GENADI J PETROVI M A L A H O V

ELIENJE ORGANI ZMA

I LEENjE VODOM
Prevod s ruskog
BEOGRAD
2006.
SADRAJ
STAJ E EL1ENJ E ORG A NI ZMA 7
MEHANI ZMI ELI ENJ A ORG A NI ZMA 15
DEJSTVO HLADNOE NA OVEJ l ORGANI ZAM .... 19
DEJSTVO TOPLOTE NA ORGANI ZAM
1TERAPI J E KOJ E J E PODSTI U 24
KAKO SE ORGANI ZAM PRI LAGOAVA
NA HLADNOU 1 TOPLOTU 33
OPTE PREPORUKE ZA SPROVOENJ E
VODENI H 1TERAPI J A ELI ENJ A 41
TERAPI J E ELI ENJ A 55
KAKO JE NAJ BOLJ E PRI MEN JI VATI
PARNU TERAPI J U 64
VODENE TERAPI J E 72
VODENE TERAPI J E
KOJ E NORMALI ZUJ U KRVOTOK 86
ZAGREVAJ UI I VLANI EFEKAT
VODENI H TERAPI J A 89
ENERGETSKI I STIMULIUI EFEKAT
VODENI H TERAPI J A 93
LE KOV I TI EFEKAT VODENI H TERAPI J A 96
KUPANJ A U MORU 105
LOKALNE VODENE TERAPI J E 114
VODENE I TERAPI J E EL1ENJ A
KOD RAZNI H OBOLJ ENJ A 119
POLIVANJE HLADNOM VODOM
KOD HRONI NI H OBOLJ ENJ A 120
BANJ SKE TERAPI J E KOD RAZNI H OBOLJ ENJ A 121
LOKALNE PARNE TERAPI J E 137
KAKO EL1IT1 DECU 147
PRI MENA DEI CE"
PORFI RI J A I VANOVA 159
V OD A I OBI AJ I 181
ZAKLJ UAK 183
STA J E ELI ENJ E ORGANI ZMA
Deset prednosti prua umivanje:
bistrinu uma, sveinu, bodrost, zdravlje, snagu,
lepotu, mladost, istou, lepu boju koe i panju lepih ena.
Iz Ajurvede
C
elienje organizma podrazumeva poveanu otpornost orga-
nizma na dejstvo meteorolokih faktora: hladnoe, toplote,
snienog atmosferskog pritiska, kao i na druge klimatske uslo-
ve.
Oelien ovekje ovek, koji se svesno navikao da podnosi
hladnou, toplo tu i druge nepovoljne prirodne uslove, tako to
je razvio odgovarajuu sposobnost organizma da im uspeno
odoleva.
Organizmu su prirodom dati posebni mehanizmi, koji pri
adekvatnom aktiviranju stvaraju otpornost na nepovoljne pri-
rodne uslove. Ako se ti mehanizmi ne pokrenu, onda ostaju ne-
aktivirani. Oelien ovek razlikuje se od neoelienog oveka
po tome stoje vesto razvio mehanizme prilagodavanja hladno-
i i toploti i doveo ih do savrenstva, za razliku od oveka osla-
bljenog imuniteta, koji to nije postigao i ostao je nezatien.
Kakva ekstremna klimatska optereenja moe da podnese
nepripremljen ljudski organizam, a kakva oelien?
Strani naunici sprovodili su specijalne eksperimente, radi
odreivanja najvie temperature, koju je oveji organizam u
stanju da podnese na suvom vazduhu. Temperaturu od 71 C
ovek moe da izdri sat vremena, 82C - 49 minuta, 93C
- 33 minuta, a 1()4C - samo 26 minuta. Naunici smatraju
da maksimalna temperatura, pri kojoj je ovek u stanju da die,
7
iznosi priblino 116C. Meutim, ipak istorija sadri podatke
da je ovek bio u stanju da podnese mnogo vee temperature.
Godine 1764. francuski naunik Tillet na zasedanju Parike
akademije nauka objavio je da se jedna ena 12 minuta nalazila
u pei na temperaturi od 132C. 1828. godine opisan je i sluaj
etrnaestominutnog boravka mukarca u pei, u kojoj je tempe-
ratura dostizala do 170C; u Belgiji je 1958. godine registrovan
sluaj oveka koji se nekoliko minuta nalazio u termokomori
na temperaturi od 200C. Obnaen ovek moe da izdri br-
zo narastanje temperature do 210C, a u variranoj odei do
270"C.To je dovoljno visoka temperatura za kuvanje jaja!
Visoke temperature se znatno tee podnose u vodenoj sre-
dini nego na suvom vazduhu. Rekord je postavio jedan Turin,
koji je potopio glavu u kotao sa vodom, ija je temperatura
dostizala 70"C.
Otpornost oveka sa slabim imunitetom na hladnou rela-
tivno je slaba. Istraivanja sudsko-mcdicinskih eksperata, koji
su prouavali uzroke i posledice tonjenja brodova u ledenim
vodama mora i okeana, pokazala su da su ljudi oslabljenog imu-
niteta, ak i uz sredstva za spaavanje, ginuli u prvih pola sata
usled smrzavanja u ledenoj vodi. Meutim, ima sluajeva kada
bi potonulog u ledenoj vodi vraali u ivot. U Norvekoj je pe-
togodinji deak propao kroz led i potonuo. Kroz 40 minuta
njegovo beivotno telo su izvukli na obalu i poeli da ga oivlja-
vaju. Ubrzo je poeo da daje znake ivota. Posle 2 dana deak
se osvestio.
Kratkovremenu izloenost hladnoi, ak veoma niskim
temperaturama, ovek je u stanju da podnese. Tako je u Japa-
nu, jednog vrelog dana, voza hladnjae resio da se odmori" u
karoseriji svoje maine za rashladivanje, u kojoj su se nalazali
komadi suvog leda. Vrata furgona (hladnjae) su se zalupila i
voza se izloio hladnoi ( -10C ). Kada su ga oslobodili ve
je bio smrznut ali nakon nekoliko sati u oblinjoj bolnici povra-
tili su ga u ivot.
U trenutku nastupanja klinike smrti usled smrzavanja,
temperatura unutranjih organa kod oveka pada do 26-24C.
[pak, u nekim sluajevima, ovek podnosi i vei pad temperatu-
re. U februaru 1951. godine u bolnicu u amerikom gradu i -
kagu dovezli su dvadesettrogodinju crnkinju, koja je u tankoj
odei leala na snegu 11 sati, pri emu je temperatura vazduha
varirala od -18"C do -26C. Kada je primljena u bolnicu, tem-
peratura njenih unutranjih organa je iznosila 1C. Uprkos to-
likom stepenu smrzavanja ena je i dalje disala ( 3-5 udisaja u
minuti). Puis je takode bio usporen ( 12-20 otkucaja u minuti
) i isprekidan (pauze izmeu intervala sranih otkucaja iznosi-
le su i do 8 minuta ). Pacijentkinja je ipak uspela da preivi.
Ukoliko ovek svesno ojaa svoj imunitet i organizam, ta-
da je sposoban da pokae izvanredne rezultate ili da jednostav-
no ivi u krajnje nepovoljnim uslovima. Na primer, veliki finski
trka na duge staze Paavo Nurmi, koji je osvojio na Olimpijadi
1924. godine 4 zlatne medalje, priao je: "Toplotu Pariza (te
godine u Francuskoj bile su velike vruine) uspeo sam da po-
bedim zahvaljujui tome, to u svojoj rodnoj Finskoj nikada ni-
sam zaboravljao vrele saune."Iz navedenog sledi da sauna treni-
ra na termoregulacioni sistem, da podstie delovanje znojnih
lezda. Organizam, koji je adaptiran na vruinu, bori se protiv
nje najpre putem pojaanog luenja znoja; znoj apsorbuje veli-
ku koliinu toplote iz sloja vazduha koji direktno prijanja uz
kou i na taj nain dovoljno sputa temperaturu organizma.
Porfirij Kornejevi Ivanov 50 godina je svesno izlagao svoj
organizam "surovim" klimatskim uslovima i postigao je zadi-
vljujue rezultate u elienju organizma. Na bilo kakvoj hlad-
noi on je etao bos po snegu, samo u orcu, pri emu trajanje
etnje ne meri se minutama, ve satima.
Kod ljudi koji ive u surovijim klimatskim uslovima, odgo-
varajui mehanizmi adaptacije sami se aktiviraju. Veliku otpor-
nost na hladnou starosedelaca Ognjene Zemlje zapazio je jo
arls Darvin. Pre svega, iznenadilo gaje to sasvim obnaene
ene i deca nisu pridavali ni malo panje na gust sneg, koji se
topio na njihovim telima.
Naunici su 1958-1959 g. prouavali otpornost Aboridi-
na iz centralne Australije na hladnou. Ispostavilo se da oni
potpuno mirno spavaju obnaeni na goloj zemlji, medu zaloe-
nim vatrama na temperaturi od 5C-10C,bez najmanjih zna-
8
kova drhtavice i podizanja nivoa razmene gasova.Temperatura
tela kod Australijanaca pritom ostaje normalna, dok tempera-
tura koe na telu opada do 15"C, a na prstima ak i do 10C
Kod obinih ljudi takav nagli pad temperature koe izazvao bi
oseaj skoro nepodnoljivog bola, a Australijanci mirno spava-
ju ne oseajui ni bol, ni hladnou.
Veliki znaaj u jaanju otpornosti organizma na nepovolj-
ne klimatske uslove ima naa svest, naa mata. Tako se u pla-
ninskim predelima Nepala iTibeta primenjuje potpuno druki-
ji metod za elienje organizma. Uz pomo autosugestije neki
ljudi mogu da podiu na hladnoi nivo vlastite razmene energi-
je za 33 - 50%.Ta sposobnost ih uva od preteranog hlaenja
i smrzavanja. Godine 1963. opisan je sluaj neverovatne otpor-
nosti na hladnou tridesetpetogodinjeg gortaka Mai Baha-
dur, koji je proveo etiri dana na visokom planinskom gleeru (
5 000- 5 300 metara) na temperaturi od -13C do -15C, bez
hrane, na otvorenom prostoru, bos i loe obuen. Kod njega
nisu otkrivene skoro nikakve bitne povrede. Aleksandra David
- Nel, istraiva Tibeta, u svojoj knjizi Magovi i mistici Tibeta
opisala je takmienje, na kome uestvuju jogi - respi, goli do
pojasa, a koje se odrava u upljinama planinskog jezera, izre-
zanim u ledu. Temperatura je blizu -30C, ali iz respija izbija
para.Takmienje se sastoji u tome ko e vie arafa, izvuenih
iz ledene vode, osuiti na sopstveuim leima. Da bi u tome
uspeli oni stvaraju u svom telu psihiku toplotu", zamiljajui
kako se du kime sve vie razgara vatra.
Aktiviranje mehanizama prilagoavanja pomou postupa-
ka za elienje organizma omoguava oveku da lake podnosi
klimatske oscilacije, poveava optu otpornost organizma na
razliite bolesti, ini ga zdravijim i dugovenijim. Covek je sve
to zapazio i iskoristio s ciljem da sebi produi ivot.
U prolosti najvie su se primenjivale terapije koje se od-
nose na toplotu i hladnou. Uglavnom se koristila voda: u ob-
liku pare (u gasovitom stanju) - radi pokretanja mehanizama
adaptacije na toplotu; u obliku jako ohlaene tenosti - radi
aktiviranja mehanizama prilagoavanja na hladnou. Zapae-
no je da je najbolje aktivirati mehanizme zatite protiv otrih
10
klimatskih uslova pomou postupaka za elienje organizma
od samog roenja, a zatim ih redovno odravati.
Krajem XI X veka Jakuti su novoroena trljali snegom,
a Tunguzi su zaranjali svoje bebe u sneg, polivali ih ledenom
vodom, a zatim uvijali u jelenje krzno.
Ne tako davno masovno se praktikovalo hodanje bosim,
kao nain elienja organizma. Obue je bilo malo, nekad i par
izama na jednu porodicu, i ljudi su bili prinueni da od ranog
prolea, pa do pozne jeseni hodaju bosi, da bi eliili noge.
Hodanje bosih nogu kao terapiju lokalnog elienja organi-
zma krajem XI X veka predloio je nemaki svetenik S. Knejp.
On je pokrenuo odlinu propagandu u vezi sa higijenom. J ed-
na od parola propagande je - Svaki korak, koji napravi bos,
dodaje ti jo minut ivota."
U dananje vreme u mnogim sanatorijumima u Nema-
koj, Austriji i Finskoj nairoko se primenjuje hodanje bosim
nogama po kontrastnoj stazi, iji su jedni delovi hladni, a drugi
vrui.
Mnogi postupci za elienje organizma kod drevnih naro-
da bili su podignuti na nivo kulta i po propisu su obavljani kao
deo religioznih obaveza. Tako se pojavio i obred krtenja kod
mnogih naroda.
Shvativi korist terapija elienje za zdravlje, po elom sve-
tu su poele da se grade specijalne prostorije, u kojima je omo-
gueno da se dobro zagreje ili ohladi organizam.Te prostorije
nazvali su banjama.
Covek koji primenjuje kontrastne metode elienja organi-
zma izlaganjem visokim i niskim temperaturama u stanju je da
dobro podnese kako niske, tako i visoke temperature ivotne
sredine, najmanje je podloan prehladama.
Terapije elienja organizma, osim to poveavaju otpor-
nost organizma da lake podnosi surove klimatske uslove, po-
kazale su se kao najbolji nain u borbi protiv patogenih bio-
klimatskih energija, koje su prodrle u oveje telo. Na primer,
hladnoa i vlaga, koje su se nastanile u ovejem organizmu,
1 1
izazivajui odgovarajuu slabost i bolest, mogu se lako ukloniti
primenjujui suprotnosti - vrelinu i suvou.
Osim toga, kada se aktiviraju ivotni terapije u organizmu,
jake terapije elienja izvanredno tonizuju organizam. Eto za-
to su one veoma popularne.
Govorei o elienju organizma, nemogue je ne pomenu-
ti vodu, pomou koje se lako moe dovoditi do organizma hlad-
noa i toplota, dodavati i oduzimati tenost.
Dve treine ljudskog organizma ini voda. Ona omogua-
va proces biolokih reakcija u organizmu, podstie razmenu
gasova i materija, prenoenje nervnih impulsa, ima sposobnost
da apsorbuje i emituje toplotu, da apsorbuje i prenosi razliita
zraenja.
Dva od tri ivotna principa u svom sastavu imaju vodu
(Sluz" i Zu"), a trei (Vetar") lako se regulie dodavanjem
ili oduzimanjem vode iz organizma.
Sto vie organizam sadri aktivne" vode ( koja ulazi u sa-
stav organizma i ne stvara otoke ) to su intenzivnija ivotna
ispoljavanja (Na primer kod dece) i obrnuto, to ih je manje,
ivot je slabiji (na primer, kod starih ljudi).
Odravanjem optimalne koliine aktivne" vode u organi-
zmu moe se poveati kvalitet ivota i produiti njegovo traja-
nje.
Coveanstvo je odavno shvatilo ulogu vode u odravanju
ovejeg ivota, zato su na prvom i glavnom mestu kod terapi-
ja elienja vodene terapije. Njihova znalaka i blagovremena
primena pomae oveku, a neveta obino teti.
Medu svim fizikim metodama elienje i leenje organi-
zma vodom, nesumnjivo, zauzima prvo mesto u ozdravljenju.
Prema miljenju Hipokrata, voda deluje na telo vlaenjem,
hlaenjem i zagrevanjem; ona moe da dovede i odvede toplo-
tu; ona stvara nadraaj i reakciju; utie hemijski i mehaniki;
topla voda umiruje nervni sistem, uklanja drhtavicu i greve,
donosi san; slana voda ini kou toplom i suvom. Njegova omi-
ljena terapija bila je topla kupka, koja se primenjivala kod svih
bolesti kojima je groznica propratni sindrom, kao sredstvo za
znojenje i skoro kod svih poremeaja varenja i poremeaja di-
sanja; "hladne obloge on je primenjivao u mnogim hirurkim
sluajevima: pri prelomima, iaenjima (uganuima), ranjava-
njima i krvarenjima.
Da bi se terapije elienja organizma efikasno primenjiva-
le neophodno je znati na koji nain one deluju na na organi-
zam, koji terapije se aktiviraju u njemu, kako utiu na osobe
razliitih konstitucija, razliitih uzrasta, u zavisnosti od doba
godine i drugo. Shvativi to moemo da izbegnemo neprijatne
greke pri elienju organizma i da ostvarimo to to elimo da
postignemo elienjem.
13
12
MEHANI ZMI ELI ENJ A ORGANI ZMA
U
ticaj elienja na organizam moe se svesti na tri faktora:
hladnou, toplotu i naizmenini uticaj toplote i hladnoe.
U ovom poglavlju saznaete ta najbolje pomae u dovoenju
toplote i hladnoe do ljudskog organizma, kako one deluju na
organizam i kakve procese aktiviraju u njemu.
Koji su najbolji naini prenoenja hladnoe i toplote na oveji or-
ganizam?
Poto se organizam odraslog oveka sastoji od 68% vode,
to je najbolje na njega delovati vodom. Pored toga, voda ima
veliki toplotni kapacitet i dobru toplotnu provodljivost: ona
provodi toplotu 28 puta bolje od vazduha. Zbog toga nam vo-
da i vazduh iste temperature izgledaju razliito: za obnaeno
telo vazduh od +18C je neutralan - indiferentan (ni topao ni
hladan), a na +30C je veoma topao; voda na +18C nam se
ini hladnom, a neutralna je tek na oko +28C.
Prevodei vodu u druga agregatna stanja (led, para) moe-
mo pojaati dejstvo hladnoe ili toplote na organizam.
Voda u ovejem organizmu nalazi se u kvalitativno razli-
itom stanju od obine. Ona po svom sastavu nije ista, iako se
sastoji od istih atoma kiseonika i vodonika.
Atom vodonika je dvovalentan. Ta veza je veoma aktivna
i zahvaljujui njoj atom vodonika moe se sjediniti sa mnogim
elementima. Ta dvovalentnost (dve veze) u molekulu vode mo-
e dejstvovati u jednom ili razliitim smerovima.
U prirodnoj vodi oko 25% protona vodonika krui sinhro-
no u jednu stranu i nazivaju se paravod", a oko 75% u razliite
strane (haotino) i nazivaju se ortovo".
15
Svaku iva" materija razlikuje se od mrtve" po tome, to
u prvom sluaju materija krui u jednom pravcu, a u drugom
toga nema, materija krui haotino.
Poto se na organizam uglavnom sastoji od vode, upravo
u molekulima vode se i ispoljava naa snaga (atomi vodonika
sinhrono krue u jednom pravcu). Sto je kruenje izraenije i
stabilnije na organizam je zdraviji i izdrljiviji. 1 obratno, ako
je kruenje smanjeno i nepravilno, na organizam je slabiji i
manje otporan na bolesti. Zato molekuli vode parovod "obez-
beduju ivotnu aktivnost elija organizma.
Bolesne elije, u zavisnosti od teine bolesti, imaju manji
procenat molekula parovod" i pojaano ih upotrebljavaju za
svoje obnavljanje. Kao rezultat toga naruava se opti balans iz-
meu vode koja pravilno krui i vode koja haotino krui u ko-
rist poslednje, to dovodi do slabljenja imuniteta organizma.
Zadatak ozdravljenja svodi se na uspostavljanje neophod-
nog kruenja materija u elijama - prevoenju vode iz haoti-
nog stanja (ortovod) u regularno (parovod).
Kako je to mogue uraditi? Molekuli vode su elektrini i
magnetni dipol. impulsno magnetno polje deluje na molekule
vode ortovod tako, da ih prisiljava da se vrte u jednom smeru.
Pri tome jedinjenja vodonika asimiluju deo impulsa magnet-
nog polja. Jedan od protona vodonika u ortovod molekulu me-
nja svoj smer obrtanja u suprotnu stranu i pri tome prelazi na
novi energetski nivo (uz izdvajanje toplote). Kao rezultat toga
voda iz haotinog stanja (ortovod) trenutno prelazi u regular-
no, struktuirano stanje (parovod). U toku tog procesa izdvaja
se toplota.
Stalno magnetno polje deluje na molekule vode razliito:
deo molekula koji pravilno krue (parovod) prelaze u haotino
kruenje (bez izdvajanja toplote).
Na taj nain, pod dejstvom magnetnih polja meusobni
odnos, kako prirodne tako i vode koja se nalazi u organizmu,
menja se. Uspostavljanje potrebnog balansa posle takvog meu-
sobnog dejstva uoava se nakon 10 do 12 sati.
16
Kako voda hladi i zagreva oveji organizam?
Dejstvo vode na oveji organizam ispoljava se na dva na-
ina: mehaniki i tuplotno. Pogledajmo toplotno dejstvo koje
moemo podeliti na tri glavna vida: plazma i magnetno polje,
fiziko telo i sistemi i organi.
U ovejem organizmu je zamrznuto" magnetno polje ko-
je se nalazi i u organizmu i oko njega. Pored toga, oveji orga-
nizam je proet i obavijen plazmom koja obrazuje auru (oblak)
ili plazmeno telo oko njega.
Svako toplotno dejstvo, pre svega, utie na magnetno po-
lje i plazmeno telo, izazivajui kod njih isto fizike efekte. Na
primer, zagrevanje dovodi do njihovog irenja, a hlaenje do
skupljanja.
Naglo hlaenje dovodi do brzog skupljanja, zgunjava nj a
magnetnog polja i plazme, izaziva razliite impulsne pojava sa
izdvajanjem energije, koja, pored zagrevanja organizma, izaziva
prelazak vode iz organizma na pravilno kruenje (parovod).
Postepeno hlaenje nema te osobine. Povrina tela se jed-
nostavno hladi, krvni sudovi koe se skupljaju, spreavajui ve-
like gubitke toplote. Terapije zagrevanja organizma se pojaa-
vaju. Zahvaljujui tome organizam je sposoban da neko vreme
odrava svoje normalne funkcije.
Kako deluje toplota na oveji organizam?
Poznato nam je da dejstvo toplote dovodi do irenja mag-
netnog polja i plazme. Fenomen irenja govori o tome daje u
tim sredinama dolo do poveanja energije, to ukazuje da su
terapije povezani sa kretanjem znatno poveani. Zato moemo
zakljuiti da su u organizmu aktivirani svi bioloki terapije (o
tim terapijema govoriemo kasnije).
Na fiziko telo organizma toplota prelazi sa toplijih tela.
Rasporeivanje temperature unutar organizma kao rezultat za-
grevanja ima svoje osobenosti i zakonitosti. U poetku, kada
se zagreva koa, temperatura unutranjih organa se poveava
neznatno. Ovo se dogaa u prvih 2 do 4 minuta. Postepeno
17
poveanje temperature koe u sledeih 5 do 10 minuta se sma-
njuje, zato se poveava temperatura unutar organizma.
Ukoliko se dejstvo visoke temperature na organizam pro-
duava (na primer u banji-sauni), ono se prenosi sve lake i
lake. U tim trenucima ovek ima oseaj prijatnog zagrevanja
tela. Poveanje energije u magnetnom polju i plazmenom telu
organizma dovodi po pojaane cirkulacije krvi, procesa razme-
ne i izdvajanja vode iz tela u vidu znoja.
Coveji organizam moe apsorbovati veoma mnogo toplote.
Sledei odlomak iz knjige Dareljiva vruina (tega) Alek-
seja Galickog to ilustruje. U gordoj samoi stari majstor je
dugo vremena punio (zadovoljavao) duu". Sve dotle, dok se
potpuno nije otrala suvie izmuena metlica i itavo telo poe-
lo da gori, kao da je oureno. Semjon Grigorjevi izaao je iz
saune sa parom potpuno crven, razbaruen i sav ushien. ita-
vih deset minuta iz njega je izbijala para - toliko je apsorbovao
toplote."
Logino je postaviti pitanje, pomou kojih mehanizama
se organizam titi od pregrevanja u sauni ?
Dakle, nae telo dobija dopunsku koliinu toplote. Tem-
peratura okoline znatno je vea od temperature tela. Suvinu
energiju nemamo kuda da prenosimo. Vlanost zagrejanog va-
zduha ne dozvoljava predaju toplote okolini, smeta isparava-
nju. U prvim trenucima seanse u sauni ne pomau ni plua, ni
koa. Ipak od pregrevanja organizma moramo da se zatitimo.
Zahvaljujui dopunskim naporima organizma ka koi se iz
depoa" usmerava krv. Dolazi do jakog irenja konih kapila-
ra. Krv odvodi suvinu toplotu iz dubine organizma ka koi.
Njena temperatura se znatno poveava. Sada pregrejana koa
predaje viak toplote u toplu sredinu koja je okruuje, pomo-
u toplotnog zraenja u vidu infracrvenih talasa i isparavanja
vode. Isparavajui ona odnosi sa sobom i viak toplote. Dva i
po miliona znojnih lezda opsluuju na organizam. Za jednu
seansu u sauni izdvaja se od 500 do 1500 grama vode.
Sada emo razmotriti kako hladnoa i toplota ispoljavaju
dejstvo na organe i sisteme ljudskog organizma.
18
DEJ STVO H l A D N O E
NA OVEj I ORGANI ZAM
1. Stresno dejstvo. Dejstvo hladnoe na organizam izazi-
va optu povratnu reakciju organizma u vidu stresa. U zavisno-
sti od snage i duine dejstva hladnoe stres moe biti veoma
jak razarajui" i blag" - aktivirajui.
Rostovski naunici M. A. Ukolova, L. H. Garkavi i E. B.
Kvakina, otkrili su kod ivih organizama dve povratne reakcije
- uvebavanja i aktiviranja, koje su izazvane slabim i umerenim
elektrinim, magnetnim i drugim sredstvima za nadraivanje
(u istu grupu spada i dejstvo hladnoe). Ako te reakcije traju u
duem vremenskom periodu ceo organizam postaje otporniji,
pa i prema raznim bolestima.
Na taj nain slabo dejstvo hladnoe moe izazvati u organi-
zmu reakciju aktiviranja. Podravajui reakciju aktiviranja u du-
em vremenskom periodu redovnim terapijama elienja organi-
zma, mogu se postii neverovatni efekti u leenju (pri izvoenju
eksperimenata resorbovale su se zloudne neoplazme kod ove-
ka), optem jaanju zdravlja i duhovnom samousavravanju.
Kakvom reakcijom organizma se odreuje stresno dejstvo
liladne vode na oveji organizam?
Tokom prvih 1 do 2 minuta dejstva hladne vode (12C i
nie) sistem termoregulacije organizma e se samo ukljuiti. To
vreme (1-2 minuta) odreuje se procesom u toku kojeg joni na-
trijuma prodiru u eliju neurona, a joni kalijuma izlaze iz nje. To
vreme e se smatrati optimalnim za naglo aktiviranje organizma.
Posle tog vremena (1 do 2 minuta) na dejstvo hladnoe or-
ganizam e produkovati toplotu - aktivirae se sistem termore-
gulacije organizma. U ovom sluaju re je o doziranom uticaju
terapije hladnoe. Ovde je vano u toku odreenog vremena
aktivirati sistem termoregulacije, no ne iscrpiti se snagom i vre-
menom dejstva terapije. Zbog toga se doza dejstva hladnoe
odreuje vaom otpornou na hladnou, individualnom kon-
stitucijom i uzrastom. Doziranje hladnoe treba poveavati po-
stepeno.
19
2. Dejstvo na sistem krvnih sudova organizma. Pri br-
zom dejstvu hladnoe krvni sudovi koe naglo se skupljaju i po-
tiskuju krv iz koe u organizam. To uvebava i jaa vaskularni
i kapilarni krvotok organizma. Obnavljanje kapilara utie da
svi unutranji organi i koa (jedna od najvanijih lezda naeg
organizma) postaju zdraviji.
3. Otklanjanje zastoja u organizmu. Voda je nezamenjiva
u razmeni materija. Sve ivotne aktivnosti ljudskog organizma
odvijaju se u razliitim vodenim rastvorima i pri neposrednom
uticaju vode, zahvaljujui jednom od njenih zadivljujuih svoj-
stava - dielektrinoj propustljivosti, sposobnosti da savlada silu
kohezije izmeu molekula i atoma materije. ivotne terapije
su stalno kretanje tenosti izmeu elija i u njima. Kada se u
ovejem organizmu kretanje tenosti odvija normalno i ured-
no, sve je dobro. Naruavanje cirkulacije tenosti u organizmu
dovodi do slabosti i poboljevanja. Polivanja, kupanje, kupke sa
toplom i hladnom vodom pomau u regulisanju razmene mate-
rija u elijama i medu njima i otklanjaju pojave zastoja.
4. Dejstvo na srce. Pod uticajem hladnoe menja se ne
samo broj sranih kontrakcija nego i sam karakter otkucaja.
Pod uticajem umerenih hladnih optereenja nestaje aritmija ili
dolazi do znaajnog poboljanja ritma sranih kontrakcija.
Usporavanje pulsa nastaje od dejstva hladnoe kako nepo-
sredno na sranu oblast i leda, tako i kao rezultat optih terapija.
Najbolja od njih je uvijanje u vlani pekir ili drugu tkaninu.
5. Uticaj na sastav krvi. Primenom optih hladnih terapi-
ja odgovarajueg intenziteta (da bi se stres ispoljio kao aktivira-
jue sredstvo) poveava se koliina leukocita i crvenih krvnih
zrnaca. Najvee poveanje zabeleeno je nakon jednog sata po-
sle primene terapija elienja.
Istraivanjem naunika utvreno je da do poveanja broja
crvenih krvnih zrnaca (esto i preko 2 000 000 na 1 kubni mi-
limetar) dolazi u periodu najveeg irenja krvnih sudova koe,
posle jake primene toplote ili hladnoe - dva, reklo bi se, su-
20
protna faktora. Sutina ovog fenomena je u tome to bilo koji
jaki nadraitelji gube svoju specifinost i organizam reaguje na
njih na isti nain.
6. Uticaj na disanje. Kratko dejstvo hladnoe u vidu poli-
vanja voom po potiljku (led na vratnim prljenovima) izaziva
prestanak disanja, a zatim njegovo ubrzanje. Kao rezultat to-
ga znatno se poveava (300-1500 kubnih centimetara) pluna
ventilacija. Dugotrajni hladni nadraaji poveavaju proizvod-
nju toplote u organizmu, to na svoj nain poveava izdvajanje
ugljendioksida.
Sa praktine take gledita vano je da kada mlaz voe ili e-
li talas niske temperature brzo dodirnu povrinu tela, na primer
grudi ili leda, dolazi do dubokog udisaja, zatim pauze, pa dubo-
kog izdisaja. Ako se hladni nadraaji ponavljaju esto (poliva-
nje) ili traju dugo (zimsko kupanje u rekama ili jezerima), ee
dolazi do dubokih uzdisaja koji traju i posle vodene terapije.
7. Uticaj na miinu masu. Odavno je poznata injenica
da pri pravilnom leenju vodom dolazi do poveanja mase mi-
ia. Iscrpljeni organizam dobro obnavlja radnu energiju pri
primeni hladnih terapija.
Hladnoa, izazivajui skupljanje, aktivira organizam (Jang
aktivira organizam). Posle hladnih vodenih terapija ovek se
osea sveiji i sposobniji za svaki posao.
Tople terapije podstiu oputanje, poto izazivaju irenje
(J in oputa organizam i ini ga pasivnim). Zbog toga posle
svih toplih terapija u organizmu dolazi do oputanja, smiriva-
nja, elje za mirom i pospanosti.
8. Uticaj na nervni sistem. Stoje vea razlika izmeu tem-
perature vode i tela oveka vei su i nadraaji nervnog sistema:
niske temperature osveavaju, visoke temperature umiruju.
Ukoliko hladne terapije deluju na veu povrinu koe, izraeni-
ji je odgovor od strane nervnog sistema.
to je vea razlika izmeu temperature tela i sredine jae
je i dejstvo hladnoe (uranjanje u hladnu vodu deluje jae nego
obian ulazak u vou).
21
Hladni nadraaji koji deluju na kou intenzivniji su to
je koa toplija, to je bogatija krvlju i obratno hladna koa,
koja je skupljena, prepreka je potpunom ispoljavanju hladnih
nadraaja.
Sto se tie mehanikih nadraaja koje voda ispoljava na
telo jasno je da se njena niska temperatura lake podnosi, to
energinije i bre ona dolazi u dodir sa koom i to krae traje
dodir. Tako jako hladan tu u kratkom vremenskom periodu (1
do 2 minuta) zagreva, a postepeno polivanje izaziva drhtavicu.
9. Uticaj na razmenu materija. Poto se za poveanje tem-
perature za vreme hladnih terapija koristiti samo hrana koja ne
sadri azot, ne poveava se ni raspadanje belanevina. Uoeno
je da se azot iz hrane, pod uticajem vodenih terapija, lake ap-
sorbuje. Mokraa, mokrana kiselina i druga nepotrebna jedi-
njenja pri pravilnom leenju vodom izbacuju se u poveanim
koliinama iz organizma.
Zahvaljuju tome, pri leenju bolesti koje utiu na razmenu
materija imamo mogunost da reguliemo sve vrste razmene.
Posle dejstva hladnoe poveava se alkalnost krvi, a posle
toplote kiselost, to je posebno vano, na primer, pri leenju
kostobolje.
Vodene terapije poboljavaju cirkulaciju krvi, to omogua-
va uspenu borbu protiv taloenja mokrane kiseline.
10. Uticaj na funkciju luenja organizma. Posle upotre-
be hladne vode u obliku trljanja, polivanja, kupanja i slino,
obino se poveava izluivanje mokrae, kao posledica ubrzane
razmene materija i obilja produkata raspadanja. Posle est do
osam sati specifina teina mokrae se poveava, koliina izdvo-
jene mokrae, mokrane kiseline, hlorida i fosfata se takode
poveava.
Poveanje koliine mokrae pod uticajem hladnih terapija
i smanjenje pod uticajem toplih, zavise od promena krvnog
pritiska u bubrenim krvnim sudovima. Tako za vreme prime-
ne hladnih terapija dolazi do skupljanja organizma to povea-
va pritisak u organizmu, a samim tim poveava se filtriranje
vode u bubrezima. U toku primene toplih terapija dolazi do
znojenja i gubitka vode to dovodi do poveanja koncentraci-
je mokrae, poveanja izdvajanja vode preko koe i slabljenja
funkcija bubrega.
Gubitak teine kroz kou proporcionalan je smanjenju di-
urczc, ali posle nekoliko sati zdrav organizam vraa se u prvo-
bitno stanje i dobija svoju prethodnu teinu; ak i taj kratkovre-
meni gubitak vode znaajno poveava tok tenosti u tkivima,
tako koristan za telo.
Na peristaltiku creva moemo uticati na razne naine i
temperaturama: s jedne strane - ubrzavati, s druge - usporava-
ti. Sve kratko trajne hladne terapije kojima se nadrauju nervi
koe stomaka i creva, po pravilu, ubrzavaju peristaltiku i obrat-
no. Terapije povezane sa toplotom dobre su protiv greva (spa-
zma) raznih tipova (na primer protiv spazmatinih zatvora).
11. Fiziko dejstvo u vidu skupljanja magnetnog polja i
plazmenog tela organizma. Pored fenomena prelaska vode u
organizmu iz haotinog (ortovod) na normalno kruenje (pa-
rovod), jako dejstvo hladnoe dovodi do stvaranja poveanog
elektrinog potencijala na membranama elija, koji stimulie
elije na delenje i obnavljanje.
12. Normalizacija optegelektrinogpotencijala organi-
zma. Zbog izolovanosti nogu od zemlje u ovejem organizmu
nagomilava se pozitivni elektrini potencijal. Usled toga dolazi
do energetske neravnotee i izobliava se normalna cirkulacija
energije, materija i slino, izmeu gornjeg i donjeg dela orga-
nizma, javljuju se zastoji sa naruavanjem funkcija jednih ili
drugih organa, kao i taloenje tetnih materija.
Polivanje hladnom vodom omoguava da se uspostavi nor-
malni elektrini potencijal organizma. To se dogaa na sledei
nain. Voda u masi koja miruje ima negativni elektrini poten-
cijal. Zbog prisustva slobodnih vodonikovih veza voda pri dodi-
ru sa koom obrazuje sloj debljine od 10 do 100 angstrema (1
angstrem - jedan desetmilioniti deo centimetra) i brzo predaje
telu negativni elektrini potencijal. Na raun toga stvara se op-
23
22
ti elektrini potencijal organizma i normalizuje se energetska
provodljivost izmeu gornjeg i donjeg dela organizma.
Vano je znati da bakterije, po pravilu, imaju pozitivni
elektrini potencijal i da smanjuju svoju aktivnost u sredini
sa negativnim elektrinim potencijalom, koja se stvara kako u
organizmr (usled normalizacije optcg elektrinog potencijala
organizma), tako i na koi.
DEJ STVO TOPLOTE NA ORGANI ZAM
1 TERAPI J E KOJ E J E PODSTI U
1. Stresno dejstvo. Toplotne terapije, posebno sauna, is-
poljavaju na oveji organizam dovoljno jake stresne uticaje.
Ako se to pravilno iskoristi mogu se aktivirati zatitne sile i
ojaati organizam. Tako umerena sauna razdrmava, obnavlja i
okrepljuje oveji organizam.
Starijim ljudima posebno je potreban odgovarajui fiziolo-
ki potres. To omoguava da se njihov organizam znatno akti-
vira , da zadri bodrost i snagu do duboke starosti.
2. Dejstvo na kou. Dejstvo toplote (kao i hladnoe) na
kou znai:
h> Dejstvo na najvei organ u ovejem organizmu. Koni
pokriva ima povrinu oko 1,5 kvadratnih metara (20%
opte teine oveka).
H> Dejstvo na prirodnu zatitu. Naa koa je prednji kraj od-
brane" ljudskog organizma. Neposredno dolazi u kontakt
sa sredinom koja je okruuje. titi krvne sudove, nerve,
lezde, unutranje organe od hladnoe i pregrevanja, od
povreda i mikroba. Koa sadri sredstvo lizocin koji je po-
guban za mnoge bakterije.
Hi Dejstvo na disajnu i funkciju izdvajanja vode. Koa die,
to znai da pomae pluima. Preko nje se izluuje voda
to olakava rad bubrega. Pomou nje se oslobaamo tet-
nih materija.
Hi Dejstvo na lojne lezde. One imaju izlaz na povrinu koe
kroz pore, podmazujui kou tankim slojem posebne emul-
zije koja omekava, titi od isuivanja, daje elastinost, gip-
kost i sjaj. Ako lojne lezde nepravilno funkcioniu tada
koa strada, a zajedno sa njom strada i organizam.
H Zatitu od infekcija. oveji organizam je u borbi protiv
infekcije sposoban da produkuje antitela - protivotrove,
koji ne samo da unitavaju bakterije, nego i neutraliu otro-
ve koje te bakterije proizvode. Ova zatita deluje i posle
ozdravljenja. Tako nastaje otpornost na bolest - imunitet
u ijem formiranju, prema najnovijim istraivanjima, ko-
a najaktivnije uestvuje, pod uslovom da je koa ista i
zdrava. Cista i zdrava koa suprotstavlja se neprekidnim
napadima mikroba. Zaraza preko koe mogua je samo
ako je koa prljava. Istraivanja naunika su pokazala da
mikroorganizmi na istoj koi brzo izumiru.
Pv Formiranje prljavtine na koi. Nedavno su danski mikro-
biolozi zapazili u prljavtini krpelje iji je prenik svega 30
mikrona, koji se hrane izumrlim elijama ljudske koe i
izazivaju jednu od vrsta astme. Meajui se sa znojem, koji
se neprekidno lui kao kona masnoa i sa izumrlim elija-
ma ronatog sloja, estice praine formiraju ono to naziva-
mo prljavtinom. Prljava koa gubi elastinost i ostaje bez
zatite. Upale i gnojenja najee izazivaju stafilokoke.
Hl Uzroci konih bolesti. Uzrok nastajanja mnogih konih
bolesti je izbacivanje toksinih materija iz organizma na
povrinu. Kada organi za luenje ne mogu da se izbore sa
otrovnim materijama nagomilanim u organizmu, onda se
organizam bori protiv njih na ovaj nain. Da para u sauni
ne deluje na kou kao usisiva", kroz koji se odstranjuje
24
25
toksini sadraj organizma, prethodno oistite sve vanije
sistema organizma - creva, jetru, tene sredine.
Proiavajue dejstvo. Jaka, prijatna toplota saune, kao ni
jedno higijensko sredstvo, otvara i potpuno isti sve pore
na telu, otklanja prljavtinu i neno uklanja izumrle elije
sa povrinskog sloja koe.
Treba da znate da za 24 sata u proeku izumre i obnovi se
dvadeseti deo elija koe na ovejem telu. Vlani, vreli vazduh
saune pomae u regenerisanju koe.
H> Bakterijsko delovanje toplote. Toplota saune i banje ima
baktericidno dejstvo. U toj toploti izumiru i mikrobi na
ljudskom telu.
f*> Kozmetiki efekat. Vrue i vlane terapije omoguuju bo-
lji rad krvotoka, vebaju krvne sudove koji prijanjaju uz ko-
u. Zahvaljujui tome koa ne samo da izgleda lepe, ve
se poboljavaju i njene fizioloke osobine. Ne smetaju joj
nagle promene temperature. Pored toga, pojaava se njena
osetljivost na dodir.
3. Snabdevanje organizma vlagom i toplotom. Jedna
ud karakteristika fenomena ivota je stalna borba organizma
za ouvanje optimalne koliine vlanosti i toplote. Prosudite
sami: trodnevni zametak oveka sastoji se od 97% vode, dve
treine organizma odraslog oveka ini voda, a u starosti - jo
manje.
Odrasli ovek u normalnim uslovima izdahne za sat vre-
mena priblino 25,5 grama vode (za 24 sata to je 600 grama).
S godinama svaki ovek gubi vodu i toplotu, a zajedno sa njima
nestaje i ivotna snaga. Vlane terapije u sauni omoguavaju o-
vejem organizmu da nadoknadi i jedno i drugo. Kao rezultat
toga, u organizmu oveka se obnavlja ivotna snaga od ega
posebno veliku korist imaju sredoveni i stariji ljudi.
26
4. Uticaj na krvotok. Kao stoje navedeno, toplota snano
stimulie procese cirkulacije u organizmu. Krv je glavna tenost
koja cirkulie u organizmu. Zahvaljujui njoj poboljava se rad
srca, ona brzo protie kroz organizam, natapajui i hranei sve
organe i sisteme. Zbog toga obino zagrevanje jednostavno i
efikasno pomae da otklonimo zastoj u cirkulaciji krvi.
Zdravlje i otpornost organizma na nepovoljne spoljanje
i unutranje faktore veoma zavise od krvotoka. Sa godinama
protok krvi kroz organizam slabi. Nakon istraivanja ponaa-
nja krvotoka na 500 ljudi, ustanovljeno je da u proeku kod
osamnaestogodinjaka kroz 1,5 cm
3
miia protekne 25 cm
3
krvi. Kod ljudi uzrasta oko 25 godine koliina krvi koja protie
kroz miie skoro za pola se smanjuje. Snabdevanje miia kr-
vlju posebno opada kod onih koji se slabo kreu.
to je veoma vano, usled zagrevanja organizma aktivira
se rezervna krv, koje ovek ima okol litar (od ukupno 5-6 lita-
ra). Razervna krv, budui daje veoma bogata najkvalitetnijim
hranljivim materijama, odlino hrani elije organizma.
Na poetku zagrevanja krvni pritisak blago raste. Zatim,
zahvaljujui irenju krvnih sudova, postepeno opada.
5. Uticaj toplote na kapilarni krvotok. Ako analiziramo
sistem krvotoka, uoiemo da se u kapilarima nalazi 80% ukup-
ne koliine krvi u organizmu. Prosena duina kapilara iznosi
oko 100 000 kilometara.
Sistem kapilara je svojevrsni skelet krvnih sudova preko
kojeg se napaja svaka elija naeg organizma. U svakom orga-
nu koji slabo funkcionie, po pravilu, javlja se spazam kapilara,
njihovo suavanje ili irenje. Svaki proces koji izaziva bolest je,
pre svega, poremeaj kapilarnog krvotoka.
Toplota banje (saune) pojaava cirkulaciju u organizmu,ot-
klanja greve u tkivima i organima to podstie uspostavljanja
normalne cirkulacije krvi, to jest uspostavlja funkciju organa
ili tkiva.
6. Uticaj toplote na krvnu sliku. Akademik A. R.Tarha-
nov dokazao je da se, nakon banjske terapije, koliina eritrocita
27
i hemoglobinu u krvi poveava. Najnovija istraivanja su po-
tvrdila to otkrie. Pod uticajem banjske terapije poveava se i
koliina leukocita - belih krvnih zrnaca, koji utiu na imunitet
organizma.
7. Uticaj toplote na srce. Pod uticajem toplote banjske te-
rapije dolazi do aktivnijeg rada sranih miia. Poveava se sna-
ga njihovih kontrakcija. Redovnim korienjem parne saune
stvara se efekat uvebanosti sranih miia. To je potvreno i
eksperimentima.
Radi testiranja i analize rada sranih miia grupi muka-
raca, starosti 30-40 godina, bilo je predloeno da se to pre
popnu na 12 sprat, bez upotrebe lifta. Tano je utvreno vre-
me utroeno na penjanje, frekvencija sranih otkucaja i brzina
disanja, a takoe i vreme vraanja ovih funkcija u normalno
stanje.
Posle su svi uesnici ovog eksperimenta bili podcijeni u
dve grupe. Jedna grupa je poela dva puta nedeljno lagano da
tri, druga je samo jedanput nedeljno poseivala banju (saunu),
gde su koristili kontrastne metode: 5 ulazaka u banju od 5-7
minuta, posle toga su se tuirali hladnom vodom (12-15C) u
intervalu od 20-40 sekundi i 1-2 minuta toplom (35-37C).
Pauza izmeu ulazaka u banju je bila 5-7 minuta.
Posle tri meseca bio je ponovljen kontrolni test (penjanje
na 12 sprat, bez lifta). Kod obe grupe odreeni rezultati bili
su priblino isti. Svi uesnici eksperimenta su znatno skratili
vreme penjanja na 12 sprat, pri emu je kod obe grupe uoen
pravilniji rad srano-vaskularnog i disajnog sistema. Ono to je
posebno vano je daje vreme normalizacije navedenih funkci-
ja znatno skraeno, posebno kod onih koji su poseivali banju
(saunu).
