanjuju koncentraciju vitamina A smanjena koliina vitamina D i B2 poveava toksinost aflatoksina

imaju kancerogeno i mutageno delovanje aflatoksin B1 je najjaeg mutagenog delovanja i smatra se jednim od najjaih humanih mutagena teratogen je za eksperimentalne ivotinje pri emu dolazi do malformacije ploda i raanja mrtvog ploda u veoma malim koliinama aflatoksin B1 izaziva tumor jetre kod ivotinja (oko 10 g/ivotinja/dan, dok npr. dimetilnitrozamin izaziva rak u koliini od 750 g/ivotinja/dan) IARC (1993) je svrstala aflatoksin B1 u grupu 1 , a M1 u grupu 2A za ostale aflatoksine zakljuak je da postoje samo limitirani dokazi o kancerogenom delovanju na humanu populaciju

12

na delovanje aflatoksina i njihovu bioaktivaciju utiu pol, starost, ishrana, prisustvo zatitnih faktora u organizmu, prisustvo virusa hepatitisa B za osobe negativne na hepatitis B rizik je sledei: 0.01 sluaj kancera godinje/100 000 ljudi po 1 ng aflatoksina B1/kg TM dnevno za osobe pozitivne na virus hepatitisa B: 0.3 sluaja kancera godinjeljudi po 1 ng aflatoksina B1/kg TM dnevno

opored sluajnog unoenja hranom postoji opasnost i od profesionalne izloenosti opoljoprivredni i silani radnici koji dolaze u kontakt sa veim koliinama potencijalno zaraenog biljnog materijsla oanalitiari u toku analize aflatoksina

Aflatoksini u hrani (g/kg)

Godina 1987

Vrsta uzorka
Deja hrana Proizvodi od voa Zaini Konditorski proizvodi Hleb

Nivo
5 10 trag trag trag 5 1-5 trag 1 10 5 trag 05 -

1988

Zaini Zimska salama Razni prehrambeni proizvodi Brano Konditorski proizvodi Sokovi Zimska kobasica Salame

1989

13

MDK za aflatoksine u namirnicama

Mikotoksin Namirnica g/kg 5 3 5 3 5 5 30 0.5

Aflatoksin B1 + Penica, kukuruz, pirina, jeam i G1 ostala ita Brano Pasulj, graak, soivo Lenik, orah, badem, brano od kokosa Prena kafa, kakaovac, kikiriki ajevi Zaini Meso i proizvodi od mesa Aflatoksin B1 Aflatoksin M1 Mleko i mleni proizvodi Mleko i mleni proizvodi

0.5 0.5

Ohratoksini
OH CH2 CH NH-CO COOR X
Radikal R X Ohratoksin A H Cl Ohratoksin B H H Ohratoksin C -CH2-CH3 Cl

O O CH3

L--fenilalanin i 3,4-dihidro-3-metil-izokumarin povezani amidnom vezom proizvodi metabolizma plesni iz roda Aspergillus i Penicillium prvi put izolovani iz P. ohraceus A. ohraceus tropski predeli P. verrucosum umereni predeli

14

za razliku od Aspergillus parasiticus plesni koja je tamnozelena, A. ohraceus je uto-smee boje i ovi mikotoksini fluoresciraju izolovani su iz itarica (kukuruz, ovas), pasulja, kikirikija, kafe, maslina, sira, ribe, svinjetine, mleka u prahu,vina, piva, hleba veina ohratoksina se stvara tokom skladitenja (4-37 oC) mogu se razvijati u irokom rasponu klimatskih uslova (Aspergillis samo na 27oC proizvodi ohratoksine, a Penicilliumi na 20oC) u ivotinjskim tkivima se vrsto vee za serum albumine u cirkulaciji, a deponuje se u masnom tkivu te ima dug poluivot (naeni u veem broju uzoraka humane krvi i u humanom mleku)

