EVROPSKE INTEGRACIJE

RAZVOJ I PROBLEMI
Sadraj predmeta
Predintegracioni period i poeci integracije
- tri Zajednice (1945 1957)
Zajedniko trite i iskuenja dubljih
integracija (1958 -1971)
Proirenje Zajednice i produbljenje
integracije (1972 1984)
Jedinstveni evropski akt, institucionalne
reforme i proirenje nadlenosti
Sadraj predmeta
Od Evropskih zajednica do Evropske unije
Ugovor iz Mastrihta, institucionalne
reforme i proirenje nadlenosti: EMU,
ZSBP, saradnja u oblasti pravosua i
unutranjih poslova
Kraj hladnog rata, nova politika mapa
Evrope i proirenje na istok
Ugovori iz Amsterdama i Nice
Sadraj predmeta
Konvencija, meunarodna konferencija i nacrt
Ustava za Evropsku uniju
Lisabonski ugovor podela nadlenosti i oblasti
javnih politika
EU i izazovi
Ekonomska i politika zajednica
Nadnacionalni i meuvladini elementi integracije
Kraj preutnog konsenzusa, ratifikacione krize i
pitanje demokratskog deficita
EU kao diferencirana integracija

Literatura
Osnovna
Dezmon Dinan, Menjanje Evrope istorija Evropske
unije, Slubeni glasnik, 2010, str. 11- 276
Dopunska
Dezmon Dinan, Sve blia Unija uvod u evropsku
integraciju, Slubeni glasnik, 2009, str. 179-187,
339-522
Evropa od A do : Prirunik za evropsku integraciju,
Fondacija Konrad Adenauer, 2010
Sajmon Hiks, Politiki sistem Evropske unije,
Slubeni glasnik, 2007, str. 323-348 i 360-376
Poeni
Prisustvo na predavanjima 10 poena
Test 40 poena
Polovina gradiva
Ko poloi test, na usmenom ispitu odgovara samo
polovinu gradiva (2 pitanja)
Ko nije zadovoljan uspehom na testu, moe da polae
celokupno gradivo na usmenom ispitu (3 pitanja)
Usmeni ispit 50 poena

Poeci integracije
EZU
Uticaj dva svetska rata na ideju
evropske integracije

Tragedija I svetskog rata
Nakon I svetskog rata ideja o ujedinjenju
Evrope vie nije ideja samo pojedinaca; za
nju poinju da se zalau uticajni pokreti,
intelektualci i politiari
irenje federalistikih pokreta u Evropi
Uticaj dva svetska rata na ideju
evropske integracije
1929. Aristid Brijan, predsednik Vlade
Francuske, pred Skuptinom Drutva
naroda izlae ideju o federaciji evropskih
naroda zasnovanoj na solidarnosti,
unapreenju ekonomskih interesa,
politikoj i drutvenoj saradnji Evropa se
mora ujediniti ili e nestati
Na poziv Drutva naroda, Brijan 1930.
izlae Memorandum o evropskoj federaciji
Uticaj dva svetska rata na ideju
evropske integracije
Evropska federacija bi bila deo Drutva naroda i imala bi
sledeu institucionalnu strukturu:
Konferencija Evropske unije: predstavniko telo koje
bi inili predstavnici vlada svih evropskih zemalja
lanica Drutva naroda
Stalni politiki komitet izvrni organ kojim bi
rotiranjem predsedavale zemlje lanice
Sekretarijat
Jedan od osnovnih ciljeva Evropske federacije bi bilo
uspostavljanje zajednikog trita kako bi se na itavoj
teritoriji evropske zajednice dobrobit ljudi podigla na
najvii mogui nivo
Uticaj dva svetska rata na ideju
evropske integracije

II Svetski rat - nova tragedija
Evropa shvata svoje slabosti neophodnost spreavanja
buduih sukoba: dva svetska rata poela u Evropi
Kraj hegemonije Evrope
Ekonomska, vojna i politika premo SAD-a u odnosu na
evropske zemlje
Evropska privreda unitena ratom
Poetak Hladnog rata i nastanak bipolarnog sveta
Nemako pitanje
Uticaj dva svetska rata na ideju
evropske integracije
erilov govor na Univerzitetu u Cirihu 1946:
Moramo graditi neku vrstu Sjedinjenih Drava Evrope
(...) Prvi korak u ponovnom upostavljanju evropske
porodice mora biti partnerstvo izmeu Francuske i
Nemake (...) Na stalni cilj mora biti izgradnja i
jaanje Organizacije ujedinjenih nacija. Pod okriljem i
u okviru tog svetskog koncepta moramo ponovo
izgraditi evropsku porodicu kroz regionalnu strukturu
koja bi se mogla zvati Sjedinjene Evropske Drave, a
prvi praktian korak e biti stvaranje Saveta Evrope
Stavovi saveznika o evropskoj
integraciji - VB
VB oseala da je ona najslabija karika meu saveznicima
SAD iz rata izale zauzimajui ekonomske, vojne, politike i
meunarodno-finansijski strateke pozicije
SSSR pobednik, ogromna armija, gde e se zaustaviti?
Ovu slabost kompenzirati kroz evropsku organizaciju
Bila bi kapitalistika, pro-zapadna
Uticaj SSSR-a bi tako bio zaustavljen
Kako je SAD neevropska zemlja, VB bi imala znaajan uticaj u
evropskoj organizaciji
Uz svoju kolonijalnu imperiju i uticaj u Evropi, VB bi mogla da
parira SAD-u i SSSR-u
Stavovi saveznika o evropskoj
integraciji - VB