8. Uticaj toplote na razmenu materija. Probleme u oslo-
baanju suvine toplote u organizmu izaziva aktivnost krvoto-
ka. Pojaano naprezanje krvotoka na odreeni nain izaziva
poveanje temperature tela. Poveanje temperature tela izaziva
poveanu aktivnost fermenata u elijama, koje se obnavljaju
oksidacijom. Zbog toga se u organizmu aktiviraju oksiacioni
procesi.
Pojaana cirkulacija krvi, izlazak rezervne koliine i pove-
anje hemoglobina u njoj, omoguava bolje snabdevanje elija
kiseonikom. To, sa svoje strane, stimulie procese oksidacije
materija.
Banjska terapija priblino za jednu treinu poveava raz-
menu materija. Lake se apsorbuju hranljive materije iz hrane
a tetne oksidiu i izbacuju iz organizma.
Aktivnost fermenata i poveana razmena materija izaziva-
ju kod oveka zdrav apetit.To omoguava normalizaciju mno-
gih problema u varenju hrane, poveava apsorpciju hranljivih
materija.
9. Uticaj toplote na funkciju disanja. Banja odlino sti-
mulie disanje. Vreli vlani vazduh deluje na grkljan i sluznice
nosa.
Poto poveana razmena materija za vreme toplote zah-
teva kiseonik, disanje se pojaava, postaje dublje, a to sa svoje
strane poboljava razmenu vazduha u plunim alveolama. Ven-
tilacija plua, u poreenju sa podacima pre banje, poveava se
za 2,5 puta.
Posle toplote banje lake se die poto su preko pora koe
eliminisani toksini sadraji iz krvi, poboljana je cirkulacija
krvi.
Posle banjske terapije utroak kiseonika se poveava pribli-
no za jednu treinu.
10. Uticaj toplote na lezde sa unutranjim luenjem.
Poboljanje cirkulacije krvi, razmene materija i disanja, elimi-
nisanje toksina kao rezultat banjske terapije, stimulie lezde
sa unutranjim luenjem. Posledica ovoga je lake regulisanje i
koordinacija aktivnosti organa i sistema organizma.
11. Poboljanje psihikog stanja oveka. Kada oveji or-
ganizam posle dejstva toplote pobolja svoje funkcije, ovek se
28
29
osea prijatno. To dovodi do toga da se oveka vie ne nervira
i on se psihiki odmara.
Pored toga, toplota banje smanjuje malaksalost, iz miia
se sa znojem eliminie i mlena kiselina, koja pojaava osea-
nje malaksalosti.
Toplota banje zagrevajui kou, miie, razna tkiva i or-
gane, izaziva prijatno oputanje. Oputenost i zagrevanje je
osnovno to je neophodno za obnavljanje ivotne snage. Sve
to izaziva stanje bodrosti, optimistiko raspoloenje. Kada je
organizam oputen i nije napregnut dolazi do zdravog i spo-
kojnog sna.
12. Banja i poveanje otrine vida. Toplota je jedna od
funkcija ivotnog principa ui" koji kontrolie, pored vare-
nja hrane i funkciju vida. Zato nema niega udnog u tome
to se kod oveka, posle primene banje, pojaava funkcija vida.
Naunici u svojim istraivanjima samo su potvrdili te stavove
Ajurvede.
13. Toplota i infekcije. Prag temperaturne osetljivosti i-
tavog niza patogenih mikroba, koji izazivaju razna oboljenja,
nii je od praga temperature koju mogu podneti elije ljudskog
organizma. Zato se esto koriste poveane temperature (saune,
parne banje) za leenje niza infektivnih bolesti.
Kontrastno dejstvo na organizam i procesi koji ga akti-
viraju. Kombinovanje toplih i hladnih terapija za jaanje or-
ganizma omoguava znatno proirenje temperaturnog opsega
kojem se prilagoava organizam. Funkcije organizma su iz-
raenije nego pri korienju samo toplih ili hladnih terapija.
Na primer, magnetno polje i plazmeno telo organizma vie se
skupljaju pod uticajem kontrastnih terapija to u njima jaa
impulsna kolebanja, a samim tim i lake obrazovanje vode sa
normalnom cirkulacijom.
Igra toplote i hladnoe podstie reakciju kapilarnog krvo-
toka organizma, to utie na njegovo obnavljanje. Taj fenomen
umivanja organizma krvlju doprinosi lakem ienju organi-
zrna od nataloenih tetnih materija, uspostavlja rad endokri-
nih lezda, pojaava imunitet.
Reakcije organizma na terapije elienja. Pri elienju
veoma je vano znati reakciju svog organizma na terapiju koja
se primenjuje.
Jaina reakcije menja se u zavisnosti od karaktera terapije,
a takoe i snage organizma, uslova i naina primene. Postiza-
nje pravilne reakcije organizma na terapiju elienja je osnovni
zadatak svakoga ko primenjuje metode elienja.To umnogom
zavisi od jaine nadraaja, njegovog trajanja, lokacije i osetljivo-
sti oveka.
Reakcija organizma na terapiju elienja ocenjuje se pola-
zei od subjektivnih i objektivnih simptoma: dobro oseanje,
prijatno oseanje toplote posle drhtavice, poveano raspoloe-
nje, poveanje radne sposobnosti - subjektivni simptomi; isto-
vremeno irenje krvnih sudova, oslobaanje vika toplote i br-
zo hlaenje su najvidljivije reakcije organizma.
Reakcije kao protivdejstvo organizma na nadraaje koje
izazivaju hladne terapije mogu biti pojaane na dva naina: ili
jakim prethodnim kretanjima ili zagrevanjem.
Reakcija moe biti razliita u zavisnosti od temperature
tela pre hlaenja i ona je intenzivnija to je telo bilo toplije.
Na osnovu toga, pre hladne terapije elienja, koja sniava tem-
peraturu, koristimo drugu, koja podie temperaturu, topli tu.
Svako telo moe ulaziti u hladnu vodu samo ako je toplo"- ta-
ko su govorili rodonaelnici leenja vodom. Prema tome, zagre-
vanje tela pre uticaja hladnoe najvaniji je faktor elienja.
Uspeh terapija elienja bie izraeniji:
1. to je nia temperatura, u dozvoljenim granicam, u toku
terapije elienja, izraenija je i povratna reakcija organi-
zma.
2. to se bre i energinije gubi toplota, to se bre i ostvaruje
ponovni porast temperature. Postepeno gubljenje toplote,
31
30
koje traje dugo, ima za posledicu sporiju reakciju manjeg
intenziteta, nego brzo hlaenje vodom niske temperature.
3. Visina temperature tela pre hlaenja, utie na povratno
poveanje temperature organizma. Prethodno zagrejan or-
ganizam oveka reaguje jae od hladnog.
4. Uticaj hladnoe, zajedno sa mehanikim dejstvom poja-
ava povratnu reakciju organizma. Preterano hlaenje u
toku terapije elienja izaziva u organizmu razorni stres,
to se manifestuje grozniavim stanjem i zimogroljivou
(ponekad nesvesticom).
5. Ponaanje osobe posle smanjenja temperature utie na br-
zinu povratne reakcije: pasivnost je usporava, a kretanje je
pojaava i ubrzava.
6. Osnovni pokazatelj pravilnog korienja terapije elienja
je brza povratna reakcija organizma. Tada je lice, koje ko-
risti terapiju, zatieno od bilo kakvog rizika i neeljenih
posledica.
7. U poetku se preporuuju samo one terapije elienja ko-
jima se dobijaju slabe ili osrednje povratne reakcije organi-
zma, koje ga jaaju i ne slabe ga razornim stresom. ak je
i P. Ivanov poinjao svoje elienje - trening postepeno i
oprezno, privikavajui organizam na sve vei i vei uticaj
hladnoe.
32
KAKO SE ORGANI ZAM PR1LAGOAVA
NA HLADNOU I TOPLOTU
Znajui kakve promene izaziva elienje organizma, potreb-
Zvno je objasniti kako, pod uticajem tih faktora, organizam
postaje sposoban da se suprotstavlja ekstremnim prirodnim
uslovima.
PRIRODNA AKLIMATIZACIJA
NA EKSTREMNE USLOVE IVLJENJA.
Od davnina nam je poznata pria o razmaenom, navi-
klom na toplu klimu Rimljaninu, koji je doao u goste polu-
golom i polubosom Skitu. Kako se ne smrzne"? - upitao je
toplo odeveni Rimljanin, tresui se od hladnoe. Zar se tvoje
lice smrzava"? - upitao je Slot. Dobivi negativan odgovor od
Rimljanina, on je rekao: Ja sam sav kao tvoje lice".
Iz navedenog primera jasno se vidi da otpornost na hladno-
u u znatnoj meri zavisi od mesta na kome ivi ovek. ovek,
rodivi se na jednom ili drugom mestu, ve dobija sposobnost
da daleko lake podnosi ekstremne uslove tog mesta, od tek pri-
dolog. Ovo se dogaa zbog toga to energija odreenog mesta
od samog zaea deluje na razvoj ploda, dajui mu odgovaraju-
a svojstva. ovek je prilagoen takvim uslovima i odlino ih
podnosi.
Drugi razlog za aklimatizaciju na ekstremne uslove je taj
to zbog surovosti klime organizam neprekidno koristi svoje
odbrambene mehanizme. Sami uslovi ivljenja, neprekidno de-
33
lujui na organizam, uvebavaju i izotravaju mehanizme ter-
moregulacije.
Ishrana i prilagoavanje organizma ekstremnim uslovima.
Ako sagledamo iskustva naroda koji ive u ekstremnim
uslovima i pogledamo ime se oni hrane, otkriemo vanu za-
konitost: oni se hrane samo onom hranom koja raste ili se gaji
u mestima njihovog ivljenja. Oni ne koriste u ishrani proiz-
vode uvezene iz udaljenih mesta. Ako upotrebljavaju uvozne
proizvode poinju se razbolevati.
Fenomen ove pojave je u tome to su produkti, odgajeni
u mestu ivljenja, maksimalno prilagoeni lokalnom stanovni-
tvu. Kada ih ovek koristi u ishrani, on unosi u svoj organizam
materiju koja je prilagoena ekstremnim uslovima. Zato orga-
nizam nita ne gubi, ne troi energiju za dodatnu apsorpciju su-
vinih materija. 1 obratno, koristei produkte koji su prilagoe-
ni drugim regionima i klimatskim zonama, ovek unosi u svoj
organizam zajedno sa njima dezorijentaciju i dezadaptaciju.
Na primer, zimi u centralnoj Rusiji uobiajeno je da se
jedu svee jabuke, mandarine i narande. Smatra se da na taj
nain mi dopunjavamo na organizam vitaminima i ostalim
to ga ini zdravijim. U sutini to ni iz daleka nije tano. Ovi
produkti rastu u toplo vreme godine, zato imaju osobinu da se
bore protiv toplote. Ako ih ovek koristi zimi, kada je hladno
i vlano, onda on dopunski unosi u svoj organizam hladnou
i vlagu. Kao rezultat ovoga dolazi do slabljenja mehanizama
prilagoavanja - ovek postaje zimogroljiv, osea hladnou,
oteava se varenje hrane i drugo.
Mnogi narodi tradicionalno koriste neke naine ishrane
koji im omoguavaju da se uspeno suprotstave ekstremnim
prirodnim uslovima. Na primer, narodi Krajnjeg Severa piju
fokino ulje, a tibetanci - specijalni aj na osnovi topljenog ma-
slaca. Ispostavlja se da slini produkti omoguavaju zatitu od
spoljnje surovosti i gubljenja tanosti koje prouzrokuje hlad-
noa. U Rusiji je uobiajeno da se u zimskim mesecima jede
mast.
34
Upotreba u ishrani produkata koji stvaraju sluz, kao to su
hlcb, krompir, prekrupe, makarone, maslac i drugo, kao i teko
varljivih kombinovanih produkata - smea produkata bogatih
belanevinama (mesa), krobom (krompir, pagete, prekrupa) i
eerom, glavni je razlog nastanka sluzi u organizmu.
Terapijama elienja izbacujemo sluz iz organizma. Da
nam ne bi curilo iz nosa neophodno je da manje koristimo
proizvode od kojih se stvara sluz, kao i kombinacije produkata
koji su tetni za zdravije.
Izvrite na sebi mali eksperiment: izbacite iz upotrebe, ne-
koliko meseci, hranu od koje se stvara sluz. Ukljuite u dnevni
obrok kuvano povre, integralne prekrupe, proizvode sa prirod-
nim belanevinama, svedite na minimum upotrebu masnoe.
To je u sutini dijeta za spreavanje stvaranja sluzi u organi-
zmu. Ukoliko jedete meso i ribu, ograniite njihovu upotrebu
na tri puta sedmino. Ne troite vie od tri jajeta sedmino.
Potovanje ovog pravila omoguava vam da pravilno po-
nete sa elienjem i izbegnete prehlade.
Zahvaljujui eksperimentima Galine Sergejevne Satalove
oigledno je dokazano da pravilna ishrana i drugi faktori pri-
rodnog ozdravljenja utiu na otpornost organizma prema hlad-
noi i toploti. Radi oiglednosti navodimo njen eksperiment.
U leto 1990. godine izveden je eksperiment s ciljem pro-
vere sposobnosti oveka da podnese dugotrajna teka fizika
optereenja u ekstremnim uslovima pustinje. U program ekspe-
rimenta ukljueni su i pacijenti G. Satalove, koji su do nedavno
bolovali od hroninih bolesti (dijabetes, hronina hipertonija
koja nije podlegala leenju, ir na dvanaestopalanom crevu,
ciroza jetre, teki pielonefritis, srane mane kod gojaznosti). U
grupi su bili 58-godinji voaputa, koji je bolovao od hronine
hipertonije, i 75-godinja G. atalova - rukovodilac ekspedici-
je. U programu eksperimenta planirano je da se prepeai 500
kilometara po pesku Centralnog Karakuma. Pretpostavljalo
se da e marruta biti savladana za 20 dana. Meutim, uesni-
ci mara su veoma lako podnosili ogromne fizike napore u
tekim klimatskim uslovima i marrutu su preli za 16 dana.
35
Veoma su se dobro oseali i ne samo da su sauvali svoju tei-
nu nego su se i udebljali, iako su koristili minimalnu koliinu
hrane i vode.
U toku drugog eksperimenta - prelaska od Araljska do
Karaterna peko peane pustinje KiziJkum, G. atalova poku-
ala je utvrditi koliko je mogue smanjiti potrebu za vodom
ljudskog organizma u pustinji. Posmatrajui lokalno stanovni-
tvo uoila je da su oni pri prelasku desetina kilometara preko
pustinje nosili sa sobom dve male flae vode.
Kada je ekspedicija bila duboko u pustinji, a inilo se da
je temperatura dostigla maksimum, G. atalova je odluila da
uini mali eksperiment i popila je gutljaj hladne vode. Sve to
je preivela posle toga teko je opisati recima. Ona se prisea:
Uhvatila me je neka nenormalna ed. Ponekad mi se inilo
da se nalazim na granici ludila. Imala sam oseanje da sam
mogla popiti kantu vode, dve, tri. Trebalo je na predahu popiti
samo jednu aicu toplog aja da bi halucinacija bila kao ru-
kom odneta. Razlog je, po mom miljenju, to obina, hladna
voda nije struktuirana kao pri kuvanju. Kasnije, u toku drugih
prelazaka pustinje (bilo ih je etiri), pila sam zajedno sa mojim
saputnicima samo prokuvanu vodu i nikakvih neprijatnih isku-
stava nemam. Kada bi me jako muila ed, stavljala sam u usta
kameni kako bih izazvala luenje pljuvake, to jest tenosti,
naravno strukturirane".
Istraivanje G. Satalove omoguava da se izvede zakljuak
daje organizamu, ak i ne priviknutom na toplotu, ali u uslovi-
ma pravilne ishrane, dovoljno 1-2 litra vode na dan.
Periodina gladovanja i sposobnost prilagoavanja
na ekstremne prirodne uslove.
Kod biljaka i ivotinja u toku njihovog evolutivnog razvo-
ja razvili su se zadivljujui mehanizmi prilagoavanja krajnje
nepovoljnim uslovima. im pone jaka toplota ili hladnoa
biljke i neke ivotinje zavravaju svoju ivotnu aktivnost, pre-
lazei u posebno stanje, u kome se za odravanje ivota koristi
36
minimum energije.To stanje se karakterie posebnom otporno-
u i imunitetom prema povredama.
Neto slino, ali u manjoj meri, uoava se i kod ljudi za
vreme gladovanja. Ispostavlja se da plansko gladovanje (1-2
dana u nedelji, 3-7 i vie dana u tri meseca, 10-20 dana i vie
jednom u pola godine ili u godini) daje mogunost organizmu
da se dobro prilagodi na nepovoljnu toplotu i hladnou.
Na primer, P. K. Ivanov 50 godina kombinovao je elie-
nje hladnom vodom sa doziranim gladovanjem. Na isti nain
postupao je poetkom ovog veka i amerikanac Bullison. Peri-
odino je gladovao po sedam nedelja, hranio se iskljuivo sve-
im biljnim produktima, kretao se celu godinu, bez obzira na
vremenske uslove, samo u ogrtau punih 30 godina.
Redovno gladovanje i pravilna ishrana omoguili su pozna-
tom zagovorniku zdravog naina ivota Polu Breggu da se pri-
lagodi ekstremnim uslovima. Evo kako to on opisuje (Udatim
primerima gladovanje kao osnovni faktor prilagoavanja nepomi-
nje se, iako se zahvaljujui ba njemu i ishrani organizam Bregga
prilagodio ekstremnim uslovima - primedba autora).
Da bi dokazao da pri jakoj toploti uopte nema potrebe
za unoenje soli u organizam otiao sam u Dolinu smrti u Ka-
liforniji, jedno od mesta sa najtoplijom klimom na Zemlji u
julu i avgustu. U poetku sam angaovao 10 mladih sportista
sa koleda radi prelaska od Fernes-Krik-Rana u Dolini smrti
do Stovepipe Walles, to iznosi oko 48 kilometara. Snabdeo
sam sportiste tabletama soli i neophodnom koliinom vode.
Furgon koji ih je pratio bio je krcat hranom za svaiji ukus
- hleb, krofne, krekeri, sir, virle, konzervirano meso i drugo.
Po elji, u svaki proizvod mogla se dodati so. Za sebe uopte
nisam uzeo so i tokom celog puta sam gladovao. Eksperiment
je poeo krajem jula. Termometar je pokazivao +41C. Krenuli
smo u devet sati ujutru. Sto se Sunce vie podizalo vruina je
postajala sve vea, iva u termometru se podizala i u podne do-
stigla 54 stepena. inilo nam se da nas suvi vazduh topi.
Momci su gutali tablete soli i pili kvarte (1,14 litara) hlad-
ne vode. Za doruak su jeli sendvie sa unkom i sirom, pili
37
kolu. Posle ruka odmorili smo pola sata i produili kretanje
po uarenom pesku. Ubrzo su se zdravim momcima poele do-
gaati udne stvari. U poetku trojica su osetili muninu, ose-
ali su se loe, pobledeli su i izgledali jako loe. Otpremili smo
ih u Fernes-Krik-Ran u loem stanju. Sedmoro preostalih su
produili eksperiment. Oni su kao i ranije pili mnogo tenosti
i uzimali tablete soli. Zatim, neoekivano, petoro njih je osetilo
grenje eludca, bilo im je loe. I njih smo otpremili u Fernes-
Krik-Ran. Ostalo ih je dvoje od deset. Bilo je ve etiri sata
popodne, sunce je nemilosrdno peklo naa leda. Skoro jedno-
vremeno dva momka su pala od toplotnog udara, otpremljeni
su u Fernes-Krik-Ran gde im je ukazana medicinska pomo.
Samo oni koji nisu uzimali so zavrili su putovanje.
Bio je to veliki deda Bregg. Ostao sam na distanci sam i
oseao sam se svee kao bela rada. Ne samo da nisam koristio
so nego ni hranu, gladovao sam, pio samo toplu vodu kada sam
hteo. Zavrio sam putovanje za 10,5 sati i nisam osetio nikakve
tegobe. Prenoili smo u atoru i ujutru realizovali obratnu mar-
rutu, opet bez bilo kakve hrane i tableta soli.
Lekari su me detaljno pregledali i konstatovali da se nala-
zim u veoma dobrom stanju.
Ja jo uvek dokazujem da je nemogue nahladiti se. Na
kraju stolea radio sam zajedno sa doktorom Bernardom Mak-
feddenom, ocem i osnivaem fiskulturnog pokreta. On je orga-
nizovao grupu ljudi koje su nazivali beli medvedi". Subotom,
nedeljom i praznikom, kada je bilo hladno vreme ili smo na
obalu Koni Ajlenda u Njujorku i bavili se fizikim vebama.
Posle smo se kupali u ledenoj vodi Atlantskog okeana. Da l i je
nekada neko od kupaa dobio kijavicu? Nikada! Ljudi koji su
etali obalom Koni Ajlenda u bundama i demperima, s neveri-
com su gledali kako plivamo i ronimo u ledenoj vodi. Upravo
ti posmatrai su se nahladili, a ne beli medvedi". Mi smo vero-
vali u zdravu hranu (hranu koja ne stvara sluz), fizike vebe
na sveem vazduhu i kupanje u ledenoj okeanskoj vodi. Danas
sam lan dve divne organizacije iji se lanovi cele godine kupa-
38
ju na Koni Ajlendu u Njujorku: Belih medveda" i Ajsberga".
Pored ovoga, lan sam i kluba zimskog plivanja u Bostonu. 1
ova grupa je dokazala da se moe kupati i u najhladnije vreme,
a da nikada ne dobije anginu, kijavicu ili prehladu.
ivim u Kaliforniji gde temperatura tihookeanske vode zi-
mi dostie 10C. Ukoliko ne putujem po svetu radi predavanja
moete me videti kako koristim hladne banje u Santa Monici
gde ivim.
Mnogi moji prijatelji, koji takode koriste prirodne dijete,
pridruili su mi se za vreme zimskih kupanja".
Vetaka sredstva, koja pomau organizmu da se bre
prilagodi nepovoljnim prirodnim uslovima.
Poznato nam je da terapije elienja veoma snano deluju
na krvotok i izbacivanje tetnih materija iz organizma. Zbog
toga bi njihova primena odjednom, na prethodno neoien or-
ganizam, izazvala pokretanje nataloenih tetnih materija, to
bi se posle manifestovalo kao kriza ienja, sa svim simptomi-
ma prehlade, osipa po koi, probadanjem i oseajem lomljenja
u udovima i drugo.
Pre no to pristupite elienju predlaem vam da oistite
organizam i promenite nain ishrane.
Ukoliko odluite da gladujete jedanput u dve nedelje po
24-48 sati, to e biti znaajna podrka za uspeno jaanje.
39
OPTE PREPORUKE ZA SPROVOENJ E
VODENI H I TERAPI J A ELI ENJ A
N
eosporna vanost, efikasnost, dostupnost i jednostavnost
u primeni ine vodene i terapije elienja najmonijim pri-
rodnim faktorima ozdravljenja, velika glupost bi bila ne iskori-
stiti to poklonjeno bogatstvo. No pre to pristupite navedenim
terapijama sagledajte osnovna pravila i preporuke, koje su dav-
no proverene i vremenom se pokazale veoma korisnim.
Osnovno pravilo je svestan odnos prema hladnoi i toplo-
ti. Ne treba ih se panino bojati. Moraete da savladate strah
od hladnoe i toplote. Zapamtite da su hladnoa i toplota vai
prijatelji.
Na prve pokuaje elienja veoma veliki uticaj imaju lju-
di sa kojima se druite. Zbog straha, saaljenja, nepoverenja,
podsmevanja i drugog mogu sve pokvariti. Nemojte misliti da
e vam hladnoa tetiti, izazvati bolest i slino. Nita od toga
nee biti. Ovo je posebno vano za jaanje dece. Va strah, pri-
medbe odraslih u kombinaciji sa jakim stresnim uticajem na
organizam, mogu formirati psiholoki, a zatim i negativan stav
prema terapiji. Takav pristup samo moe da teti zdravlju.
Pre primene hladne terapije (polivanja) obavezno se pri-
premite psihiki na prijatan mir, za prijem energije koja daje
zdravlje i pere" bolest. Ubedite i sebe i decu i s radou se po-
livajte, kupajte i drugo.
Kao primer negativnog odnosa prema terapijama elienja
naveu vam priu V. G. Cerkasova.
Trim, jednoga dana, kroz podmoskovsku umu po kojoj
je tek pao sneg. Lepota neopisiva: sa belosnenih breza, crvenih
oskorua, utih i tamnocrvenih listova javora i belog gloga, koji
41
nisu uspeli da opadnu u jesen zateeni iznenadnim mrazom
i snegom, sipao je beli sneg, ne moe oi da otvori. Sunce
obasjava sve unaokolo, sneg se presijava milijardama bljetavih
kristala. Sve, hladan vazduh. Die se lako, spokojstvo te hvata
od lepote i hladnoe. Trim samo u orcu, kao stoje pre dvesta
godina trao Suvorov.
Ispred mene ena odevena od peta do glave u krzno: Na
glavi kapa veliine dueka. Naravno dve ili tri ivotinje je bilo
potrebno ubiti i odrati da bi se saila takva raskona topla kapa.
izme sa kaljaama, al, kone rukavice. Siguran sam da se na
Severnom polu odevaju lake. Deai od pet do est godina
dri se za kraj bunde odeven tako da ne moe ni da se pomak-
ne, podigne ruke, niti glavu da okrene. Drugi deak u kolicima,
umotan u pet ebadi, tako upakovan u celofan da ne moe ni
sunevu svetlost niti vazduha dobiti. Kako je to strano - odjed-
nom e se nahladiti. I samo to me je ta ena ugledala (posle
sam saznao daje lekar), uzbudila se, nespretno maui rukama
kao koko krilima, poela je da vie:
- Kuda? Kui! Odmah! Bezumlje! Pneumonija! Smrt!
Naravno, iznenadilo ju je takvo udo - bos po snegu, bez
kape, bez rukavica, samo u orcu. Negde se leio, nije zavrio
leenje,pobegao, ni odeu mu nisu dali... Gledala me je sa suza-
ma u oima i bolom u dui. Cutao sam dok sam prolazio pored
nje, razgovarati sa takvima je beskorisno. I ja sam na nju gledao
sa saaljenjem i nije mi bilo ao samo lekarke i njenih unuka,
nego i psa. Vodila je na povodcu upavo psetance u nekakvom
odelu od vate, vatirani kaputi, na dnu su otvori za ape izreza-
ni, a na vrhu je zapertlan. Jadna ivotinja, takode, nije mogla da
se kree, niti da potri niti da se povalja po snegu.
Eto kako se dva oveka mogu nai na suprotnim strana-
ma. Teko da e razumeti jedan drugog. Ja sam shvatao tu e-
nu, bio sam petnaest godina u njenom poloaju, utopljavao se
kao i ona. A njoj je teko da shvati mene: ona za sve okrivljuje
hladnou i utopljava se preko mere, nadajui se da e izbei
bolest. Meutim, izbei je na takva nain je nemogue. Moe
samo odgoditi lake bolesti i doekati teke".
12
1. Koristi hladne terapije na toplo telo. Ukoliko ne pri-
menite ovo pravilo, posebno u hladno, suvo vreme, ranije ili ka-
snije biopatogena energija suvoe ili hladnoe prodree u vae
telo i izazvae suvou i perutanje koe, njeno pucanje na listovi-
ma nogu i drugim mestima, pucketanje zglobova pri kretanju,
suv ovji izmet, optu zimogroljivost organizma i probleme u
funkciji varenja.
Malo ko zna da se najokaljeniji ovek dananjice Porflrij
Ivanov, koji voli i oboava hladnou, jedanput nedeljno kupao
u parnom kupatilu da bi istisnuo tu energiju iz organizma.
Imajui u vidu injenicu da se u koi nalazi veliki broj re-
ceptom koji su aktivni i osetljivi upravo kada je koa zagrejana,
korisno je pre primene hladne terapije uraditi vebe za zagre-
vanje ili se istuirati toplom, a jo bolje skoro vrelom vodom.
Primena hladne terapije posle toga, u vidu polivanja, kupanja,
tuiranja i drugo, aktivno e delovati na kou i izazvae jaku po-
vratnu reakciju organizma. Odgovor od receptom hladne koe
bie znatno slabiji i nee izazvati te pozitivne promene u orga-
nizmu koje vi oekujete od primene hladnih terapija elienja.
Ako povrina tela i ceo organizam nisu zagrejani u koi
slabo cirkulie krv.To znai da su krvni sudovi pod koom zgr-
eni od hladnoe i pri primeni hladne terapije oni se jo vie
gre. Pripremno zagrevanje omoguava da se krvni sudovi u
koi napune krvlju. Tada e vam trebati znatno manji hladni
nadraaji za dobijanje dobre povratne reakcije organizma.
to se tie pripremnog zagrevanja vano je da svi delovi
tela budu ravnomerno zagrejani. Svako od nas moe primetiti
na sebi, ukoliko se posle krae etnje potpuno obnai i dodirne
rukom razne delove tela, daje temperatura tela svuda razliita:
topao stomak, hladne noge, znoj ispod pazuha i drugo.
Zagrejte telo pre bilo koje vodene terapije do te mere da
koa bude topla, ali ne i znojava. Posebnu panju treba obra-
titi na zagrevanje nogu i stopala. Od svih delova tela oni se
najsporije zagrevaju, zato se za njihovo zagrevanje koristi jaka
toplota.
13
Primena ovog prostog metoda omoguie vam da izbeg-
nete jednu od glavnih greaka koja se ini pri primeni hladnih
terapija elienja, dugo odsustvo reakcije zagrevanja od strane
organizma. A kako se ona moe pojaviti u hladnom (nezagre-
janom) organizmu, ako su njegovi krvni sudovi zgreni od
dvostruke hladnoe - vlastite i zbog primene hladne terapije.
Ovo objanjava sve prehlade koje se javljaju pri primeni hlad-
nih terapija elienja (pod pojmom prehlada" podrazumeva se
kompleks simptoma koji se sastoje od kijavice, kalja, ponekad
umerenog poveanja temperature).
Sa fizioloke take gledita, sutina prehlade moe se sve-
sti na dugo odsustvo naknadnog zagrevanja organizma usled
zgrenosti krvnih sudova.
Za prethodno zagrejano tela bie kontrastna po tempera-
turi i voda koja nije mnogo hladna. Kao rezultat mi postiemo
potrebni efekat pri malom gubitku temperature vlastitog tela.
2. Toplo kupanje zavri hladnim. Topla voda iscrpljuje i
slabi organizam (J i n), hladna ga stimulie i jaa (J ang). Kombi-
nacija toplog i hladnog jaa organizam i podstie zdrav razvoj
(J in i J ang su uravnoteeni).
3. Ne brii telo posle vodenih terapija. Na granici izmeu
dve sredine obrazuje se posebno aktivna zona u kojoj su ener-
getski procesi znatno jai, nego u dubini. Kada se ne briemo,
prema meri suenja, ti udnovati procesi daruju organizmu do-
datnu energiju. Zbog toga posle bilo koje vodene terapije uite
u toplu prostoriju bez promaje i aktivno se kreite, zagrevajte
i suite. Moete na mokro telo obui odeu. Pri tome, takoe,
dolazi do ravnomerne i pravilne raspodele prirodne toplote.
Prema izreci Knejppa: unutranja toplota tela koristi vodu sa
spoljnjeg omotaa kao materijal za stvaranje najbolje, najinten-
zivnije toplote".
4. Zagrevanje posle hladne terapije. Posle bilo koje vo-
dene terapije koja smanjuje temperaturu tela, potrebno je jed-
no vreme provesti u toploj prostoriji ili leati u toploj postelji.
44
Usled toga u organizmu dolazi do normalne razmene toplote
i aktivnosti srca. Kada osetite da vam je toplo, priblino posle
15-30 minuta, ustanite i obucite se.
Pri pred uzi manju ovih mera predostronosti sasvim je
bezopasno izlaziti na vazduh, bez obzira na vreme, ak je pre-
poruljivo (posebno prornrzlim, zim ogrolj i vi m i ljudima pod-
lonim prehladi) da se u prvo vreme kreu, hodaju, ali da ne
koriste javni prevoz i ne stoje u mestu.
5. Na preteranu toplotu ne odgovarajte preteranom hlad-
noom. Ova preporuka se odnosi na bolesnike koji imaju povi-
enu temperaturu. Ukoliko je temperatura uzrokovana upalom
(tu je mnogo krvi), potrebno je postupiti na sledei nain: Ne
smanjivati je jakom hladnom terapijom, ve rasporediti krv po
elom telu, koristei vodene terapije na suprotnim delovima
tela. Na primer, ukoliko vas usled poviene temperature boli
glava stavite hladne obloge na noge.
6. Hlaenje glave. Kod primene hladnih terapija na celo
telo ili vei deo tela obavezno ohladite i glavu. Ukoliko to ne
moete uraditi u toku same terapije glavu ohladite pre terapije,
umivanjem hladnom vodom ili hladnom oblogom.
Ovo se objanjava na sledei nain: pri elovanju hladnoe
na spoljnji pokriva tela velika koliina krvi, koja se potisku-
je iz kapilara u koi, ustremljava se prema centru organizma
i, brzo prepunjavajui krvne sudove, moe izazvati neprijatne
OSeaje prilivu, zastoj u cirkulaciji krvi, a kod lica sa bolesnim
krvnim sudovima ak i poremeaje u svim krvnim sudovima.
Ukoliko primenjujete obino polivanje hladnom vodom
ponite od lica i glave, prelazei na lea, grudi i ramena. Ukoli-
ko glavu ne polivate vodom tada se prvo umijte, skvasite glavu
i vrat a zatim polivajte lea, grudi i ramena. U drugom sluaju
umivanje lica i hlaenje vrata dovoljno je da grenje vratne arte-
rije usled dejstva hladnoe sprei priliv lavi u glavu.
Za vreme primene jako toplih terapija (parno kupatilo, sa-
una) hlaenje glave je jo potrebnije: ovde je potrebno tititi
krvne sudove mozga od pregrejane krvi koja se povlaci sa pre-
45
grejane povrine. Navedena preporuka posebno se odnosi na
starije i ljude koji imaju suenja krvnih sudova.
7. Poveanje intenziteta nadraaja. Svaka dua primena
terapija elienja hladnoom, toplotom ili kombinovanjem na-
vedenih terapija dovodi do smanjene osetljivosti organizma na
njih. To stoje u poetku bilo prijatno i korisno za organizam,
vremenom prestaje delovati. Zbog toga se mora poveavati in-
tenzitet elienja (smanjivanje temperature vode, upotreba sne-
ga, poveanje temperature vode ili pare pri korienju toplih
terapija, poveanje kontrasta i vremena primene), ali pri tome
treba biti veoma oprezan i paljiv. Sledei korak u terapijama
elienja moe se primeniti tek kada ste se dobro pripremili i
kada su povratne reakcije organizma jasno izraene.
Za slabe i bolesne osobe primena naglih i jakih terapija
elienja niim se ne moe opravdati i esto izazivaju naglo
pogoranje zdravstvenog stanja.
Pri izboru terapije elienja nikada se ne srne zanemari-
ti subjektivno oseanje. Svaka terapija, koja izaziva neprijatno
oseanje, bie za vas nekorisna i obratno: ukoliko vam se njena
primena dopada, onda vam i sama terapija odgovara.
8.Trajanje kursa elienja u toku i posle leenja. Ukoliko
ste bolesni, optereenje tokom elienja poveavajte postepeno
i kontinuirano. Ovakav pristup mora trajati sve dok se vaa te-
ina i opte stanje budu popravljali. Kad uoite da su se ijedno
i drugo zaustavili na odreenom nivou i da vie nema nikakvih
poboljanja, intenzitet terapija elienja postepeno smanjujte,
vremenski skraujte, ali ne prekidajte terapiju. Izaberite za se-
be najpogodniju varijantu i iste se pridravajte do kraja ivota.
Naglo prekidanje terapije elienja je nekorisno i neprijatno.
Ukoliko ovek sasvim prestane daje primenjuje rezultati elie-
nja e biti neznatni i ubrzo e potpuno nestati. Zato program
elienja nije privremena aktivnost, on traje ceo ivot.
9. Vreme dana za izvoenje terapija. Sve osveavajue te-
rapije elienja najbolje je primenjivati ujutru, odmah po napu-
46
stanju postelje. Ravnomerna zagrejanost koe, koja se zadrala
od tople postelje, olakava povratnu reakciju koe i organizma.
Steeni energetski potencijal, postepeno se zrai i drae vas
oko 12 sati.
Terapije koje se odnose na zagrevanje organizma - umi-
rujue i uspavljujue, najbolje je primenjivati uvee, pred spa-
vanje.
10. Hladne terapije koristi ee nego tople. Kupanje i
polivanje prohladnom vodom pri pravilnoj primeni stimulie
organizam. U toku dana mogu se dvaput primenjivati, a u to-
plo vreme i ee.
Kupanje toplom vodom pomae ienju koe. Imajui u
vidu da se u toku dana kroz pore oslobodi oko 500 grama zno-
ja, potrebno ga je sprati. Za ovo je dovoljno jedno tuiranje
dnevno, terapiju zavrite hladnom vodom.
Za jedan dan, priblino 1/ 20 deo konog pokrivaa odu-
mire i obnavlja se. Potpuno obnavljanje koe realizuje se za 20
dana. Izumrfe, oroale elije stvaraju sloj koji oteava disanje
preko koe i luenje neistoa. Pored toga, one predstavljaju
hranu mikroorganizmima. Stoje vei sloj odumrlih elija koe
laki je ivot kolonijama mikroba. Da biste ovo izbegli negujte
vau kou, koristei jedanput nedeljno vrue kupke ili parne
banje (saune). Zimi se to moe raditi dva puta nedeljno, otkla-
njajui ujedno suvou i hladnou.
11. Topla voda rastvara, a hladna odstranjuje. Iskoristite
ove osobine vodenih terapija za borbu sa svim bolestima kako
je to radio i P. Ivanov.
- Evo ta sam ja otkrio: Ne samo da banja i sauna iste, ne-
go i hladnoa jo bolje odstranjuje iz oveka sluz i svaku prljav-
tinu. Ali, deco moja draga! Kad bi vi znali staje to hladnoa!
Kakva je to snaga, kakva radost, kakva blagodet! Kako ona leci,
kako ona isti, kako ona jaa svaku elijicu i budi centralnu e-
liju mozga i ceo nervni sistem, svaki krvni sud! Kakvu sreu i
zdravlje daruje"!
47
Ako toplota u organizmu pobuuje destruktivne procese
povezane sa raspadanjem i rastvaranjem to hladnoa, s druge
strane, pobuuje kompletnu telesnu strukturu da izbaci sve su-
vino. 1stvarno voda izbacuje iz sebe sve pri kuvanju i pri za-
mrzavanju.
12. Priinenjujui vodene terapije uvek imaj u vidu svoju
konstituciju. Ovo je jedno od najvanijih pravila. Ima ljudi kod
kojih je zagrevanje organizma, pod bilo kojim uslovima, veoma
izraeno. Oni ak idu i po jakom mrazu bez rukavica. S druge
strane imamo ljude kod kojih je zagrevanje organizma veoma
slabo.Takvi ljudi Se smrzavaju i pri neznatnom smanjenju tem-
perature. 1pri tome su i jedni i drugi apsolutno zdravi ljudi. Pri
primeni terapija elienja to je potrebno uvaavati. U suprotnom
izazvaete preterano naraivanje najvanijih ivotnih funkcija
vaeg organizma i imaete odgovarajue poremeaje funkcija.
Ljudima, koji po konstituciji imaju vie sluzi, najbolje od-
govaraju tople i suve terapije; sa konstitucijom ,,Zui"umerene;
sa konstitucijom Vetra" vlane i tople. Osobama poslednjeg
tipa preporuuje se da vodene terapije primenjuju ee u od-
nosu na prva dva tipa. Sto smo stariji sve vie moraju preovla-
davati tople i vlane terapije u odnosu na one koje hlade orga-
nizam. Kada ponete redovno da primenjujete vodene terapije,
posebno terapije za elienje organizma, ubediete se u znaaj
navedenih preporuka.
13. Posebne kone zone i elienje. U konom pokrivau
ljudskog tela nalaze se milioni nervnih receptom. Dco njih je
iokusiran u aktivnim takama, drugi deo u itavim aktivnim re-
jonima ili zonama posebnog dejstva. U poslednje spadaju vrat,
dlanovi, stopala i neki drugi delovi tela.
Zaustaviemo se ukratko na tri zone koje imaju veliki zna-
aj pri korienju vodenih i terapija elienja.
Vrat. U kanonu starotibetske medicine ,,Cud-i" vrat se
oznaava kao najvaniji deo organizma. Uvek se smatralo da su
udarci naneti po vratu, najtraumatiniji i tla dovode do gubitka
48
svesti. Oni se masovno koriste u dudou i drugim sistemima na-
pada i zatite. Slabiji udarci u vrat imaju efekat teenja i vraaju
izgubljenu svest. Najefikasnije reanimacione metode realizuju
se preko vrata. Kod problema sa disanjem potrebno je blago
udarati sa obe strane ispupenog dela vratnih prljenova; kod
slabljenja srane aktivnosti jakim udarcima po ispupenom de-
ki sedmog vratnog prljena. Povoljno dejstvo pri leenju mno-
gih oboljenja ima segmentarna masaa, koja je popularna u
mnogim zemljama.
Naunici, koji su izuavali reakcije organizma na nadraaj
hladnoom ili toplotom kone zone sedmog vratnog prljena,
utvrdili su da takvi nadraaji izazivaju pozitivne promene kod
srano-vaskularnih poremeaja.
Ogroman doprinos u izuavanju vratnog dela dao je A.
B. Serbak (1933. g.). On je razvio teoriju o simpatikom vrat-
nom regionu i razvio novi metod refleksno-segmentnog dej-
stva vratni metod.
Pri nadraivanju konih receptom hladnoom ili toplotom
na tom vratnom segmentu dolazi do korekcije mnogih funkci-
onalnih poremeaja, koji se odvijaju u velikom mozgu, ulima,
spletovima i nervima gornjeg dela" organizma i, stoje posebno
vano, raznim unutranjim organima. Osetljivi vrat" ispoljava
dejstvo na veliki broj susednih i udaljenih organa i sistema.
Naunici su nedavno dokazali da se centri regulisanja sra-
no-vaskularnih funkcija ne nalaze u malom mozgu, kako su to
ranije mislili, nego u vratnom delu kimene modine. Prema
podacima naunika, nadraaji koe vrata formiraju vanrene
komande", koje sa velikom tanou i brzinom forsiraju rad
srca i krvnih sudova.
Dlanovi. Prouavanjem kone slike dlana ljudi se bave
nekoliko hiljada godina. Daleko pre nae ere u drevnoj Kini
pojavila se hiromantija, to u prevodu sa grkog znai gledanje
u dlan. Gledanjem u dlan bavili su se u drevnoj Indiji, antikoj
Grkoj i Rimu.
Znaenja kone slike na dlanu mogu se itati i u izvesnoj
ineri odreivati pojedinani patoloki simptomi bolesti. Prema
49
linijama dlana lekari dijagnoziraju tuberkulozu plua,iskrivlje-
nje kime, patologiju eluca, dijabetes, psorijazu, otosklerozu,
miom materice i niz drugih oboljenja. Posebna slika koe dla-
na uoena je kod reumatskih obolenja. Slika se stvara daleko
pre kliniki izranih simptoma bolesti i zato moe biti iskori-
ena u svojstvu ranog dijagnostikog testa.
Saka ruke i dlan su kao neka periferna filijala vratnog zade-
bljanja kimene modine. Na povezanost dlana sa visceralnim
(utrobnim) delovima tela, pored dobro izuenih nervnih pute-
va, ukazuju i kanali unutranjih organa (plua i srca) koji se,
prema podacima klasine akupunkture proteu do ruke i ake.
U japanskom nainu leenja iacu veliki znaaj se pridaje
masai pritiskanjem prstiju. Jedan od najpoznatijih pobornika
ove metode N.Tokuhiro pie da su prsti ruke organski pove-
zani sa centrima u mozgu i unutranjim organima, zbog ega
poveanje snage i elastinosti prstiju pozitivno utie na eeli or-
ganizam. Prema njegovom miljenju, redovno fiziko vebanje
prvog prsta poveava funkcionalnu aktivnost mozga, drugoga
- eluca, treeg - creva, etvrtog-jetre, petog - srca. Stunjaci
za iacu tvrde da se kod ljudi, koji boluju od raznih sranih obo-
ljenja, esto uoavaju slabi mali prsti, posebno levi. Ponekad su
oni slabi do te mere da se ne mogu pravilno ispraviti. U takvim
sluajevima zadatak je poveanje snage i pokretljivosti petog
prsta.
Razliiti temperturni uslovi, koji deluju na kou ruku, iza-
zivaju navedene povratne reakcije organizma. U vezi sa navede-
nim sasvim su dobre kontrastne vodene terapije za aku ruke.
Stopala. U treu zonu koju emo analizirati spadaju stopa-
la nogu. Ako dlanovi odgovaraju sedmom i osmom konom
vratnom segmentu koji se spajaju u vratnoj izboini (zadeblja-
nju), tada stopala predstavljaju drugi po vanosti deo kimene
modine - prvi i drugi sakrumski segment, koji lociraju u cen-
tru slabinskog zadebljanja.
Najznaajnijim materijalima o sastavu koe na stopalima
raspolae japanski naunik J. Hirosava, koji je za 30 godina
rada ispitao 600 hiljada stopala. Naunik smatra da se sva za-
50
paanja o fizikom i psihikom stanju oveka mogu proitati
sa njegovih stopala. Prema odreenim znacima na nogama J.
Hirosava dijagnozira mnoga oboljenja, tvrdei daje ovakva me-
toda raspoznavanja bolesti mnogo tanija od bilo koje druge.
Prema kineskim izvorima preko povrine stopala protee
se kanal bubrega. On ima jednu taku Jun-cjuanj"koja se nala-
zi u centru stopala. To je veoma efikasna taka koju od davnina
koriste u akupunkturi pri leenju upale krajnika, afazije, afoni-
je, lupanja srca, utice, neuralgije metatarzusa i nesanice. Kori-
enje te take posebno je korisno pri pruanju hitne pomoi i
otklanjanja greva kod dece.
Na bazi nervnih i humoralnih veza stopala sa kaudal-
nim (repnim) delovima kimene modine i organima male
karike moe se predvideti prisustvo projekcionih zona slabi n-
sko-sakrumskog dela kime, mokranopolnog aparata i nekih
organa eludano-crevnog trakta na tabanima.
Uticaj hladnoe (hodanje po snegu, veoma hladne vode do
1 minute) i toplote podstie aktiviranje urogenitalnog trakta i
drugih funkcija organizma.
Razliiti oblici glavobolja lece se elienjem stopala (dej-
stvom vode na stopala).
