GENADIJ PETROVI M A L A H O V

ELIENJE ORGANIZMA
I LEENjE VODOM
Prevod s

ruskog

BEOGRAD
2006.

SADRAJ

STAJE EL1ENJE O R G A N I Z M A

MEHANIZMI ELIENJA ORGANIZMA

15

DEJSTVO HLADNOE NA OVEJl ORGANIZAM .... 19

DEJSTVO TOPLOTE NA ORGANIZAM
1 TERAPIJE KOJE JE PODSTIU

24

KAKO SE O R G A N I Z A M PRI LAGOAVA

NA HLADNOU 1 TOPLOTU

33

OPTE P R E P O R U K E ZA SPROVOENJE
VODENIH 1 TERAPIJA ELIENJA

41

TERAPIJE ELIENJA

55

KAKO JE NAJBOLJE PRI MEN JI VATI

PARNU TERAPIJU

64

VODENE TERAPIJE

72

VODENE TERAPIJE
KOJE NORMALIZUJU KRVOTOK

86

ZAGREVAJUI I VLANI EFEKAT

VODENIH TERAPIJA

89

ENERGETSKI I STIMULIUI EFEKAT

VODENIH TERAPIJA

93

LE

KOV

TI

EFEKAT

VODENIH

TERAPIJA

96

KUPANJA U MORU

105

LOKALNE VODENE TERAPIJE

114

V O D E N E I TERAPIJE EL1ENJA
KOD RAZNIH OBOLJENJA

STA JE ELIENJE O R G A N I Z M A

119

POLIVANJE HLADNOM V O D O M
KOD HRONINIH OBOLJENJA

120

BANJSKE TERAPIJE KOD RAZNIH OBOLJENJA

121

Deset prednosti prua umivanje:

bistrinu uma, sveinu, bodrost, zdravlje, snagu,
lepotu, mladost, istou, lepu boju koe i panju lepih ena.

LOKALNE PARNE TERAPIJE

137

Iz Ajurvede

K A K O EL1IT1 D E C U

147

PRIMENA DEICE"
PORFIRIJA IVANOVA

159

V O D A I OBIAJI

181

ZAKLJUAK

183

elienje organizma podrazumeva poveanu otpornost orga

nizma na dejstvo meteorolokih faktora: hladnoe, toplote,
snienog atmosferskog pritiska, kao i na druge klimatske uslove.
Oelien ovekje ovek, koji se svesno navikao da podnosi
hladnou, toplo tu i druge nepovoljne prirodne uslove, tako to
je razvio odgovarajuu sposobnost organizma da im uspeno
odoleva.
Organizmu su prirodom dati posebni mehanizmi, koji pri
adekvatnom aktiviranju stvaraju otpornost na nepovoljne pri
rodne uslove. Ako se ti mehanizmi ne pokrenu, onda ostaju ne
aktivirani. Oelien ovek razlikuje se od neoelienog oveka
po tome stoje vesto razvio mehanizme prilagodavanja hladno
i i toploti i doveo ih do savrenstva, za razliku od oveka osla
bljenog imuniteta, koji to nije postigao i ostao je nezatien.
Kakva ekstremna klimatska optereenja moe da podnese
nepripremljen ljudski organizam, a kakva oelien?
Strani naunici sprovodili su specijalne eksperimente, radi
odreivanja najvie temperature, koju je oveji organizam u
stanju da podnese na suvom vazduhu. Temperaturu od 71 C
ovek moe da izdri sat vremena, 82C - 49 minuta, 93C
- 33 minuta, a 1()4C - samo 26 minuta. Naunici smatraju
da maksimalna temperatura, pri kojoj je ovek u stanju da die,
7

iznosi priblino 116C. Meutim, ipak istorija sadri podatke

da je ovek bio u stanju da podnese mnogo vee temperature.
Godine 1764. francuski naunik Tillet na zasedanju Parike
akademije nauka objavio je da se jedna ena 12 minuta nalazila
u pei na temperaturi od 132C. 1828. godine opisan je i sluaj
etrnaestominutnog boravka mukarca u pei, u kojoj je tempe
ratura dostizala do 170C; u Belgiji je 1958. godine registrovan
sluaj oveka koji se nekoliko minuta nalazio u termokomori
na temperaturi od 200C. Obnaen ovek moe da izdri br
zo narastanje temperature do 210C, a u variranoj odei do
270"C.To je dovoljno visoka temperatura za kuvanje jaja!
Visoke temperature se znatno tee podnose u vodenoj sre
dini nego na suvom vazduhu. Rekord je postavio jedan Turin,
koji je potopio glavu u kotao sa vodom, ija je temperatura
dostizala 70"C.
Otpornost oveka sa slabim imunitetom na hladnou rela
tivno je slaba. Istraivanja sudsko-mcdicinskih eksperata, koji
su prouavali uzroke i posledice tonjenja brodova u ledenim
vodama mora i okeana, pokazala su da su ljudi oslabljenog imu
niteta, ak i uz sredstva za spaavanje, ginuli u prvih pola sata
usled smrzavanja u ledenoj vodi. Meutim, ima sluajeva kada
bi potonulog u ledenoj vodi vraali u ivot. U Norvekoj je pe
togodinji deak propao kroz led i potonuo. Kroz 40 minuta
njegovo beivotno telo su izvukli na obalu i poeli da ga oivlja
vaju. Ubrzo je poeo da daje znake ivota. Posle 2 dana deak
se osvestio.
Kratkovremenu izloenost hladnoi, ak veoma niskim
temperaturama, ovek je u stanju da podnese. Tako je u Japa
nu, jednog vrelog dana, voza hladnjae resio da se odmori" u
karoseriji svoje maine za rashladivanje, u kojoj su se nalazali
komadi suvog leda. Vrata furgona (hladnjae) su se zalupila i
voza se izloio hladnoi ( -10C ). Kada su ga oslobodili ve
je bio smrznut ali nakon nekoliko sati u oblinjoj bolnici povra
tili su ga u ivot.
U trenutku nastupanja klinike smrti usled smrzavanja,
temperatura unutranjih organa kod oveka pada do 26-24C.
[pak, u nekim sluajevima, ovek podnosi i vei pad temperatu8

re. U februaru 1951. godine u bolnicu u amerikom gradu ikagu dovezli su dvadesettrogodinju crnkinju, koja je u tankoj
odei leala na snegu 11 sati, pri emu je temperatura vazduha
varirala od -18"C do -26C. Kada je primljena u bolnicu, tem
peratura njenih unutranjih organa je iznosila 1C. Uprkos to
likom stepenu smrzavanja ena je i dalje disala ( 3-5 udisaja u
minuti). Puis je takode bio usporen ( 12-20 otkucaja u minuti
) i isprekidan (pauze izmeu intervala sranih otkucaja iznosi
le su i do 8 minuta ). Pacijentkinja je ipak uspela da preivi.
Ukoliko ovek svesno ojaa svoj imunitet i organizam, ta
da je sposoban da pokae izvanredne rezultate ili da jednostav
no ivi u krajnje nepovoljnim uslovima. Na primer, veliki finski
trka na duge staze Paavo Nurmi, koji je osvojio na Olimpijadi
1924. godine 4 zlatne medalje, priao je: "Toplotu Pariza (te
godine u Francuskoj bile su velike vruine) uspeo sam da pobedim zahvaljujui tome, to u svojoj rodnoj Finskoj nikada ni
sam zaboravljao vrele saune."Iz navedenog sledi da sauna treni
ra na termoregulacioni sistem, da podstie delovanje znojnih
lezda. Organizam, koji je adaptiran na vruinu, bori se protiv
nje najpre putem pojaanog luenja znoja; znoj apsorbuje veli
ku koliinu toplote iz sloja vazduha koji direktno prijanja uz
kou i na taj nain dovoljno sputa temperaturu organizma.
Porfirij Kornejevi Ivanov 50 godina je svesno izlagao svoj
organizam "surovim" klimatskim uslovima i postigao je zadi
vljujue rezultate u elienju organizma. Na bilo kakvoj hlad
noi on je etao bos po snegu, samo u orcu, pri emu trajanje
etnje ne meri se minutama, ve satima.
Kod ljudi koji ive u surovijim klimatskim uslovima, odgo
varajui mehanizmi adaptacije sami se aktiviraju. Veliku otpor
nost na hladnou starosedelaca Ognjene Zemlje zapazio je jo
arls Darvin. Pre svega, iznenadilo gaje to sasvim obnaene
ene i deca nisu pridavali ni malo panje na gust sneg, koji se
topio na njihovim telima.
Naunici su 1958-1959 g. prouavali otpornost Aboridina iz centralne Australije na hladnou. Ispostavilo se da oni
potpuno mirno spavaju obnaeni na goloj zemlji, medu zaloe
nim vatrama na temperaturi od 5C-10C,bez najmanjih zna-

kova drhtavice i podizanja nivoa razmene gasova.Temperatura

tela kod Australijanaca pritom ostaje normalna, dok tempera
tura koe na telu opada do 15"C, a na prstima ak i do 10C
Kod obinih ljudi takav nagli pad temperature koe izazvao bi
oseaj skoro nepodnoljivog bola, a Australijanci mirno spava
ju ne oseajui ni bol, ni hladnou.
Veliki znaaj u jaanju otpornosti organizma na nepovolj
ne klimatske uslove ima naa svest, naa mata. Tako se u pla
ninskim predelima Nepala iTibeta primenjuje potpuno druki
ji metod za elienje organizma. Uz pomo autosugestije neki
ljudi mogu da podiu na hladnoi nivo vlastite razmene energi
je za 33 - 50%.Ta sposobnost ih uva od preteranog hlaenja
i smrzavanja. Godine 1963. opisan je sluaj neverovatne otpor
nosti na hladnou tridesetpetogodinjeg gortaka Mai Baha
dur, koji je proveo etiri dana na visokom planinskom gleeru (
5 0 0 0 - 5 300 metara) na temperaturi od -13C do -15C, bez
hrane, na otvorenom prostoru, bos i loe obuen. Kod njega
nisu otkrivene skoro nikakve bitne povrede. Aleksandra David
- Nel, istraiva Tibeta, u svojoj knjizi Magovi i mistici Tibeta
opisala je takmienje, na kome uestvuju jogi - respi, goli do
pojasa, a koje se odrava u upljinama planinskog jezera, izre
zanim u ledu. Temperatura je blizu -30C, ali iz respija izbija
para.Takmienje se sastoji u tome ko e vie arafa, izvuenih
iz ledene vode, osuiti na sopstveuim leima. Da bi u tome
uspeli oni stvaraju u svom telu psihiku toplotu", zamiljajui
kako se du kime sve vie razgara vatra.
Aktiviranje mehanizama prilagoavanja pomou postupa
ka za elienje organizma omoguava oveku da lake podnosi
klimatske oscilacije, poveava optu otpornost organizma na
razliite bolesti, ini ga zdravijim i dugovenijim. Covek je sve
to zapazio i iskoristio s ciljem da sebi produi ivot.
U prolosti najvie su se primenjivale terapije koje se od
nose na toplotu i hladnou. Uglavnom se koristila voda: u ob
liku pare (u gasovitom stanju) - radi pokretanja mehanizama
adaptacije na toplotu; u obliku jako ohlaene tenosti - radi
aktiviranja mehanizama prilagoavanja na hladnou. Zapae
no je da je najbolje aktivirati mehanizme zatite protiv otrih
10

klimatskih uslova pomou postupaka za elienje organizma

od samog roenja, a zatim ih redovno odravati.
Krajem X I X veka Jakuti su novoroena trljali snegom,
a Tunguzi su zaranjali svoje bebe u sneg, polivali ih ledenom
vodom, a zatim uvijali u jelenje krzno.
Ne tako davno masovno se praktikovalo hodanje bosim,
kao nain elienja organizma. Obue je bilo malo, nekad i par
izama na jednu porodicu, i ljudi su bili prinueni da od ranog
prolea, pa do pozne jeseni hodaju bosi, da bi eliili noge.
Hodanje bosih nogu kao terapiju lokalnog elienja organi
zma krajem X I X veka predloio je nemaki svetenik S. Knejp.
On je pokrenuo odlinu propagandu u vezi sa higijenom. Jed
na od parola propagande je - Svaki korak, koji napravi bos,
dodaje ti jo minut ivota."
U dananje vreme u mnogim sanatorijumima u Nemakoj, Austriji i Finskoj nairoko se primenjuje hodanje bosim
nogama po kontrastnoj stazi, iji su jedni delovi hladni, a drugi
vrui.
Mnogi postupci za elienje organizma kod drevnih naro
da bili su podignuti na nivo kulta i po propisu su obavljani kao
deo religioznih obaveza. Tako se pojavio i obred krtenja kod
mnogih naroda.
Shvativi korist terapija elienje za zdravlje, po elom sve
tu su poele da se grade specijalne prostorije, u kojima je omo
gueno da se dobro zagreje ili ohladi organizam.Te prostorije
nazvali su banjama.
Covek koji primenjuje kontrastne metode elienja organi
zma izlaganjem visokim i niskim temperaturama u stanju je da
dobro podnese kako niske, tako i visoke temperature ivotne
sredine, najmanje je podloan prehladama.
Terapije elienja organizma, osim to poveavaju otpor
nost organizma da lake podnosi surove klimatske uslove, po
kazale su se kao najbolji nain u borbi protiv patogenih bioklimatskih energija, koje su prodrle u oveje telo. Na primer,
hladnoa i vlaga, koje su se nastanile u ovejem organizmu,
11

izazivajui odgovarajuu slabost i bolest, mogu se lako ukloniti

primenjujui suprotnosti - vrelinu i suvou.
Osim toga, kada se aktiviraju ivotni terapije u organizmu,
jake terapije elienja izvanredno tonizuju organizam. Eto za
to su one veoma popularne.
Govorei o elienju organizma, nemogue je ne pomenuti vodu, pomou koje se lako moe dovoditi do organizma hlad
noa i toplota, dodavati i oduzimati tenost.
Dve treine ljudskog organizma ini voda. Ona omogua
va proces biolokih reakcija u organizmu, podstie razmenu
gasova i materija, prenoenje nervnih impulsa, ima sposobnost
da apsorbuje i emituje toplotu, da apsorbuje i prenosi razliita
zraenja.

bolesti kojima je groznica propratni sindrom, kao sredstvo za

znojenje i skoro kod svih poremeaja varenja i poremeaja di
sanja; "hladne obloge on je primenjivao u mnogim hirurkim
sluajevima: pri prelomima, iaenjima (uganuima), ranjava
njima i krvarenjima.
Da bi se terapije elienja organizma efikasno primenjivale neophodno je znati na koji nain one deluju na na organi
zam, koji terapije se aktiviraju u njemu, kako utiu na osobe
razliitih konstitucija, razliitih uzrasta, u zavisnosti od doba
godine i drugo. Shvativi to moemo da izbegnemo neprijatne
greke pri elienju organizma i da ostvarimo to to elimo da
postignemo elienjem.

Dva od tri ivotna principa u svom sastavu imaju vodu

(Sluz" i Zu"), a trei (Vetar") lako se regulie dodavanjem
ili oduzimanjem vode iz organizma.
Sto vie organizam sadri aktivne" vode ( koja ulazi u sa
stav organizma i ne stvara otoke ) to su intenzivnija ivotna
ispoljavanja (Na primer kod dece) i obrnuto, to ih je manje,
ivot je slabiji (na primer, kod starih ljudi).
Odravanjem optimalne koliine aktivne" vode u organi
zmu moe se poveati kvalitet ivota i produiti njegovo traja
nje.
Coveanstvo je odavno shvatilo ulogu vode u odravanju
ovejeg ivota, zato su na prvom i glavnom mestu kod terapi
ja elienja vodene terapije. Njihova znalaka i blagovremena
primena pomae oveku, a neveta obino teti.
Medu svim fizikim metodama elienje i leenje organi
zma vodom, nesumnjivo, zauzima prvo mesto u ozdravljenju.
Prema miljenju Hipokrata, voda deluje na telo vlaenjem,
hlaenjem i zagrevanjem; ona moe da dovede i odvede toplo
tu; ona stvara nadraaj i reakciju; utie hemijski i mehaniki;
topla voda umiruje nervni sistem, uklanja drhtavicu i greve,
donosi san; slana voda ini kou toplom i suvom. Njegova omi
ljena terapija bila je topla kupka, koja se primenjivala kod svih
12

13

M E H A N I Z M I ELIENJA O R G A N I Z M A

ticaj elienja na organizam moe se svesti na tri faktora:

hladnou, toplotu i naizmenini uticaj toplote i hladnoe.
U ovom poglavlju saznaete ta najbolje pomae u dovoenju
toplote i hladnoe do ljudskog organizma, kako one deluju na
organizam i kakve procese aktiviraju u njemu.

Koji su najbolji naini prenoenja hladnoe i toplote na oveji or

ganizam?
Poto se organizam odraslog oveka sastoji od 68% vode,
to je najbolje na njega delovati vodom. Pored toga, voda ima
veliki toplotni kapacitet i dobru toplotnu provodljivost: ona
provodi toplotu 28 puta bolje od vazduha. Zbog toga nam vo
da i vazduh iste temperature izgledaju razliito: za obnaeno
telo vazduh od +18C je neutralan - indiferentan (ni topao ni
hladan), a na +30C je veoma topao; voda na +18C nam se
ini hladnom, a neutralna je tek na oko +28C.
Prevodei vodu u druga agregatna stanja (led, para) moe
mo pojaati dejstvo hladnoe ili toplote na organizam.
Voda u ovejem organizmu nalazi se u kvalitativno razli
itom stanju od obine. Ona po svom sastavu nije ista, iako se
sastoji od istih atoma kiseonika i vodonika.
Atom vodonika je dvovalentan. Ta veza je veoma aktivna
i zahvaljujui njoj atom vodonika moe se sjediniti sa mnogim
elementima. Ta dvovalentnost (dve veze) u molekulu vode mo
e dejstvovati u jednom ili razliitim smerovima.
U prirodnoj vodi oko 2 5 % protona vodonika krui sinhrono u jednu stranu i nazivaju se paravod", a oko 75% u razliite
strane (haotino) i nazivaju se ortovo".
15

Svaku iva" materija razlikuje se od mrtve" po tome, to

u prvom sluaju materija krui u jednom pravcu, a u drugom
toga nema, materija krui haotino.
Poto se na organizam uglavnom sastoji od vode, upravo
u molekulima vode se i ispoljava naa snaga (atomi vodonika
sinhrono krue u jednom pravcu). Sto je kruenje izraenije i
stabilnije na organizam je zdraviji i izdrljiviji. 1 obratno, ako
je kruenje smanjeno i nepravilno, na organizam je slabiji i
manje otporan na bolesti. Zato molekuli vode parovod "obezbeduju ivotnu aktivnost elija organizma.
Bolesne elije, u zavisnosti od teine bolesti, imaju manji
procenat molekula parovod" i pojaano ih upotrebljavaju za
svoje obnavljanje. Kao rezultat toga naruava se opti balans iz
meu vode koja pravilno krui i vode koja haotino krui u ko
rist poslednje, to dovodi do slabljenja imuniteta organizma.
Zadatak ozdravljenja svodi se na uspostavljanje neophod
nog kruenja materija u elijama - prevoenju vode iz haotinog stanja (ortovod) u regularno (parovod).
Kako je to mogue uraditi? Molekuli vode su elektrini i
magnetni dipol. impulsno magnetno polje deluje na molekule
vode ortovod tako, da ih prisiljava da se vrte u jednom smeru.
Pri tome jedinjenja vodonika asimiluju deo impulsa magnet
nog polja. Jedan od protona vodonika u ortovod molekulu menja svoj smer obrtanja u suprotnu stranu i pri tome prelazi na
novi energetski nivo (uz izdvajanje toplote). Kao rezultat toga
voda iz haotinog stanja (ortovod) trenutno prelazi u regular
no, struktuirano stanje (parovod). U toku tog procesa izdvaja
se toplota.
Stalno magnetno polje deluje na molekule vode razliito:
deo molekula koji pravilno krue (parovod) prelaze u haotino
kruenje (bez izdvajanja toplote).
Na taj nain, pod dejstvom magnetnih polja meusobni
odnos, kako prirodne tako i vode koja se nalazi u organizmu,
menja se. Uspostavljanje potrebnog balansa posle takvog meu
sobnog dejstva uoava se nakon 10 do 12 sati.
16

Kako voda hladi i zagreva oveji organizam?

