STANJE ALKOHOLISANOSTI

SUDSKOMEDICINSKI ZNAAJ

VETAENJA

 etil- alkohol etanol kolokvijalno alkohol

nervni otrov resorptivno dejstvo

metil-alkohol

metanol

primesa

alkoholnim piima u veim koliinama mogu

nastati opasna trovanja (gubitak vida, smrtni
ishod) nekad epidemijska trovanja (rakija
Guslar)

Unos alkohola u organizam

konzumiranje alkoholnih pia - najznaajnije
preko disajnih puteva - udisanjem alkoholnih
isparenja (npr. u kafani)
est izgovor Nisam nita popio, ali je u kafani
vazduh bio pun alkoholnih isparenja...
Udisanjem alkoholnih isparenja u kafani retko se
moe postii alkoholemija vea od 0,1, a
samo ako se radi o jako gustim parama i do
0,2

 preko koe - dezinfekcija rana alkoholom ne

dovodi do merljivih koncentracija alkohola u krvi
Sluaj tekog trovanja usled resorpcije alkohola
preko koe, kod deteta koga je majka uvila u
oblog natopljen litrom 70% alkohola. Dete je bilo
uvijeno oko 12 sati i posle toga je gasnom
hromatografijom ustanovljena alkoholemija od
2,78 , a u mokrai je naeno 3,10 alkohola.

 ENDOGENI ("FIZIOLOKI") ALKOHOL - nastaje u

organizmu kao proizvod metabolizma organskih
materija - nije posledica konzumiranja alkoholnih pia
est se navodi kao alibi u sudskim procesima
Savremena fiziologija skoro ga ne priznaje, a u SM
literaturi od 0,01 do 0,03

Pri uzimanju vee koliine ugljenih hidrata (vonih

sokova i groa) u digestivnom traktu moe doi do
vrenja, produkcije alkohola i resorpcije u krv
Izvesna oboljenja (jetre, eerna bolest) mogu da utiu
na stvaranje endogenog alkohola do - 0,3

 Svaku alkoholemiju veu od 0,03 treba

smatrati posledicom konzumiranja alkohola
- sa izuzetkom sluajeva gde postoje pomenuti
uslovi za stvaranje EA
Na Dalekom Istoku (Japanu), kod nekih osoba
pod uticajem gljivice Candidae albicans, koja
ini normalnu crevnu floru, u crevu moe nastati
znatna fermentacija ugljenih hidrata i stvaranje
veih koliina etanola, koji se resorbuje u
cirkulaciju - "Auto-Brewery Syndrome"
(sindrom sopstvene pivare)

STANJE ALKOHOLISANOSTI
Akutno trovanje alkoholom
rasprostranjena upotreba i zloupotreba
alkoholnih pia
- opijenost izaziva euforiju tj. dobro raspoloenje
- ukorenjen obiaj pijenja alkoholnih pia
poreklo trovanja

- zadesno - najee
- samoubilako - retko
- ubilako - izuzetno

Klinike manifestacije stanja alkoholisanosti

Faza nadraenosti
- vazomotorna
- muskulomotorna - pojaana pokretljivost
- psihomotorna - pojaana aktivnost
alkohol blokira inhibitorne
kortikalne mehanizme
individualno reagovanje
zavisno od strukture linosti
veselost, depresivnost
imuplsivno (nekontrolisano)
ponaanje - samouverenost,
smelost, agresivnost, pohotljivost

Klinike manifestacije stanja alkoholisanosti

Faza uzetosti
- vazomotorna
- muskulomotorna poremeaj koordinacije
- teturav hod (pad), nerazumljiv govor
- psihomotorna - poremeaji svesti do kome

nesmrtno trovanje
- mamurluk glavobolja, zamor
- mogua amnezija

depresivnost

Ako ovek popije malo, dobar je kao ovca; ako

popije malo vie, postaje hrabar kao lav; ako
prevri meru, okrutan je kao tigar, a ako mu pie
postane strast, nalik je na svinju koja se valja po
blatu.
Jevrejska narodna poslovica

STANJE ALKOHOLISANOSTI - AKUTNO PIJANSTVO

AKUTNO NAPITO STANJE - STANJE NAPITOSTI
stadijumi pijanstva

Alkoholemija

Stadijum___

0,5 - 1,0

pripito stanje

1,1 - 1,5

lako pijanstvo

1,6 - 2,0

srednje pijanstvo

2,1 - 3,0

teko pijanstvo

3,1 - 4,0

prepitost

preko 4

smrtni ishod

STANJE ALKOHOLISANOSTI - AKUTNO PIJANSTVO

AKUTNO NAPITO STANJE - STANJE NAPITOSTI
stadijumi pijanstva

Alkoholemija

Stadijum_______

0,5 - 1,5

lako pijanstvo

1,6 - 2,5

pravo pijanstvo

2,6 - 3,5

narkotiko pijanstvo

3,6 i vie

komatozni stadijum

alkoholem.

panja i svest

0,3 - 0,4

slabi

0,5 - 1,0
pripito
stanje

1,1 - 1,5
lako
pijanstvo

ponaanje

koordinacija
ravnotea

euforija, diskretne
promene linosti

loe izvo.
preciz.
pokreta
poremeaji
ravnotee

gubit.kontinuiteta
. misli, slabi
pamenje

gub.samokontr. emoc.
labil. nekriti.precenj. sops.
sposob., hrabost,
nepromi.postup.
(opas. u saobraaju)
sugestibilnost

nekoord.
pokreti,
nepravil.
kombinac.
pokreta
saobraaj

pojaano

pojaano

raste samopouzdanje,
opada samokritinost

1,6 - 2,0
srednje
pijanstvo

svest se
zamaglj., na
trenutke i gubi,
gubit. vremenske
i prostorne
orijentacije

intel. funkcije
redukovane., neshvat. opasnosti,
pogreno
shvatanje
primedbi

2,1 - 3,0
teko
pijanstvo

ei dui gubici
svesti, pospanost
panja povrna
kratkotrajna

intelektualna
uzetost
(neshvatanje),
amnezija

3,1 - 4,0
prepitost

dubok san, kod

osetljivih i koma

preko 4
smrtno

intelektulane
funkcije

vid

sluh

su. polja
vida,
nistagmus,
mogue
dvoslike

sni.praga
i razlikov.
finih
nijansi

pogre.
reagovanje (13x
u odnosu na
trezno st.);
manje izra.
produ.
reakcionog
vremena

smanj.otr.
vida porem.
prost. orijent.,
pad adpat. na
svetlo i tamu
ablend.,
iluzije, naro.
nou

gubitak
sposob.
odreiv.
zvunog
izvora

pojaano

pojaano

pojaano

pojaano

gubitak samokontrole
- drskost, agresivnost,
labilnost, surovost svae, tue, ubistva,
silovanja

pojaano
teturav hod

pojaano
pogre. reagov.,
izra. produ.
reakc. vremena,
pogreno prera.
zapaanja

pojaano

pojaano

jako izraena sklonost

ka deliktima

nerazumljiv
govor, posrtanje, padanje

minimum,
percep. povrna,
kratkotr., bez
prera.zapa.

pojaano
redovno
dvoslike

pojaano

koma - mogu smrtni ishod

percepcija i
psihomotorika

- smrtno trovanje - alkoholemija > 4

moe i manje - depresija centra za disanje

SUDSKOMEDICINSKI ZNAAJ
STANJA ALKOHOLISANOSTI
Smrtno trovanje alkoholom

M, 52 g - redovno pio i
opijao se
dva mladia su ga doveli
do kue, pao je dok je
otvarao kapiju, pozvana
HP, umro je u kolima HP u
toku transporta

alkoholemija 7,41
Smrt je nasilna i
nastupila je usled
akutnog trovanja
etil-alkoholom.