Najosetljivija i najefikasnija taka tog dela tela je He-gu.
U sluaju bolesti, koja je povezana sa prenapregnutou oiju,
masira se meki deo velikog prsta na obe noge na mestu projek-
tovane zone hipofize. Nezavisno od naina na koji je dolo do
prehlade vri se opte zagrevanje i masaa stopala. Posebno pa-
ljivo se masiraju projekcione zone oba pluna krila i hipofize.
Masaa mekog dela velikog prsta preporuuje se kod pehlade,
koja je prouzrokovana sinusitisom. Kod jake prehlade ta zona
je posebno osedj iva, zato ju je potrebno ne samo masirati nego
i pritiskati na nju u osnovi lanaka (falangi) noktiju. Dobro
dejstvo ima 1,5 minutno masiranje projekcione zone bubrega
na stopalima.
Masaa stopala je rasprostranjena u mnogim zemljama
Istoka. Prema miljenju indijskog doktora V. Singha noge su
svojevrsna razvodna ploa sa 72 hiljade nervnih zavretaka. Plo-
51
corn, preko koje se moete prikljuiti na bilo koji deo tela. Ma-
saa nogu, posebno povrine stopala, popularna je u mnogim
regionima Indije. Njenom primenom neki specijalisti lee mno-
ga teka oboljenja kao to su bronhijalna astma i epilepsija. U
toku terapije indijski maseri koriste u veoj koliini bademovo
ih sezamovo ulje. Veliki znaaj pridaje se snazi pritiskanja: ono
ne srne biti slabo, ali ne i preterano jako. Neophodno je prona-
i srednji - optimalni pritisak, koji se kod veine odraslih ljudi
kree u granicama oko 6 kilograma.
Pri leenju hemoroidalnih kriza istonjaki maseri udara-
ju ivicom (bridom) ake po stopalima obolelih ili ih primorava-
ju da skau bosi po okruglom kamenju. I u jednom i u drugom
sluaju otri udarci po stopalima podstiu cirkulaciju krvi u kar-
linim organima i smanjuju zastoj u hemoroialnim venama.
Radi otklanjanja zatvora i poboljanja funkcija bubrega isto-
njaki maseri koriste najprostije metode leenja: kotrljanje fla-
e napred - nazad sedei u stolici; naraivanje stopala etkom
za masau u pravcu od prsta ka peti po 3 minuta s leva i desna;
hodanje u mestu ili prelazak sa prsta na pete na specijalnom
gumenom igliastom tepihu.
Masae se moe lako zameniti zagrevanjem stopala, a naj-
bolji uticaj ispoljavaju kontrastne vodene terapije.
Ukoliko iz bilo kog razloga ne moete da primenite opte
terapije elienja, koje deluju na opisane tri zone, ee koristi-
te lokalne vodene i terapije elienja na opisana tri dela tela.
14. Kontraindikacije kod vodenih i terapija elienja.
rContrainikacija pri pravilnoj primeni vodenih i terapija eli-
enja skoro da i nema: postoje samo vea ili manja ogranienja
temperature i vremena.
Poodmaklegodine nisu prepreka za primenu terapija samo
treba biti oprezan kod primene maksimalnih (graninih) tem-
peratura. I ako su kod ljudi u poomaklim godinama mogue
degeneracije krvnih sudova, koje ne dozvoljavaju hladna dej-
stva i jako tuiranje; mogunost pojave miokarditisa ogrania-
va primenu preterano toplih terapija koje optereuju srce. Ov-
de treba postupati veoma oprezno i prethodno ojaati srce.
Mladalaki uzrast dozvoljava primenu terapija ak i deci
koja su se tek rodila. U ovom uzrastu potrebno je izbegavati
terapije koje jako nadrauju (iritiraju) i znatno smanjuju tem-
peraturu tela.
Trudnoa nije prepreka, za vreme trudnoe zabranjene su
terapija koje potresaju veliku i malu karlicu - tuiranje stomaka
i slabina (krsta), tuiranje odozdo nagore medice (perineuma).
Menstrualni period'nema kontraindikacija,ali postoje ogra-
nienja. U to vreme ne treba poinjati hladne terapije i obusta-
viti sve to moe izazvati pojaan priliv krvi u karline organe,
kao i suvian odliv krvi.
U svim ostalim sluajevima treba postupati u skladu sa
zdravim smislom.
53
52
TERAPI J E ELI ENJ A
N
ajbolje i najrasprostranjenije terapije elienja su polivanje
hladnom vodom ili kupanje u prirodnom bazenu (jezero,
reka, more) i parna banja ili sauna. Pre no to pristupimo nji-
hovom opisu naveu dve meke" terapije elienja koje mogu
posluiti kao priprema za ozbiljnije terapije.
Delimino trljanje. Ovo je najblaa od svih vodenih terapi-
ja, slui za jaanje organizma i za odreivanje reakcije organi-
zma na hladnu vodu.
Delimino polivanje neznatno oduzima toplotu, pa ga do-
bro podnose stariji i slabi ljudi. Pozitivna strana ove terapije
je to se moe tano dozirati optereenje organizama hladno-
om.
Provoenje. Covek, dovoljno zagrejan pripremnim zagreva-
njem, stoji potpuno nag. Uzima punu aku vode i tom vodom
snano se prska. Zatim tom istom rukom jako trlja nadole i
nagore po nakvaenoj povrini, dok se ista potpuno ne osui.
Poinje od grudi, posle prelazi na stomak, noge i ruke. Leda
moe nakvasiti mokrim pekirom i njime ih dobro istrljati.
U poetku koristiti vodu koja je zagrejana na sobnoj tem-
peraturi (20-23C), a zatim svaki dan smanjivati temperaturu
vode za jedan stepen sve dok koa ne pone jako i brzo da crve-
ni. Kada se postigne taj efekat vodu ne treba dalje hladiti.
Ovaj metod moe se realizovati i umotavanjem svakog
dela tela u mokar pekir (85x75 cm) i brzim brisanjem tela
istim pekirom, to posebno odgovara ljudima koji su veoma
maljavi.
55
Tu jednostavna terapija doprinosi poboljanju sna, povea-
nju apetita, poveanju raspoloenja i drugo.
Fizioloko dejstvo terapije zavisi od temperature vode koja
se koristi, odnosno od razlike izmeu temperature vode i tem-
perature tela, jaine mehanikih nadraaja, to jest od trajanja i
snage trenja. Sto je nia temperatura vode i to se energinije
realizuje ovaj metod, ostvaruje se vei uticaj na krvne sudove i
nervne zavretke koe.
To trljanje korisno je za regulisanje krvnog pritiska i cir-
kulacije krvi, za zasienje koe krvlju, za elienje tela, da bi
se ono moglo lake suprotstavljati tetnom utkaju vremena i
surove klime, kod kataralnog stanja disajnih kanala, kod reu-
matskih bolova u miiima i zglobovima.
Trljanje je kontraindikativno za neurostenike i histerine
ljude.
Optetrljanje. Ova terapija je jaa od prethodne. Realizuje
se na sledei nain: uzmite arav od grubog lanenog platna,
duine 2- 3 metra i irine 1,5 metar i nakvasite ga vodom, ija
je temperatura 15- 12C. Malo ga iscedite i umotajte se do is-
pod pazuha. Sedite na stolicu i ponite energino trljati svoje
telo kroz mokar arav.
Trajanje terapije ne srne da bude due od 3- 5 minuta i
mora se zavriti im celo telo postane toplo na dodir. Moete
zamoliti bilo koga da vam pomogne u trljanju.
Ova terapija je posebno korisna za lica sa poveanom tei-
nom i slabom razmenom materija.
Kako je najboljepolivati se (kupati se). Moete se polivati
prohladnom ili hladnom vodom u kui, na ulici i slino.
Najbolje vreme za ovu terapiju je jutro (odmah posle usta-
janja) i vee (priblino 2,5 do 3 sata pre spavanja).
Ako vam je hladno obavezno se morate zagrejati do poja-
ve toplote po elom telu (ali ne do znojenja).
Posle ovoga uzmite jednu do dve kante vode, goli sedite u
kadu (ili uei na petama) i ravnomerno sipajte vodu sebi na
glavu, lice, leda i grudi. Kompletna terapija polivanja traje 2- 3
sekunde.
Ukoliko se polivate na ulici sve navedeno uradite stojei.
Najbolje je ako polivanje vrite stojei na travi ili na tvrdoj
podlozi.
Ukoliko vie volite kupanje naspite toliko vode da ona pot-
puno prekrije vae telo. Skinuvi se, lagano i ritmino udahnite
i zaronite u vodu: sedite, zatim leite i zaronite glavu. Zene,
da ne bi skvasile kosu, mogu da zarone do grla, a pri ustajanju
nakvase lice i vrat tom istom vodom. Terapija traje 10- 15 se-
kundi.
Najbolje je kupati se (ne due od 1 minuta) u prirodnom
bazenu (reka, jezero, more, bazen sa hladnom vodom). U vodu
treba ui stoje mogue bre, a najbolje je skoiti sa mostia na
glavu. Vano je postii oseaj opekotine na koi, a zatim to
bre izai iz vode. Na ovome se kupanje u prirodnom bazenu
moe i zavriti.
Ne treba se odmah brisati, najbolje je da obuete bade
mantil i uete u toplu prostoriju (ako ste terapiju realizovali
na ulici). Zapamtite, morate osetiti opekotinu od hladnoe, a
zatim prijatnu toplinu i bodrost u elom organizmu. Posle ove
terapije ne bi trebalo da bude nikakvog rashladivanja niti drh-
tavice.
Kao dopunu, posle polivanja moete primeniti tranje u
mestu ili raditi druge intenzivne fizike vebe.
Ova terapija e omoguiti vodi u vaem organizmu da pre-
e u stanje isparavanja i sauva to svojstvo oko 12 sati. Pored
efekta elienja, ova terapija ima i znaajnu snagu leenja.
Kupanje pod hladnim tuem smatra se da nije tako efika-
sno. Probajte polivanje i kupanje u prirodnom bazenu i tuira-
nje. Vae iskustvo e vam rei ta najbolje deluje na organizam.
Pri tome napominjem, ukoliko se ova terapija primenjuje na
zemlji, dolazi do uzemljenja organizma i pravilne raspodele
energije u organizmu.
57
56
Zimska kupanja - morevanje. Devetnaestog januara (na
Bogojavljenje) voda u svim prirodnim bazenima je unikatna.
Ona moe dugo da stoji ne kvarei se. Jo od davnina bilo je
uobiajeno kupati se u vodi kroz probijeni led radi jaanja orga-
nizma. Tom vodom se moete i polivati.
Lckari su prouavali reakcije ljudskog organizma na zim-
sko kupanje u reci. Istraivanja su omoguila da se dode do
zakljuka da zimsko kupanje izaziva 6 puta veu potrebu or-
ganizma za kiseonikom. To poveanje je uslovljeno kako ne-
svesnom - spontanom miinom aktivnou (hladni miini
tonus i drhtavica) tako i svesnom - svojevoljnom (vebe pre
kupanja, plivanje). Posle zimskog kupanja skoro u svim slua-
jevima javlja se vidljiva drhtavica. Vreme njenog nastanka i in-
tenzitet zavise od duine morevanja. Temperatura tela, pri bo-
ravku u ledenoj vodi poinje da opada priblino posle jednog
minuta kupanja. Kod moreva koji se dugo kupaju ona opada
do 34 stepena. Do vraanja temperature tela u prethodno, nor-
malno stanje obino dolazi nakon 30 minuta posle kupanja u
ledenoj vodi.
Ispitivanja frekvencije sranih kontrakcija kod moreva
pokazala su da se posle 30 sekundi provedenih u ledenoj vo-
di, bez aktivnosti miia, kontrakcije smanjuju priblino na 71
- 60 otkucaja u minuti. Pod uticajem elienja kod moreva,
ne samo da se poveava produkcija toplote organizma nego po-
staje i ekonominija,zbog preovladavanja procesa slobodne ok-
sidacije u organizmu. Pri slobodnoj oksidaciji energija koja se
oslobaa u organizmu ne akumulira se u vidu rezervi adenozin-
trifosfata natrijuma (ATF) nego se odmah pretvara u toplotu.
Oelieni organizam, usled irenja krvnih sudova koe,
omoguava joj da se suvie ne ohladi i ne promrzne.To dovodi
do poveanog gubitka toplote u organizmu, ali se ti gubici br-
zo kompenzuju obrazovanjem nove toplote.
Ukoliko elite da se kupate zimi morate se uklopiti u pri-
rodni ritam: kupajte se leti, zatim u jesen i na kraju zimi. Po
vremenu zahlaenja boravak u vodi ograniavajte sve vie i vi-
e. Na primer, ako ste leti plivali u reci 20-30 minuta, u jesen
plivajte 5-10 minuta, a zimi 1-3 minuta.
Ljubitelji zimskog plivanja moraju se pripremati za to
preko cele godine. Leto koristite uglavnom za podizanje op-
te fizike kondicije i za poetno elienje, jesen za elienje
i pripremu organizma za zimsko plivanje, zimu za plivanje u
ledenoj vodi.
Period priprema buduih moreva za zimsko plivanje tra-
je od juna do oktobra i izvodi se naizmenino u toploj i hlad-
noi vodi.
J
U skladu sa godinjim dobom uslovno emo podeliti tem-
peraturu vode na toplu (preko 15C), hladnu (od 15-5C) - je-
sen i kasno prolee, ledenu (od 4-0C) - pozna jesen, zima i
rano prolee.
U avgustu voda poinje da se hladi, njena temperatura sredi-
nom meseca je 17-20C i znaajno opada u treoj dekadi. U to
vreme svojstva vode, koja odgovaraju elienju, poveavaju se.
Ako ste se u junu i julu kupali u prirodnim bazenima (re-
ke, jezera, more), to u avgustu moete plivati poetkom meseca
do 25 minuta, postepeno smanjujui vreme boravka u vodi, po
meri hlaenja vode. Ako ste poeli plivati tek u avgustu tada
treba vreme boravka u vodi smanjiti na 3-5 minuta.
Ukoliko nema prirodnih bazena pogodnih za redovna let-
nja kupanja, treba se svakodnevno tuirati i polivati vodom.
Svaki region ima svoje hidrometeoroloke karakteristike.
Zbog toga je, u navedeno vreme plivanja i tempo njegovog po-
veanja potrebno uneti odreene ispravke: u junim regionima
vreme plivanja poveati, u severnim regionima isto smanjivati.
Pri tome treba sagledati jedan vaan uslov: da hladna dejstva
vode ili vazduha na organizam nisu vea od zagrevajuih dej-
stava.
Jesen doekuje ljubitelje prirode grimiznom bojom jasika,
zlatom breza i prohladnim kiama. U to vreme, posebno kada
su topli dani u prvoj polovini septembra, korisne su i prijatne
etnje kombinovane sa kupanjem u umskim jezerima ili ma-
njim rekama. Sunce jo uvek prijatno greje, a voda osveava i
bodri.
59 58
U septembra moete proveriti svoju otpornost. Podnosite
hladnu vodu - znai da ubudue moete oekivati uspeh.
Oktobar doekuje budue morevc hladnim kiama, pro-
dornim vetrovima, ujutru trava je sve ee pokrivena srebrnim
injem. Temperatura vode smanjuje se na 7-8C, a krajem me-
seca sputa se na 3-4C. Njene karakteristike elienja skoro
da su maksimalne. U to vreme, zahtevi za organizaciju vebi i
pravilno odreivanje individualnih hladnih optereenja mora-
ju biti veoma visoki.
Pre kupanja dobro se zagrejte, ali ne da se oznojite. Ulazite
u vodu odmah, a jo bolje je da zaronite. Posle kupanja uradite
sve da bi se zagrejali, a najbolje je da uete u toplu prostoriju.
Najbolje je da se kupate 2-3 puta sedmino. Jedanput ne-
deljno, kao minimum; idite u parno kupatilo (saunu).
Ukoliko koa pone da se peruta, a u zglobovima se uje
pucketanje, stolica postane kao ovja, znai da se kupate preko
mere. Odmah primenite toplu kupku, a posle toga kou nama-
ite maslinovim uljem. Posetite i saunu i dobro se preznojite.
Morevanje ne morate prekidati, ograniite ga samo na
jedan ulazak u vodu u trajanju 5-10 sekundi.
Morevanjem se uglavnom bave lica sa izraenom konsti-
tucijom ,,Zui"(Zu"+Sluz"). Njihov organizam dobro proiz-
vodi toplotu i oni u osnovi dobro podnose ovu jaku terapiju.
Kod svih drugih lica zbog dejstva hladnoe dolazi do povea-
nog nadraivanja organizma. Od hladnoe se smrzavaju, a od
surovosti prirode drhte i tresu se. to se tie psihikog stanja i
oseanja udobnosti, lica iji se organizam boji" hladnoe kate-
goriki je ne podnose. I obratno, licima sa izraenom uno-
sluznom konstitucijom hladnoa se dopada poto sui njihovo
telo i smanjuje gubitak toplote. Zbog toga se oni veoma prijat-
no oseaju posle morevanja i oseaju potrebu za njim.
Kao primer morevanja i kako se prema njemu treba od-
nositi navodimo priu A. S. Sinjakova: U to vreme sam se ve
oko 2 godine eliio polivanjem vodom iz bunara. Jo nisam
razmiljao o kupanju, jer u selu gde sam radio, po zavretku me-
dicinskog fakulteta, nije bilo reke. Posle dobre prakse u seoskoj
ambulanti vratio sam se u Gorkij,gde sam se sluajno upoznao
sa L. I. Andrianovim - vodom ljubitelja zimskog plivanja u
Gorkom. Na metod, - govorio je Leonid I li.je strogi reim
i redovno vebanje. Preporuujem vam da nou isperete grlo
i operete noge hladnom vodom. Ujutru treba ponovo isprati
grlo i usta. Poeti sa terapijama elienja najbolje je u aprilu ili
maju. Zatim preko ljeta, svakodnevnim kupanjima, moete se
pripremiti za zimsku sezonu".
1 eto u est sati ujutru ja sam na volskoj plai. Radim sa
Andrianovim jutarnje vebe. Poinjemo sa hodanjem postepe-
no ubrzavajui tempo. Zatim radimo vebe za ruke, vrat i trup.
Zgibovi,zaokreti, kruenja. Vebamo ne urei. Diemo dubo-
ko, ravnomerno. Razgibamo se - uzdah, saginjemo se - izdali.
Na kraju vebe za noge sedamo, radimo vebe za trbune mii-
e i lagano trimo 500-600 metara po pesku.
Dobro! Sanjivost smenjuje oseanje sveine i miine ra-
dosti. Posle tranja malo proetamo radei vebe disanja. U
vodu se ne srne ulaziti dok je koa vlana od znoja, ali ne srne
se preterano ni ohladiti. Ulazimo u reku, u poetku do kolena,
umivamo lice, vrat, grudi i lea. Zatim ulazimo dublje, zaro-
nimo glavu i plivamo. Energino preplivamo 30-40 metara i
izlazimo na obalu. Sada je potrebno obrisati se pekirom. Brie-
mo prvo lice, vrat, zatim ruke, grudi i noge. Pekir povlaimo
nadole bez pritiska, a prema gore, prema centru, briemo sna-
nije. To je masaa koja pospeuje priliv lavi u srce. Koa pocr-
veni, javlja se prijatno oseanje topline. Pre odlaska skvasimo
noge u izvorskoj vodi i oblaimo se. Zapamtite ovaj dan - 7.
oktobra 1967. godine, uz osmeh govori L. 1. Andrianov, danas
otvaramo sezonu jesenjeg kupanja, a uskoro emo se sunati"
na naoj zimskoj plai".
Posmatrajui ovog veterana zimskog plivanja nisam ga mo-
gao zamisliti bolesnim. U to vreme on se ve vie od 30 godina
kupao u bilo koje vreme i stvarno je zaboravio na bolest.
Mnoge interesuje kako morevanje utie na seksualnu po-
tenciju mukaraca i ena?
61
60
Seksualna elja (strast) je pre svega funkcija ivotnog prin-
cipa ui" i sastoji se od dve komponente - toplote i vlage,
loplota podstie nagon, elju, upornost u ostvarivanju zami-
ljenog, a vlaga daje mogunost organizmu da proizvede seme
(kod mukaraca - spermu, kod ena-jajnu eliju).
Kupanje u ledenoj vodi deluje na ovcji organizam sa dva
osnovna faktora: hladnoom i suvoom. Na taj nain, opte de-
lovanje morevanja je u direktnoj suprotnosti seksualnoj elji
i istu smanjuje. U ovom sluaju potrebno je rei da, ukoliko se-
ansa kupanja u ledenoj vodi ne traje due od dva minuta, posle
toga oseate dobru zagrejanost organizma. Ova terapija znai
stimulie seksualne nagone. Ali ako plivate vie od navedenog
vremena, delovae gore opisani mehanizmi koji negativno uti-
u na polnu mo (takvom terapijom je smanjujete).
Ovo pitanje moemo analizirati i sa druge take gledita.
Polni organi mukarca izvedeni su sa spoljanje strane organi-
zma zato to poviena temperatura negativno utie na stvaranje
sperme. Postoji ak i specijalni nain sterilizacije mukaraca po-
mou jakog i dugotrajnog zagrevanja njihovog organizma.
U zavisnosti od temperature sredine koja okruuje organi-
zam, mukarac pomou oslobaanja i zatezanja testisa reguli-
e njihovu optimalnu temperaturu. Prekomerno i dugotrajno
hladno optereenje od ledene vode negativno e uticati na ak-
tivnost testisa. Oni mogu delimino biti oteeni usled hlad-
nog dejstva. Sa svakim kupanjem ta mala oteenja se skupljaju
i kroz neko vreme mogu znatno uticati na potenciju mukarca.
Zato sa morevanjem budite oprezni i nemojte dozvoliti pre-
doziranje.
Kod ena organi, odgovorni za formiranje jajne elije, na-
laze se unutar organizma. Da bi jajna elija sazrela i postala
plodna, potrebna je odgovarajua temperatura. Upravo zbog to-
ga su polni organi ene smeteni duboko u organizmu. Priroda
se ranije o tome pobrinula. Redovna, jaka hlaenja organizma
mogu negativno uticati na tu funkciju kod ena. Ukoliko je to
mlada ena, ona jednostavno ne moe ostati u drugom stanju,
a pored toga kod nje se smanjuje i seksualna elja. Zbog toga
ene moraju ozbiljnije prilaziti morevanju, nego mukarci.
62
Sneno buenje. Koje oseanje je lepe i jae - hladno ili
toplo? '1 opio, znamo da slabi organizam, a hladno ga aktivi-
ra. Glavno se dogaa u samoj koi. Na svakom kvadratnom
santimetru koe oko 12 do 14 nervnih zavretaka reaguje na
hladnou i samo 1-2 na toplotu. Zato polivanje hladnom vo-
dom idealno odgovara tome. Postoji i druga jo jaa terapija
Sneno buenje
1
. Sneno buenje organizma sastoji se u to-
me da ovek u obnaenom stanju legne u sneg, nabaci ga na
sebe do vrha, kao da se zakopava u njega. Stvar je u tome to,
kada padne prvi pahuljasti sneg, on u pahuljicama pravi rezer-
vu, kondenzuje ogromnu koliinu energije. Pri dodiru snega sa
toplom koom poinje njegovo topljenje, a ono jako oduzima
toplotu koi. Kao rezultat ovoga postie se jako naraivanje
hladnih receptom u koi, koje naglo aktivira nervni sistem or-
ganizma. Javljaju se svojevrsne hladne opekotine". Pored tog
efekta, pri topljenju snega pojavljuje se i drugi. Topljenjem se
naruava struktura snega i oslobaa se energija. Koa, s druge
strane, jako se hladi, kvasi se, to jest aktivira se i struktuira. Hla-
enje izaziva skupljanje plazmenog tela zbog ega se pojavljuju
moni impulsni tokovi. Sve ovo, meusobno povezano, daje
jake efekate ozdravljenja.
Kompletna terapija snenog buenja traje najdue 30 se-
kundi. Telo pre terapije mora biti umereno zagrejano.
Obloge od snega.
Jedna dama na dvoru Luja XI V bila je poznata po svojoj
prekrasnoj koi, iako su spletkaroi tvrdili da ve odavno nije u
cvetu mladosti. Ispostavilo se daje ona nareivala slugama da
svako vee postave oko njene postelje tri posude sa ledom.
Terapija koju vam predlaemo traje oko 8 minuta i daje
predivan efekat - koa se zatee, dobija prijatnu ruiastu ni-
jansu.
Uzmite punu aku istog snega, stavite ga u maramicu i ve-
ite njene krajeve. Srednji deo maramice sa snegom jako priti-
snite na lice i vrat. Nemojte zaboraviti one kapke i podbradak.
Pritiskajte sve dok lice ne zamrzne.
63
Ovu terapiju moete primenjivati rano ujutru,kada se pro-
budite. Ovakve obloge su veoma korisne.
Ovu terapiju moete pojaati, ako posle snega primenite
to toplije obloge na lice, to ponovite 2-3 puta. Kao rezultat
skupljanja i irenja krvnih sudova koa lica se isti i dobija sve
neophodno za normalnu aktivnost, u stvari postaje zdrava, ru-
iasta i elastina.
KAKO J E NAJ BOLJ E PRI MENJ I VATI
PARNU TERAPI J U.
1. Ne ulazite u parnu banju posle obilnog obroka. 11 tom
sluaju parna banja (sauna) je jednostavno tetna. Ali rte treba
ii ni gladan. Pojedite neto lako - povre, voe, laku kau.
2. Bolje je banjati se ujutru (posle 9-10 sati). Organizam
se odmorio u toku sna, pun je snage i vi ete lako izdrati ovu
terapiju, koja optereuje srce. Zapamtite daje sauna svojevrsno
vebanje koje uistinu moe zameniti fiziko optereenje.
3. Postepeno se navikavajte na toplotu, ne penjite se od-
mah na najviu policu. Popnitc se na takvu visinu gde se dobro
oseate.
4. Ako ste se na putu do saune smrzli, tada pre ulaska u
banju stavite noge u posudu sa toplom voom, a zatim poste-
peno dodajte jo toplije vode. Radite tako 10-15 minuta. Kada
osetite toplotu u telu moete ui u saunu.
5. Zbog higijenskih razloga poeljno je pre ulaska u saunu
limiti se, ali nije dozvoljeno kvasiti giavu jer moete izazvati
njeno pregrevanje. Izbriite se pekirom nasuvo i uite u sau-
nu.
6. Poeljno je da na glavu stavite neku kapu radi zatite od
pregrevanja i da imate sa sobom vunenu rukavicu ili specijal-
nu lopaticu za zbacivanje znoja, jer on smeta daljem znojenju.
Ukoliko koristite vunenu rukavicu istovremeno istite kou od
izumrlog ronatog sloja.
7. Posle ulasku u saunu, 3-4 minuta sedite na dnu dok ne
naviknete na toplotu u sauni ili, jo bolje, leite. U leeem po-
loaju toplota deluje na telo ravnomerno. Kada leite miii se
lake oputaju, to daje mogunost da se oni potpuno izbanja-
ju. Znai poza u sauni je leea i sedea (po turski).
8. Kada izaete iz saune istuirajte se toplom, a zatim pro-
hladnom vodom. Moete naglo na 5-10 sekundi ukljuiti hlad-
nu vodu ili zaroniti u bazen. Posle toga odmorite se, osuite i
idite kui ukoliko ne elite ponoviti parnu terapiju.
Kako separiti sa metlicom? U sauni se uglavnom koriste
brezove i hrastove metlice. Pre upotrebe u sauni sa parom po-
trebno ih je raspariti, usled ega njihovi pokretni elovi prodi-
ru u telo i blagotvorno utiu na njega.
Ukoliko je metlica sveza potrebno ju je ovla pokvasiti.
Ukoliko je suva prvo je nakvasite, zatim stavite u posudu sa to-
plom voom (nemojte stavljati metlicu u kljualu vodu, jer e
joj brzo opasti listovi). Drite je izvesno vreme u toploj vodi,
a zatim dolijte vruu vodu. Pokrijte posudu drugom posudom
da se bolje raspari. Posle toga metlica e biti meka i od nje e
se iriti miris. Moete metlicu nakvasiti i staviti je u podnoje
police u sauni sa parom. Ona e se sama raspariti ako je sauna
vlana.
Metlica se koristi u sauni da bi se njome topli vazduh sa-
bijao ka telu. Ne treba se udarati metlicom. Sa metlicom tre-
ba raditi ravnomerno, kao sa iepezom, jedva dodirujui telo.
Poinite od nogu, stranjice, lea, ruku - od nogu do glave i
obratno.To ponavljajte nekoliko puta. Pri tome morate oseati
prijatan topao vetar. Tek posle toga moete se lagano udarati
metlicom. Posle se obriite medicom kao krpom. Jednom ru-
kom pridravajte metlicu za rukohvat, a akom druge pritiskaj-
te lie ka telu.
Treba znati u emu je razlika izmeu suve i vlane pare.
U sauni sa suvom parom znatno bre dolazi do preznojavanja.
Vrela i suva para - to je jak J in" koji u organizmu izaziva svoju
suprotnost - Jang", to jest izdvaja se voda (znoj). Zahvaljujui
tome postie se dublje ienje konog omotaa, organizam se
65
64
isuuje, obilno se izdvajaju tetne materije. Suva para je efika-
sna za teenje raznih vodenih oboljenja, na ta je ukazivao u
svoje vreme Avicena.
Suva para je antagonizam ivotnom principu Verar", ija
preobilnost u organizmu izaziva suvou i hladnou. Zato su-
vom parom eliminiemo biopatogenu energiju hladnoe koja
prodire u organizam i lomi" zglobove.
Suva para veoma odgovara licima sa konstitucijom Sluzi".
Kao stoje poznato preobilnost ovog ivotnog principa unosi u
organizam vlagu i hladnou. Suva i vrela para ih idealno urav-
noteuje. Zato deblji ljudi mogu, koristei SLI VU paru, smrati i
veoma se dobro oseati.
Vlana para donekle oteava izdvajanje znoja i jae zagre-
va telo iznutra. Po svojoj prirodi je vie Jin", koji dejstvujui na
organizam izaziva u njemu svoju suprotnost J ang". I stvarno,
vlana para veoma stimulie ivotni princip ui", koji se sa-
stoji od elemenata Voda" i Vatra".Ta terapija poboljava vare-
nje hrane, razmenu materija i drugo. Na ovu injenicu takode
ukazuje i Avicena, govorei da sauna pomae kod probavnih
smetnji i gubitka apetita.
Sto je para vlanija, lake potiskuje biopatogenu energiju
suvoe iz organizma, koja izaziva suenje mesa" i zategnutost
(teku pokretljivost) zglobova. Vlana parna banja (sauna) u
kojoj vazduh (prema miljenju A. Saneza - autora prvog de-
taljnog traktata o ruskoj banji) ima istu toplotu... kakvu ima
i samo telo" veoma je korisna licima sa konstitucijom Vetra'i
starijim ljudima.
Naunici - lekari, koji su izuavali banjsku terapiju sa razli-
itim stepenom temperature i vlage, zakljuili su da para mora
biti vlana i zagrejana do 100C, kako bi se ostvarilo prijatno
oseanje i koristan uticaj na organizam.
Jo jae zagrevanje organizma izazivaju uljane pare i po-
sebna konfiguracija prostorije. Istorija je sauvala podatke o
banji koju su koristili drevni Skiti. Oni su postavljali tri kolca,
gornjim krajevima naslonjeni jedan na drugog i presvlaili ih
pustinom (vunenom tkaninom). Zatim su u vedro, koje je bilo
postavljeno na sredini te kolibe, bacali kamenje ugrejano do
usijanja. Uzimali su konopljino seme, ulazili u kolibu i bacali
ga na zagrejano kamenje. Od toga se podizala tako jaka para
kakvu ne daje ni jedno drugo parno kupatilo.
Tri kolca, presvuena pustinom, obrazuju poseban prostor
koji deluje na organizam grejui ga.Ja sam pravio trougaonu pi-
ramidu, oblagao je papirom i ulazio unutra. Posle 30-40 sekun-
di bilo mi je toplo. Pustina sama po sebi ima toplotna svojstva
koja potpomau zagrevanje organizma.
Voda i njena para veoma dobro prenose toplotu, ali jo ve-
e sposobnosti prenoenja toplote imaju ulje i njegove pare.
Treba uoiti jo jedno svojstvo uljanih para. U odnosu na
vodu one znatno bolje smekavaju organizam, podstiu oputa-
nje stegnutih miia i rastvaranje tetnih materija.
Sagledavi ta tri svojstva skitske parne banje, shvatamo
zbog ega se u njoj tako zagreva organizam.
Kontraindikacije kod optih banjskih terapija su: u akut-
nim stadijumima bilo koje bolesti, pri jaanju hroninih bolesti
sa poveanjem temperature, kod oboljenja srca: endokarditisa,
miokarditisa, perikarditisa, kod upale koronarnih sudova, tahi-
kardije i svih oblika hipertonije, malokrvnosti, jako izraene
skleroze krvnih sudova, epilepsije i drugih.
Kako se ponaati posle banjskih terapija? Imajui u vidu da
ovek u toku jedne seanse usled znojenja gubi od 500 do 1 500
grama vode, u njemu se javlja elja da pije. I mnogi posle parne
banje piju aj, pivo ili neto drugo. To je najgora varijanta.
Gubitak vode u organizmu otvara iroke mogunosti ob-
navljanja organizma primenom terapije sokovima. Znojei se
gubite tenost sa nataloenim i svim drugim tetnim materija-
ma. Upotrebljavajui svee iscedene sokove iz voa i povra do-
bijate vodu, istu, struktuiranu, bogatu bioplazmom i bioloki
aktivnim materijama.
Koristei banju 2-3 puta nedeljno,za samo tri nedelje pro-
meniete tenu sredinu svog organizma i na taj nain zatiti
se od mnogobrojnih toksina. Pri tome uivaete u toploj pari
67
66
(2-3 odlaska od po 5-10 minuta svaki), osetiete sveinu hlad-
ne vode i boanstveni ukus svee iscedenih sokova.
Po povrtku iz banje odmah pripremite i popijte pola litara
(i vie) soka od argarepe ili od jabuke i cvekle (450 grama od
jabuke i 50 grama od cvekle) ili drugog sezonskog voa i povr-
a. Posle toga moete jesti salate i kae. U toku dana popijte
jo toliko soka. U narednim danima posle parne banje (saune)
pridravajte se pravilne ishrane, a posle sledee parne banje po-
novo terapija sokovima.
Lekovita svojstva pare. Ve smo govorili o tome da u vrelu
vodu na pei dodaju aromatizovana biljna sredstva, radi ie-
nja parnih banja (sauna) i eliminisanja bilo kakvih loih mirisa.
Takve aromatine ekstrakte trava potrebno je stalno stavljati u
pe u toku banjskih terapija.
Najee banje (saune) osveavaju pivom ili kvasom. Nji-
hova aroma je stvarno prijatna. Mirie na svee peeni hleb.
Preporuuje se ea upotreba razliitih lekovitih biljaka. Leko-
viti efekat takve parne banje znatno se poveava.
Poznato vam je da je najbre (i to je veoma vano, bez-
bolno) udisati medicinske preparate u vidu aerosola. Lek se
rasprskava u vazduh, odmah dolazi u plua i krv. U narodnoj
medicini ovakav nain leenja odavno je poznat. Prehladio si
se - sedi pored posude sa krompirom koji je skuvan sa ljuskom.
Prekrij glavu i udii krompirovu paru. Zatim vreo aj od mali-
ne i u krevet. Kada se ujutru probudi prehlade nema.
Ranije su se u Rusiji penjali na policu u banji i uisali
aromu (mirise) rasparenih biljaka: alfije, ljuske ovsa, kore od
krompira.Tako su leili prehladu i reumatizam.
Naveu biljke koje se najee koriste u parnim banjama
(saunama). To je tinktura eukaliptusa (kupljena u apoteci). Dr-
veni deo eukaliptusa ne truli, u njemu se nikada ne pojavljuju
insekti i kukci-otrai, tvri je od hrasta i crnog orahovog drve-
ta. Aroma eukaliptusa pomae kod hipertonije.
Nana {Mentha piperita) je svojevrsni ampion po aromi
medu mnogim aromatinim travama. U Rusiji su od davnina
68
uvaavali nanu. Kada je oboljevala koa umivali su se ajem od
nane. ene su bile ubeene da nema nita bolje od umivanja
lica ajem od nane. Koa je dobij al a mleni ten, bore su nestaja-
le. Korisno je pariti noge u toploj vodi u kojoj je odstojala nana,
na taj nain prolazi umor i splanjavaju otoci.
ajem od cvetova lipe leili su prehladu. Taj narodni lek
izaziva jako znojenje i leci bolest. Materije, koje se nalaze u
lipovom cvetu, sposobne su da stimuliu znojne lezde. Cvet
lipe obiluje jakim dezinfekcionim svojstvima.
Majkina duica {Thymus serpu/um)]c prekrasna medonosna
biljka.Ta trava sa roze-svetloljubiastim cvetovima je jedna od
najmirisnijih trava. Miris majkine duice ne samo daje prija-
tan, nego je i koristan. ajem od majkine duice leci se kaalj,
pomae i kod oboljenja grla, ispira se grlo radi eliminisanja ne-
prijatnog zadaha, pere glava da bi se oslobodili peruti, sa njim
se pripremaju tople kaice od trave za leenje iijasa (ishijasa),
pripremaju tople aromatine kupke kod bolova u zglobovima.
Trava je bogata eterinim uljima. Od nje pripremaju po-
znati preparat protiv kalja - pertusin.
Za banju (saunu) dobra je i vranilova trava {Origanum
vulgare), koja svojom bojom i mirisom podsea na majkinu du-
icu.
U banji (sauni) je prijatan i miris kantariona {Hypericum
perforatum). Njega od davnina nazivaju travom protiv devede-
set devet bolesti". Ova trava se koristi pri leenju bolesti eluca
i jetre,reumatizma u zglobovima i kostobolje. Stavljaju se oblo-
ge na povrede, ogrebotine i zagnojena mesta na telu.
Kantarion unosi u banjsku atmosferu mnoge fizioloki ak-
tivne materije. Trava sadri eterino ulje, karotin, vitamin C i
drugo. Pored toga ima i dezinfekciona svojstva.
Za banju odgovara i podbel {Tussilagofarfara). Drevni Gr-
ci su leili ajem ove biljke bolesti grla i kaalj. Odvar od pod-
bela uz dodatak koprive smatra se odlinim sredstvom koje
spreava opadanje kose i nastajanje peruti.
69
Od iekovitih biljaka za banju je dobra i kamilica {Chamo-
milla recutita) iz apoteke. Taj skromni cvet sa udesnim mi-
risom bogat je eterinim uljima, vitaminom C i karotinom.
Koristi se kao sredstvo protiv upala, za preznojavanje, a ima i
antiseptika svojstva. Njenim ajem ispira se grlo kod angine,
stavljaju obloge kod infekcija na koe, ak se koristi i za leenje
ekcema. ajem od kamilice pere se glava da bi se spreila poja-
va peruti i da bi kosa dobila zlatastu boju, sjaj i mekou.
Za banjski" ekstrakt koriste se razliiti kokteli": mesa se
kamilica, majkina duica i podbel; ekstrakt od listova breze, kle-
ke i lipe. U te banjske koktele" moe se dodati i malo gorkog
pelena {Artemisia absinthium) - trave sa otrim mirisom, poseb-
no ako je mlada. Korisno je dodati i alfije {Salvia officinalis).
Karakteristian miris daje i lie crne ribizle {Ribes nigrum)
- ono ne samo daje miriljavo, nego je i bogato askorbinskom
kiselinom i eterinim uljem.
Neki vole da se banjaju sa lubenicom {Citrullus vulgaris).
Odsee se manje pare lubenice i iscedi sok u posudu sa vre-
lom vodom - ne srne biti mnogo vode. Ta voda sipa se u pe.
Od toga vazduh u banji mirie kao u bostanitu.
Pripremanje odvara za banju (saunu). U veliku emajliranu
posudu sipati smesu razliitih trava i lia, preliti vrelom vo-
dom i staviti na vatru. im voda pone da kljua vatru smanjiti
na minimum. Posudu zatvoriti poklopcem i prekriti je platne-
nom salvetom. Na taj nain trave se kuvaju na tihoj vatri, mo-
raju se dosta dugo kuvati. Posle toga posudu skinuti sa vatre i
ohladiti odvar, ne skidajui poklopac. Dobijenu masu procediti
kroz cediljku. Rastvor procediti kroz gazu i, radi boljeg uva-
nja, naliti u flae koje vrsto zatvoriti. Odvar uvati na tamnom
i prohladnom mestu. Obino se priprema koliina odvara za
1,5 - 2 meseca, s obzirom na to da za svako prskanje na kame-
nje treba 70-100 grama na posudu (lavor) vrele vode.
Veina odvara (osim od eukaliptusa i nane) nemaju jak
miris. Meutim oni zasiuju banju (saunu) bioloki korisnim
materijama i iste vazduh. Ljubitelji jaih (otrijih) mirisa si-
paju u odvare i po pola ae piva ili domaeg kvasca za hleb,
70
ah ne slatkog ve kiselog. Da bi pojaali miris moete u odvar
dodati i supenu kaiku tinkture eukaliptusa koja se moe kupi-
ti u apoteci.
Ako je kamenje u banjskoj pei dovoljno vrelo, svetli se, to
koncentraciju narodnih lekova u posudi sa vrelom vodom tre-
ba smanjiti na 50-70 grama. Pripremljenu smesu treba sipati
na gornju povrinu kamenja.Tada e para biti dovoljno vlana
i odvar nee sagoreti.
U poetku je potrebno na kamenje prskati samo vrelu vo-
du. Kada se kamenje na trenutak ohladi dodaje se smesa vode
i odvara. Zatim ponovo 2-3 porcije vrele vode, pa smesa vode
i biljnog odvara. Tada e kamenje potpuno isputati korisne
mirise.
Pre no to ponete posipati vodu sa odvarom po kamenju,
moete zasititi banju (saunu) korisnim mirisima. Radi toga je
potrebno staviti na police svee odseene jelove grane ili u po-
sudu sa lekovitim biljem pokvasiti brezovu metlicu i sa njom
energino mahati sa police tako da se aromatina vlaga raspri
na sve strane.
Vrstemetlica za parne banje (saune). Metlice mogu biti od
breze, hrasta, lipe, jove, jele, kleke, koprive i druge.
Biljke, od kojih prave metlice za banje, imaju jaka fitoncid-
na svojstva. Razlikuju se po tome kakvu energiju ima jedan ili
drugi fitoncid i kada gaje bolje koristiti.
Brezova metlica pri parenju izdvaja specifine materije ko-
je utiu na irenje bronhija i dobro odstranjuju iz njih stvrdnu-
tu sluz.Temperatura sve topi, a materije koje isparavaju iz bre-
zove metlice potiskuju ih vani. Zbog toga je brezova metlica
veoma dobra kod leenja prehlada, astme i za bive puae.
Isparljive materije iz brezove metlice dobro smiruju bolo-
ve i sevanje u zglobovima i miiima, koji nastaju usled velikih
fizikih naprezanja, iste kou i poboljavaju raspoloenje.
Hrastova metlica pri parenju izdvaja taninske materije koje
imaju osobinu da utiu na skupljanje, stezanje i elastinost. Za-
to se i preporuuje gojaznim ljudima. Upotreba hrastove metli-
71
ce utie na smanjenje masnih naslaga u organizmu, ini kou
elastinom, mlenom, leci kone upale (stee i sui ih). Opori
miris hrastove metlice utie na smanjenje arterijske aktivnosti,
zbog ega se preporuuje hipertoniarima. Oporo svojstvo mi-
risa hrastovi ne, takode, smiruje nervnu napetost.
VODENE TERAPI J E
Hipokrat je ovako pisao o vodi: Da bi se izleili i bili
zdravi potrebno je crpiti ivotnu energiju koja se nalazi u pri-
rodi. Zato je potrebno koristiti prirodne metode leenja, na
primer leenje vodom. Voda moe delovati na telo kvaenjem,
hlaenjem i zagrevanjem. Izaziva stimulaciju i reakciju, utie
mehaniki i hemijski. Moe dati toplotu i' oduzeti je. Slana
voda ini kou toplom i suvom". Hipokrat je posebno cenio
tople i vrele kupke. Kupke pomau pri leenju mnogih bole-
sti, kada sve drugo prestane pomagati." Primenjivao ih je kao
sredstvo za preznojavanje kod groznice, govorio je da su tople
kupke dobre pri leenju oboljenja organa za disanje, organa za
varenje hrane, da smiruju nervni sistem, eliminiu drhtavicu i
greve, uspavljuju.
S. Knejpp je, na osnovu 30-godinjeg iskustva leenja vo-
dom, govorio na koji nain voda pomae pri leenju.
Voda ima tri osnovna svojstva: rastvara, odstranjuje (pola-
ko spira) i dovoljno jaa. Svaka primena vode pri leenju ima
za cilj eliminisanje uzroka bolesti.
Zahvaljujui tome mogue je:
- rastvoriti u krvi boleljive (slabe) materije,
- odstraniti rastvoreno,
- ponovo uspostaviti pravilan krvotok posle takvog ie-
nja,
- na kraju, ojaati oslabljeni organizam, to jest osposobiti ga
za nove aktivnosti.
Osnovni naini dejstva vodenih terapija na oveji orga-
nizam su sledei:
1. Dorazvojni. Ovo je jedan od osnovnih naina dejstva
vode na oveji organizam sa viestrukim uticajem, koji nas
pribliava embrionalnom stadijumu razvoja sa svim njegovim
prednostima.
2. Rastvarajui i odstranjujui. Vodene terapije omogua-
vaju da se rastvaraju i odstranjuju iz organizma razne tetne
naslage.
3. Normalizacija krvotoka. Primena toplih i hladnih vode-
nih terapija omoguava aktiviranje unutranje i spoljnje cirku-
lacije krvi, to dovodi do normalizacije krvotoka.
4. Zagrevanje i vlaenje. Vodene terapije pogoduju zagre-
vanju organizma i zasienju vodom. Ovo je posebno korisno u
starosti i za osobe sa konstitucijom Vetar".
5.Energetski istimuli'sui. Zahvaljujui dejstvu na kou, do-
bijamo jak stimuliui efekat na nervni sistem.
6. Lekoviti. U toku primene vodenih terapija dolazi do ap-
sorpcije vode i zajedno sa njom rastvorenih materija, to izazi-
va posebne reakcije u organizmu, u zavisnosti od osobina apsor-
bovanih materija.
Dorazvojni nain dejstva.
oveji organizam poinje svoje razvijanje u vodenoj sre-
dini. Prema mnogim pokazateljima ona je najpogodnija za to.