Dejstvo vode na oveji organizam ispoljava se na dva na
ina: mehaniki i tuplotno. Pogledajmo toplotno dejstvo koje
moemo podeliti na tri glavna vida: plazma i magnetno polje,
fiziko telo i sistemi i organi.
U ovejem organizmu je zamrznuto" magnetno polje ko
je se nalazi i u organizmu i oko njega. Pored toga, oveji orga
nizam je proet i obavijen plazmom koja obrazuje auru (oblak)
ili plazmeno telo oko njega.
Svako toplotno dejstvo, pre svega, utie na magnetno po
lje i plazmeno telo, izazivajui kod njih isto fizike efekte. Na
primer, zagrevanje dovodi do njihovog irenja, a hlaenje do
skupljanja.
Naglo hlaenje dovodi do brzog skupljanja, zgunjava nj a
magnetnog polja i plazme, izaziva razliite impulsne pojava sa
izdvajanjem energije, koja, pored zagrevanja organizma, izaziva
prelazak vode iz organizma na pravilno kruenje (parovod).
Postepeno hlaenje nema te osobine. Povrina tela se jed
nostavno hladi, krvni sudovi koe se skupljaju, spreavajui ve
like gubitke toplote. Terapije zagrevanja organizma se pojaa
vaju. Zahvaljujui tome organizam je sposoban da neko vreme
odrava svoje normalne funkcije.
Kako deluje toplota na oveji organizam?
Poznato nam je da dejstvo toplote dovodi do irenja mag
netnog polja i plazme. Fenomen irenja govori o tome daje u
tim sredinama dolo do poveanja energije, to ukazuje da su
terapije povezani sa kretanjem znatno poveani. Zato moemo
zakljuiti da su u organizmu aktivirani svi bioloki terapije (o
tim terapijema govoriemo kasnije).
Na fiziko telo organizma toplota prelazi sa toplijih tela.
Rasporeivanje temperature unutar organizma kao rezultat za
grevanja ima svoje osobenosti i zakonitosti. U poetku, kada
se zagreva koa, temperatura unutranjih organa se poveava
neznatno. Ovo se dogaa u prvih 2 do 4 minuta. Postepeno
17

poveanje temperature koe u sledeih 5 do 10 minuta se sma

njuje, zato se poveava temperatura unutar organizma.
Ukoliko se dejstvo visoke temperature na organizam produava (na primer u banji-sauni), ono se prenosi sve lake i
lake. U tim trenucima ovek ima oseaj prijatnog zagrevanja
tela. Poveanje energije u magnetnom polju i plazmenom telu
organizma dovodi po pojaane cirkulacije krvi, procesa razmene i izdvajanja vode iz tela u vidu znoja.
Coveji organizam moe apsorbovati veoma mnogo toplote.
Sledei odlomak iz knjige Dareljiva vruina (tega) Alekseja Galickog to ilustruje. U gordoj samoi stari majstor je
dugo vremena punio (zadovoljavao) duu". Sve dotle, dok se
potpuno nije otrala suvie izmuena metlica i itavo telo poe
lo da gori, kao da je oureno. Semjon Grigorjevi izaao je iz
saune sa parom potpuno crven, razbaruen i sav ushien. ita
vih deset minuta iz njega je izbijala para - toliko je apsorbovao
toplote."
Logino je postaviti pitanje, pomou kojih mehanizama
se organizam titi od pregrevanja u sauni ?
Dakle, nae telo dobija dopunsku koliinu toplote. Tem
peratura okoline znatno je vea od temperature tela. Suvinu
energiju nemamo kuda da prenosimo. Vlanost zagrejanog va
zduha ne dozvoljava predaju toplote okolini, smeta isparavanju. U prvim trenucima seanse u sauni ne pomau ni plua, ni
koa. Ipak od pregrevanja organizma moramo da se zatitimo.
Zahvaljujui dopunskim naporima organizma ka koi se iz
depoa" usmerava krv. Dolazi do jakog irenja konih kapilara. Krv odvodi suvinu toplotu iz dubine organizma ka koi.
Njena temperatura se znatno poveava. Sada pregrejana koa
predaje viak toplote u toplu sredinu koja je okruuje, pomo
u toplotnog zraenja u vidu infracrvenih talasa i isparavanja
vode. Isparavajui ona odnosi sa sobom i viak toplote. Dva i
po miliona znojnih lezda opsluuju na organizam. Za jednu
seansu u sauni izdvaja se od 500 do 1500 grama vode.
Sada emo razmotriti kako hladnoa i toplota ispoljavaju
dejstvo na organe i sisteme ljudskog organizma.
18

DEJSTVO H l A D N O E
NA OVEjI ORGANIZAM
1. Stresno dejstvo. Dejstvo hladnoe na organizam izazi
va optu povratnu reakciju organizma u vidu stresa. U zavisno
sti od snage i duine dejstva hladnoe stres moe biti veoma
jak razarajui" i blag" - aktivirajui.
Rostovski naunici M. A. Ukolova, L. H. Garkavi i E. B.
Kvakina, otkrili su kod ivih organizama dve povratne reakcije
- uvebavanja i aktiviranja, koje su izazvane slabim i umerenim
elektrinim, magnetnim i drugim sredstvima za nadraivanje
(u istu grupu spada i dejstvo hladnoe). Ako te reakcije traju u
duem vremenskom periodu ceo organizam postaje otporniji,
pa i prema raznim bolestima.
Na taj nain slabo dejstvo hladnoe moe izazvati u organi
zmu reakciju aktiviranja. Podravajui reakciju aktiviranja u du
em vremenskom periodu redovnim terapijama elienja organi
zma, mogu se postii neverovatni efekti u leenju (pri izvoenju
eksperimenata resorbovale su se zloudne neoplazme kod ove
ka), optem jaanju zdravlja i duhovnom samousavravanju.
Kakvom reakcijom organizma se odreuje stresno dejstvo
liladne vode na oveji organizam?
Tokom prvih 1 do 2 minuta dejstva hladne vode (12C i
nie) sistem termoregulacije organizma e se samo ukljuiti. To
vreme (1-2 minuta) odreuje se procesom u toku kojeg joni natrijuma prodiru u eliju neurona, a joni kalijuma izlaze iz nje. To
vreme e se smatrati optimalnim za naglo aktiviranje organizma.
Posle tog vremena (1 do 2 minuta) na dejstvo hladnoe or
ganizam e produkovati toplotu - aktivirae se sistem termore
gulacije organizma. U ovom sluaju re je o doziranom uticaju
terapije hladnoe. Ovde je vano u toku odreenog vremena
aktivirati sistem termoregulacije, no ne iscrpiti se snagom i vre
menom dejstva terapije. Zbog toga se doza dejstva hladnoe
odreuje vaom otpornou na hladnou, individualnom kon
stitucijom i uzrastom. Doziranje hladnoe treba poveavati po
stepeno.
19

2. Dejstvo na sistem krvnih sudova organizma. Pri br

zom dejstvu hladnoe krvni sudovi koe naglo se skupljaju i po
tiskuju krv iz koe u organizam. To uvebava i jaa vaskularni
i kapilarni krvotok organizma. Obnavljanje kapilara utie da
svi unutranji organi i koa (jedna od najvanijih lezda naeg
organizma) postaju zdraviji.
3. Otklanjanje zastoja u organizmu. Voda je nezamenjiva
u razmeni materija. Sve ivotne aktivnosti ljudskog organizma
odvijaju se u razliitim vodenim rastvorima i pri neposrednom
uticaju vode, zahvaljujui jednom od njenih zadivljujuih svoj
stava - dielektrinoj propustljivosti, sposobnosti da savlada silu
kohezije izmeu molekula i atoma materije. ivotne terapije
su stalno kretanje tenosti izmeu elija i u njima. Kada se u
ovejem organizmu kretanje tenosti odvija normalno i ured
no, sve je dobro. Naruavanje cirkulacije tenosti u organizmu
dovodi do slabosti i poboljevanja. Polivanja, kupanje, kupke sa
toplom i hladnom vodom pomau u regulisanju razmene mate
rija u elijama i medu njima i otklanjaju pojave zastoja.
4. Dejstvo na srce. Pod uticajem hladnoe menja se ne
samo broj sranih kontrakcija nego i sam karakter otkucaja.
Pod uticajem umerenih hladnih optereenja nestaje aritmija ili
dolazi do znaajnog poboljanja ritma sranih kontrakcija.
Usporavanje pulsa nastaje od dejstva hladnoe kako nepo
sredno na sranu oblast i leda, tako i kao rezultat optih terapija.
Najbolja od njih je uvijanje u vlani pekir ili drugu tkaninu.
5. Uticaj na sastav krvi. Primenom optih hladnih terapi
ja odgovarajueg intenziteta (da bi se stres ispoljio kao aktivirajue sredstvo) poveava se koliina leukocita i crvenih krvnih
zrnaca. Najvee poveanje zabeleeno je nakon jednog sata po
sle primene terapija elienja.
Istraivanjem naunika utvreno je da do poveanja broja
crvenih krvnih zrnaca (esto i preko 2 000 000 na 1 kubni mi
limetar) dolazi u periodu najveeg irenja krvnih sudova koe,
posle jake primene toplote ili hladnoe - dva, reklo bi se, su20

protna faktora. Sutina ovog fenomena je u tome to bilo koji

jaki nadraitelji gube svoju specifinost i organizam reaguje na
njih na isti nain.
6. Uticaj na disanje. Kratko dejstvo hladnoe u vidu poli
vanja voom po potiljku (led na vratnim prljenovima) izaziva
prestanak disanja, a zatim njegovo ubrzanje. Kao rezultat to
ga znatno se poveava (300-1500 kubnih centimetara) pluna
ventilacija. Dugotrajni hladni nadraaji poveavaju proizvod
nju toplote u organizmu, to na svoj nain poveava izdvajanje
ugljendioksida.
Sa praktine take gledita vano je da kada mlaz voe ili e
li talas niske temperature brzo dodirnu povrinu tela, na primer
grudi ili leda, dolazi do dubokog udisaja, zatim pauze, pa dubo
kog izdisaja. Ako se hladni nadraaji ponavljaju esto (poliva
nje) ili traju dugo (zimsko kupanje u rekama ili jezerima), ee
dolazi do dubokih uzdisaja koji traju i posle vodene terapije.
7. Uticaj na miinu masu. Odavno je poznata injenica
da pri pravilnom leenju vodom dolazi do poveanja mase mi
ia. Iscrpljeni organizam dobro obnavlja radnu energiju pri
primeni hladnih terapija.
Hladnoa, izazivajui skupljanje, aktivira organizam (Jang
aktivira organizam). Posle hladnih vodenih terapija ovek se
osea sveiji i sposobniji za svaki posao.
Tople terapije podstiu oputanje, poto izazivaju irenje
(Jin oputa organizam i ini ga pasivnim). Zbog toga posle
svih toplih terapija u organizmu dolazi do oputanja, smiriva
nja, elje za mirom i pospanosti.
8. Uticaj na nervni sistem. Stoje vea razlika izmeu tem
perature vode i tela oveka vei su i nadraaji nervnog sistema:
niske temperature osveavaju, visoke temperature umiruju.
Ukoliko hladne terapije deluju na veu povrinu koe, izraeni
ji je odgovor od strane nervnog sistema.
to je vea razlika izmeu temperature tela i sredine jae
je i dejstvo hladnoe (uranjanje u hladnu vodu deluje jae nego
obian ulazak u vou).
21

Hladni nadraaji koji deluju na kou intenzivniji su to

je koa toplija, to je bogatija krvlju i obratno hladna koa,
koja je skupljena, prepreka je potpunom ispoljavanju hladnih
nadraaja.
Sto se tie mehanikih nadraaja koje voda ispoljava na
telo jasno je da se njena niska temperatura lake podnosi, to
energinije i bre ona dolazi u dodir sa koom i to krae traje
dodir. Tako jako hladan tu u kratkom vremenskom periodu (1
do 2 minuta) zagreva, a postepeno polivanje izaziva drhtavicu.
9. Uticaj na razmenu materija. Poto se za poveanje tem
perature za vreme hladnih terapija koristiti samo hrana koja ne
sadri azot, ne poveava se ni raspadanje belanevina. Uoeno
je da se azot iz hrane, pod uticajem vodenih terapija, lake ap
sorbuje. Mokraa, mokrana kiselina i druga nepotrebna jedinjenja pri pravilnom leenju vodom izbacuju se u poveanim
koliinama iz organizma.
Zahvaljuju tome, pri leenju bolesti koje utiu na razmenu
materija imamo mogunost da reguliemo sve vrste razmene.
Posle dejstva hladnoe poveava se alkalnost krvi, a posle
toplote kiselost, to je posebno vano, na primer, pri leenju
kostobolje.
Vodene terapije poboljavaju cirkulaciju krvi, to omogua
va uspenu borbu protiv taloenja mokrane kiseline.
10. Uticaj na funkciju luenja organizma. Posle upotre
be hladne vode u obliku trljanja, polivanja, kupanja i slino,
obino se poveava izluivanje mokrae, kao posledica ubrzane
razmene materija i obilja produkata raspadanja. Posle est do
osam sati specifina teina mokrae se poveava, koliina izdvo
jene mokrae, mokrane kiseline, hlorida i fosfata se takode
poveava.
Poveanje koliine mokrae pod uticajem hladnih terapija
i smanjenje pod uticajem toplih, zavise od promena krvnog
pritiska u bubrenim krvnim sudovima. Tako za vreme primene hladnih terapija dolazi do skupljanja organizma to povea
va pritisak u organizmu, a samim tim poveava se filtriranje
22

vode u bubrezima. U toku primene toplih terapija dolazi do

znojenja i gubitka vode to dovodi do poveanja koncentraci
je mokrae, poveanja izdvajanja vode preko koe i slabljenja
funkcija bubrega.
Gubitak teine kroz kou proporcionalan je smanjenju diurczc, ali posle nekoliko sati zdrav organizam vraa se u prvo
bitno stanje i dobija svoju prethodnu teinu; ak i taj kratkovremeni gubitak vode znaajno poveava tok tenosti u tkivima,
tako koristan za telo.
Na peristaltiku creva moemo uticati na razne naine i
temperaturama: s jedne strane - ubrzavati, s druge - usporava
ti. Sve kratko trajne hladne terapije kojima se nadrauju nervi
koe stomaka i creva, po pravilu, ubrzavaju peristaltiku i obrat
no. Terapije povezane sa toplotom dobre su protiv greva (spazma) raznih tipova (na primer protiv spazmatinih zatvora).
11. Fiziko dejstvo u vidu skupljanja magnetnog polja i
plazmenog tela organizma. Pored fenomena prelaska vode u
organizmu iz haotinog (ortovod) na normalno kruenje (parovod), jako dejstvo hladnoe dovodi do stvaranja poveanog
elektrinog potencijala na membranama elija, koji stimulie
elije na delenje i obnavljanje.
12. Normalizacija optegelektrinogpotencijala organi
zma. Zbog izolovanosti nogu od zemlje u ovejem organizmu
nagomilava se pozitivni elektrini potencijal. Usled toga dolazi
do energetske neravnotee i izobliava se normalna cirkulacija
energije, materija i slino, izmeu gornjeg i donjeg dela orga
nizma, javljuju se zastoji sa naruavanjem funkcija jednih ili
drugih organa, kao i taloenje tetnih materija.
Polivanje hladnom vodom omoguava da se uspostavi nor
malni elektrini potencijal organizma. To se dogaa na sledei
nain. Voda u masi koja miruje ima negativni elektrini poten
cijal. Zbog prisustva slobodnih vodonikovih veza voda pri dodi
ru sa koom obrazuje sloj debljine od 10 do 100 angstrema (1
angstrem - jedan desetmilioniti deo centimetra) i brzo predaje
telu negativni elektrini potencijal. Na raun toga stvara se op23

ti elektrini potencijal organizma i normalizuje se energetska

provodljivost izmeu gornjeg i donjeg dela organizma.

to olakava rad bubrega. Pomou nje se oslobaamo tet

nih materija.

Vano je znati da bakterije, po pravilu, imaju pozitivni

elektrini potencijal i da smanjuju svoju aktivnost u sredini
sa negativnim elektrinim potencijalom, koja se stvara kako u
organizmr (usled normalizacije optcg elektrinog potencijala
organizma), tako i na koi.

Hi Dejstvo na lojne lezde. One imaju izlaz na povrinu koe

kroz pore, podmazujui kou tankim slojem posebne emul
zije koja omekava, titi od isuivanja, daje elastinost, gip
kost i sjaj. Ako lojne lezde nepravilno funkcioniu tada
koa strada, a zajedno sa njom strada i organizam.

DEJSTVO T O P L O T E NA O R G A N I Z A M
1 T E R A P I J E K O J E JE P O D S T I U
1. Stresno dejstvo. Toplotne terapije, posebno sauna, ispoljavaju na oveji organizam dovoljno jake stresne uticaje.
Ako se to pravilno iskoristi mogu se aktivirati zatitne sile i
ojaati organizam. Tako umerena sauna razdrmava, obnavlja i
okrepljuje oveji organizam.
Starijim ljudima posebno je potreban odgovarajui fiziolo
ki potres. To omoguava da se njihov organizam znatno akti
vira , da zadri bodrost i snagu do duboke starosti.
2. Dejstvo na kou. Dejstvo toplote (kao i hladnoe) na
kou znai:
h> Dejstvo na najvei organ u ovejem organizmu. Koni
pokriva ima povrinu oko 1,5 kvadratnih metara (20%
opte teine oveka).
H> Dejstvo na prirodnu zatitu. Naa koa je prednji kraj od
brane" ljudskog organizma. Neposredno dolazi u kontakt
sa sredinom koja je okruuje. titi krvne sudove, nerve,
lezde, unutranje organe od hladnoe i pregrevanja, od
povreda i mikroba. Koa sadri sredstvo lizocin koji je po
guban za mnoge bakterije.
Hi Dejstvo na disajnu i funkciju izdvajanja vode. Koa die,
to znai da pomae pluima. Preko nje se izluuje voda
24

H Zatitu od infekcija. oveji organizam je u borbi protiv

infekcije sposoban da produkuje antitela - protivotrove,
koji ne samo da unitavaju bakterije, nego i neutraliu otro
ve koje te bakterije proizvode. Ova zatita deluje i posle
ozdravljenja. Tako nastaje otpornost na bolest - imunitet
u ijem formiranju, prema najnovijim istraivanjima, ko
a najaktivnije uestvuje, pod uslovom da je koa ista i
zdrava. Cista i zdrava koa suprotstavlja se neprekidnim
napadima mikroba. Zaraza preko koe mogua je samo
ako je koa prljava. Istraivanja naunika su pokazala da
mikroorganizmi na istoj koi brzo izumiru.
Pv Formiranje prljavtine na koi. Nedavno su danski mikro
biolozi zapazili u prljavtini krpelje iji je prenik svega 30
mikrona, koji se hrane izumrlim elijama ljudske koe i
izazivaju jednu od vrsta astme. Meajui se sa znojem, koji
se neprekidno lui kao kona masnoa i sa izumrlim elija
ma ronatog sloja, estice praine formiraju ono to naziva
mo prljavtinom. Prljava koa gubi elastinost i ostaje bez
zatite. Upale i gnojenja najee izazivaju stafilokoke.
Hl Uzroci konih bolesti. Uzrok nastajanja mnogih konih
bolesti je izbacivanje toksinih materija iz organizma na
povrinu. Kada organi za luenje ne mogu da se izbore sa
otrovnim materijama nagomilanim u organizmu, onda se
organizam bori protiv njih na ovaj nain. Da para u sauni
ne deluje na kou kao usisiva", kroz koji se odstranjuje
25

toksini sadraj organizma, prethodno oistite sve vanije

sistema organizma - creva, jetru, tene sredine.
Proiavajue dejstvo. Jaka, prijatna toplota saune, kao ni
jedno higijensko sredstvo, otvara i potpuno isti sve pore
na telu, otklanja prljavtinu i neno uklanja izumrle elije
sa povrinskog sloja koe.
Treba da znate da za 24 sata u proeku izumre i obnovi se
dvadeseti deo elija koe na ovejem telu. Vlani, vreli vazduh
saune pomae u regenerisanju koe.
H> Bakterijsko delovanje toplote. Toplota saune i banje ima
baktericidno dejstvo. U toj toploti izumiru i mikrobi na
ljudskom telu.
f*> Kozmetiki efekat. Vrue i vlane terapije omoguuju bo
lji rad krvotoka, vebaju krvne sudove koji prijanjaju uz ko
u. Zahvaljujui tome koa ne samo da izgleda lepe, ve
se poboljavaju i njene fizioloke osobine. Ne smetaju joj
nagle promene temperature. Pored toga, pojaava se njena
osetljivost na dodir.
3. Snabdevanje organizma vlagom i toplotom. Jedna
ud karakteristika fenomena ivota je stalna borba organizma
za ouvanje optimalne koliine vlanosti i toplote. Prosudite
sami: trodnevni zametak oveka sastoji se od 97% vode, dve
treine organizma odraslog oveka ini voda, a u starosti - jo
manje.
Odrasli ovek u normalnim uslovima izdahne za sat vre
mena priblino 25,5 grama vode (za 24 sata to je 600 grama).
S godinama svaki ovek gubi vodu i toplotu, a zajedno sa njima
nestaje i ivotna snaga. Vlane terapije u sauni omoguavaju o
vejem organizmu da nadoknadi i jedno i drugo. Kao rezultat
toga, u organizmu oveka se obnavlja ivotna snaga od ega
posebno veliku korist imaju sredoveni i stariji ljudi.

26

4. Uticaj na krvotok. Kao stoje navedeno, toplota snano

stimulie procese cirkulacije u organizmu. Krv je glavna tenost
koja cirkulie u organizmu. Zahvaljujui njoj poboljava se rad
srca, ona brzo protie kroz organizam, natapajui i hranei sve
organe i sisteme. Zbog toga obino zagrevanje jednostavno i
efikasno pomae da otklonimo zastoj u cirkulaciji krvi.
Zdravlje i otpornost organizma na nepovoljne spoljanje
i unutranje faktore veoma zavise od krvotoka. Sa godinama
protok krvi kroz organizam slabi. Nakon istraivanja ponaa
nja krvotoka na 500 ljudi, ustanovljeno je da u proeku kod
osamnaestogodinjaka kroz 1,5 cm miia protekne 25 cm
krvi. Kod ljudi uzrasta oko 25 godine koliina krvi koja protie
kroz miie skoro za pola se smanjuje. Snabdevanje miia kr
vlju posebno opada kod onih koji se slabo kreu.
3

to je veoma vano, usled zagrevanja organizma aktivira

se rezervna krv, koje ovek ima okol litar (od ukupno 5 - 6 lita
ra). Razervna krv, budui daje veoma bogata najkvalitetnijim
hranljivim materijama, odlino hrani elije organizma.
Na poetku zagrevanja krvni pritisak blago raste. Zatim,
zahvaljujui irenju krvnih sudova, postepeno opada.
5. Uticaj toplote na kapilarni krvotok. Ako analiziramo
sistem krvotoka, uoiemo da se u kapilarima nalazi 80% ukup
ne koliine krvi u organizmu. Prosena duina kapilara iznosi
oko 100 000 kilometara.
Sistem kapilara je svojevrsni skelet krvnih sudova preko
kojeg se napaja svaka elija naeg organizma. U svakom orga
nu koji slabo funkcionie, po pravilu, javlja se spazam kapilara,
njihovo suavanje ili irenje. Svaki proces koji izaziva bolest je,
pre svega, poremeaj kapilarnog krvotoka.
Toplota banje (saune) pojaava cirkulaciju u organizmu,ot
klanja greve u tkivima i organima to podstie uspostavljanja
normalne cirkulacije krvi, to jest uspostavlja funkciju organa
ili tkiva.
6. Uticaj toplote na krvnu sliku. Akademik A. R.Tarhanov dokazao je da se, nakon banjske terapije, koliina eritrocita
27

i hemoglobinu u krvi poveava. Najnovija istraivanja su po

tvrdila to otkrie. Pod uticajem banjske terapije poveava se i
koliina leukocita - belih krvnih zrnaca, koji utiu na imunitet
organizma.
7. Uticaj toplote na srce. Pod uticajem toplote banjske te
rapije dolazi do aktivnijeg rada sranih miia. Poveava se sna
ga njihovih kontrakcija. Redovnim korienjem parne saune
stvara se efekat uvebanosti sranih miia. To je potvreno i
eksperimentima.
Radi testiranja i analize rada sranih miia grupi muka
raca, starosti 3 0 - 4 0 godina, bilo je predloeno da se to pre
popnu na 12 sprat, bez upotrebe lifta. Tano je utvreno vreme utroeno na penjanje, frekvencija sranih otkucaja i brzina
disanja, a takoe i vreme vraanja ovih funkcija u normalno
stanje.
Posle su svi uesnici ovog eksperimenta bili podcijeni u
dve grupe. Jedna grupa je poela dva puta nedeljno lagano da
tri, druga je samo jedanput nedeljno poseivala banju (saunu),
gde su koristili kontrastne metode: 5 ulazaka u banju od 5 - 7
minuta, posle toga su se tuirali hladnom vodom (12-15C) u
intervalu od 2 0 - 4 0 sekundi i 1-2 minuta toplom (35-37C).
Pauza izmeu ulazaka u banju je bila 5 - 7 minuta.
Posle tri meseca bio je ponovljen kontrolni test (penjanje
na 12 sprat, bez lifta). Kod obe grupe odreeni rezultati bili
su priblino isti. Svi uesnici eksperimenta su znatno skratili
vreme penjanja na 12 sprat, pri emu je kod obe grupe uoen
pravilniji rad srano-vaskularnog i disajnog sistema. Ono to je
posebno vano je daje vreme normalizacije navedenih funkci
ja znatno skraeno, posebno kod onih koji su poseivali banju
(saunu).
8. Uticaj toplote na razmenu materija. Probleme u oslo
baanju suvine toplote u organizmu izaziva aktivnost krvoto
ka. Pojaano naprezanje krvotoka na odreeni nain izaziva
poveanje temperature tela. Poveanje temperature tela izaziva
poveanu aktivnost fermenata u elijama, koje se obnavljaju
28