Toksinost: ohratoksini A i C su toksiniji od B nefrotoksini su simptomi akutne toksikoze kod pacova su: gubitak teine, nakostreenost dlake, poliurija, depresija, nefropatija, atrofija i degradacija epitela proksimalnih i distalnih tubula koje prati proteinurija, glukozurija, izluivanje enzima smatra se da su ohratoksini ukljueni u etiologiju balkanske endemske nefropatije (samo u nekom delovima Jugoslavije, Bugarske i Rumunije) imunosupresor, embriotoksian, izaziva nekrozu jetre pokazuje reproduktivnu toksinost i teratogenost: hidrocefalija i anoftalmija mehanizam delovanja nije objanjen, smatra se da remeti sintezu proteina IARC u grupu 2A (kanadske vlasti procenjuju rizik od kancera na 10-5 pri PTDI od 1.2-5.7 ng/kg TM dnevno) fenilalanin smanjuje toksinost

15

Ohratoksini u ljudskoj i stonoj hrani hrani (ppm)

V. Juri i sar., 2001 i M. Ostojin, 2000
Uzorak Kukuruz Penica Jeam Penine klice Zainske smee Suncokretova sama Sojina sama Riblje brano Slama Br. ispitanih uzoraka 78 11 14 Br. pozitivnih uzoraka 55 8 14 Nivo 0.06-4.0 0.06-0.66 0.06-2.0 0.075 0.032 0.033-10.0 0.015-0.3 0.016-0.6 0.24-1.0

26 16 8 7

26 11 4 3

FUSARIUM MIKOTOKSINI veliki broj Fusarium plesni pod pogodnim uslovima mogu da sintetiu mikotoksine ovu plesan zovu i bela plesan, ali moe biti obojena (ruiasta, oker, ljubiasta, karmin crvena) rairena u umerenim klimatskim uslovima, raste na biljkama, ali i na organskom materijalu u raspadanju u ekonomskom pogledu su verovatno najinteresantniji vrlo su razliitih hemijskih struktura tu spadaju trihoteceni, fumonizini, zerealenon, moniliformin i fusarna kiselina

16

razliitog su delovanja: estrogenog, nekrotinog, na GIT, hematopoetska tkiva, nervni sistem, imuni sistem, kardiovaskularni sistem DON je manje toksian od T-2 toksina, ali se ee javlja

Zerealenon (F-2 toksin)

OH O CH3 H O H H
8 6

makrolidne strukture lakton fenol-rezorcinske kiseline

OH

plavo-zeleno fluorescira

spada u mikotoksine sa estrogenim delovanjem proizvod je metabolizma Fusarium roseum i Fusarium graminearium koji izaziva trule korena i stabla kukuruza krajem druge decenije XX stolea uspostavljena je veza bolesti svinja i plesnivog kukuruza 1962. Stob sa saradnicima je izolovao iz plesnivog kukuruza Fusarium plesan i metabolit koji je nazvan zerealenon

17

kristalna supstanca, nerastvorna u vodi, a rastvorna u alkoholu, etru, benzolu, hloroformu moe se nai u obliku cis i trans izomera (aktivniji), a poznati su i njegovi derivati 8-hidroksizerealenon, zerealenol i 6-aminozerealenon veim delom se metabolie do zearalenola a i b, koji se konjuguju sa glukuronskom kiselinom zerealenol se u SAD koristi kao anabolik i hemoterapeutik u veterini pokuaj korienja za ublaavanje meopauzalnih tekoa

Toksinost: estrogeno i anaboliko delovanje retki podaci o efektima na humanoj populaciji, uglavnom podaci o trovanju domaih ivotinja povezuju se sa preranim pubertetom i sa kacerom cerviksa dece u Portoriku kod svinja: edem vulve i mlenih lezda, ponekad i atrofija jajanika (hiperestogenizam) posledica je smanjena reproduktivna i oplodna mo domaih ivotinja, abortusi teratogeni efekti : raaju se mladunci sa zadebljalim nogama koji brzo uginu veoma je toksian, dovoljno je 1-5 mg zerealenona u kg stone hrane da se jave simptomi procena unosa u EU 0.02 g/kg TM