 Za postizanje alkoholemije od 7,41 mukarac

telesne teine oko 70 kg treba za kratko vreme
na prazan eludac da popije najmanje oko 3780
ml - 4 flae vina jaine 12 vol% ili 1512 ml 1,5 flau rakije jaine 30 vol%

 Velike individualne razlike u osetljivosti i nainu

ispoljavanja stanja alkoholisanosti
biciklista smrtno povreen od automobila
alkoholemija 4,30
vozai sluajno zaustavljeni od strane policije
u Australiji imali preko 5
rekord - preivljavanje 15 kod ene

SUDSKOMEDICINSKI ZNAAJ
STANJA ALKOHOLISANOSTI
Zadesno povreivanje - mogu smrtni ishod
padovi povrede glave (film pijandura)
na radu
u domainstvu
smrzavanje
aspiracija eludanog sadraja i bolus smrt
poar (zaspi sa cigaretom)
saobraajne nezgode

M, 66 g - povreen od voza, alkoholemija 3

M, 58 g teka
alkoholisanost od
3,23
bolus smrt
komad hleba
zaglavljen u drelu i
na ulazu u grkljan

M, 60 g
alkoholiar
alkoholisan
3,12
poar u stanu,
trovanje ugljen
monoksidom
80% HbCO;
tragovi gara oko
nosa i usta

degluticija i aspiracija gara

stanje alkoholisanosti sucidalni stimulans

- alkoholemija do 1
- "aica kurai"
anksilolitiko dejstvo suzbija strah
podstie na izvrenje suicida

S-280/03 M, 40 godina, 27.03.2003. pucao sebi u usta

podaci od supruge
vojno lice
neredovno uzimao bensedin
nije govorio o suicidu niti je pokuavao
baba mu se obesila pre tri godine
mogui motiv ekonomski (dugovi)
obdukcioni nalaz
ustrelina kroz glavu sa ulazom na nepcu
alkohol: u krvi

0,25

u eludanom sadraju 2,90

u mokrai
0,20

ALKOHOLISANE OSOBE SU
POTENCIJALNI IZVRIOCI KRIVINIH DELA
ponaanje osoba u stanju
pontecijalno kriminogeno

alkoholisanosti

je

- alkohol suzbija kortikalne inhibitorne impulse koji

reguliu socijalno prihvatljivo ponaanje
- individualno reagovanje - zavisno od strukture
linosti
- impulsivnost, drskost, agresivnost, bezobzirnost,
pohotljivost
- posebno znaajno kada se otkoe osobe sa
poremeajima linosti (antisocijalne, agresive,
seksualno poremeene osobe)

bila je u VII mesecu

trudnoe
ubio je mu
alkoholiar
sa 2,27 etanola
u krvi

ena prebijena do smrti metalnom ipkom

brojni prugasti i sliveni krvni podlivi po celom telu

lan 114 KZ RS Teko ubistvo

(1) ko drugog lii ivota na svirep...nain;
(7) ko lii ivota dete ili bremenitu enu;
(8) ko lii ivota lana svoje porodice kojeg je
prethodno zlostavljao

Krivinopravni znaaj stanja alkoholisanosti

krivina dela protiv
ivota i tela telesne povrede, ubistva
braka i porodice nasilje u porodici
polne slobode silovanje i dr.
asti i ugleda kleveta, uvreda
javnog reda i mira nasilniko ponaanje
slubene dunosti nesavestan rad u slubi
bezbednosti javnog saobraaja

STANJE ALKOHOLISANOSTI
vetaenja
Uraunljivost u trenutku izvrenja krivinog
dela
Izraunavanje alkoholemije tempore criminis
saradnja specijalista sudske psihijatrije
i sudske medicine
Sposobnost za bezbednu vonju

uraunljivost u trenutku izvrenja krivinog dela

actiones liberae in causa

24. K
(1)
,




.
(2) 1.


.

ALKOHOLISANE OSOBE SU
POTENCIJALNE RTVE KRIVINIH DELA
agresivno i kriminogeno ponaanje osoba u
stanju alkoholisanosti moe provocirati njihove
telesno povreivanja ili ak liavanje ivota od
strane drugih lica

u krvi je naeno 2,20 etil-alkohola

M, 39 g alkoholiar vozio automobil,

iznenada skrenuo na levu kolovoznu traku i
sudario se sa drugim vozilom

ALKOHOL KAO AKCIDENTOGENI FAKTOR

U SAOBRAAJNIM NEZGODAMA
Na podruju bive Jugoslavije 20%
saobraajnih nesrea bilo je prouzrokovano
alkoholisanou uesnika u saobraaju
Oko 40% svih smrtnih sluajeva u
saobraajnim udesima bilo je u vezi sa
stanjem alkoholisanosti

 Peaci - neoprezno i nepropisno kretanje putem,

pretravanje kolovoza (auto-puta), pad na kolovoz

Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na

putevima (ZOBS) iz 2003. godine
lan 164.
Voza ne sme da upravlja vozilom u saobraaju na
putu ni da pone da upravlja vozilom ako je pod
dejstvom alkohola.
Smatrae se da je pod dejstvom alkohola lice za koje se
analizom krvi ili krvi i urina ili drugom metodom merenja
koliine alkohola u organizmu utvrdi da koliina
alkohola u krvi iznosi vie od 0,5 g/kg ili ako je
prisustvo alkohola u organizmu utvreno odgovarajuim
sredstvima ili aparatima (alkometrom i dr.) za merenje
alkoholisanosti, to odgovara koliinama veim od 0,5
g/kg, ili kod koga se, bez obzira na sadrinu alkohola u
krvi, strunim pregledom utvrdi da pokazuje
znakove alkoholne poremeenosti.

Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja

na putevima (ZOBS) iz 2003. godine
lan 164
Ne sme da uzima alkoholna pia niti da otpone
upravljanje vozilom ako u organizmu ima alkohola
ili ako pokazuje znake alkoholne poremeenosti:
1. voza motornog vozila kategorije C i D dok
upravlja vozilom te kategorije;
2. voza vozila kojim se vri javni prevoz dok tim
vozilom vri javni prevoz; voza vozila kome je
upravljanje vozilom osnovno zanimanje dok
upravlja vozilom vrei poslove tog zanimanja;
voza instruktor dok osposobljava kandidata za
vozaa u praktinom upravljanju vozilom.

Vozai - automobil, motocikl, bicikl i dr.

Dozvoljena alkoholemija za vozae amatere ranije
0,5 , sada 0,3
za profesionalce 0
Nemaka 0,8 - Hrvatska 0,5 pa 0 pa 0,3

Uticaj alkohola na vozake sposobnosti

opasna i alkoholemija ispod 0,5
pri koncentraciji od 0,3 postoji za jednu
treinu vei rizik za nastanak zadesa

 Promene ponaanja i psihikih funkcija

faza ekscitacije (nadraenosti): gubitak
samokontrole; nekritinost - precenjivanje
sopstvenih sposobnosti; agresivnost u vonji
(tenja ka bravurama, prebrza vonja,
nepotovanje saobraajnih znakova i propisa)
Opasnije su nie alkoholemije jer osoba
seda za volan
faza tekog pijanstva: osoba esto nije u
stanju da sedne za volan ili je drugi u tome
spree nesposobnost za upravljanje vozilom
zbog poremeaja stanja svesti

 Poremeaji koordinacije pokreta i reakcije

na opasnost
- produenje psihike sekunde (reakcionog
vremena) vreme koje protekne od
uoavanja opasnosti do reagovanja
- pogreno reagovanje neprecizno
izvoenje komplikovanih pokreta

 Poremeaji vida
- suenje polja vida
- smanjenje otrine vida
- oteana adaptacija na svetlo i tamu
(nona vonja)
- poremeaji opaanja i prostorne orijentacije
pogrena procena udaljenosti
(rizino preticanje)
poremeaj u raspoznavanju boja
iluzije i halucinacije (naroito nou)
Poremeaji sluha
- gubitak sposobnosti odreivanja zvunog
izvora

alkoholem.

