TEHNOLOGIJA BIOETANOLA

REKTIFIKACIJA - RAFINACIJA
- Sirovi etanol dobijen u destilacionom odeljenju moe se iskoristiti u
tehnike svrhe ili dalje preiavati, izdvajati primese i na taj nain
dobija se rafinisani etanol- rafinada. Rafinada je bezbojna, bistra
tenost bez stranog mirisa i ukusa, koja mora da sadri najmanje
96,0% volumnih etanola.
HEMIJSKA OBRADA SIROVOG ETANOLA
- Ova metoda podrazumeva izdvajanje primesa iz sirovog etanola
koje se teko odvajaju metodom rektifikacije i u ovom sluaju se
primenjuje obrada etanola sa NaOH i KMnO4, s tim da se ponekad
koristi samo NaOH.
- Dodatak NaOH u etanol omoguuje saponifikaciju estara pri emu
se oslobaa etanol i organska kiselina koja sa NaOH gradi so.
- KMnO4 u kiseloj i u baznoj sredini oksiduje aldehide u zasiena
jedinjenja.

- U cilju izbegavanja oksidacije etanola obradu sa KMnO 4

treba izvoditi u slabo alkalnoj sredini. Meutim, viak
permanganata i NaOH je veoma nepoeljan i moe dovesti do
oksidacije etanola u acetaldehid. Za popravljanje kvaliteta
sirovog etanola precizno se odreuje doza baze za
saponifikaciju estara i neutralizaciju kiselina, a utroak
premanganata za oksidaciju samo nezasienih jedinjenja.
Postupak je sledei:
- pripremi se 10% rastvor baze i ona se dodaje u dve porcije.
Prvo se dodaje polovina od izraunate koliine, dobro se
izmea i mea se 10-15 min, a zatim se dodaje i preostala
koliina baze, mea se jo 5-10 min, meanje se prekida i sirovi
etanol se transportuje na rektifikaciju.
Hemijsko ienje se moe izvoditi unutar rektifikacione
kolone ali samo sa bazama. U nekim fabrikama etanola u ovu
svrhu se primenjuje i aktivni ugalj tipa norit ili sintetske
jonoizmenjivake smole.

REKTIFIKACIJA U DISKONTINUALNIM
KOLONAMA

- Da bi se proizveo rafinisani etanol sa visokim sadrajem etanola

potrebno je da se raspolae sa rektifikacionom kolonom u kojoj
se nalazi mnogo podova i deflegmator. Rektifikaciona kolona
sadri podove sa zvonima i sitaste podove, i obino se koriste
kolone sa 16 do 60 podova. Deflegmatori su pravljeni u obliku
cevnih izmenjivaa toplote sa platom, mada mogu biti i
horizontalni izmenjivai toplote.
- U proizvodnji rafinisanog etanola u diskontinualnim kolonama
smetaju primese koje se destiliu zajedno sa vodom i etanolom
to dovodi do toga da se koncentracija etanola neprekidno
menja. Pri tome je vea koncentracija etanola na gornjim
podovima. Paralelno sa ovim odvija se i izdvajanje primesa,
razliitog karaktera. Primese prvog toka obrazuju osnovnu masu
koja se kree na gore u koloni. Primese zadnjeg toka takoe se
penju u koloni, ali se one zadravaju u tenostima na podovima u
visokim koncentracijama pri viim koncentracijama etanola. Sve
dok je koncentracija etanola visoka primese ove vrste ne mogu
dospeti u gornji deo kolone, ali tokom destilacije kada
koncentracija etanola pone da se sniava primese zadnjeg toka
poinju da se penju na gornje podove i u deflegmator. Pre
nastupanja ovog trenutka dospeva etanol osloboen od sastojaka