18

Trihoteceni trihotecenin izolovan iz plesni Trichotecium roseum veliki broj mikotoksina sa tetraciklinom seskviterpenoidnom strukturom (oko 150) najpoznatiji T-2 toksin, deoksinivalenol (DON ili vomitoksin) kukuruz i itarice, ali i sve druge biljne kulture razvijaja se i pri niim temperaturama, oko 10 oC U Holandiji pre 5 godina naene visoke koliine mikotoksina DON u hrani za bebe

sadre cikloheksanski prsten sa dvogubom vezom na poloaju 9, tetrahidropiranski prsten i epoksidnu grupu prema hemijskoj strukturi trihoteceni se dele u nekoliko grupa: H H H H H H
O O R3 CH2 R5 tip A R2 R1 H O O O CH2 R4 R 3 tip B R2 R1 H

1. tip A: osnovni trihotecen koji ima na C8 H ili OH (R3) H O H H H O H H CH R OH O 2. tip B: na C8 sadri keto grupu O H H OAc CH O CH O T-2 toksin - ostatak izovalerijanske O CH H R OAc O kiseline na poloaju 8 tip C T-2 toksin 3. tip C: sadri makrociklini H O H H OH estarski most O H O 4. tip D: sadri epoksidnu grupu OH CH OH H izmeu C7 i C8 deoksinivalenol (DON, vomitoksin)
1 3 2 2 3 2

19

Toksinost: simptomi toksikoza kod ivotinja: munina, povraanje, proliv, odbijanje hrane, tahikardija, krvarenje, edemi, nekroze na koi, imunosupresija, destrukcija kotane sri, pad broja leukocita, hemoragije mozga, promene na nervnom tkivu, smanjenje prirasta, plodnosti stepen toksinosti zavisi od naina aplikacije, vrste ivotinja (svinje su najosetljivije, dok su goveda manje osetljiva zbod detoksikujueg delovanja mikroorganizama rumena), koliine i vrste mikotoksina delovanje svih trihotecena: antibiotsko, fitotoksino, citotoksino, nekrotoksino (koa), inhibicija sinteze proteina

smatra se da je mehanizam delovanja T-2 toksina sledei: inhibicija sinteze proteina u elijama dovodi do poveanja koncentracije triptofana u krvi, a time i u mozgu; triptofan je prekurzor neurotransmitera serotonina, a serotonini neuroni su vani medijatori apetita, miine koordinacije i spavanja kod ljudi je zabeleena masovna toksikoza izazvana trihotecenima - alimentarna toksina aleukija (ATA) akababi trovanje u Japanu 1913. godine u istonom Sibiru 1932. u zapadnom Sibiru bolest nepoznate etiologije nazvana "septina angina" uzrok itarice prezimele na poljima

20

21

veoma su stabilni na povienoj temperaturi i drugim tretmanima brzo se ekskretuju te se retko javljaju u namirnicama animalnog porekla manje su toksini od aflatoksina, ali se mogu nai u hrani u veim koncentracijama (do 300 mg/kg) hepatotoksini su i kancerogeni za mia za vie ivotinje neurotoksini smatra se da su znaajniji za ivotinje nego za ljude bolesti stoke izazvane ovim mikotoksinom su leukoencefalomalacija kod konja i pluni edem kod svinja mehanizam delovanja je preko inhibicije biosinteze sfingolipida (inhibiraju ceramid-sintetazu) verovatno ne deluju sinergistiki sa trihotecenima

Fumonisin B1 in pre-harvest corn from the Midwest, 1995

.