panja i svest

0,3 - 0,4

slabi

0,5 - 1,0
pripito
stanje

1,1 - 1,5
lako
pijanstvo

ponaanje

koordinacija
ravnotea

euforija, diskretne
promene linosti

loe izvo.
preciz.
pokreta
poremeaji
ravnotee

gubit.kontinuiteta
. misli, slabi
pamenje

gub.samokontr. emoc.
labil. nekriti.precenj. sops.
sposob., hrabost,
nepromi.postup.
(opas. u saobraaju)
sugestibilnost

nekoord.
pokreti,
nepravil.
kombinac.
pokreta
saobraaj

pojaano

pojaano

raste samopouzdanje,
opada samokritinost

1,6 - 2,0
srednje
pijanstvo

svest se
zamaglj., na
trenutke i gubi,
gubit. vremenske
i prostorne
orijentacije

intel. funkcije
redukovane., neshvat. opasnosti,
pogreno
shvatanje
primedbi

2,1 - 3,0
teko
pijanstvo

ei dui gubici
svesti, pospanost
panja povrna
kratkotrajna

intelektualna
uzetost
(neshvatanje),
amnezija

3,1 - 4,0
prepitost

dubok san, kod

osetljivih i koma

preko 4
smrtno

intelektulane
funkcije

vid

sluh

su. polja
vida,
nistagmus,
mogue
dvoslike

sni.praga
i razlikov.
finih
nijansi

pogre.
reagovanje (13x
u odnosu na
trezno st.);
manje izra.
produ.
reakcionog
vremena

smanj.otr.
vida porem.
prost. orijent.,
pad adpat. na
svetlo i tamu
ablend.,
iluzije, naro.
nou

gubitak
sposob.
odreiv.
zvunog
izvora

pojaano

pojaano

pojaano

pojaano

gubitak samokontrole
- drskost, agresivnost,
labilnost, surovost svae, tue, ubistva,
silovanja

pojaano
teturav hod

pojaano
pogre. reagov.,
izra. produ.
reakc. vremena,
pogreno prera.
zapaanja

pojaano

pojaano

jako izraena sklonost

ka deliktima

nerazumljiv
govor, posrtanje, padanje

minimum,
percep. povrna,
kratkotr., bez
prera.zapa.

pojaano
redovno
dvoslike

pojaano

koma - mogu smrtni ishod

percepcija i
psihomotorika

Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na

putevima (ZOBS) iz 2003. godine
lan 164.
Voza ne sme da upravlja vozilom u saobraaju na
putu ni da pone da upravlja vozilom ako je pod
dejstvom alkohola.
Smatrae se da je pod dejstvom alkohola lice za koje
se analizom krvi ili krvi i urina ili drugom metodom
merenja koliine alkohola u organizmu utvrdi da
koliina alkohola u krvi iznosi vie od 0,5 g/kg ili ako
je prisustvo alkohola u organizmu utvreno
odgovarajuim sredstvima ili aparatima (alkometrom i
dr.) za merenje alkoholisanosti, to odgovara koliinama
veim od 0,5 g/kg, ili kod koga se, bez obzira na
sadrinu alkohola u krvi, strunim pregledom utvrdi
da pokazuje znakove alkoholne poremeenosti.

Lice pod dejstvom alkohola

Za koje se analizom krvi ili krvi i urina ili drugom
metodom merenja koliine alkohola u organizmu utvrdi
da koliina alkohola u krvi iznosi vie od 0,5 g/kg
Ako je prisustvo alkohola utvreno odgovarajuim
sredstvima ili aparatima (alkometrom i dr.) za
merenje alkoholisanosti, to odgovara koliinama
veim od 0,5 g/kg
Kod koga se, bez obzira na sadrinu alkohola u krvi,
strunim pregledom utvrdi da pokazuje znakove
alkoholne poremeenosti

UTVRIVANJE ALKOHOLISANOSTI
NA IVIM OSOBAMA
MENI NEJASNO
Kod koga se, bez obzira na sadrinu alkohola u
krvi, strunim pregledom utvrdi da pokazuje
znakove alkoholne poremeenosti.
Kliniki pregled kada ispitanik odbije da mu se
izvadi krv danas to ZKP ne dozvoljava za
okrviljenog
Miris na alkohol (alkoholni halitus) ne znai da
je osoba u pijanom stanju (odrava se i po
eliminaciji alkohola i otrenjenju)

lan 143. ZKP

Telesni pregled osumnjienog ili okrivljenog

(2) Uzimanju uzorka krvi i preduzimanju

drugih medicinskih radnji koje su po pravilu
medicinske nauke neophodne radi analize,
identifikacije lica i utvrivanja drugih injenica
vanih za krivini postupak, moe se pristupiti i
bez pristanka lica koje se pregleda, izuzev
ako bi usled toga nastupila kakva teta po
njegovo zdravlje.

UTVRIVANJE ALKOHOLISANOSTI
NA IVIM I LEEVIMA
Alkotestiranje - utvrivanje alkohola u
izdahnutom vazduhu - Dreger aparat
jednostavan, dobar i brz nain utvrivanja
alkoholisanosti

 Skrining metoda
- negativan rezultat iskljuuje alkoholisanost
- pozitivan rezultat nema apsolutnu dokaznu
vrednost (treba uzeti krvi i mokrau)
Lano pozitivan rezultat
- bombone sa alkoholom
- skoro konzumiranje pia
vano je da na sluzokoi usne
duplje ispitanika ne postoji vie
alkohol - posle konzumiranja piva
ili vina posle 10 minuta nema
ostataka alkohola u ustima, posle
koncentrovanih pia od 15 do 18
minuta, a kod potpuno zatvorenih
usta i do 25 minuta

obavezno treba
zapisati registrovanu
vrednost i vreme
testiranja
Iz izjave svedoka milicionera: "...Na licu mesta ja sam
izvrio alkotestiranje okrivljenog i ostalih vozaa...
alkotest je pokazao da kod okrivljenog ima alkohola
s tim to se ne seam koja je koliina bila...Ja nisam
nigde zabeleio taj podatak o tome u koje vreme i
koja koliina alkohola je naena alkometrom...odveo
sam ga lino na VMA radi vaenja krvi... a on je traio
da mu se oprosti alkohol... ".
Okrivljeni voza radnik MUP-a

Utvrivanje alkohola u krvi i mokrai

to pre uzimanje uzoraka krvi (i mokrae)
Uzimanje najmanje dva uzorka krvi (i mokrae)
Tehnika ispravnost postupka
- uzimanje dezinfekcija bez alkohola
- obeleavanje
- uvanje - u friideru
- analiza - to pre, specifian analitiki metod
(gasna hromatografija - GH)

Utvrivanje alkohola u krvi i mokrai

setovi za uzimanje i zapisnici jedan uzorak se
daje okrivljenom radi provere

mogunost praenja uzorka od uzimanja do

analize i izdavanja rezultata
chain of evidence
validnost dokaza u sudskom postupku

uzorci krvi za analizu na

alkohol trebalo bi da se
uzmu od svih izvrilaca i
rtava krivinih dela
to pre, a najvie u
roku od 24 sata posle
predmetnog dogaaja
(potpuna eliminacija
alkohola iz organizma u
veini sluajeva do 24
sata, retko due)

zakonom nije propisana obavezna procedura

da se kod svih relevantnih uesnika u
saobraajnoj nezgodi vri analiza (naroito ne
kod peaka) to se po pravilu proputa kada
uesnici budu hospitalizovani zbog zadobijenih
povreda, naroito kada je osoba u tekom
optem stanju
propusti peak pijan pretravao kolovoz zbog nevrenja analize na alkohol previdi se
glavni akcidentogeni faktor tetne posledice
po vozaa

Iz zahteva za sprovoenje istrage Optinskog

javnog tuilatva u Lazarevcu, KT br. 496/07 od
07.11.2007. godine, protiv Nikoli Sae iz Arnajeva: :
"...U Vreocima, 6.9.2007. godine oko 20,30 asova,
upravljajui traktorom ...kojim je vukao...prikolicu...
putem
Lazarevac
Stepojevac...u
pravcu
Stepojevca ...u nonim uslovima...vukui prikljuno
vozilo, na ijem zadnjem delu nisu bila upaljena
najmanje
dva
crvena
svetla...usled
toga
oteeni...Mii
Branko...upravljajui
putnikim
vozilom marke "jugo 55"...udario prednjim delom
putnikog vozila u zadnji deo traktorske prikolice i
zadobio teke telesne povrede usled kojih je
preminuo 23.9.2007. godine...".