oksidacijom. Zbog toga se u organizmu aktiviraju oksiacioni

procesi.
Pojaana cirkulacija krvi, izlazak rezervne koliine i pove
anje hemoglobina u njoj, omoguava bolje snabdevanje elija
kiseonikom. To, sa svoje strane, stimulie procese oksidacije
materija.
Banjska terapija priblino za jednu treinu poveava raz
menu materija. Lake se apsorbuju hranljive materije iz hrane
a tetne oksidiu i izbacuju iz organizma.
Aktivnost fermenata i poveana razmena materija izaziva
ju kod oveka zdrav apetit.To omoguava normalizaciju mno
gih problema u varenju hrane, poveava apsorpciju hranljivih
materija.
9. Uticaj toplote na funkciju disanja. Banja odlino sti
mulie disanje. Vreli vlani vazduh deluje na grkljan i sluznice
nosa.
Poto poveana razmena materija za vreme toplote zahteva kiseonik, disanje se pojaava, postaje dublje, a to sa svoje
strane poboljava razmenu vazduha u plunim alveolama. Ven
tilacija plua, u poreenju sa podacima pre banje, poveava se
za 2,5 puta.
Posle toplote banje lake se die poto su preko pora koe
eliminisani toksini sadraji iz krvi, poboljana je cirkulacija
krvi.
Posle banjske terapije utroak kiseonika se poveava pribli
no za jednu treinu.
10. Uticaj toplote na lezde sa unutranjim luenjem.
Poboljanje cirkulacije krvi, razmene materija i disanja, eliminisanje toksina kao rezultat banjske terapije, stimulie lezde
sa unutranjim luenjem. Posledica ovoga je lake regulisanje i
koordinacija aktivnosti organa i sistema organizma.
11. Poboljanje psihikog stanja oveka. Kada oveji or
ganizam posle dejstva toplote pobolja svoje funkcije, ovek se
29

osea prijatno. To dovodi do toga da se oveka vie ne nervira

i on se psihiki odmara.
Pored toga, toplota banje smanjuje malaksalost, iz miia
se sa znojem eliminie i mlena kiselina, koja pojaava oseanje malaksalosti.
Toplota banje zagrevajui kou, miie, razna tkiva i or
gane, izaziva prijatno oputanje. Oputenost i zagrevanje je
osnovno to je neophodno za obnavljanje ivotne snage. Sve
to izaziva stanje bodrosti, optimistiko raspoloenje. Kada je
organizam oputen i nije napregnut dolazi do zdravog i spo
kojnog sna.
12. Banja i poveanje otrine vida. Toplota je jedna od
funkcija ivotnog principa ui" koji kontrolie, pored vare
nja hrane i funkciju vida. Zato nema niega udnog u tome
to se kod oveka, posle primene banje, pojaava funkcija vida.
Naunici u svojim istraivanjima samo su potvrdili te stavove
Ajurvede.
13. Toplota i infekcije. Prag temperaturne osetljivosti i
tavog niza patogenih mikroba, koji izazivaju razna oboljenja,
nii je od praga temperature koju mogu podneti elije ljudskog
organizma. Zato se esto koriste poveane temperature (saune,
parne banje) za leenje niza infektivnih bolesti.
Kontrastno dejstvo na organizam i procesi koji ga akti
viraju. Kombinovanje toplih i hladnih terapija za jaanje or
ganizma omoguava znatno proirenje temperaturnog opsega
kojem se prilagoava organizam. Funkcije organizma su iz
raenije nego pri korienju samo toplih ili hladnih terapija.
Na primer, magnetno polje i plazmeno telo organizma vie se
skupljaju pod uticajem kontrastnih terapija to u njima jaa
impulsna kolebanja, a samim tim i lake obrazovanje vode sa
normalnom cirkulacijom.
Igra toplote i hladnoe podstie reakciju kapilarnog krvo
toka organizma, to utie na njegovo obnavljanje. Taj fenomen
umivanja organizma krvlju doprinosi lakem ienju organi30

zrna od nataloenih tetnih materija, uspostavlja rad endokri

nih lezda, pojaava imunitet.
Reakcije organizma na terapije elienja. Pri elienju
veoma je vano znati reakciju svog organizma na terapiju koja
se primenjuje.
Jaina reakcije menja se u zavisnosti od karaktera terapije,
a takoe i snage organizma, uslova i naina primene. Postiza
nje pravilne reakcije organizma na terapiju elienja je osnovni
zadatak svakoga ko primenjuje metode elienja.To umnogom
zavisi od jaine nadraaja, njegovog trajanja, lokacije i osetljivo
sti oveka.
Reakcija organizma na terapiju elienja ocenjuje se pola
zei od subjektivnih i objektivnih simptoma: dobro oseanje,
prijatno oseanje toplote posle drhtavice, poveano raspoloe
nje, poveanje radne sposobnosti - subjektivni simptomi; isto
vremeno irenje krvnih sudova, oslobaanje vika toplote i br
zo hlaenje su najvidljivije reakcije organizma.
Reakcije kao protivdejstvo organizma na nadraaje koje
izazivaju hladne terapije mogu biti pojaane na dva naina: ili
jakim prethodnim kretanjima ili zagrevanjem.
Reakcija moe biti razliita u zavisnosti od temperature
tela pre hlaenja i ona je intenzivnija to je telo bilo toplije.
Na osnovu toga, pre hladne terapije elienja, koja sniava tem
peraturu, koristimo drugu, koja podie temperaturu, topli tu.
Svako telo moe ulaziti u hladnu vodu samo ako je toplo"- ta
ko su govorili rodonaelnici leenja vodom. Prema tome, zagre
vanje tela pre uticaja hladnoe najvaniji je faktor elienja.
Uspeh terapija elienja bie izraeniji:
1.

to je nia temperatura, u dozvoljenim granicam, u toku

terapije elienja, izraenija je i povratna reakcija organi
zma.

2.

to se bre i energinije gubi toplota, to se bre i ostvaruje

ponovni porast temperature. Postepeno gubljenje toplote,
31

koje traje dugo, ima za posledicu sporiju reakciju manjeg

intenziteta, nego brzo hlaenje vodom niske temperature.
3.

Visina temperature tela pre hlaenja, utie na povratno

poveanje temperature organizma. Prethodno zagrejan or
ganizam oveka reaguje jae od hladnog.

4.

Uticaj hladnoe, zajedno sa mehanikim dejstvom poja

ava povratnu reakciju organizma. Preterano hlaenje u
toku terapije elienja izaziva u organizmu razorni stres,
to se manifestuje grozniavim stanjem i zimogroljivou
(ponekad nesvesticom).

5.

Ponaanje osobe posle smanjenja temperature utie na br

zinu povratne reakcije: pasivnost je usporava, a kretanje je
pojaava i ubrzava.

6.

Osnovni pokazatelj pravilnog korienja terapije elienja

je brza povratna reakcija organizma. Tada je lice, koje ko
risti terapiju, zatieno od bilo kakvog rizika i neeljenih
posledica.

7.

U poetku se preporuuju samo one terapije elienja ko

jima se dobijaju slabe ili osrednje povratne reakcije organi
zma, koje ga jaaju i ne slabe ga razornim stresom. ak je
i P. Ivanov poinjao svoje elienje - trening postepeno i
oprezno, privikavajui organizam na sve vei i vei uticaj
hladnoe.

32

K A K O SE O R G A N I Z A M PR1LAGOAVA
NA HLADNOU I TOPLOTU

Znajui kakve promene izaziva elienje organizma, potrebZ v n o je objasniti kako, pod uticajem tih faktora, organizam
postaje sposoban da se suprotstavlja ekstremnim prirodnim
uslovima.

PRIRODNA AKLIMATIZACIJA
NA EKSTREMNE USLOVE IVLJENJA.
Od davnina nam je poznata pria o razmaenom, navi
klom na toplu klimu Rimljaninu, koji je doao u goste polu
golom i polubosom Skitu. Kako se ne smrzne"? - upitao je
toplo odeveni Rimljanin, tresui se od hladnoe. Zar se tvoje
lice smrzava"? - upitao je Slot. Dobivi negativan odgovor od
Rimljanina, on je rekao: Ja sam sav kao tvoje lice".
Iz navedenog primera jasno se vidi da otpornost na hladno
u u znatnoj meri zavisi od mesta na kome ivi ovek. ovek,
rodivi se na jednom ili drugom mestu, ve dobija sposobnost
da daleko lake podnosi ekstremne uslove tog mesta, od tek pri
dolog. Ovo se dogaa zbog toga to energija odreenog mesta
od samog zaea deluje na razvoj ploda, dajui mu odgovaraju
a svojstva. ovek je prilagoen takvim uslovima i odlino ih
podnosi.
Drugi razlog za aklimatizaciju na ekstremne uslove je taj
to zbog surovosti klime organizam neprekidno koristi svoje
odbrambene mehanizme. Sami uslovi ivljenja, neprekidno de33

lujui na organizam, uvebavaju i izotravaju mehanizme termoregulacije.

Ishrana i prilagoavanje organizma ekstremnim uslovima.
Ako sagledamo iskustva naroda koji ive u ekstremnim
uslovima i pogledamo ime se oni hrane, otkriemo vanu za
konitost: oni se hrane samo onom hranom koja raste ili se gaji
u mestima njihovog ivljenja. Oni ne koriste u ishrani proiz
vode uvezene iz udaljenih mesta. Ako upotrebljavaju uvozne
proizvode poinju se razbolevati.
Fenomen ove pojave je u tome to su produkti, odgajeni
u mestu ivljenja, maksimalno prilagoeni lokalnom stanovni
tvu. Kada ih ovek koristi u ishrani, on unosi u svoj organizam
materiju koja je prilagoena ekstremnim uslovima. Zato orga
nizam nita ne gubi, ne troi energiju za dodatnu apsorpciju su
vinih materija. 1 obratno, koristei produkte koji su prilagoe
ni drugim regionima i klimatskim zonama, ovek unosi u svoj
organizam zajedno sa njima dezorijentaciju i dezadaptaciju.
Na primer, zimi u centralnoj Rusiji uobiajeno je da se
jedu svee jabuke, mandarine i narande. Smatra se da na taj
nain mi dopunjavamo na organizam vitaminima i ostalim
to ga ini zdravijim. U sutini to ni iz daleka nije tano. Ovi
produkti rastu u toplo vreme godine, zato imaju osobinu da se
bore protiv toplote. Ako ih ovek koristi zimi, kada je hladno
i vlano, onda on dopunski unosi u svoj organizam hladnou
i vlagu. Kao rezultat ovoga dolazi do slabljenja mehanizama
prilagoavanja - ovek postaje zimogroljiv, osea hladnou,
oteava se varenje hrane i drugo.
Mnogi narodi tradicionalno koriste neke naine ishrane
koji im omoguavaju da se uspeno suprotstave ekstremnim
prirodnim uslovima. Na primer, narodi Krajnjeg Severa piju
fokino ulje, a tibetanci - specijalni aj na osnovi topljenog ma
slaca. Ispostavlja se da slini produkti omoguavaju zatitu od
spoljnje surovosti i gubljenja tanosti koje prouzrokuje hlad
noa. U Rusiji je uobiajeno da se u zimskim mesecima jede
mast.
34

Upotreba u ishrani produkata koji stvaraju sluz, kao to su

hlcb, krompir, prekrupe, makarone, maslac i drugo, kao i teko
varljivih kombinovanih produkata - smea produkata bogatih
belanevinama (mesa), krobom (krompir, pagete, prekrupa) i
eerom, glavni je razlog nastanka sluzi u organizmu.
Terapijama elienja izbacujemo sluz iz organizma. Da
nam ne bi curilo iz nosa neophodno je da manje koristimo
proizvode od kojih se stvara sluz, kao i kombinacije produkata
koji su tetni za zdravije.
Izvrite na sebi mali eksperiment: izbacite iz upotrebe, ne
koliko meseci, hranu od koje se stvara sluz. Ukljuite u dnevni
obrok kuvano povre, integralne prekrupe, proizvode sa prirod
nim belanevinama, svedite na minimum upotrebu masnoe.
To je u sutini dijeta za spreavanje stvaranja sluzi u organi
zmu. Ukoliko jedete meso i ribu, ograniite njihovu upotrebu
na tri puta sedmino. Ne troite vie od tri jajeta sedmino.
Potovanje ovog pravila omoguava vam da pravilno po
nete sa elienjem i izbegnete prehlade.
Zahvaljujui eksperimentima Galine Sergejevne Satalove
oigledno je dokazano da pravilna ishrana i drugi faktori pri
rodnog ozdravljenja utiu na otpornost organizma prema hlad
noi i toploti. Radi oiglednosti navodimo njen eksperiment.
U leto 1990. godine izveden je eksperiment s ciljem provere sposobnosti oveka da podnese dugotrajna teka fizika
optereenja u ekstremnim uslovima pustinje. U program ekspe
rimenta ukljueni su i pacijenti G. Satalove, koji su do nedavno
bolovali od hroninih bolesti (dijabetes, hronina hipertonija
koja nije podlegala leenju, ir na dvanaestopalanom crevu,
ciroza jetre, teki pielonefritis, srane mane kod gojaznosti). U
grupi su bili 58-godinji voaputa, koji je bolovao od hronine
hipertonije, i 75-godinja G. atalova - rukovodilac ekspedici
je. U programu eksperimenta planirano je da se prepeai 500
kilometara po pesku Centralnog Karakuma. Pretpostavljalo
se da e marruta biti savladana za 20 dana. Meutim, uesni
ci mara su veoma lako podnosili ogromne fizike napore u
tekim klimatskim uslovima i marrutu su preli za 16 dana.
35

Veoma su se dobro oseali i ne samo da su sauvali svoju tei

nu nego su se i udebljali, iako su koristili minimalnu koliinu
hrane i vode.
U toku drugog eksperimenta - prelaska od Araljska do
Karaterna peko peane pustinje KiziJkum, G. atalova poku
ala je utvrditi koliko je mogue smanjiti potrebu za vodom
ljudskog organizma u pustinji. Posmatrajui lokalno stanovni
tvo uoila je da su oni pri prelasku desetina kilometara preko
pustinje nosili sa sobom dve male flae vode.
Kada je ekspedicija bila duboko u pustinji, a inilo se da
je temperatura dostigla maksimum, G. atalova je odluila da
uini mali eksperiment i popila je gutljaj hladne vode. Sve to
je preivela posle toga teko je opisati recima. Ona se prisea:
Uhvatila me je neka nenormalna ed. Ponekad mi se inilo
da se nalazim na granici ludila. Imala sam oseanje da sam
mogla popiti kantu vode, dve, tri. Trebalo je na predahu popiti
samo jednu aicu toplog aja da bi halucinacija bila kao ru
kom odneta. Razlog je, po mom miljenju, to obina, hladna
voda nije struktuirana kao pri kuvanju. Kasnije, u toku drugih
prelazaka pustinje (bilo ih je etiri), pila sam zajedno sa mojim
saputnicima samo prokuvanu vodu i nikakvih neprijatnih isku
stava nemam. Kada bi me jako muila ed, stavljala sam u usta
kameni kako bih izazvala luenje pljuvake, to jest tenosti,
naravno strukturirane".
Istraivanje G. Satalove omoguava da se izvede zakljuak
daje organizamu, ak i ne priviknutom na toplotu, ali u uslovi
ma pravilne ishrane, dovoljno 1-2 litra vode na dan.
Periodina gladovanja i sposobnost prilagoavanja
na ekstremne prirodne uslove.
Kod biljaka i ivotinja u toku njihovog evolutivnog razvo
ja razvili su se zadivljujui mehanizmi prilagoavanja krajnje
nepovoljnim uslovima. im pone jaka toplota ili hladnoa
biljke i neke ivotinje zavravaju svoju ivotnu aktivnost, pre
lazei u posebno stanje, u kome se za odravanje ivota koristi
36

minimum energije.To stanje se karakterie posebnom otpornou i imunitetom prema povredama.

Neto slino, ali u manjoj meri, uoava se i kod ljudi za
vreme gladovanja. Ispostavlja se da plansko gladovanje (1-2
dana u nedelji, 3-7 i vie dana u tri meseca, 10-20 dana i vie
jednom u pola godine ili u godini) daje mogunost organizmu
da se dobro prilagodi na nepovoljnu toplotu i hladnou.
Na primer, P. K. Ivanov 50 godina kombinovao je elienje hladnom vodom sa doziranim gladovanjem. Na isti nain
postupao je poetkom ovog veka i amerikanac Bullison. Peri
odino je gladovao po sedam nedelja, hranio se iskljuivo sveim biljnim produktima, kretao se celu godinu, bez obzira na
vremenske uslove, samo u ogrtau punih 30 godina.
Redovno gladovanje i pravilna ishrana omoguili su pozna
tom zagovorniku zdravog naina ivota Polu Breggu da se pri
lagodi ekstremnim uslovima. Evo kako to on opisuje (Udatim
primerima gladovanje kao osnovni faktor prilagoavanja nepominje se, iako se zahvaljujui ba njemu i ishrani organizam Bregga
prilagodio ekstremnim uslovima - primedba autora).
Da bi dokazao da pri jakoj toploti uopte nema potrebe
za unoenje soli u organizam otiao sam u Dolinu smrti u Kaliforniji, jedno od mesta sa najtoplijom klimom na Zemlji u
julu i avgustu. U poetku sam angaovao 10 mladih sportista
sa koleda radi prelaska od Fernes-Krik-Rana u Dolini smrti
do Stovepipe Walles, to iznosi oko 48 kilometara. Snabdeo
sam sportiste tabletama soli i neophodnom koliinom vode.
Furgon koji ih je pratio bio je krcat hranom za svaiji ukus
- hleb, krofne, krekeri, sir, virle, konzervirano meso i drugo.
Po elji, u svaki proizvod mogla se dodati so. Za sebe uopte
nisam uzeo so i tokom celog puta sam gladovao. Eksperiment
je poeo krajem jula. Termometar je pokazivao +41C. Krenuli
smo u devet sati ujutru. Sto se Sunce vie podizalo vruina je
postajala sve vea, iva u termometru se podizala i u podne do
stigla 54 stepena. inilo nam se da nas suvi vazduh topi.
Momci su gutali tablete soli i pili kvarte (1,14 litara) hlad
ne vode. Za doruak su jeli sendvie sa unkom i sirom, pili
37

kolu. Posle ruka odmorili smo pola sata i produili kretanje

po uarenom pesku. Ubrzo su se zdravim momcima poele do
gaati udne stvari. U poetku trojica su osetili muninu, oseali su se loe, pobledeli su i izgledali jako loe. Otpremili smo
ih u Fernes-Krik-Ran u loem stanju. Sedmoro preostalih su
produili eksperiment. Oni su kao i ranije pili mnogo tenosti
i uzimali tablete soli. Zatim, neoekivano, petoro njih je osetilo
grenje eludca, bilo im je loe. I njih smo otpremili u FernesKrik-Ran. Ostalo ih je dvoje od deset. Bilo je ve etiri sata
popodne, sunce je nemilosrdno peklo naa leda. Skoro jednovremeno dva momka su pala od toplotnog udara, otpremljeni
su u Fernes-Krik-Ran gde im je ukazana medicinska pomo.

ju na Koni Ajlendu u Njujorku: Belih medveda" i Ajsberga".

Pored ovoga, lan sam i kluba zimskog plivanja u Bostonu. 1
ova grupa je dokazala da se moe kupati i u najhladnije vreme,
a da nikada ne dobije anginu, kijavicu ili prehladu.

Samo oni koji nisu uzimali so zavrili su putovanje.

Bio je to veliki deda Bregg. Ostao sam na distanci sam i
oseao sam se svee kao bela rada. Ne samo da nisam koristio
so nego ni hranu, gladovao sam, pio samo toplu vodu kada sam
hteo. Zavrio sam putovanje za 10,5 sati i nisam osetio nikakve
tegobe. Prenoili smo u atoru i ujutru realizovali obratnu marrutu, opet bez bilo kakve hrane i tableta soli.

Vetaka sredstva, koja pomau organizmu da se bre

prilagodi nepovoljnim prirodnim uslovima.

Lekari su me detaljno pregledali i konstatovali da se nala

zim u veoma dobrom stanju.
Ja jo uvek dokazujem da je nemogue nahladiti se. Na
kraju stolea radio sam zajedno sa doktorom Bernardom Makfeddenom, ocem i osnivaem fiskulturnog pokreta. On je organizovao grupu ljudi koje su nazivali beli medvedi". Subotom,
nedeljom i praznikom, kada je bilo hladno vreme ili smo na
obalu Koni Ajlenda u Njujorku i bavili se fizikim vebama.
Posle smo se kupali u ledenoj vodi Atlantskog okeana. Da lije
nekada neko od kupaa dobio kijavicu? Nikada! Ljudi koji su
etali obalom Koni Ajlenda u bundama i demperima, s nevericom su gledali kako plivamo i ronimo u ledenoj vodi. Upravo
ti posmatrai su se nahladili, a ne beli medvedi". Mi smo verovali u zdravu hranu (hranu koja ne stvara sluz), fizike vebe
na sveem vazduhu i kupanje u ledenoj okeanskoj vodi. Danas
sam lan dve divne organizacije iji se lanovi cele godine kupa38

ivim u Kaliforniji gde temperatura tihookeanske vode zi

mi dostie 10C. Ukoliko ne putujem po svetu radi predavanja
moete me videti kako koristim hladne banje u Santa Monici
gde ivim.
Mnogi moji prijatelji, koji takode koriste prirodne dijete,
pridruili su mi se za vreme zimskih kupanja".

Poznato nam je da terapije elienja veoma snano deluju

na krvotok i izbacivanje tetnih materija iz organizma. Zbog
toga bi njihova primena odjednom, na prethodno neoien or
ganizam, izazvala pokretanje nataloenih tetnih materija, to
bi se posle manifestovalo kao kriza ienja, sa svim simptomi
ma prehlade, osipa po koi, probadanjem i oseajem lomljenja
u udovima i drugo.
Pre no to pristupite elienju predlaem vam da oistite
organizam i promenite nain ishrane.
Ukoliko odluite da gladujete jedanput u dve nedelje po
2 4 - 4 8 sati, to e biti znaajna podrka za uspeno jaanje.