Pokazalo se da se dete, ako ga posle roenja ee drimo u
vodenoj sredini (kadi sa vodom), daleko bre razvija u odnosu
na svoje kopnene" vrnjake.
Pri kontaktu sa vodom aktiviraju se mnogi vani mehani-
zmi razvoja:
1. Koa koja je stalno vlana (mokra) vee za sebe slobod-
ne elektrone, kojih u vodi ima mnogo vie nego u vazduhu.
2. Plivanje i ronjenje u vodi sa prekidima u disanju dovodi
do skupljanja i zadravanja ugljen-dioksida u organizmu. Kao
73
72
rezultat, ova dva navedena mehanizma produavaju jako da sti-
muliu biosintezu.
3. Smanjivanje mase tela u vodi omoguava detetu da se
daleko bolje i slobodnije kree, to se pozitivno odraava na
njegov opti razvoj. Znaajno se olakava cirkulacija krvi, koja
donosi hranljive materije u razliite delove tela.
4. Kako su utvrdili naunici, svako dete od momenta roe-
nja pa do priblino pola godine, sposobno je da se samo odra-
va na vodi, bez pomoi sa strane. Ako ovu genetsku sposobnost
produi vebati, ona se ne gasi i dete poinje ranije da pliva
nego da hoda. Tu je vano ne gubiti vreme.
Rastvarajui i odstranjujui nain dejstva vodenih terapi-
ja. Bilo kakve stvrdnute materije u ovejem organizmu ukazu-
ju na preostljivost ivotnog principa Vetar", koji izaziva u or-
ganizmu suvou i hladnou, to jest stvara uslove koji podstiu
stvaranje tvdih materija. Skupljanje,zgunjavanje, kristalizacija
- to su Jang-procesi. Zato da bi spreili skupi janje i zgunjava-
nje potreban je suprotan proces - J i n. Prema tome, kao protiv-
teu suvoi i hladnoi (ili toploti i suvoi) u organizam treba
uneti vlagu i toplotu. Tople i vrele terapije, vezane za vodu,
upravo su najpogodnije za to.
Da bi se odstranile rastvorene tetne materije potrebno je
proiriti (krvne i limfne) pore na koi. To podstie Jin proces
- irenje i usmeravanje iz sredine prema vani. Poto je voda ide-
alan upija, transporter i odstranjiva toplote, ona e podsticati
Jang-proces.
Ako u vrelu vodu stavimo lako isparijiva sredstva, koja jo
vie poveavaju propustljivost tela, tada se efekat takvog jedi-
njenja viestruko poveava. Zbog toga se u vodu sipaju ekstrak-
ti, koji sadre isparljive aromatine materije.
Upotreba parne banje (saune) je najefikasnija terapija za
rastvaranje tetnih materija u organizmu. Pored postizanja do-
bre zagrejanosti organizma, otvaraju se pore na koi, omogu-
avajui obilno znojenje i odstranjivanje rastvorenih materija
kroz kou.
74
Tople i vrele kupke deluju slabije. Ali ukoliko se koriste
uz upotrebu isparljivih materija, to jest odvara trava i drugih
sredstava, efekat se poveava. Poto kod kupki odstranjivanje
tetnih materija preko koe nije tako izraeno kao u parnoj
banji (sauni), glavno odstranjivanje bie preko bubrega. Zato
ukoliko imate slabe bubrege - idite u parnu banju (saunu) tj.
parite se, a ukoliko vam je bolesna koa - koristite kupke.
Kontrastne terapije, to jest kombinovanje toplote i hladno-
e, usmeravajui cirkulisanje krvi as prema koi, as u dubinu
organizma, pogoduju odstranjivanju svega to nije potrebno.
Evo kako Knejpp savetuje da se koriste kupke:
Uite u kadu kada je ona napunjena toplom vodom (do
28C) toliko da vam prekrije celo telo. U kadi ostanite 25-
40 minuta. Zatim brzo preite u drugu kadu sa hladnom
vodom i zagnjurite se u vodu do glave; ukoliko nemate
kadu onda pospite telo hladnom vodom, po mogunosti
brzo - u toku jednog minuta. Ne briui se, obucite se i
kreite se oko pola sata po sobi ili na vazduhu, dok se telo
potpuno ne osui i zagreje.
H> Kadu napunite vodom da ona prekrije celo telo, tempera-
tura voe u kadi je od 32 do 34C. Uite u nju tri puta,
takoe i u hladnu vodu tri puta.
Ovo je takozvana kupka sa trojnom smenom:
10 minuta u toploj vodi - 1 minut u hladnoj,
10 minuta u toploj vodi - 1 minut u hladnoj,
10 minuta u toploj vodi - 1 minut u hladnoj.
Terapija se uvek mora zavriti sa hladnom vodom.
Zdravi, krepki ljudi polako sedaju u kadu sa hladnom vo-
dom dok im voda ne bude do vrata. Osetljivi ljudi ulaze u kadu
brzo, umivaju grudi i lea, bez potpunog potapanja u vodu.
Umivanje celog tela moe potpuno da zameniti hladnu kupku
75
kod ljudi koji se boje hladnoe. Nikada ne treba kvasiti glavu.
Ako se glava sluajno pokvasi mora se odmah izbrisati.
Ne briui se, brzo se obucite i u toku sledeih 30 minuta
hodajte dok se ne zagrejete.
Primedbe: Nikad ne preporuujem samo tople kupke bez
hladnih ili umivanja hladnom vodom. Visoka temperatu-
ra, ukoliko dugo deluje, ne jaa nego slabi organizam; ona
ne elici kou i ini je osetljivijom na hladnou; ona ne
titi nego izlae opasnosti. Topla voda otvara pore u koje
prodire hladan vazduh, ije posledice e se brzo ispoljiti.
Hladne kupke ili umivanje hladnom vodom koje se pri-
menjuje posle toplih, spreavaju to (ja ne znam ni jedan
nain primene tople vode iza koje ne sledi primena hladne
vode); hladna voda jaa, sniava visoku temperaturu; ona
osveava, otklanja suvinu toplotu i na kraju titi, zatvara-
jui pore i jaajui kou.
I tu, kao i kod svih drugih toplih kupki, ja nikada ili veo-
ma retko koristim samo toplu vodu, dodajem uvek odvar od
raznih lekovitih trava.
Za bolje rastvaranje koristim odvar od sledeih biljaka: tri-
nu od sena, jelove grane i ovsanu slamu.
Kupka sa trinom od sena. Kesu sa 1-1,5 kg suvog sena
potopiti u posudu s vrelom vodom, zapremine 7-8 litara, i osta-
viti da odstoji 20 minuta (savremeni fizioterapeuti savetuju
da se kuva oko 1 sat). Zatim dobijeni odvar sipati u kadu sa
toplom vodom. Voda dobija boju kafe, otvara pore i pojaava
cirkulaciju krvi. Ove kupke veoma su pogodne za zagrevanje
tela. Zdravi ljudi mogu ih koristiti u bilo koje vreme. Kupanje
traje 10-15 minuta.
Ovakve kupke dobro je koristiti pri leenju reumatizma.
Dobijeni odvar sipati u kadu i dodati vrele vode do polovine
kade. Sedite u kadu i prekrijte je vodootpornim prekrivaem,
70
tako da krajevi prekrivaa vise sa krajeva kade 30-40 cm. Na
sredini prekrivaa treba napraviti pravougaoni otvor (35x35
cm ili malo vie). U izrezani prostor (pravougaonik) zaijte tan-
ku gumu, u ijoj sredini napravite okrugli izrez prenika malo
manjeg od obima vaeg vrata. U taj okrugli otvor lice koje se
lci mora da zavue glavu, pri primeni ove kupke.
Trina od sena sadri mnogo eterinog ulja, koje je veoma
dobro sredstvo za leenje reumatizma. Ako se kada ne prekrije
vodootpornim materijalom eterino ulje e ispariti. Pod prekri-
vaem eterino ulje ulazi u telo bolesnika kroz otvorene pore.
Voda u kadi mora biti toliko vrela koliko moete da istrpi-
te. im se voda malo ohladi morate ponovo dodati vrelu vodu.
Morate zapamtiti da samo seno nije pogodno za ovakve kup-
ke, mora biti trina od sena. Posle kupke trinu od sena baciti.
Najbolje je koristiti ove lekovite kupke uvee, pre spavanja.
Za leenje hroninog miinog reumatizma kupka se mo-
ra primenjivati 30-45 puta. Za leenje poetnog akutnog sta-
dijuma reumatizma zglobova kupke se moraju primenjivati
40-60 puta. U nekim sluajevima, kod bolesnika sa hroninim
reumatizmom zglobova, kupke sa trinom od sena moraju se
primenjivati 100 i vie puta.
Istovremeno sa kupkama od trine mogu se kombinovati i
obloge sa njom. Ujutru i za vreme ruka mogu se koristiti oblo-
ge, a kupke uvee, pre spavanja.
Tehnika leenja oblogama je jednostavna: u velikoj posu-
di prokuvajte trinu od sena (ne manje od pola sata kuvanja),
stavite trinu na obolele delove tela i zamotajte debelim slojem
flanelskih traka (zavoja) ili vunenom tkaninom. Posle dva sata
skinite povez i bacite trinu. Kod teih sluajeva reumatizma
u zglobovima obloge od trine mogu da se koriste uvee, posle
kupke, bolesnik treba da spava sa oblogama.
Duina primene ovakvih kupki zavisi od stanja srca. Stoje
ono zdravije, kupke mogu biti due - od 20 minuta do 1 sata.
U veoma tekim i zaputenim sluajevima reumatizma, poseb-
no u zglobovima, kupke se moraju koristiti svakodnevno, a kod
manje tekih sluajeva - svaki drugi dan.
77
Ekstrakt za kupke od borovih iglica. Sakupite borove igli-
ce (etine), granice i iarke, stavite ih u hladnu vodu i kuvajte
pola sata, posle ega dobro zatvorite posudu i ostavite da od-
stoji 12 sati. Dobar ekstrakt ima smeu boju. Za punu kadu
potreban je 1,5 kilogram ekstrakta, za polovinu 3/ 4 kilograma,
za sedenje u kadi 1/ 4 kilograma.
Kupke sa ekstraktom od borovih iglica imaju neobino
smirujue dejstvo na nervozne osobe i izvanredno jaaju srce
i nerve. Zato ih sa velikim uspehom koriste pri leenju bolesti
srca, upala i drugih nervnih bolesti, nervne napregnutosti, ner-
vne besanice, paralize i kostobolje, reumatizma, iijasa, otoka
i zapaljenja zglobova, promrzlina udova, konih bolesti (gnoj-
nih ireva), gojaznosti, katara disajnih puteva, astme i bolesti
plua.
Kupke sa ekstraktom od borovih iglica korisne su i za ja-
anje i okrepljenjc bolesnika koji se oporavljaju posle tekih
bolesti. Ove kupke se mogu koristiti i za inhalaciju, ukoliko u
kadu dodamo 20-30 kapi pravog ulja od borovih iglica. Pare,
prezasiene eterinim uljem, pre svega deluju na sluzokoe di-
sajnih organa.
Kupke sa ovsanom slamom. Uzeti oko 1 kilogram isitnje-
ne ovsane slame, staviti je u malu vreicu i kuvati u 7-8 litara
vode, oko pola sata. Sipati u kadu i primeniti terapiju. Ova kup-
ka jaa organizam i korisna je kod leenja oboljenja bubrega,
mokraene beike i reumatskih oboljenja.
Kora hrasta. Koru hrasta osuiti, isitniti i potopiti, na ne-
koliko sati, u hladnu vodu, posle toga je kuvati u kljualoj vodi
oko pola sata. Odvar procediti i sipati u vodu za kupku. Za
punu kadu potreban je 1 kilogram kore, za pola kade - pola
kilograma kore, za sedeu kupku - 250 grama.
Kupke od hrastove kore, obzirom da sadre taninsku ki-
selinu, smanjuju temperaturu, pomau kod zaceljivanja rana.
Primenjuju se za leenju povreda na koi nastalih usled promr-
zlina i proirenih vena.
78
Kamilica. Cvetove kamilice preliti hladnom vodom i kuva-
ti u dobro poklopljenoj posudi 10 minuta (za punu kadu - pola
kilograma, za pola kade - 250 grama, za sedeu kupku - 150
grama i za kupku nogu - 100 grama).
Zahvaljujui eterinom ulju koje se nalazi u kamilici ove
kupke imaju lekovito dejstvo na spoljanje i unutranje upale,
zbog ega se sa velikim uspehom koriste pri leenju kataralnih
stanja, konih bolesti, rana i gnojnih ireva. Kupke od kamilice
smiruju i otklanjaju greve, ponekad ih koriste kod preterane
razdraljivosti.
Valerijana. Kupke sa odvarom valerijane slue za smirenje
srca,leenje spazma nervnog sistema; one smanjuju osetljivost
kimene modine i posebno se preporuuju pri leenju nesani-
ce, bolesti srca i nerava izazvanih nervozom, pri spazmatinom
stanju srca, grkljana, nerava, eluca, greva u stomaku, astme i
nadimanja. Ovakve kupke smanjuju i reguliu broj otkucaja
srca i smanjuju krvni pritisak. Za punu kadu potrebno je pola
kilograma valerijane.
Cvet lavande. Kupke sa cvetom lavande, zahvaljujui aro-
matinom mirisu i blagim nadraajima koje kupke od lavande
imaju na kou, imaju veliki znaaj u leenju ne samo bolesti
srca i nerava, nego i leenju reumatizma, kostobolje, paralize,
uganua, ukletenja i povreda tetiva, otoka (tumora) i zadeblja-
nja (stvrdnua). Ove kupke oivljavaju i stimuliu nerve koe i
glavne krvne sudove. Za punu kadu potreban vam je kilogram
lavandinog cveta.
Orahovo lie. Uzeti svee ili osuene listove oraha, poto-
piti ih u hladnu vodu i kuvati 45 minuta u dobro pokrivenoj
posudi. Za punu kadu potreban vam je 1 kilogram lia, za po-
la kade - pola kilograma, a za sedee kupke - 250 grama.
Ove kupke se primenjuju uglavnom u dejoj medicini za
leenje dijareje i bolesti limfnih lezda.
79
Mekinje. Za celu kadu potreban je 1,5 kilogram, za pola
kade 750 grama i za sedee kupke 250 grama mekinja. Staviti
mekinje u hladnu vodu (bolje je staviti ih u vreicu i potom
potopiti u vodu) i kuvati veoma kratko. Koriste se za leenje
upala, svraba i ospi, za leenje opekotina, rana i kod preterane
osetljivosti koe.
So. Za punu kadu potrebna su 2 kilograma soli. So se jedno-
stavno sipa u vodu da se rastvori. Ovakve kupke nadrauju kou,
pospeuju izdvajanje vode kroz kou, mokrae i drugih nepotreb-
nih materija. Slane kupke poboljavaju dotok krvi u kou, povolj-
no utiu na razmenu materija i leenje reumatskih bolesti.
Kombinovane kupke. Kombinovanim kupkama nazivaju
se kupke kod kojih se kombinuju i meaju odvari nekoliko bi-
ljaka. Na primer odvar od trine sena i ovsane slame. Obe biljke
treba kuvati zajedno.
Na isti nain pripremaju se odvari od nane, kamilice, lipe
i drugih biljaka.
Radi rastvaranja tetnih materija nataloenih u organizmu
koristiti opte vodene terapije - parnu banju (saunu) i kupke.
Radi delovanja na pojedinane delove tela koristiti lokalne vo-
dene terapije: ogranieno dejstvo parom, polukupke i drugo.
Topla sedea kupka. Ova kupka veoma dobro zagreva or-
gane male karlice i stomaka, pomae pri leenju raznih bolesti
na tom delu tela. Imajui u vidu da se ovde skupljaju tetne
materije (sadraj debelog creva), treba ih odstraniti redovnim
putem. Zato se radi poveanja efikasnosti koriste odvari od
poljskog rastavia [Equisetum arvense), ovsane slame, trine od
sena i mnogi drugi. Odvari se pripremaju kao i za druge kup-
ke, samo u manjim koliinama. Trajanje kupke je 15 minuta.
Primenjuju se 2-3 puta sedmino.
Rastavi za kupke. Preliti ga hladnom vodom, kuvati oko
pola sata i dodati u vodu za kupku. Za punu kadu uzima se 3/ 4
kilograma, za pola kade 3/ 8 kilograma, a za sedeu kupku -1/ 4
kilograma.
Kupke od rastavia sadre silicij um i koriste se kod spazma-
tinih stanja bubrega i mokrane beike i kod katara i drugih
slabosti mokrane beike. Odvar od rastavia pre svega deluje
na slabo zaleene rane (na ranu staviti nakvaenu salvetu).
Polukupka od ovsane slame - odlino je sredstvo protiv
kostobolje (bolesti Vetra") bilo koje vrste.
Polukupke od trine - deluju neto slabije od prethodnih,
ali su veoma dobre za cirkulaciju krvi, slabosti eluca, zatvora
i gasova.
Tople kupke za noge. Postoji nekoliko varijanti:
Hf u toplu vodu (25-26C) staviti pregrt soli (u ovo se mogu
dodati dve ake drvenog pepela u svojstvu apsorbenta) i
dobro promeati. Trajanje kupke od 10 do 15 minuta. So
rastvorena u vodi ini kou toplom i suvom. To podstie
pojavu toplote u telu.
*> kupka od slame za noge (stabljike, lie, seme). Preliti klju-
alom vodom tri do pet aka trine od sena, posudu zatvori-
ti i ostaviti da se ohladi do 25-26C.
Ove kupke su dobre za spreavanje znojenja nogu, kod te-
enja otvorenih rana, otoka (tumora), kostobolje, hrskaviavih
vorova, gnojnih mesta izmeu prsta, povreda od tesne obue i
drugo. Evo ta o ovakvim kupkama za noge misli Knejpp: Uop-
te mogu rei da ovakve kupke veoma dobro pomau, ako su no-
ni sokovi bolesni i skloni razlaganju. Jedan gospodin je imao
silne probleme sa kostoboljom. Vritao je od bolova. Ova kupka
za noge sa umotavanjem nogu u laneno platno, nakvaeno u od-
varu od trine sena izleila ga za jedan sat od uasnih patnji".
Hf kupka za noge od ovsane slame. Ovsanu slamu kuvati oko
pola sata, ohladiti do 25-26C, primenjivati kupku za no-
ge 20-30 minuta.
81
Opet emo se obratiti Knejppu: Na osnovu iskustva mo-
gu rei da ovim kupkama nema ravnih kada se radi o smeka-
vanju bilo kakvih zadebljanja na nogama. Veoma dobro poma-
u kod reumatizma zglobova, kostobolje, uljeva, urastanja i
gnojenja noktiju i drugo. Tim kupkama se lee ak otvorene
i gnojne rane na nogama, kao i povrede izazvane preteranim
znojenjem nogu.
Jedan gospodin isekao je sebi uljeve. Obrazovana zloud-
na upala navodila je na zakljuak da se radi o sepsi. Tri ovsane
kupke na dan i umotavanje nogu u tkaninu nakvaenu u tom
od var u izleile su ga za 4 dana".
Da biste pojaali dejstvo, kupke za noge od ovsane slame i
trine primenjujte trokratno: 10 minuta toplo dejstvo, 1 minut
hladno dejstvo itd. Zavrite kupku ispiranjem nogu u hladnoj
ili prohladnoj vodi.
Kupke sa dodatkom slaice (Brassim juncea, B. albd). Su-
va slaica (goruica) dodaje se samo u pojedinim sluajevima
u kupke za ruke i noge (mora se koristiti samo sveza). Uzeti
2-3 pregrta goruice, preliti vrelom vodom (50C), dobro iz-
meati da ne bude grudvica i dodati u vodu za kupanje. Gorko
eterino ulje koje se pri tome izdvaja, izaziva vee nadraaje
koe nego bilo koje drugo sredstvo koje se dodaje kupkama.
Primena ovakve kupke ograniava se na 5-10 minuta. Zatim
se telo ispira toplom vodom. Slaica se ni u jednom sluaju ne
srne kuvati inae e izgubiti svoju snagu i dejstvo.
Sada nam je poznat princip kako vodene terapije rastvara-
ju i moemo prei na mehanizam odstranjivanja. Mehanizam
odstranjivanja sastoji se u tome to razliite obloge i umotava-
nja deluju na organizam znatno due, nego navedene terapije
koje rastvaraju (1-2 i vie sati) i koriste se viestruko. Pri tome
se javlja efekat isisavanja" svega tetnog iz organizma. Taj efe-
kat je zasnovan na zakonu Osmoze vodu apsorbuje telo, a
mokra tkanina tetne materije, otrove i drugo. To se ponavlja
sve dotle dok sc koncentracija tetnih materija u tkanini i orga-
nizmu ne izjednai. Za to je obino potrebno 1-2 sata. Posle
izvesnog vremena moe se primeniti novo umotavanje radi od-
stranjivanja tetnih materija iz organizma. Tkanina za obloge
se posle ovoga mora obavezno oprati - ona je zasiena otrovi-
ma i u nekim sluajevima odvratno zaudara.
Postoje opte i lokalne terapije. U opte terapije spadaju:
nisko umotavanje, kratko umotavanje i mokre koulje (potko-
ulje). U lokalne terapije spadaju obloge. Sve ove terapije mogu
se i moraju primenjivati sa odvarima navedenih trava.
Pre no to preemo na opisivanje umotavanja, moramo
utvrditi kako ih je najbolje primenjivati, kao tople ili hladne.
Toplo umotavanje-po zakonu ,Jin-Jang"delovae na spolja-
nje slojeve tela (kou) to se i potvruje zakonom suprotnosti
i hemodinamike.
Hladno umotavanje elujc suprotno - na unutranje orga-
ne. Ove osobenosti je potrebno iskoristiti za odstranjivanje tet-
nih materija iz organizma (iz unutranjih organa) ili spolja (sa
konog omotaa).
Pored ovoga potrebno je znati i uticaj zakona Jin-Jang":
J in raa Jang i obratno - Jang raa J in; prekomerni Jin prelazi
u Jang i obratno. Drugim recima, hladna pasivna umotavanja
Jin u organizmu e izazivati svoju suprotnost - toplom, kre-
tanje, to jest Jang. Topla umotavanja - vrela, aktivna - Jang
izazvae u organizmu svoju suprotnost - slabost i smanjenje
temperature, to jest J in.
Otuda proistie ijedna od glavnih preporuka vodenih tera-
pija: kupanje toplom vodom zavri kratkim kupanjem hladnom
vodom. Ova tvrdnja je proverena u praksi. Evo ta o tome kae
S. Knejpp: Topla voda iscrpljuje i slabi organizam, hladno ku-
panje posle toga jaa, elici i omoguava zdrav razvoj tela".
Nisko (donje) umotavanje oznaava se kao glavni nain
pri leenju bolesti nogu i stomaka. Umotavanje poinju od le-
a (ispod miici). Glava, vrat, ramena i ruke su slobodni i mora-
ju biti pokriveni neim toplim, da ne prolazi vazduh spolja.
Na arav, prostrt na madracu, po duini staviti iroko vu-
neno ebe. Laneno ili kudeljno platno za uvijanje mora biti
veliko, da bi se moglo 2-3 puta omotati oko tela i nogu. Presa-
83
82
viti ga na dvoje, nakvasiti i ocediti da ne kapa voda sa njega i
staviti u vidu pravougaonika na prostrto vuneno ebe. Lei na
tu tkaninu i omotati se oko celog tela. Zatim se vrsto umotati
u vuneno ebe radi izbegavanja pristupa vazduha i prekriti se
perinom.
Posebnu panju obratite na umotavanje u vuneno ebe ra-
di izbegavanja pristupa vazduha i prekrivanje perinom. Sutina
je u tome to se u organizmu usled hladnog umotavanja javlja-
ju toplota i kretanje (aktiviraju se procesi razmene) - tetne
materije se apsorbuju u mokru lanenu tkaninu. Ukoliko nema
kontakta koe sa tkaninom do ovog procesa nee doi. Pored
toga koa mora ostati topla i vlana da bi lake izdvajala tetne
materije i skupljala u telu toplotu. Vuneno ebe omoguava da
se zadri toplota i zagrevanje tela, a perina jo vie poveava
toplotni efekat.
U tako zatvorenom vlanom i toplom prostoru, kao u utro-
bi majke, odvijaju se posebni procesi, koji iste i lece organi-
zam. Pojava znoja ukazuje na proces ienja i javlja se kao
kriterij um efikasnosti ove terapije. Ukoliko nema znoja ili ga
je jako malo, znai daje proces ienja lo.
Trajanje ove terapije je 1-2 sata.
Ovo umotavanje ima dejstvo zagrevanja, rastvaranja i od-
stranjivanja tetnih materija preteno iz organa u trbunoj du-
pli'
1
-
Preporuuje se u vodu dodati odvare od trine sena, ae,
jelovih grana i ovsane slame. aa zamcnjuje trinu od sena i
poljski rastavi i veoma je korisna pri oteanom mokrenju i
kao dopunsko sredstvo za rastvaranje kamenca u bubrezima.
Odvar od ovsane slame ispoljava odlino dejstvo kod kosto-
bolje, kamenja i peska u bubrezima; jelove grane odstranjuju
nagomilane gasove u stomaku.
Kratko umotavanje. Moe se primenjivati samostalno.
Poveava koliinu toplote u organizmu i sniava visoke tempe-
rature. To umotavanje poinje od pazuha i see gotovo do kole-
na. Komad lanenog platna saviti 4-6 puta, potopiti ga u vodu,
84
dobro iscediti i vrsto umotati oko tela. Pristup vazduha spre-
iti vunenim ebetom, a neophodna toplota postie se pokri-
vanjem perinom. U zavisnosti od zdravstvenog stanja koristiti
zagrejanu ili hladnu vodu. Trajanje umotavanja je 1-2 sata.
Ovakvo umotavanje je veoma dobro koristiti jedanput ne-
deljno s ciljem preventivnog elovanja i zatite od mnogih bo-
lesti. Ono isti bubrege, jetru, stomak, odstranjuje nagomilane
gasove, bolesne sokove i suvine tenosti. Kratko umotavanje
potpuno eliminie bolesti srca i eluca, koji nastaju usled priti-
ska gasova i prestaju sa izbacivanjem gasova. Moete ak i spa-
vati tako umotani, pri emu e san biti miran. Ovaj nain pot-
puno odgovara starijim ljudima iji je organizam dehidrirao.
Mokra koulja. Obinu nonu lanenu koulju, koja je du-
gaki do peta, nakvasiti u vodi, iscediti i obui. Lei u krevet,
pokriti se vunenim ebetom i prekriti perinom. Ukoliko se o-
vek ne prekrije perinom, teko da e postii potrebnu tempera-
turu. Jedno vuneno ebe je malo. Nepotovanje ovoga pravila
dovodi do neefikasnosti svili navedenih terapija, povezanih sa
umotavanjima. Trajanje terapije je 1-2 sata. Moete spavati u
toj koulji.
Dejstvo mokre koulje ogleda se u otvaranju pora i izbaci-
vanju bolesnih tenosti (slino flasteru), oputanju (vlaga opu-
ta), ravnomernoj raspodeli toplote i poboljanju opteg stanja
organizma. Da bi lekoviti efekat bio jo vei, koulju moete
nakvasiti u vodi sa siretom ili solju.
Upozorenje: sve terapije, povezane sa hladnom vodom ili
umotavanjima, neophodno je primenjivati posle prethod-
nog zagrevanja tela.
Na slian nain primenjuju se i obloge: staviti oblogu koja
je nakvaena u vodi i prekriti je vunenom maramom. Ukoliko
se obloge stavljaju na itavo telo (trup), preko njih staviti i pe-
rinu.
85
VODENE TERAPI J E
KOJ E NORMALI ZUJ U KRVOTOK
Sve navedene terapije manje ili vie normalizuju cirkulaci-
ju krvi (krvotok). One su proste i dostupne svima. Ali ukoliko
imate vremena i elje moete primeniti terpentinsku kupku
prema preporuci Zalmanova. Pored normalizacije kapilarskog
krvotoka, korisne su i kod hroninih oboljenja kimenog stuba
i ekstremiteta, koje se manifestuju sa izraenim bolovima. To
nije nita drugo do naruavanje ivotnog principa Vetar".
Za terpentinske kupke se koriste dve vrste emulzija: bela i
uta.Terpentin se dobiju iz jelove smole. On ima rastvarajua,
stimuliua i dezinfekciona svojstva. Kao sredstvo za leenje
koristili su ga drevni Egipani, Grci i Rimljani. Tkanina, u ko-
ju su bili umotani egipatski faraoni koji su leali u grobnicama
po 4 000 godina, bila je presvuena smolom. Kako su utvrdili
savremeni istraivai ta obloga od smole nije ni danas izgubila
svojstvo da unitava mikrobe. Eto zbog ega koriste vrele tera-
pije sa borovim iglicama (etinama), jer one sadre terpentin.
Poto se terpentin odlino rastvara, lako se apsorbuje kroz
kou i deluje na nervne zavretke. Postoje dve vrste terpentin-
skih kupki - sa belom i utom emulzijom. Opta karakteristika
ovih kupki je da deluju na poboljanje kapilarnog i limfnog to-
ka, poveanje ivotne energije svake posebne elije i organizma
u celini. Kupke sa belom terpentinskom emulzijom prevushod-
no stimuliu kapilare, sa utom poboljavaju razmenu materija
u organizmu, poboljavaju rastvaranje nataloenih soli u zglo-
bovima, tetivama i na zidovima krvnih sudova.
Sastav bele emulzije. Rastvoriti 3 grama salicilne kiseline
u 250 grama kljuale vode. Sipati sitno nastrugani deji sapun
(20 grama). Sve to meati staklenim tapiem zagrevajui po-
sudu na tihoj vatri. Dosuti 250 grama terpentina od izdanaka
(mladica) visokog kvaliteta i, neprekidno meajui, nasuti u fla-
e sa velikim grliem i dobro zatvoriti.
Sema seansi: prva - 25 grama emulzije nasuti u kadu sa
vodom temperature 37C; druga - 30 grama i 37,5C; trea
86
- 35 grama i 38C; etvrta - 35 grama i 38,5C; peta - 40 gra-
ma i 39
a
C; esta - 45 grama i 39C; sedma - 50 grama i 39"C;
osma - 55 grama i 39"C; deveta - 60 grama i 39C; deseta - 65
grama i 39 C; jedanaesta - 70 grama i 39"C; dvanaesta - 75
grama i 39C.
Emulziju pre sipanja u kadu promukati. Vreme prve sean-
se je 12 minuta, sve ostale po 15 minuta. Kupke primenjivati
dvaput nedeljno.
Sastav ute emulzije. 300 grama ricinusovog ulja sipati u
emajliranu posudu (erpu, lonac) zapremine 2-3 litra, istu po-
sudu staviti u drugu - veu posudu sa vodom (kuvanje na pari).
Kada voda u veoj posudi prokljua sipati u emajliranu posudu
40 grama natrijeve luine (nagrizajui natrijum), rastvorene u
pola litra vode. Staklenim tapiem meati dok se ne dobije gu-
sta masa koja lii na retku kau. Zatim sipati u istu posudu 225
grama oleinske kiseline i neprekidno meati 30 minuta dok se
ne dobije tena providna masa ute boje. Skinuti posude sa va-
tre i u masu dodati 750 grama terpentina od izdanaka visokog
kvaliteta. Razliti emulziju u flae i dobro zatvoriti epovima
od plute.
Pri primeni terapije u kadu sa vrelom vodom sipati emulzi-
ju. ema seansi je sleea: prva - 40 grama emulzije, tempera-
tura vode u kadi je 38C; druga - 45 grama i 38; trea - 50
grama i 38,5C; etvrta - 55 grama i 38,5C; peta - 60 grama
i 39C. Sledee kupke pripremaju se na isti nain kao za petu
seansu. Vreme za prvu i drugu seansu je 12 minuta, a za 3, 4 i
5 - po 15 minuta. Mora se uraditi ukupno 12 kupki. Seanse se
primenjuju svakog drugog dana.
Ukoliko vam je koa veoma osetljiva, pre primene kupke
polni organ i deo tela oko anusa namaite vazelinom. Vodom
ne treba kvasiti deo tela oko srca jer ove terapije deluju na srce
iritirajue. Ukoliko ste umorni morate se pola sata odmoriti
pre primene terapije. U vodu treba ulaziti polako.
Kriterijum efikasnosti ovih terapija je oseaj peckanja na
koi, pri zavretku terapija ili posle njih, kojeg smenjuje oseaj
peenja.Trajanje reakcije je 30-45 minuta, ukoliko reakcija du-
87
e Cfaje pri primeni sleee kupke ne treba poveavati koliinu
emulzije.
Mogu se primenjivati i terpcntinske kupke za noge sa 10
grama emulzije, a takoe kombinovati bele i ute kupke. To
omoguava bolje dejstvo na krvne sudove i ceo organizam.
Veoma je vano odravati dobni cirkulaciju krvi u glavi i
oima, imati iste maksilarne i eone sinuse. U njima se vreme-
nom skuplja i zadrava sluz, koja izaziva mnoge bolesti, dovodi
do prevremenog gubitka vida i pamenja. Mnogi ljudi, upravo
zbog toga gube vid, nose naoare, a mogu ga povratiti ukoliko
oiste mozak. Za tu svrhu dobre su jednostavne i efikasne vo-
dene terapije.
Kupke za glavu. Ove kupke su dobre za odravanje krvnih
sudova mozga u zdravom, elastinom stanju, kao i za smeka-
vanje zastarele sluzi i njenog odstranjivanja. Kupka treba da bu-
de kontrastna. U poetku glavu zagnjuriti u posudu sa toplom
vodom 5-7 minuta, tako da deo glave sa kosom bude potpuno
u vodi. Odmah posle toga glavu zagnjuriti u posudu sa prohlad-
nom vodom na 15-30 sekundi. Tako ponoviti 2-3 puta. Posle
ove terapije potrebno je dobro izbrisati glavu i kosu i ostati u
toploj prostoriji bez promaje. Terapija se primenjuje 2-3 puta
nedeljno dok se ne postignu odgovarajui rezultati. Uoeno je
da ovakva kupka jaa kosu.
Kupke za oi. Kombinuju se hladne i tople kupke. Ukoli-
ko se primenjuje hladna kupka, lice se zaroni u hladnu vodu
i otvore oi u trajanju 15 sekundi. Zatim podii glavu i posle
15-30 sekundi ponovo zaroniti elo i oi u vodu. To se moe
ponavljati 4-5 puta.
Tople kupke za oi sa temperaturom vode od 24-26C,
posle koje sledi hladna voda ili jednostavno umivanje hladnom
vodom. U toplu vodu moete dodati odvar od raznih trava.
Hladna voda jaa i osveava vidni aparat i spolja i iznutra.
Toplu kupku koristiti radi rastvaranju i izbucivanja gnoja iz e-
onih i maksilarnih sinusa.
88
ZAGREVAJ UI I VLANI EFEKAT
VODENI H TERAPI J A
Sve navedene vodene terapije podstiu vlaenje i zagreva-
nju ljudskog organizma.
Kako kvaenje i toplota deluju na kou?
Koa je najvei i najvaniji ljudski organ. Njena povrina je
oko 1,5 kvadratnih metara, a teina - oko 20% od opte teine
ovejeg tela. Ona izvrava nekoliko ivotno vanih funkcija:
1. Ograujua. Koa je navlaka" u kojoj se nalazi na organi-
zam.
2. Termoregulaciona. Organizam se titi od pregrevanja zahva-
ljujui vodi koja isparava kroz pore koe. Suavanje krvnih
sudova koe i zatvaranje pora omoguava zadravanje to-
plote unutar organizma.
3. Povezujua. Imajui u vidu da se koa, nervi i mozak raz-
vijaju iz jednog istog embrionalnog listia, oni su meu-
sobno povezani i u odraslom organizmu. Koa, kako tvrdi
A.S. Zalmanov nije pasivni pokriva, odreen da samo ti-
ti nae telo. To nije pregrada izmeu oveka i sveta, nego
veza izmeu naeg organizma i spoljanje sredine. Spolja-
nja sredina neprekidno deluje na nas, a koa - kao svoje-
vrsni periferni mozak, prima te naraaje i predaje ih dalje
u mozak glave, u kojem se formira komanda unutranjim
organima da se maksimalno prilagode uticajima spoljanje
sredine.
4. Zatitna. Koa ima antibakterioloka svojstva. Ona sadri
lizocim koji unitava mnoge bakterije.
Prema proraunu amerikog bakteriologa Teodora Ro-
zberija, na povrini ovejeg tela intenzivno deluje 15 triliona
89
mikroba. Samo ista, zdrava, vlana i elastina koa moe se
uspeno suprotstaviti pritisku tako irokih razmera. Ako je ona
ista, njene baktericidne funkcije se poveavaju. Ako nije, po-
staje gnezdo zaraze i kroz nju dolazi do zaraze. Prema najnovi-
jim istraivanjima naunika, koa na aktivan nain uestvuje u
stvaranju imuniteta.
5. Energetska funkcija koe. Ona je dostavlja slobodnih elek-
trona akupunkturnom sistemu.
6. Disajnafunkcija koe. Koa die i na taj nain pomae plu-
ima. Ukoliko ovek uspe da na potrebnom nivou usposta-
vi disanje preko koe moe da ini uda. Na primer, P. Iva-
nov, koristei disanje preko koe, mogao je dugo vremena
da ostane pod vodom.
7. Funkcija izluivanja. Kroz pore koe izluuje se masa mate-
rija tetnih za organizam. Potpuno kono izluivanje zna-
ajno olakava funkciju bubrega i drugih organa za izlui-
vanje, produavajui im ivotni vek.
Kroz lojne lezde izluuje se posebna emulzija, zahvalju-
jui kojoj se koa titi od isuivanja, postaje elastina, vrsta i
blistava. Ali ukoliko se ona ne ncguje, isprljae se sopstvenim
izluenjima i potpuno e prestati da obavlja navedene funkcije.
Od ovoga strada ceo organizam.
Vi znate da u normalnim uslovima naa koa u toku dana
lui oko 500 grama znoja. Ukoliko se ne perete dva dana, na
koi e ostati deo tetnih i drugih materija izruenih iz jednog
litra znoja. Takva koa e prestati da potpuno obavlja svoje
funkcije i na nju e se naseliti mikrobi. Zato se redovno 1-2
puta dnevno perite s ciljem odravanja istoe koe.
Kako zagrevanje utie na oveji organizam?
Od tri ivotna principa samo jedan - u" - proizvodi
toplotu u organizmu i sastoji se od primarnih elemenata Va-
tre i Vode". Zato ga spoljanja toplota, posebno vlana parna
ja (sauna) stimulie, a to znai i sve funkcije koje zavise od
principa.
Naveemo najvanije:
Funkcija varenja hrane. Lekari su utvrdili da banjske terapi-
je smanjuju kiselost eludanog soka i zajedno s tim stimu-
liu apetit.
Banjska terapija blagotvorno deluje na dijabetiare. Dijabe-
tes je bolest ne samo razmene materija ve i varenja hrane.
Banjska toplota stimulie tu funkciju i dovodi do normali-
zacije zdravlja. Imajui u vidu da je koa kod dijabetiara
blea, suva i da se peruta, moramo se pobinuti za koni
omota. I ovde toplota i vlaga poveavaju disanje preko
koe, cirkulaciju krvi, a to pomae u normalizaciji koe.
Poto banja poboljava aktivnost bubrega, to na odreeni
nain titi od takvih konih oboljenja, koja prate dijabetes,
kao to su potkoni irevi (furunkuli) i ekcemi. Normalno,
koristiti takvo mono sredstvo kao to je banja, mogu sa-
mo dijabetiari kod kojih nije dolo do iscrpljenosti.
Postoji stara izreka: Kone bolesti se lece u crevima". Sva-
ka bolest koe je izbacivanje toksikog sadraja izutra na-
polje, pokuaj organizma da se oslobodi od nataloenih
tetnih materija u njemu. Prema tome, dijabetes i bolesti
koe imaju opti koren u potpunoj zagaenosti organi-
zma, zagaenosti njegovih ivotnih sokova". Oslobodivi
organizam od prljavtine reiemo se dijabetesa i izleie-
mo kou.
Imunoloka funkcija. Vetako poveanje temperature uni-
tava ili oteava aktivnost mnogih uzronika bolesti. Prag
temperaturne osetljivosti niza mikroorganizama koji iza-
zivaju bolesti je nii od temperaturnog praga kojeg mogu
da podnesu elije ljudskog organizma. Vetako poveanje
temperature u organizmu pomae da se unapred spale pa-
91 90
togeni mikrobi, dok jo nisu naneli tetu. Pored togu, to-
plotu banje vri sterilizaciju, u organizmu se poveava broj
leukocita - koji gutaju mikrobe.
Prema podacima nemakih biohemiara, temeljno zagre-
vanje u sauni omoguava da se u organizmu aktivno pro-
dukuje interferon - materija, koja je sposobna da savlada
pogubno dejstvo virusa gripu.
Funkcija vida. Banjska terapiju blagotvorno utie nu otri-
nu vidu. Desetominutni boruvuk u banji izaziva poveanje
svetlosne osetljivosti skoro za jednu treinu.
UmnaJunkcija.Toplota stimulie rad mozga, poveava kvali-
tet umnog procesa. Shodno Ajurvedi, umna aktivnost i otri-
na - je svojstvo funkcije ui". Sto je ona izraenija, to je
ovek pametniji i snalaljiviji. Na primer, Arhimed nije bez
razloga otkrio svoj poznati zakon, kupujui se u bunji. Mnogi
istaknuti nuunici, kuo nu primer 1. Menikov, to su isticali.
Zagrevajui i ovlaavajui efekat vodenih terapija podstie
oputanje miia, tetiva i zglobova. Ako ovek pliva u to-
ploj vodi, gde telo veoma malo tei, smanjuje se pritisak
nu sve zglobove, posebno kimu. Kombinacija oputanja
i smanjenja gravitacione sile dozvoljava, pri plivanju i dru-
gim vodenim terapijama, da se kimeni prljenovi postave
na svoja uobiajena" mesta, lako numeste zglobovi, izlee
kontuzije i ugunuu.
0 nainu zasienja organizma toplotom i vlagom ve je dostu
reeno. Ponoviemo du je to veomu korisno zu sturije ljude.
U orgunizmu koji nema dovoljno vode steu se zglobovi i
tetive, ovek se iskrivljuje i povija ku zemlji. Suva koa u
organizam dostavlja malo slobodnih elektrona, to dovodi
do smanjenja snage. Suva i vrsta koa slabo odstranjuju
tetne materije. Taloenje tetnih materija izaziva razna
oboljenja i povrede, svojstvene starakom dobu.
Zakljuite sami, evo osnovnih bolesti starosti: aterosklero-
za - zagaenje krvnih sudova; arterijama hipertonija - da bi
intenzivirali kretanje krvi po suenim arterijama potrebno je
poveati pritisak, a to dovodi do poveanog naprezanja (haba-
nja) srca; glavni razlog za ishemijske bolesti srca i mozga je su-
en je otvora arterija; rak i dijabetes se javljaju zbog unutranjih
neistoa. Opadanje toplotnih karakteristiku organizma utie
na imunitet. Zbog toga su stariji ljudi podloni raznim infekci-
jama, irevima i drugo.
U drevnom medicinskom traktatu ,,Cud-i", ne govori
se bez razloga da je zagrevanje i vlaenje organizma, pomou
kupki i parnih terapija, korisno kod oteanog kretanja, iskrivlje-
nosti i zategnutosti ekstremiteta, irenja otrova u miiima.
ENERGETSKI I STI MULI UI EFEKAT
VODENI H TERAPI J A
Na raun ega se dobija energija pri primeni vodenih tera-
pija? Glavni efekat hladnih, a jo bolje - veoma hladnih poliva-
nja celog organizma ogleda se u delovanju na plazmeno telo.
Plazmeno telo je neto vee od fizikog i na celoj povrini, i
spolja i iznutra, ima istu temperaturu. Kada se brzo i naglo
deluje veoma hladnom vodom, odjednom, na celu povrinu ko-
e, hladi se i plazma. Ona se povlai u organizam, a na njeno
mesto dolazi topla plazma. Javlja se jako strujanje, koje odjed-
nom pokriva ceo organizam, hiperpolarizuje membrane elija,
to sa svoje strane izaziva aktiviranje genetikog aparata rudi
pojaanja biolokih procesu (na primer sintezu belunevinu).
Drugim reimu uktiviru se upruvo to to dovodi do obnavljanja
orgunizmu i poveanja njegove snuge.
Dejstvo moru biti kratko, 2 do 3 sekunde i odjednom nu
celo telo. Sumo tuu e nu najbolji nain biti izraen taj udo
- efekat. Du ste pravilno reulizovuli ovu terapiju potvrdie to-
plota, koja se pojavljuje odmah posle hladnoe i kada vam iz
koe pone da izlazi para.
93
Ovakav efekat moete osetiti ukoliko zaronite u vodu ili
ukoliko stanete pod manji vodopad, kako to rade monasi ili
ako pospete sebe kantom hladne vode. Cesto pitaju moe li se
ova terapija zameniti tuiranjem? Moe ali efekat e biti slabi-
ji. Stvar je u tome to voda mora delovati na kou svojom ma-
som, a ne kao pojedinana struja. Struje koje prolaze po koi
od glave do nogu se zagrevaju, nema jednovremenog hlaenja
do koga dolazi kada voda svojom masom deluje na telo, hladei
ga naglo i ravnomerno.
Treba znati sledee: polivanje primenjivati samo po to-
plom telu, zato se prethodno zagrejte; posle polivanja uite
u toplu prostoriji i, ne briui se, intenzivno se kreite dok se
ne zagrejete i koa ne osui. Ukoliko to ne radite vremenom
ete osetiti kako se telo plai'bve terapije, skuplja se, nee da
je primeni. Koa e postati suva, perutae se, moe se pojaviti
bol u krstima i kukovima - znaci uticaja Vetra". Pri tom sve
ovo e se pojaviti neprimetno, teko e biti utvrditi gde je bila
greka, koja se sastoji u nepravilnom ponaanju do i posle ove
terapije.
Mnogim ljudima hladna voda izgleda preterano hladna i
oni je se plae. Zapamtite, brzo i naglo dejstvo hladne vode ne
hladi va organizam, nego izaziva opekotinu" koe - u tome
je sva sutina. Zagrejte se pre ove terapije, nemojte biti lenji.