VB smatrala da i bez lanstva u
ujedinjenoj Evropi moe da odri svoja 3
kljuna segmenta prisutnosti:
Komonvelt
Zapadnu Evropu
Ameriko-britanske odnose

Stavovi saveznika o evropskoj
integraciji - SAD
Ruzvelt
Pristalica saradnje u okviru antihitlerovske
koalicije, insistirao na razvijanju dobrih
odnosa u koaliciji
Velika etvorica (SAD, SSSR, VB i Kina)
trebali da budu garanti novog svetskog
ureenja
Iz tih razloga bez planova za ujedinjenje
Evrope, ve je cilj bio da se dobije sovjetski
pristanak za posleratno ureenje
Stavovi saveznika o evropskoj
integraciji - SSSR
Protiv ideje o ujedinjenju Evrope
Na Moskovskoj konferenciji oktobru 1943. Idn
traio da se emigrantskim vladama da pravo
da stupe u pregovore o stvaranju federacije,
Molotov u tome video antisovjetsku politiku
Pitanje Nemake na konferenciji u Teheranu
iste godine Staljin rekao da bi, nezavisno od
oblika federacije, u njoj ubrzo dominirala
Nemaka i ponovo bi oivela nemaka
opasnost
Stavovi saveznika o evropskoj
integraciji Truman
Dolaskom Trumana na poloaj predsednika SAD 1945.
promena politike
Forsiranje atlantizma i ujedinjenja zapadnoevropskih zemalja u
kontekstu sukoba Istok-Zapad
Zapadnom bloku je potrebna Nemaka
Trumanova doktrina 12.03.1947.
Odmah potom i Maralov plan
Uverenje da se samo unapreenjem ekonomskog razvoja i
jaanjem zapadnoevropskih zemalja mogu zaustaviti uticaji sa
istoka
U ujedinjenoj Zapadnoj Evropi amerika politika e dobiti trajni
uticaj
Problemi evropskih zemalja nakon
II svetskog rata
Ekonomski kolaps
Vojna slabost: uniteno naoruanje, a slaba
ekonomija ne daje perspektivu naoruavanja;
samo VB je pokuavala da odri tempo
naoruavanja; pojava atomskog naoruavanja
zemlje Zapadne Evrope stavlja u dodatno
inferioran poloaj
Znaajna uloga komunistikih partija (Italija,
Francuska)
Poetak kraha kolonijalnog sistema
Nemako pitanje
Ujedinjenje kao ansa da se ojaane postepeno
izbore za Evropu kao novu snagu
Stavovi evropskih zemalja o
integraciji - Francuska
Strah da bi u novim uslovima moglo doi do jaanja
Nemake
Cilj: spreiti jaanje Nemake
Strah da amerika i britanska politika uprkos podele Nemake i
oduzimanja Rura imaju tenju da omogue jaanje Nemake
U prvim posleratnim godinama Francuska preslaba da bi mogla
da diktira reenje za Nemaku
Stoga Francuska lansira svoju koncepciju evropskog
ujedinjenja kako bi kroz to kontrolisala Nemaku
Kroz evropsko ujedinjenje Francuska elela da izbori
vodee mesto i status velike sile


Stavovi evropskih zemalja o
integraciji - Nemaka
Ujedinjenje Evrope je u interesu Nemake
Tako bi izala iz ekonomske, politike i
moralne izolacije
Postepeno bi umanjivala meunarodnu
kontrolu, sticala nacionalnu suverenost i
vremenom mogla teiti ponovnom
ujedinjavanju
Izgubljena tradicionalna trita na istoku bi se
nadoknadila u ujedinjenoj Zapadnoj Evropi
Stavovi evropskih zemalja o
integraciji - Italija