39

OPTE P R E P O R U K E Z A S P R O V O E N J E
VODENIH I TERAPIJA ELIENJA

eosporna vanost, efikasnost, dostupnost i jednostavnost

u primeni ine vodene i terapije elienja najmonijim pri
rodnim faktorima ozdravljenja, velika glupost bi bila ne iskori
stiti to poklonjeno bogatstvo. No pre to pristupite navedenim
terapijama sagledajte osnovna pravila i preporuke, koje su dav
no proverene i vremenom se pokazale veoma korisnim.
Osnovno pravilo je svestan odnos prema hladnoi i toploti. Ne treba ih se panino bojati. Moraete da savladate strah
od hladnoe i toplote. Zapamtite da su hladnoa i toplota vai
prijatelji.
Na prve pokuaje elienja veoma veliki uticaj imaju lju
di sa kojima se druite. Zbog straha, saaljenja, nepoverenja,
podsmevanja i drugog mogu sve pokvariti. Nemojte misliti da
e vam hladnoa tetiti, izazvati bolest i slino. Nita od toga
nee biti. Ovo je posebno vano za jaanje dece. Va strah, primedbe odraslih u kombinaciji sa jakim stresnim uticajem na
organizam, mogu formirati psiholoki, a zatim i negativan stav
prema terapiji. Takav pristup samo moe da teti zdravlju.
Pre primene hladne terapije (polivanja) obavezno se pri
premite psihiki na prijatan mir, za prijem energije koja daje
zdravlje i pere" bolest. Ubedite i sebe i decu i s radou se polivajte, kupajte i drugo.
Kao primer negativnog odnosa prema terapijama elienja
naveu vam priu V. G. Cerkasova.
Trim, jednoga dana, kroz podmoskovsku umu po kojoj
je tek pao sneg. Lepota neopisiva: sa belosnenih breza, crvenih
oskorua, utih i tamnocrvenih listova javora i belog gloga, koji
41

nisu uspeli da opadnu u jesen zateeni iznenadnim mrazom

i snegom, sipao je beli sneg, ne moe oi da otvori. Sunce
obasjava sve unaokolo, sneg se presijava milijardama bljetavih
kristala. Sve, hladan vazduh. Die se lako, spokojstvo te hvata
od lepote i hladnoe. Trim samo u orcu, kao stoje pre dvesta
godina trao Suvorov.
Ispred mene ena odevena od peta do glave u krzno: Na
glavi kapa veliine dueka. Naravno dve ili tri ivotinje je bilo
potrebno ubiti i odrati da bi se saila takva raskona topla kapa.
izme sa kaljaama, al, kone rukavice. Siguran sam da se na
Severnom polu odevaju lake. Deai od pet do est godina
dri se za kraj bunde odeven tako da ne moe ni da se pomak
ne, podigne ruke, niti glavu da okrene. Drugi deak u kolicima,
umotan u pet ebadi, tako upakovan u celofan da ne moe ni
sunevu svetlost niti vazduha dobiti. Kako je to strano - odjed
nom e se nahladiti. I samo to me je ta ena ugledala (posle
sam saznao daje lekar), uzbudila se, nespretno maui rukama
kao koko krilima, poela je da vie:
- Kuda? Kui! Odmah! Bezumlje! Pneumonija! Smrt!
Naravno, iznenadilo ju je takvo udo - bos po snegu, bez
kape, bez rukavica, samo u orcu. Negde se leio, nije zavrio
leenje,pobegao, ni odeu mu nisu dali... Gledala me je sa suza
ma u oima i bolom u dui. Cutao sam dok sam prolazio pored
nje, razgovarati sa takvima je beskorisno. I ja sam na nju gledao
sa saaljenjem i nije mi bilo ao samo lekarke i njenih unuka,
nego i psa. Vodila je na povodcu upavo psetance u nekakvom
odelu od vate, vatirani kaputi, na dnu su otvori za ape izreza
ni, a na vrhu je zapertlan. Jadna ivotinja, takode, nije mogla da
se kree, niti da potri niti da se povalja po snegu.
Eto kako se dva oveka mogu nai na suprotnim strana
ma. Teko da e razumeti jedan drugog. Ja sam shvatao tu e
nu, bio sam petnaest godina u njenom poloaju, utopljavao se
kao i ona. A njoj je teko da shvati mene: ona za sve okrivljuje
hladnou i utopljava se preko mere, nadajui se da e izbei
bolest. Meutim, izbei je na takva nain je nemogue. Moe
samo odgoditi lake bolesti i doekati teke".
12

1. Koristi hladne terapije na toplo telo. Ukoliko ne primenite ovo pravilo, posebno u hladno, suvo vreme, ranije ili ka
snije biopatogena energija suvoe ili hladnoe prodree u vae
telo i izazvae suvou i perutanje koe, njeno pucanje na listovi
ma nogu i drugim mestima, pucketanje zglobova pri kretanju,
suv ovji izmet, optu zimogroljivost organizma i probleme u
funkciji varenja.
Malo ko zna da se najokaljeniji ovek dananjice Porflrij
Ivanov, koji voli i oboava hladnou, jedanput nedeljno kupao
u parnom kupatilu da bi istisnuo tu energiju iz organizma.
Imajui u vidu injenicu da se u koi nalazi veliki broj re
ceptom koji su aktivni i osetljivi upravo kada je koa zagrejana,
korisno je pre primene hladne terapije uraditi vebe za zagre
vanje ili se istuirati toplom, a jo bolje skoro vrelom vodom.
Primena hladne terapije posle toga, u vidu polivanja, kupanja,
tuiranja i drugo, aktivno e delovati na kou i izazvae jaku po
vratnu reakciju organizma. Odgovor od receptom hladne koe
bie znatno slabiji i nee izazvati te pozitivne promene u orga
nizmu koje vi oekujete od primene hladnih terapija elienja.
Ako povrina tela i ceo organizam nisu zagrejani u koi
slabo cirkulie krv.To znai da su krvni sudovi pod koom zgr
eni od hladnoe i pri primeni hladne terapije oni se jo vie
gre. Pripremno zagrevanje omoguava da se krvni sudovi u
koi napune krvlju. Tada e vam trebati znatno manji hladni
nadraaji za dobijanje dobre povratne reakcije organizma.
to se tie pripremnog zagrevanja vano je da svi delovi
tela budu ravnomerno zagrejani. Svako od nas moe primetiti
na sebi, ukoliko se posle krae etnje potpuno obnai i dodirne
rukom razne delove tela, daje temperatura tela svuda razliita:
topao stomak, hladne noge, znoj ispod pazuha i drugo.
Zagrejte telo pre bilo koje vodene terapije do te mere da
koa bude topla, ali ne i znojava. Posebnu panju treba obra
titi na zagrevanje nogu i stopala. Od svih delova tela oni se
najsporije zagrevaju, zato se za njihovo zagrevanje koristi jaka
toplota.

13

15-30

Primena ovog prostog metoda omoguie vam da izbegnete jednu od glavnih greaka koja se ini pri primeni hladnih
terapija elienja,
dugo odsustvo reakcije
zagrevanja od strane i
minuta,
ustanite
organizma. A kako se ona moe pojaviti u hladnom (nezagrejanom) organizmu, ako su njegovi krvni sudovi zgreni od
dvostruke hladnoe - vlastite i zbog primene hladne terapije.
Ovo objanjava sve prehlade koje se javljaju pri primeni hlad
nih terapija elienja (pod pojmom prehlada" podrazumeva se
kompleks simptoma koji se sastoje od kijavice, kalja, ponekad
umerenog poveanja temperature).
Sa fizioloke take gledita, sutina prehlade moe se sve
sti na dugo odsustvo naknadnog zagrevanja organizma usled
zgrenosti krvnih sudova.
Za prethodno zagrejano tela bie kontrastna po tempera
turi i voda koja nije mnogo hladna. Kao rezultat mi postiemo
potrebni efekat pri malom gubitku temperature vlastitog tela.
2. Toplo kupanje zavri hladnim. Topla voda iscrpljuje i
slabi organizam (Jin), hladna ga stimulie i jaa (Jang). Kombi
nacija toplog i hladnog jaa organizam i podstie zdrav razvoj
(Jin i Jang su uravnoteeni).
3. Ne brii telo posle vodenih terapija. Na granici izmeu
dve sredine obrazuje se posebno aktivna zona u kojoj su ener
getski procesi znatno jai, nego u dubini. Kada se ne briemo,
prema meri suenja, ti udnovati procesi daruju organizmu do
datnu energiju. Zbog toga posle bilo koje vodene terapije uite
u toplu prostoriju bez promaje i aktivno se kreite, zagrevajte
i suite. Moete na mokro telo obui odeu. Pri tome, takoe,
dolazi do ravnomerne i pravilne raspodele prirodne toplote.
Prema izreci Knejppa: unutranja toplota tela koristi vodu sa
spoljnjeg omotaa kao materijal za stvaranje najbolje, najinten
zivnije toplote".
4. Zagrevanje posle hladne terapije. Posle bilo koje vo
dene terapije koja smanjuje temperaturu tela, potrebno je jed
no vreme provesti u toploj prostoriji ili leati u toploj postelji.
44

Usled toga u organizmu dolazi do normalne razmene toplote

i aktivnosti srca. Kada osetite da vam je toplo, priblino posle
obucite
se.
Pri pred uzi manju ovih mera predostronosti sasvim je
bezopasno izlaziti na vazduh, bez obzira na vreme, ak je pre
poruljivo (posebno prornrzlim, zim ogrolj i vi m i ljudima pod
lonim prehladi) da se u prvo vreme kreu, hodaju, ali da ne
koriste javni prevoz i ne stoje u mestu.
5. Na preteranu toplotu ne odgovarajte preteranom hlad
noom. Ova preporuka se odnosi na bolesnike koji imaju povi
enu temperaturu. Ukoliko je temperatura uzrokovana upalom
(tu je mnogo krvi), potrebno je postupiti na sledei nain: Ne
smanjivati je jakom hladnom terapijom, ve rasporediti krv po
elom telu, koristei vodene terapije na suprotnim delovima
tela. Na primer, ukoliko vas usled poviene temperature boli
glava stavite hladne obloge na noge.
6. Hlaenje glave. Kod primene hladnih terapija na celo
telo ili vei deo tela obavezno ohladite i glavu. Ukoliko to ne
moete uraditi u toku same terapije glavu ohladite pre terapije,
umivanjem hladnom vodom ili hladnom oblogom.
Ovo se objanjava na sledei nain: pri elovanju hladnoe
na spoljnji pokriva tela velika koliina krvi, koja se potisku
je iz kapilara u koi, ustremljava se prema centru organizma
i, brzo prepunjavajui krvne sudove, moe izazvati neprijatne
OSeaje prilivu, zastoj u cirkulaciji krvi, a kod lica sa bolesnim
krvnim sudovima ak i poremeaje u svim krvnim sudovima.
Ukoliko primenjujete obino polivanje hladnom vodom
ponite od lica i glave, prelazei na lea, grudi i ramena. Ukoli
ko glavu ne polivate vodom tada se prvo umijte, skvasite glavu
i vrat a zatim polivajte lea, grudi i ramena. U drugom sluaju
umivanje lica i hlaenje vrata dovoljno je da grenje vratne arte
rije usled dejstva hladnoe sprei priliv lavi u glavu.
Za vreme primene jako toplih terapija (parno kupatilo, sa
una) hlaenje glave je jo potrebnije: ovde je potrebno tititi
krvne sudove mozga od pregrejane krvi koja se povlaci sa pre45

grejane povrine. Navedena preporuka posebno se odnosi na

starije i ljude koji imaju suenja krvnih sudova.
7. Poveanje intenziteta nadraaja. Svaka dua primena
terapija elienja hladnoom, toplotom ili kombinovanjem na
vedenih terapija dovodi do smanjene osetljivosti organizma na
njih. To stoje u poetku bilo prijatno i korisno za organizam,
vremenom prestaje delovati. Zbog toga se mora poveavati in
tenzitet elienja (smanjivanje temperature vode, upotreba snega, poveanje temperature vode ili pare pri korienju toplih
terapija, poveanje kontrasta i vremena primene), ali pri tome
treba biti veoma oprezan i paljiv. Sledei korak u terapijama
elienja moe se primeniti tek kada ste se dobro pripremili i
kada su povratne reakcije organizma jasno izraene.
Za slabe i bolesne osobe primena naglih i jakih terapija
elienja niim se ne moe opravdati i esto izazivaju naglo
pogoranje zdravstvenog stanja.
Pri izboru terapije elienja nikada se ne srne zanemari
ti subjektivno oseanje. Svaka terapija, koja izaziva neprijatno
oseanje, bie za vas nekorisna i obratno: ukoliko vam se njena
primena dopada, onda vam i sama terapija odgovara.
8.Trajanje kursa elienja u toku i posle leenja. Ukoliko
ste bolesni, optereenje tokom elienja poveavajte postepeno
i kontinuirano. Ovakav pristup mora trajati sve dok se vaa te
ina i opte stanje budu popravljali. Kad uoite da su se ijedno
i drugo zaustavili na odreenom nivou i da vie nema nikakvih
poboljanja, intenzitet terapija elienja postepeno smanjujte,
vremenski skraujte, ali ne prekidajte terapiju. Izaberite za se
be najpogodniju varijantu i iste se pridravajte do kraja ivota.
Naglo prekidanje terapije elienja je nekorisno i neprijatno.
Ukoliko ovek sasvim prestane daje primenjuje rezultati elie
nja e biti neznatni i ubrzo e potpuno nestati. Zato program
elienja nije privremena aktivnost, on traje ceo ivot.
9. Vreme dana za izvoenje terapija. Sve osveavajue te
rapije elienja najbolje je primenjivati ujutru, odmah po napu46

stanju postelje. Ravnomerna zagrejanost koe, koja se zadrala

od tople postelje, olakava povratnu reakciju koe i organizma.
Steeni energetski potencijal, postepeno se zrai i drae vas
oko 12 sati.
Terapije koje se odnose na zagrevanje organizma - umirujue i uspavljujue, najbolje je primenjivati uvee, pred spa
vanje.
10. Hladne terapije koristi ee nego tople. Kupanje i
polivanje prohladnom vodom pri pravilnoj primeni stimulie
organizam. U toku dana mogu se dvaput primenjivati, a u to
plo vreme i ee.
Kupanje toplom vodom pomae ienju koe. Imajui u
vidu da se u toku dana kroz pore oslobodi oko 500 grama zno
ja, potrebno ga je sprati. Za ovo je dovoljno jedno tuiranje
dnevno, terapiju zavrite hladnom vodom.
Za jedan dan, priblino 1/20 deo konog pokrivaa odu
mire i obnavlja se. Potpuno obnavljanje koe realizuje se za 20
dana. Izumrfe, oroale elije stvaraju sloj koji oteava disanje
preko koe i luenje neistoa. Pored toga, one predstavljaju
hranu mikroorganizmima. Stoje vei sloj odumrlih elija koe
laki je ivot kolonijama mikroba. Da biste ovo izbegli negujte
vau kou, koristei jedanput nedeljno vrue kupke ili parne
banje (saune). Zimi se to moe raditi dva puta nedeljno, otkla
njajui ujedno suvou i hladnou.
11. Topla voda rastvara, a hladna odstranjuje. Iskoristite
ove osobine vodenih terapija za borbu sa svim bolestima kako
je to radio i P. Ivanov.
- Evo ta sam ja otkrio: Ne samo da banja i sauna iste, ne
go i hladnoa jo bolje odstranjuje iz oveka sluz i svaku prljavtinu. Ali, deco moja draga! Kad bi vi znali staje to hladnoa!
Kakva je to snaga, kakva radost, kakva blagodet! Kako ona leci,
kako ona isti, kako ona jaa svaku elijicu i budi centralnu e
liju mozga i ceo nervni sistem, svaki krvni sud! Kakvu sreu i
zdravlje daruje"!
47

Ako toplota u organizmu pobuuje destruktivne procese

povezane sa raspadanjem i rastvaranjem to hladnoa, s druge
strane, pobuuje kompletnu telesnu strukturu da izbaci sve su
vino. 1 stvarno voda izbacuje iz sebe sve pri kuvanju i pri za
mrzavanju.
12. Priinenjujui vodene terapije uvek imaj u vidu svoju
konstituciju. Ovo je jedno od najvanijih pravila. Ima ljudi kod
kojih je zagrevanje organizma, pod bilo kojim uslovima, veoma
izraeno. Oni ak idu i po jakom mrazu bez rukavica. S druge
strane imamo ljude kod kojih je zagrevanje organizma veoma
slabo.Takvi ljudi Se smrzavaju i pri neznatnom smanjenju tem
perature. 1 pri tome su i jedni i drugi apsolutno zdravi ljudi. Pri
primeni terapija elienja to je potrebno uvaavati. U suprotnom
izazvaete preterano naraivanje najvanijih ivotnih funkcija
vaeg organizma i imaete odgovarajue poremeaje funkcija.
Ljudima, koji po konstituciji imaju vie sluzi, najbolje od
govaraju tople i suve terapije; sa konstitucijom ,,Zui"umerene;
sa konstitucijom Vetra" vlane i tople. Osobama poslednjeg
tipa preporuuje se da vodene terapije primenjuju ee u od
nosu na prva dva tipa. Sto smo stariji sve vie moraju preovladavati tople i vlane terapije u odnosu na one koje hlade orga
nizam. Kada ponete redovno da primenjujete vodene terapije,
posebno terapije za elienje organizma, ubediete se u znaaj
navedenih preporuka.
13. Posebne kone zone i elienje. U konom pokrivau
ljudskog tela nalaze se milioni nervnih receptom. Dco njih je
iokusiran u aktivnim takama, drugi deo u itavim aktivnim rejonima ili zonama posebnog dejstva. U poslednje spadaju vrat,
dlanovi, stopala i neki drugi delovi tela.
Zaustaviemo se ukratko na tri zone koje imaju veliki zna
aj pri korienju vodenih i terapija elienja.
Vrat. U kanonu starotibetske medicine ,,Cud-i" vrat se
oznaava kao najvaniji deo organizma. Uvek se smatralo da su
udarci naneti po vratu, najtraumatiniji i tla dovode do gubitka

48

svesti. Oni se masovno koriste u dudou i drugim sistemima na

pada i zatite. Slabiji udarci u vrat imaju efekat teenja i vraaju
izgubljenu svest. Najefikasnije reanimacione metode realizuju
se preko vrata. Kod problema sa disanjem potrebno je blago
udarati sa obe strane ispupenog dela vratnih prljenova; kod
slabljenja srane aktivnosti jakim udarcima po ispupenom de
ki sedmog vratnog prljena. Povoljno dejstvo pri leenju mno
gih oboljenja ima segmentarna masaa, koja je popularna u
mnogim zemljama.
Naunici, koji su izuavali reakcije organizma na nadraaj
hladnoom ili toplotom kone zone sedmog vratnog prljena,
utvrdili su da takvi nadraaji izazivaju pozitivne promene kod
srano-vaskularnih poremeaja.
Ogroman doprinos u izuavanju vratnog dela dao je A.
B. Serbak (1933. g.). On je razvio teoriju o simpatikom vrat
nom regionu i razvio novi metod refleksno-segmentnog dej
stva vratni metod.
Pri nadraivanju konih receptom hladnoom ili toplotom
na tom vratnom segmentu dolazi do korekcije mnogih funkci
onalnih poremeaja, koji se odvijaju u velikom mozgu, ulima,
spletovima i nervima gornjeg dela" organizma i, stoje posebno
vano, raznim unutranjim organima. Osetljivi vrat" ispoljava
dejstvo na veliki broj susednih i udaljenih organa i sistema.
Naunici su nedavno dokazali da se centri regulisanja sra
no-vaskularnih funkcija ne nalaze u malom mozgu, kako su to
ranije mislili, nego u vratnom delu kimene modine. Prema
podacima naunika, nadraaji koe vrata formiraju vanrene
komande", koje sa velikom tanou i brzinom forsiraju rad
srca i krvnih sudova.
Dlanovi. Prouavanjem kone slike dlana ljudi se bave
nekoliko hiljada godina. Daleko pre nae ere u drevnoj Kini
pojavila se hiromantija, to u prevodu sa grkog znai gledanje
u dlan. Gledanjem u dlan bavili su se u drevnoj Indiji, antikoj
Grkoj i Rimu.
Znaenja kone slike na dlanu mogu se itati i u izvesnoj
ineri odreivati pojedinani patoloki simptomi bolesti. Prema
49

linijama dlana lekari dijagnoziraju tuberkulozu plua,iskrivlje

nje kime, patologiju eluca, dijabetes, psorijazu, otosklerozu,
miom materice i niz drugih oboljenja. Posebna slika koe dla
na uoena je kod reumatskih obolenja. Slika se stvara daleko
pre kliniki izranih simptoma bolesti i zato moe biti iskoriena u svojstvu ranog dijagnostikog testa.
Saka ruke i dlan su kao neka periferna filijala vratnog zade
bljanja kimene modine. Na povezanost dlana sa visceralnim
(utrobnim) delovima tela, pored dobro izuenih nervnih puteva, ukazuju i kanali unutranjih organa (plua i srca) koji se,
prema podacima klasine akupunkture proteu do ruke i ake.
U japanskom nainu leenja iacu veliki znaaj se pridaje
masai pritiskanjem prstiju. Jedan od najpoznatijih pobornika
ove metode N.Tokuhiro pie da su prsti ruke organski pove
zani sa centrima u mozgu i unutranjim organima, zbog ega
poveanje snage i elastinosti prstiju pozitivno utie na eeli or
ganizam. Prema njegovom miljenju, redovno fiziko vebanje
prvog prsta poveava funkcionalnu aktivnost mozga, drugoga
- eluca, treeg - creva, etvrtog-jetre, petog - srca. Stunjaci
za iacu tvrde da se kod ljudi, koji boluju od raznih sranih obo
ljenja, esto uoavaju slabi mali prsti, posebno levi. Ponekad su
oni slabi do te mere da se ne mogu pravilno ispraviti. U takvim
sluajevima zadatak je poveanje snage i pokretljivosti petog
prsta.
Razliiti temperturni uslovi, koji deluju na kou ruku, iza
zivaju navedene povratne reakcije organizma. U vezi sa navede
nim sasvim su dobre kontrastne vodene terapije za aku ruke.
Stopala. U treu zonu koju emo analizirati spadaju stopa
la nogu. Ako dlanovi odgovaraju sedmom i osmom konom
vratnom segmentu koji se spajaju u vratnoj izboini (zadeblja
nju), tada stopala predstavljaju drugi po vanosti deo kimene
modine - prvi i drugi sakrumski segment, koji lociraju u cen
tru slabinskog zadebljanja.
Najznaajnijim materijalima o sastavu koe na stopalima
raspolae japanski naunik J. Hirosava, koji je za 30 godina
rada ispitao 600 hiljada stopala. Naunik smatra da se sva za50

paanja o fizikom i psihikom stanju oveka mogu proitati

sa njegovih stopala. Prema odreenim znacima na nogama J.
Hirosava dijagnozira mnoga oboljenja, tvrdei daje ovakva me
toda raspoznavanja bolesti mnogo tanija od bilo koje druge.
Prema kineskim izvorima preko povrine stopala protee
se kanal bubrega. On ima jednu taku Jun-cjuanj"koja se nala
zi u centru stopala. To je veoma efikasna taka koju od davnina
koriste u akupunkturi pri leenju upale krajnika, afazije, afonije, lupanja srca, utice, neuralgije metatarzusa i nesanice. Korienje te take posebno je korisno pri pruanju hitne pomoi i
otklanjanja greva kod dece.
Na bazi nervnih i humoralnih veza stopala sa kaudalnim (repnim) delovima kimene modine i organima male
karike moe se predvideti prisustvo projekcionih zona slabi nsko-sakrumskog dela kime, mokranopolnog aparata i nekih
organa eludano-crevnog trakta na tabanima.
Uticaj hladnoe (hodanje po snegu, veoma hladne vode do
1 minute) i toplote podstie aktiviranje urogenitalnog trakta i
drugih funkcija organizma.
Razliiti oblici glavobolja lece se elienjem stopala (dejstvom vode na stopala).
Najosetljivija i najefikasnija taka tog dela tela je He-gu.
U sluaju bolesti, koja je povezana sa prenapregnutou oiju,
masira se meki deo velikog prsta na obe noge na mestu projektovane zone hipofize. Nezavisno od naina na koji je dolo do
prehlade vri se opte zagrevanje i masaa stopala. Posebno pa
ljivo se masiraju projekcione zone oba pluna krila i hipofize.
Masaa mekog dela velikog prsta preporuuje se kod pehlade,
koja je prouzrokovana sinusitisom. Kod jake prehlade ta zona
je posebno osedj iva, zato ju je potrebno ne samo masirati nego
i pritiskati na nju u osnovi lanaka (falangi) noktiju. Dobro
dejstvo ima 1,5 minutno masiranje projekcione zone bubrega
na stopalima.
Masaa stopala je rasprostranjena u mnogim zemljama
Istoka. Prema miljenju indijskog doktora V. Singha noge su
svojevrsna razvodna ploa sa 72 hiljade nervnih zavretaka. Plo51

corn, preko koje se moete prikljuiti na bilo koji deo tela. Ma

saa nogu, posebno povrine stopala, popularna je u mnogim
regionima Indije. Njenom primenom neki specijalisti lee mno
ga teka oboljenja kao to su bronhijalna astma i epilepsija. U
toku terapije indijski maseri koriste u veoj koliini bademovo
ih sezamovo ulje. Veliki znaaj pridaje se snazi pritiskanja: ono
ne srne biti slabo, ali ne i preterano jako. Neophodno je prona
i srednji - optimalni pritisak, koji se kod veine odraslih ljudi
kree u granicama oko 6 kilograma.
Pri leenju hemoroidalnih kriza istonjaki maseri udara
ju ivicom (bridom) ake po stopalima obolelih ili ih primorava
ju da skau bosi po okruglom kamenju. I u jednom i u drugom
sluaju otri udarci po stopalima podstiu cirkulaciju krvi u karlinim organima i smanjuju zastoj u hemoroialnim venama.
Radi otklanjanja zatvora i poboljanja funkcija bubrega isto
njaki maseri koriste najprostije metode leenja: kotrljanje fla
e napred - nazad sedei u stolici; naraivanje stopala etkom
za masau u pravcu od prsta ka peti po 3 minuta s leva i desna;
hodanje u mestu ili prelazak sa prsta na pete na specijalnom
gumenom igliastom tepihu.