Tada e i opekotina"biti jae izraena i telo se nee plaiti. Na
samom poetku i pri hladnom vremenu moete primeniti obi-
lazni manevar, koji izaziva ljubav prema ovoj terapiji i spaava
vas od komplikacija. Uzmite dve kante vode: jednu sa hladnom
a drugu sa toplom vodom. Prvo posipajte po sebi toplu vodu, a
zatim hladnu. Efekat e biti prelep, a sama terapija prijatna i vi
ete je zavoleti kao oljicu najbolje kafe. Ako je propustite ose-
aete da niste u elementu. Nedostajae vam ta sveina i snaga,
koje vam ona poklanja.
Energetsko dejsto ienja voda ispoljava na nau auru
- jajoliku elektronsku oblogu. Kada ovek pliva ili roni u vodi
patogena energija, koja je zalepljena" uz telo ili parazitira na
auri ostaje u vodi. Sto je voda hladnija lake se vri to energet-
sko ienje.
m
Patogena energija je silni J i n" (tanka, pokretna), a hlad-
na voda je silni J ang" (inertna), zato se pri sjedinjavanju oni
uzajamno neutralizuju. Rezultat toga je ienje organizma
od uzronika bolesti, odnosno telo se lci samo. Najvei uticaj
na to ima brzo i naglo polivanje celog tela ledenom vodom
(1-7C). Preporuka je da se pri tome koristi metod kontrasta
- kanta tople, a zatim ledene vode. Topla voda pomera patolo-
giju (bolest) prema povrinskom pokrivau, a ledena je spira. P.
Ivanov je ovako govorio: Vazduh izbacuje, voda pere, a zemlja
prima". Da bi se pojavio taj efekat morate se polivati vani. I za-
ite vani, podignite lice u vis, otvorite usta ali diite kroz nos.
Odmah ete osetiti kako on prolazi kroz donje i gornje nosne
upljine i kroz grlo u plua. Lagano ga uvlaite u sebe dok ne
uahnete punim pluima. Zadrite vazduh u sebi, napregnite
se i pospite vodu po sebi. Naprezanje izbacuje unutranju pa-
tologiju, voda je pere, a zemlja prima. Ovo primenjuju na pret-
hodno zagrejano telo (izvoenjem fizikih vebi) uz korienje
samo veoma hladne vode.
Posle toga, kada vae telo preplavi hladni talas, stajaete
topli, obnovljeni, s koom koja se isparava. Ako ste dovoljno
osedjivi, videete" u vodi koja se slila sa vas neto tetno, tam-
no, teko, neto to savreno nije potrebno vaem organizmu.
Efekat takvog leenja i ienja isticali su drevni mudraci
i potkrepljen je u Bibliji frazom: Idi i operi se u reci Jordan i
telo tvoje e ozdraviti, a ti sam e se oistiti".
Naveemo jo jedan energetski efekat vode. Voda u otvo-
renim prirodnim bazenima apsorbuje u sebe kosmike zrake.
Posebno je znaajna zvezdana vodica", to jest voda koja stoji
do jutra. Ona je napunjena kosmikim zracima i veoma je ko-
risna. Sunce koje izlazi svojim zracima prekida taj tok, zato se
morate kupati pre svanua s ciljem dobijanja kosmike energi-
je. Ko se kupao u to vreme zna kako takva voda osveava i puni
organizam.
95
LEKOVI TI EFEKAT VODENI H TERAPI J A
U vodi se nalaze rastvorene razne materije koje dospevaju
u organizam kroz kou i izazivaju koristan ili tetan efekat.
Topla voda iri pore, aktivira receptore akupunkturnih ta-
aka, to olakava unoenje slobodnih elektrona u organizam.
Poveano strujanje slobodnih elektrona u organizmu dovodi
do poveanja efekta suvine tenosti u akupunkturnim kanali-
ma. Sirenje pora koe i viak tenosti su dva fizioloka mehani-
zma koji omoguavaju efikasnu dostavu raznovrsnih materija s
povrine koe u organizam. Prema tome, ukoliko je voda koja
nas okruuje zasiena nekim materijama, one obavezno dospe-
vaju u organizam. Taj efekat se ostvaruje banjskom terapijom.
U datom sluaju materije dospevaju u organizam u homeopat-
skim dozama i ispoljavaju blagotvoran uticaj bez sporednih efe-
kata. Ali to je samo jedan nain dejstva rastvorenih materija na
organizam.
Drugi momenat se ispoljava kao fenomen produenog dej-
stva, koji se ogleda u osnovnom dejstvu materije na bioloki
objekat (oveji organizam). Energoinformaciona svojstva ma-
terije (lekova, hemijskih sredstava, biolokih tkiva i drugo) ire
se u prostoru slino talasima. Ukoliko takvo zraenje dospe
na neki drugi materijalni objekat (oveje telo), deo izraene
energije se apsorbuje i objekat koji je apsorbovao tu energiju
poprima karakteristike objekta zraenja. Mnogobrojni ogledi
su pokazali da se takvo dejstvo najlake ostvaruje kroz aku-
punkturne take (u toku 3 sekunde). Ukoliko je ta materija
dospela u organizam, ona deluje znatno sporije, prema stepenu
upijanja u krv.
Ta nauka zasnovana je na sledeim injenicama:
1. Arndt-Sulcov zakon prema kome slabi nadraaji jaaju bio-
loke pojave, jaki - usporavaju, a preterano jaki - paraliu.
2. Slino se leci slinim". Pri leenju odreenih bolesti treba
koristiti male doze onih materija koje, kod zdravog oveka
u velikim koliinama, izazivaju pojave sline simptomima
96
date bolesti.To je prva postavka homeopatije - zakon sli-
nosti".
3. Druga postavka je patogeneza lekova", to jest potrebno je
ispitati dejstvo lekova ne u lekovitim, ve u otrovnim do-
zama za zdrave ljude, da bi se utvrdili simptomi koje oni
izazivaju.
4. Trea postavka homeopatije. Za leenje se odreuju mini-
malne koliine tih sredstava koja u velikim dozama izazi-
vaju simptome jedne ili druge bolesti. Zato se te materije
viestruko razblauju u 100,1000, mi lion i vie puta kako
bi se dostigla minimalna doza.
Na osnovu uenja utemeljivaa homeopatije S. Hanema-
na, pri viestrukom razblaivanju lekovitih materija dolazi do
poveanja njihovih lekovitih svoj stava. Takvo poveanje lekovi-
tih svojstava, pri smanjenju doza,Haneman je nazvao dinami-
zacijom", potenciranjem" kao rezultat pojave ranije skrivenih
snaga".
N. L. Lupiev, radei na katedri refleksoterapije Central-
nog instituta za usavravanje lekara, u svojoj knjizi Elektropunk-
turna dijagnostika, homeopatija i fenomen produenog dejstva
pie sledee: Razblaivanje lekova vodom ili meanje sa neu-
tralnim prakovima u odnosu 1:1 000,1:1 000 000 i vie nije
dovelo do nestanka lekovitog svojstva. Sta vie, ispostavilo se
da poveanjem stepena razblaenosti dejstvo leka postaje jae.
Stvar je u tome to posle 23-eg decimalnog razblaivanja (D
23) ni jedan molekul osnovnog sredstva ne ostaje. A lekoviti
efekat postaje sve vei i vei. Homeopatija ne deluje na bolest,
nego na organizam u celini".
Tako, pri velikom razblaivanju ne deluje sredstvo nego
njegovo energoinformaciono polje i to veoma jako. Smatra se
da vii potencijal lekova deluje na psihu oveka u velikoj meri,
a nii na funkciju organa i tkiva. Razliiti potencijali imaju i
razliito vreme delovanja.
97
Uopte metod homeopatije je dobar, ali svakom lekovitom
sredstvu odgovara strogo odreeno vreme, u toku kojeg je mo-
gue korisno dejstvo na organizam konkretnog bolesnika. Ako
je potencijal leka jednak energiji bolesti (sa proraunom slino-
sti) to je za leenje potrebna samo jedna doza. Ako je potenci-
jal odreen pogreno i preko mere, to e suvina energija po
principu slinosti dovesti do oboljenja. Tano odrediti ova dva
faktora moe samo lekar specijalista.
Jedna od varijanti homeopatije je izoterapija", koja se ka-
rakterie time to se za pripremu rastvora ne koriste sredstva
koja u toksinim dozama izazivaju kod oveka simptome koji
ukazuju na odreenu bolest, nego neposredni izazivai bole-
sti, otrovi, patoloki izmenjena tkiva i izluine iz organizma.
Polazei od zakona slinosti ta sredstva se mogu koristiti pri
teenju bolesti koje su im sline. Lekovi ovakve vrste zovu se
nozodima.
Sada znajui navedena tri momenta: aktiviranje konog
pokrivaa, mehanizam produenog ejstva i homeopatiju, osta-
je nam da odaberemo takvu terapiju koja ih objedinjuje. Iz l o-
gike stvari postaje jasno da ona mora biti povezana sa toplom
vodom i zasiena nozodima. Njih je puno u naoj sopstvenoj
mokrai, pri emu je njihova energija jednaka energiji bolesti, a
sam nozodje podudaran bolesti koja gaje proizvela. Zato spo-
jivi sopstvenu mokrau sa vodom dobijamo visokoefikasno i
apsolutno bezopasno sredstvo za leenje vlastite bolesti.Takvo
sredstvo su urinske kupke!
Pri leenju urinskim kupkama ostaje da shvatimo" jednu
stvar - nai vreme kada se pojaava bolest i neutralisati je tom
terapijom. Obino sam ovek najbolje osea kada se bolest po-
jaava, u to vreme treba obavezno i da primeni kupku. Nave-
deni momenti e sve ostalo odraditi sami. Autor preporuuje
sledee urinske kupke:
Kupke sa vlastitim sveim urinom. U tu svrhu prikupite
svoju dnevnu mokrau, sipajte je u toplu vodu i primenite ka-
da se bolest pojaa. Iskoristite i drugu varijantu: prikupite svu
nonu mokrau i kada se bolest pojaa pripremite kupku. Nije
potrebno da sipate sav urin, moete sipati jednu au i manje.
Tu postoji itav niz kombinacija, ali ja preporuujem da sipate
jednu au, kako biste izbegli predoziranje.
Kupke sa dejim urinom ili urinom mladih, zdravih lju-
di. Za tu kupku prikupite dnevnu ili nonu mokrau deteta
ih mladog, zdravog (obavezno istog pola) oveka. Sipajte je u
kadu sa toplom vodom i posedite u njoj 10-20 minuta. Shod-
no fenomenu produenog delovanja, energoinformaciono zra-
enje mladog organizma zapisano u njegovom urinu, bie ap-
sorbovano od strane vaeg organizma i vi ete, hteli to ili ne,
dobiti jedan deo njegovih mladih karakteristika. Ukoliko kori-
stite ovakve kupke redovno, 1-2 puta nedeljno u toku godine,
efekat podmladivanja e biti uoljiv.
Kupke sa ukuvanim urinom. Za ovakvu kupku potrebno
je prikupiti 0,5 - 2 litra mokrae i ukuvati je do jedne etvrtine.
Ukuvavanje mokrai vri se na sledei nain: prikupiti 4 litra
mokrae (moe se iskoristiti mokraa svih lanova domain-
stva) i kuvati je u otvorenoj emajliranoj posudi sve dok ne osta-
ne 1 litar. Nije obavezno da se odmah pripremi 1 litar, mogu se
pripremati i manje koliine. Na primer ukuvajte litar mokrae
da bi dobili 250 grama i uvajte je u friideru. Moe da traje
nedelju dana. Posie moete opet ukuvati litar i tako dalje, dok
ne dobijete potrebnu koliinu. Ukuvanu mokrau sipajte u to-
plu vodu i koristite u toku 10-20 minuta.
Pri ukuvavanju mokrae dolazi do jake koncentracije soli
- naih soli. Zato ovakve kupke omoguavaju zasienje orga-
nizma svim potrebnim mineralima. U rafiniranoj hrani koju
koristi savremeni ovek njih je veoma malo. U procesu ukuvava-
nja mokrae u njoj se obrazuju bioloki aktivne materije nebe-
lanevinaste prirode, koje ispoljavaju lekovito dejstvo nekoliko
puta vee, nego obini stimulatori belanevinaste prirode. U
ukuvanoj mokrai se nalaze i lako isparljive materije koje lako
prodiru u telo, jer su mu one bliske.
99
98
Tu. Dejstvo tuu svodi se na odbijanje vodenih estica
razne temperature od tela, brzom prelasku mlaza vode preko
raznih delovu tela, to jest tih elemenata koji su neophodni zu
obijanje povratne reukcije organizma. Mehaniki i toplotni
nadraaji, koje stvara tu, utiu na nerve i krvne sudove koe i
zavise od pritiska mlaza koji pada po nama ili nas bije, njegove
snage, temperature i trajanja. Jako i kratko dejstvo ini kou
osetljivom, miie jaim; ukoliko tuiranje traje dugo i tuira-
mo se toplom vodom dobiemo suprotan efekat.
Eksperimentalni radovi sa tuiranjem pokazali su da:
1. Tuiranje hladnom ih toplom vodom poveava krvni priti-
sak, trajanje ovog poveanja pritiska je due ako koristimo
hladnu vodu.
2. Tuiranje poboljava rad srca, to zavisi od uzrasta oveka
i trajanja tuiranja, snage mlaza vode i njegovog trajanja.
3. Krae tuiranje (10-15 sekundi) je korisnije od dugog.
4. Tuiranje utie na nervne centre, izaziva dublje disanje,po-
jaava cirkulaciju krvi i izdvajanje tetnih materija.
5. Kod bolesti, kod kojih je potrebno izbei poveanje krv-
nog pritiska ne srne se primenjivati tuiranje, to jest kod
aneurizma, jake arterioskleroze i slino.
6. Stariji ljudi sa poremeajem disajnih funkcija moraju se
oprezno tuirati, jer poveanje krvnog pritiska lako moe
izazvati hiperemiju u malom krugu krvotoka s astmom i
iskaljavanjem krvi.
Tuiranje se moe vriti na razne naine:
Kisni tu. Voda pada sa visine od jednog metra iz okruglog
sita, prenika 10-26 centimetara, kroz veliki broj malih otvora.
Voda ne srne biti pod pritiskom veim od pola atmosfere i mla-
zovi moraju samo tei, a ne da udaraju.
Pokretni tu. Moe biti u obliku mlaza vode ili lepeze.
100
Tu-mlaz": voda istie neprekidnim mlazom iz pokret-
nog creva sa jednim velikim otvorom i bije velikom snagom po
koi. Koristi se i kao hladni (15C) i kao topli (30C). Preporu-
uje se kod neuralgija i motornih poremeaja.
Ukoliko se na otvor kroz koji istie mlaz vode stavi reetka
za rasprivanje vode ili ako prstom pritisnemo ispod ruice za
tuiranje, dobiemo lepezasti tu, najee i najvie primenjiva-
ni tu visokog pritiska.
Pre no to ponete koristiti lepezasti tu morate proi jed-
no ili 2-nedeljnu pripremu u vidu kvaenja tela hladnom vo-
dom i brisanja sa trljanjem.
Da bi tu ispoljio jako dejstvo, a samo kvasio kou, tempe-
ratura vode mora biti veoma kontrastna u odnosu na tempera-
turu tela. Snaga mlaza vode mora biti mala - 2 do 3 atmosfe-
re. Ovakvo tuiranje ne srne biti krae od 5 sekundi niti due
od 30 sekundi. Temperatura mlaza vode mora biti manja od
20C.
kotski tu. Ako putamo mlaz naizmenino iz dva tua,
unapred postavljena na razliite temperature, dobiemo kot-
ski tu. Obino jedan mlaz ima temperaturu 10-15, a drugi
20-24C. Pri tome na isti deo tela pola sekunde deluje topla, a
15-20 sekundi hladna voda. Od ovakve naizmenine promene
(po 2 puta) koa se jako iritira, jako i brzo pocrveni.
Ovakvo tuiranje se koristi kada obino tuiranje, sa istom
temperaturom vode, ne izaziva odgovarajuu reakciju koe.
Tople kupke. Normalizuju opte stanje posle intenzivnog
rada miia.To se objanjava time to produkti raspadanja (mle-
na kiselina i drugo) koji izazivaju umor, bre oksidiraju od to-
plote i eliminiu se iz tkiva zbog pojaane cirkulacije krvi.
Tople kupke se mogu koristiti radi leenja sledeih bolesti:
- akutni i kronini reumatizam,
- miini reumatizam i nefritis s otocima,
- gojaznost, pod uslovom da je srce zdravo,
101
niz konih bolesti i
- Oporavak posle intenzivnog fizikog naprezanju.
Kontruindikucije se javljaju kod bolesti srca i krvnih sudo-
va, gnojnih ireva i nekih bolesti nervnog sistemu.
Sedee kupke. One ispoljavaju jako dejstvo na cirkulaciju
krvi na delu tela oko krsta i stomaka. Njihovo dejstvo se ogleda
u refleksnom nadraaju krvnih sudova i nerava stomaka.
Hladnoa ili preterana toplota na periferiji tela ima za po-
sledicu skupljanje krvnih sudova koji se nalaze duboko u telu.
Ti krvni sudovi, kada se refleksno nadrauju, ponaaju se kao
povrinski kada na njih neposredno utie temperatura. Posle
kratkog dejstva hladnoe dolazi do povratne reakcije - priliv
krvi sa aktivnim irenjem krvnih sudova. Gim se pojavi reakci-
ja priliv krvi se usporava, krvni sudovi stomaka se popunjavaju
krvlju i lokalna cirkulacija se pojaava.Tako posle kratke hlad-
ne kupke temperatura u debelom crevu u poetku pada, a posle
deset minuta se poveava i ostaje tako vie od jednog asa dok
se ne vrati na normalu. Posle toplih sedeih kupki temperatura
se u poetku poveava, a zatim postepeno opada.
Sedee kupke sa temperaturom vode od 10 do 16C i u
trajanju 10-20 minuta nadrauju nerve svih organa u stomaku,
skupljaju krvne sudove stomaka, smanjuju njihovo rastojanje
i kao rezultat toga pojaavaju crevnu sekreciju i peristaltici)
kretanje.
Na nervne zavretke koe imaju sledee dejstvo: kratka
hladnoa nadrauje; duge hladne kupke smiruju ih, tanije re-
eno, paraliu motornu sferu (peristaltika slabi); tople sedee
kupke deluju smirujue, otklanjaju greve i bol.
Iz toga proizilaze sledee terapeutske postavke:
Kratke hladne kupke (10-12C,po 2-3 minuta) pojaava-
ju cirkulaciju krvi u trbunoj duplji i primenjuju se kod slabog
snabdevanja organizma krvlju, mlitavosti miia organa trbu-
ne duplje i karike, to jest kod atoninih zatvora, impotencije,
amenoreje (amenija - izostajanje enskog mesenog pranja) i
slino.
Dugotrajne hladne kupke (10-12C, po 10-30 minuta)
izazivaju usporeno delovanje krvi na sluzokou creva i preporu-
uju se ne samo kod kroninih proliva ve i kod akutnih, kao
to su kolera, dizenterija i drugi.
Tople sedee kupke (oko 3()C) uvek due traju (30-40 mi-
nuta) i primenjuju se kod bolova, greva (spazarna) svih vrsta,
bolova u crevima i jetri.
Kontraindikativne su sve hladne kupke (kratke i dugotraj-
ne) kod jakih upalnih procesa u organima karlice i stomaka.
Kupke za lice. Ova terapija, koja se u poetku ini samo
kao higijenska, u sutini ima veliki lekoviti znaaj.
Realizuje se na sledei nain: lice sa zatvorenim oima i
ustima oprati hladnom vodom, a posle toga izbrisati grubim
pekirom.
Ovakve kupke, ali sa promenjivom temperaturom, veoma
su korisne pri pojavi bubuljica, prekomernog crvenila i zama-
ivanja lica. Obino se 5-6 puta zaroni lice u toplu (30C), pa
u hladnu vodu (10C) i dri u vodi koliko se moe izdrati bez
vazduha, a zatim ga obrisati.
Usklaivanje ivotnih principa. Vodenim terapijama veo-
ma je lako uticati na ivotne principe Vetar", Zu" i Sluz".
Poto bilo kakvo naruavanje ovih ivotnih principa odmah
utie na zdravlje, moemo ga lako korigovati vodenim terapija-
ma. Ukoliko se, na primer, prekomerno iritira ivotni princip
Vetar" i organizam postane ,,suv i hladan", to e dodavanje to-
ple vode na telo i posle toga utrljavanje ulja u kou biti sasvim
dovoljno da se uspostavi ravnotea. Ukoliko se iritira ivotni
princip u" i organizam postane vreo",primena hladnih vo-
denih terapija vraa ga u normalu. Ukoliko se preterano iriti-
ra ivotni princip Sluz" i organizam postane vlaan i prohla-
dan", terapije preznojavanja ti sauni sa energinom masaom
posle toga brzo e vratiti izgubljenu ravnoteu. Upravo ovako
su leili najpoznatiji drevni lekaii.
103
102
Na primer, Hipokrat je podvlaio daje medicina najple-
menitija umetnost. On nije smatrao za lekare one koji nisu
mogli prema spoljanjem izgledu (suvoa, grubost, temperatu-
ra, vlanost i drugo), prema jedva uoljivim simptomima raspo-
znati bolest i jednostavnim sredstvima, kao to su voda i sve
vazduh, postaviti bolesnika na noge. To iskustvo Hipokrat je
stekao u Egiptu, od lokalnih lenika. U dvadesetoj godini on je
ve imao reputaciju iskusnog lenika. Upravo zahvaljujui spo-
sobnosti da raspoznaje simptome preteranog iritiran ja jednog
ili drugog ivotnog principa, znalakom uspostavljanju ravno-
tee pomou vode i dijete, izleio je makedonskog cara, koga
su svi otpisali.
Hipokrat je govorio da ivot zavisi od meusobnog dej-
stva etiri stihije: vode, vazduha, vatre i zemlje, koje ine osno-
vu ivotnih principa. Te stihije se podudaraju sa etiri stanja:
hladno, toplo, suvo i vlano. Kada su ivotni principi meu-
sobno uravnoteeni ovek je zdrav. Ukoliko se ta harmonija
narui, naruava se i prirodna ravnotea i javlja se bolest. Samo
snagom, koja se nalazi u samom oveku, moe se uspostaviti
ravnotea i organizam zatititi od bolesti.
Kod drevnih naroda, po pravilu, veina vodenih terapija,
zavravala se uljanim masaama.Tako iz etrnaeste pesme Ho-
merove Ilijadesaznajemo da se 11 era, pokuavajui da zavede
Zevsa, pripremala za susret s njim. Ona otvara vrsta vrata ba-
nje... Tu je ona ambrozijskom vlagom sa zanosnog tela sprala
i najmanji prah, namazala se najistijim uljima, slatkim, nebe-
skim, i sva mirisala opojnim mirisima..."
U Kairu kao znamenitost turistima pokazuju izdubljene u
kamenu lealjke - kade. Njih su koristili faraoni. Legali su na
vrele lealjke, znojili se, a njih su masirah uljima sa najprijatni-
jim mirisima.
Istoriar 1. Flavije pisao je da su posle banja bolesnike ma-
sirali i utrljavali u njihova tela aromatska sredstva. Masline su
cedili na gola tela, nastojei da ulje prodre u sve pore koe,
zatim su radili gimnastike vebe sve dok koa ne bude prekri-
vena znojem.
104
Pokazalo se da ulje spreava stvaranje grubosti i suvoe"
u organizmu. Sauvavi organizam elastinim, na taj nain mu
produavamo mladost; ulje ima stabilniju strukturu od vode
(voda brzo isparava, a ulje ne), u njemu ima mnogo energije
vremena". Utrljavajui ulje u telo mi mu dajemo veliku stabil-
nost i kvalitetno obnavljanje.
Savetujem, posebno starijim mravim osobama, da za vre-
me suve hladne zime redovno i samostalno vre uljane masae,
posle banja ili vrelih kupki. Posle ovih terapija pore koe su
otvorene i ulje se lake apsorbuje u organizam. Najbolje je utr-
ljavati maslinovo ulje. Ono, po sastavu masnih kiselina, lii na
ljudsku mast.
KUPANJ A U MORU
More pere sa ljudi sve njihove bolesti.
Morska voda uvek je bila simbol istoe i zdravlja. O le-
kovitom svojstvu morske vode govorio je Hipokrat, koji je pre-
poruivao polivanje morskom vodom kod bolova u krstima,
kukovima i karlici; tople morske kupke - kod svraba, rana i
preloma kostiju: rane ribara zaceljuju pod uticajem morske
vode bez gnojenja, ukoliko ih ne iritirate". Asklepiad je leio
vodenu bolest gimnastikim vebama, masaom i polivanjem
toplom morskom vodom. Celjs je prepisivao plivanje u moru
za leenje utice i drugih stomanih bolesti, preporuivao je
obolelima od tuberkuloze duga morska putovanja, da ive na
obali mora, promenu klime i drugo.
Kupanje u moru deluje na oveji organizam sa tri prirod-
na faktora: vazduhom, svetlou i vodom. Odmor na moru sma-
tra se najboljim za jaanje organizma.
Morski vazduh. Svakim udisajem unosimo u plua oko po-
la litra vazduha, to za jedan sat iznosi oko 600 litara, a dnevno
105
- do 15hiljadu litara. Otuda je jasno du to je kvalitetniji va-
zduh, bolje je i zdravlje oveka.
Sastav morskog vazduha. Analize su pokazale da se glavni
sastavni delovi vazduha, to jest kiseonik i azot, nalaze nad mo-
rem u istoj proporciji kao i na zemlji; koliina ugljene kiseline,
zbog nedostatka procesa gorenja i disanja ivih bia, znatno je
manja.
Koliina vodene pare, zbog neprekidnog isparavanja vode
sa povrine mora, znutno je vea nego nad kopnom i stepen
zasienja parom znatno je vei. Ta injenica ima veliki znaaj
jer ograniava gubitak vode preko koe i plua, ne utie na raz-
menu materija, a sa druge strane umereno poveava gubljenje
tenosti preko bubrega. Sve to povoljno utie na stanje vlano-
sti sluzokoe disajnih puteva (korisno je i kod obine kijavice i
hroninog bronhitisa).
U morskom vazduhu ima znatno munje praine i mikrobu.
Vetur umerene snuge veoma je koristan jer smanjuje preteranu
toplotu, vri na organizam hladno dejstvo koje, kao prvo jaa te-
lo, a kao drugo nadrauje ga i podstie procese stvaranja vlasti-
te toplote, to u poetku povlai za sobom mravljenje, a zatim
zbog poveanja apetita i poveanje teine celog tela."
Prednost morskog vazduha je u njegovoj istoi, vlanosti
i pokretljivosti. Odmarajui se na obali mora, ovek se nalazi u
istijoj sredini to je dobro ne samo za kou, nego i za plua.
Sunana svet/ost na moru. Uticaj svetlosti na organizam u
celini je prijatan, ah dozu svetlosti treba strogo kontrolisati.
Najprijatnija je za lica sa individualnom konstitucijom Sluzi".
Lica sa konstitucijom Vetra" tee je podnose - njihov se or-
gunizum od uticaja sunane svedosti sui. Licima sa konstitu-
cijom ui" ne preporuuje se da se izlau dejstvu svetlosti,
poto ona preterano iritira nujizrueniji uni princip i stvuru
musu problemu.
Nujjue svetlosno dejstvo imuju nurundusti, uti i zeleni
taksi (podne), toplotni efekat pripada crvenim i infracrvenim
(podne), a hemijski ljubiastim i ultraljubiastim zracima (ju-
106
tro). More neuobiajeno jako upija crvene i ultracrvene talase
a svetlosne, kao i ljubiaste, odbija.
Morska voda. Dejstvo morske vode odnosi se nu njenu tem-
peraturu, hemijski sastav i strujanje. Najprijatnija za kupanje je
voda sa indiferentnom temperaturom, iako odgovara i hladni-
ja, koja osveava telo.
Prisustvo soli u morskoj vodi sasvim je prijatno za orga-
nizam. Ljudsko telo iz slane vode lake apsorbuje slobodne
elektrone, koji aktiviraju sve ivotne procese organizma. Zbog
toga, posle kupanja u moru, oseate sveinu i poveanu radnu
sposobnost.
Posle kupanja, ak i posle najbriljivijeg brisanja, ostaju e-
stice vode u borama i brazdama na koi i sue se. Posle toga na
koi ostaji mikroskopski kristali soli u porama lojnih i znojnih
lezda, koji jo dugo vre lako nadraivanje koe, to dolazi do
naeg uma u obliku prijatne toplote i crvenila koe.
Svaki od tih takastih nadraaja je zanemarljiv sam po se-
bi, ali zbir svih tih dejstava pri svakodnevnom ponavljanju po-
zitivno utie na procese u organizmu.
Kretanje morske vode poveava hladno dejstvo kupanja
poto u jedinici vremena velike mase vode dolaze u dodir sa
telom, pojaavajui nadraivanje koe i smanjujui temperatu-
ru tela. Zato kupanje u tekuoj vodi bolje osveava od kupanja
u stajaoj vodi; da bi se zagrejali u jezercetu sami morate da
se kreete, a u moru sve to za vas rudi pokretnu musu vodenih
Cestica.Taj efekat je posebno izruen u nemirnom moru (kudu
ima mnogo talasa).
Kupanje u mom skida temperaturu telu i utie nu kou.
Posle kupunju krvni sudovi se ire i koa crveni, pojaava
se puis (preko 100 otkucaja u minutu), smanjuje se krvni priti-
sak i oputaju se miii.
Ljudi u godinama i starci s bolestima srca i krvnih sudova
moraju biti oprezni pri kupanju u moru, kod njih se mogu po-
javiti nesvestica, poremeaji srane aktivnosti i drugo. Morska
kupanja su dobra za starije ljude zbog osveavanja, navikavanja
koe na dejstvo vode, a samim tim imaju i efekat elienja.
107
Pravila za kupanje u moru su sledec'a:
1. Vreme kupanja zavisi od uzimanja hrane. Veoma snani i
izdrljivi ljudi mogu se kupati u bilo koje vreme. Slabiji,
nikada ne treba da ulaze u vodu gladni ili odmah posle uzi-
manja hrane. Za njih je najbolje vreme za kupanje posle
doruka.
2. Telo, pre kupanja, mora biti zagrejano. Slabi i ljudi sa kon-
stitucijom Vetra", koji ulaze u more ne zagrejani, loe pod-
nose kupanje; oni moraju prethodno biti ili toplije odeveni
ili da posede na suncu pre kupanja; u suprotnom nee se za-
grejati i nahladie se. Nastojte da se ne kupate odmah posle
dueg hodanja ili fiskulture od koje ste preterano umorni.
3. Trajanje kupanja zavisi od stanja organizma, vazduha, kre-
tanja i temperature vode. Slabiji ljudi moraju se ograniiti
na 1-2 ulaska (i to samo pri malim talasima). Jai ljudi
mogu se kupati 10-15 minuta. Moraju sve vreme biti u
kretanju koje zagreva miie.
Ako i posle ovoga oseate hladnou, zagrejte se brzim ho-
danjem ili popijte topao napitak.
4. Frekvencija kupanja zavisi od fizikog stanja i individual-
ne konstitucije. Ako je organizmu prijatno, kupajte se e-
e, ali u vodi budite kratko vreme.
Za veinu je dovoljno jedno kupanje dnevno.
Lica koja tee podnose kupanje u moru i promenu klime
bolje da ne ulaze u more.
5. Ljudi koji se kupaju moraju izbegavati velika zamaranja
(na primer, peake izlete u planinu), poto je kupanje sa-
mo po sebi optereenje za organizam.
Kupanje u moru jeprijatno:
1. Kod slabosti i mlitavosti koe,zimogroljivosti i estih pre-
hlada,
2. Plivanje je jedno od najboljih profilaktikih sredstava kod
poetnog stadijuma skolioze, ono daje elastinost krvnim
sudovima.
3. Kod seksualnih i drugim neuroza.
4. Kao opte sredstvo za jaanje.
Kupanja u moru kontraindikativna su:
1. Za osobe koje oseaju panian strah od vode i mora.
2. Kod organskih poremeaja nervnog sistema (epilepsija),
krvnih sudova (aneurizmi), kod nekih plunih, bubrenih
(nef rit) oboljenja i zloudnih tumora.
Menstruacije nisu kontraindikativne; trudnoa ne smeta
kupanju, ukoliko voda nije preterano hladna u odnosu na va-
zduh i ukoliko talasi nisu veliki, za dojilje kupanje moe biti
samo korisno poto poboljava tonus celog organizma i pove-
ava laktaciju.
Vazdune banje (kupke). Mogu biti realizovane na bilo
kojem mestu sa suvom podlogom koje je zatieno od vetra.
Ovaj blagi oblik elienja najbolje je poeti u toku leta, kada
temperatura vazduha nije ispod 18C. Posle toga moraju se
redovno realizovati u sve hladnijoj sredini koja nas okruuje.
Vreme realizacije se postepeno skrauje. Na primer, poeli ste
primenjivati vazdune banje leti, nastavljate ih u jesen, zatim i
zimi. Leti moete primenjivati vazdune banje neprekidno, po
nekoliko asova. Kada se temperatura smanji na 15C vreme
se skrauje na 30-60 minuta. Preterano hlaenje nije dozvolje-
no. Orijentiite se prema sebi. Ako vam je prijatno, umereno
se kreite i poveajte vreme primene vazdunih banja. Kada se
vazduh ohladi do 10C skratite vreme, kreite se intenzivnije.
Sline terapije moete primenjivati kako u dvoritu, tako i na
balkonu.
Kada je temperatura vazduha ispod 0C, primenite vazdu-
nu banju onoliko koliko oseate da vam odgovara. Cim ose-
109 108
tite hladnou, kreite se jo oko 5 minuta i na tome zavrite
vazdunu banju.
Veoma je dobro spavati na otvorenom prostoru. Najbolje
je to raditi na zastakljenoj terasi (verandi). Osoba koja spava
mora biti dobro pokrivena (otkriveno samo lice).
Kod veine ljudi koji primenjuju ovaj oblik elienja, jaa
i elici se koa, smiruje se nervni sistem i poboljava san. Od
napornih kretanja, ako je vazduh hladan, poboljava se rad or-
gana za varenje i razmena materija.
Seansa vazdunog elienja mora poinjati kada koa nije
zagrejana, uvek se mora realizovati kretanjem, hodanjem, ali
nikada se ne smete oznojiti.
Pri razmatranju efikasnosti vazdunih banja spontano se
namee i pitanje suvinosti odee uopte i o utkaju difuzne
svetlosti na obnaeno telo. Posmatranja su pokazala da se noe-
nje odee negativno odrazilo na zdravlje stanovnika Centralne
Afrike i June Amerike, gde je odea postala poznata tek posle
dolaska evropske civilizacije.
Suve vazdune banje. Poznato je da koa daleko bolje
podnosi suvi topli vazduh nego ostale nosioce toplote (vodu,
paru i drugo).
Vazduh je veoma lo provodnik toplote i ima mali toplot-
ni kapacitet, a obilni znoj koji prekriva pregrejanu kou hladi
je. Pored toga, na suvom vazduhu se znoji lake i vie nego u
parnoj banji. Temperatura tela se poveava neznatno, puis se
malo poveava, poto obilno znojenje izaziva veliko hlaenje
organizma.
Ako neki deo tela postepeno zagreva vazduh, primetiemo
da se pri temperaturi od 40-50C pojavljuje znoj, pri 60-70C
znojenje dostie svoj maksimum, a pri 80-90C znojenje slabi,
ali se zato javlja pojaano crvenilo tog dela tela. Zato najjae
preznojavanje nastaje pri temperaturi od 50-60C, a najvee
crvenilo se uoava u blizini najvee temperature koju moemo
da podnesemo.
110
Najjaa hiperemija (crvenilo) tkiva ukazuje daje na tom
mestu veoma jako pojaan krvotok. Pojaanje krvotoka nam
je potrebno kada elimo da neto rastvorimo, smanjimo bol
ili poveamo apsorpciju na tom mestu. Poznato je da toplotno
dejstvo smanjuje i ublaava sva neprijatna bolna oseanja u tki-
vima, a pojava i izdvajanje znoja oznaava oslobaanje istih od
produkata raspadanja i patoloke razmene materija.
Obino se za takve terapije koriste saune. U toku leta za
vazdune banje odline su zastakljene prostorije.
Sunane kupke. U vrele terapije spadaju i sunane kupke.
One podstiu preznojavanje,pobuuju krvotoku koi i pojaa-
vaju razmenu materija.
Najbolje je primenjivati sunane kupke radi zagrevanja or-
ganizma izmeu 10 sati ujutro i 4-6 sati po podne. Mesto na
kojem primenjujete kupke mora biti suvo i zatieno od vetra.
Sunane kupke moete primenjivati leei, u lealjci,sa po-
dignutom glavom, zatienom kapom ili suncobranom, sasvim
goli iU pokriveni pekirom oko pojasa. Sto je jaa suneva sve-
tlost kupka mora biti kraa. Pozu treba menjati pri najmanjem
oseanju peenja. U poetku ne treba biti na suncu due od
5 minuta; vreme provedeno na suncu se postepeno poveava:
30-60 sekundi dnevno. Opte vreme primene sunanih kupki
zavisi od opte konstitucije i uzrasta. Osobe sa konstitucijom
ui" ne smeju primenjivati ove kupke due od 10 minuta
(bolje se orjentisati prema linom oseanju), osobe konstituci-
je Vetra" do 20 minuta, a osobe sa izraenom konstitucijom
Sluzi" mogu primenjivati ove kupke do jednog sata. Suneva
svetlost daje organizmu toplotu i sui ga, stoje veoma potreb-
no ljudima konstitucije Sluz".
Posle svake sunane kupke korisno je zagnjuriti se u vodu
i plivati radi jaanja tkiva i poveanja njihovog turgora (nabre-
ldosti) ili politi se vodom, ukoliko nema prirodnog bazena.
Primena sunanih kupki poveava stepen opte energije
tela.
I l l
Zagrevanje lica i san. Jo 1967. godine u jednoj od klinika
u Mahakali izvrena su interesantna ispitivanja. Izuavan je
uspavljujui efekat pri dejstvu toplote na razne delove povri-
ne koe. U poetku su izuavali ponaanje osoba koje u duem
vremenskom periodu imaju probleme sa nesanicom. Oni su
izjavili da zbog poboljanja sna rado koriste tcrmofor. Najee
su ga stavljali pod noge ili krsta, rede na druge delove tela.
Pod uticajem toplote dolazi do usporavanja rada konih re-
ceptom i drugih centara stabla koji su povezani sa njima, a koji
reguliu stanje budnosti i sna. Zagrevanjima dela glave oko no-
sa lekari su uspeli da izlee oko 70% bolesnika, koji su se dugo
i bezuspeno leili od nesanice.
Veoma je primamljiva slika: 70 nonih muenika" od 100,
posle zagrevanja nosa i obraza, padaju u bajni mir sna i pokoja.
Ako stojite loe sa snom, iskoristite ovaj metod.
Peane kupke. Upotreba peska, zagrejanog od sunca, bi-
la je poznata od davnina i posebno rasprostranjena na istoku:
u Indiji starosedeoci su ga koristili za leenje slonove bolesti
(beri-beri); na obalama junih mora, gde je veoma sunano,
ovaj nain leenja je uvek bio omiljen: bolesnik se zagre u
vreli pesak.
Ovakve kupke mogu se primenjivati i na obalama reka
gde ima peska. Trajanje ovakvih kupki je od jednog do nekoli-
ko sati. Glavu, pri tome, morate drati u send. Posle peanih
kupki mora se oprati telo i ohladiti u toku 2-3 minuta. Ovu
terapiju moete ponavljati 3-4 puta nedeljno.
Peane kupke posebno su dobre za obolele od reumati-
zma i drugih bolesti zglobova. One istiskuju iz organizma pa-
togenu energiju hladnoe.
Kupke sa blatom. Ovaj oblik lekovitog dejstva na oveji
organizam sada se koristi samo u specijalnim sanatorij umima.
Specijalisti smatraju da svee blato nije pogodno za leko-
vite kupke. Ono mora odleati na pokrivenim kosim povrina-
ma, gde se pod uticajem vazduha prosuuje i provetrava, to
112
doprinosi da itav niz nerastvorenih materija bude rastvoren.
Tek posle toga blato prelazi u gustu ili itku masu, u zavisnosti
od koliine dodate mineralne vode.
Primesa kiselina, vrsta konzistencija i zbog toga mali to-
plotni kapacitet, daju blatu njegova svojstva. Organske kiseline
i sumporna kiselina, koje se nalaze u mnogim blatima, vre
nadraujue dejstvo, vezuju i spreavaju uticaj procesa truljenja
na organizam.
Fizioloko dejstvo blata je neobino sloena pojava, poto
se pored toplotnog i mehanikog dejstva javlja i hemijsko, u
zavisnosti od temperature i gustine blata, kao i od osetljivosti
oveka.
Blato deluje na krvni pritisak: u toku 40-minutnog tret-
mana blatom dolazi do smanjenja krvnog pritiska zbog irenja
krvnih sudova, a posle dolazi do poveavanja usled njihovog
skupljanja. Pored toga, kupke sa blatom su veoma dobre za sr-
ce jer poveavaju energiju udara i smanjuju broj otkucaja srca.
Zato kupke sa blatom olakavaju cirkulaciju krvi.
Najvanije svojstvo kupki, koje sadre eljezo (Fe2 S04 ) je
vezujui i protivgljivini uticaj na kou i sluzokou enskih
polnih kanala.
Tehnika leenja blatom je jednostavna. U kadi napunjenoj
blatom temperature oko 33C morate leati oko 15-30 minu-
ta, prema naznaci lekara. Posle toga morate primeniti kupku
sa istom vodom, oprati se i lei ispod toplog ebeta oko pola
sata da se odmorite.
Sve kupke sa blatom namenjene su za leenje: hroninog
zglobnog i miinog reumatizma,reumatskih neuritisa i neural-
gija. Posle kupici sa blatom smanjuju se otoci, atrofiram miii
dobijaju raniju snagu, otoci oko zglobova nestaju.
Vano je napomenuti da blato upija energiju bolesti, zato
ga moramo menjati, odnosno ne srne se koristiti viestruko.
113
LOKALNE VODENE TERAPI J E
Obloge. Primenjuju se od davnina. ovek je instinktivno
pokuavao prekriti mesto koje ga boli hladnom ili toplom mo-
krom oblogom i bol se uvek brzo ublaavala.
Menjajui proizvoljno temperaturu tkiva pomou obloga,
znai da proizvoljno utiemo na koliinu krvi u krvnim sudo-
vima i samim tim na razmenu materija na tom mestu.To nam
omoguava da utiemo na sutinu patogenog procesa.
Hladne obloge, dejstvujui preko receptora za hladnou u
koi poveavaju nervnu aktivnost, kako na tom tako i na dru-
gim mestima, i samim tim podstiu lekovite procese.
Miii pod uticajem hladnoe poveavaju radnu sposob-
nost, a isto tako liladnoa smiruje upalne procese.
Lokalna primena toplote, skoro u svim sluajevima je su-
protna dejstvu hladnoe. U poedtu toplotni nadraaji pobuu-
ju nervne zavretke koe i skupljaju krvne sudove, ali posle to-
ga se nervi i krvni sudovi oputaju i taj deo tela se puni krvlju.
Na analogan nain dolazi i do oputanja miia i poveanja
razmene materija u tkivima.
Vtsteobloga. Prema temperaturi obloge se dele na tople i
hladne, a prema nainu dejstva na stimuliue (nadraujue) i
rashlaujue.
Dejstvo obloga ogleda se uglavnom u temperaturi i mestu
dodira sa koom. U poetku ono zavisi od trenutne temperatu-
re obloge, posle od opte temperature tela i lokalne u bolesnom
organu i odreuje se reakcijom koju izaziva obloga. Mora se
uzeti u obzir i deo toplote koju obloga gubi zbog isparavanja i
dodira sa telom.
Hladne obloge mogu biti zatvorene i otvorene. Otvorena
obloga (koja se esto menja) oduzima mnogo toplote i samim
tim smanjuje upalni proces u tkivu. Zatvorena obloga, posle
privremenog dejstva hladnoe, izaziva zastoj toplote, crvenilo
koe, lokalno poveanje razmene materija i kao posledicu, sve
pojave povezane sa tim.
Hladne obloge, koje nisu pokrivene nepropustljivom tka-
ninom, imaju nadraujue dejstvo zahvaljujui njihovom naiz-
meninom dejstvu na krvne sudove, koje poinje od hladnih
nadraaja, koji prelaze u toplotu zbog izjednaavanja tempe-
rature vode sa koom. Ta toplota, prema meri suenja obloge,
polako zrai, to jest obloga se hladi. Rezultat toga je da su krv-
ni sudovi ispod obloge raireni, idi je sauvan njihov tonus, cir-
kulacija krvi je poveana, a to znai da je poboljana lokalna
razmena materija.
Imajui u vidu da se obloga sa jedne strane zagreva, a sa dru-
ge sui, ona se mora prekriti. Prekrivka mora biti lako propustlji-
va za vodu koja isparava, u suprotnom obloga e se teko osuiti.
Nadraujua obloga mora se promeniti im se osui, jer e
njena efikasnost biti umanjena.
Tople obloge se primenjuju radi zadravanja toplote na po-
vrini tela. Zato se one moraju menjati pre no to se ohlade ili
se njihova toplota mora odravati termoforom (grejalicom).
Kao materijal za obloge moe posluiti meko, isto i staro
platno, presavijeno na 2-3 ili vie slojeva. Ona se kvasi u vodi
odreene temperature, cedi i stavlja na obolelo mesto.
Pre stavljanja obloge mora se voditi rauna o njenoj isto-
i, jer pri laganom suenju ispod dolazi do slabijeg ili jaeg
znojenja i materije koje se nalaze u znoju zajedno s otpalim
povrinskim slojem koe stvaraju pogodnu sredinu za razmno-
avanje mikroba.
Namena obloga:
e>*> hladneublaavaju bol, sniavaju lokalnu temperaturu, sku-
pljaju krvne sudove i usporavaju cirkulaciju krvi u njima;
topleizazivaju zastoj toplote i poveanje lokalne cirkulacije
krvi,
h> nadraujueu odreenom stepenu zadravaju toplotu, ali
to lokalno poveanje temperature opada proporcionalno
suenju obloge.
114
115
Kada se koriste obloge:
$v hladne kod svakog lokalnog procesa koji proistie od za-
grevanja, zastoja i upale, to jest tamo gde postoji tempera-
tura, bol i krvarenje;
Hl tople- primenjuju se za lokalno pojaanje procesa ishrane,
to jest kod lokalne anemije, zastoja, kod bolova koji nisu
upalnog karaktera - neuralgija, grevi;
&v nadraujue(stimuliue) oblogepostavljaju se na mesta gde
treba dobiti priliv arterijske krvi i pojaati apsorpciju.