Sticanje punopravnog statusa u novoj
evropskoj strukturi - prilika za
rehabilitaciju Italije
Integracija olakava borbu sa levim
snagama
Prilika za ekonomski oporavak zemlje
Stavovi evropskih zemalja o
integraciji Holandija i Belgija
Male zemlje u susedstvu velikih strah od
dominacije velikih, strah od Nemake
Interes od velikog trita same imaju
mala trita, poetak gubitka kolonija,
potreba sticanja novih trita
Trajni zagovornici ravnopravnosti
jednake anse za sve
Najvanije evropske organizacije
nastale nakon II svetskog rata
Briselski ugovor (pakt) 1948. izmeu Britanije,
Francuske, Belgije, Holandije i Luksemburga
inicijator Velika Britanija kako bi podstakla
povezivanje zemalja Zapadne Evrope to je bio cilj
SAD-a
privredna, kulturna i drutvena saradnja, ipak
prvenstveno vojni savez - brana protiv nemakog
revanizma
1948. Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju
(Organization for European Economic Cooperation
OEEC)
1949. Osnivanje Saveta Evrope
1949. Severnoatlantski ugovor - NATO

Nemako pitanje

Kako osloboditi nemaki potencijal, a da se ne vrati
nemaka hegemonija?
SAD (uz njih i VB): slaba Nemaka = slaba Evropa =
slaba atlantska alijansa
Francuska pod pritiskom: SAD i Velika Britanija ujedinile
svoje okupacione zone 1947. i podigle nivo proizvodnje u
Nemakoj
Londonskim sporazumom iz juna 1948. Francuska
konano prihvatila formiranje SR Nemake preko
spajanja svoje okupacione zone sa ranije ujedinjenim
SR Nemaka osnovana 1949.
Meunarodna vlast za Rur
Francuske inicijative
Pod pritiskom da se ide u pravcu
ujedinjavanja, Francuska izlazi sa 3
inicijative
umanov plan za EZU
Plevenov plan za stvaranje Evropske
odbrambene zajednice
umanov plan za stvaranje Evropske politike
zajednice


umanova deklaracija
9. maj 1950.: predlog nadnacionalne
organizacije za ugalj i elik, obezbeivanje uglja
i elika pod jednakim uslovima za trita
Nemake, Francuske i drugih drava lanica,
modernizacija proizvodnje, unapreenje uslova
ivota i rada
Integracija u ovoj oblasti bi postavila prve
konkretne osnove za evropsku federaciju koja je
tako neohodna za odravanje mira
Moneov plan, uman nije ni obavestio London o
predlogu
STVARANJE EZU
Zajednica usmerena na Francusku i Nemaku
Bila bi otvorena za uee drugih evropskih
drava, ali
Istona Evropa iskljuena zbog Hladnog rata
Skandinavske zemlje tada odbacivale nadnacionalizam
panija izolovana zbog podrke koju je general
Franko pruao Hitleru
Predlog praktino mogu samo za zemlje Beneluksa i
Italiju, povezane sa Nemakom i Francuskom iz
ekonomskih i stratekih razloga

STVARANJE EZU
Stavovi zemalja Beneluksa i Italije
Veina politiara zemalja Beneluksa nisu bili
pristalice evrofederalizma, ali su znali da ne
mogu da priute sebi da ostanu izvan
francusko-nemake ekonomske organizacije
Premijer Italije Alside de Gasperi ubeeni
federalista, predlog EZU mu pomogao da
ojaa poziciju svoje vlade u odnosu na snanu
komunistiku opoziciju

STVARANJE EZU
Velika Britanija?
uman se nadao da e Britanija prihvatiti
predlog
Zemlje Beneluksa elele VB kao protivteu
Francuskoj i Nemakoj
London smatrao da bi prihvatanje obaveza iz
EZU-a umanjilo njegovu nezavisnost i
posebne odnose sa SAD i zemljama
Komonvelta
PREGOVARANJE O OSNIVANJU
EZU
Pregovori izmeu Francuske, Nemake, Italije i zemalja
Beneluksa zapoeli u junu 1950. kako bi razradili
umanov predlog prva u seriji meuvladinih
konferencija kao jednog od naina pregovaranja
karakteristinih za evropsku integraciju
Svaku dravu predstavljala delegacija dravnih zvaninika
Najnii nivo radne grupe
efovi delegacija redovni zatvoreni sastanci
Na vrhu ministri spoljnih poslova susretali se po potrebi kako
bi razreili sporna pitanja

PREGOVARANJE O OSNIVANJU
EZU
Francusku delegaciju predvodio an Mone,
nemaku Valter Haltajn
Najvaniji cilj EZU-a: jaanje evropske
bezbednosti kroz ogranienu ekonomsku
integraciju
Moneov predlog predviao Visoku vlast,
Parlamentarnu skuptinu (bez ozbiljnih
ovlaenja, osim mogunosti da dvotreinskom
veinom raspusti Visoku vlast) i Sud
PREGOVARANJE O OSNIVANJU
EZU