- 297. KZ
(2) . 289. . 1. 2,
290. . 1. 2, 291. 1. 295. . 1. 2.

,
.

Iz zapisnika o uviaju Kri.br. 80/2007: : "...Re je o delu

puta koji je potpuno prav, pregledan u oba pravca sa
izvuenom razdelnom linijom...kolovoz je suv, nije
oteen, od asfaltnog zastora je...na mestu nezgode nije
zateen voza putnikog vozila...Branko Mii...koji je
nakon saobraajne nesree preveen u ambulantu Veliki
Crljeni, a odatle je transportovan u Urgentni centar
Beograd...Prikolica od poljoprivredne maine traktora je
zateena sa desne strane kolovoza...a neposredno iza
zadnjeg dela traktorske prikolice je priljubljen celom
irinom eoni deo putnikog vozila "Jugo" i to vozilo se
takoe nalazi izvan desne ivice kolovoza...prednji eoni
deo putnikog vozila podiao ispod tovarnog
sanduka prikolice. Sva oteenja putnikog vozila su
u predelu prednjeg eonog dela...Nedostaje komplet
prednje vetrobransko staklo koje se nalazi na limu od
haube koji je potpuno savijen... ...".

Iz nalaza o analizi alkohola u krvi Mii Branka: :

"...krv je uzeta dana 06.09.2007. u 22:00 Urgentni
centar od strane med. osoblja sa odeljenja
reanimacije,
u
prisustvu
policijskog
slubenika...Odreivanje koncentracije alkohola
uraeno je metodom gasne hromatografije ...u
krvi Mii Branka naeno je 07.09.2007. god.
...etanola 1,60 ili 34,7297 mmol/l...".

1,60 alkohola u krvi 1,5 sat posle nezgode

da nije uzet i analiziran uzorak krvi ne bi bilo
otkriveno stanje alkoholisanosti vozaa kao
znaajan akcidentogeni faktor

PROPUSTI NAINJENI U ISTRAZI

KASNIJE SE NE MOGU ISPRAVITI
JER SE BITNI TRAGOVI I
INJENICE NEPOVRATNO GUBE

UTVRIVANJE ALKOHOLISANOSTI
NA LEEVIMA
U ISM u Bgd skrining metoda radi se u svim
sluajevima ako od momenta povreivanja ili
oboljevanja nije prolo vie od 24 sata vreme
za koje se u veini sluajeva alkohol potpuno
eliminie iz organizma (retko dua eliminacija)
Uzorci:
- krvi iz butne vene
- tenost staklastog tela
- mokraa

Kod trulenih
promena pod
dejstvom trulenih
bakterija moe doi
do postmortalne
produkcije
alkohola
(uglavnom do 1 ,
retko do 2 )

Kod osoba koje nadive povredu i eliminiu sav

alkohol, a kod kojih postoji krvni izlivi (subduralni ili
epiduralni hematom), mogue je analizom te izlivene
krvi utvrditi postojanje stanja alkoholisanosti u vreme
povreivanja - alkohol u krvi iz subduralnog
hematoma kod osobe koja je umrla posle
osmodnevnog nadivljavanja

STANJE ALKOHOLISANOSTI
vetaenja
Uraunljivost u trenutku izvrenja krivinog
dela actiones liberae in causa
Izraunavanje alkoholemije tempore criminis
Sposobnost za bezbednu vonju

Najpouzdaniji podatak o stepenu alkoholisanosti

osobe tempore criminis dobija se ukoliko se
uzorak krvi uzme odmah nakon predmetnog
dogaaja.
U veini sluajeva uzorak (ili uzorci) krvi bivaju
uzeti izvesno vreme posle predmetnog
dogaaja.

Sud zahteva da se vetaenjem utvrdi:

- kolika je bila alkoholemija u vreme predmetnog
dogaaja - alkoholemija tempore criminis
- kako

je

postojee

stanje

alkoholisanosti

uticalo na ponaanje osobe uraunljivost,

sposobnost za bezbednu vonju

METABOLIZAM ALKOHOLA
unetog alkoholnim piem
RESORPCIJA
-

usna duplja (4 do 20%)

eludac (20%)
tanko crevo (50%, po nekima i do 80%)
debelo crevo

FAKTORI BRZINE RESORPCIJE

Brzina konzumiranja - bre konzumiranje bra
resorpcija
Jaina alkoholnog pia - ista koliina alkohola
bre se resorbuje iz estokog pia nego iz piva ili
vina (vea razlike u koncentraciji u digestivnom
traktu i krvi bra difuzija) - 1 g alkohola iz
estokog pia resorbuje se za 1 minut, a iz piva ili
vina za 2 minuta
- maksimalna brzina resorpcije iz pia jaine 20%
- veoma jaka pia (preko 40 vol.%) mogu da
uspore resorpciju

Vrsta pia - bre se resorbuju pia koja sadre

ugljen dioksid i topla pia
pivo - maksimalna alkoholemija moe da bude
kasnije dostignuta (i do jedan sat) i moe da bude
manja (25%-50%) nego ako se ista koliina A
unese u vidu estokih pia
Pun ili prazan eludac - belanevine u hrani
mogu da veu deo A; masna hrana oblae
eludac i usporava resorpciju (moe biti produena
i do 3-3,5 asa)

Konzumiranje posle obilnog obeda, naroito piva

i vina resorpcioni deficit
deo unetog A se vezuje za belanevine iz hrane
i uopte se ne resorbuje
moe iznositi do 30 - 40% unetog A
minimalan - brz unos koncentrovanog pia na
prazan eludac

Pogreno verovanje - uzimanje male koliine hrane

uz pie (meze) oslabie dejstvo A - efekat je suprotan
- male koliine hrane sa unetim A brzo se pretvaraju u
kau, to ubrzava prelaz sadraja u u tanko crevo,
gde je resorpcija A najbra
Hrana nema nikakav uticaj na A koji je ve
resorbovan - naknadnim uzimanjem hrane, posle
zavrene resorpcije, ne moe se uticati na smanjenje
postojee alkoholemije
Povraanje - u fazi resorpcije, resorpcija skraena sa
niom
maksimalnom
alkoholemijom
prema
konzumiranoj koliini alkoholnog pia; posle zavrene
resorpcije - ne utie na alkoholemiju

Oboljenja i stanja organizma - kod osoba sa

resekcijom eluca resorpcija je jako ubrzana jer A
alkohol brzo dospeva u tanko crevo (brza
resorpcija naglo ispoljavanje toksinih efekata
A u mozgu)
Psihiki faktori - neraspoloenje i depresivna
stanja usporavaju resorpciju i obrnuto
Neki lekovi - neki lekovi usporavaju resorpciju
smanjujui brzinu pranjenja eluca i obrnuto

ELIMINACIJA
najvei deo A (90-95%) razgradi se u jetri dejstvom
enzima alkoholne dehidrogenaze i katlaze
manji deo (5-10%) izlui se nepromenjen preko
izdahnutog vazduha, mokrae, znoja i fecesa
samo
razgradnja
A
dejstvom
alkoholne
dehidrogenaze u jetri (oko 80%) odigrava se linerano
(ista koliina u istom vremenskom periodu), dok je
razgraivanje dejstvom katalaze i eliminacija disanjem,
mokraom i znojem varijabilno, u zavisnosti od
koncentracije A u krvi i drugih faktora