Tehnika postavljanja obloga.
Oblogeza glavu prave se od mokre krpe ili pekira, savije-
nih nekoliko puta i postavljenih na elo ili teme oveka.
Dejstvo hladne obloge svodi se na skidanje lokalne tempe-
rature, uticaj na krvotok i smanjenje bolova.
Hi Oblogeza grudi prave se od platnenog zavoja irine 15-30
centimetara i duine 2-2,5 metara. Postavlja se od sredine
grudi preko levog ramena na lea, a otuda preko desnog
ramena na sredinu grudi; umotava se popreko sve dok ne
prekrije ceo trup od pazuha do donjih rebara. Preko njega
se stavlja sloj flanelskog zavoja, tako da njegova povrina
bude suva.
Ovakva obloga se postavlja radi stimulisanja i poboljanja
cirkulacije krvi u pluima.
Hl Oblogeza stomak prave se od platnenog zavoja duine 2-3
metra i irine 30-40 centimetara, jednu treinu zavoja na-
kvasiti u vodi temperature 10-15C, iscediti, staviti na sto-
mak i omotati oko njega onoliko puta koliko dozvoljava
duina zavoja. Spolja je suva polovina zavoja, koja pokriva
mokri deo i zavezuje se priivenim trakama (pantljikama).
Takva obloga primenjuje se samo u krevetu. Ona se mora
dobro isuiti i zagrejati da bi mogla da stimulie. Na taj
nain deluje se na organe za varenje pri hroninim proble-
mima, stimulie apetit i peristaltika creva, umiruje i ukre-
pljuje san.
Kontraindikacije se javljaju pri polnoj uzbudenosti (poluci-
je, erekcija i drugo).
117
116
VODENE I TERAPI J E ELI ENJ A
KOD RAZNI H OBOLJ ENJ A
Z
bog togu to terapije elienja pomau obnavljanje proce-
sa, koji su narueni bolestima, iroko se koriste za leenje
raznih bolesti.
Bolest - to je, pre svega, gubitak sposobnosti ljudskog or-
ganizma da se navikne na promene sredine koja ga okruuje.
Slabe funkcionalne mogunosti organa i sistema, naruava se
termoregu 1 acija organizma.
Savremeni uslovi ivota, kao u stakleniku, ne samo da su
otupili reakciju organizma na dejstvo razliitih temperaturnih
uslova, nego su je sasvim i unitili. Oko 80% ljudi veoma jako
reaguju na promene vremena.
Iezavanje ili slabljenje brzih reakcija organizma na loe
vremenske uslove dovodi ne pripremljenog oveka u raskorak.
Otpornost organizma je smanjena - eto prehlade, eto i bole-
sti.
Shodno istraivanjima P. K. Anohina, svaki oveji organ
ima 7 do 10-struku rezervu vrstine. Ali mi gubimo tu vr-
stinu zbog vlastite neaktivnosti, inertnosti, pogrenog naina
ishrane, ponaanja i drugog. Da bi se vrstina obnovila i ojaala
moramo promeniti sam odnos prema ivotu, prema svom orga-
nizmu -jaati ga i elici ti.
119
POLI VANJ E HLADNOM V OD OM
KOD HRONI NI H OBOLJ ENJ A
Svaka kronina bolest je skup patologija od kojih strada-
ju najslabiji organi. Zato je beskorisno leiti neki pojedinani
organ, treba jaati ceo organizam. I ovde je polivanje hladnom
vodom nezamenjivo. Njegova primena e jaati boleu pod-
lo kanu" strukturu.
Pri polivanju proces prevoenja vode iz haotine (ortovod)
u pravilnu (parovod) cirkulaciju propraen je istiskivanjem pa-
toloke energije, to se manifestuje u vidu najraznovrsnijih po-
goranja. Vano da se ovek ne uplai, ne prestane i, jo vie, u
nekim sluajevima korisno je da se ee poliva (3-4 puta na
dan),obavezno ee hoda bos po zemlji, a zimi po snegu (ma-
kar po 1-2 minute).
Polivanje sa 1-2 kante vode treba izvriti na prethodno za-
grejano telo. Posle odmah ui u toplu prostoriju i energinim
pokretima, trljanjem, zagrejati se da bi se pojavila odgovarajua
reakcija organizma.
Pri postojanju hroninih bolesti obino uzimamo lekove.
U poetku uzimajte lekove i koristite polivanje vodom. Posle
toga obratite panju i vidite bez kojih lekova moete, a kod ko-
jih moete smanjiti dozu. Ako postepeno koristite ovaj nain
elienja smanjie se i neophodnost korienja lekova. Organi-
zam e postepeno obnoviti celovitost svoje strukture i bie vam
mnogo lake.
Ukoliko oscate jezu i hladnou posle polivanja (to poka-
zuje da su vai zatitni mehanizmi i mehanizmi termoregula-
cije veoma loi) primenite toplu kupku. Kombinujte polivanje
i tople kupke sve dok va organizam ne pone da brzo stvara
unutranju toplotu.
Slina polivanja preporuuju se samo u sluajevima kada
je otpornost organizma oslabila.
120
BANJ SKE TERAPI J E
KOD RAZNI H OBOLJ ENJ A
Antonio Nunjez Ribero Sanez u svojoj knjizi o o istrai-
vanjima efekata parnih terapija pisao je: U medicinskoj nauci
nema takvog leka koji bi se mogao uporediti snagom, lekovito-
u i efikasnou u jaanju i oivljavanju ovejeg tela.... Samo
ta efikasna, tako prodorna vrela para, koja dodiruje telo golog
oveka koji lei, koji udie isti taj topli vazduh koji hrani njego-
vo telo, oputa kou, omoguava slobodno obrazovanje ivot-
nih sokova, olakava disanje, omoguava slobodnu cirkulaciju
krvi u kimi i drugim organima.... Bolesnik tada poinje da se
znoji i svim svojim ulima osea prijatno oputanje koje nepri-
metno prelazi u slatki san koji traje oko pola sata, a ponekad i
vie....Takva para omekava, a ne slabi kou.... Siri disajne orga-
ne, krvne sudove, obnavlja i dovodi navedene organe u stanje
u kome su bili pre bolesti... Dejstvo banje (kupke) ogleda se u
izvlaenju i najmanje vlage iz naeg tela pomou tople pare...
Oni koji oseaju umor, koji imaju natekle i teke oi, oni koji
imaju potekoe od silnih vojnih podviga ili od zemljoradnje
ili od rada u rudnicima, solanama, fabrikama, najbolji lek za
sebe e nai u banji"...
Korisno elovanje banje (kupki) na oveji organizam ini
je jednim od najboljih lekova. Umcreno korienje banje,govo-
rio je Avicena,pomae kod nervnih rastrojstava i nesanice. Pre-
poruivao je banju kod paralize, spazma celog tela i ak posle
mamurluka. Savetovao je preznojavanje u banji radi spreava-
nja katara gornjih disajnih puteva.Toplota banje korisna je za
ljude koji boluju od upale porebrice, kod slabosti organa za va-
renje i gubitka apetita. Suva banja donosi olakanje onima koji
boluju od vodene bolesti i onima koji imaju probleme sa zglo-
bovima. Za bolesnike od utice esto kupanje u banji osnova
je itavog leenja". Banja pomae i kod bolova u mokranoj
beici, problema pri mokrenju i kod opteg gubitka snage.
U daljem tekstu govoriemo o tome kako primenjivati
banju, a zajedno sa njom i druge terapije, radi leenja raznih
bolesti. Dole navedene bolesti najbolje se lee u banji (one su
121
po pravilu povezane sa vikom suvoe, hladnoe i sluzi u orga-
nizmu).
Bolesti gornjih disajnih organa. Hronini bronhitis, prehla-
de nosa i grla ukazuju na to daje oveji organizam prepunjen
materijama sluzne prirode, koje su ohladile organizam i priku-
pile se u njegovom gornjem delu. Zato je potrebno delovati su-
protnim sredstvima - suvoom i toplotom. Za to nam najvie
odgovara suva parna banja. Za dopunsko dejstvo na resorpciju
sluzi u nosnoj upljini i pluima odgovara zasienje suve pare
parama biljaka - nane, pelena i drugih.
Sama banjska terapija sastoji se od 2-5 ulazaka u banju (sa-
unu). Metlicom usmeravajte vazduh ka leima i grudima, kao i
prema licu. Posle svakog izlaska iz banje (saune) radi hlaenja
koristite tuiranje prohladnom vodom.
Iz ishrane iskljuite namirnice koje stvaraju sluz i nemojte
jesti posle 16 sati. Korisno je i veoma ubrzava leenje primena
suvog gladovanja u trajanju 24-36 sati, jedanput ili dvaput ne-
deljno. Gladovati treba u toploj prostoriji.
Banjska toplota i suzbijanje aktivnosti tetnih mikroorgani-
zama. U vreloj atmosferi banje ginu mnogi mikrobi koji iza-
zivaju bolesti. Mikrobi ginu zahvaljujui znatnom poveanju
temperature tela i unutranjih organa.
Radi pojaanja an ti bakterijskih svojstava banjskog vazdu-
ha on se obogauje parama pelena, breze, eukaliptusa i drugih
biljaka.
Imajui u vidu da toplota banje ini unutranju sredinu
organizma kiselijom i da u njoj ne mogu postojati patogeni
mikroorganizmi, ona deluje na mnoga teko dostupna arita
infekcija.
Banjati se u ovakvim sluajevima bolje je u banjama sa
suvom parom, pravei po 2-5 ulazaka, u zavisnosti od subjek-
tivnog oseanja.
Poveanju antibakterijskih svojstava doprinosi i upotreba
urina i gladovanje.
Ozlede Trauma (povreda) predstavlja povredu tki-
va pri emu dolazi do izlivanja krvi i hiperemije. Kao rezultat
hiperemije na tom mestu dolazi do odlaganja raznih materija
koje se zgunjavaju, to kasnije moe izazvati upalu.
Banjska terapija pomae da se zagreje povredeni deo tela,
da se sprei hiperemija i uspostavi naruena cirkulacija. Obna-
vlja se dotok kiseonika i ishrana tkiva, a poviena temperatura
podstie aktiviranje biolokih procesa obnavljanja.
Toplota banje spreava upalne procese, gnojenje i drugo.
Na taj nain banjska terapija podstie bre obnavljanje i iscele-
nje organizma.
Toplota banje, posebno u kombinaciji sa masaom, zna-
ajno pomae kod raznih isaenja i uganua. Kada doe do
isaenja (uganua) javlja se spazam miia koji dri zglob u
jednom poloaju, kako ne bi dolo do pojave bola. Da bismo
vratili zglob na svoje mesto mora se uloiti napor da se savlada
spazam, koji na ovo reaguje jakim bolom. Toplota banje sma-
njuje spazam i ini vraanje manje bolnim.
Neto slino se dogaa i kod povreda tetiva i miia. To-
plota koja zagreva tetivu ili mii omoguava da im se povrati
izgubljena elastinost i da se vrate u prvobitno stanje.
Banjsko leenje u ovakvim sluajevima vri se svaki drugi
dan, do potpunog ozdravljenja. Broj ulazaka u banju i trajanje
zavise od linog oseanja.
Srano-vaskularna oboljenja. Toplota banje utie na poja-
anje cirkulacijskih procesa u organizmu. Spreava pojavu hi-
peremije. To pomae srcu ako je oslabilo. Pored toga, dolazi do
irenja velikog broja sitnih krvnih sudova, to omoguava da se
trenira srano-vaskularni sistem. U odreenim sluajevima pra-
vilno vebanje u kombinaciji sa pravilnom ishranom (manje
belanevina, ugljenih hidrata i masnoe u ishrani) pomae u
spreavanju veoma rasprostranjenih i opasnih bolesti, kao to
su infarkti i insulti (modani udari).
Ukoliko vam se ve dogodila navedena neprijatnost pravil-
nom ishranom i kraim gladovanjima oistite krvotok, a zatim
123
122
primenite banjsku terapiju sa parom. U poetku se zadovoljite
samo jednim ulaskom u banju (saunu). Provedite u banji (sa-
uni) najvie 2-3 minuta. Dalje sve radite u skladu sa linim
oseanjem.
Doktori preporuuju saunu kod razliitih poremeaja krvo-
toka: od lakih spazama krvnih sudova do razliitih anomalija
u perifernom krvnom sistemu. Banja se koristi i za leenje he-
moroida i varikoznog proirenja vena. Te bolesti su, pre svega,
posledica neaktivnog naina ivota, poslova koji se obavljaju
sedei i nepravilne ishrane. Oteava se oticanje venozne krvi,
slabe zidovi vena to dovodi do varikoznog proirenja vena.
S ciljem spreavanja navedenih bolesti potrebno je u kom-
binaciji sa banjom (saunom) izvriti i ienje jetre, promenu
naina ishrane i ivota (uiniti ga aktivnijim). Kao rezultat br-
zo ete povratiti narueno zdravlje i obnoviti elastinost vena.
Banja i hipertonija. Poveani pritisak krvi u krvnim sudo-
vima ukazuje na to da u telu postoji odreena estina" koja i
dovodi do poveanja pritiska. Covek se ne moe opustiti ukoli-
ko je umno i emocionalno preoptereen, i ukoliko se uzbuuje.
Sve to se odraava na tonuse krvnih sudova i dovodi do pove-
anja krvnog pritiska.
Banjska terapija usled otvaranja kapilarnog krvotoka pod-
stie oticanje krvi iz magistralnih sudova, dovodi do smanjenja
pritiska, otklanja psihiku i emocionalnu napetost, to dovodi
do prestanka ukoenosti organizma.
Na taj nain, zahvaljujui znatnom irenju perifernih su-
dova, dolazi do smanjenja krvnog pritiska. U mnogobrojnim
istraivanjima posveenim ovom pitanju, pritisak se smanjuje
kako u toku banjske terapije, tako i sat posle njene primene.
U Nemakloj uspeno koriste banjske terapije u leenju
bolesti srca i krvnih sudova. Strogo dozirane banjske terapije
znaajno popravljaju stanje obolelih od hipertonije.
Ukoliko se posle banje (saune) pritisak ne normalizuje to
ukazuje da imate veoma jaku psiholoku stegu. Da biste je se
oslobodili morate primeniti metod ienja spoljanjih manife-
124
stacija ivota. Ukoliko i to ne pomogne znai da je u krvnim
sudovima dolo do jakih promena (krvni sudovi su kako kau
lekari postali kruti"). Da bi se krvnim sudovima povratila po-
trebna elastinost pomae dozirano gladovanje na urinu i pra-
vilna ishrana.
Radi leenja hipertonije svaka seansa u banji traje 5-7 mi-
nuta (temperatura 57-70C, relativna vlanost 30-40%). Broj
ulazaka u banju reguliite u skladu sa linim oseanjem, ah ne
vie od 3-5 ulazaka.
Ako bolesnik dobro podnosi banjsku toplotu (velika vei-
na se ne ali na taj problem) tada se terapija moe koristiti kao
fizioterapeutska u leenju hipertonije.
Zabranjeno je koristiti parnu banju osobama koje imaju
akutno oboljenje srca i hronine srane mane. Ukoliko se kod
hipertoniara posle banje pogorava stanje, to se dogaa veo-
ma retko, potrebna je krajnja opreznost i umerenost pri korie-
nju parne banje.
Za bolesne od hipertonije, posle parne banje kontraindika-
tivno je korienje hladnih terapija (kupanje u bazenu sa hlad-
nom vodom). Za njih je pogodno tuiranje umereno toplom
vodom ih hlaenje u udobnoj svlaionici posle banje.
Banja i reumatizam. Reumatizam unitava zglobove, ote-
ava kretanje oveka. To ukazuje da organizam gubi elasti-
nost, u njemu preovladuje gravitaciona energija, koja i izaziva
oseanje stegnutosti i ukoenosti. Osloboditi se toga moemo
korienjem suprotnih sredstava - toplote i vlage, koji izaziva-
ju suprotno dejstvo - daju tenost, oputaju miie.
Za leenje tog oboljenja najpogodnija je japanska banja.
Ona se naziva fura". To je veliko drveno bure napunjeno to-
plom vodom temperature do 45C. Ispod bureta je pe. U bu-
retu se nalazi sedite (stolica) da bi se terapija primenjivala u
poluleeem poloaju. Celo telo, osim grudi (oko srca) poto-
pljeno je u vodu. Na glavu se obino stavlja kapa nakvaena u
hladnoj vodi. U buretu se greje priblino 4 do 5 minuta. Posle
toga izai i obrisati se, zamotati se u ogrta i odmarati leei.
125
Znojenje zagrejanog tela se nastavlja. Poeljno je zamotati se u
vuneno ebe, da bi se jo bolje preznojili.
Za leenje reumatizma odgovaraju vlane i vrele banje (po-
sebno prema Zalmanovu). Banjati se treba u skladu sa linim
oseanjem, uz korienje od vara trava za preznojavanje. Uoe-
no je da bolest nestaje posle obilnog prcznojavanja. Znoj se
mora detaljno oprati. Pored banje i vrelih kupki potrebno je
promeniti nain ishrane i oistiti organizam.
Banja i iijas. Radikulitis (iijas), neuritis i lumbago ukazu-
ju na to da su se u organizmu pojavila arita zastoja (hiperemi-
je), u kojima je naruena normalna cirkulacija, a to znai upra-
vljanje i ishrana.Toplota banje uspeno e obnoviti izgubljeno.
U toku banjske seanse obradujte bolesna mesta metlicom. Po-
nekad je dovoljna jedna banjska terapija da bi se potpuno obno-
vila neophodna cirkulacija krvi i ishrana tkiva.
Koristiti parnu banju treba prema linom oseanju, inei
3-5 ulazaka 2-4 puta nedeljno. Posle izlaska iz parne banje
izbriite kou na bolesnom mestu i utrljajte na to mesto masli-
novo ulje. Izbegavajte promaje.
Po pravilu iijas nastaje od prodiranja patogene bioklimat-
ske energije (kada vas produva hladni vlani vetar) u organi-
zam.
Banja i kostobolja. Noga u klopci" - tako se u prevodu sa
grkog zove ova bolest. Odlaganje soli u kostima, hrskavicama
i tetivama ukazuje da su oslabili cirkulacijski i procesi luenja
u organizmu.
Banja, normalno,pomae da se uspostave cirkulacijski pro-
cesi i da se pobolja razmena materija. Ali njoj je potrebno
pomoi ienjem jetre i promenom naina ishrane (ostaviti
minimum belanevinaste hrane).
Terapija znojenja u banji pomae rastvaranje taloga u zglo-
bovima, oksidaciju ncoksiisanog i izbacivanje onoga to se te-
ko izbacuje.
126
Kao dopunu banjskoj terapiji poeljno je svakodnevno pri-
menjivati vrele kupke za noge po 20-30 minuta, posle ega
noge treba saprati prohladnom vodom. Poeljno je utrljavanje
ulja sa 10-15-minutnom masaom.Te mere omoguavaju odr-
avanje visokih cirkulatornih procesa na bolnim mestima i iz-
bacivanje nataloenih soli iz organizma.
Banja i astma. Astma predstavlja spazam bronhija, pojavu
sluzi u bronhijama da bi se spreilo prekomerno izbacivanje
ugljenine kiseline iz organizma. Toplota banje omoguava da
se u organizmu stvara ugljen-dioksid, ire krvni sudovi i bron-
hije, smekava muskulatura organa za disanje, to se povoljno
odraava - stanje astmatiara se znatno popravlja. Disanje po-
sluje slobodnije, odstranjuje se vlaga.
Za leenje astme pogodnija je suva parna banja (sauna),
koja bolje odstranjuje sluz i u kojoj se lake die.
Da bi dejstvo banje bilo bolje izraeno, potrebno je pose-
ivati je svaki drugi dan. Broj ulazaka i vreme trajanja treba
odrediti u skladu sa linim oseanjem.
Za uspenije leenje astme potrebno je primeniti metod
ienja spoljanjih manifestacija ivota (u osnovi mnogih slu-
ajeva astme je psihika stega, koja izaziva uznemirenost, a uz-
nemirenost izaziva spazam), redovno gladovati po 7-15 dana u
3-6 meseci, primeniti samoregulacioni psihotrening, ovladati
nainom disanja prema Butejku (detaljnije objanjeno u knjizi
Leenje disanjem) i obratiti panju na ishranu. Sve to olakava
ivot astmatiara.
Banja i rak. Svaki tumor je mesto u organizmu gde nastaju
povoljni uslovi za njegov razvoj. Ukoliko se uspostavi regulacij-
ski uticaj organizma na to mesto, tumor e, ne dobivi povoljne
uslove za svoj razvoj, sam od sebe nestati. Banjska terapija, koja
pojaava cirkulacijske procese u organizmu, pogoduje tome.
Toplota takoc poveava kiselost u organizmu koju ne pod-
nose elije raka. Mi smo utvrdili - pie Manfred fon Arenn
- da oslobaanje fermenata u elijama i resorpcija mogu biti
spontani ne samo kada je u eliji raka dolo do jake oksidacije,
127
ve i kada je njena temperatura nekoliko sati bila poveana pri-
blino do 40C. Za uspenu borbu protiv metastaza potrebno
je da visoka temperatura bude u elom telu. Re je o hiperter-
miji celog organizma".
Visoka temperatura aktivira posebne fermente kako unu-
tar organizma, tako i u samim elijama raka, koje resorpciono
deluju na njih. Profesor Herbert Kraus je uoio da je visoka
temperatura, koju lako prenose zdrave elije naeg organizma,
pogibeljna za elije tumora. Mi smo posmatrali kako pri tempe-
raturi od 39C dolazi do oiglednog usporavanja razvoja elija
tumora. Pri naknadnom zagrevanju organizma u toku jednog
asa do 40C te elije su izumrle".
Jaanje cirkulacije i apsorpcija kiseonika u krvi, a u tkivi-
ma njegovo vraanje, stvaraju takve uslove u organizmu koji
efikasno utiu na unitenje raka. Poveanje temperature tela
(do 40C), do kojeg dolazi u toku banjske terapije, povezuje
se sa maksimalnim zasienjem tumora kiseonikom, glukozom,
vitaminima i izaziva u bolesnim elijama otro poveanje raz-
mene materija. Kao rezultat sloene lanane reakcije dolazi do
odumiranja, otkidanja elija raka.
Banja i dijabetes. Toplota banje pojaava ivotni princip
ui", koji je odgovoran za varenje hrane u organizmu. Zato
banjska terapija uspeno deluje na bolesnike sa dijabetesom.
Ona poboljava razmenu materija, olakava varenje i apsorbo-
vanje hrane.
Banju treba koristiti 3-4 puta nedeljno. Broj ulazaka je od
2-5. Vreme boravka u banji odredite u skladu sa linim osea-
njem.
Kao dopunu pri leenju dijabetesa treba koristiti pravilnu
ishranu i eliminisati psihiku stegu, koja ometa pravilan rad
pankreasa (guterae). Poeljno je oistiti jetru.
eerni dijabetes najee napada lica sa suvinom tele-
snom teinom. To ukazuje da je kod njih smanjena razmena
materija, kao i procesi cirkulacije, nagomilan viak neoksidi-
sanih materija, mnogo inertne mase koja hladi organizam i
128
stvara sluz u organizmu. Banja, posebno sa suvom parom, je
najpogodnija za leenje ove bolesti. Ona normalizuje navedene
procese i otklanja posledice dijabetesa.
Koa kod ljudi koji boluju od dijabetesa je bleda, suva, pe-
ruta se i javlja se neprijatan svrab. U tom sluaju pomae banj-
ska terapija. Njena toplota, pojaavajui krvotok i disanje kroz
kou, pomae da se koa sauva. Poto banja poboljava rad
bubrega, ona na taj nain titi od konih oboljenja koja prate
dijabetes, kao to su furunkuloza i ekcem.
Jedno upozorenje: oboleli od dijabetesa mogu koristiti
banjske terapije samo u sluaju ako kod njih nije dolo do
preteranog slabljenja i mravljenja.
Banja i bubrene bolesti. Banjska terapija olakava aktiv-
nost bubrega, izdvajajui vodu kroz kou, a zajedno sa njom i
tetne materije koje se obino izluuju sa mokraom. Zato se
ona moe i mora koristiti kod bubrenih oboljenja.
U mnogim svetskim klinikama upravo banju i koriste za
normalizaciju balansa vode pri leenju bubrenih bolesnika.
Tako, primenom banjskih terapija kod osoba koje boluju od
nefritisa, dolazi do smanjenja koliine belanevina u mokrai.
Saunorerapija ne samo da pomae u leenju bolesti bubrega,
ne samo da popravlja balans vode, nego i sniava kivni pritisak
kod lica kod kojih je on povean.
Pri leenju bubrenih bolesti potrebno je koristiti banju sa
suvom parom. Broj ulazaka u banju i vreme trajanja odredite u
skladu sa linim oseanjem. Potrebno je da budete u banji (sau-
ni) najmanje dva puta nedeljno.
Pravilna ishrana i nain ivota, kao i razne terapije ie-
nja, nee vam dozvoliti da doete u takvo stanje da vam otkazu
bubrezi. Zato posvetite potrebno vreme profilaktikim mera-
ma. Gubici na njima bogato e se isplatiti.
Banja i oporavak posle operacije ili preleanebolesti. Za to
bri oporavak posle preleane bolesti ili operacije potrebno je
129
stimulisati procese razmene u organizmu i nadoknaditi gubi-
tak krvi. Primena pare u kombinaciji sa hladnom vodom je to
izvanredno stimuliue sredstvo. Naravno, parnu banju moete
koristiti kada je rana posle operacije zarasla.
Idite najvie 2-3 puta u parnu banju i budite u njoj do po-
etka umerenog znojcnja. Posle toga istuirajte se prohladnom
vodom u trajanju 20-30 sekundi.
Zapamtite najvanije je vae lino oseanje.
Koju banju (suvu ili vlanu) koristiti za najbri oporavak-
umnogome zavisi od vae individualne konstitucije. Ogromnoj
veini odgovara ruska (vlana) banja. Naunici su ispitivali uti-
caj banje sa razliitim stepenom vlanosti na organizam, traili
najoptimalniju varijantu za najblagotvornije dejstvo na kou,
cirkulaciju krvi, disanje, osetljivost miia, razmenu belanevi-
na i smanjenje teine. Kao rezultat istraivanja zakljuili su da
ne treba koristiti preterano suvu paru u banji, za prijatnije ose-
anje i korisno dejstvo potrebno ju je vlaiti. Preterano suva"
banja sa visokom temperaturom iritira disajne organe, unosi
suvou i grubost" u organizam.
Banja i bolesti krvnih sudova. Postoji izreka: ovek je
star toliko koliko su stari njegovi krvni sudovi". U krvnim su-
dovima vremenom se stvaraju zadebljanja i peati (naslage),
koji ometaju normalnu cirkulaciju krvi.Ta pojava naziva se ate-
rosklerozom.
Razloge za nastanak te veoma opasne bolesti treba traiti u
nepravilnoj i preteranoj ishrani, to dovodi do naruavanja raz-
mene holesterola. Holesterol je pasivna hemijska materija. U
njemu je na 27 jedinica ugljenika samo jedna jedinica kiseonika.
Zbog toga holesterol slabo sagoreva, a pri nedovoljnoj razmeni
taloi se na zidovima arterija. U banji, u vreloj atmosferi, pojaa-
vaju se procesi razmene materija, poveava se aktivnost fermen-
tacije, to izaziva sagorevanje teko topljivog holesterola.
Ovde treba posebno ukazati na to da borba sa ateroskle-
rozom traje celog ivota. ovek se mora pridravati pravilne
ishrane, u kojoj je malo teko rastvorive masnoe, periodino
ali planski gladovati od 7-15 i vie dana, redovno poseivati
parnu banju (jedanput nedeljno). Samo tada ete biti potpuno
sigurni da su vai krvni sudovi isti.
Ukoliko ste zapustili svoj organizam i ateroskleroza se ve
razvila, menjajte nain ishrane, redovno 2-3 puta nedeljno po-
seujte banju (3-5 ulazaka po 4-8 minuta), gladujte jedanput
u tri meseca na urinu, po 7-10 dana i brzo ete osetiti korist
od toga.
Banjska terapija kao fiziko optereenje. Banjska terapija
utie na srce i razmenu materija, izaziva u organizmu prome-
ne analogne fizikom naprezanju. Zato banju moete koristiti
pri pasivnom nainu ivota, dobijajui odgovarajuu povratnu
reakciju od organizma. Boravak u banji odgovara, prema opte-
reenju i utkaju na organizam, tranju na 300 metara.
Kao i za vreme bilo kojeg treninga ovde su vani intenzi-
tet i vreme. Sve radite u skladu sa linim oseanjem. Dva do
tri puta nedeljno banjajte se (ovo se odnosi na zimski period).
Dejstvo toplote na organizam reguliite visinom podizanja na
banjske police i vremenom boravka u njoj. Na ovaj nain moe-
te trenirati svoj organizam.
Banjska toplota i otklanjanjeumora. U poslednje vreme na-
unici su razvili metode otklanjanja umora u banji. Koristei
banju moete ne samo optereivati organizam, nego i otklanja-
ti umor. Biokemijskim istraivanjima utvreno je da banjska
terapija znatno smanjuje nivo mlene kiseline u organizmu
- glavnog faktora umora.
Oputanje organizma omoguava da se smanji psihiki pri-
tisak i optereenje u toku radnog dana, nedelje. Upravo sa zno-
jem izlaze iz nas preostale informacije ivotnih nedaa i streso-
va. oveji organizam posle banje ponovo postaje ist list, na
kojem emocije ponovo poinju pisati energetska izoblienja,
koja oteavaju rad organizma. Parna banja je veoma znaajan
informaciono-energetski faktor obnavljanja.
131 130
S tim ciljem potrebno je koristiti parnu banju minimalno
jedanput nedeljno, a posle emocionalnih stresova i preivljava-
nja i ee.
Moramo se posebno zaustaviti na tome kako bolest na-
puta organizam. Neki lekari tvrde da bolest, pre svega, ima
informaciono-energetsku strukturu, koja ,,prodrevi"u organi-
zam poinje da prema sebi" menja (podeava) tkiva, to iza-
ziva patogeni proces (reumatizam, promene u zglobovima i
drugo). Ta pojava je sporna, ali je nesporno da bolest izlazi"
iz organizma pri obilnom znojenju. Drugim recima,procesi cir-
kulacije u organizmu podstaknuti banjskom toplotom, odnose
patogenu energiju na periferiju tela, gde ona pokuava da se za-
dri, apsorbuje" se u znoj. Sto se ovek jae znoji iz organizma
lake izlaze patogeni elementi. Ukoliko se ovek manje znoji
teko da e bolest nestati.
Za lake znojenje koriste se specijalni odvari i ajevi za
preznojavanje. Kada se dobro preznojite treba oprati znoj, od-
moriti se i jo jedanput posetiti banju da biste se na isto"pre-
znojili. Iskoristite tu osobenost pri leenju svojih bolesti.
Sa znojem izlaze energetske komponente bolesti, ljaka
(neistoa i veoma tetne materije koje su se obrazovale u orga-
nizmu, kao rezultat delovanja patogene energije bolesti na nor-
malne strukture i materije organizma. Proitaete u sledeoj
prii koliko su one otrovne.
Bilo je predvieno da se svaka seansa leenja realizuje iz-
dvajanjem sekreta znojnih i lojnih lezda, koji se taloi na zidu
vakumske boice koja je bila povezana sa polietilenskom cev-
icom. Pored vode i soli u sastav sekreta ulaze i mokraa, ace-
ton, una kiselina i neki drugi toksini produkti. U odreenoj
koncentraciji oni su veoma otrovni za oveka, ak i za metal.
Kao dokaz za to moe posluiti sledea injenica. U poetku
rada, priblino posle 14 meseci, vakumski aparat je poeo lo-
e da radi. Pri njegovom otvaranju odmah je otkriven razlog
neispravnosti: unutranji delovi kompresora bili su prekriveni
naslagama iz sadraja znoja, koje su u masnoj sredini izazvale
koroziju gvozda, jer sadri' ugljenih ".
132
Spektralna analiza sadraja dobijenog iz znoja dala je sle-
dee rezultate (izraene u %): kalcijum - 40; barijum - 30; kali-
jum - 10,3; cink - 8; magnezijum - 8; silicijum -2,3; natrijum
-1,1; mangan -0,21; arsen - 0,04; kalaj - 0,021; olovo - 0,008;
bakar - 0,008; hrom - 0,008; nikl - 0,061. Neoekivano visok
procenat barijuma u znojnom sekretu ukazuje na, prvo, znatnu
toksikaciju organizma, drugo, nae nepoznavanje liste produ-
kata (toksinih i netoksinih) koji se odstranjuju pri razmeni
materija.
Banjska toplota kao metod spaljivanja rana. Specijalnim is-
traivanjima je utvreno da se na akupunkturne take moe de-
lovati ne samo iglom i strujom, nego i drugim nadraiteljima.
Toplota banje je jedan od tih nadraitelja.
Obavezan uslov uspenog delovanja na akupunkturne ta-
ke je pojava dovoljno jakog bola o toplote i crvenilo koe.
Zbog toga se mora koristiti medica i obraivati telo po odgova-
rajuim takama ili energetskim kanalima.
Moete tui po povrini", koristei odgovarajue segmen-
te tela i zone Zaharina - Geda. Slina obrada posebno je po-
godna za leenje hroninih bolesti: gastritisa, enterokolitisa,
dismenoreje, poliartritisa, iijasa (ishijasa), asteninih stanja i
slino.
Pri leenju upornih paraliza facijalnog ivca potrebno je u
banji, pomou metlice, zagrevati uho sa bolesne strane. U tom
sluaju pogodne su i lokalne parne terapije koje se moraju pri-
menjivati to ee. One pomau da se brzo potisne patogena
energija sa tog mesta. Da bi je odstranili koristite drvene dai-
ce od topole ili jasike.
Parite se u banji i metlicom terajte vazduh na paralizovani
deo tela (uho). Posle pojave znoja, sedite jo 5-8 minuta, prislo-
nivi drvenu daicu na bolesno mesto. Posle banje odmorite
se, umij te i ponovite seansu, ali sada bez daice.
Upotreba banje kodgojaznosti. Toplota banje pomae da
se zatitite o gojaznosti, to nije nita drugo nego prepobu-
divanje ivotnog principa Sluz". Za to je dobra suva toplota
133
banje. to se tie doziranja banjske seanse ona u ovom sluaju
moe biti dua (oko 10 minuta).
Banjska terapija znaajno poveava energetske proce-
se u organizmu: poveava se upotreba kiseonika i izdvajanje
ugljen-ioksida, kao i energetska razmena. I ne samo za vreme
banjske terapije, nego i nakon 35-45 minuta posle banje. Pribli-
no se gubi oko 500 grama.
Ubrzano mraviti nije poeljno, poto su gojazni ljudi e-
sto optereeni i drugim slabostima.
Kod gojaznosti prvog i drugog stepena, dok se jo uvek
nisu pojavili simptomi izraene bolesti srca i krvnih sudova,
preporuuje se banja kao fizioterapeutska terapija. Postoje svi
razlozi za tvrdnju da se kod suvine telesne teine intenzivna
oksidacija masti produava i posle banje i da traje dosta dugo.
Efekat banje pojaava se umotavanjem u vlanu tkaninu. Ta-
kvu svojevrsnu oblogu treba drati oko 2 sata. Postepeno sean-
sa za seansom i zbacuju se suvini kilogrami.
Probleme normalizacije teine treba reavati kompleksno.
Uporedo sa banjom, koja pojaava i ubrzava procese razmene
u organizmu, treba upotrebljavati i namirnice koje omoguava-
ju odstranjivanje vode iz tela. To su po pravilu suvo voe, suve
kale i drugo. Treba menjati nain ivota, uiniti ga aktivnijim,
jedanput nedeljno primenjivati gladovanje, u trajanju 24-48 sa-
ti. Samo u tom sluaju problemi sa normalizacijom teine brzo
e proi, bukvalno pred oima menjae vam se figura.
Banjska masaa. Posle bilo koje tople, posebno banjske
terapije, telo je meko i savitljivo. U vezi sa ovim dobro je raz-
gibavati ga razliitim pokretima masae. Koristei masau jo
vie ete poveati efikasnost terapije, aktivirati tkiva, inei ih
elastinijim i mladim.
Obavezno se preporuuje za vreme posete banji vriti ma-
sae ili samomasae tela. Razmotrimo to pitanje.
Masau je najbolje raditi pred poslednji ulazak u banju.
Upotreba metlice na vreloj policije takoe svojevrsna masaa,
koja priprema miie, tkiva i tetive vaeg organizma za fizika
naprezanja. Kako pravilno raditi masau u banji? Masane po-
krete treba initi du limfnih sudova, polako se kreui ka nji-
hovim vorovima. Glavni limfni vorovi rasporeeni su ispod
pazuha i slabina. Limfne vorove ne treba dirati. Na primer,
masaa ruku se radi od ake do lakta, zatim od lakta do ispod
pazuha. Masirajui noge kreite se od stopala ka zglobovima
kolena. Ispod kolena nita ne dirajte, tamo se nalazi limfni
vor. Kreite se dalje do prepona. 1 ponovo budite paljivi: lim-
fni vorovi u preponama su veliine i oblika pasulja. Ne smete
ih dirati. Grudi masirajte od sredine do ispod pazuha. Vrat
masirajte od kose do kljune kosti.
Evo nekoliko jednostavnih postupaka. Sedei na klupici
razgibavajte prste na nogama. Oprezno ih savijajte i skupljajte.
Zatim obuhvatite rukama stopalo i uradite sa njim iste pokre-
te. Obavezno izmasirajte golenino-stopalni zglob po elom
obimu.
Razgibavanje je koristan nain masae. Izvodi se ovako:
mii obuhvatite i vrsto stegnite, kao da ga kotrljate izmeu
prsta.To prekrasno osveava umorne miie i zglobove, kapila-
ri se ire, cirkulacija krvi se pojaava i do deset puta, a sve to
dovodi do poveane razmene materija. Posle razgibavanja gla-
dite nogu sa obe ruke. Da bi ruke lake klizile po telu moete
koristiti sapun.
Zavrivi masau golenice pristupite masai butina. Ispru-
ite nogu napred i gladite ih. Energiniji postupak - steite
ih, jer to deluje ne samo na kou nego i na unutranja tkiva.
Dolazi do oticanja venozne i dotoka arterijske lavi, bogate ki-
seonikom. Butinu steite prvo jednom, a posle sa obe ruke.
Pokreti moraju biti jaki i energini, od kolena ka vrhu. Preite
na razgibavanje, a zatim na udaranje, koje treba izvoditi naiz-
menino sa obe ruke.
Leda treba masirati na sledei nain: stavite ruku na lea,
trljajte lea spoljanjom stranom ake od dna pa uvis i obratno,
od kista ka lopaticama i obratno. Grudi se takoe mogu lako
izmasirati: trljajte od centra ka ramenima.
135
134
Da bi izmasirali stomak bolje je leci na leda, noge saviti
u kolenima (tada se stomani miii oputaju i masaa e dati
bolji efekat). Stomak gladite krunim pokretom ruke u pravcu
kazaljke na satu. Radi pojaanja stavite jednu aku preko dru-
ge. Masirajui, postepeno smanjujte radijus dejstva pribliava-
jui se pupku.
Vrat masirajte energinim pritiskanjem dlanom od zatilj-
ka ka ramenu. Zatim trljajte i na kraju razgibavajte pritiskajui
prstima i pravei krune pokrete.
Ceo proces masae traje 10-15 minuta. Preterano jako i
dugotrajno masiranje u banji nije poeljno,poto je samo Sanja-
nje optereenje organizma.
Kako sepravilno prati u banji. Kada zavrite sa banjanjcm
i malo se ohladite pod tuem, primenite toplu kupku. Voda u
ovom sluaju upija sve to je suvino, to je vrela para oistila"
sa koe. Posle kupanja u kadi, istuirajte se dovoljno vrelom
vodom. Sada moete pristupiti pranju. Za ovo je najbolje kori-
stiti krpu od lipove like. Pre upotrebe potrebno ju je raspariti
u kljualoj vodi. Dovoljno nasapunjana krpa od lipove like ili
etka pomoi e da oistite kou, skinete oroale estice i pri-
jatno e vas izmasirati.
Sapunjajte se krunim pokretima u pravcu kazaljke na satu.
Posebnu panju obratite na pranje stopala na nogama. Na-
spite u posudu toplu vodu sa sapunicom, moete dodati i malo
sode. Stavite posudu na pod i dok se perete stanite u nju. Za-
tim istrljajte stopala plavcem (pemzom), da bi se skinuo oroa-
li deo koe. Koa na stopalima postae elastina, bolje e pro-
voditi energiju. Odmah ete osetiti neobinu lakou u nogama.
Posle banje kada se obriete malo namaite tabane maslinovim
uljem i saekajte dok se ono ne upije. To e za dui period dati
vaoj koi elastinost, a organizmu svcinu.
Glava se pere na kraju. Nju je potrebno prati u sapunici,
koja se sipa u posudu. Obine vrste sapuna sadre mnogo alkal-
nih soli, koje sue i nadrauje kou. Kosu je najbolje prati sam
136
ponom od jaja, u kojem se sadri sve stoje potrebno za pranje
glave i istovremeno uva i ak pojaa prirodni sjaj kose.
Za pranje kose voda mora biti meka. U tvrdoj vodi am-
pon se slabo rastvara, na kosi ostaju sivobeliasti tragovi. Ta-
loe se krenjake materije, kojih ima u izobilju u tvrdoj vodi.
Dolazi do iritiranju koe, a kosa postaje lata. Najbolja voda za
pranje kose je kinica ili snenica. Po potrebi vodu nije teko
smekati. Za to je potrebno u posudu sa vodom dodati jednu
kafenu kaiicu sode bikarbona ili niadora. Voda ne samo da
e se smekati ve e poprimiti i svojstva ienja.
Glavu ne treba prati n suvie toploj vodi. Jo su dreveni
lenici govorili da vrela voda krade kosu sa glave". Kosu perite
u toploj vodi, a na kraju isperite u prohladnoj.
Ukoliko vam je kosa normalna ne treba je prati vie oil je-
danput nedeljno. U svim drugim sluajevima postupiti prema
situaciji.
Da bi kosa due trajala nemojte je suiti fenom. Od toplog
vazduha ona gubi prirodni sjaj i postaje krta, beivotna.
Da bi kosa zadrala prirodni sjaj briite je prirodnom svi-
lom. Svojstva svile sa tkanine prenose se na kosu.
Posle banje obucite istu odeu. Specijalnim istraivanji-
ma je utvreno da odea, koja je spolja ista ali noena vie od
nedelju dana, sadri do 5% (od opte teine) prljavtine, koja
slui kao hrana patogenim bakterijama.
LOKALNE PARNE TERAPI J E.
Parna terapija za glavu. Namenjena je za ienje koe
lica, glave, smekavanje i izbacivanje vrstih sadraja iz maksi-
larnih i eonih sinusa, ienje nosne duplje i pri prehladama.
Dobro smekava sluz u pluima, pomae kod bolova u rameni-
ma i vrani. Trajanje terapije je 15-20 minuta. Ne preporuuju
se vie od 2-3 terapije u toku jedne nedelje. One jako oputa-
ju organizam. Posle ove terapije preporuuje se tuiranje pro-
137
hladnom vodom, bez kvaenja glave, u trajanju 10-30 sekundi.
Zatim je potrebno intenzivno se kretati radi zagrevanja tela i
potpunog suenja.
Ova terapija realizuje se na sledei nain: uzeti veliko vu-
neno ebe i dve stolice (jedna velika za sedenje, a druga nia za
posudu). Kao izvor pare moete iskoristiti tek kuvani krompir,
jednostavno vrelu vodu ili zagrevati i stavljati u vodu kamenje
i drugo.
Skinuvi se do pojasa stavite izvor pare na niu stolicu, se-
dite na viu stolicu i prekrijte se ebetom preko glave. Naginja-
njem glave prema izvoru pare reguliite zagrevanje glave.
Preporuljivo je u vodu stavljati trave: alfiju, nanu,zovu,i-
lovlak - bokvicu (P/antago major), lipov cvet, koprivu, trinu od
sena, ali je od svega najbolje sipati kaiku mlevene mirodije.
Veoma dobra dopuna ovoj terapiji je ispiranje nosa sve-
zom mokraom. To e olakati izbacivanje raskvaene sluzi iz
maksilarnih i eonih sinusa.
Parna terapija za noge. Preporuuje se kod raznih obolje-
nja nogu: jako znojenje nogu, otoci, zastoj krvi (podlivi), hlad-
noa u nogama, ak i kada su noge prekomerno suve.
Realizuje se ovako: u posudu sipati vrelu vodu, na vrh sta-
viti daicu za noge. esti na stolicu, staviti noge na daicu,
noge dobro umotati vunenim ebetom. Primenjivati 1-2 puta
nedeljno, a posle svakog parenja noge saprati prohladnom ili
hladnom vodom.
Posle terapije preporuljivo je u kou nogu utrljavati masli-
novo ulje. To se posebno odnosi na osobe koje imaju preterano
suve i hladne noge.
Parna terapija na nonoj posudi. Ako nemate nonu posu-
du moete iskoristiti kantu. Preko kante (posude) stavite dai-
cu za sedenje. Napunite jednu treinu posude vrelom vodom,
sedite obnaeni na daicu i umotajte se u ebe do pojasa da
para ne izlazi, a da slabine budu na vazduhu. Obnaen je samo
donji deo tela. Takvo zagrevanje je veoma vano za rastvaranje
i izbacivanje patolokih taloga skupljenih u maloj karlici. Ta
terapija je veoma dobra za ene, koje boluju od raznih vrsta
zastoja, cisti, kao i kod oboljenja bubrega i mokrane beike,
hemoroida itd.
Obzirom da zagrevanje tog dela tela izaziva obilno znoje-
nje, nakon 15-20 minuta posle te terapije, kada se dobro pre-
znojite, najbolje je lei u krevet i preznojavati se jo neko vre-
me. Tek posle toga moete primeniti kratko hladno dejstvo.
Preporuuje se dodavati u vodu odvare trava: poljskog ra-
stavia [Equisetum arvense) - za regulisanje mokrenja; kod obo-
ljenja bubrega i kamenja u mokranim kanalima - odvar od
ovsane slame; trinu od sena - kod zatvora.
Briga o tabanima. Hteo ili ne ovek je stvorio za svoja sto-
pala olakanja, nene uslove. Napravio je glatke uloke i stvorio
uslove za slabu pokretljivost svih zglobova na nogama. Sve to
je dovelo do slabljenja krvotoka, pogoranih uslova za razmenu
toplote, prevremenog taloenja tetnih materija na zidovima
krvnih sudova i zglobovima stopala. Covek prvo osea hladno-
u u nogama i rukama zato to pri relativno maloj razmeni oni
imaju najveu povrinu rasipanja toplote.