Mladalaki uzrast dozvoljava primenu terapija ak i deci

koja su se tek rodila. U ovom uzrastu potrebno je izbegavati
terapije koje jako nadrauju (iritiraju) i znatno smanjuju tem
peraturu tela.
Trudnoa nije prepreka, za vreme trudnoe zabranjene su
terapija koje potresaju veliku i malu karlicu - tuiranje stomaka
i slabina (krsta), tuiranje odozdo nagore medice (perineuma).
Menstrualni period'nema kontraindikacija,ali postoje ogra
nienja. U to vreme ne treba poinjati hladne terapije i obusta
viti sve to moe izazvati pojaan priliv krvi u karline organe,
kao i suvian odliv krvi.
U svim ostalim sluajevima treba postupati u skladu sa
zdravim smislom.

Masae se moe lako zameniti zagrevanjem stopala, a naj

bolji uticaj ispoljavaju kontrastne vodene terapije.
Ukoliko iz bilo kog razloga ne moete da primenite opte
terapije elienja, koje deluju na opisane tri zone, ee koristi
te lokalne vodene i terapije elienja na opisana tri dela tela.
14. Kontraindikacije kod vodenih i terapija elienja.
rContrainikacija pri pravilnoj primeni vodenih i terapija eli
enja skoro da i nema: postoje samo vea ili manja ogranienja
temperature i vremena.
Poodmakle godine nisu prepreka za primenu terapija samo
treba biti oprezan kod primene maksimalnih (graninih) tem
peratura. Iako su kod ljudi u poomaklim godinama mogue
degeneracije krvnih sudova, koje ne dozvoljavaju hladna dej
stva i jako tuiranje; mogunost pojave miokarditisa ogrania
va primenu preterano toplih terapija koje optereuju srce. Ovde treba postupati veoma oprezno i prethodno ojaati srce.
52

53

TERAPIJE ELIENJA

ajbolje i najrasprostranjenije terapije elienja su polivanje

hladnom vodom ili kupanje u prirodnom bazenu (jezero,
reka, more) i parna banja ili sauna. Pre no to pristupimo nji
hovom opisu naveu dve meke" terapije elienja koje mogu
posluiti kao priprema za ozbiljnije terapije.

Delimino trljanje. Ovo je najblaa od svih vodenih terapi

ja, slui za jaanje organizma i za odreivanje reakcije organi
zma na hladnu vodu.
Delimino polivanje neznatno oduzima toplotu, pa ga do
bro podnose stariji i slabi ljudi. Pozitivna strana ove terapije
je to se moe tano dozirati optereenje organizama hladno
om.
Provoenje. Covek, dovoljno zagrejan pripremnim zagrevanjem, stoji potpuno nag. Uzima punu aku vode i tom vodom
snano se prska. Zatim tom istom rukom jako trlja nadole i
nagore po nakvaenoj povrini, dok se ista potpuno ne osui.
Poinje od grudi, posle prelazi na stomak, noge i ruke. Leda
moe nakvasiti mokrim pekirom i njime ih dobro istrljati.
U poetku koristiti vodu koja je zagrejana na sobnoj tem
peraturi (20-23C), a zatim svaki dan smanjivati temperaturu
vode za jedan stepen sve dok koa ne pone jako i brzo da crve
ni. Kada se postigne taj efekat vodu ne treba dalje hladiti.
Ovaj metod moe se realizovati i umotavanjem svakog
dela tela u mokar pekir (85x75 cm) i brzim brisanjem tela
istim pekirom, to posebno odgovara ljudima koji su veoma
maljavi.

55

Tu jednostavna terapija doprinosi poboljanju sna, povea

nju apetita, poveanju raspoloenja i drugo.
Fizioloko dejstvo terapije zavisi od temperature vode koja
se koristi, odnosno od razlike izmeu temperature vode i tem
perature tela, jaine mehanikih nadraaja, to jest od trajanja i
snage trenja. Sto je nia temperatura vode i to se energinije
realizuje ovaj metod, ostvaruje se vei uticaj na krvne sudove i
nervne zavretke koe.
To trljanje korisno je za regulisanje krvnog pritiska i cir
kulacije krvi, za zasienje koe krvlju, za elienje tela, da bi
se ono moglo lake suprotstavljati tetnom utkaju vremena i
surove klime, kod kataralnog stanja disajnih kanala, kod reumatskih bolova u miiima i zglobovima.
Trljanje je kontraindikativno za neurostenike i histerine
ljude.
Opte trljanje. Ova terapija je jaa od prethodne. Realizuje
se na sledei nain: uzmite arav od grubog lanenog platna,
duine 2 - 3 metra i irine 1,5 metar i nakvasite ga vodom, ija
je temperatura 1 5 - 1 2 C . Malo ga iscedite i umotajte se do is
pod pazuha. Sedite na stolicu i ponite energino trljati svoje
telo kroz mokar arav.
Trajanje terapije ne srne da bude due od 3 - 5 minuta i
mora se zavriti im celo telo postane toplo na dodir. Moete
zamoliti bilo koga da vam pomogne u trljanju.
Ova terapija je posebno korisna za lica sa poveanom tei
nom i slabom razmenom materija.
Kako je najbolje polivati se (kupati se). Moete se polivati
prohladnom ili hladnom vodom u kui, na ulici i slino.
Najbolje vreme za ovu terapiju je jutro (odmah posle usta
janja) i vee (priblino 2,5 do 3 sata pre spavanja).
Ako vam je hladno obavezno se morate zagrejati do poja
ve toplote po elom telu (ali ne do znojenja).
Posle ovoga uzmite jednu do dve kante vode, goli sedite u
kadu (ili uei na petama) i ravnomerno sipajte vodu sebi na
56

glavu, lice, leda i grudi. Kompletna terapija polivanja traje 2 - 3

sekunde.
Ukoliko se polivate na ulici sve navedeno uradite stojei.
Najbolje je ako polivanje vrite stojei na travi ili na tvrdoj
podlozi.
Ukoliko vie volite kupanje naspite toliko vode da ona pot
puno prekrije vae telo. Skinuvi se, lagano i ritmino udahnite
i zaronite u vodu: sedite, zatim leite i zaronite glavu. Zene,
da ne bi skvasile kosu, mogu da zarone do grla, a pri ustajanju
nakvase lice i vrat tom istom vodom. Terapija traje 1 0 - 1 5 se
kundi.
Najbolje je kupati se (ne due od 1 minuta) u prirodnom
bazenu (reka, jezero, more, bazen sa hladnom vodom). U vodu
treba ui s t o j e mogue bre, a najbolje je skoiti sa mostia na
glavu. Vano je postii oseaj opekotine na koi, a zatim to
bre izai iz vode. Na ovome se kupanje u prirodnom bazenu
moe i zavriti.
Ne treba se odmah brisati, najbolje je da obuete bade
mantil i uete u toplu prostoriju (ako ste terapiju realizovali
na ulici). Zapamtite, morate osetiti opekotinu od hladnoe, a
zatim prijatnu toplinu i bodrost u elom organizmu. Posle ove
terapije ne bi trebalo da bude nikakvog rashladivanja niti drh
tavice.
Kao dopunu, posle polivanja moete primeniti tranje u
mestu ili raditi druge intenzivne fizike vebe.
Ova terapija e omoguiti vodi u vaem organizmu da pre
e u stanje isparavanja i sauva to svojstvo oko 12 sati. Pored
efekta elienja, ova terapija ima i znaajnu snagu leenja.
Kupanje pod hladnim tuem smatra se da nije tako efika
sno. Probajte polivanje i kupanje u prirodnom bazenu i tuira
nje. Vae iskustvo e vam rei ta najbolje deluje na organizam.
Pri tome napominjem, ukoliko se ova terapija primenjuje na
zemlji, dolazi do uzemljenja organizma i pravilne raspodele
energije u organizmu.

57

Zimska kupanja - morevanje. Devetnaestog januara (na

Bogojavljenje) voda u svim prirodnim bazenima je unikatna.
Ona moe dugo da stoji ne kvarei se. Jo od davnina bilo je
uobiajeno kupati se u vodi kroz probijeni led radi jaanja orga
nizma. Tom vodom se moete i polivati.
Lckari su prouavali reakcije ljudskog organizma na zim
sko kupanje u reci. Istraivanja su omoguila da se dode do
zakljuka da zimsko kupanje izaziva 6 puta veu potrebu or
ganizma za kiseonikom. To poveanje je uslovljeno kako nesvesnom - spontanom miinom aktivnou (hladni miini
tonus i drhtavica) tako i svesnom - svojevoljnom (vebe pre
kupanja, plivanje). Posle zimskog kupanja skoro u svim slua
jevima javlja se vidljiva drhtavica. Vreme njenog nastanka i in
tenzitet zavise od duine morevanja. Temperatura tela, pri bo
ravku u ledenoj vodi poinje da opada priblino posle jednog
minuta kupanja. Kod moreva koji se dugo kupaju ona opada
do 34 stepena. Do vraanja temperature tela u prethodno, nor
malno stanje obino dolazi nakon 30 minuta posle kupanja u
ledenoj vodi.
Ispitivanja frekvencije sranih kontrakcija kod moreva
pokazala su da se posle 30 sekundi provedenih u ledenoj vo
di, bez aktivnosti miia, kontrakcije smanjuju priblino na 71
- 60 otkucaja u minuti. Pod uticajem elienja kod moreva,
ne samo da se poveava produkcija toplote organizma nego po
staje i ekonominija,zbog preovladavanja procesa slobodne ok
sidacije u organizmu. Pri slobodnoj oksidaciji energija koja se
oslobaa u organizmu ne akumulira se u vidu rezervi adenozintrifosfata natrijuma (ATF) nego se odmah pretvara u toplotu.
Oelieni organizam, usled irenja krvnih sudova koe,
omoguava joj da se suvie ne ohladi i ne promrzne.To dovodi
do poveanog gubitka toplote u organizmu, ali se ti gubici br
zo kompenzuju obrazovanjem nove toplote.
Ukoliko elite da se kupate zimi morate se uklopiti u pri
rodni ritam: kupajte se leti, zatim u jesen i na kraju zimi. Po
vremenu zahlaenja boravak u vodi ograniavajte sve vie i vi
e. Na primer, ako ste leti plivali u reci 2 0 - 3 0 minuta, u jesen
plivajte 5-10 minuta, a zimi 1-3 minuta.
58

Ljubitelji zimskog plivanja moraju se pripremati za to

preko cele godine. Leto koristite uglavnom za podizanje opte fizike kondicije i za poetno elienje, jesen za elienje
i pripremu organizma za zimsko plivanje, zimu za plivanje u
ledenoj vodi.
Period priprema buduih moreva za zimsko plivanje tra
je od juna do oktobra i izvodi se naizmenino u toploj i hladnoi vodi.
J

U skladu sa godinjim dobom uslovno emo podeliti tem

peraturu vode na toplu (preko 15C), hladnu (od 15-5C) - je
sen i kasno prolee, ledenu (od 4-0C) - pozna jesen, zima i
rano prolee.
U avgustu voda poinje da se hladi, njena temperatura sredi
nom meseca je 17-20C i znaajno opada u treoj dekadi. U to
vreme svojstva vode, koja odgovaraju elienju, poveavaju se.
Ako ste se u junu i julu kupali u prirodnim bazenima (reke, jezera, more), to u avgustu moete plivati poetkom meseca
do 25 minuta, postepeno smanjujui vreme boravka u vodi, po
meri hlaenja vode. Ako ste poeli plivati tek u avgustu tada
treba vreme boravka u vodi smanjiti na 3-5 minuta.
Ukoliko nema prirodnih bazena pogodnih za redovna letnja kupanja, treba se svakodnevno tuirati i polivati vodom.
Svaki region ima svoje hidrometeoroloke karakteristike.
Zbog toga je, u navedeno vreme plivanja i tempo njegovog po
veanja potrebno uneti odreene ispravke: u junim regionima
vreme plivanja poveati, u severnim regionima isto smanjivati.
Pri tome treba sagledati jedan vaan uslov: da hladna dejstva
vode ili vazduha na organizam nisu vea od zagrevajuih dejstava.
Jesen doekuje ljubitelje prirode grimiznom bojom jasika,
zlatom breza i prohladnim kiama. U to vreme, posebno kada
su topli dani u prvoj polovini septembra, korisne su i prijatne
etnje kombinovane sa kupanjem u umskim jezerima ili ma
njim rekama. Sunce jo uvek prijatno greje, a voda osveava i
bodri.
59

U septembra moete proveriti svoju otpornost. Podnosite

hladnu vodu - znai da ubudue moete oekivati uspeh.
Oktobar doekuje budue morevc hladnim kiama, pro
dornim vetrovima, ujutru trava je sve ee pokrivena srebrnim
injem. Temperatura vode smanjuje se na 7-8C, a krajem meseca sputa se na 3-4C. Njene karakteristike elienja skoro
da su maksimalne. U to vreme, zahtevi za organizaciju vebi i
pravilno odreivanje individualnih hladnih optereenja mora
ju biti veoma visoki.
Pre kupanja dobro se zagrejte, ali ne da se oznojite. Ulazite
u vodu odmah, a jo bolje je da zaronite. Posle kupanja uradite
sve da bi se zagrejali, a najbolje je da uete u toplu prostoriju.
Najbolje je da se kupate 2 - 3 puta sedmino. Jedanput ne
deljno, kao minimum; idite u parno kupatilo (saunu).
Ukoliko koa pone da se peruta, a u zglobovima se uje
pucketanje, stolica postane kao ovja, znai da se kupate preko
mere. Odmah primenite toplu kupku, a posle toga kou nama
ite maslinovim uljem. Posetite i saunu i dobro se preznojite.
Morevanje ne morate prekidati, ograniite ga samo na
jedan ulazak u vodu u trajanju 5-10 sekundi.
Morevanjem se uglavnom bave lica sa izraenom konsti
tucijom ,,Zui"(Zu"+Sluz"). Njihov organizam dobro proiz
vodi toplotu i oni u osnovi dobro podnose ovu jaku terapiju.
Kod svih drugih lica zbog dejstva hladnoe dolazi do povea
nog nadraivanja organizma. Od hladnoe se smrzavaju, a od
surovosti prirode drhte i tresu se. to se tie psihikog stanja i
oseanja udobnosti, lica iji se organizam boji" hladnoe kate
goriki je ne podnose. I obratno, licima sa izraenom unosluznom konstitucijom hladnoa se dopada poto sui njihovo
telo i smanjuje gubitak toplote. Zbog toga se oni veoma prijat
no oseaju posle morevanja i oseaju potrebu za njim.
Kao primer morevanja i kako se prema njemu treba od
nositi navodimo priu A. S. Sinjakova: U to vreme sam se ve
oko 2 godine eliio polivanjem vodom iz bunara. Jo nisam
razmiljao o kupanju, jer u selu gde sam radio, po zavretku me
dicinskog fakulteta, nije bilo reke. Posle dobre prakse u seoskoj
60

ambulanti vratio sam se u Gorkij,gde sam se sluajno upoznao

sa L. I. Andrianovim - vodom ljubitelja zimskog plivanja u
Gorkom. Na metod, - govorio je Leonid Ili.je strogi reim
i redovno vebanje. Preporuujem vam da nou isperete grlo
i operete noge hladnom vodom. Ujutru treba ponovo isprati
grlo i usta. Poeti sa terapijama elienja najbolje je u aprilu ili
maju. Zatim preko ljeta, svakodnevnim kupanjima, moete se
pripremiti za zimsku sezonu".
1 eto u est sati ujutru ja sam na volskoj plai. Radim sa
Andrianovim jutarnje vebe. Poinjemo sa hodanjem postepe
no ubrzavajui tempo. Zatim radimo vebe za ruke, vrat i trup.
Zgibovi,zaokreti, kruenja. Vebamo ne urei. Diemo dubo
ko, ravnomerno. Razgibamo se - uzdah, saginjemo se - izdali.
Na kraju vebe za noge sedamo, radimo vebe za trbune mii
e i lagano trimo 500-600 metara po pesku.
Dobro! Sanjivost smenjuje oseanje sveine i miine ra
dosti. Posle tranja malo proetamo radei vebe disanja. U
vodu se ne srne ulaziti dok je koa vlana od znoja, ali ne srne
se preterano ni ohladiti. Ulazimo u reku, u poetku do kolena,
umivamo lice, vrat, grudi i lea. Zatim ulazimo dublje, zaro
nimo glavu i plivamo. Energino preplivamo 30-40 metara i
izlazimo na obalu. Sada je potrebno obrisati se pekirom. Brie
mo prvo lice, vrat, zatim ruke, grudi i noge. Pekir povlaimo
nadole bez pritiska, a prema gore, prema centru, briemo sna
nije. To je masaa koja pospeuje priliv lavi u srce. Koa pocr
veni, javlja se prijatno oseanje topline. Pre odlaska skvasimo
noge u izvorskoj vodi i oblaimo se. Zapamtite ovaj dan - 7.
oktobra 1967. godine, uz osmeh govori L. 1. Andrianov, danas
otvaramo sezonu jesenjeg kupanja, a uskoro emo se sunati"
na naoj zimskoj plai".
Posmatrajui ovog veterana zimskog plivanja nisam ga mo
gao zamisliti bolesnim. U to vreme on se ve vie od 30 godina
kupao u bilo koje vreme i stvarno je zaboravio na bolest.
Mnoge interesuje kako morevanje utie na seksualnu po
tenciju mukaraca i ena?
61

Seksualna elja (strast) je pre svega funkcija ivotnog prin

cipa ui" i sastoji se od dve komponente - toplote i vlage,
loplota podstie nagon, elju, upornost u ostvarivanju zami
ljenog, a vlaga daje mogunost organizmu da proizvede seme
(kod mukaraca - spermu, kod ena-jajnu eliju).
Kupanje u ledenoj vodi deluje na ovcji organizam sa dva
osnovna faktora: hladnoom i suvoom. Na taj nain, opte delovanje morevanja je u direktnoj suprotnosti seksualnoj elji
i istu smanjuje. U ovom sluaju potrebno je rei da, ukoliko se
ansa kupanja u ledenoj vodi ne traje due od dva minuta, posle
toga oseate dobru zagrejanost organizma. Ova terapija znai
stimulie seksualne nagone. Ali ako plivate vie od navedenog
vremena, delovae gore opisani mehanizmi koji negativno uti
u na polnu mo (takvom terapijom je smanjujete).
Ovo pitanje moemo analizirati i sa druge take gledita.
Polni organi mukarca izvedeni su sa spoljanje strane organi
zma zato to poviena temperatura negativno utie na stvaranje
sperme. Postoji ak i specijalni nain sterilizacije mukaraca po
mou jakog i dugotrajnog zagrevanja njihovog organizma.
U zavisnosti od temperature sredine koja okruuje organi
zam, mukarac pomou oslobaanja i zatezanja testisa regulie njihovu optimalnu temperaturu. Prekomerno i dugotrajno
hladno optereenje od ledene vode negativno e uticati na ak
tivnost testisa. Oni mogu delimino biti oteeni usled hlad
nog dejstva. Sa svakim kupanjem ta mala oteenja se skupljaju
i kroz neko vreme mogu znatno uticati na potenciju mukarca.
Zato sa morevanjem budite oprezni i nemojte dozvoliti predoziranje.
Kod ena organi, odgovorni za formiranje jajne elije, na
laze se unutar organizma. Da bi jajna elija sazrela i postala
plodna, potrebna je odgovarajua temperatura. Upravo zbog to
ga su polni organi ene smeteni duboko u organizmu. Priroda
se ranije o tome pobrinula. Redovna, jaka hlaenja organizma
mogu negativno uticati na tu funkciju kod ena. Ukoliko je to
mlada ena, ona jednostavno ne moe ostati u drugom stanju,
a pored toga kod nje se smanjuje i seksualna elja. Zbog toga
ene moraju ozbiljnije prilaziti morevanju, nego mukarci.
62

Sneno buenje. Koje oseanje je lepe i jae - hladno ili

toplo? '1 opio, znamo da slabi organizam, a hladno ga aktivi
ra. Glavno se dogaa u samoj koi. Na svakom kvadratnom
santimetru koe oko 12 do 14 nervnih zavretaka reaguje na
hladnou i samo 1-2 na toplotu. Zato polivanje hladnom vo
dom idealno odgovara tome. Postoji i druga jo jaa terapija
Sneno buenje . Sneno buenje organizma sastoji se u to
me da ovek u obnaenom stanju legne u sneg, nabaci ga na
sebe do vrha, kao da se zakopava u njega. Stvar je u tome to,
kada padne prvi pahuljasti sneg, on u pahuljicama pravi rezer
vu, kondenzuje ogromnu koliinu energije. Pri dodiru snega sa
toplom koom poinje njegovo topljenje, a ono jako oduzima
toplotu koi. Kao rezultat ovoga postie se jako naraivanje
hladnih receptom u koi, koje naglo aktivira nervni sistem or
ganizma. Javljaju se svojevrsne hladne opekotine". Pored tog
efekta, pri topljenju snega pojavljuje se i drugi. Topljenjem se
naruava struktura snega i oslobaa se energija. Koa, s druge
strane, jako se hladi, kvasi se, to jest aktivira se i struktuira. Hla
enje izaziva skupljanje plazmenog tela zbog ega se pojavljuju
moni impulsni tokovi. Sve ovo, meusobno povezano, daje
jake efekate ozdravljenja.
1

Kompletna terapija snenog buenja traje najdue 30 se

kundi. Telo pre terapije mora biti umereno zagrejano.
Obloge od snega.
Jedna dama na dvoru Luja X I V bila je poznata po svojoj
prekrasnoj koi, iako su spletkaroi tvrdili da ve odavno nije u
cvetu mladosti. Ispostavilo se daje ona nareivala slugama da
svako vee postave oko njene postelje tri posude sa ledom.
Terapija koju vam predlaemo traje oko 8 minuta i daje
predivan efekat - koa se zatee, dobija prijatnu ruiastu ni
jansu.
Uzmite punu aku istog snega, stavite ga u maramicu i ve
ite njene krajeve. Srednji deo maramice sa snegom jako priti
snite na lice i vrat. Nemojte zaboraviti one kapke i podbradak.
Pritiskajte sve dok lice ne zamrzne.
63

Ovu terapiju moete primenjivati rano ujutru,kada se pro

budite. Ovakve obloge su veoma korisne.
Ovu terapiju moete pojaati, ako posle snega primenite
to toplije obloge na lice, to ponovite 2 - 3 puta. Kao rezultat
skupljanja i irenja krvnih sudova koa lica se isti i dobija sve
neophodno za normalnu aktivnost, u stvari postaje zdrava, ru
iasta i elastina.