Povezuju se sa kancerom ezofagusa (poveana incidenca u sev. italiji i Kini) IARC ga svrstala 1993. u grupu 2B

22

Fusarna kiselina 5-butilpikolinska kiselina N OH fitotoksin Fusarium vrste (F. moniliforme) koji deluje sinergistiki sa trihotecenima sve Fusarium vrste proizvode fusarnu kiselinu te ona moe sluiti kao marker kontaminacije Fusarium plesnima akutna toksinost joj je manja u poreenju sa drugim Fusarium toksinima sniava krvni pritisak kao trihoteceni poveava koncentacije triptofana i serotonina u mozgu, ali drugim mehanizmom triptofan je u krvi vezan za protein - albumin; u mozak moe da pree iz krvi samo slobodan; fusarna kiselina se vezuje za ista mesta na albuminu kao i triptofan, ime se njegova konc. u slobodnom obliku poveava, kako u krvi, tako i u mozgu, to dovodi do poveane sinteze serotonina
O

CITRININ

derivat oksobenzopirana pratilac ohratoksina P. citrinum, P. expansum, Aspergillus otkriven u cerealijama, poutelom pirinu u Japanu, plesnivim itima u Kanadi, u Danskoj ute boje nefrotoksian je
OH HOOC O CH Cl
3

CH3

Cl CH3

23

STERIGMATOCISTIN Aspergillus versicolor po strukturi slian aflatoksinima (zajedniki deo difurano-metoksi-benzol) toksinost mu je 100 puta manja od aflatoksina B1 100 g ove plesni moe da izlui 1.3 g sterigmatocistina, te moe biti opasniji od aflatoksina postoje miljenja da metabolizmom moe da pree u OH aflatoksine, te da je potencijalno kancerogen
O O O O OCH3 OH

PATULIN u poetku se mislilo da ima dobra antibiotska svojstva dok mu se nije dokazala toksinost nestabilan je, ali se stabilnost poveava pri niskim pH (voni sokovi i do 1 mg/L) toksian je za mnoge organizme, ali njegov znaaj za ljude jo nije do kraja razjanjen, smatra se da nije kancerogen

OH

24

Penicilinska kiselina u rastvoru se nalazi u dva tautomerna oblika (ketokiselina i hidroksilakton) male toksinosti, nije kancerogen

OCH3 CH2 CH3 CH2 C OH O O CH3 O OCH3 C C C CH COOH

Kombinacije mikotoksina u namirnicama vomitoksin + nivalenol u kukuruzu, penici i jemu vomitoksin + nivalenol + zearalenon u penici, jemu, rai T-2 toksin + ohratoksin u pogai semena suncokreta aflatoksin + fumonizin + zearalenon u kukuruzu.

25

Efekti kombinacija mikotoksina u namirnicama (1)

Aditivni efekat = zbirni efekat je jednak zbiru pojedinanih efekata

aflatoksin + DON - kod ivine ohratoksin A + T-2 toksin - kod ivine citrinin + ohratoksin A kod svinja

Efekti kombinacija mikotoksina u namirnicama (2)

Sinergistiki efekat = zbirni efekat je vei od zbira pojedinanih efekata

aflatoksin + ohratoksin A - kod ivine aflatoksin + T-2 toksin - kod ivine (est) DON + zearalenon kod svinja

26

Efekti kombinacija mikotoksina u namirnicama (3)

Antagonistiki efekat = zbirni efekat je manji od zbira pojedinanih efekata

citrinin + ohratoksin A - kod ivine

Efekti kombinacija mikotoksina u namirnicama (4)

Mikotoksin A ispod MDK

Mikotoksin C ispod MDK

Mikotoksin B ispod MDK

Toksino delovanje?

