TEHNOLOGIJA BIOETANOLA

REKTIFIKACIJA - RAFINACIJA
Sirovi etanol dobijen u destilacionom odeljenju moe se iskoristiti u
tehnike svrhe ili dalje preiavati, izdvajati primese i na taj nain
dobija rafinisani etanol- rafinada. Rafinada je bezbojna, bistra
tenost bez stranog mirisa i ukusa, koja mora da sadri najmanje
96,0% volumnih etanola.

HEMIJSKA OBRADA SIROVOG EtOH

Ova metoda podrazumeva izdvajanje primesa iz sirovog etanola
koje se teko odvajaju metodom rektifikacije i u ovom sluaju se
primenjuje obrada etanola sa NaOH i KMnO4, s tim da se ponekad
koristi samo NaOH.
Dodatak NaOH u etanol omoguuje saponifikaciju estara pri emu
se oslobaa etanol i organska kiselina koja sa NaOH gradi so.
KMnO4 u kiseloj i u baznoj sredini oksiduje aldehide u zasiena
jedinjenja. U cilju izbegavanja oksidacije etanola obradu sa KMnO4
treba izvoditi u slabo alkalnoj sredini. Meutim, viak permanganata
i NaOH je veoma nepoeljan i moe dovesti do oksidacije etanola u
acetaldehid. Za popravljanje kvaliteta sirovog etanola precizno se
odreuje doza baze za saponifikaciju estara i neutralizaciju kiselina,
a utroak premanganata za oksidaciju samo nezasienih jedinjenja.
Postupak je sledei:
pripremi se 10% rastvor baze i ona se dodaje u dve porcije. Prvo se
dodaje polovina od izraunate koliine, dobro se izmea i mea se
10-15 min, a zatim se dodaje i preostala koliina baze, mea se jo
5-10 min, meanje se prekida i sirovi etanol se transportuje na
rektifikaciju.
Hemijsko ienje se moe izvoditi unutar rektifikacione kolone ali
samo sa bazama. U nekim fabrikama etanola u ovu svrhu se
primenjuje i aktivni ugalj tipa norit ili sintetske jonoizmenjivake
smole.
REKTIFIKACIJA U DISKONTINUALNIM KOLONAMA
Da bi se proizveo rafinisani etanol sa visokim sadrajem etanola
potrebno je da se raspolae sa rektifikacionom kolonom u kojoj se
nalazi mnogo podova i deflegmator. Rektifikaciona kolona sadri
podove sa zvonima i sitaste podove, i obino se koriste kolone sa 16
do 60 podova. Deflegmatori su pravljeni u obliku cevnih izmenjivaa
toplote sa platom, mada mogu biti i horizontalni izmenjivai toplote.
Proizvodnji rafinisanog etanola u diskontinualnim kolonama smetaju
primese koje se destiliu zajedno sa vodom i etanolom to dovodi
do toga da se koncentracija etanola neprekidno menja. Pri tome je
vea koncentracija etanola na gornjim podovima. Paralelno sa ovim
odvija se i izdvajanje primesa, razliitog karaktera. Primese prvog
toka obrazuju osnovnu masu koja se kree na gore u koloni.
Primese zadnjeg toka takoe se penju u koloni, ali se one
zadravaju u tenostima na podovima u visokim koncentracijama pri
viim koncentracijama etanola. Sve dok je koncentracija etanola
visoka primese ove vrste ne mogu dospeti u gornji deo kolone, ali
tokom destilacije kada koncentracija etanola pone da se sniava
primese zadnjeg toka poinju da se penju na gornje podove i u
deflegmator. Pre nastupanja ovog trenutka dospeva etanol
osloboen od sastojaka prvog toka i to je najistiji proizvod-
rafinisani etanol koji mora odgovarati uslovima standarda.
Radni ciklus kolone sastoji se od sledeih operacija: punjenja
kolone, zagrevanja are do kljuanja, rektifikacija, pranjenje
aparata i njegovo ienje. Nakon uvoenja are u kotao poinje
da se uvodi para za zagrevanje (koje obino traje 0,4-1h), a pre
zagrevanja deflegmator i hladnjak se napune hladnom vodom.
Destilacija otpoinje koncentrisanjem primesa prednjeg toka. U
deflegmator se dodaje takva koliina vode za hlaenje pri kojoj se
sva para vraa u obliku refluksa a primese prednjeg toka pune
kolonu i koncentriu se na gornjim podovima. Posle toga poveava
se koncentracija etanola na gornjim podovima. Zadravanje etanola
traje 1,5-3 sata zavisno od kvaliteta etanola pri emu veliki znaaj
ima temperatura sa kojom se refluks vraa u kolonu, i ona mora biti
50-65C. Pri kraju ovog perioda kada se sve primese pednjeg toka
uklone iz kotla smanjuje se uvoenje vode u deflegmator i sa tim se
smanjuje refluks.