K A K O J E N A J B O L J E PRIMENJIVATI
PARNU TERAPIJU.
1. Ne ulazite u parnu banju posle obilnog obroka. 11 tom
sluaju parna banja (sauna) je jednostavno tetna. Ali rte treba
ii ni gladan. Pojedite neto lako - povre, voe, laku kau.
2. Bolje je banjati se ujutru (posle 9-10 sati). Organizam
se odmorio u toku sna, pun je snage i vi ete lako izdrati ovu
terapiju, koja optereuje srce. Zapamtite daje sauna svojevrsno
vebanje koje uistinu moe zameniti fiziko optereenje.
3. Postepeno se navikavajte na toplotu, ne penjite se od
mah na najviu policu. Popnitc se na takvu visinu gde se dobro
oseate.
4. Ako ste se na putu do saune smrzli, tada pre ulaska u
banju stavite noge u posudu sa toplom voom, a zatim poste
peno dodajte jo toplije vode. Radite tako 10-15 minuta. Kada
osetite toplotu u telu moete ui u saunu.
5. Zbog higijenskih razloga poeljno je pre ulaska u saunu
limiti se, ali nije dozvoljeno kvasiti giavu jer moete izazvati
njeno pregrevanje. Izbriite se pekirom nasuvo i uite u sau
nu.
6. Poeljno je da na glavu stavite neku kapu radi zatite od
pregrevanja i da imate sa sobom vunenu rukavicu ili specijal
nu lopaticu za zbacivanje znoja, jer on smeta daljem znojenju.
Ukoliko koristite vunenu rukavicu istovremeno istite kou od
izumrlog ronatog sloja.
64

7. Posle ulasku u saunu, 3 - 4 minuta sedite na dnu dok ne

naviknete na toplotu u sauni ili, jo bolje, leite. U leeem po
loaju toplota deluje na telo ravnomerno. Kada leite miii se
lake oputaju, to daje mogunost da se oni potpuno izbanjaju. Znai poza u sauni je leea i sedea (po turski).
8. Kada izaete iz saune istuirajte se toplom, a zatim pro
hladnom vodom. Moete naglo na 5 - 1 0 sekundi ukljuiti hlad
nu vodu ili zaroniti u bazen. Posle toga odmorite se, osuite i
idite kui ukoliko ne elite ponoviti parnu terapiju.
Kako se pariti sa metlicom? U sauni se uglavnom koriste
brezove i hrastove metlice. Pre upotrebe u sauni sa parom po
trebno ih je raspariti, usled ega njihovi pokretni elovi prodi
ru u telo i blagotvorno utiu na njega.
Ukoliko je metlica sveza potrebno ju je ovla pokvasiti.
Ukoliko je suva prvo je nakvasite, zatim stavite u posudu sa to
plom voom (nemojte stavljati metlicu u kljualu vodu, jer e
joj brzo opasti listovi). Drite je izvesno vreme u toploj vodi,
a zatim dolijte vruu vodu. Pokrijte posudu drugom posudom
da se bolje raspari. Posle toga metlica e biti meka i od nje e
se iriti miris. Moete metlicu nakvasiti i staviti je u podnoje
police u sauni sa parom. Ona e se sama raspariti ako je sauna
vlana.
Metlica se koristi u sauni da bi se njome topli vazduh sa
bijao ka telu. Ne treba se udarati metlicom. Sa metlicom tre
ba raditi ravnomerno, kao sa iepezom, jedva dodirujui telo.
Poinite od nogu, stranjice, lea, ruku - od nogu do glave i
obratno.To ponavljajte nekoliko puta. Pri tome morate oseati
prijatan topao vetar. Tek posle toga moete se lagano udarati
metlicom. Posle se obriite medicom kao krpom. Jednom ru
kom pridravajte metlicu za rukohvat, a akom druge pritiskajte lie ka telu.
Treba znati u emu je razlika izmeu suve i vlane pare.
U sauni sa suvom parom znatno bre dolazi do preznojavanja.
Vrela i suva para - to je jak J in" koji u organizmu izaziva svoju
suprotnost - Jang", to jest izdvaja se voda (znoj). Zahvaljujui
tome postie se dublje ienje konog omotaa, organizam se
65

isuuje, obilno se izdvajaju tetne materije. Suva para je efika

sna za teenje raznih vodenih oboljenja, na ta je ukazivao u
svoje vreme Avicena.
Suva para je antagonizam ivotnom principu Verar", ija
preobilnost u organizmu izaziva suvou i hladnou. Zato suvom parom eliminiemo biopatogenu energiju hladnoe koja
prodire u organizam i lomi" zglobove.
Suva para veoma odgovara licima sa konstitucijom Sluzi".
Kao stoje poznato preobilnost ovog ivotnog principa unosi u
organizam vlagu i hladnou. Suva i vrela para ih idealno uravnoteuje. Zato deblji ljudi mogu, koristei SLIVU paru, smrati i
veoma se dobro oseati.
Vlana para donekle oteava izdvajanje znoja i jae zagreva telo iznutra. Po svojoj prirodi je vie Jin", koji dejstvujui na
organizam izaziva u njemu svoju suprotnost J a n g " . I stvarno,
vlana para veoma stimulie ivotni princip ui", koji se sa
stoji od elemenata Voda" i Vatra".Ta terapija poboljava vare
nje hrane, razmenu materija i drugo. Na ovu injenicu takode
ukazuje i Avicena, govorei da sauna pomae kod probavnih
smetnji i gubitka apetita.
Sto je para vlanija, lake potiskuje biopatogenu energiju
suvoe iz organizma, koja izaziva suenje mesa" i zategnutost
(teku pokretljivost) zglobova. Vlana parna banja (sauna) u
kojoj vazduh (prema miljenju A. Saneza - autora prvog de
taljnog traktata o ruskoj banji) ima istu toplotu... kakvu ima
i samo telo" veoma je korisna licima sa konstitucijom Vetra'i
starijim ljudima.
Naunici - lekari, koji su izuavali banjsku terapiju sa razli
itim stepenom temperature i vlage, zakljuili su da para mora
biti vlana i zagrejana do 100C, kako bi se ostvarilo prijatno
oseanje i koristan uticaj na organizam.
Jo jae zagrevanje organizma izazivaju uljane pare i po
sebna konfiguracija prostorije. Istorija je sauvala podatke o
banji koju su koristili drevni Skiti. Oni su postavljali tri kolca,
gornjim krajevima naslonjeni jedan na drugog i presvlaili ih
pustinom (vunenom tkaninom). Zatim su u vedro, koje je bilo
66

postavljeno na sredini te kolibe, bacali kamenje ugrejano do

usijanja. Uzimali su konopljino seme, ulazili u kolibu i bacali
ga na zagrejano kamenje. Od toga se podizala tako jaka para
kakvu ne daje ni jedno drugo parno kupatilo.
Tri kolca, presvuena pustinom, obrazuju poseban prostor
koji deluje na organizam grejui ga.Ja sam pravio trougaonu pi
ramidu, oblagao je papirom i ulazio unutra. Posle 30-40 sekun
di bilo mi je toplo. Pustina sama po sebi ima toplotna svojstva
koja potpomau zagrevanje organizma.
Voda i njena para veoma dobro prenose toplotu, ali jo ve
e sposobnosti prenoenja toplote imaju ulje i njegove pare.
Treba uoiti jo jedno svojstvo uljanih para. U odnosu na
vodu one znatno bolje smekavaju organizam, podstiu oputanje stegnutih miia i rastvaranje tetnih materija.
Sagledavi ta tri svojstva skitske parne banje, shvatamo
zbog ega se u njoj tako zagreva organizam.
Kontraindikacije kod optih banjskih terapija su: u akut
nim stadijumima bilo koje bolesti, pri jaanju hroninih bolesti
sa poveanjem temperature, kod oboljenja srca: endokarditisa,
miokarditisa, perikarditisa, kod upale koronarnih sudova, tahikardije i svih oblika hipertonije, malokrvnosti, jako izraene
skleroze krvnih sudova, epilepsije i drugih.
Kako se ponaati posle banjskih terapija? Imajui u vidu da
ovek u toku jedne seanse usled znojenja gubi od 500 do 1 500
grama vode, u njemu se javlja elja da pije. I mnogi posle parne
banje piju aj, pivo ili neto drugo. To je najgora varijanta.
Gubitak vode u organizmu otvara iroke mogunosti ob
navljanja organizma primenom terapije sokovima. Znojei se
gubite tenost sa nataloenim i svim drugim tetnim materija
ma. Upotrebljavajui svee iscedene sokove iz voa i povra dobijate vodu, istu, struktuiranu, bogatu bioplazmom i bioloki
aktivnim materijama.
Koristei banju 2-3 puta nedeljno,za samo tri nedelje promeniete tenu sredinu svog organizma i na taj nain zatiti
se od mnogobrojnih toksina. Pri tome uivaete u toploj pari
67

(2-3 odlaska od po 5 - 1 0 minuta svaki), osetiete sveinu hlad

ne vode i boanstveni ukus svee iscedenih sokova.
Po povrtku iz banje odmah pripremite i popijte pola litara
(i vie) soka od argarepe ili od jabuke i cvekle (450 grama od
jabuke i 50 grama od cvekle) ili drugog sezonskog voa i povr
a. Posle toga moete jesti salate i kae. U toku dana popijte
jo toliko soka. U narednim danima posle parne banje (saune)
pridravajte se pravilne ishrane, a posle sledee parne banje po
novo terapija sokovima.
Lekovita svojstva pare. Ve smo govorili o tome da u vrelu
vodu na pei dodaju aromatizovana biljna sredstva, radi ie
nja parnih banja (sauna) i eliminisanja bilo kakvih loih mirisa.
Takve aromatine ekstrakte trava potrebno je stalno stavljati u
pe u toku banjskih terapija.
Najee banje (saune) osveavaju pivom ili kvasom. Nji
hova aroma je stvarno prijatna. Mirie na svee peeni hleb.
Preporuuje se ea upotreba razliitih lekovitih biljaka. Lekoviti efekat takve parne banje znatno se poveava.
Poznato vam je da je najbre (i to je veoma vano, bez
bolno) udisati medicinske preparate u vidu aerosola. Lek se
rasprskava u vazduh, odmah dolazi u plua i krv. U narodnoj
medicini ovakav nain leenja odavno je poznat. Prehladio si
se - sedi pored posude sa krompirom koji je skuvan sa ljuskom.
Prekrij glavu i udii krompirovu paru. Zatim vreo aj od mali
ne i u krevet. Kada se ujutru probudi prehlade nema.
Ranije su se u Rusiji penjali na policu u banji i uisali
aromu (mirise) rasparenih biljaka: alfije, ljuske ovsa, kore od
krompira.Tako su leili prehladu i reumatizam.
Naveu biljke koje se najee koriste u parnim banjama
(saunama). To je tinktura eukaliptusa (kupljena u apoteci). Dr
veni deo eukaliptusa ne truli, u njemu se nikada ne pojavljuju
insekti i kukci-otrai, tvri je od hrasta i crnog orahovog drveta. Aroma eukaliptusa pomae kod hipertonije.
Nana {Mentha piperita) je svojevrsni ampion po aromi
medu mnogim aromatinim travama. U Rusiji su od davnina
68

uvaavali nanu. Kada je oboljevala koa umivali su se ajem od

nane. ene su bile ubeene da nema nita bolje od umivanja
lica ajem od nane. Koa je dobij al a mleni ten, bore su nestaja
le. Korisno je pariti noge u toploj vodi u kojoj je odstojala nana,
na taj nain prolazi umor i splanjavaju otoci.
ajem od cvetova lipe leili su prehladu. Taj narodni lek
izaziva jako znojenje i leci bolest. Materije, koje se nalaze u
lipovom cvetu, sposobne su da stimuliu znojne lezde. Cvet
lipe obiluje jakim dezinfekcionim svojstvima.
Majkina duica {Thymus serpu/um)]c prekrasna medonosna
biljka.Ta trava sa roze-svetloljubiastim cvetovima je jedna od
najmirisnijih trava. Miris majkine duice ne samo daje prija
tan, nego je i koristan. ajem od majkine duice leci se kaalj,
pomae i kod oboljenja grla, ispira se grlo radi eliminisanja ne
prijatnog zadaha, pere glava da bi se oslobodili peruti, sa njim
se pripremaju tople kaice od trave za leenje iijasa (ishijasa),
pripremaju tople aromatine kupke kod bolova u zglobovima.
Trava je bogata eterinim uljima. Od nje pripremaju po
znati preparat protiv kalja - pertusin.
Za banju (saunu) dobra je i vranilova trava {Origanum
vulgare), koja svojom bojom i mirisom podsea na majkinu du
icu.
U banji (sauni) je prijatan i miris kantariona {Hypericum
perforatum). Njega od davnina nazivaju travom protiv devede
set devet bolesti". Ova trava se koristi pri leenju bolesti eluca
i jetre,reumatizma u zglobovima i kostobolje. Stavljaju se oblo
ge na povrede, ogrebotine i zagnojena mesta na telu.
Kantarion unosi u banjsku atmosferu mnoge fizioloki ak
tivne materije. Trava sadri eterino ulje, karotin, vitamin C i
drugo. Pored toga ima i dezinfekciona svojstva.
Za banju odgovara i podbel {Tussilagofarfara). Drevni Gr
ci su leili ajem ove biljke bolesti grla i kaalj. Odvar od podbela uz dodatak koprive smatra se odlinim sredstvom koje
spreava opadanje kose i nastajanje peruti.
69

Od iekovitih biljaka za banju je dobra i kamilica {Chamomilla recutita) iz apoteke. Taj skromni cvet sa udesnim mi
risom bogat je eterinim uljima, vitaminom C i karotinom.
Koristi se kao sredstvo protiv upala, za preznojavanje, a ima i
antiseptika svojstva. Njenim ajem ispira se grlo kod angine,
stavljaju obloge kod infekcija na koe, ak se koristi i za leenje
ekcema. ajem od kamilice pere se glava da bi se spreila poja
va peruti i da bi kosa dobila zlatastu boju, sjaj i mekou.
Za banjski" ekstrakt koriste se razliiti kokteli": mesa se
kamilica, majkina duica i podbel; ekstrakt od listova breze, kleke i lipe. U te banjske koktele" moe se dodati i malo gorkog
pelena {Artemisia absinthium) - trave sa otrim mirisom, poseb
no ako je mlada. Korisno je dodati i alfije {Salvia officinalis).
Karakteristian miris daje i lie crne ribizle {Ribes nigrum)
- ono ne samo daje miriljavo, nego je i bogato askorbinskom
kiselinom i eterinim uljem.
Neki vole da se banjaju sa lubenicom {Citrullus vulgaris).
Odsee se manje pare lubenice i iscedi sok u posudu sa vre
lom vodom - ne srne biti mnogo vode. Ta voda sipa se u pe.
Od toga vazduh u banji mirie kao u bostanitu.
Pripremanje odvara za banju (saunu). U veliku emajliranu
posudu sipati smesu razliitih trava i lia, preliti vrelom vo
dom i staviti na vatru. im voda pone da kljua vatru smanjiti
na minimum. Posudu zatvoriti poklopcem i prekriti je platne
nom salvetom. Na taj nain trave se kuvaju na tihoj vatri, mo
raju se dosta dugo kuvati. Posle toga posudu skinuti sa vatre i
ohladiti odvar, ne skidajui poklopac. Dobijenu masu procediti
kroz cediljku. Rastvor procediti kroz gazu i, radi boljeg uva
nja, naliti u flae koje vrsto zatvoriti. Odvar uvati na tamnom
i prohladnom mestu. Obino se priprema koliina odvara za
1,5 - 2 meseca, s obzirom na to da za svako prskanje na kame
nje treba 70-100 grama na posudu (lavor) vrele vode.
Veina odvara (osim od eukaliptusa i nane) nemaju jak
miris. Meutim oni zasiuju banju (saunu) bioloki korisnim
materijama i iste vazduh. Ljubitelji jaih (otrijih) mirisa si
paju u odvare i po pola ae piva ili domaeg kvasca za hleb,
70

ah ne slatkog ve kiselog. Da bi pojaali miris moete u odvar

dodati i supenu kaiku tinkture eukaliptusa koja se moe kupi
ti u apoteci.
Ako je kamenje u banjskoj pei dovoljno vrelo, svetli se, to
koncentraciju narodnih lekova u posudi sa vrelom vodom tre
ba smanjiti na 5 0 - 7 0 grama. Pripremljenu smesu treba sipati
na gornju povrinu kamenja.Tada e para biti dovoljno vlana
i odvar nee sagoreti.
U poetku je potrebno na kamenje prskati samo vrelu vo
du. Kada se kamenje na trenutak ohladi dodaje se smesa vode
i odvara. Zatim ponovo 2-3 porcije vrele vode, pa smesa vode
i biljnog odvara. Tada e kamenje potpuno isputati korisne
mirise.
Pre no to ponete posipati vodu sa odvarom po kamenju,
moete zasititi banju (saunu) korisnim mirisima. Radi toga je
potrebno staviti na police svee odseene jelove grane ili u po
sudu sa lekovitim biljem pokvasiti brezovu metlicu i sa njom
energino mahati sa police tako da se aromatina vlaga raspri
na sve strane.
Vrste metlica za parne banje (saune). Metlice mogu biti od
breze, hrasta, lipe, jove, jele, kleke, koprive i druge.
Biljke, od kojih prave metlice za banje, imaju jaka fitoncidna svojstva. Razlikuju se po tome kakvu energiju ima jedan ili
drugi fitoncid i kada gaje bolje koristiti.
Brezova metlica pri parenju izdvaja specifine materije ko
je utiu na irenje bronhija i dobro odstranjuju iz njih stvrdnu
tu sluz.Temperatura sve topi, a materije koje isparavaju iz bre
zove metlice potiskuju ih vani. Zbog toga je brezova metlica
veoma dobra kod leenja prehlada, astme i za bive puae.
Isparljive materije iz brezove metlice dobro smiruju bolo
ve i sevanje u zglobovima i miiima, koji nastaju usled velikih
fizikih naprezanja, iste kou i poboljavaju raspoloenje.
Hrastova metlica pri parenju izdvaja taninske materije koje
imaju osobinu da utiu na skupljanje, stezanje i elastinost. Za
to se i preporuuje gojaznim ljudima. Upotreba hrastove metli71

ce utie na smanjenje masnih naslaga u organizmu, ini kou

elastinom, mlenom, leci kone upale (stee i sui ih). Opori
miris hrastove metlice utie na smanjenje arterijske aktivnosti,
zbog ega se preporuuje hipertoniarima. Oporo svojstvo mi
risa hrastovi ne, takode, smiruje nervnu napetost.

VODENE TERAPIJE
Hipokrat je ovako pisao o vodi: Da bi se izleili i bili
zdravi potrebno je crpiti ivotnu energiju koja se nalazi u pri
rodi. Zato je potrebno koristiti prirodne metode leenja, na
primer leenje vodom. Voda moe delovati na telo kvaenjem,
hlaenjem i zagrevanjem. Izaziva stimulaciju i reakciju, utie
mehaniki i hemijski. Moe dati toplotu i' oduzeti je. Slana
voda ini kou toplom i suvom". Hipokrat je posebno cenio
tople i vrele kupke. Kupke pomau pri leenju mnogih bole
sti, kada sve drugo prestane pomagati." Primenjivao ih je kao
sredstvo za preznojavanje kod groznice, govorio je da su tople
kupke dobre pri leenju oboljenja organa za disanje, organa za
varenje hrane, da smiruju nervni sistem, eliminiu drhtavicu i
greve, uspavljuju.
S. Knejpp je, na osnovu 30-godinjeg iskustva leenja vo
dom, govorio na koji nain voda pomae pri leenju.
Voda ima tri osnovna svojstva: rastvara, odstranjuje (pola
ko spira) i dovoljno jaa. Svaka primena vode pri leenju ima
za cilj eliminisanje uzroka bolesti.
Zahvaljujui tome mogue je:
-

rastvoriti u krvi boleljive (slabe) materije,

odstraniti rastvoreno,

ponovo uspostaviti pravilan krvotok posle takvog ie

nja,

na kraju, ojaati oslabljeni organizam, to jest osposobiti ga

za nove aktivnosti.