RESORPCIONA KRIVULJA - izraz nije najprikladniji jer

krivulja prikazuje ne samo fazu resorpcije, ve i fazu
eliminacije
KRIVULJA ALKOHOLEMIJE - bolji izraz
predstavlja rezultantu dva procesa koji se simultano
odigravaju u organizmu resorpcije i eliminacije idealna
krivulja jednokratno unoenje alkoholnog pia na prazan
eludac

U prvoj fazi, u kojoj krivulja ima uzlazni smer, preovladava

proces resorpcije, dok je razgradnja i eliminacija manjeg
intenziteta. Porast alkoholemije je najvei u poetnom delu
resorpcione faze, dok pri kraju faze resorpcije alkoholemija
neto sporije raste - nema linearnog i pravilnog rasta
(iako je on na krivulji prikazan kao linearan)

Ako je alkohol unet na potpuno prazan eludac,

RESORPCIJA se zavrava za 10 do 50 minuta (po
pravilu posle 30 do 60 minuta), retko nakon 60 do
90 minuta

Posle unosa obilnog i kalorinog obeda, resorpcija

moe da bude jako usporena. Pojedine vrste hrane
(mleni proizvodi, punomasni sirevi, sardine u ulju, jako
rovita jaja) onemoguavaju brz prelaz alkohola u krv resorpcija moe trajati 2 do 3, nekad i do 3,5 asa

procenjivanje trajanja resorpcije je

delikatno i izuzetno znaajno za
vetaenje alkoholemije tempore
criminis
mora se vriti
u svakom konkretnom sluaju

Posle zavrene resorpcije (vrh krivulje), dolazi do

naglog pada krivulje - tzv. difuzioni pad ili
difuziona strmina - odgovara koliini alkohola
koja pree iz krvi u tkiva i iznosi najvie do 0,3 ,
(nije rezultat razgradnje alkohola ve njegove
difuzije)

Posle dostizanja maksimalne alkoholemije uspostavlja se

ravnotea izmeu ova dva procesa - u daljem toku
preovlauje eliminacija (silazni deo krivulje) - faza
eliminacija se karakterie linearnim padom alkoholemije
Proces resorpcije traje jo izvesno vreme, kada se
resorbuje jo mala koliina alkohola (tzv. postresorpcija)
U veini sluajeva sav alkohol se eliminie do 24 sata

Navedena silazna prava linija dobija se analizom

manjeg broja uzoraka venske krvi - ukoliko se analizira
vei broj uzoraka krvi u manjim vremenskim
razmacima, ne dobija se krivulja u vidu prave linije ve
izlomljena tj. cik-cak linija, sa manjim skokovima i
padovima

faktor - opadanje koncentracije alkohola u krvi za

jedan as
- proseno 0,138
- u literaturi - dijapazon od 0,13 - 0,17
- srednja vrednost 0,15

 novija istraivanja
- 0,18
- 0,12-0,27
- Novi Sad (2000. - 1574 analize) 0,02-0,73 u
zavisnosti od alkoholemije (prosek 0,24)
prosene vrednosti
nealkoholiara

kod

zdravih

osoba,

alkoholiari (bar u ranim fazama alkoholizma) eliminacija moe da bude intenzivnija (i do 0,4
na sat)

 kod jako visokih alkoholemija (preko 2,5)

eliminacija u poetku moe da bude jako
intenzivna (i do 0,3 na sat), dok alkoholemija
ne opadne do 2-2,5, posle se smanjuje

faktor varijabilan (i kod iste osobe) - treba

ga procenjivati u svakom konkretnom sluaju

Ukoliko se konzumiranje ponavlja

u
odreenim
vremenskim
intervalima i to posle zavrene
resorpcije
prethodno
unete
koliine,
onda
se
nakon
difuzionog pada krivulja ponovo
penje.
Ako se alkohol ponovo unese pre
zavrene resorpcije prethodno
unete koliine, novi porast sledi i
pre difuzionog pada, to daje
poseban izgled krivulje.
Situacija u kojoj se na svaka dva
sata popije po jedna aica
konjaka, pod uslovom da je
izmeu resorpcije i eliminacije
uspostavljen konstantan odnos.

upozorenje za vozae - svaka popijena

aa estokog pia iziskuje 2 asa, a svaka
popijena aa vina ili piva iziskuje najmanje
1 as pauziranja do unoenja novih koliina
alkoholnih pia u organizam, da se ne bi
prevazila alkoholemija od 0,5

Kada se pre i posle obilnog obeda konzumira alkohol ili se

konzumira vea koliina piva ili vina slabije jaine, ili kada se
zajedno sa piem unosi i hrana, vrh krivulje moe jedno vreme
(oko 20 minuta, nekad i 1 do 2 asa) da se zadri na jednom
nivou - tzv. plato i da tek posle toga doe do pada (posledica
uspostavljanja ravnotee izmeu resorpcije i eliminacije
alkohola)

Vetaenje u predmetu K-1609/05 II optinskog

suda u Beogradu
Dana 29. aprila 2005. oko 0545 asova, u
Beogradu dolo do saobraajne nezgode u kojoj
je uestvovalo putniko vozilo marke BMW M3,
kojim je upravljao K.S. pri brzini od oko
140km/h naglo je izgubio kontrolu na vozilom
koje je skrenulo sa kolovoza, udarilo u elektrini
stub, prepolovilo se i zapalilo.

voza i suvoza su ispali iz vozila,

ali su preiveli nezgodu sa TTP opasnim po ivot

Od K.S. uzet samo jedan uzorak krvi u u 06 55 asova

- oko 1 sat i 10 minuta posle predmetne saobraajne
nezgode
U tom periodu nije konzumirao alkoholna pia
U uzetom uzorku krvi ustanovljeno je prisustvo etilalkohola u koncentraciji od 1,87
K.S. u jednoj izjavi navodi da je kritine veeri u
vremenskom intervalu od 20 minuta do pola sata
popio 3 do 4 aice viskija, koje nisu bile vee od
0,5dl. U drugoj izjavi on navodi da je te veeri popio
dve tri, ali najvie etiri ae, za vreme od 10 do
15 minuta i da je ubrzo potom (najvie 3 minuta)
dolo do saobraajne nezgode.

Da li je od navedene popijene koliine alkoholnih

pia mogla biti ostvarena alkoholemija od 1,87?
A
C -------p x r
C aloholemija []
A koliina resorbovanog alkohola [g]
p telesna teina [kg] 105kg
r redukcioni faktor [0,6 - za gojazne mukarce]
koncentracija alkohola u telu
60
r -------------------------------------- ------- 0,7 u proseku
koncentracija alkohola u krvi
80
varira od 0,55 do 0,80
0,7 srednje uhranjeni miiavi mukarci
0,6 ene, gojazni i jako pothranjeni mukarci

Izraunavanje A 4 ae x 50ml 200 ml viskija 40vol%

0,8 specifina teina alkohola
200ml x 40/100 x 0,8 64g alkohola
A
64
64
C --------- ----------- ----- 1,02
p x r 105 x 0,6 63

Izraunata vrednost od 1,02 predstavlja

maksimalnu moguu alkoholemiju koja se dostie
kada se sav popijeni alkohol odmah rasporedi po
itavom telu tj. kada se odreena koliina
alkohola popije za kratko vreme i to na prazan
eludac, to omoguava najbru (unutar sata) i
najveu moguu resorpciju (bez resorpcionog
deficita).