Destilacija etanola I kvaliteta vodi se pri maksimalnom kapacitetu
kolone, a pri tome je refluksni broj minimalan. Da ne bi dolo do
smanjenja koncentracije etanola u rafinadi poveava se refluksni
broj uvoenjem vee koliine vode za hlaenje u deflegmator i
smanjenjem uvoenja pare u aparat. Kao rezultat toga pri kraju
izvoenja etanola I kvaliteta kapacitet kolone se smanjuje na 60-
70% od maksimalnog kapaciteta. Ukoliko su u destilatu prisutne
komponente zadnjeg toka prelazi se na hvatanje etanola II kvaliteta.
Pri hvatanju ovog etanola i dalje se smanjuje koncentracija etanola
u tenosti u kotlu to dovodi do smanjenja koncentracije etanola u
destilatu do 85%, a pri hvatanju etanola III kvaliteta do 80%
volumnih. Kada temperatura kljuanja u kotlu dostigne 101-103C u
kontrolni ureaj poinje da ulazi i frakcija u kojoj se nalazi patono
ulje koje se uvodi u ureaj za pranje patonog ulja. Destilacija se
prekida kada koncentracija etanola u destilatu u kontrolnom uraaju
bude 2% volumnih. U tom momentu je koncentracija etanola
praktino jednaka 0.
Regulacija rada kolone se svodi na merenje koliine pare za
zagrevanje koja praktino ostaje konstantna tokom procesa
destilacije i zbog toga se menja koliina vode koja se uvodi u
deflegmator odnosno menja se refluksni broj.
ematski prikaz rada
diskontinualne
rektifikacione kolone:1-
kotao(rebojler);2-kolona;3-
deflegmator;4-
raspodeljiva;5-hladnjak;6-
prihvatni sud
REKTIFIKACIJA EtOH U KONTINUALNIM
KOLONAMA
Princip rada ovakvih kolona sastoji se u tome da se sirovi etanol
postepeno oslobaa od primesa razliitih osobina u saglasnosti sa
vrednostima koeficijenata isparavanja koji zavise od koncentracije
etanola. Na osnovu razlike ovih koeficijenata mogu se postaviti
rektifikacioni aparati koji se sastoje od nekoliko kolona namenjenih
za izdvajanje jedne ili druge grupe primesa.
Kontinualni aparati imaju znatne prednosti nad diskontinualnim
aparatima. Oni daju iskorienje rafinade 92,5-95% i koncentrovane
proizvode prednjeg i zadnjeg toka. Posluivanje kontinualnog
aparata je znatno jednostavnije a kao i svaki kontinualni aparat i
kontinualni rektifikacioni aparat moe se lako automatizovati.