72

Osnovni naini dejstva vodenih terapija na oveji orga

nizam su sledei:
1. Dorazvojni. Ovo je jedan od osnovnih naina dejstva
vode na oveji organizam sa viestrukim uticajem, koji nas
pribliava embrionalnom stadijumu razvoja sa svim njegovim
prednostima.
2. Rastvarajui i odstranjujui. Vodene terapije omogua
vaju da se rastvaraju i odstranjuju iz organizma razne tetne
naslage.
3. Normalizacija krvotoka. Primena toplih i hladnih vode
nih terapija omoguava aktiviranje unutranje i spoljnje cirku
lacije krvi, to dovodi do normalizacije krvotoka.
4. Zagrevanje i vlaenje. Vodene terapije pogoduju zagrevanju organizma i zasienju vodom. Ovo je posebno korisno u
starosti i za osobe sa konstitucijom Vetar".
5.Energetski istimuli'sui. Zahvaljujui dejstvu na kou, dobijamo jak stimuliui efekat na nervni sistem.
6. Lekoviti. U toku primene vodenih terapija dolazi do ap
sorpcije vode i zajedno sa njom rastvorenih materija, to izazi
va posebne reakcije u organizmu, u zavisnosti od osobina apsorbovanih materija.
Dorazvojni nain dejstva.
oveji organizam poinje svoje razvijanje u vodenoj sre
dini. Prema mnogim pokazateljima ona je najpogodnija za to.
Pokazalo se da se dete, ako ga posle roenja ee drimo u
vodenoj sredini (kadi sa vodom), daleko bre razvija u odnosu
na svoje kopnene" vrnjake.
Pri kontaktu sa vodom aktiviraju se mnogi vani mehani
zmi razvoja:
1. Koa koja je stalno vlana (mokra) vee za sebe slobod
ne elektrone, kojih u vodi ima mnogo vie nego u vazduhu.
2. Plivanje i ronjenje u vodi sa prekidima u disanju dovodi
do skupljanja i zadravanja ugljen-dioksida u organizmu. Kao
73

rezultat, ova dva navedena mehanizma produavaju jako da stimuliu biosintezu.

3. Smanjivanje mase tela u vodi omoguava detetu da se
daleko bolje i slobodnije kree, to se pozitivno odraava na
njegov opti razvoj. Znaajno se olakava cirkulacija krvi, koja
donosi hranljive materije u razliite delove tela.
4. Kako su utvrdili naunici, svako dete od momenta roe
nja pa do priblino pola godine, sposobno je da se samo odra
va na vodi, bez pomoi sa strane. Ako ovu genetsku sposobnost
produi vebati, ona se ne gasi i dete poinje ranije da pliva
nego da hoda. Tu je vano ne gubiti vreme.
Rastvarajui i odstranjujui nain dejstva vodenih terapi
ja. Bilo kakve stvrdnute materije u ovejem organizmu ukazu
ju na preostljivost ivotnog principa Vetar", koji izaziva u or
ganizmu suvou i hladnou, to jest stvara uslove koji podstiu
stvaranje tvdih materija. Skupljanje,zgunjavanje, kristalizacija
- to su Jang-procesi. Zato da bi spreili skupi janje i zgunjava
nje potreban je suprotan proces - J i n . Prema tome, kao protivteu suvoi i hladnoi (ili toploti i suvoi) u organizam treba
uneti vlagu i toplotu. Tople i vrele terapije, vezane za vodu,
upravo su najpogodnije za to.
Da bi se odstranile rastvorene tetne materije potrebno je
proiriti (krvne i limfne) pore na koi. To podstie Jin proces
- irenje i usmeravanje iz sredine prema vani. Poto je voda ide
alan upija, transporter i odstranjiva toplote, ona e podsticati
Jang-proces.
Ako u vrelu vodu stavimo lako isparijiva sredstva, koja jo
vie poveavaju propustljivost tela, tada se efekat takvog jedinjenja viestruko poveava. Zbog toga se u vodu sipaju ekstrak
ti, koji sadre isparljive aromatine materije.
Upotreba parne banje (saune) je najefikasnija terapija za
rastvaranje tetnih materija u organizmu. Pored postizanja do
bre zagrejanosti organizma, otvaraju se pore na koi, omogu
avajui obilno znojenje i odstranjivanje rastvorenih materija
kroz kou.
74

Tople i vrele kupke deluju slabije. Ali ukoliko se koriste

uz upotrebu isparljivih materija, to jest odvara trava i drugih
sredstava, efekat se poveava. Poto kod kupki odstranjivanje
tetnih materija preko koe nije tako izraeno kao u parnoj
banji (sauni), glavno odstranjivanje bie preko bubrega. Zato
ukoliko imate slabe bubrege - idite u parnu banju (saunu) tj.
parite se, a ukoliko vam je bolesna koa - koristite kupke.
Kontrastne terapije, to jest kombinovanje toplote i hladno
e, usmeravajui cirkulisanje krvi as prema koi, as u dubinu
organizma, pogoduju odstranjivanju svega to nije potrebno.
Evo kako Knejpp savetuje da se koriste kupke:
Uite u kadu kada je ona napunjena toplom vodom (do
28C) toliko da vam prekrije celo telo. U kadi ostanite 2 5 40 minuta. Zatim brzo preite u drugu kadu sa hladnom
vodom i zagnjurite se u vodu do glave; ukoliko nemate
kadu onda pospite telo hladnom vodom, po mogunosti
brzo - u toku jednog minuta. Ne briui se, obucite se i
kreite se oko pola sata po sobi ili na vazduhu, dok se telo
potpuno ne osui i zagreje.
H> Kadu napunite vodom da ona prekrije celo telo, tempera
tura voe u kadi je od 32 do 34C. Uite u nju tri puta,
takoe i u hladnu vodu tri puta.
Ovo je takozvana kupka sa trojnom smenom:
10 minuta u toploj vodi - 1 minut u hladnoj,
10 minuta u toploj vodi - 1 minut u hladnoj,
10 minuta u toploj vodi - 1 minut u hladnoj.
Terapija se uvek mora zavriti sa hladnom vodom.
Zdravi, krepki ljudi polako sedaju u kadu sa hladnom vo
dom dok im voda ne bude do vrata. Osetljivi ljudi ulaze u kadu
brzo, umivaju grudi i lea, bez potpunog potapanja u vodu.
Umivanje celog tela moe potpuno da zameniti hladnu kupku
75

kod ljudi koji se boje hladnoe. Nikada ne treba kvasiti glavu.

Ako se glava sluajno pokvasi mora se odmah izbrisati.
Ne briui se, brzo se obucite i u toku sledeih 30 minuta
hodajte dok se ne zagrejete.
Primedbe: Nikad ne preporuujem samo tople kupke bez
hladnih ili umivanja hladnom vodom. Visoka temperatu
ra, ukoliko dugo deluje, ne jaa nego slabi organizam; ona
ne elici kou i ini je osetljivijom na hladnou; ona ne
titi nego izlae opasnosti. Topla voda otvara pore u koje
prodire hladan vazduh, ije posledice e se brzo ispoljiti.
Hladne kupke ili umivanje hladnom vodom koje se pri
menjuje posle toplih, spreavaju to (ja ne znam ni jedan
nain primene tople vode iza koje ne sledi primena hladne
vode); hladna voda jaa, sniava visoku temperaturu; ona
osveava, otklanja suvinu toplotu i na kraju titi, zatvara
jui pore i jaajui kou.
I tu, kao i kod svih drugih toplih kupki, ja nikada ili veo
ma retko koristim samo toplu vodu, dodajem uvek odvar od
raznih lekovitih trava.
Za bolje rastvaranje koristim odvar od sledeih biljaka: trinu od sena, jelove grane i ovsanu slamu.
Kupka sa trinom od sena. Kesu sa 1-1,5 kg suvog sena
potopiti u posudu s vrelom vodom, zapremine 7-8 litara, i osta
viti da odstoji 20 minuta (savremeni fizioterapeuti savetuju
da se kuva oko 1 sat). Zatim dobijeni odvar sipati u kadu sa
toplom vodom. Voda dobija boju kafe, otvara pore i pojaava
cirkulaciju krvi. Ove kupke veoma su pogodne za zagrevanje
tela. Zdravi ljudi mogu ih koristiti u bilo koje vreme. Kupanje
traje 10-15 minuta.
Ovakve kupke dobro je koristiti pri leenju reumatizma.
Dobijeni odvar sipati u kadu i dodati vrele vode do polovine
kade. Sedite u kadu i prekrijte je vodootpornim prekrivaem,
70

tako da krajevi prekrivaa vise sa krajeva kade 30-40 cm. Na

sredini prekrivaa treba napraviti pravougaoni otvor (35x35
cm ili malo vie). U izrezani prostor (pravougaonik) zaijte tan
ku gumu, u ijoj sredini napravite okrugli izrez prenika malo
manjeg od obima vaeg vrata. U taj okrugli otvor lice koje se
lci mora da zavue glavu, pri primeni ove kupke.
Trina od sena sadri mnogo eterinog ulja, koje je veoma
dobro sredstvo za leenje reumatizma. Ako se kada ne prekrije
vodootpornim materijalom eterino ulje e ispariti. Pod prekri
vaem eterino ulje ulazi u telo bolesnika kroz otvorene pore.
Voda u kadi mora biti toliko vrela koliko moete da istrpite. im se voda malo ohladi morate ponovo dodati vrelu vodu.
Morate zapamtiti da samo seno nije pogodno za ovakve kup
ke, mora biti trina od sena. Posle kupke trinu od sena baciti.
Najbolje je koristiti ove lekovite kupke uvee, pre spavanja.
Za leenje hroninog miinog reumatizma kupka se mo
ra primenjivati 30-45 puta. Za leenje poetnog akutnog stadijuma reumatizma zglobova kupke se moraju primenjivati
4 0 - 6 0 puta. U nekim sluajevima, kod bolesnika sa hroninim
reumatizmom zglobova, kupke sa trinom od sena moraju se
primenjivati 100 i vie puta.
Istovremeno sa kupkama od trine mogu se kombinovati i
obloge sa njom. Ujutru i za vreme ruka mogu se koristiti oblo
ge, a kupke uvee, pre spavanja.
Tehnika leenja oblogama je jednostavna: u velikoj posu
di prokuvajte trinu od sena (ne manje od pola sata kuvanja),
stavite trinu na obolele delove tela i zamotajte debelim slojem
flanelskih traka (zavoja) ili vunenom tkaninom. Posle dva sata
skinite povez i bacite trinu. Kod teih sluajeva reumatizma
u zglobovima obloge od trine mogu da se koriste uvee, posle
kupke, bolesnik treba da spava sa oblogama.
Duina primene ovakvih kupki zavisi od stanja srca. Stoje
ono zdravije, kupke mogu biti due - od 20 minuta do 1 sata.
U veoma tekim i zaputenim sluajevima reumatizma, poseb
no u zglobovima, kupke se moraju koristiti svakodnevno, a kod
manje tekih sluajeva - svaki drugi dan.
77

Ekstrakt za kupke od borovih iglica. Sakupite borove igli

ce (etine), granice i iarke, stavite ih u hladnu vodu i kuvajte
pola sata, posle ega dobro zatvorite posudu i ostavite da od
stoji 12 sati. Dobar ekstrakt ima smeu boju. Za punu kadu
potreban je 1,5 kilogram ekstrakta, za polovinu 3/4 kilograma,
za sedenje u kadi 1/4 kilograma.
Kupke sa ekstraktom od borovih iglica imaju neobino
smirujue dejstvo na nervozne osobe i izvanredno jaaju srce
i nerve. Zato ih sa velikim uspehom koriste pri leenju bolesti
srca, upala i drugih nervnih bolesti, nervne napregnutosti, nervne besanice, paralize i kostobolje, reumatizma, iijasa, otoka
i zapaljenja zglobova, promrzlina udova, konih bolesti (gnoj
nih ireva), gojaznosti, katara disajnih puteva, astme i bolesti
plua.
Kupke sa ekstraktom od borovih iglica korisne su i za ja
anje i okrepljenjc bolesnika koji se oporavljaju posle tekih
bolesti. Ove kupke se mogu koristiti i za inhalaciju, ukoliko u
kadu dodamo 2 0 - 3 0 kapi pravog ulja od borovih iglica. Pare,
prezasiene eterinim uljem, pre svega deluju na sluzokoe di
sajnih organa.
Kupke sa ovsanom slamom. Uzeti oko 1 kilogram isitnjene ovsane slame, staviti je u malu vreicu i kuvati u 7-8 litara
vode, oko pola sata. Sipati u kadu i primeniti terapiju. Ova kup
ka jaa organizam i korisna je kod leenja oboljenja bubrega,
mokraene beike i reumatskih oboljenja.
Kora hrasta. Koru hrasta osuiti, isitniti i potopiti, na ne
koliko sati, u hladnu vodu, posle toga je kuvati u kljualoj vodi
oko pola sata. Odvar procediti i sipati u vodu za kupku. Za
punu kadu potreban je 1 kilogram kore, za pola kade - pola
kilograma kore, za sedeu kupku - 250 grama.
Kupke od hrastove kore, obzirom da sadre taninsku ki
selinu, smanjuju temperaturu, pomau kod zaceljivanja rana.
Primenjuju se za leenju povreda na koi nastalih usled promr
zlina i proirenih vena.
78

Kamilica. Cvetove kamilice preliti hladnom vodom i kuva

ti u dobro poklopljenoj posudi 10 minuta (za punu kadu - pola
kilograma, za pola kade - 250 grama, za sedeu kupku - 150
grama i za kupku nogu - 100 grama).
Zahvaljujui eterinom ulju koje se nalazi u kamilici ove
kupke imaju lekovito dejstvo na spoljanje i unutranje upale,
zbog ega se sa velikim uspehom koriste pri leenju kataralnih
stanja, konih bolesti, rana i gnojnih ireva. Kupke od kamilice
smiruju i otklanjaju greve, ponekad ih koriste kod preterane
razdraljivosti.
Valerijana. Kupke sa odvarom valerijane slue za smirenje
srca,leenje spazma nervnog sistema; one smanjuju osetljivost
kimene modine i posebno se preporuuju pri leenju nesani
ce, bolesti srca i nerava izazvanih nervozom, pri spazmatinom
stanju srca, grkljana, nerava, eluca, greva u stomaku, astme i
nadimanja. Ovakve kupke smanjuju i reguliu broj otkucaja
srca i smanjuju krvni pritisak. Za punu kadu potrebno je pola
kilograma valerijane.
Cvet lavande. Kupke sa cvetom lavande, zahvaljujui aro
matinom mirisu i blagim nadraajima koje kupke od lavande
imaju na kou, imaju veliki znaaj u leenju ne samo bolesti
srca i nerava, nego i leenju reumatizma, kostobolje, paralize,
uganua, ukletenja i povreda tetiva, otoka (tumora) i zadeblja
nja (stvrdnua). Ove kupke oivljavaju i stimuliu nerve koe i
glavne krvne sudove. Za punu kadu potreban vam je kilogram
lavandinog cveta.
Orahovo lie. Uzeti svee ili osuene listove oraha, poto
piti ih u hladnu vodu i kuvati 45 minuta u dobro pokrivenoj
posudi. Za punu kadu potreban vam je 1 kilogram lia, za po
la kade - pola kilograma, a za sedee kupke - 250 grama.
Ove kupke se primenjuju uglavnom u dejoj medicini za
leenje dijareje i bolesti limfnih lezda.

79

Mekinje. Za celu kadu potreban je 1,5 kilogram, za pola

kade 750 grama i za sedee kupke 250 grama mekinja. Staviti
mekinje u hladnu vodu (bolje je staviti ih u vreicu i potom
potopiti u vodu) i kuvati veoma kratko. Koriste se za leenje
upala, svraba i ospi, za leenje opekotina, rana i kod preterane
osetljivosti koe.
So. Za punu kadu potrebna su 2 kilograma soli. So se jedno
stavno sipa u vodu da se rastvori. Ovakve kupke nadrauju kou,
pospeuju izdvajanje vode kroz kou, mokrae i drugih nepotreb
nih materija. Slane kupke poboljavaju dotok krvi u kou, povolj
no utiu na razmenu materija i leenje reumatskih bolesti.
Kombinovane kupke. Kombinovanim kupkama nazivaju
se kupke kod kojih se kombinuju i meaju odvari nekoliko bi
ljaka. Na primer odvar od trine sena i ovsane slame. Obe biljke
treba kuvati zajedno.
Na isti nain pripremaju se odvari od nane, kamilice, lipe
i drugih biljaka.
Radi rastvaranja tetnih materija nataloenih u organizmu
koristiti opte vodene terapije - parnu banju (saunu) i kupke.
Radi delovanja na pojedinane delove tela koristiti lokalne vo
dene terapije: ogranieno dejstvo parom, polukupke i drugo.

Kupke od rastavia sadre silicij um i koriste se kod spazmatinih stanja bubrega i mokrane beike i kod katara i drugih
slabosti mokrane beike. Odvar od rastavia pre svega deluje
na slabo zaleene rane (na ranu staviti nakvaenu salvetu).
Polukupka od ovsane slame - odlino je sredstvo protiv
kostobolje (bolesti Vetra") bilo koje vrste.
Polukupke od trine - deluju neto slabije od prethodnih,
ali su veoma dobre za cirkulaciju krvi, slabosti eluca, zatvora
i gasova.
Tople kupke za noge. Postoji nekoliko varijanti:
Hf u toplu vodu (25-26C) staviti pregrt soli (u ovo se mogu
dodati dve ake drvenog pepela u svojstvu apsorbenta) i
dobro promeati. Trajanje kupke od 10 do 15 minuta. So
rastvorena u vodi ini kou toplom i suvom. To podstie
pojavu toplote u telu.
*> kupka od slame za noge (stabljike, lie, seme). Preliti kljualom vodom tri do pet aka trine od sena, posudu zatvori
ti i ostaviti da se ohladi do 25-26C.

Topla sedea kupka. Ova kupka veoma dobro zagreva or

gane male karlice i stomaka, pomae pri leenju raznih bolesti
na tom delu tela. Imajui u vidu da se ovde skupljaju tetne
materije (sadraj debelog creva), treba ih odstraniti redovnim
putem. Zato se radi poveanja efikasnosti koriste odvari od
poljskog rastavia [Equisetum arvense), ovsane slame, trine od
sena i mnogi drugi. Odvari se pripremaju kao i za druge kup
ke, samo u manjim koliinama. Trajanje kupke je 15 minuta.
Primenjuju se 2-3 puta sedmino.

Ove kupke su dobre za spreavanje znojenja nogu, kod te

enja otvorenih rana, otoka (tumora), kostobolje, hrskaviavih
vorova, gnojnih mesta izmeu prsta, povreda od tesne obue i
drugo. Evo ta o ovakvim kupkama za noge misli Knejpp: Uopte mogu rei da ovakve kupke veoma dobro pomau, ako su no
ni sokovi bolesni i skloni razlaganju. Jedan gospodin je imao
silne probleme sa kostoboljom. Vritao je od bolova. Ova kupka
za noge sa umotavanjem nogu u laneno platno, nakvaeno u odvaru od trine sena izleila ga za jedan sat od uasnih patnji".

Rastavi za kupke. Preliti ga hladnom vodom, kuvati oko

pola sata i dodati u vodu za kupku. Za punu kadu uzima se 3/4
kilograma, za pola kade 3/8 kilograma, a za sedeu kupku -1/4
kilograma.

Hf kupka za noge od ovsane slame. Ovsanu slamu kuvati oko

pola sata, ohladiti do 25-26C, primenjivati kupku za no
ge 2 0 - 3 0 minuta.
81

Opet emo se obratiti Knejppu: Na osnovu iskustva mo

gu rei da ovim kupkama nema ravnih kada se radi o smekavanju bilo kakvih zadebljanja na nogama. Veoma dobro poma
u kod reumatizma zglobova, kostobolje, uljeva, urastanja i
gnojenja noktiju i drugo. Tim kupkama se lee ak otvorene
i gnojne rane na nogama, kao i povrede izazvane preteranim
znojenjem nogu.
Jedan gospodin isekao je sebi uljeve. Obrazovana zloud
na upala navodila je na zakljuak da se radi o sepsi. Tri ovsane
kupke na dan i umotavanje nogu u tkaninu nakvaenu u tom
od var u izleile su ga za 4 dana".
Da biste pojaali dejstvo, kupke za noge od ovsane slame i
trine primenjujte trokratno: 10 minuta toplo dejstvo, 1 minut
hladno dejstvo itd. Zavrite kupku ispiranjem nogu u hladnoj
ili prohladnoj vodi.
Kupke sa dodatkom slaice (Brassim juncea, B. albd). Su
va slaica (goruica) dodaje se samo u pojedinim sluajevima
u kupke za ruke i noge (mora se koristiti samo sveza). Uzeti
2 - 3 pregrta goruice, preliti vrelom vodom (50C), dobro izmeati da ne bude grudvica i dodati u vodu za kupanje. Gorko
eterino ulje koje se pri tome izdvaja, izaziva vee nadraaje
koe nego bilo koje drugo sredstvo koje se dodaje kupkama.
Primena ovakve kupke ograniava se na 5-10 minuta. Zatim
se telo ispira toplom vodom. Slaica se ni u jednom sluaju ne
srne kuvati inae e izgubiti svoju snagu i dejstvo.
Sada nam je poznat princip kako vodene terapije rastvara
ju i moemo prei na mehanizam odstranjivanja. Mehanizam
odstranjivanja sastoji se u tome to razliite obloge i umotavanja deluju na organizam znatno due, nego navedene terapije
koje rastvaraju (1-2 i vie sati) i koriste se viestruko. Pri tome
se javlja efekat isisavanja" svega tetnog iz organizma. Taj efekat je zasnovan na zakonu Osmoze vodu apsorbuje telo, a
mokra tkanina tetne materije, otrove i drugo. To se ponavlja
sve dotle dok sc koncentracija tetnih materija u tkanini i orga
nizmu ne izjednai. Za to je obino potrebno 1-2 sata. Posle
izvesnog vremena moe se primeniti novo umotavanje radi od82

stranjivanja tetnih materija iz organizma. Tkanina za obloge

se posle ovoga mora obavezno oprati - ona je zasiena otrovi
ma i u nekim sluajevima odvratno zaudara.
Postoje opte i lokalne terapije. U opte terapije spadaju:
nisko umotavanje, kratko umotavanje i mokre koulje (potkoulje). U lokalne terapije spadaju obloge. Sve ove terapije mogu
se i moraju primenjivati sa odvarima navedenih trava.
Pre no to preemo na opisivanje umotavanja, moramo
utvrditi kako ih je najbolje primenjivati, kao tople ili hladne.
Toplo umotavanje-po zakonu ,Jin-Jang"delovae na spoljanje slojeve tela (kou) to se i potvruje zakonom suprotnosti
i hemodinamike.
Hladno umotavanje elujc suprotno - na unutranje orga
ne. Ove osobenosti je potrebno iskoristiti za odstranjivanje tet
nih materija iz organizma (iz unutranjih organa) ili spolja (sa
konog omotaa).
Pored ovoga potrebno je znati i uticaj zakona Jin-Jang":
Jin raa Jang i obratno - Jang raa Jin; prekomerni Jin prelazi
u Jang i obratno. Drugim recima, hladna pasivna umotavanja
Jin u organizmu e izazivati svoju suprotnost - toplom, kre
tanje, to jest Jang. Topla umotavanja - vrela, aktivna - Jang
izazvae u organizmu svoju suprotnost - slabost i smanjenje
temperature, to jest Jin.
Otuda proistie ijedna od glavnih preporuka vodenih tera
pija: kupanje toplom vodom zavri kratkim kupanjem hladnom
vodom. Ova tvrdnja je proverena u praksi. Evo ta o tome kae
S. Knejpp: Topla voda iscrpljuje i slabi organizam, hladno ku
panje posle toga jaa, elici i omoguava zdrav razvoj tela".
Nisko (donje) umotavanje oznaava se kao glavni nain
pri leenju bolesti nogu i stomaka. Umotavanje poinju od le
a (ispod miici). Glava, vrat, ramena i ruke su slobodni i mora
ju biti pokriveni neim toplim, da ne prolazi vazduh spolja.
Na arav, prostrt na madracu, po duini staviti iroko vu
neno ebe. Laneno ili kudeljno platno za uvijanje mora biti
veliko, da bi se moglo 2-3 puta omotati oko tela i nogu. Presa83

viti ga na dvoje, nakvasiti i ocediti da ne kapa voda sa njega i

staviti u vidu pravougaonika na prostrto vuneno ebe. Lei na
tu tkaninu i omotati se oko celog tela. Zatim se vrsto umotati
u vuneno ebe radi izbegavanja pristupa vazduha i prekriti se
perinom.
Posebnu panju obratite na umotavanje u vuneno ebe ra
di izbegavanja pristupa vazduha i prekrivanje perinom. Sutina
je u tome to se u organizmu usled hladnog umotavanja javlja
ju toplota i kretanje (aktiviraju se procesi razmene) - tetne
materije se apsorbuju u mokru lanenu tkaninu. Ukoliko nema
kontakta koe sa tkaninom do ovog procesa nee doi. Pored
toga koa mora ostati topla i vlana da bi lake izdvajala tetne
materije i skupljala u telu toplotu. Vuneno ebe omoguava da
se zadri toplota i zagrevanje tela, a perina jo vie poveava
toplotni efekat.
U tako zatvorenom vlanom i toplom prostoru, kao u utro
bi majke, odvijaju se posebni procesi, koji iste i lece organi
zam. Pojava znoja ukazuje na proces ienja i javlja se kao
kriterij um efikasnosti ove terapije. Ukoliko nema znoja ili ga
je jako malo, znai daje proces ienja lo.
Trajanje ove terapije je 1-2 sata.
Ovo umotavanje ima dejstvo zagrevanja, rastvaranja i od
stranjivanja tetnih materija preteno iz organa u trbunoj dupli' 1