- Radni ciklus kolone sastoji se od sledeih operacija: punjenja

kolone, zagrevanja are do kljuanja, rektifikacija, pranjenje
aparata i njegovo ienje. Nakon uvoenja are u kotao poinje
da se uvodi para za zagrevanje (koje obino traje 0,4-1h), a pre
zagrevanja deflegmator i hladnjak se napune hladnom vodom.
Destilacija otpoinje koncentrisanjem primesa prednjeg toka. U
deflegmator se dodaje takva koliina vode za hlaenje pri kojoj se
sva para vraa u obliku refluksa a primese prednjeg toka pune
kolonu i koncentriu se na gornjim podovima. Posle toga
poveava se koncentracija etanola na gornjim podovima.
Zadravanje etanola traje 1,5-3 sata zavisno od kvaliteta etanola
pri emu veliki znaaj ima temperatura sa kojom se refluks vraa
u kolonu, i ona mora biti 50-65C. Pri kraju ovog perioda kada se
sve primese pednjeg toka uklone iz kotla smanjuje se uvoenje
vode u deflegmator i sa tim se smanjuje refluks.

- Destilacija etanola I kvaliteta vodi se pri maksimalnom

kapacitetu kolone, a pri tome je refluksni broj minimalan. Da
ne bi dolo do smanjenja koncentracije etanola u rafinadi
poveava se refluksni broj uvoenjem vee koliine vode za
hlaenje u deflegmator i smanjenjem uvoenja pare u aparat.
Kao rezultat toga pri kraju izvoenja etanola I kvaliteta
kapacitet kolone se smanjuje na 60-70% od maksimalnog
kapaciteta. Ukoliko su u destilatu prisutne komponente
zadnjeg toka prelazi se na hvatanje etanola II kvaliteta. Pri
hvatanju ovog etanola i dalje se smanjuje koncentracija
etanola u tenosti u kotlu to dovodi do smanjenja
koncentracije etanola u destilatu do 85%, a pri hvatanju
etanola III kvaliteta do 80% volumnih. Kada temperatura
kljuanja u kotlu dostigne 101-103C u kontrolni ureaj
poinje da ulazi i frakcija u kojoj se nalazi patono ulje koje
se uvodi u ureaj za pranje patonog ulja. Destilacija se
prekida kada koncentracija etanola u destilatu u kontrolnom
uraaju bude 2% volumnih. U tom momentu je koncentracija
etanola praktino jednaka 0.
- Regulacija rada kolone se svodi na merenje koliine pare za
zagrevanje koja praktino ostaje konstantna tokom procesa

ematski prikaz rada

diskontinualne
rektifikacione kolone:1kotao(rebojler);2kolona;3-deflegmator;4raspodeljiva;5hladnjak;6-prihvatni sud

REKTIFIKACIJA ETANOLA U KONTINUALNIM

KOLONAMA
- Princip rada ovakvih kolona sastoji se u tome da se sirovi
etanol postepeno oslobaa od primesa razliitih osobina u
saglasnosti sa vrednostima koeficijenata isparavanja koji
zavise od koncentracije etanola. Na osnovu razlike ovih
koeficijenata mogu se postaviti rektifikacioni aparati koji se
sastoje od nekoliko kolona namenjenih za izdvajanje jedne ili
druge grupe primesa.
- Kontinualni aparati imaju znatne prednosti nad
diskontinualnim aparatima. Oni daju iskorienje rafinade
92,5-95% i koncentrovane proizvode prednjeg i zadnjeg toka.
Posluivanje kontinualnog aparata je znatno jednostavnije a
kao i svaki kontinualni aparat i kontinualni rektifikacioni
aparat moe se lako automatizovati.

REKTIFIKACIJA U APARATU SA DVE KOLONE

- Sirovi etanol se razblauje

do 45% etanola i uvodi na
sredinu kolone B koja se
naziva aldehidna kolona. U
nju se uvodi para i na vrhu
ove kolone koncentriu se
primese prvog toka koje se
delimino kondenzuju u
deflegmatoru. Kondenzat se
vraa kao refluks a pare se
vode u hladnjake u kojima se
hlade i izvode kao prvi tok.
Tenost sa dna kolone B koja
sadri 15-20% etanola uvodi
se u kolonu C. Ova kolona se
naziva i rafinaciona kolona.