REKTIFIKACIJA U APARATU SA DVE KOLONE
Sirovi etanol se razblauje do
45% etanola i uvodi na sredinu
kolone B koja se naziva
aldehidna kolona. U nju se
uvodi para i na vrhu ove kolone
koncentriu se primese prvog
toka koje se delimino
kondenzuju u deflegmatoru.
Kondenzat se vraa kao refluks
a pare se vode u hladnjake u
kojima se hlade i izvode kao
prvi tok. Tenost sa dna kolone
B koja sadri 15-20% etanola
uvodi se u kolonu C. Ova
kolona se naziva i rafinaciona
kolona.
Ukoliko kontinualna
rektifikacija zapoinje sa
profermentisanom podlogom
rafinacija etanola se izvodi u
tri kolone. Profermentisana
podloga se uvodi u
deflegmator u cilju
predgrevanja odakle se
uvodi u izmenjiva toplote u
kome kao medijum za
zagrevanje slui dibra koja
izlazi iz kolone A. U kolonu
se uvodi para za zagrevanje
i sve lako isparljive
komponente
profermentisane podloge
dospevaju u deflegmator
kolone A. Deo para iz kolone
A kondenzuje se i vraa u
obliku reflluksa. Pare koje
nisu kondenzovane uvode se
u kolonu B.
U cilju razdvajanja rafinade od
tee isparljivih komponenti
uvodi se i etvrta kolona D
(kolona treeg toka). Ovo je
etvrta tehnika i ona sadri
kolone A, B, C i D. Sa vrha
kolone D izvode se pare treeg
toka a pri dnu ove kolone
izvode se patona ulja.
Peta tehnika je kontinualni
rektifikacioni postupak koji se
odvija u pet kolona: A, B, C, D i
E. Postupak je specifian po
tome to se iz kolone C sa
etvrtog, petog i estog poda
od vrha kolone izvode pare
etanola i uvode u kolonu E,
kolonu zavrnog
preiavanja. Sa dna kolone
E se izvodi rafinada visoke
istoe preiena od primesa
prednjeg i zadnjeg toka.
REKTIFIKACIJA APSOLUTNOG EtOH
U proizvodnji apsolutnog
etanola koristi se metod
azeotropne smee etanol-
voda-benzol. Etanol, voda i
benzol obrazuju trojnu
azeotropnu smeu koja sadri
7,4% teinske vode a
temperatura kljuanja
azeotropne smee je 64,85C.
Pri primeni benzola voda se
izdvaja iz trojne azeotropne
smee uparnu fazu a apsolutni
etanol se vadi sa dna kolone u
vidu tenosti.
U kolonu F se na sredini uvodi
rafinisani etanol koji sadri
95,57% teinskih etanola i
4,43% teinska vode. U istu
kolonu se uvodi pri vrhu i benzol koji recirkulie u sistemu. Sa vrha
kolone F izvodi se para koja sadri 7,4% vode, 18,4% etanola i
74,0% benzola. Sa dna kolone F izvodi se apsolutni etanol. Pare
benzola i vode uvode se u deflegmator, a zatim u hladnjak. Tenost
iz hladnjaka uvodi se u dekanter u kome se razdvajaju dva sloja.
U cilju iskorienja etanola donji sloj se uvodi u kolonu G. U njoj se
etanol koncentrie i u stanju pare uvodi u deflegmator, iz
deflegmatora u hladnjak a iz hladnjaka se uvodi u aldehidnu kolonu.
1) Rafinada je bezbojna, bistra tenost koja mora da sadri
najmanje:
a)95,5% vol. alkohola
b)96,0% vol. alkohola T
c)90,0% vol. alkohola
2) Zato se primenjuje hemijska obrada sirovog etanola?
-za izdvajanje primesa iz sirovog etanola koje se teko odvajaju
metodom rafinacije.
3) ta je potrebno da bi se proizveo rafinisani etanol sa visokim
sadrajem etanola?
-rektifikaciona kolona sa mnogo podova i deflegmator.
4) Koliko je iskorienje rafinade u kontinualnim kolonama?
- 92,5-95,0%
5) Koji metod se primenjuje u proizvodnji apsolutnog etanola?
-metod trojne azeotropne smee etanol-voda-benzol