Naunici su utvrdili da postoji direktna povratna veza iz-
meu stopala i sluzokoe gornjih disajnih puteva. Uporedo sa
hlaenjem nogu smanjuje se i temperatura sluzokoe u nosnoj
upljini. To dovodi do prehlade. Nije sluajan starinski nain
za leenje prehlade dranje nogu u vreloj vodi.
Treba znati da veliki uticaj na oveji organizam ispoljava
i sama povrina po kojoj hodamo. Istraivai tog pitanja sma-
traju da ukoliko idete bosi po vrelom pesku, hladnom asfaltu,
otrom kamenju i po iglicama etinara nadraujete nervni si-
stem, a hodanje po toplom pesku, mekoj travi, praini i tepisi-
ma u sobama smiruje ga.
Povrina tabana povezana je sa svim osnovnim organima
ovejeg tela. Preko tih delova na stopalu unutranji organi i
razliite sredine organizma ostvaruju kontakt sa spoljanjom
sredinom. Bez toga oni slabo funkcioniu.
139
138
Smanjenje temperature stopala najee se odraava na
funkciju bubrega. Razlog tome mogu biti tri okolnosti: prvo,
obimnost projekcionih zona sistema za izluivanje na tabani-
ma; drugo, poseban raspored tih zona po obodu krova"svoda,
koji smanjuje na minimum uticaj spoljanjih naraitelja; tre-
e, veliko punjenje krvlju samih bubrega, koji upijaju u sebe
etvrtinu krvi koja cirkulie u organizmu. Sve to u sluaju hla-
enja stopala stvara neprijatne uslove, koji utiu na stvaranje
hiperemijskih promena u bubrezima. Ogled pokazuje da se lju-
di sa bolesnim bubrezima ale na neprekidnu hladnou nogu
i ruku.
Ogroman znaaj ima veza stopala sa zemljom i raspored
elektromagnetne energije u organizmu. Neprekidna izolova-
nost stopala dovodi do toga da organizam ne dobij a negativno
naelektrisane estice. Zato broj pozitivno naelektrisanih esti-
ca raste to dovodi do neravnomernosti elektromagnetnog po-
lja i promena kiselo-alkalne ravnotee u organizmu. Deficit
slobodnih elektrona koji se javlja kod svih ljudi, koji ne hodaju
bosi, dovodi do poremeaja u formiranju nervnih impulsa, do
slabosti, umora, a zatim i bolesti.
Neki naunici smatraju da deficit slobodnih elektrona, ko-
je moemo dobiti samo pri kontaktu sa zemljom, izaziva naru-
avanje regulacije svih ivotnih procesa. Evo jednog od razloga
svih naih bolesti (upravo svih!). Pronalaskom obue ljudi su
se izolovali od zemlje, poveavajui na taj nain verovatnou
obolevanja.
Korist od polivanja vodom i hodanja bosih nogu sastoji se
u tome to se normalizuje opti naboj organizma i eliminie
deficit slobodnih elektrona u njemu.
Lekari su jo davno obratili panju na vanost jaanja sto-
pala, njihovog elienja i predloili razliite metode. Navee-
mo godinji plan mera za lokalno jaanje nogu, koji su izradili
voronjeski specijalisti V. V. Krilov, Z. E. Krilov i V. E. Aparin.
Poinju od aprila hodati po kui bosi. Svakodnevno trajanje ta-
kvog hodanja, krajem maja, mora iznositi 2 sata. Krajem maja
treba poeti hodati bos ili trati po travi i zemlji, poveavajui
trajanje svakodnevne terapije u letnjem periodu do jednog sa-
140
ta. U jesen treba produiti hodati bosim po zemlji, a paralelno
s tim kombinovati i hlano-vrele kupke za noge. Zimi - hoda-
nje po snegu sa postepenim poveanjem trajanja od jednog do
deset minuta.
O tome, kakve izvanredne rezultate i izdrljivost moete
postii elienjem nogu, govore i istraivanja u toku jedne od
poslednjih ameriko-novozelandskih ekspedicija na Himalaje.
Deo uesnika je izveo viekilometarski mar po planinskim ka-
menitim stazama, u zoni venog snega, bos, pri temperaturi od
minus 20C.
Sta da rade ljudi kojima je stalno hladno po nogama. Jedan
od razloga za hladnou nogu moe biti gubitak kontakta izme-
u stopala i podloge, ako su noge preterano utopljene. Poto
pri obinom kretanju u toku dana ne dolazi do prirodnog opte-
reenja nogu, ne dolazi ni do odgovarajueg nervnog nadrai-
vanja, koje pojaava cirkulaciju krvi u tabanima a samim tim i
njihovo zagrevanje.
U takvom sluaju pomoi e vam masaa tabana i stopala
nogu. Posle masae oni e se zagrejati. Masaa se sastoji u to-
me to samostalno trljate i razgibavate tabane i stopala. Pored
navedenog, moete probati i drugi metod delovanja na stopala.
Uzmite sandue irine 50-60 centimetara, duine 80-100 cen-
timetara i visine 15 centimetara. Sipajte u njega ispranu smesu
grubog peska i razliitog po veliini kamenja (reni ljunak).
Mora biti nekoliko veih kamenova sa otrim ivicama. Kame-
nje i pesak moraju biti isprani i suvi. U toplom delu stana, kupa-
tilu ili neposredno do kreveta stavite taj sandui i to je mogu-
e ee pritiskajte bosim nogama po tom pesku i kamenju.
Brzo ete uvideti koliko je korisno dejstvo kamenja na va-
e telo. Noge e postati tople i lake. Krupno kamenje sa otrim
ivicama potrebno vam je radi dejstva na otvrdnule delove nogu
(oroalu kou).
Starijim ljudima preporuuje se,pored sanduia,da posta-
ve stolicu ili sto. Na njih se mogu oslanjati radi lakeg odra-
vanja ravnotee. Pomou njih brzo se eliminie pritisak, kada
u odreenom trenutku u nogama osetiti neto jai bol. Ova
141
terapija veoma je korisna i za decu, za njihovo zdravlje, obuku
i pravilan rast.
U letnjem periodu korisno je i hodanje bosim po peanoj
obali reke ili mora. Voda ne srne biti iznad glenjeva.Takve et-
nje jaaju stopala, normalizuju cirkulaciju krvi u njima i elie
ih. Nita manje nije vano ni tranje po vodi. Ono pojaava
pritisak na stopala, pojaava u njima cirkulaciju krvi, a samim
tim i toplom.
Veoma jako elektrino punjenje organizma daje etnja po
jutarnjoj rosi.
Kada je hladno vreme terapiju hodanja bosim po vodi mo-
ete realizovati i u kui. Sipajte u kadu toplu vodu (32C) do
visine glenjeva. Stojei, polako hodati po vodi. Zatim postepe-
no poveavajte temperaturu vode do 38-39C. Trajanje terapi-
je je 10-15 minuta. Sledei puta donekle izmenite tu terapiju.
Ponite sa toplom vodom i postepeno je hladite.Temperaturu
vode reguliite tako da vam bude prijatno i da noge pri zavret-
ku terapije budu tople (posle hladne terapije moete ih samo
skvasiti u toplu vodu ili uraditi energinu masau).
Na stopala moete primeniti i druge lekovite metode. Naj-
efikasnije i najee koriene metode su: obloge, zamotavanje
stopala i listova, arape sa siretom, kupke za noge, kupke sa
naizmenino toplom i hladnom vodom, kupke za noge sa et-
kama, polivanje vodom, suve etke, stavljanje na noge lekovitih
trava, hodanje bosim, leenje rosom, gimnastika za noge, razli-
ite vrste masaa i drugo.
Obloge. Obloge na stopala i listove nogu su jednostavne i
efikasne. Potreban je sledei materijal: flanelska i vunena tkani-
na, kanta i hladna voda.
Priprema: uzeti vunenu tkaninu i dve pelene od flanela.
Lei na krevet i staviti otkrivene noge na vunenu tkaninu. Fla-
nclsku pelenu nakvasiti u hladnoj vodi, ocediti je tako da sa nje
ne kapa voda, ali da ostane dovoljno vlana. Na vunenu tkani-
nu staviti pelenu i na nju nogu. Za odrasle rairiti celu pelenu,
a za decu saviti je nekoliko puta. Omotati mokrom pelenom
142
stopalo i list noge, a preko toga omotati vunenu tkaninu. Isto
uraditi i sa drugom nogom. Ovaj metod se koristi za skidanje
temperature stopala tokom leta. Moe se koristiti i za skidanje
visoke temperature celog tela.
im se obloga pone zagrevati mora se zameniti. Ukoliko
je temperatura suvie visoka - dovoljno je 5 minuta. U drugim
sluajevima oblogu menjati posle 10,15 i 30 minuta.
Kako menjati oblogu? Posudu sa hladnom vodom prineti
do kreveta. Skinuti ebe sa nogu, kao i oblogu. Mokru pelenu
staviti u hladnu vodu, iscediti je, lagano rairiti i ponovo zamo-
tati nogu. Vunenu tkaninu spolja vratiti na svoje mesto. Isto
uraditi i sa drugom nogom. Zamenu obloga vriti po mogu-
nosti brzo.
Ukoliko su kod oveka sa visokom temperaturom noge
hladne ili se smrzava, obloge staviti na listove, na stopala ne sta-
vljati mokru pelenu, zamotati ih suvom vunenom tkaninom.
Takva obloga ima zagrevajue dejstvo, izaziva znojenje,
ukoliko se tkanina nakvasi u hladnoj vodi i jako iscedi. Vlanu
tkaninu kako je navedeno, po mogunosti bez savijanja, omo-
tati oko stopala i lista i ostaviti je pola sata do dva sata. Ako je
ovek zaspao moe se drati i due.
Ako vam je hladno ili ako vam je obloga preterano hladna,
posle prve mokre pelene stavite topao termofor i sve to zamo-
tajte vunenom tkaninom. Toplo se umotajte.
Oblogu drite od 10 do 45 minuta, dok se ne preznojite. U
zavisnosti od linog oseanja i stanja krvotoka oblogu moete
drati jo 10-15 minuta. Tu je samo jedan kriterijum, pojava
znoja. Posle toga se istuirajte i izbriite.
Ovakve obloge stavljajte maksimalno dvaput u toku dana,
minimalni vremenski razmak izmeu njih je 4 sata, radi izbega-
vanja preteranog pritiska na sistem krvotoka.
Kupke. Ne treba potcenjivati delovanje kupki za noge.
Uzmite dovoljno veliku posudu ili kantu kako bi udobno stavili
obe noge, voda mora biti do listova. Ponite sa toplom vodom,
143
postepeno dodajite hladnu. Pri tom telo mora biti dobro umo-
tano, ne srne biti hladno. Ove kupke skidaju temperaturu.
Zagrevajue dejstvo imaju suprotne kupke. Ponite sa to-
plom vodom, dodajui sve topliju, dok moete da izdrite.Tra-
janje terapije je 10-15 minuta. Ova kupka je veoma dobra kad
ovek ne moe da zaspi zato to su mu noge hladne.
Cirkulaciju krvi pojaava naizmenina kupka. Pripremite
dve posude - sa toplom i hladnom vodom. Ponite sa toplom,
2 do 3 minuta, zatim stavite noge u hladnu vodu na 10-15 se-
kundi. Ponovite to 3-5 puta, zavrite sa hladnom vodom. Izbri-
ite noge (nije obavezno), obucite pamune ili vunene arape,
leite u krevet i preznojte se.
Protone kupke. Ova kupka primenjuje se na sledei na-
in: jaki mlaz iz tuu usmeriti na noge. Jaki nadraaji od hlad-
ne vode (8-12C) i energino udaranje njene struje izazivaju
veoma jak zagrevajui efekat, koji se pojaava trljanjem noge
0 nogu i trljanjem nogu rukama. Trajanje terapije je od neko-
liko sekundi do 2-3 minuta, u zavisnosti od brzine javljanja
reakcije, koju ete poznati po boji koe nogu - im koa jako
pocrveni terapija je zavrena.
Ova terapija se koristi samo kada koa nogu moe reagova-
ti na niske temperature. Ako zagrevanje stopala ne nastupi za
2-3 minuta, to znai da ova terapija trenutno nije za vas. Brzo
izvadite noge iz vode, izbriite ih i stavite termofor.
Kao indikacije kod ovih terapija mogu se pojaviti znojenje
1 hladnoa nogu.
Kontraindikacije se javljaju kod jakih prehlada, groznia-
vog stanja, trudnoe i kod veoma nervoznih ljudi.
I na kraju dajemo test za odreivanje otpornosti vuih no-
gu na hladnou.
Neki lekari odreuju izdrljivost i snagu volje oveka pre-
ma sposobnosti stopala da podnose hladnou. S tim ciljem
od lica koje ispituju trae da stanu bosi na led, da vide koliko
dugo mogu da podnose hladnou. U Sjedinjenim Amerikim
Dravama (SAD) na analogan nain postupali su pri izboru
145
144
kosmonauta za program Merkur". Za proven snage volje i
izdrljivosti, kandidatima za kosmonaute je predlagano da u to
ku 7 minuta dre obe noge u vodi sa ledom. Vi takode moete
proveriti vlastitu snagu volje, idi posle te terapije dobro zagrejte
noge u toploj vodi.
KAKO ELI I TI DECU
P
re no to ponemo govoriti o elienju dece obratiemo pa-
nju na princip funkcionalne prekomernosti, koji je zasno-
van na tome da su svi organi i sistemi u organizmu, ak i elije,
viestruko otporni, to obezbeduje siguran opstanak oveka pri
optereenjima i nepogodnim uslovima. Te rezerve otpornosti
7 do 10 puta nadmauju nivo koji je neophodan za normalne
ivotne aktivnosti.
Princip funkcionalne prekomernosti organizma moe se
poveati redovnim uvebavanjem, to jo vie poveava otpor-
nost pojedinih sistema u organizmu. Razumno elienje omo-
guava postepenu pripremu organizma za podnoenje veoma
ozbiljne hladnoe i uspenu borbu sa njom. Dovoljo je napo-
menuti maratonsko plivanje zimi u ledenoj vodi. Pripremljeni
ljudi plivali su goli u takvoj vodi due od jednog sata i nisu se
prehladili.
Uporedo sa prirodnom sposobnou organizma da uveba-
vanjem jaa funkcije u njemu postoji i obratni mehanizam, ko-
ji se naziva ograniiti nepotrebne funkcije ". Na organizam
suprotstavlja se tetnim uticajima onoliko koliko oni na njega
deluju. Na primer, ovek je pomou specijalnih vebi za snagu
dobio odgovarajuu miinu masu i prestao vebati. Poto mi-
ii ne dobijaju uobiajeni snani stimulans, oni veoma brzo
gube svoju masu i vraaju se u prvobitno stanje.
To su najbolje potvrdili prvi dui letovi u kosmos. Bespre-
korno pripremljeni, jaki,uvebani kosmonauti u due vremena
nalazili su se u besteinskom stanju. Vrativi se na Zemlju nisu
mogli ak ni na noge stati. Morali su da ue da hodaju - kao u
prvoj godini ivota, zato to nije bilo potrebno samo povratiti
raniju snagu svim miiima, nego i uspostaviti rad vestibular-
147
nog aparatu. Organ ravnotee u kosmosu nije bio potreban, jer
su se tokom leta izgubile funkcije gore" i dole".
Isti rezultati su dobijeni i u ogledu sa morevima. Tokom
45 dana neprekidno su ih drali u prijatnim temperaturnim
uslovima: temperatura u sobi je odravana na 27-28C, a tem-
peratura vode u kojoj su se kupali na 34C. 1 svo njihovo e-
lienje je nestalo - mogli su se prehladiti nalazei se pored
otvorenog prozoria.
Organizam novoroenog deteta je takav materijal na koji
se moe delovati na dva navedena naina: razvijati princip funk-
cionalne suvinosti na dejstvo hladnoe ih raditi sve tako da on
atrofira, iezne zbog nepotrebnosti. Obino veina roditelja
deluje prema drugoj varijanti. Novoroene stavljaju u sterilne
uslove, u sobu sa stalno visokom temperaturom, u tesne okove
pelena. I nita nije udno to se njegov organizam prilagodava
takvim uslovima. Nema nikakvog kolebanja temperature, a to
znai da nikakvi prirodni mehanizmu termoregulacije ni jedan-
put nisu ukljueni u rad. Tako se radi nedeljama, mesecima i
oni postepeno odumiru kao suvini. Ve posle mesec dana dete
e biti nezatieno i pred najmanjim vetrom. Zato se i dogaa
da deca starosti do godinu dana boluju 5 puta ee od odra-
slih. Skoro 90% bolesti odnosi se na prehlade.
E. A. Pokrovski u knjizi Fiziko vaspitanje kod raznih na-
roda (1884 g.) opisuje kako razni narodi u svetu razvijaju me-
tode prilagoavanja kod novoroene dece. Kod Finaca i Rusa,
na primer, deca su se raala i ivela celu neelju u banji, gde
je temperatura mogla biti i plus 50C. Smatrali su da u takvoj
toploti,gde sva tkiva tela postaju meka i oputena, poroaj naj-
lake prolazi. Tunguskinje su se poraale u toku seobe - pod
otvorenim nebom i pri hladnoama od minus 40C. Oni su
smatrali roenje deteta prostim fiziolokim aktom, za koji se
nisu ranije pripremali i veoma esto niko nije pomagao majci
pri poroaju. Novoroeno dete je sposobno da izdri i vruinu
i svirepti hladnou.
Neki narodi su imali obiaj da okupaju dete u ledenoj vo-
di, drugi su ih brisali snegom ili posipali solju. Novoroene je
izdralo sve. Sposobnost prilagoavanja tek roenog oveka je
148
ogromna. Uzmimo samo temperaturne uslove: u banji je tem-
peratura za 20 stepeni via nego u majinom telu, zimi je nia.
Obino, dnevna kolebanja temperature se kreu u granicama
od 5-10, a rede i 20-30 stepeni. Znai da ih organizam novo-
roeneta nadmauje sa rezervom za 2-3 puta. Eto zbog ega
su neki drevni narodi novoroene brisali snenom ili krstili le-
denom vodom. Na ovaj nain su se aktivirali svi mehanizmi
termoregulacije.
Naunici su utvrdili da funkcionisanje sistema termore-
gulacije i zatitne funkcije organizma, ukljuujui i imunitet,
zavise od stanja jednog od najvanijih hormonalnih organa
- nadbubrene lezde. Takoe je utvreno da se njen razvoj
ostvaruje pod uticajem hladnih terapija. Zato kratko, ali jako
dejstvo hladnoe - prema principu stresa, aktivira nadbubre-
nu lezdu i stvara u organizmu neophodne promene u siste-
mu prilagoavanja. Kasnija delovanja samo jaaju zaputenu
termoregulacionu funkciju organizma.
Prve terapije elienja mogu se izvoditi sa tek roenim
detetom. Terapije moraju biti kratke. To je sasvim dovoljno za
aktiviranje nadbubrene lezde to predstavlja, pri redovnoj
primeni hladnih terapija, ne samo profilaksu protiv prehlada,
nego doprinosi i dobrom fizikom i umnom razvoju. elienje
novoroenadi i dece koja sisaju utie na opti razvoj. Ukoliko
se sprovodi redovno omoguava da se deca razviju u pametne
i zdrave ljude.
Kako eliiti malu decu. Ponite sa polivanjem. Malu decu
moete u prva tri dana posle roenja polivati hladnom vodom,
deca se brzo priviknu na to. To im se veoma dopada. Potrebno
je uvek imati na umu nekoliko uslova. Za dete (do 10-12 go-
dina) majka je tesno vezana. Pre no to ponete polivati dete,
majka sama mora da koristi ovu terapiju da se ne bi plaila.
Dete moete polivati i u kupatilu i na ulici, moete ga oprezno
okupati i u ledenoj vodi (probijajui led). Decu, koja jo ne ho-
daju, moete na nekoliko sekundi staviti u sneg.
Najbolje je ako se majka i dete polivaju istovremeno (iz
jedne posude). Dete treba uzeti na ruke, staviti na grudi i posle
149
toga polivati se. Posudu sa vodom ne moete podii jer su vam
zauzete ruke. Polivati vas moe neko drugi ili koristite malo
vedro, polivajui istovremeno i sebe i dete. Nije vano ako de-
te ne bude svuda nakvaeno. Polivati se mora brzo. Kasnije
moete polivati samo dete, ali je bolje poinjati zajedno. Posle
izvesnog vremena deca e se sama polivati.
Decu treba polivati dva puta dnevno: ujutru i uvee. Ako
je dete bilo bolesno ili se razbolelo, treba ga ee polivati, na
svaka 2-3 sata. Kod visokih temperatura efekat polivanja se
brzo javlja.
Posebnu panju treba obratiti na to da ne bude promaje i
da se dete ne prehladi. Bolesnu decu je najbolje otimah izbrisa-
ti i obui ili staviti u krevet i pokriti toplim ebetom.
Decu treba polivati pre jela ili 1,5-2 asa posle jela. Ne
treba ih polivati neposredno pred spavanje. To ih uzbuuje i
rasanjuje.
Entuzijast i pobornik sistema P. K. Ivanova, N. M. Bikova
pomou hladnih oblivanja i razumnog gladovanja uspeno leci
decu od najraznovrsnijih bolesti.
Malu decu moete, odmah posle roenja, uiti da plivaju.
Poto deca sa roenjem ne gube sposobnost odravanja na vo-
di, ta osobina se moe iskoristiti da se deca jo dok sisaju naue
plivati. Evo kako se to ostvaruje u praksi.
Za obuku ece u plivanju postoji kompleks veoma prostih
vebi. Ciklus vebi se sastoji iz tri dela: gimnastika, masa/ a i
neposredno voda. U trajanju 6 minuta (u uzrastu do 6 meseci)
- gimnastike vebe. Zatim se vreme poveava na 10-15 mi-
nuta i koristi se za masau. I tek posle toga voda. Na poetku
obuke temperatura vode u kadi mora biti 36C,a na kraju obu-
ke 35C.
U svaku vebu ukljuuje se takozvana hladna mrlja: u ka-
du se puta mlaz hladne vode, a telo maliana se nalazi u njego-
vom epicentru. To se radi na kraju svake vebe. Tako moete
elici ti svoju decu.
Vratimo se na poetak vebi. Stavite dete u vodu. Postoji
nekoliko vebi. Prva - Jun" (ili voenje du kade). Deca veo-
150
ma dobro podnose tu vebu, koja se moe izvoditi grudno, a i
na leima. Veliki prsti ruku su na ramenima, a ostali prsti na
lopaticama eteta (ako ono lei na leima), lako pridravate
glavu. Dete vodite du kade. Pokreti moraju biti mirni, bez tr-
zaja i otrih okreta. Inae moete uplaiti malog plivaa. 1 tako
56 puta po krugu osmice".
Polukrug . Leva ruka je polusavijena na potiljku, a desna
na grudima, veliki prst je pod podbradkom. I ponovo 5-6 puta
po krugu osmice".
U pauzi - odmor, aktivni odmor - hodanje po vodi. Dete
lako pomera noge u vodi. Ovde je potrebna podrka: leva ruka
je na potiljku, desna pod podbradkom. Glavica u nivou vode
(samo malo iznad). Lagano ga vodite da se dete ne zagrcne. 1
tako dva puta ga provedite po kadi. Uzgred, hodanje po vodi je
ujedno i dobra veba.
J o jedna veba - jednoruna podrka. Levom rukom hva-
tate glavu polukruno,glavicu okrenite ka sebi i provedite mali-
ana nogama ka ivici (boku) kade. Tu e se on odgurnuti noga-
ma. Iskusni plivai" se odgurnu i po 10-12 puta.
Sada poinje plivanje. Jednom rukom odrasli pridrava
maliana (on lei na leima) za potiljak, a drugom zajedno sa
detetom pravi plivake pokrete. Posle nekoliko vebi dete e
samo poeti plivati.
I na kraju slobodna podrka. Dete lei na leima. Leva
ruka odraslog je na potiljku, desna na pobratku (ne cela ruka,
samo 1-2 prsta). Dete lei praktino bez tue pomoi. Jedni
bre ue, drugi sporije, ali je pravilo da svi naue. Nekima po-
mae specijalna kapica. Na obinu deju kapicu privrste se
dve kapronske (vetako vlakno) trake za koje su privrene
kockice od plastine mase. Neto slino kapici vaterpoliste. Pre-
poruuje se upotreba kapice u prvih 4- 5 meseci. Za vebanje
slobodnog odravanja na vodi ovakve kapice su nezamenjive.
Vi ete moda upitati od kog uzrasta treba uiti decu da
plivaju? Od bilo kojeg. Optimalni uzrast je od tri nedelje do jed-
nog meseca. Kod takve ece lake se uva uroena sposobnost
odravanja na voi. Oni su veoma zahvalni i dobri za obuku.
151
to se tie ronjenju, ono se u prvom i drugom mesecu ne
preoporuuje. Polivajte glavicu deteta, uei ga da zadrava di-
sanje. Tek u petom ili estom mesecu uite ga da roni. To se
moe izvesti u formi igre: dete e poi za igrakom i zaroniti
za njom na dno.
Sline vebe plivanja pogodne su za brz razvoj i jaanje
zdravlja deteta.
Nastavljamo priu o jaanju dece na primeru porodice Ni-
kitinih.
Hladnoa - doktor
Mi smo tada ivcli u tek izgraenoj zajednikoj kuici,
koja nije imala grejunje. Temperatura u sobama varirala je od
plus 10-12C (ujutru, dok pe jo nije bila zaloena) do plus
25"C (uvee).Tada sam se veoma brinula, jer sam mislila da je
to za dete tetno i matala o toplom stanu. I tu se pokazalo da
u nesrei ima i sree. Ubrzo smo primetih kada je ujutru hlad-
no, dok ne zaloimo pe, detetu je mnogo bolje - crvene mrlje
na koi su bledile, svrab je nestajao. Dete je bilo veselo, energi-
no, mnogo i rado se kretalo i samo igralo. Ali im bi ga obukli
toplije ili jae zaloili pe njemu je bilo gore: muio gaje svrab,
bio je plaljiv, trom, kapriciozan, praktino nije sa ruku silazio
traei panju i razonodu. I jedne zimske veeri, pokuavajui
nekako da smirim svrab kod sinia koji je plakao, izala sam
s njim na minut na ulicu i stala pod strehu iznad vrata. Sama
sam za taj minut osetila jaku hladnou a on, samo u benkici,
brzo se umirio, ak razveselio. Od tada je i poelo nae sluajno
elienje. im bi on poeo ekati svoje krastice izlazili smo na
zastakljenu terasu, a jednog sunanog februarskog dana osme-
lili smo se i izali na ulicu. Sunce je grejalo kao u prolee, sneg
je svetlucao, sijalo je plavo nebo. Sini mi je od uzbuenja
skakao na rukama i mi smo se razveselili gledajui ga. I palo
mi je na um neto strano, nahladie se, razbolee se. Kroz pola
minuta vratili smo se u kuu, a sinje pruio rukice ka vratima,
kao daje hteo jo. Ipak smo odluili da do sutra ne izlazimo.
Sledeeg dana smo izlazili dva puta, priblino po pola minuta.
152
Posle sedam dana od nae brige nije ostalo nita, sin se oseao
prekrasno. Tada je imao samo osam meseci. Sa godinu i po sin
je ve sam trao po snegu i vukao i nas za sobom.
Ohrabrili smo se i mi. Poeli smo sve ee koristiti tu sne-
nu terapiju: protrimo po snegu, uemo u smetove do kolena,
posle toga izbriemo noge, stopala nam gore, a u miiima ose-
aj kao posle dobre masae. Najvanije je to smo se uverili da
to nije strano i da je to korisno. I sve bi bilo dobro da nije bi-
lo uasnih predvianja (proroanstava), kojim su nas zasipali:
Upala plua je sigurna!", Hronini bronhitis i prehlada bie
neizostavni", Reumatizam neete izbei!",Ako detetu nahla-
dite ui ogluvie!".
Sva ta proroanstva nisu se ostvarila. Zato smo sa drugim
sinom bili hrabriji - od samog poetka ga nismo utopljavali,
dozvoljavali mu da bude goliav i u kui i na ulici, dozvoljavali
da samo u gaicama puzi po podu, da ide po zemlji u dvoritu.
A kada su deca postala starija, ak nas je i udilo kako rado i
dugo borave na snegu, bez jakni, kapa i rukavica, kopajui ka-
nale i pravei kule. Pri tome im ni mokre noge nisu smetale.
Igrajui se oni su zaboravljali da treba promeniti obuu. I sve
se odvijalo bez neprijatnih posledica.
Upitaete se da li smo se uopte brinuli za decu? Jesmo,
normalno, posebno u poetku, kada nismo mnogo znali. Nas
je tada dralo intuitivno uverenje da, ako je detetu hladnoa
prijatna, tu ne moe biti nita opasno i tetno.Tada nismo zna-
li kako moe biti otporan organizam ak i najmlaih, nismo
znali da ga slabim ne ini priroda, nego oslovi ivota u kojima
se on nalazi.
Kako smo se mi eliili? Proitali smo masu knjiga o eli-
enju dece i nita dobro tamo nismo nali. Svi metodi su toliko
oprezni ili naporni pa ih zbog toga niko i ne koristi. Evo ta se
dogodilo sa nama. Dogodilo se da smo sa svojim prvencem ne-
koliko meseci proiveli na otvorenoj terasi. Pelene smo morali
menjati po nekoliko puta nou. I letnje noi su bile veoma pro-
hladne. Dogaalo se da razmotamo dete, a iz njega izbija para.
Stalno su nas plaili prehladama, i sami smo se bojali toga, ali
dete nije bolovalo. Tada nismo tome pridavali panju, ali kada
153
je poela naa borba sa dijatezom setili smo se i tih prohladnih
let njih noi. Deak je lako podnosio promene temperature od
10-15 stepeni. A kada smo ga poeli goliavog iznositi iz tople
sobe (25C) na mraz (do minus 10C) on se prekrasno oseao
i pri skoro trenutnim razlikama temperature od 30-35C!
Ovaj nain borbe za dobro zdravlje poznat je u Rusiji jo
od davnina: iz banje u sneg ili kroz otvor u ledu u vodu, pa opet
u banju. I tako nekoliko puta. Zato da se i mi bojimo, smirili
smo se.
Kada nam se rodila kerka mnogi su nam govorili:
- Neete, valjda i sa devojicom tako postupati!
- Zato? - bili smo zaueni. - Zar devojica ne treba da
bude krepka i zdrava? I prvi dan po izlasku iz poroilita, za
vreme prvog hranjenja u kui, priredila sam joj vazdunu banju
na pola sata.
Od tog vremena svako hranjenje je bilo kombinovano sa
terapijama elienja. Evo kako je to bilo. Na leaj postavim pe-
lenu, stavim kerku - ona je bez kape, samo u benkici i leem
zajedno sa njom. Neka od devojaka mi paljivo stavi jastuk
pod glavu. Kakvo blaenstvo! Do tada sam se muila pokua-
vajui da je hranim sedei,kako je preporueno"; obe ruke su
mi zauzete, leda se umaraju, nogama je neudobno, ak i detetu
(zamotanom i stisnutom) je neudobno, ni ono a ni ja nismo
bili zadovoljni. I jedanput, vrativi se umorna sa posla, pokua-
la sam da je hranim poluleei. Iznenadila sam se kako je bilo
dobro: ja sam se odmarala, a detetu je bik) udobno.
Od tog vremena hranjenje je i za mene i za dete postalo
minutama odmora, naslaivanja, razgovora i vremenom higi-
jenskih i terapija elienja. Naravno u poetku je to obino po-
vezano sa leenjem. Dok kerka sisa, ja joj slobodnom rukom
paljivo diram pregibe na vratu i na rukicama, duvam u njih.
Direktno pred oima nestaju znojne mrlje sa kojim je dete iza-
lo iz poroilita. I ja ve znam a emo s njima izai na kraj
bez bilo kakvih krema i prakova, jednostavno za vreme hra-
njenja vazduh ih sui. Ubudue kreme i puderi nee nam biti
potrebni, jer je koica suva i ista. A kakva je uteda vremena
154
- na sve ove higijenske i terapije elienja ne treba utoiti ni
jedan minut dopunskog vremena.
Ovako dete ima i vazdune kupke" poto je samo u ben-
kici. Za 6-7 hranjenja samo prvog dana skupi se 1,5-2 sata
takvih banja. A posle dve do tri nedelje, posle svakog hranjenja
ona ak i hoda" sasvim gola. To je jo 1-2 sata, to ukupno iz-
nosi 20-30 minuta po seansi. Trajanje seanse zavisi od linog
oseanja deteta; ako mu se dopada, neka lei na zdravlje. A ka-
da se uznemiri, kada hoe da se rasplae - uzimam je, drim iz-
nad noe dok ona ne uradi sve to treba, a zatim je zamotavam
radi spavanja: benkica, trouglasta pelena, velika pelena i topla
pelena na noge, koje ja obavezno zagrejem dlanovima. Ako pe-
lene ostanu hladne dete e nemirno spavati, one se mogu lako
nakvasiti (to posebno vai za deake).
Tako radimo sa decom od prvog dana boravka u kui, a
kada je toplo vreme i vani: dok dete ne spava ono je goliavo
samo u benkici ili u gaicama (ako je starije). Pri tome tempe-
ratura u sobi ili na ulici moe da varira od plus 15 do 25C, a
u zavisnosti od temperature menja se vreme trajanja vazdunih
banja. Ako je hladno, dete treba to pre obui, a ako je prijat-
no ono sa zadovoljstvom mae rukama i nogama sve dok ne
zaspi.
Seam se da nas je u poetku posebno udilo: rukice i nogi-
ce su hladne, petice su poplavile, a detetu nije nita. Lei veselo
i to je sve. Tek posle smo saznali da se ne treba plaiti hladnih
peta. To je prosto spoljanja manifestacija adaptivnih reakcija
na hladnou. Pri tome se smanjuje razlika temperature izmeu
koe i vazduha i naglo se smanjuje gubitak toplote. Ubrzava-
nje pulsa i poveanje tonusa miia poveava stvaranje toplote
i obnavlja toplotni balans organizma. Sve to je veoma vano
za novoroene: hladnoa bodri i ini pokrete prijatnim, a bez
odee i pelena lako je se kretati, nita ne smeta. Dete lake i
bre usvaja razne pokrete, ranije poinje sedeti, ustajati, puzati.
To sa svoje strane dovodi do jo veih kolebanja temperature: u
snu pod pelenom ili odelcem njemu je toplo (33-34C), a kada
se probudi - razmotaju ga i odmah prelazi na sobnu tempera-
turu (18-25C), javlja se razlika od 10-12C. Ako ga pustite
155
du pue po podu (10-12C) razlika je jo veu. I ruko vie putu
nu dun.
Uz to smo praktikovali i rune vodene terapije; umivali
smo, u u sluaju potrebe i kupali dete, ne zagrevajui vodu.
Koristili smo vodu iz slavine, uli ne direktno pod mluz, nego
smo vodu uzimali u aku. Prvi putu dete je luko zadrhtalo, a
drugi-trei puta ve je bilo naviklo i nije izraavalo nezadovolj-
stvo, ak i kada je voda bila hladnija nego obino".
Evo kako su Nikitini izlagali svoju decu terapijama elie-
nja pomou sunca.
Nae prvo dete roeno je poetkom leta. Bilo je toplo
junsko vreme. Spremali smo se za izgradnju nae zajednike
kue i mnogo vremena smo provodili raiavajui teren, radi
postavljanja temelja. Radili smo, a sini je bio pored nas, leao
je u krevetu ili na ebetu rairenom pod jablanom. Nismo ga
tada dugo drali raspremljenog: jo nismo znali da se to moe
i treba uraditi. Ali ponekad se nismo mogli suzdrati, tempe-
ratura je bila prijatna, iznosili smo ga iz hlada na nekoliko mi-
nuta na sunce. On je to prihvatio kao normalno i mi se nismo
brinuli. Brinula je samo baka. Mi tada nismo itali popularne
broure i nismo znali da nije doputeno novoroene izlagati
direktnim sunevim zracima. Zatim smo proitali u nekim no-
vinumu kako lisica iznosi svoje mladune iz jazbine na sunce i
pokazali babi.
-J o je samo to falilo, - uzbudila se ona, - da poredite dete
sa lisicom!
Nama se to uinilo ubedljivim, posebno to na sinu nismo
uoili bilo kakve negativne reakcije: on je spavao, jeo i sa svim
svojim obavezama izlazio na kraj lako.
Tako smo radili i sa drugom naom decom, od prvih dana
ivota. Obino bi neko od nas odraslih ili starije dece seo na sto-
licu, rairio pelenu i na nju stuvio dete. Gluvicu smo prekrivali
krajem pelene, u telo smo izlagali suncu sa obe strane, kao i sto-
mai i leda. U poetku smo to inili 5-6 minuta, a kroz mesec
smo mogli da se tako sunamo 10 i 20, pa i 30 minuta. Kada je
imao 3 meseca ve se videlo daje pocrneo, a posle etvrtog mc-
156
seca on je slobodno provodio sa nama 1-1,5 sat, sunajui se na
obali Klazme, na ne ba jakom podmoskovskom suncu.
Pre no to je naa kerka napunila godinu, a stariji sin eti-
ri putovali smo sa njima na Crno more i boravili pod atorom
oko mesec dana. Po ceo dan smo provodili na plai, u vodi ili
na pesku pored atora (u njemu je u toku dana bilo veoma to-
plo) ih na uhcama Fedosije. Mi stariji smo ve oko podneva
bili iznemogli od vruine i sklanjah smo se u hlad, dok nu decu
sunce kuo da nije delovalo. Oni su kapice nosili samo prvih da-
na a zatim, na nae iznenaenje, ili su bez njih, ispostavilo se
da im kosa sasvim dobro titi glave od sunca.
Sunce kod nas nije tako jako, znai trebalo gaje iskoristiti
to je mogue bolje. Od tog vremena, za nas je lino oseanje
dece postalo jedini kriterij um za trajanje sunanih kupki, kao i
u svemu drugom. I nikada nismo zbog toga zaalili.
Posebno supruga Nikitina podvlai da terapije elienja
donose deci samo korist. I evo ta oni piu. Tu je vano da
odlunost, sa svoje strane, postaje odlino sredstvo za zatitu
od bolesti. O tome smo samo nagaali, u realnost toga uverili
smo se nedavno. Jedan doktor, specijalista za autotrening, obja-
snio nam je da oveje zdravlje i njegova sposobnost suprotsta-
vljanja bolestima zavise od raspoloenja i uvernosti da se nee
razboleti. Bolest je esto prividna ili se pogorava samo zbog
toga, to je ovek ubeen u to. Deca su mnogo vie podlona
sugestijama, nego odrasli".
Kada napune deset godina deca se elie na isti nain kao
i odrasli, naviknite ih na redovne terapije elienja tipa poliva-
nja, vodite ih sa sobom u parnu banju (saunu). U tome je poseb-
no vaan oigledan primer.
Starijoj deci i adolescentima (tinejderima) demonstriraj-
te efikasnost terapiju, u posle nupruvite upudicu i pitajte ih ka-
ko se oseaju bez osveavajueg polivanja, koje jaa organizam.
Preko leta ee idite na reku i vodite decu sa sobom. Sve to e
vam pomoi da nauite decu na zdrav nain ivota.
157
PRI MENA DEI CE"
PORFI RI J A I VANOVA
Govorei o elienju i vodenim terapijama nemogue je iz-
ostaviti preporuke najoelienijeg oveka Rusije, Porfirija
Kornejevia Ivanova.
Da bi potpuno sagledali atmosferu i dubini njegovog ue-
nja, odluio sam da iskoristim ogled samog P. K. Ivanova, kao i
iskustvo ljudi koji ga poznaju i rukovode se pravilima Deica"
(moja deca), da bih pomogao drugim ljudima da usvoje i lece
se po njegovom metodu.
Kao osnovu za izlaganje uzeemo predavanje dejeg leka-
ra Nadede Mihajlovne Bikove.
Preporuke ,,Deice"imaju duboki smisao, u ijoj osnovi je
naa sposobnost da sadejstvujerno sa sredinom koja nas okru-
uje, Prirodom. Nije tajna da je ovek produkt" sredine koja
nas okruuje: Prirode, Zemlje i Kosmosa. Zdravlje oveka, kao
i njegov miran, spokojan ivot zavise od toga koliko je pravilno
sauvao veze sa spoljanjim svetom. Naruavanje i izobliava-
nje tih veza, koje daju oveku ivot, izazvae jednu ili drugu
bolest. I obrnuto, njihovo regulisanje podstie ozdravljenje o-
veka. O tome slikovito govori N. Bikova.
elim da govorim o Prirodi - ona je naa majka, ona nas
je rodila, ona nas je donela na beli svet, upravo da bismo iveli
i zato joj se moramo zahvaliti. A mi joj ne verujemo, ak ne e-
limo shvatiti da u Prirodi postoje takve sile koje mogu uiniti
sve. Ona ima vazduh,zemlju, vodu.To su tri najvanija elemen-
ta, koji nam u jednom prekrasnom trenutku daju sve".
Izmeu ovejeg tela i Prirode postoji neprekidna infor-
maciono-energetska razmena (kroz vodu, vazduh i povrinu
159
zemlje).oveji organizam apsorbuje iz vazduha, vode izemlji-
ne povrine plazmenil energiju i zahvaljujui tome normalno
ivi. Prekidanje te razmene izaziva bolest.
Prema principu uzajamnog delovanja, energija koja nasta-
je u utrobi Zemlje moe se prevesti u ivotvornu ili energiju
primarnog ivotnog razvoja.
P. K. Ivanov je svojim telom osetio da se ta ivotvorna ener-
gija Zemlje nalazi u vazduhu, vodi, zemlji i nazvao ju je mag-
netnim tokom. Evo kako to on komentarie: ,,U ivom sve je
ivo i puno ivotne radosti, zbog toga to ivi u elektrinom i
magnetnom toku (strujanju), u kome se nalaze sva snaga i vo-
lja... Moja snaga, to je elektrini i magnetni tok (strujanje), oni
su stalno prisutni i svuda".
Posle ovakve izjave bie nam jasniji smisao predavanja N.
Bikove.
Ja nikoga ne primoravam da to uradi, ali molim sve da po-
kuaju tim putevima da podu. Kad se jedanput proba - znai
mora se uraditi. Moja poruka je takva: - voleti Prirodu, uvati
je kao oko, kao svoje telo".
I zbilja koga trebamo voleti ako ne Prirodu, koja nam omo-
guava da ivimo na raun njene energije, hrane i drugo.
Resio sam poi u Prirodu. Resio sam da iskoraim i kora-
am svojim nogama po zemlji sve dok se sasvim ne naelektri-
em, da skupim snagu i tom snagom upravljam".
Porfirij Ivanov je 50 godina hodao bos po zemlji, samo u
orcu, po cii zimi, izlaui se najrazliitijim uticajima Prirode,
pre svega hladnim i nepovoljnim. Uitelj je izabrao samo ono
najbolje i predlae nam metod kako da ostanemo zdravi, ne
samo mi, nego i naa deca. Osnovna ideja tog metoda je sjedi-
njavanje oveka sa Prirodom: vazduhom, vodom i zemljom.
Ljudi ele da ive dobro: da se dobro hrane, toplo odevaju,
a to onemoguava informaciono-energetsku razmenu izmeu
organizma i Prirode. Zbog toga raste i broj oboljenja.
Mnogi ljudi, posebno stariji od 50 godina, poeli su raz-
miljati o svom zdravlju: trati, polivati se hladnom vodom.
160
Zdravi ljudi ne razmiljaju o tome, oni ive kao i pre. Razmi-
ljati o tome ljudi poinju tek kada ih, zbog prekida informaci-
ono-energetske razmene sa Prirodom, stigne bolest.
ovek je poeo bolovati i im je poeo bolovati odmah je
krenuo lekarima. Vremenom je shvatio da mu medicina ne mo-
e dati nita drugo, osim privremenog olakavanja. Zato ovek
poinje da tri, da se elici, da razmilja o bezbrinim danima,
to jest poinje da trai nekakav izlaz. Posebno je to uoljivo po-
slednjih 10 godina ovog veka. Ljudi su poeli da trae put do
svoga zdravlja. Metoda je veoma mnogo, preporuka je mnogo.
Ljudi idu od jednog metoda ka drugom i poinju sve na sebi
da isprobavaju.
Sauvati zdravlje duhovno i fiziko omoguava nam me-
tod P. Ivanova. Vi ga, naravno, ne morate prihvatiti, moete
ii drugim putem, ali su sledbenici Uitelja, njegovi uenici
ve shvatili na linom iskustvu da drugog puta nema. To je
jedinstven metod koji oveku obezbeduje duhovno i fiziko
zdravlje.
Osnovna ideja u metodu Uitelja je sjedinjenje oveka sa
Prirodom. Poto su ljudi roeni u Prirodi, moraju se nalaziti
u vezi s njom. Ako se mi od nje izolujemo u svoju ljuturu, u
svoju odeu, u kui se krijemo od Prirode, ne elimo sa njom
optiti, razboleemo se. Ljudi posebno boluju u toku hladnih
godinjih doba. Grip se obino pojavljuje u januaru, kada je lo-
e, hladno. U jesen i prolee, takoe, poveava se broj obolenja
od prehlade. Zato? Zato to se ovek krije od Prirode, ne eli
s njom da komunicira, ne eli da se izloi delovanju hladnih"
osobina Prirode.
Metod Uitelja upravo nas vodi ka tome da se sjedinimo
sa loim" osobinama Prirode, s vazduhom, vodom i zemljom
u toku cele godine. Posebno je to teko uraditi kada je hladno
vreme, ali je neophodno.
ta se dobija? Kakav je uticaj hladnoe na oveji organi-
zam? Zastoje oveku vano da bude zdrav? Hladnoa, kako je
govorio Uitelj, hladna voda i sneg stimuliu centralni nervni
sistem,deo mozga. Kada se nalazimo u toplim,udobnim uslovi-
161
ma, na nervni sistem je miran, a upravo on upravlja celim orga-
ni/ mom. U miru on je kao uspavan, uspavane su i sve rezerve,
pa se sve mogunosti oveka ne ispoljavaju. A rezerve i mogu-
nosti oveka su velike. Aktiviranje tih sposobnosti i moguno-
sti oveka vri samo hladna voda. Ja ne govorim da od jutra
do veeri treba sedeti u hladnoj vodi. Kratkotrajno delovanje
na organizam oveka ima stimulativni uticaj na centralni ner-
vni sistem. Kada centralni nervni sistem jedanput probudimo
hladnoom, hladnom vodom, snegom, hladnim vazduhom, ak-
tiviramo i ceo organizam. Aktiviraju se svi organi, aktivira se
krvotok, aktivira se i nervni sistem.
