Olovo, gvoe, beton i baritni beton u zatiti od x i gama zraenja

megalovoltanih energija
Visok je kvalitet olovnog vinila koji pre upotrebe podlee najrigoroznijim proverama.
Olovni vinil je najlaki po teini za datu specifinu gustinu olova. Postoje i zatitne kecelje koje
su dizajnirane tako da pruaju udobnost i potpunu slobodu pokreta. Naramenice kao i druge
karakteristike dizajna omoguavaju jednaku raspodelu teine kecelje. Kecelje se mogu nositi
dui period. iak trake ine kecelju lakom za noenje i skidanje. I ove trake se mogu nabaviti sa
olovnim vinilom. Dvostrana zatitna kecelja prua potpunu zatitu kako prednjeg tako i zadnjeg
dela tela tokom posebnih procedura ispitivanja.
Baritni beton u zatiti od x i gama zracenja megalovoltaznih energija ima zadatak da
apsorbuje energiju radioaktivnog zraenja i umanji tetna dejstva. Dobija se od portland cementa
sa zgurom ili aluminatnog cementa a kao agregat stenskih materijala (rude gvoa,otpaci od
prerade gvoa i elika, barit, bor, litijum. Zapreminska masa se kree od 3000-5000kg/m).
Gama zraci su elektromagnetne prirode, veoma male talasne duine, na koje nema uticaja
elektromagnetno polje. Putanje gama zraka su duge, pravolinijske, a na visini pri nuklearnoj
eksploziji dostiu domet i do nekoliko kilometara. Imaju veliku energiju i prodornost, a brzina
im je ravna brzini svetlosti. Imaju mo jonizacije, koja je manja za oko 100 puta od beta, a za
oko 1000puta manja od moi jonizacije alfa zraka iste energije. Radioaktivni elementi skoro
uvek sa alfa i beta zraenjem emituju i gama zrake. Radioaktivno zraenje direktno utie na
jonizaciju u elijskim strukturama ivih organizama i izaziva bioloke promene u genetskom
potencijalu, koje se prenose na potomstvo.
Zraenje na ivi organizam moe dolaziti spolja, kao spoljanje zraenje (izvor je van
organizma) i kao unutranje zraenje, kada se izvor radioaktivnog zraenja nalazi u organizmu.
Ovi izvori radioaktivnog zraenja mogu biti uneti u vidu radionuklida udisanjem, sa
hranom, kroz povrede nakoi i slino.
Njihovo prisustvo u ivom organizmu veoma esto ima najtee posledice, a najopasniji
su izvori sa dugim vremenom poluraspada i kada se teko izbacuju iz organizma.Aktivnost
radioaktivnog izvora izraava se u jedinicama Bekerel (Bq) za apsorbovanu dozu,spacifina
predata energija jedinicom Grej (Gy), a ekvivalentna doza zraenja ima za jedinicu Sivert (Sv).
Detekcija radioaktivnih zraka zasniva se na efektima koji oni izazivaju pri prolasku kroz
prostor ili "udarom" o neku prepreku. Prvobitno je za detekciju koriena fotografska ploa i
uticajzraka na emulziju ploe. Efekat jonizacije, koji imaju sve tri vrste radioaktivnih zraka, je
veomapogodan i sada se koristi za tanu detekciju i kvantitativno odreivanje. Kao najpoznatiji
detektor radioaktivnih zraka, koji je zasnovan na jonizacionom efektu, je Gajger-Milerov broja.
Sastoji se od malog cilindra napunjenog sa gasom pod malim pritiskom, kroz iji sredinji deo
jezategnuta ica od tungstena. Na icu se dovodi visok pozitivan napon, a cilindar je povezan sa
zemljom.

Kada se u cilindru pojavi negativno naelektrisana estica, privui e je pozitivno

naelektrisanje ice, a na svojoj putanji izazvae sekundarnu jonizaciju i stvarae se jo negativno
naelektrisanih estica, koje e takoe privlaiti naelektrisanje ice. Proizvodi se praktino serija
kaskadnih jonizacija koje izazivaju elektrine impulse na ici, a ovi mogu aktivirati "brojilo" za
registrovanje. Ova vrsta brojaa je pogodna za merenje alfa zraka, pod uslovom da prodru u
unutranjost cilindra, za beta zrake je zadovoljavajue merenje, ali za gama zrake, zbog
male jonizacione moi, efikasnost dostie tek nekoliko procenata. Diverzije radioaktivnim
elementima, odnosno njihovim zraenjem, mogue je izvesti svimvrstama radioaktivnih
materijala, koji emituju ovu vrstu zraenja. Najpogodniji, a istovremeno i najopasniji su emiteri
alfa i beta zraenja, jer je rukovanje sa ovom vrstom materijala praeno manjim rizikom za
diverzante, pa su samim tim pogodniji za tu upotrebu, a efekti mogu da budu saveoma tekim
posledicama. Efekti su najvei ukoliko je to unutranje zraenje, jer ga je teko otkriti i to skoro
uvek u poslednjoj fazi delovanja.