Brucellosis

1999 2004. godine

Brucellosis u Srbiji 1951-2004
51 52 58 59 60 61 62 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 0 1 2 3 4
0
50
100
150
200
250
Vojvodina C.Srbija Kosovo

1999
Dolovo (3)
3
2000
(0)
2001
Alibunar (15)
Kovin (16)
21
2002
Alibunar (2)
Kovin (1)
Stara Pazova (1)
4
2003
Alibunar (3)
Kovin (1)
Panevo (6)
10
2004
Novi Beej (4)
id (3)
Novi Sad (4)
Panevo (1)
Kovin (1)
Peinci (1)
14
ETIOLOGIJA: Brucella spp otkrivena 1887. godine od David Bruce
Kliniki entitet od 1861. godine Marston

Rod: BRUCELLA MELITENSIS (3 biotipa)
BRUCELLA ABORTUS (9 biotipova)
BRUCELLA SUIS (5 biotipova)


BRUCELLA CANIS (H?)
BRUCELLA OVIS
BRUCELLA NEOTOMAE
BRUCELLA MARIS (H?)


Gram (-) tapii i kokobacili 0.6-1.5 m
nepokretni, asporogeni, bez kapsule
intracelularni paraziti, oslobadjaju endotoksin
otporni u spoljnoj sredini
poviena temperatura i pasterizacija ih unitava
nisu osetljivi na penicillin (lek izbora tetraciklini, ali se belei rezistencija!)

Zooantroponoze

Zoonoze

DIJAGNOZA:

BAKTERIOLOKA izolacija iz krvi, urina, kotane sri, pleuralnog
eksudata, punktata iz zglobova i lezda na
podlogama obogaenim sa 10% CO2
(34o-37oC)

SEROLOKA WRIGHT RK aglutinacija
COOMBS TEST antihumani globulini
IIFT
PASIVNA HEMAGLUTINACIJA
ELISA

BIOLOKA KONI TEST (+ i dugo posle akutne bolesti)
RING TEST aglutinacija u mleku `ivotinja

INKUBACIJA od 5-60 dana (1-2 meseca)
ponekad i nekoliko meseci
REZERVOAR:

DOMAE IVOTINJE: ovce, koze, goveda, svinje, konj, pas,
maka, kokoka...

DIVLJE IVOTINJE: brojne vrste, neke vrste ptica, ak i
morski sisari (foke, kitovi, morski lavovi...)

IZVOR: mleko, lohije, plod i plodova voda, urin ivotinja,
pobaeni fetus


INFEKCIJA KOD IVOTINJA JE UGLAVNOM INAPARENTNA

MANIFESTUJE SE U GRAVIDITETU KAO POBAAJ!
SMANJENA MLENOST I PLODNOST
PUTEVI [IRENJA:
ALIMENTARNI:
nekuvano mleko od doma}ih `ivotinja i
mle~ni proizvodi od nekuvanog mleka!
KONTAKTNI:
profesionalno izlo`ene osobe (muza~i, ~uvari
stoke, mesari, veterinari)
AEROGENI:
u laboratorijama i klanicama
- uglavnom akcidentalno (centrifugiranje,
razbijanje posuda i sl.)
INTERHUMANI:
uglavnom NE, ali u nekim radovima se
spominje transplantacija tkiva ili polni
kontakt, bez valjanih dokaza
INOKULACIJA:
slu~ajni ubodi pri manipulaciji sa vakcinom
za `ivotinje
MOGU]I BI OLO[KI AGENS ZA BI OLO[KI RAT!
RASPROSTRANJENOST:
Registrovano oboljenje u preko 100 zemalja u svetu. Po proceni SZO
godi{nje boluje preko pola miliona ljudi.
U SAD se registruje oko 120 slu~ajeva godi{nje.
U Evropi se godi{nje registruje oko 20 000 obolelih - Ruska
Federacija i mediteranske zemlje.
Neke zemlje su eradicirale bovinu brucelozu.
U biv{oj SFRJ oboljenje je bilo prisutno endemo-epidemijski u
Sloveniji, Istri i Makedoniji.
U SRJ najve}i broj obolelih je registrovan na Kosovu i Metohiji,
poslednje decenije i jugu Srbije.
U Vojvodini je pre 1999. godine, oboljenje registrovano u 1970. godini
(1 slu~aj). U periodu 1954-1969. ukupno je registrovano 39 obolelih
bez smrtnog ishoda
pojava oboljenja kod ljudi ukazuje na epizotiju
osnovna mera je suzbijanje oboljenja kod `ivotinja
saradnja sa veterinarskom slu`bom
rigorozne mere u prometu `ivotnih namirnica i termi~ka obrada mleka
i mesa
uni{tavanje zara`enih `ivotinja (finansijski ogroman gubitak)
vakcinacija se koristi u nekim zemljama za suzbijanje oboljenja kod
`ivotinja- kod nas ne (postoji mrtva i `iva vakcina od soja "B-19",
"B112" i avirulentan soj "M.V.B." ( "B19" u ugro`enim sredinama se
mo`e davati i ljudima)
SZO se uklju~ila u brojne programe za suzbijanje bruceloze u saradnji
sa FAO i biroom za epizotije ( u Parizu) na podru~ju Srednjeg Istoka i
Latinske Amerike. Tako|e sprovodi promotivna istra`ivanja novih
vakcina i za ljude i za `ivotinje.
3
3
3
3
3
3
3
PREVENCIJA I SUZBIJANJE:
PATOGENEZA:
P
R
I
M
A
R
N
O
kokobacili limfne `lezde limfotok krvotok
fagocitoza endotoksin se osloba|a
S
E
K
U
N
D
A
R
N
O
razmno`avanje
parenhimatozni organi (slezina, jetra, bubrezi)
ko{tana sr`, meninge, endokard, testisi, limfni ~vorovi
metastatska `ari{ta
sekundarna septikemija