Od najvee koliine alkoholnog pia, koje u

svojim izjavama navodi K.S. (4 aice viskija od
50ml), maksimalno dostignuta alkoholemija bila
bi oko 1,02, to je znatno manje od 1,87
koliko je ustanovljeno analizom u uzorku krvi
uzetom 1 sat i 10 minuta posle predmetne
saobraajne nezgode.
Zakljuak suda okrivljeni je dao netaan
podatak o koliini popijenog alkohola tj.
morao je popiti vie da bi dostigao alkoholemiju
od 1,87

Koliku koliini alkoholnog pia je morao popiti da

bi ostvario alkoholemiju od 1,87?
ACxpxr
C
A
p
r

aloholemija [] 1,87
koliina resorbovanog alkohola [g]
telesna teina [kg] 105kg
redukcioni faktor [0,6 - za gojazne mukarce]

A 1,87 x 105 x 0,6 117,81g alkohola

A Xml x 40/100 x 0,8
117,81g Xml x 40/100 x 0,8
117,81g
117,81
Xml ----------------- --------- 368,15 368ml viskija 40vol%
40/100 x 0,8
0,32
368:50 7,36 aica viskija od 50ml

Alkoholemija od 1,87 moe biti dostignuta

ukoliko se konzumira najmanje oko 368 ml,
odnosno neto vie od 7 aica viskija jaine
40vol%, za kratko vreme na prazan eludac, to
je znatno vea koliina od one koju navodi K.S. u
svojim izjavama (2 do 3, najvie 4 aice od
50ml).
Potvren zakljuak suda okrivljeni je dao
netaan podatak o koliini popijenog alkohola
tj. popio je vie od onoga to je izjavio

Utvrivanje alkoholemije tempore criminis

Cx Ct + t
Cx
Ct

aloholemija tempore criminis []

alkoholemija u vreme uzimanja uzorka []
redukcioni faktor (u proseku 0,138 )
vreme proteklo od dogaaja do uzimanja uzorka [sati]

Ct = 1,5

t = 2 sata = 0,138

Cx 1,5 + 0,138 2 = 1,776 1,8

Cx
Ct

preraunavanje se sme vriti samo ako se

nedvosmisleno utvrdi da su se i predmetni
dogaaj i uzimanje uzorka odigrali u toku
linearnog pada alkoholemije u fazi eliminacije

Uvek treba nastojati da se uzorci za analizu uzmu

to pre posle dogaaja i to najmanje dva uzorka
krvi u razmaku od pola sata ili jedan sat (po
mogunosti i dva uzorka mokrae).
Uporeivanjem koncentracije alkohola u ova dva
uzorka moe se utvrditi da li kod osobe postoji tzv.
faza eliminacije (faza opadanja alkoholemije) ili faza
resorpcije (faza porasta alkoholemije).

Ako postoji faza eliminacije, oduzimanjem

vrednosti alkoholemije iz dva uzeta uzorka
izraunava se vrednost faktora eliminacije u
konkretnom sluaju.
Ako nisu uzeta dva uzorka krvi, a vri se
preraunavanje, onda se u praksi daje interval
moguih
vrednosti
alkoholemije
sa
maksimalnom i minimalnom vrednosti faktora od
0,13 i 0,17

Utvrivanje alkoholemije tempore criminis

u predmetu
S obzirom na to da je nainjen propust to je uzet
samo jedan uzorak krvi i to 1 sat i 10 minuta
posle odigravanja predmetne saobraajne
nezgode, nije mogue sa sigurnou proceniti
alkoholemiju u vreme odigravanja predmetne
saobraajne nezgode.
Na osnovu dostupnih injenica sa verovatnoom
se moe zakljuiti samo da je uzorak krvi uzet u
fazi eliminacije, ali se ne moe sa sigurnou
ustanoviti koja je faza metabolisanja alkohola
(resorpcija ili eliminacija) postojala u momentu
odigravanja predmetne saobraajne nezgode.

Ukoliko se predmetna saobraajna nezgoda dogodila

u vreme kada je poela faza eliminacije, uz primenu
vrednosti u intervalu od 0,13 do 0,17, s obzirom na
to da se ne moe utvrditi kolika je bila stvarna vrednost
ovog faktora u konkretnom sluaju, onda je
alkoholemija tempore criminis (Cx) mogla biti u
intervalu od oko 2,02 do oko 2,07, to odgovara
stanju srednjeg pijanstva, kada dolazi do tekog
oteenja psihomotornih sposobnosti vozaa, to ga
ini apsolutno nesposobnim za bezbednu vonju.
Ct = 1,87 t = 1,166
(1 sat i 10 minuta; 10 minuta je 1/6 asa - oko 0,166)
Cx = Ct + t = 1,87 + 0,13 x 1,166 = 2,02
Cx = Ct + t = 1,87 + 0,17 x 1,166 = 2,07

minimalna vrednost
maksimalna vrednost

Cx

Ct

preraunavanje se ne sme vriti

ako se dogaaj odigrao u fazi resorpcije jer porast
alkoholemije tada nije ravnomeran (linearan)
ukoliko je interval izmeu dogaaja i uzimanja uzorka
dui od 5 sati (maksimalno 6 asova)

Ukoliko sud prihvati kao verodostojnu izjavu K.S. da je

celokupnu koliinu alkoholnog pia konzumirao za
kratko vreme (u roku od od oko 10 do 15, najvie 20
minuta) i da se saobaajna nezgoda dogodila vrlo brzo
(najvie 3 minuta) posle zavrenog konzumiranja
alkoholnog pia, onda je kod njega tempore criminis
postojala faza resorpcije kada se samo moe zakljuiti
da je on u to vreme bio u stanju alkoholne opijenosti,
ali bez mogunosti preciznog procenjivanja vrednosti
alkoholemije u tom momentu.
Smatra se da, bez obzira na nivo alkoholemije, porast
koncentracije alkohola u krvi, koji je svojstven fazi
resopcije alkohola, ak i pri koncentracijama
alkohola niim od 0,5, znaajno kompromituje
psihomotorne sposobnosti (brzina reagovanja,
otrina vida, koordinacija pokreta, koncentracija,
procena situacije), zbog nemogunosti elija
centralnog nervnog sistema da se adaptiraju na porast
alkoholemije.

MILJENJE
- lekar specijalista neuropsihijatrije i forenzike
psihijatrije
- lekar specijalista sudske medicine
Na osnovu svega prethodno navedenog
zakljuuje se da je K.S. u vreme odigravanja
predmetne saobraajne nezgode bio u stanju
alkoholne opijenosti, zbog ega su mu
psihomotorne sposobnosti (brzina reagovanja,
otrina vida, opaanje, koncentracija i koordinacija
pokreta) bile u znaajnoj meri kompromitovane, te
je tempore criminis bio nesposoban za
bezbedno upravljanje motornim vozilom.

Psihiko stanje K.S. u vreme izvrenja

krivinog dela koje mu se stavlja na teret, nije
imalo karakter bilo kakve tee duevne
poremeenosti koja bi u to vreme iskljuivala ili
u bitnom stepenu smanjila ili iskljuila
sposobnost za rasuivanje odnosno slobodnu
volju (uraunljivost) imenovanog.

Stari KZ iz 2002. lan 196. izbaen iz novog KZ

lan 196. Ugroavanje javnog saobraaja
usled omamljenosti
(1) Ko upravlja motornim vozilom pod dejstvom
alkohola ili drugih omamljujuih sredstava, i ako
je usled toga oigledno nesposoban za
bezbednu vonju i time tako ugrozi javni
saobraaj na putevima da dovede u opasnost
ivot ili telo ljudi ili imovinu veeg obima, kaznie
se zatvorom do tri godine.

Pojam - oigledno nesposoban za bezbednu

vonju - ne pojavljuje se u novom KZ

Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na

putevima (ZOBS) iz 2003. godine
lan 164.
Voza ne sme da upravlja vozilom u saobraaju na
putu ni da pone da upravlja vozilom ako je pod
dejstvom alkohola.
Smatrae se da je pod dejstvom alkohola lice za koje se
analizom krvi ili krvi i urina ili drugom metodom merenja
koliine alkohola u organizmu utvrdi da koliina
alkohola u krvi iznosi vie od 0,5 g/kg ili ako je
prisustvo alkohola u organizmu utvreno odgovarajuim
sredstvima ili aparatima (alkometrom i dr.) za merenje
alkoholisanosti, to odgovara koliinama veim od 0,5
g/kg, ili kod koga se, bez obzira na sadrinu alkohola u
krvi, strunim pregledom utvrdi da pokazuje
znakove alkoholne poremeenosti.

actiones liberae in causa

24. K
(1)
,




.
(2) 1.