Neki sledbenici Deice" objanjavaju to na sledei nain:
Magnetni tok je svojstvo vazduha, vode i zemlje da elektri-
nim nabojem savlauju prostor, a zatim ta preostala sila leci sve
to se nalazi na njenom putu. Magnetni tok - plazma Zemlje,
sposoban je da leci po principu progorevanja elija bolesnog
oveka. Bolesna elija ima manjak tog naboja i oekuje njegovo
dopunjavanje. Kad se to dogodi dolazi do trenutnog probijanja
jedra elije to dovodi do struktuiranja elije u punom ivot-
nom obimu, to jest elija se dopunjava tim nabojem".
Ovaj fenomen nam je objanjen ranije, ali neto drukije.
Plazmeno telo, koje okruuje i proima oveka, usled delovanja
hladne vode skuplja se, to dovodi do zgunjavanja magnetnih
silnica (ovek ima i magnetno polje).To zgunjavanje, sa svoje
strane, izaziva seriju isto fizikih pojava: pojavu impulsnog
toka, izdvajanje slobodne energije u vidu toplote, prevoenje
molekula vode sa haotinog na pravilno cirkulisanje i drugo.
Te fizike pojave izazivaju kvalitativnu promenu fiziolokih
procesa u organizmu: dolazi do promene elektrinog polja na
membranama elija, koje aktiviraju genetski aparat elija, izjed-
naava se opti naboj organizma to omoguava uspostavljanje
pravilne cirkulacije energije u telu i uspostavlja se ldselo-alkal-
na ravnotea. 1sve se to postie obinim polivanjem sa kantom
vode.
N. M. Bikova produava: U Prirodi su uvek postojali i
postojae razni virusi i mikrobi. Oni se takoe javljaju kao deo
Prirode, kao i mi, sa istim pravima. I zato ih moramo unita-
162
vati? Zato mi moramo delovati na njih nekakvom hernijom
koju je izmislio ovek, to jest medicina i nauka su nali takve
puteve da se ovek zatiti od bolesti i bude zdrav. Medicina i
nauka su pole putem, ja bih rekla, ubijanja mikroorganizama,
virusa i ostalih sastavnih delova Prirode, toga to je stvorila
Priroda. Mi smo poeli to ubijati, izmislili smo vakcine, mnogo-
brojne lekove, sipamo ih sebi u nos da ne dobijemo grip i mno-
go, mnogo raznih masti i drugo, samo da zatitimo sebe i ne
razbolimo se. Izmislili su nekakve vakcine, hemijska sredstva
da pobiju sve mikroorganizme, ali u Prirodi se poinju stvarati
neki novi virusi. Oni se poinju prilagodavati toj herniji i tim
tehnikim sredstvima i, svejedno, deluju na oveka i delovae i
ovek e opet biti bolestan. Zato? Zar se samo zbog toga on
mora brinuti za svoje zdravlje. Ali kako ga probuditi? Kako
ga primorati da se sam pone interesovati za svoje zdravlje, da
se svesno pone odnositi prema sebi i svom zdravlju? Postoje
stihijna prirodna sredstva u vidu hladnih optereenja zimi i u
jesen. Zimi oveka napadaju virusi, mikrobi, izazivaju bolesti
i ovek poinje bolovati. im pone bolovati on pone razmi-
ljati - istina je da se on mui, boluje, ima visoku temperaturu,
poto se namuio napije se hernije, trava, preznojava se, nekada
ozdravi nekada se stvari iskomplikuju. Ali i sledei put, posle
bolesti ili u toku bolesti, on e opet poeti da se brine. Zato
sam opet bolestan? Znai nisam zdrav. Ako na vreme ne raz-
misli o toj bolesti, sledei put bie surovije kanjen. Tee e
oboleti. Ako se i sledei puta ne zamisli, bie jo bolesniji. I
broj oboljenja se poveava. Covek postaje hronini bolesnik.
Njemu je ve teko da se oslobodi svojih bolesti. Ali jo uvek
moe vaspitavati svoju decu i unuke i rei: eto kako sam ja bole-
stan, ti ne sme biti ovakav, poni da se brine o svom zdravlju,
elici se i jaaj od samog detinjstva, uvaj svoje zdravlje dok si
mlad. Da? uvaj zdravlje - nije to samo u onom znaenju ku-
paj se i nemoj da se nahladi, nego mora se eliiti, samo tako
e sauvati svoje zdravlje. Upravo ovakve lekcije ljudi dobijaju,
ponu da razmiljaju i da trae puteve svog ozdravljenja".
P. K. Ivanov je isticao: elienje kao veba je nauka celog
sveta, svih ljudi, ona je izvor ivota oveka veitog karaktera.
163
ta od togu moe biti bolje? Zar to nije poklon ljudima - ta-
kva je nauka u Prirodi. To je zdravlje za sve ljude, od mladih
do starih, svima je potrebno. Na taj nain postajemo besmrtni,
dobijamo veni ivot, Priroda tako odluuje i daje nam te oso-
bine. elienje s ciljem vebanja spasie celo oveanstvo. Tok
e se promeniti iz starog u novi. Sam ivot e se promeuiti, tok
e biti drugi, ivotni. Ljudi e hteti da umru, ali smrt e nestati
i nee biti u ljudima.
ovek e osvojiti za sebe veni ivot, besmrtnost. U Pri-
rodi ti kvaliteti postoje, oni veno ive na Zemlji, sami sebe
premetaju sa jednog mesta na drugo - to je telo vazduha, vode
i zemlje.
Ljudi nisu izmenili svoj ivotni tok, bolovali su, umirali i
umirue. Umreti - to nije problem, a iveti se moramo nauiti".
Evo kako N. M. Bikova pomou ,,Deice"lei decu.
... Broj obolele dece raste. Kakvi su razlozi za to? Prema
statistici, do 50tih godina prolog veka broj obolele dece bio
je znatno manji. Zar su uslovi ivota bih bolji? Obrnuto, mi
smo danas poeli bolje iveti, a broj obolele dece raste. Mnogo
je hroninih oboljenja bubrega, eluca. Sta je razlog za to? De-
cu preterano hranimo, hranimo ih ukusnom masnom hranom,
a ne jednostavnom kao pre, kaom i supom. Zbog toga je pove-
an broj oboljenja jetre, eludano-crevnog trakta i mokranih
kanala. Decu ne elic, ona boluju od prehlada, zatim dolazi
do komplikacija, bolesti bubrega i dobija se takva posledino-
uzrona veza.
Roditelji uglavnom ne trae reenja: idu kod lekara, dolaze
kod mene, eto moje dete je bolesno, ta da radim s njim. Od-
govaram: morate poeti eliiti decu, nemojte se plaiti da ih
eliite za vreme bolesti, nemojte poinjati posle bolesti nego
odmah, bez odlaganja. Ukoliko budete ekali nedelju, dve, de-
te e se opet razboleti i ciklus bolesti e se ponoviti. I tako do
kroninog stanja.
Roditelji se plae elienja. Oni idu otolaringologu, operi-
u krajnike,sinuse. Infekcija napada zadnje zidove nosne uplji-
ne, dete je jo bolesnije. To se javlja zato to su krajnici, koji su
164
zatitni zid i ne proputaju infekciju u organizam, odstranjeni.
Infekcija je prodrla unutra, javljaju se srane tegobe i druge
bolesti. Gde oni opet trae izlaz? Poto nam na poliklinici ni-
su pomogli, izgubili smo vreme, idemo na institut pedijatrije,
idemo profesorima. Tamo su nas uvek pregledali, dva meseca
zadrali, dijagnozu postavili. Dijagnoza je dugaka, upisane su
razne bolesti. Stavimo taku i mama nigde dalje ne ide, stavila
je taku na svoje dete. I eto ono je hronini bolesnik, a ma-
ma ga jo vie zaukava, jo vie ali, hrani dobrom hranom.
Mama ga izoluje, samo to ga pod staklenim zvonom ne dri
- znai od detinjstva on ne moe etati, ne moe kontaktirati
sa drugom decom, jer e dobiti infekciju, ruzbolee se i opet e
se javiti komplikacije. On sedi jadnik u kui ispod tri ebeta, ne-
prekidno gleda televizor, hrani se ukusnom hranom. Zato nam
se broj hroninih bolesnika poveava svake godine.
A posle 20-25 godina taj tata i mama e roditi decu. Rodi-
ce se malo dete, koje je odmah bolesno, jer su i roditelji bolesni.
Tako izgleda zaarani krug... Svega se bojimo. A najvei na
neprijatelj je strah. Upravo taj strah roditelji moraju savladati.
Deca u manjem stepenu poto se ona, po pravilu, ne boje niti
hladne vode niti snega, njih se boje samo roditelji. Oni zauka-
vaju svoju deicu i boje se da ih ne produva. Da bi savladali taj
strah, treba poeti eliiti se, poeti leiti decu, pa i same rodi-
telje, mora se verovati u elienje. Moramo prihvatiti primer
drugih roditelja koji se nisu uplaili.
Taj metod je surov, ali je ispravan i proveren u praksi. Ni-
kome se nije dogodilo bilo ta loe ukoliko je pravilno primenji-
vao taj metod, ukoliko se nije uplaio i odstupio, ukoliko gaje
primenjivao ak i za vreme bolesti. To je elienje u prirodnim
uslovima, a u toku bolesti to je leenje hladnim svojstvima Pri-
rode, hladnom vodom i hladnim vazduhom.
Tu se ne srne odstupiti nijedan dan. Ukoliko ovek za vre-
me bolesti prestane da koristi ove preporuke, nee biti zdrav.
Jo gore e biti ukoliko bolesnik u toku bolesti pone da koristi
neke lekove. Znai on potiskuje svoju bolest u jo veu dubi-
nu..."
Pogledajmo preporuke Deice" Porfirija Ivanova.
165
Prva preporuka. Dvaput dnevno kupaj se u hladnoj prirodnoj
vodi, da bi ti bilo dobro. Kupaj se gde god moe: u jezeru, reci,
kadi, tuiraj se ili polivaj vodom. To su tvoji uslovi. Posle sva-
kog kupanja toplom vodom, istuiraj se hladnom.
Ta jednostavna terapija omoguava ovejem organizmu
da ojaa svoju strukturu na raun prevoenja vode iz haotinog
stanja (koje je svojstveno neorganskim materijama i bolestima)
u pravilno cirkulisanje (regularno stanje ive materije i zdravog
organizma). Na raun toga postie se neverovatan zatitini efe-
kat koji traje 7-8 sati. Zbog toga se i preporuuje da se kupate
ili polivate vodom dvaput dnevno.
Korienje tog mehanizma polivanja vodom, omoguilo je
P. Ivanovu da za samo tri dana, na voleban nain, obnovi svoje
zdravlje. Evo kako to opisuju ljudi koji su mu bliski.
Jedan tragian dogaaj i njegova sudbina povezani su sa
boravkom u Novoahtinskoj psihijatrijskoj bolnici, u koju je
on upuen 1975. godine posle pisma na adresu 25. kongresa
KPSS. U pismu je predlagao svoj sistem elienja, radi ozdra-
vljenja sovjetskog naroda. Stvar je u tome to postoje injenice
koje svedoe o dugotrajnom delovanju lekara na P. Ivanova na-
siljem i trovanjem organizma. Na njega su delovali otrovnim
medikamentima, ak i smrtonosnim dozama arsenika, drali
ga privezanog za krevet bez odee u hladnoj prostoriji, bez vo-
de i hrane nekoliko dana zaredom, zbog ega je smrao na 48
kilograma. Posle takvog nasilja, sasvim iscrpljenog pustili su ga
kui da umre. P. Ivanov je ipak, u rekordno kratkom vremenu,
obnovio svoju ivotnu snagu zahvaljujui kontaktu sa vazdu-
hom, vodom i zemljom i treeg dana je pozvao kui lekara, koji
je radio u bolnici sa njegovom enom. Lekar je bio potresen vi-
devi P. Ivanova ivog, kako tri. U razgovoru uz oljicu aja le-
kar se muio da shvati kakvu volju za ivotom ima taj ovek".
# N. M. Bikova objanjava tu taku na sledei nain: Ako
je zimi temperatura vode iz slavine plus 4-6C to je hladna pri-
rodna voda, leti ona mora biti 15C, znai preko leta se i polivaj
takvom vodom, odnosno onim to ima u Prirodi, jedanput ili
166
dvaput nedeljno kupaj se u toploj vodi (radi higijene), kupanje
toplom vodom obavezno zavri polivanjem hladnom vodom.
Ja ne kaem da morate pola sata ili sat da se polivate hlad-
nom vodom, ah je kratkotrajno polivanje hladnom vodom neo-
phodno odmah posle tople vode. To ete osetiti sami, vano
je da vam je prijatno, da se posle polivanja dobro oseate, da
osetite unutranju toplotu i dobro lino oseanje. Sami morate
nai optimalnu meru.
Neko voli da se tuira, drugi da se polivaju iz kante, ah po-
livati se mora i glava. Glavu ne smete mnogo polivati, oko pola
kante ili nakratko zadrite zatiljak pod tuem. Obavezno mora-
te i glavu politi vodom da bi bio zatvoren krug: samo polivanje
celog tela i glave stimuliu centralni nervni sistem.
Hladna voda budi nervni sistem i stimulie mozak. Ljudi
prestaju da boluju, kod njih se javlja unutranji mir. Nastupa
harmonini mir ravnotee.
Kako se polivati? Moete poeti od nogu, a ako se ne pla-
ite hladne vode moete se odmah polivati po elom telu. Vero-
vatno ete se plaiti da polivate vae dete koje je esto bolesno.
I kada nije bolesno vi ete ga smatrati slabim i nenim.
Ukoliko se jako plaite, onda detetu hladnom vodom cele
nedelje briite ruke i noge. Posle toga polivajte iz tua ili bokala
rukice, nogice i lice.
Trajanje takvog deliminog polivanja zavisi od vas. Ukoli-
ko se jo uvek plaite da e dete umreti ili nazepsti ako na njega
izlijete kantu vode, vi mu i dalje polivajte rukice i nogice pola
godine, godinu, dok se ne uverite da treba ii dalje. Postoje i
takvi roditelji koji se ne plae i odmah prelaze na polivanje.
Ukoliko se uz bolesnog oveka, dete ili odraslog nalazi
zdrav ovek, snaan, miran, uveren, koji e jednostavno psiho-
loki delovati na njega: Tebi je dobro, ozdravie, veruj u svoju
snagu, evo ti nekakva tableta, koja nema nikakva svojstva ili ne-
ka trava. Radite to svakih 15 minuta u toku tri dana, zatim na-
pravite pauzu. I taj ovek e sve to prihvatiti, on e poverovati
da su mu te sitnice pomogle i s tim ubedenjem e ozdraviti.To
je psihoterapija. Tako isto treba verovati i u hladnu vodu, treba
167
veroviiti da ona pomae, da ona leci. Treba verovati sve do tog
vremena dok se ne ubedite da stvarno pomae. 1 morate poliva-
te svoje dete sa takvim uverenjem s kojim mu dajete lekove.
Ponite sa polivanjem. Neko e odmah izliti na sebe punu
kantu vode i, moe se dogoditi, kroz 2-3 dana da dobije kijavi-
cu i temperaturu. J o uvek niste dovoljno oelieni da ne moe-
te oboleti posle 2-3 dana, nedelju, mesec.To jo uvek ne znai
da ste dobili nekakav virus, koji se nalazi u naem okruenju.
Virusi se uvek nalaze oko nas. Da bi mikrobi ili virusi prodrli
u organizam u samom organizmu moraju postojati povoljni
uslovi za to".
Na organizam i creva napunjeni su hernijom, tabletama
i ukusnom masnom hranom, kojih smo se u toku svog ivota
i najeli i napili. To jest u organizmu se nalazi velika koliina
tetnih materija i sluzi, koja je pogodna sredina za to da se pa-
togeni virusi i mikrobi razvijaju u njoj. Rezultat toga je pojava
gripa i drugih akutnih respiratornih oboljenja (ARO).
Polivanja aktiviraju organizam da izbaci sve stoje suvino
i patogeno, usled ega se javlja kria ienja, koju ete osetite
kroz prehladu, grip i ARO.
Spoljanji pokazatelji krize ienja su luenje sluzi, pove-
anje temperature (da se ta sluz pre izbaci, aktivira imunitet).
To pomae organizmu da se sam oisti. Ukoliko u to vreme
budete gladovali pomoi ete organizmu u ienju i jaanju
imuniteta. Bolest e proi brzo i bez komplikacija.
Ukoliko u toku krize ienja koju nazivamo prehladom
(koja se javlja kao rezultat bolesti ili zbog primene terapija
elienja), ovek uzima sredstva za sniavanje temperature i
olakavanje disanja (koja se tako esto reklamiraju na televizij-
skim ekranima) sluz, koja postaje tena (zbog temperature) i
pogodna za izbacivanje, zahvaljujui tim lekovima povlai se u
dubinu organizma i ponovo se stvrdnjava. Reakcije imuniteta,
izazvane poveanjem temperature i aktiviranjem fagocita (eli-
je dernjae), prestaju i priguuju se. Nataloene tetne materi-
je, koje nisu izbaene, postaju arita infekcija stafilo i strepto-
kokama. Na taj nain bezopasna prehlada, izleena" lekovima
168
za sniavanje temperature i olakanje disanja, moe prerasti u
kompli kovani ja oboljenja: gnojni otitis (upala srednjeg uha),
bronhitis i pneumoniju.
Kada kod vas pone reakcija ienja, pomozite joj poli-
vanjem vodom na svaka 2-3 sata i potpunim gladovanjem u
trajanju 24-36 sati.
Na primer, N. M. Bikova savetuje da polivate sebe i dete
svakih 2-3 sata, ukoliko je bolest teka - pneumonija, bronhi-
tis, angina sa visokom temperaturom ili akutno respiratorno
oboljenje.To je provereno na iskustvima mnogih roditelja. Po-
livanja hladnom vodom daju veoma dobre rezultate. Bukvalno
sledeeg dana, a kod nekih kroz 2 dana (u zavisnosti od osobe-
nosti organizma i teine bolesti) dolazi do smanjenja tempera-
ture i olakanja disanja. Posle nedelju dana dete je zdravo.
Pored toga, u toku bolesti neophodno je da dete ili ovek,
bez obzira na uzrast,gladuje. Polivamo se hladnom vodom,gla-
dujemo, na takav nain stvaramo nepovoljne uslove za viruse,
mikrobe i bolest.
Moramo izgraditi nepovoljne uslove za razvijanje bolesti
u organizmu. Ukoliko stvorimo takve uslove, to jest jedan dan
gladujemo i ne pijemo vodu, svakih 2-3 sata polivamo se hlad-
nom vodom, pomaemo svom organizmu. Bolest e tada brzo
pobei od nas. Ovo se mora primenjivati odmah, od prvih da-
na bolesti. Ukoliko osetite da vas ili dete hvata groznica, da
poinje kijavica, ne jede vam se, oseate se slomljeno, odmah
treba dejstvovati na tu bolest, ee se polivati i ne koristiti hra-
nu, tada bolest nee moi da se razvije i proi e.
Ukoliko se plaite da dete polivate hladnom vodom, tada
ga bar briite. Uzmite jedan litar hladne vode, dodajte u nju
dve supene kaike sireta i briite dete svakih 30 minuta.
Kod visokih temperatura polivajte se vodom svakih 2 sata.
Temperatura opada za 3-4 stepena dnevno. Kada dete ozdravi,
redovno ga polivajte 2 puta dnevno, ujutru i uvee, dva sata pre
spavanja. Polivajte se hladnom vodom kratko i brzo i nemojte
unositi nikakve izmene u metod P. Ivanova. Posle polivanja ne
treba se brisati,samo malo posuiti telo. Ukoliko posle kupanja
169
ili polivanja u kupaem kostimu izaete na balkon ili na ulicu,
proetate bosi i udahnete sveeg vazduha, osetiete unutranju
toplotu. Bie vam toplo i neete oblaiti vunenu odeu. Ukoli-
ko se umotate tree vas groznica, isto tako i dete.
Zato se treba polivati hladnom vodom na svakih 2 sata
kada imate povienu temperaturu? Oseate ed. Polivajte se
ee, koliko je organizmu potrebno vode on e je uzeti kroz
pore. Piti vodu nije potrebno, jer ta voda postaje hrana za mi-
krobe, bolesne elije. Organizam^mora sam da spali tu sluz i
gnoj unutra. A kako e je spaliti? Covek ima visoku temperatu-
ru, sve unutra gori a mi se samo spolja polivamo. Tako se kali
elik i sve u organizmu se topi: sva sluz, bolest, sve mrtve i bo-
lesne elije ginu. ive elije ne ginu zato to dobijaju energiju
od hladne vode, hladnog vazduha i snega.
N. M. Bikova preporuuje da se dojenad od prvog dana
polivaj u hladnom vodom. Pri tom polivanje mora vriti i maj-
ka. Ukoliko se poliva samo dete ozdravljenje e biti sporije.
Majka se mora i sama polivati i traiti zdravlje svog deteta.
Evo kako N. M. Bikova, lekar-pedijatar, koja takode kori-
sti terapije elienja, odgovara na pitanja roditelja.
- Moe li sepolivati majka koja doji dete?
- Moe, kontraindikacija nema. Polivaju se kod raznih
oboljenja jetre i drugih oboljenja. Uitelj je u tom sluaju bio
vreoma kratak: Ne igra ulogu bolest nad ovekom, ve ulogu
igra sam ovek".
- Kolika treba biti temperatura vode za higijensko kupanje dece?
- Predlaem vam kupanje toplom vodom jedanput nedelj-
no (temperatura vode 32-33C). Okupajte dete, operite ga sa-
punom, zatim polijte hladnom vodom. Ostalim danima samo
ga polivajte. Normalno morate raditi sve higijenske terapije.
- Moe li sepolivati kod intenziviranja bolesti?
- Kod intenziviranja (progresije) akutnih respiratornih
oboljenja, kijavice i upale maksilarnih sinusa - obavezno. Sa-
170
mo u tom sluaju treba koristiti trave, ne jesti ljutu i slanu hra-
nu. Treba drati dijetu.
- Koliko puta se treba polivati kod bronhijalne astme i prehlade?
- Na svaka dva sata.
- Da li se moepolivati ako supromrzli miii?
- Da, naravno!
- Kakva temperatura vode je potrebna za polivanje bolesnika?
-Temperatura vode iz slavine.
- Hladna voda rastvara ljudsku masnou zbog ega koa postaje
kao kora, kosa postajesuva, lomljiva i opada, ta moete rei o to-
me?
- Koa nije zbog toga suva. Puca, postaje kao kora i ljuti
se zato to kroz nju poinje da izlazi sva naa prljavtina: sva
hernija, sve tetne materije, na koi se otvaraju sve pore - ona
oivljava i postepeno postaje aktivna. Normalizuje se rad orga-
na i oni poinju da rade tako dobro kao kod novoroeneta.
Kroz kou se izbacuju sva naa oboljenja, nemojte se toga plai-
ti, sve je to privremeno.
(Pitanje je veoma vano. Sve navedeno ukazuje na prete-
ranu aktivnost ivotnog principa Vetar".Takvom oveku pre-
poruujem kontrastne terapije: tuiranje jako toplom vodom u
trajanju 2-3 minuta i polivanje hladnom vodom. Takav ovek
treba da gladuje samo dvaput u toku meseca.Tu je Bikova deli-
mino u pravu. - Primedba autora).
- Postoje li kontraindikacije kod terapija elienja?
- Kontraindikacija nema.
- Moe li se izlaziti mokreglave na ulicu?
- Moe. Izbriite kosu pekirom i stavite kapu na glavu,
nee biti nikakvih meningitisa.
171
Ako lekar savetuje da se odstranekrajnici kod deteta, mogu li se
oni izleiti bez operacije?
- Mnogo je sluajeva koji govore da je pri polivanju (to
jest terapijama elienja) dolo do resorpeije krajnika.
Druga preporuka. Pre ili posle kupanja izaite u Prirodu, sta-
nite bosim nogama na zemlju, a zimi na sneg, makar na 12
minuta. Udahnite nekoliko puta vazduh i istovremeno poeli-
te sebi i drugim ljudima zdravlja. To je veoma vano.
N. M. Bikova ovako komentarie tu preporuku: Zato tre-
bamo ii bosi po zemlji i disati kao to je navedeno? Mi jo
nismo zasluili zdravlje u Prirodi, jer se jo nismo sjedinili s
njom, nismo iskoristili njena hladna svojstva i proverili ih na
sebi. Zbog toga nismo zasluili svoje zdravlje u Prirodi. Zbog
toga moramo moliti Prirodu za zdravlje, da nam da snage, da
da snagu naem detetu da se ono popravi, kao i nama samima,
da nam da snagu da ozdravimo.
Moemo hodati bosi pre ili posle polivanja, kako se kome
dopada. Stati bosim nogama na zemlju, sneg, podii glavu uvis,
potrebno je udahnuti vazduh sa visine. Vazduh - on sa visine
pada, sva energija, kosmika energija prirodno je u vazduhu.
Ona sa visine pada na zemlju, zato je potrebno malo podii
glavu uvis i udahnuti je. Uitelj je govorio: Diite kroz grlo, to
jest iroko otvorite usta i udahnite taj vazduh uvlaei ga dubo-
ko u sebe...", i potom, kao da ste ga progutali, otro izdahnite.
Disanje je veoma vano. Udiite vazduh i u mislima se
obraajte Prirodi, Uitelju: Prirodo draga, daj zdravlja mom
detetu. Pomozi mi dragi Uitelju ili majko Prirodo." Moliti
morate i duom i srcem.
Ukoliko vas neto boli, usmeravajte u mislima taj vazduh
s bujicom energije na mesto koje vas boli, na taj nain ga hrani-
te energijom i pojaavate krvotok. I na tom mestu e doi do
olakanja.
Ukoliko vam je bolesno dele, pre no to ga polijete vodom,
izaite na ulicu ili balkon i zamolite za zdravlje.
172
- Moe li se moliti za zdravlje drugih, bliskih ljudi (za dete,
majku)?
- Moe.
Trea preporuka. Ne konzumirajte alkohol i nemojte puiti.
Sledbenici Deke" smatraju da puenje i alkohol naru-
avaju veze sa silama Prirode, izoluju oveka, paralizuju ula,
paraliu veze oveka sa Zemljom. Opijajui se alkoholom i pu-
enjem gubimo odbrambenu vezu, naruavamo ravnototeu u
sistemu ovek - Kosmos.
etvrta preporuka. Nastoj bar jedanput nedeljno (od 18-20
sati petkom, pa do 12 sati u nedelju) da provede odreeno
vreme bez hrane i vode. To su tvoje zasluge i spokoj. Ako ti je
teko izdri bar jedan dan.
N. M. Bikova ovako komentarie tu preporuku: To je sve-
sno trpljenje (gladovanje) radi svog zdravlja. Najbolje je glado-
vanje poeti od 18 ili 20 sati, idi ne kasnije. Svesno gladovanje
subotom (ne proputajui ni jednu subotu).
Deci se preporuuje gladovanje bez hrane samo jedan dan.
Deca koja sisaju ne treba da gladuju, u tom uzrastu jo uvek
ne postoji svesno trpljenje. Decu stariju od godinu dana treba
subotom malo osloboditi jednostavne hrane.
Decu treba postepeno uiti da gladuju. U poetku ih osta-
viti bez doruka do 12 sati, zatim produiti i tako do 18 sati.
Dete e se postepeno navii na to, to je inae korisno za nje-
govo zdravlje.
Zato treba biti bez vode i hrane? Uitelj preporuuje da
se ne jede preterano slatko i masno, da se u organizam ne une-
se mnogo tetnih materija. Meso moete jesti, ah ne svaki dan
i ne tri puta dnevno, da se organizam nebi zatrpao, obrazovala
velika koliina sluzi u crevima, to izaziva faringitis, angine i
drugo.
Moraju se napraviti pauze u uzimanju hrane bogate belan-
evinama: treba jedan dan jesti sir, drugi ribu, trei kotlete.
173
Deci nije potrebna tolika koliina belanevina kako mi mi-
slimo. U toku potpunog gladovanja organizam se isti od sluzi,
sagorevaju bolesne elije i na taj nain leimo sami sebe".
Drugi sledbenici P. K.Ivanova komentariu ovu preporuku
Deice" na sledei nain: Hrana i voda su izvor ishrane naeg
organizma do petka. Od petka do 12 sati u nedelju poeljno je
potpuno uzdravanje od hrane i vode, bar jedan dan. Za to vre-
me ovek poinje da zaboravlja princip neprekidnih zahteva i
prilagoava se novom principu - bez zahteva, samo je poeljno
to vie u to vreme boraviti u Prirodi, da bi telo disalo, da bi ga
voda kvasila, a pri disanju vazduh treba udisati punim pluima,
kao da ga gutate. Istovremeno treba Prirodu moliti za zdravlje,
drugim recima kleknuti i moliti je: Daj mi zdravlja".
Ivanov je ovako govorio: Ako si ve shvatio zato sam
priao ljudima, onda pitaj mene kao Uitelja i radi to uvek sa
radou, da bi ti bilo dobro".
Posle gladovanja moe jesti bilo koju hranu, ali u manjoj
koliini kako bi pripremio svoje telo za rad nad njim. Nije do-
bro prekidati razvoj oveka ni za jedan minut, neprekidno mo-
rate raditi nad sobom. Predaj energiju - dobij snagu, dobij sna-
gu - pronai ideju, dobij ideju - uini delo, uini delo - otkrij
njegovu sutinu itd.
Peta preporuka. U 12 sati nedeljom izai u Prirodu bos, neko-
liko puta udahni i pomisli, kao stoje opisano. To je praznik za
tvoje delo. Posle toga moe jesti sve, sve to ti se dopada.
Za izlazak iz gladovanja - pie N. M. Bikova, koristite
mlene proizvode. Veina sledbenika je upotrebljavala vrue
mleko, koje odmah utie na buenje svih lezda, a u elucu ne
ostaju nesvareni delovi hrane".
Moj komentar: Sve navedene terapije (polivanje hladnom
vodom i potpuno gladovanje jedanput nedeljno) tako jako sti-
muliu ivotni princip Vetra" da su sledbenici Ivanova primo-
rani da primene snane kontrafaktore radi uravnoteenja ivot-
nih principa u organizmu. Ukoliko se to ne bi uradilo dolo bi
do prestanka varenja hrane, kao posledica gubitka toplotnih
174
svojstava u organizmu. Tu je vaan individualni pristup, kojeg
Deica" ne daju. Zato su sledbenici tog sistema samo ljudi sa
odreenim konstitucionim karakteristikama.
esta preporuka. Voli Prirodu koja te okruuje. Ne pljuj unao-
kolo i ne izbacuj iz sebe bilo ta. Navikni se na to daje to tvoje
zdravlje.
Sledbenici P. K. Ivanova govore: Dajte da razmislimo, mo-
emo li iveti a da ne pljujemo. Ne samo daje mogue nego je
i potrebno, potrebno je zatititi sredinu i potpuno je oistiti od
bakterija koje izazivaju truljenje".
Mislim da se sa navedenim moemo saglasiti, iako je sam
Ivanov imao na umu neto drugo. Zar je mogue pljuvati na
Prirodu koja te je stvorila i u kojoj ivi. Ta duboka, moralna
misao Ivanova poziva na brian i odnos pun ljubavi prema Pri-
rodi.
Sedma preporuka. Pozdravljaj sve i svuda, posebno starije lju-
de. Ako eli biti zdrav - pitaj i druge za zdravlje.
Pozdravljaj se sa svima - i dobie duhovno i fiziko zdra-
vlje. Kada se pozdravlja, u neemu prevazilazi sebe, to jest
elii moral. Pri tom, pre svega, savladava svoju gordost (po-
nos)",- kae N. M. Bikova.
Mislim da, pozdravljajui se sa ovekom, zdravije elite i
Tvorcu koji se ispoljava kroz tog oveka. ta moe biti lepe
nego poeleti njemu zdravlje. Samo jedna takva misao podie,
uzviava oveka, ini ga zdravim.
Osma preporuka. Pomai ljudima koliko moe, posebno siro-
manim, bolesnim, uvreenim, onima kojima je pomo potreb-
na. ini to sa radou. Odgovori na njihovu potrebu duom i
srcem. U njima e dobiti druga i uinie dobro delo.
N. M. Bikova ovako komentarie tu preporuku: Pre no
to pomognete drugima i sami morate ojaati svoje zdravlje
prema navedenom metodu, samo tako e od vae pomoi drugi
imati koristi.
175
Priajte o svom iskustvu: nekome pomozite da se polije vo-
dom, nekoga uzmite za ruku i izvedite na sneg da taj ovek ne
boluje i drugo. Pomaui drugima sticte prijatelje".
Drugi sledbenici P. K. Ivanova komentariu preporuku na
sledei nain:
Ta preporuka moe nai svoje uporite u svakom postup-
ku oveka. Nije dovoljno pomoi samo odreenom oveku,
nego stalno pomagati svima kojima je potrebna pomo, bez
obzira ko su oni - nai u sebi tu misao koja je potrebna oveku
koji je ispred tebe i daj mu bar zrnce od svog znanja, podeli sa
tim ovekom to to ti ima, budi zadovoljan to moe pomoi
oveku u tekom poloaju.
Pomoi delu mira, znai podeliti svoje miroljubivo vienje
i ne prihvata ti loe misli o drugim ljudima".
Mislim da je to umee misaonog sadejstva sa Tvorcem,
posredstvom emocionalne otvorenosti i elje da se odgovori na
bol drugog oveka. U Prirodi je sve uzajamno povezano. Ako
je jednom loe, onda je svima loe, znai svi na odreeni nain
stradaju zbog toga. Pomaui drugima mi stvarno pomaemo
delu mira.
Deveta preporuka. Pobedi u sebi pohlepu, lenjost, samozado-
voljstvo, lakomost, strah, licemerje, nadmenost". Veruj ljudima i
voli ih. Ne govori o njima neistinu i ne primaj k srcu nepravdu
o njih.
N. M. Bikova govori jednostavno: Bori se sa svim negativ-
nim pojavama, ne presuuj i ne spletkari".
Drugi sledbenici P. K. Ivanova smatraju tu preporuku kao
put, prelazak na vii stepen razvoja. Ukoliko se ne potuje ta
zapovest, ne moe se izai na taj put.
Mislim da tu P. K. Ivanov ukazuje na rad za pobolja-
nje kvaliteta svesti (spoljanjim manifestacijama ivota) i kar-
me.
Degeta_preporulca. Oslobodi se misli o bolesti, slabosti, smrti.
To je tvoja po bed a.
Komentar N. M. Bikove: Mnogi bolesnici ele da prime-
njuju dati metod (da se polivaju hladnom vodom, gladuju, idu
bosi po snegu i zemlji) ali se ne usuuju, to jest boje se da im
ne bude gore.
Ako razmiljamo o naoj bolesti takvim mislima podrava-
mo bolest u naem organizmu. Potrebno je osloboditi se svih
misli o bolesti, slabosti, smrti i rei sebi: Ja sam zdrav! Kakva
bolest, bol - sve e to proi".
Bila je kod mene na leenju devojka obolela od bronhijal-
ne astme. Predloila sam joj polivanja hladnom vodom. U prvo
vreme bilo je jako teko. Napad bolesti uz pomo hladne vode
brzo se smiruje. Kroz 3 dana um u grudima nestaje, sve je do-
bro, petog dana dete je zdravo, ono eta. Majka pita da li e se
napad ponoviti. Kroz tri nedelje novi napad. Opet ona zove,
eto vidite tako sam i mislila da e se napad ponoviti. Sta radi-
ti? Nastaviemo sa polivanjem, jedanput smo poli tim putem,
iskljuili sve hormone. Napad se smirio i bre i lake, a ona po-
novo se boji da se napad ne ponovi. Recite da je to poslednji
napad i ja u sve izdrati i poi tim putem". Odgovaram: Kako
ja mogu rei koliko puta e se on ponoviti, kada vae dete mora
da zaslui svoje zdravlje u Prirodi. Pored toga, zdravije deteta
zavisi i od vas, poto je dete tesno povezano sa majkom. Ako
budete radili sve pravilno, odbacite svoje sumnje i strah, budete
hrabro ili tim putem, budete se pohvali - sve e biti dobro".
Bilo je pet napada posle svake tree nedelje. Kada je poeo
peti napad, ona je dola kod mene histerina, sa stegnutim pe-
snicama. Rekla sam joj: Odbacite sve, ivite kako hoete. Pri-
majte hormone i antibiotike. Umrite na kraju krajeva. Radite
sve to hoete".
Drugog izlaza nije bilo, bilo mi je ao deteta. Majka je
ometala ozdravljenje deteta zbog svog straha, svojih sumnji,
ometala je tok ovog metoda.
Eto ta znai imati negativan stav, on moe naneti tetu ne
samo vama, nego i drugima oko vas, deci".
Ostali ivanovci govore ovako: Deset preporuka - to je po-
beda svakog oveka koji je prihvatio put razvoja u Prirodi". Iva-
177
176
nov je sutinu ovoga osetio na sebi i doao do poslednje fraze:
To je moja pobeda".
Prokomentarisao bih ovo na sledei nain: kada se ovek
osloni na volju Boju i prihvati sveto mu on daje, to to jezaslu-
io i nebuni se, tada ovek ivi slobodno. On nema ega da sepla-
i, posebno ako postupa u skladu sa duhovnou i etikom Kosmosa
(prostije reeno, ivi po Bojim zakonima, ija je osnova - ne ini
drugima ono to neeli sebi).
Jedanaesta preporuka. Misao ne odvajaj od dela. Proitao si
- dobro je. Najvanije je - radi!
Veina slebenika Ivanova nikako ne mogu da objasne tu
preporuku. Sve je jednostavno ako si neto zamislio i uradio,
ako si delo zavrio od misaonog procesa do materijalnog ostva-
renja. Tvoje misli nisu u suprotnosti sa tvojim delom. Znai, ti
si kompletan ovek i za sumnje, koje nose bolest, u tebi nema
mesta.
Dvanaesta preporuka. Priaj i prenosi iskustva tog dela, ali se
ne hvali i ne veliaj sebe. Budi skroman. elim ti sree i dobrog
zdravlja. Ivanov Porfirij Kornejevi.
Ostali ivanovci: Ne srne se umanjivati vanost te prepo-
ruke, koja je povezana sa radom svakog oveka nad samim so-
bom. Na svom putu razvoja moete postii svakojake vrhunske
rezultate. Najvaniji za svakog oveka je intelekt, a ne name-
tljivost, jednostavnost ili skromnost. Ziveti u sistemu - znai
ne misliti o svojoj prednosti u odnosu na druge. Uspeh svakog
oveka je njegov unutranji rad nad sobom, a ne spoljanja po-
drka nekim legendarnim linostima. Ni Ivanov nikada nije
isticao niti proslavljao svoje uspehe. Njegovi radovi neprimet-
no otkrivaju njegovu linost. Svaki ovek ide svojom stazom i
niko mu nije slian, ni u prolosti ni u budunosti".
Porfirij Kornejevi Ivanov je bio veliki humanista i eleo je
da ljudi budu nezavisni i slobodni. Evo staje pisao o buduem
oveku: On mora biti onakav kako ga ja predstavljam. On se
ne srne bojati Prirode kako je se mi sada bojimo, krijemo se,
178
govorimo da je ona loa, da nas kanjava svojim silama. Svi mi
zajedno ivimo u Prirodi lepo i toplo, a hladnu stranu teramo
od sebe: vazduh se menja, voda je hladna i zemlja nam nije po
meri. Mi ne volimo dovoljno te uslove, ne elimo da ih prihva-
timo onakvim kakvi jesu. Ako ih ne volimo, ko je duan nas
da voli? Priroda jeste naa majka, daje nam sve neophodno, mi
sve to dobijamo ali ne elimo initi to to nam donosi zdravlje.
Moramo voleti Prirodu, s njom slono iveti i kada je dobro
i toplo i kada je loe i hladno - samo tada e na ivot biti
vean. Mi to moramo dobiti od Prirode radi svog ivota. Mo-
ra se roditi takav ovek, koji nee imati suvinih zahteva. On
nee od nas traiti nita slino za svoj ivot, a ivee na raun
Prirode".
179
VODA I OBI AJ I
P
omou vodenih terapija mogue je oistiti telo od raznih
prljavtina.
Od Herodota smo saznali da su se Skiti posle pogreba
istili u parnoj banji. Kakav je mehanizam slinog zagaenja?
Ispostavlja se da je telo posle smrti povezano sa duom umrlog.
Dua odlazi u sve vea i vea prostranstva, a izmeu nje i tela
obrazuje se kanal. Ljudi koji su imali kontakt sa telom umrlog
u odreenoj meri su ukljueni u oblast delovanja tog kanala i
oni mu, takode, predaju deo energije. Da bi se prekinula ta veza
morate se oprati vodom i provesti neko vreme u parnoj banji.
Zene Skita rastrljavale su parie kiparisa, kedra i tamja-
na na hrapavom kamenu, polivajui ih vodom. Ti m itkim te-
stom, prijatnog mirisa, mazale su celo telo, a kada bi sledeeg
dana oprale tu masu telo je bilo isto i sijalo se.
Kiparis, kedar i tamjan imaju odreenu energiju, koja je
slina ljudskoj. Kada se ovek namaze slinom pastom on po-
jaava svoju energetsku zatitu. Patoloka energija ne podnosi
energiju tamjana i njemu slinih materija (kojih ima u izobilju
u etinarskim vrstama drvea).
Penjui se na banjsko sedite (policu u sauni) govorili su:
Prljav u banju, ist iz banje". Izlazei iz banje ostavljali su na
polici posudu sa vodom i metlicu za istaa i govorili: Tebi
banja na ienje, a nama na zdravlje".
Ova interesantna izreka ima magini smisao. Boravak u
banji je u sutini boravak u sredini koja se otro razlikuje od
sredine koja nas okruuje, koja utie i na parazite na banjskim
policama. Misaoni smisao ove izreke dozvoljavao je da se utie
na njih i da se na taj nain oslobode. Uzgred reeno, upravo u
181
banji oveka uvode u tajne magije. Sama atmosfera u banji od-
govara privlaenju naprirodnih sila. Zagledajte se paljivije u
paru i videete nekakve vazdune siluete.
Drcvnogrki sveenici podizali su oko lekovitih izvora hra-
move. istili su ljude vodom posle bolesti. Ukoliko je Helen
(Grk) sanjao ruan san urio je ujutru da se umije tom vodom,
kako bi se izbavio od zla.
San nije nita drugo nego boravak u drugim prostranstve-
nim nivoima (dimenzijama). Neprijatni susreti su, najee,
uzrok za pojavu tih nivoa i oni mogu aktivno uticati na oveka
u toj dimenziji. Umivanje oslobaa oveka tih veza i oslobaa
ga od njihovog delovanja.
Rimljani su zagnjurivali u vodu novoroeno dete i tek po-
sle toga mu davali ime.
Zagnjurivanje u vodu omoguava da se telo oisti od spo-
ljanjih parazita. Dete bi bilo isto i dobilo bi svoje ime, koje je
predstavljalo svojevrsni energetski kod. U protivnom njime su
mogli ovladati spoljanji paraziti. Odreivanje imena je proces
koji se, pre svega, odnosi na mone, duboke korene ljudskog
postojanja i jaa ih.
Rimljani su imah i ovakav obiaj. Posle venanja mu je,
primajui enu u kuu, prskao enu vodom iz svog bunara i
avao joj zapaljeno drvce sa svog ognjita.
Prskajui enu mu ju je istio svojim mislima. Upaljena
vatra sa ognjita, koju su davali eni,simbolizuje njeno upozna-
vanje sa duhovima-pokroviteljima tog ognjita. Tako je ena
postajala svoja". Ovo je jedan jednostavan primer ceremonijal-
ne magije.
182
ZAKLJ UAK
S
aznali ste ta je to elienje, kakve promene temperature
ovek moe da podnese, a najvanije, nadam se, zbog ega
ovek mora da se elici.
elienje omoguava da se proiri dijapazon uslova u koji-
ma va organizam moe normalno funkcionisati. Coveanstvo
je pravilno ocenilo razne terapije elienja organizma, a neke
od njih su uvedene u svakodnevni nain ivota i zahksirane u
obliku religioznih zapisa.
Mnoge terapije elienja mogu se uspeno primeniti za
leenje.Tako se od davnina primenjuju parne banje i vrele kup-
ke. Neoekivano je otkrivena neuvena korist od obinog poli-
vanja hladnom vodom. Njihov lekoviti efekat je tako veliki da
je prosto greh ne koristiti ih.
Pre nego to ponete sa elienjem korienjem pare ili
hladne vode, detaljno objasnite sebi da doza i vrsta vodene i
terapije elienja zavise od vae individualne konstitucije, uz-
rasta i godinjeg doba. Ukoliko ste u starijim godinama (va
organizam je delimino izgubio vlagu i toplotu) ee koristite
vlane i tople terapije. Ova preporuka posebno se odnosi na
periode suvih i hladnih zima. I obrnuto, ukoliko ste mladi i
imate suvinu kilau, bolje vam je da koristite hladne i vodene
terapije. Ova preporuka je posebno dobra za vreme toplih i
vlanih leta.
Zapamtite da e vam voda obavezno pomoi, jer smo se
razvili u vodi, ona je obezbedivala najpogodnije uslove za ivot
i rast ovejeg organizma. Posebno e biti korisna u starosti
kada ivot lagano naputa organizam.
183
Mnogi su formirali miljenje da se bavim leenjem,zato se
veliki broj vaih pisama odnosi na molbu da vam pomognem
da povratite izgubljeno zdravlje, ja ne leim ljude. Ljude leci i
kanjava Priroda, ja se samo trudim, shodno mojim znanjima,
analizama i iskustvima drugih ljudi, da pokaem ta treba ini-
ti sa vlastitim ivotom i Prirodom. Zato nemojte traiti pomo
od onoga ko vam ne moe pomoi, nego samostalno i ozbilj-
no radite na sebi, na uspostavljanju naruenog zdravlja. Traite
razloge vlastite bolesti i hrabro ih isecite maem znanja. ivot
struji kroz na organizam i potpuno e ga obnoviti, ako mu ne
smetamo.
elim vam da uspeno i s ciljem vaeg zdravlja iskoristite
informacije, navedene u knjizi. Odgovore na nju, kao i vaa is-
kustva aljite na adresu (za graane bive Jugoslavije):
Sehi Muhmitt
11073 Novi Beograd
ul. Nehruova 75/ 11
ili E-mail adrese navedene na prvim stranicama knjige.
184