Male zemlje se plaile dominacije Francuske i Nemake,
bile nepoverljive prema nadnacionalnim elementima
Predvoene Holandijom (zainteresovana za bezbednosni
aspekt, uplaena od hegemonije velikih, otvorena za
britanske uticaje), izdejstvovale stvaranje Saveta
ministara, uz obrazloenje da pitanja uglja i elika ne
mogu biti odvojena od irih ekonomskih pitanja u kojima
Visoka vlast nije imala ovlaenja
borba meuvladinog i nadnacionalnog pristupa kao jo jedna
karakteristika integracije
PREGOVARANJE O OSNIVANJU
EZU
Belgija, uplaena da EZU ne ugrozi nacionalnu
podrku sektoru elika, titila svoju industriju
koja nije bila naklonjena integraciji
Traei ravnoteu izmeu obezbeivanja
podrke kod kue i ostvarivanja irih nacionalnih
interesa kroz meunarodnu saradnju (jo jedna
karakteristika pregovora u procesu integracije),
Belgija izdejstvovala sloeni reim finansijskih
transfera, koncesija i prelaznih mera u ugovoru
PREGOVARANJE O OSNIVANJU
EZU
Neposredni cilj stvaranje jedinstvenog trita
uglja i elika izmeu drava lanica
Ukidanje carinskih i necarinskih barijera (kontrola
cena, razliite merne jedinice, porezi kao vid barijere)
Visoka vlast i Savet ministara su trebali donesu niz
mera kao bi unapredile produktivnost, racionalizovale
distribuciju, ouvale zaposlenost, izjednaile uslove
rada, spreile ekonomske poremeaje
Politika konkurencije: borba protiv monopola i
restriktivnih praksi (ukljuujui i mogunost
finansijskog kanjavanja preduzea)
PREGOVARANJE O OSNIVANJU
EZU
Do decembra 1950. ugovor skoro zavren
Problem po pitanju Rura
Francuska insistirala da se pre potpisivanja ugovora
izvri dekoncentracija industrije uglja i elika u Ruru,
koja je bila predviena jo na osnovu dogovora iz
Potsdama, ali nije sprovedena
Na insistiranje SAD Nemaka pristala
Adenauer i uman postigli dogovor da im EZU
pone da deluje prestane da postoji Meunarodna
vlast za Rur
PREGOVARANJE O OSNIVANJU
EZU
Pregovori nisu razreili pitanje Sara
Vlada Sara koju je kontrolisala Francuska je elela da
region postane sedma lanica EZU-a
Francuska potpisala EZU Ugovor u svoje i u ime
Sara, a njeni predstavnici u Savetu ministara zastupali
i Sar
Adenauer i uman razmenili pisma kojima se
potvruje da Nemaka potpisujui EZU ne priznaje
tadanji status Sara, iji konani status moe biti
odreen samo posebnim ugovorom
OSNIVANJE EZU
Ugovor o EZU potpisan u Parizu u aprilu 1951. (Pariski
ugovor)
Predvieno da ugovor traje 50 godina
Institucionalna struktura:
Savet ministara (predsedavanje rotiralo na svaka 3
meseca) bi najvanije odluke donosio jednoglasno,
veinsko odluivanje podrazumevalo ponderaciju po
udelu u ukupnoj proizvodnji uglja i elika
Skuptina savetodavnog karaktera, lanove bi birali
nacionalni parlamenti
OSNIVANJE EZU
Sud pravde kao najvia sudska instanca, ija
jurisdikcija bi se protezala na sve lanice Zajednice, a
odluke obavezujue kako za organe Zajednice i vlade,
tako i za preduzea i pojedince iz zemalja lanica na
koje se odnose
Izvrni organ u vidu Visoke vlasti: lanove bi
kolegijalno imenovale zemlje lanice, sa funkcije bi ih
mogli smeniti samo Sud ili Skuptina, odluke bi
donosila veinom glasova i u odreenim oblastima
mogla nametnuti reenja zemljama lanicama

POETAK RADA EZU
U senci dogaaja oko Evropske
odbrambene zajednice
U senci sloenosti institucionalnih
odredaba i odredaba o politikama
Bez velikog odjeka u javnosti
Sednice institucija prolazile bez
izvetavanja
POETAK RADA EZU
Povoljna ekonomska klima, poveana
potreba za ugljem i elikom zbog
ponovnog naoruanja i posleratnog
privrednog oporavka
Carine i kvantitativna ogranienja
uklonjeni, necarinske barijere ostale
Trite ostalo rascepkano
ZNAAJ EZU
Politiki
Reen problem Rura
Znaajan korak u prevazilaenju francusko-nemakog
neprijateljstva
U oblasti ekonomske saradnje stvoren novi poetak
na putu ujedinjenja Evrope
Institucionalni
Stvoren sistem koji e predstavljati osnovu za proces
evropske integracije
Spoj meuvladinog i nadnacionalnog elementa