27

Efekat mikotoksina na imuni sistem

Aflatoksini deluju imunosupresorno i na elijski (u niskim dozama) i na humoralni imunitet (u visokim dozama) Trihoteceni primarno deluju na elijski imuni odgovor direktnim delovanjem na kotanu sr, limfne lezde, slezinu, timus Ohratoksin deluje na elijski i humoralni imunitet zato to dovodi do atrofije timusa. Imunosupresorni efekat opada na sledei nain: aflatoksini > vomitoksin i T-2 toksin >ohratoksini > fumonizin

Opte o mikotoksinima 25% svetske proizvodnje itarica je zaraeno poznatim mikotoksinima nijedan deo sveta nije poteen delovanja ovih "tihih ubica" i njihov negativni uticaj na ljudsko zdravlje i ekonomiju je ogroman geografska specifinost i selektivnost: hladniji, umereni klimatski uslovi (Kanada, severni delovi SAD, vei deo Evrope) - vomitoksin, zerealenon, ohratoksin, T-2 toksin sever Evrope (Danska i Poljska) - ohratoksin jug i srednja Evropa - fusarium toksini topla i vlana podruja (Juna Amerika, Azija, Afrika, Australija) - aflatoksini, a tokom zime mogu se pojaviti i drugi mikotoksini ove podatke je dobro poznavati zbog adekvatne analitike procene koje mikotoksine u kojoj vrsti namirnica treba traiti

28

Metode eliminacije mikotoksina

- uklanjanje plesnivih namirnica ili delova

namirnica fizikim putem (manuelno, automatski) - odvajanja zrna koja su oteena, zahvaena plesnima, nedovoljno razvijena - uklanjanje hemijskim putem (ekstrakcija organskim rastvaraima) - uklanjanje biolokim putem (postoji oko 1000 mikroorganizama koji su sposobni da unite aflatoksine B1 i G1 ili da ih prevedu u netoksine), - inaktivacija zraenjem, - UV zraenje, - termika obrada namirnica.

Efekti termikog tretmana

Kuvanjem na 100 oC u toku 6 sati uniti se svega 10-20 % mikotoksina, peenjem 10-17 %, prenjem 40-50 %, autoklaviranje na 120 oC uniti preko 60 % prisutnih mikotoksina

29

Nain zatite domaih ivotinja od mikotoksina iz stone hrane

nutritivni nain - mikotoksini nakon resorpcije ulaze u jetru gde se odvija detoksikacija, a u ovom procesu uestvuje glutation iji molekul ine metionin i cistein; u cilju poboljanja detoksikacije mikotoksina predlae se suplemetacija ishrane domaih ivotinja metioninom upotreba mineralnih glina - bentonit, zeolit i aluminosilikatne gline su nakon aktiviranja sposobne da vezuju/adsorbuju mikotoksine; povrinski sloj ovih glina kad se nakvasi vodom privlai polarne atomske grupe u molekulama mikotoksina i zadrava ih; koriste se za smanjenje sadraja mikotoksina u namirnicama, stonoj hrani, ali i u digestivnom sistemu; nedostatak metode je to se efikasno vezuju samo aflatoksini

korienje drugih mikroorganizama - Saccharomyces cervisiae (kvasac) 1026 ima sposobnost da in vitro vee i do 90 % aflatoksina; neke gljivice i Acinetobacter calcoaceticus dovode do degradacije aflatoksina i ohratoksina u digestivnom traktu

mananooligosaharid, esterifikovan glukomanan dobijen iz elijskog zida kvaevih gljivica, sposoban je da vee znatnu koliinu mikotoksina u digestivnom traktu ivotinja.

30

MDK vrednosti u namirnicama u Srbiji (g/kg)

Mikotoksin Aflatoksin B1 + G1 Namirnica Penica, kukuruz, pirina, jeam i ostala ita Brano Pasulj, graak, soivo Lenik, orah, badem, brano od kokosa Prena kafa, kakaovac, kikiriki ajevi Zaini Meso i proizvodi od mesa
0.5 0.5 10 50 1

MDK

5 3 5 3 5 5 30 0.5

Aflatoksin M1 Mleko i mleni proizvodi Aflatoksin B1 Ohratoksin Patulin Zearalenon