.

NE POSTOJI KONSTANTAN I PRAVILAN

ODNOS IZMEU ALKOHOLEMIJE I
SIMPTOMATOLOGIJE PIJANSTVA, AK NI
KOD ISTE OSOBE U RAZNIM SITUACIJAMA
SIMPTOMATOLOGIJA PIJANSTVA ZAVISI
OD MNOGIH FAKTORA, A NE SAMO OD
AKTUELNE ALKOHOLEMIJE

dejstvo alkohola na CNS je jae u resorpcionoj

nego u eliminacionoj fazi
bez obzira na nivo alkoholemije, porast
koncentracije alkohola u krvi, koji je svojstven fazi
resopcije alkohola, ak i pri koncentracijama
alkohola niim od 0,5, znaajno kompromituje
psihomotorne sposobnosti (brzina reagovanja,
otrina vida, koordinacija pokreta, koncentracija,
procena situacije), zbog nemogunosti elija
centralnog nervnog sistema da se adaptiraju na
porast alkoholemije, a u daljem toku resorpcije
reakcija slabi

 individualne razlike - neke osobe pokazuju znake

pijanstva i pri maloj alkoholemiji
kod alkoholiara u fazi tolerancije na alkohol visoka
alkoholemija
ne
mora
biti
praena
klinikim
manifestacijama pijanstva.

trenutno stanje organizma iscrpljenost, bolesti i dr.

psihiko otrenjenje stresna situacija (saobraajna
nezgoda, hapenje i sl.) moe da utie na to da
ponaanje osobe ne bude manifestno poremeeno u
skladu sa aktuelnom visokom alkoholemijom

OKRUNI SUD U BEOGRADU K.br.613/02

U spisima se navodi da je 07.11.2001. godine, oko

1740

asova,

Mladenovcu...dolo

do

saobraajne nezgode u kojoj je biciklista M.M.

povreen od strane putnikog vozila marke "Lada"
reg. broj BG 439-512, kojim je upravljao P.V.

2. U izvetaju KBC "Beanijska Kosa" br. 1056

od 12.11.2001. godine o izvrenom istraivanju
alkohola u krvi Pimi Vojislava, navodi se da je
krv uzeta dana 07.11.2001. godine u 1855
asova, te da je u uzetom uzorku krvi naeno
130,26 mmol/l odnosno 6,00 promila alkohola.

 Proverena tehnika ispravnost postupka

uzimanja, uvanja i analiziranja krvi
Izjava okrivljenog: Kada su zavrili uviaj...otili
smo u dom zdravlja gde mi je izvaena krv. U
prisustvu policajca sestra je pokuala da mi izvadi krv
iz desne ruke, pa kako nije mogla da nae venu,
uinila je to iz leve ruke, prethodno mi je trljala ruku,
ne znam tano sa ime, samo znam da mi je trljala
ruku, pre stavljanja injekcije. Nakon to mi je izvadila
krv, istu je istisnula iz prica u epruvetu i istu zatvorila
i predala policajcu. Inae ja slabo pijem, i tog dana
nita nisam pio...tako da ne umem da objasnim
kako je dolo do toga da mi bude naeno
alkohola u krvi.

Izjava policajca: "Ja sam bio u auto patroli koja je

izala na lice mesta...i tom prilikom sam
zatekao...vozaa...van vozila...koji je bio u vidno
alkoholisanom stanju...da je bio pod uticajem
alkohola, zakljuio sam na osnovu njegovog iskaza,
a da je pod uticajem alkohola, zakljuio sam na
osnovu usporenog govora, teturanja u hodu,
usporenih pokreta, a nismo mu davali alkometar ve
smo ga odmah odveli na uzimanje krvi u Dom
zdravlja Mladenovac...Po mojoj proceni okrivljeni
je bio izuzetno pijan, a to zakljuujem jer sam
imao mnogo vozaa koji su bili pijani kada sam ih
zaustavljao i ovaj je imao sigurno preko 3 promila".

Izjava medicinske sestre: "Kada je doao

optueni sa policajcem koji je doneo epruvetu ja
sam mu izvadila krv i tu krv stavila u epruvetu...
Dok sam vadila krv optuenom on je sedeo ni
jednog momenta nije legao i ja nita
neuobiajeno nisam primetila u ponaanju
optuenog. Nije se ni ljuljao ni padao niti bilo
ta slino radio ak se normalno podigao i
otiao da se potpie. Ja jo jednom potvrujem
da nita neuobiajeno nisam primetila to bi mi
skrenulo panju, ja sa njim nita posebno nisam
razgovarala a on je radio ono to sam mu ja
rekla da bi mu izvadila krv."

VETACI
- lekar specijalista neuropsihijatrije i forenzike
psihijatrije
- lekar specijalista sudske medicine
Ustanovljena visoka alkoholemija u vreme
uzimanja krvi (6,00 promila) ukazuje na to da je
P.V. pre kritinog dogaaja konzumirao veu
koliinu alkoholnog pia.
Uinjen je propust to je uzet samo jedan
uzorak krvi. Uzimanje drugog uzorka krvi u
konkretnom sluaju bilo bi znaajno za
potvrivanje izuzetno visoke alkoholemije koja
je ustanovljena u konkretnom sluaju.

Alkoholemija od 6 promila, koja je ustanovljena

kod P.V. izuzetno je visoka i znatno prevazilazi
vrednost od 4 promila, koja se u literaturi
navodi kao potencijalno smrtonosna kod
veine ljudi. Meutim, poznato je takoe da je
reakcija na dejstvo alkohola jako individualna.
Opisani
su
sluajevi
preivljavanja
sa
alkoholemijom znatno viom od 4 promila. Tako se
npr. navodi da su mnogi vozai sluajno
zaustavljeni od strane policije u Australiji imali
alkoholemiju veu od 5 promila.

MILJENJE
I Ukoliko je u vreme odigravanja predmetne
saobraajne nezgode kod P. V. postojala tzv. faza
eliminacije alkohola, mogua alkoholemija u to
vreme, izraunata na osnovu alkoholemije od 6
promila, ustanovljenje u uzorku krvi uzetom 75 minuta
kasnije, uz primenu prosene minimalne i
maksimalne vrednosti faktora eliminacije od 0,13,
odnosno 0,17 promila, mogla je iznositi od 6,16 do
6,21 promila, to odgovara tekom pijanstvu.
Zbog tekog pijanstva, sposobnost P.V. da shvati
znaaj svog dela i mogunost upravljanja svojim
postupcima tempore criminis bile su bitno
smanjene, a imenovani je u to vreme bio
nesposoban za bezbednu vonju.

MILJENJE
II U vreme medicinskog ispitivanja kod P.V. nisu
uoeni znaci i simptomi bilo kakvog privremenog ili
trajnog duevnog oboljenja, privremene duevne
poremeenosti ili slaboumlja kao ni simptomi i znaci
hronine zavisnosti od alkohola.
Miljenja smo da nema indikacija da se
imenovanom izrekne bilo koja mera bezbednosti
medicinskog karaktera.