- Ukoliko kontinualna
rektifikacija zapoinje sa
profermentisanom podlogom
rafinacija etanola se izvodi u
tri kolone. Profermentisana
podloga se uvodi u
deflegmator u cilju
predgrevanja odakle se
uvodi u izmenjiva toplote u
kome kao medijum za
zagrevanje slui dibra koja
izlazi iz kolone A. U kolonu
se uvodi para za zagrevanje i
sve lako isparljive
komponente
profermentisane podloge
dospevaju u deflegmator
kolone A. Deo para iz kolone
A kondenzuje se i vraa u
obliku reflluksa. Pare koje
nisu kondenzovane uvode se

- U cilju razdvajanja
rafinade od tee
isparljivih komponenti
uvodi se i etvrta
kolona D (kolona
treeg toka). Ovo je
etvrta tehnika i ona
sadri kolone A, B, C i
D. Sa vrha kolone D
izvode se pare treeg
toka a pri dnu ove
kolone izvode se
patona ulja.

- Peta tehnika je
kontinualni rektifikacioni
postupak koji se odvija u
pet kolona: A, B, C, D i E.
Postupak je specifian po
tome to se iz kolone C sa
etvrtog, petog i estog
poda od vrha kolone
izvode pare etanola i
uvode u kolonu E, kolonu
zavrnog preiavanja.
Sa dna kolone E se izvodi
rafinada visoke istoe
preiena od primesa
prednjeg i zadnjeg toka.

REKTIFIKACIJA APSOLUTNOG
ETANOLA

- U proizvodnji apsolutnog
etanola koristi se metod
azeotropne smee etanolvoda-benzol. Etanol, voda i
benzol obrazuju trojnu
azeotropnu smeu koja
sadri 7,4% teinske vode
a temperatura kljuanja
azeotropne smee je
64,85C. Pri primeni
benzola voda se izdvaja iz
trojne azeotropne smee
uparnu fazu a apsolutni
etanol se vadi sa dna
kolone u vidu tenosti.
- U kolonu F se na sredini
uvodi rafinisani etanol koji
sadri 95,57% teinskih
etanola i 4,43% teinska
vode.

U istu kolonu se uvodi pri vrhu i benzol koji recirkulie u

sistemu. Sa vrha kolone F izvodi se para koja sadri 7,4% vode,
18,4% etanola i 74,0% benzola. Sa dna kolone F izvodi se
apsolutni etanol. Pare benzola i vode uvode se u deflegmator, a
zatim u hladnjak. Tenost iz hladnjaka uvodi se u dekanter u
kome se razdvajaju dva sloja.
U cilju iskorienja etanola donji sloj se uvodi u kolonu G. U
njoj se etanol koncentrie i u stanju pare uvodi u deflegmator, iz
deflegmatora u hladnjak a iz hladnjaka se uvodi u aldehidnu
kolonu.

PITANJA:
1) Rafinada je bezbojna, bistra tenost koja mora da sadri
najmanje:
a)95,5% vol. alkohola
b)96,0% vol. alkohola T
c)90,0% vol. alkohola
2) Zato se primenjuje hemijska obrada sirovog etanola?
-za izdvajanje primesa iz sirovog etanola koje se teko
odvajaju metodom rafinacije.
3) ta je potrebno da bi se proizveo rafinisani etanol sa visokim
sadrajem etanola?
-rektifikaciona kolona sa mnogo podova i deflegmator.
4) Koliko je iskorienje rafinade u kontinualnim kolonama?
- 92,5-95,0%
5) Koji metod se primenjuje u proizvodnji apsolutnog etanola?
-metod trojne azeotropne smee etanol-voda-benzol

SRENA NOVA
GODINA !!!