Mleko i mleni proizvodi Mleko i mleni proizvodi i sve namirnice navedene kod aflatoksina B1 Sok od jabuke itarice

MDK vrednosti u namirnicama u EU

EU Commission regulation 1881/2006 Mikotoksin Namirnice
Aflatoksini
B1 i zbir B1, B2, G1, G2 Jezgrasto voe, suvo voe, ita i proizvodi, kukuruz, zaini, hrana za bebe i decu od ita, dijetetske namirnice za spec. med. namene Mleko i mleni proizvodi, infant formulae, dijetetske namirnice za spec. med. namene Nepreraena ita i proizvodi, suvo groe i bobice, prena kafa, instant kafa, vino, sok od grejpfruta, hrana za bebe i decu od ita, dijetetske namirnice za spec. med. namene Voni sokovi, koncentrati, vrsti proizvodi od jabuka, hrana za bebe i malu decu Nepreraena ita, proizvodi od ita, hrana za bebe i malu decu od ita Nepreraena ita, proizvodi od ita, hrana za bebe i malu decu od ita Nepreraeni kukuruz, proizvodi od kukuruza, hrana za bebe i malu decu od kukuruza

raspon
g/kg 0,1-15

M1 Ohratoksin A

0,025-0,05 0,5-10

Patulin DON Zearalenon Fumonizini

10-50 200-1750 20-200 200-2000

31

TDI vrednosti za mikotoksine

Mikotoksin TDI

Aflatoksini B1 M1

1 ng/kg TM (PTDI, Kuiper-Goodman, 1998) 0,2 ng/kg TM (JECFA, 2001)

Fusarium mikotoksini DON 1 g/kg TM (SCF) Zearalenon 0,2 g/kg TM (SCF, 2001) 0,5 g/kg TM (JECFA, 2000) T2+HT2 0,06 g/kg TM (SCF, 2001) Ohratoksin A 5 ng/kg TM (SCF, 1998)

Dnevni unos AFB1(ng AFB1 /kg TM dnevno) iz cerealija u Grkoj

Uzrast TM (kg) Koliina cerealija (g) Procena unosa za srednju vrednost sadraja AFB1 od 0.05 ng g1 Procena unosa za najvie kontaminirane uzorke, pri sadraju AFB1 od 4.30 ng g1 Deca 20 3050 0.070.12 6.4510.75 Adolescenti 50 50100 0.050.10 4.36.6 Odrasli 70 50100 0.030.07 3.076.14

32

ANALITIKE METODE ZA ODREIVANJE MIKOTOKSINA

Tankoslojna hromatografija Tena hromatografija Gasna hromatografija/masena spektroskopija Imunotehnike (ELISA)

kvantitativna analiza kvalitativna analiza (TLC, ELISA)

Interpretacija analitikih rezultata

Uzima se u obzir: Koncentracija svakog pojedinanog mikotoksina odreenog u uzorku Koncentracija svih mikotoksina sline strukture i slinog delovanja Kombinacija efekata

33

Greke koje su este u analitikom radu

nereprezentativni uzorak ne-validirana analitika metoda nekvalitetni standardi izbor metode za ekstrakciju mikotoksina iz uzorka

Reprezentativnost uzorka - preporuke

Preporuke amerikog ministarstva poljoprivrede za veliinu minimalnog uzorka ita
Kamion Vagon Bare Dostavljeni uzorci ~ 0,9 kg ~ 1,4 kg ~ 4,5 kg ~ 4,5 kg

34

Primer uticaja neadekvatnog uzorka na rezultate (Roamer Labs, 1995) ito uzorkovano iz kamiona; veliki broj analiza; sadraj aflatoksina 20 g/kg
Veliina uzorka 4,5 kg 2,25 kg 1,12 kg 0,45 kg Broj zrna ita Varijacije u rezultatima (g/kg) 30.000 11,6-28,4 15.000 7.500 3.000 8,1-31,9 3,2-38,8 1,0-46,9

35