Naknadno konzumiranje alkohola

"konjak alibi" - okrivljeni navodi da je
utvrena alkoholemija (ili njen vei deo)
posledica konzumiranja alkohola posle
predmetnog dogaaja
naroito kada voza pobegne sa mesta
nezgode i bude naknadno uhvaen alibi:
svratio u kafanu i popio pie da se smiri

 utvrivanje injeninog stana je ponekad

nemogue
uzeti to pre krv i to obavezno dva uzorka
ako se ustanovi da je alkohol u eliminacionoj
fazi (pad alkoholemije u drugom uzorku), a
vaenje krvi je usledilo neposredno posle
navodnog naknadnog konzumiranja pia
konjak alibi se moe odbaciti
da se zaista radilo o naknadnom
konzumiranju, morala bi da postoji faza
resorpcije sa porastom alkoholemije u
drugom uzorku u odnosi na prvi

Predmet IV opintskog suda u Beogradu K-514/07

Saobaajna nezgoda 9.12.2006. ot. M.G. 28 g
bila je putnik iza suvozaa u automobilu koji je
udaren od pozadi vozilom kojim je upravljao D.D. u
pijanom stanju i odbaen unapred na drugo vozilo

Predmet IV opintskog suda u Beogradu K-514/07

Saobaajna nezgoda 9.12.2006. ot. M.G. 28 g
bila je putnik iza suvozaa u automobilu koji je
udaren od pozadi vozilom kojim je upravljao D.D. u
pijanom stanju i odbaen unapred na drugo vozilo

Predmet IV opintskog suda u Beogradu K-514/07

Saobaajna nezgoda 9.12.2006. ot. M.G. 28 g
bila je putnik iza suvozaa u automobilu koji je
udaren od pozadi vozilom kojim je upravljao D.D. u
pijanom stanju i odbaen unapred na drugo vozilo

saobaajna nezgoda u
1730 asova
krv uzeta u 1925 asova
oko 1 sat i 55 minuta
posle nezgode

 289.
(1)


,


,
.

U svojim izjava D. D. navodi da uopte nije

konzumirao alkoholna pia pre predmetne
saobraajne nezgode, ve da je posle nezgode pio
lozovu rakiju s tim to je 19.03.2007. godine pred
istranim sudijom izjavio da je popio "gutljaj ili dva",
a na glavnom pretresu 14.09.2007. godine izjavio je
da je rakiju pio desetak minuta nakon udesa, (u
vremenu od 1740 asova) i da je popio i do pola litra
rakije. Sline podatke o koliini rakije koju je D. D.
navodno popio posle saobraajne nezgode (do pola
litra ili 3 do 4 prsta iz pune flae zapremine 2 litra)
navode u svojim izjavama i svedoci B. M. i P. N.

Pitanja suda: Odreuje se vetaenje po vetaku

specijalisti sudske medicine sa zadatkom da se na
osnovu podataka u spisima predmeta izjasni o
alkoholemiji okrivljenog u vreme saobraajne
nezgode, posebno o tome da li je mogua
varijanta odbrane okrivljenog da je pio posle
saobraajne nezgode, imajui u vidu sve
relevantne injenice u spisima predmeta i naroito
odbranu okrivljenog, iskaze svedoka, te vreme kada
se desila saobraajna nezgoda i vreme vaenja krvi
od okrivljenog radi analize alkohola u krvi.

I Na osnovu podataka iz predmetnih spisa

zakljuuje se da je u konkretnom sluaju u toku
istranog postupka nainjen niz propusta koji
onemoguavaju da se pouzdano utvrdi da li je
Dubljevi Dragan u vreme odigravanja
predmetne saobraajne nezgode bio u stanju
alkoholisanosti i ako jeste, kolika je tada bila
alkoholemija. Naime, kod D. D. je na licu mesta
izvreno alkotestiranje, ali u predmetnim spisima
ne postoje podaci o tanom vremenu kada je
izvreno alkotestiranje i kolika je bila oitana
vrednost koncentracije alkohola. Od D. D. je uzet
samo jedan uzorak krvi za analizu na alkohol i to
jako kasno, odnosno 1 sat i 55 minuta posle
predmetne saobraajne nezgode.

II Na osnovu ustanovljenih medicinskih injenica

ne moe se iskljuiti da je alkoholemija od
1,85 , koja je utvrena u uzorku krvi uzetom od
D. D. 1 sat i 55 minuta posle predmetne
saobraajne nezgode, nastala iskljuivo kao
rezultat konzumiranja lozove rakije oko 10
minuta posle nezgode, s tim to se moralo raditi
o jednokratnom konzumiranju na prazan
eludac najmanje oko 300 ml rakije jaine 40
vol%, a ukoliko je bilo hrane u elucu, onda i
vee koliine rakije s obzirom na resorpcioni
deficit do kojeg moe dovesti hrana prisutna u
elucu.

III Da je D. D. za kratko vreme posle saobraajne

nezgode (oko 1740 asova) popio oko pola litra
rakije jaine 40 vol%, kako je to izjavio na
glavnom pretresu 14.09.2007. godine, nakon
potpune resorpcije navedene koliine alkohola,
ostvarena alkoholemija oko 1925 asova, kada
je uzet uzorak krvi, iznosila bi oko 3,13 , to je
znatno vie od 1,85 koliko je analizom
utvreno.

IV Ukoliko je D. D. konzumirao alkoholna pia

iskljuivo
pre
predmetne
saobraajne
nezgode i ako je kod njega u vreme saobraajne
nezgode ve otpoela faza eliminacije, onda je
alkoholemija tempore criminis kod njega
mogla biti u intervalu od oko 2,01 do oko
2,18.

Ostatak alkohola - kod utvrene relativno niske,

ali zakonom nedozvoljene alkoholemije, okrivljeni
tvrdi i svedocima dokazuje da toga dana nije nita
pio, te da je ustanovljeni nalaz netaan.
Mogue je da se ne radi o netanom nalazu, ve o
ostatku
alkohola
koji
je
konzumiran
prethodnog dana.

Osoba telesne mase 80 kg popila 9 konjaka u

vremenskom intervalu od 20 do 23 asa, kada je i
otila na spavanje. Sutradan je dolo do udesa
oko 7 asova, a krv je bila izvaena u 8 asova.
Rezultat analize alkohola u krvi u momentu
vaenja je iznosio 0,65 .
Ako je resorpcija bila zavrena za 2 asa, faktor
eliminacije procenjen sa 0,15, a da je vreme
eliminacije alkohola do vaenja krvi iznosilo 7
asova - u momentu vaenja krvi od prethodnog
dana moglo je ostati oko 0,65 alkohola u krvi, a
da se pri tome nisu morali primeivati subjektivne
tegobe ni bilo kakvi simptomi alkoholisanosti.

Pojedine osobe u ovakvim sluajevima mogu

oseati
znake
mamurluka,
popraene
glavoboljom i drugim simptomima, meutim,
izvesne osobe, naroito one naviknute na
alkohol, oseaju se posle spavanja potpuno
trezne, bez znakova mamurluka i pijanstva,
iako u njihovoj krvi postoji odreena koliina
alkohola.

 este greke u vetaenju

abloniziranje - dobijeni rezultati nikad nemaju
karakter apsolutne tanosti, jer se ne radi o
matematikom, ve sloenom biolokom procesu,
uslovljenom velikim brojem razliitih faktora koje je
teko sve proceniti i inkorporirati prilikom
izraunavanja (u nekim zemljama preraunavanje
naputeno)
Izjava neuropsihijatra epileptologa vi
specijalisti sudske medicine imate svoje formule, a
mi u psihijatriji imamo druge formule

 Neregistrovanje vremena i vrednosti

koncentracije alkohola kod alkotestiranja
Kasno uzimanje uzoraka krvi i mokrae
Uzimanje samo jednog uzorka
Tehnike greke neadekvatno uzimanje
(dezinfekcija alkoholom), obeleavanje,
uvanje (van friidera) i analiza (treba GH)

UPUTSTVO ZA DOBRU PRAKSU

Registrovanje
vremena
i
vrednosti
koncentracije alkohola kod alkotestiranja
to pre uzimanje uzoraka krvi i mokrae
Uzimanje najmanje dva uzorka
Tehnika
ispravnost
uzimanje,
obeleavanje, uvanje (u friideru) i analiza
(treba GH) - referentne laboratorije
Setovi za uzimanje i zapisnici jedan uzorak
se daje okrivljenom radi provere

Vetaenje - potovanje navedenih principa

Komisijsko vetaenje
specijalista sudske medicine
toksikolog
specijalista sudske psihijatrije