Preporuuje se u vodu dodati odvare od trine sena, ae,

jelovih grana i ovsane slame. aa zamcnjuje trinu od sena i
poljski rastavi i veoma je korisna pri oteanom mokrenju i
kao dopunsko sredstvo za rastvaranje kamenca u bubrezima.
Odvar od ovsane slame ispoljava odlino dejstvo kod kosto
bolje, kamenja i peska u bubrezima; jelove grane odstranjuju
nagomilane gasove u stomaku.
Kratko umotavanje. Moe se primenjivati samostalno.
Poveava koliinu toplote u organizmu i sniava visoke tempe
rature. To umotavanje poinje od pazuha i see gotovo do kolena. Komad lanenog platna saviti 4 - 6 puta, potopiti ga u vodu,
84

dobro iscediti i vrsto umotati oko tela. Pristup vazduha spreiti vunenim ebetom, a neophodna toplota postie se pokri
vanjem perinom. U zavisnosti od zdravstvenog stanja koristiti
zagrejanu ili hladnu vodu. Trajanje umotavanja je 1-2 sata.
Ovakvo umotavanje je veoma dobro koristiti jedanput ne
deljno s ciljem preventivnog elovanja i zatite od mnogih bo
lesti. Ono isti bubrege, jetru, stomak, odstranjuje nagomilane
gasove, bolesne sokove i suvine tenosti. Kratko umotavanje
potpuno eliminie bolesti srca i eluca, koji nastaju usled priti
ska gasova i prestaju sa izbacivanjem gasova. Moete ak i spa
vati tako umotani, pri emu e san biti miran. Ovaj nain pot
puno odgovara starijim ljudima iji je organizam dehidrirao.
Mokra koulja. Obinu nonu lanenu koulju, koja je du
gaki do peta, nakvasiti u vodi, iscediti i obui. Lei u krevet,
pokriti se vunenim ebetom i prekriti perinom. Ukoliko se o
vek ne prekrije perinom, teko da e postii potrebnu tempera
turu. Jedno vuneno ebe je malo. Nepotovanje ovoga pravila
dovodi do neefikasnosti svili navedenih terapija, povezanih sa
umotavanjima. Trajanje terapije je 1-2 sata. Moete spavati u
toj koulji.
Dejstvo mokre koulje ogleda se u otvaranju pora i izbaci
vanju bolesnih tenosti (slino flasteru), oputanju (vlaga opu
ta), ravnomernoj raspodeli toplote i poboljanju opteg stanja
organizma. Da bi lekoviti efekat bio jo vei, koulju moete
nakvasiti u vodi sa siretom ili solju.
Upozorenje: sve terapije, povezane sa hladnom vodom ili
umotavanjima, neophodno je primenjivati posle prethod
nog zagrevanja tela.
Na slian nain primenjuju se i obloge: staviti oblogu koja
je nakvaena u vodi i prekriti je vunenom maramom. Ukoliko
se obloge stavljaju na itavo telo (trup), preko njih staviti i pe
rinu.

85

VODENE TERAPIJE
KOJE NORMALIZUJU KRVOTOK
Sve navedene terapije manje ili vie normalizuju cirkulaci
ju krvi (krvotok). One su proste i dostupne svima. Ali ukoliko
imate vremena i elje moete primeniti terpentinsku kupku
prema preporuci Zalmanova. Pored normalizacije kapilarskog
krvotoka, korisne su i kod hroninih oboljenja kimenog stuba
i ekstremiteta, koje se manifestuju sa izraenim bolovima. To
nije nita drugo do naruavanje ivotnog principa Vetar".
Za terpentinske kupke se koriste dve vrste emulzija: bela i
uta.Terpentin se dobiju iz jelove smole. On ima rastvarajua,
stimuliua i dezinfekciona svojstva. Kao sredstvo za leenje
koristili su ga drevni Egipani, Grci i Rimljani. Tkanina, u ko
ju su bili umotani egipatski faraoni koji su leali u grobnicama
po 4 000 godina, bila je presvuena smolom. Kako su utvrdili
savremeni istraivai ta obloga od smole nije ni danas izgubila
svojstvo da unitava mikrobe. Eto zbog ega koriste vrele tera
pije sa borovim iglicama (etinama), jer one sadre terpentin.
Poto se terpentin odlino rastvara, lako se apsorbuje kroz
kou i deluje na nervne zavretke. Postoje dve vrste terpentinskih kupki - sa belom i utom emulzijom. Opta karakteristika
ovih kupki je da deluju na poboljanje kapilarnog i limfnog to
ka, poveanje ivotne energije svake posebne elije i organizma
u celini. Kupke sa belom terpentinskom emulzijom prevushodno stimuliu kapilare, sa utom poboljavaju razmenu materija
u organizmu, poboljavaju rastvaranje nataloenih soli u zglo
bovima, tetivama i na zidovima krvnih sudova.
Sastav bele emulzije. Rastvoriti 3 grama salicilne kiseline
u 250 grama kljuale vode. Sipati sitno nastrugani deji sapun
(20 grama). Sve to meati staklenim tapiem zagrevajui po
sudu na tihoj vatri. Dosuti 250 grama terpentina od izdanaka
(mladica) visokog kvaliteta i, neprekidno meajui, nasuti u fla
e sa velikim grliem i dobro zatvoriti.
Sema seansi: prva - 25 grama emulzije nasuti u kadu sa
vodom temperature 37C; druga - 30 grama i 37,5C; trea
86

- 35 grama i 38C; etvrta - 35 grama i 38,5C; peta - 40 gra

ma i 39 C; esta - 45 grama i 39C; sedma - 50 grama i 39"C;
osma - 55 grama i 39"C; deveta - 60 grama i 39C; deseta - 65
grama i 39 C; jedanaesta - 70 grama i 39"C; dvanaesta - 75
grama i 39C.
Emulziju pre sipanja u kadu promukati. Vreme prve sean
se je 12 minuta, sve ostale po 15 minuta. Kupke primenjivati
dvaput nedeljno.
a

Sastav ute emulzije. 300 grama ricinusovog ulja sipati u

emajliranu posudu (erpu, lonac) zapremine 2-3 litra, istu po
sudu staviti u drugu - veu posudu sa vodom (kuvanje na pari).
Kada voda u veoj posudi prokljua sipati u emajliranu posudu
40 grama natrijeve luine (nagrizajui natrijum), rastvorene u
pola litra vode. Staklenim tapiem meati dok se ne dobije gu
sta masa koja lii na retku kau. Zatim sipati u istu posudu 225
grama oleinske kiseline i neprekidno meati 30 minuta dok se
ne dobije tena providna masa ute boje. Skinuti posude sa va
tre i u masu dodati 750 grama terpentina od izdanaka visokog
kvaliteta. Razliti emulziju u flae i dobro zatvoriti epovima
od plute.
Pri primeni terapije u kadu sa vrelom vodom sipati emulzi
ju. ema seansi je sleea: prva - 40 grama emulzije, tempera
tura vode u kadi je 38C; druga - 45 grama i 38; trea - 50
grama i 38,5C; etvrta - 55 grama i 38,5C; peta - 60 grama
i 39C. Sledee kupke pripremaju se na isti nain kao za petu
seansu. Vreme za prvu i drugu seansu je 12 minuta, a za 3, 4 i
5 - po 15 minuta. Mora se uraditi ukupno 12 kupki. Seanse se
primenjuju svakog drugog dana.
Ukoliko vam je koa veoma osetljiva, pre primene kupke
polni organ i deo tela oko anusa namaite vazelinom. Vodom
ne treba kvasiti deo tela oko srca jer ove terapije deluju na srce
iritirajue. Ukoliko ste umorni morate se pola sata odmoriti
pre primene terapije. U vodu treba ulaziti polako.
Kriterijum efikasnosti ovih terapija je oseaj peckanja na
koi, pri zavretku terapija ili posle njih, kojeg smenjuje oseaj
peenja.Trajanje reakcije je 30-45 minuta, ukoliko reakcija du87

e Cfaje pri primeni sleee kupke ne treba poveavati koliinu

emulzije.
Mogu se primenjivati i terpcntinske kupke za noge sa 10
grama emulzije, a takoe kombinovati bele i ute kupke. To
omoguava bolje dejstvo na krvne sudove i ceo organizam.
Veoma je vano odravati dobni cirkulaciju krvi u glavi i
oima, imati iste maksilarne i eone sinuse. U njima se vreme
nom skuplja i zadrava sluz, koja izaziva mnoge bolesti, dovodi
do prevremenog gubitka vida i pamenja. Mnogi ljudi, upravo
zbog toga gube vid, nose naoare, a mogu ga povratiti ukoliko
oiste mozak. Za tu svrhu dobre su jednostavne i efikasne vo
dene terapije.
Kupke za glavu. Ove kupke su dobre za odravanje krvnih
sudova mozga u zdravom, elastinom stanju, kao i za smekavanje zastarele sluzi i njenog odstranjivanja. Kupka treba da bu
de kontrastna. U poetku glavu zagnjuriti u posudu sa toplom
vodom 5 - 7 minuta, tako da deo glave sa kosom bude potpuno
u vodi. Odmah posle toga glavu zagnjuriti u posudu sa prohlad
nom vodom na 15-30 sekundi. Tako ponoviti 2 - 3 puta. Posle
ove terapije potrebno je dobro izbrisati glavu i kosu i ostati u
toploj prostoriji bez promaje. Terapija se primenjuje 2 - 3 puta
nedeljno dok se ne postignu odgovarajui rezultati. Uoeno je
da ovakva kupka jaa kosu.

Z A G R E V A J U I I VLANI E F E K A T
VODENIH TERAPIJA
Sve navedene vodene terapije podstiu vlaenje i zagrevanju ljudskog organizma.
Kako kvaenje i toplota deluju na kou?
Koa je najvei i najvaniji ljudski organ. Njena povrina je
oko 1,5 kvadratnih metara, a teina - oko 20% od opte teine
ovejeg tela. Ona izvrava nekoliko ivotno vanih funkcija:
1.

Ograujua. Koa je navlaka" u kojoj se nalazi na organi

zam.

2.

Termoregulaciona. Organizam se titi od pregrevanja zahva

ljujui vodi koja isparava kroz pore koe. Suavanje krvnih
sudova koe i zatvaranje pora omoguava zadravanje to
plote unutar organizma.

3.

Povezujua. Imajui u vidu da se koa, nervi i mozak raz

vijaju iz jednog istog embrionalnog listia, oni su meu
sobno povezani i u odraslom organizmu. Koa, kako tvrdi
A.S. Zalmanov nije pasivni pokriva, odreen da samo ti
ti nae telo. To nije pregrada izmeu oveka i sveta, nego
veza izmeu naeg organizma i spoljanje sredine. Spoljanja sredina neprekidno deluje na nas, a koa - kao svoje
vrsni periferni mozak, prima te naraaje i predaje ih dalje
u mozak glave, u kojem se formira komanda unutranjim
organima da se maksimalno prilagode uticajima spoljanje
sredine.

4.

Zatitna. Koa ima antibakterioloka svojstva. Ona sadri

lizocim koji unitava mnoge bakterije.

Kupke za oi. Kombinuju se hladne i tople kupke. Ukoli

ko se primenjuje hladna kupka, lice se zaroni u hladnu vodu
i otvore oi u trajanju 15 sekundi. Zatim podii glavu i posle
15-30 sekundi ponovo zaroniti elo i oi u vodu. To se moe
ponavljati 4 - 5 puta.
Tople kupke za oi sa temperaturom vode od 24-26C,
posle koje sledi hladna voda ili jednostavno umivanje hladnom
vodom. U toplu vodu moete dodati odvar od raznih trava.
Hladna voda jaa i osveava vidni aparat i spolja i iznutra.
Toplu kupku koristiti radi rastvaranju i izbucivanja gnoja iz e
onih i maksilarnih sinusa.
88

Prema proraunu amerikog bakteriologa Teodora Rozberija, na povrini ovejeg tela intenzivno deluje 15 triliona
89

mikroba. Samo ista, zdrava, vlana i elastina koa moe se

uspeno suprotstaviti pritisku tako irokih razmera. Ako je ona
ista, njene baktericidne funkcije se poveavaju. Ako nije, po
staje gnezdo zaraze i kroz nju dolazi do zaraze. Prema najnovi
jim istraivanjima naunika, koa na aktivan nain uestvuje u
stvaranju imuniteta.
5.

Energetska funkcija koe. Ona je dostavlja slobodnih elek

trona akupunkturnom sistemu.

6.

Disajnafunkcija koe. Koa die i na taj nain pomae plu

ima. Ukoliko ovek uspe da na potrebnom nivou usposta
vi disanje preko koe moe da ini uda. Na primer, P. Iva
nov, koristei disanje preko koe, mogao je dugo vremena
da ostane pod vodom.

7.

Funkcija izluivanja. Kroz pore koe izluuje se masa mate

rija tetnih za organizam. Potpuno kono izluivanje zna
ajno olakava funkciju bubrega i drugih organa za izlui
vanje, produavajui im ivotni vek.

Kroz lojne lezde izluuje se posebna emulzija, zahvalju

jui kojoj se koa titi od isuivanja, postaje elastina, vrsta i
blistava. Ali ukoliko se ona ne ncguje, isprljae se sopstvenim
izluenjima i potpuno e prestati da obavlja navedene funkcije.
Od ovoga strada ceo organizam.
Vi znate da u normalnim uslovima naa koa u toku dana
lui oko 500 grama znoja. Ukoliko se ne perete dva dana, na
koi e ostati deo tetnih i drugih materija izruenih iz jednog
litra znoja. Takva koa e prestati da potpuno obavlja svoje
funkcije i na nju e se naseliti mikrobi. Zato se redovno 1-2
puta dnevno perite s ciljem odravanja istoe koe.
Kako zagrevanje utie na oveji organizam?
Od tri ivotna principa samo jedan - u" - proizvodi
toplotu u organizmu i sastoji se od primarnih elemenata Va
tre i Vode". Zato ga spoljanja toplota, posebno vlana parna
90

ja (sauna) stimulie, a to znai i sve funkcije koje zavise od

principa.
Naveemo najvanije:
Funkcija varenja hrane. Lekari su utvrdili da banjske terapi
je smanjuju kiselost eludanog soka i zajedno s tim stimuliu apetit.
Banjska terapija blagotvorno deluje na dijabetiare. Dijabe
tes je bolest ne samo razmene materija ve i varenja hrane.
Banjska toplota stimulie tu funkciju i dovodi do normali
zacije zdravlja. Imajui u vidu da je koa kod dijabetiara
blea, suva i da se peruta, moramo se pobinuti za koni
omota. I ovde toplota i vlaga poveavaju disanje preko
koe, cirkulaciju krvi, a to pomae u normalizaciji koe.
Poto banja poboljava aktivnost bubrega, to na odreeni
nain titi od takvih konih oboljenja, koja prate dijabetes,
kao to su potkoni irevi (furunkuli) i ekcemi. Normalno,
koristiti takvo mono sredstvo kao to je banja, mogu sa
mo dijabetiari kod kojih nije dolo do iscrpljenosti.
Postoji stara izreka: Kone bolesti se lece u crevima". Sva
ka bolest koe je izbacivanje toksikog sadraja izutra na
polje, pokuaj organizma da se oslobodi od nataloenih
tetnih materija u njemu. Prema tome, dijabetes i bolesti
koe imaju opti koren u potpunoj zagaenosti organi
zma, zagaenosti njegovih ivotnih sokova". Oslobodivi
organizam od prljavtine reiemo se dijabetesa i izleiemo kou.
Imunoloka funkcija. Vetako poveanje temperature uni
tava ili oteava aktivnost mnogih uzronika bolesti. Prag
temperaturne osetljivosti niza mikroorganizama koji iza
zivaju bolesti je nii od temperaturnog praga kojeg mogu
da podnesu elije ljudskog organizma. Vetako poveanje
temperature u organizmu pomae da se unapred spale pa91

togeni mikrobi, dok jo nisu naneli tetu. Pored togu, to

plotu banje vri sterilizaciju, u organizmu se poveava broj
leukocita - koji gutaju mikrobe.
Prema podacima nemakih biohemiara, temeljno zagre
vanje u sauni omoguava da se u organizmu aktivno produkuje interferon - materija, koja je sposobna da savlada
pogubno dejstvo virusa gripu.
Funkcija vida. Banjska terapiju blagotvorno utie nu otri
nu vidu. Desetominutni boruvuk u banji izaziva poveanje
svetlosne osetljivosti skoro za jednu treinu.
UmnaJunkcija.Toplota stimulie rad mozga, poveava kvalitet umnog procesa. Shodno Ajurvedi, umna aktivnost i otri
na - je svojstvo funkcije ui". Sto je ona izraenija, to je
ovek pametniji i snalaljiviji. Na primer, Arhimed nije bez
razloga otkrio svoj poznati zakon, kupujui se u bunji. Mnogi
istaknuti nuunici, kuo nu primer 1. Menikov, to su isticali.
Zagrevajui i ovlaavajui efekat vodenih terapija podstie
oputanje miia, tetiva i zglobova. Ako ovek pliva u to
ploj vodi, gde telo veoma malo tei, smanjuje se pritisak
nu sve zglobove, posebno kimu. Kombinacija oputanja
i smanjenja gravitacione sile dozvoljava, pri plivanju i dru
gim vodenim terapijama, da se kimeni prljenovi postave
na svoja uobiajena" mesta, lako numeste zglobovi, izlee
kontuzije i ugunuu.
0 nainu zasienja organizma toplotom i vlagom ve je dostu
reeno. Ponoviemo du je to veomu korisno zu sturije ljude.
U orgunizmu koji nema dovoljno vode steu se zglobovi i
tetive, ovek se iskrivljuje i povija ku zemlji. Suva koa u
organizam dostavlja malo slobodnih elektrona, to dovodi
do smanjenja snage. Suva i vrsta koa slabo odstranjuju
tetne materije. Taloenje tetnih materija izaziva razna
oboljenja i povrede, svojstvene starakom dobu.

Zakljuite sami, evo osnovnih bolesti starosti: ateroskleroza - zagaenje krvnih sudova; arterijama hipertonija - da bi
intenzivirali kretanje krvi po suenim arterijama potrebno je
poveati pritisak, a to dovodi do poveanog naprezanja (habanja) srca; glavni razlog za ishemijske bolesti srca i mozga je su
en je otvora arterija; rak i dijabetes se javljaju zbog unutranjih
neistoa. Opadanje toplotnih karakteristiku organizma utie
na imunitet. Zbog toga su stariji ljudi podloni raznim infekci
jama, irevima i drugo.
U drevnom medicinskom traktatu ,,Cud-i", ne govori
se bez razloga da je zagrevanje i vlaenje organizma, pomou
kupki i parnih terapija, korisno kod oteanog kretanja, iskrivlje
nosti i zategnutosti ekstremiteta, irenja otrova u miiima.

E N E R G E T S K I I STIMULIUI E F E K A T
VODENIH TERAPIJA
Na raun ega se dobija energija pri primeni vodenih tera
pija? Glavni efekat hladnih, a jo bolje - veoma hladnih poliva
nja celog organizma ogleda se u delovanju na plazmeno telo.
Plazmeno telo je neto vee od fizikog i na celoj povrini, i
spolja i iznutra, ima istu temperaturu. Kada se brzo i naglo
deluje veoma hladnom vodom, odjednom, na celu povrinu ko
e, hladi se i plazma. Ona se povlai u organizam, a na njeno
mesto dolazi topla plazma. Javlja se jako strujanje, koje odjed
nom pokriva ceo organizam, hiperpolarizuje membrane elija,
to sa svoje strane izaziva aktiviranje genetikog aparata rudi
pojaanja biolokih procesu (na primer sintezu belunevinu).
Drugim reimu uktiviru se upruvo to to dovodi do obnavljanja
orgunizmu i poveanja njegove snuge.
Dejstvo moru biti kratko, 2 do 3 sekunde i odjednom nu
celo telo. Sumo tuu e nu najbolji nain biti izraen taj udo
- efekat. Du ste pravilno reulizovuli ovu terapiju potvrdie to
plota, koja se pojavljuje odmah posle hladnoe i kada vam iz
koe pone da izlazi para.
93

Ovakav efekat moete osetiti ukoliko zaronite u vodu ili

ukoliko stanete pod manji vodopad, kako to rade monasi ili
ako pospete sebe kantom hladne vode. Cesto pitaju moe li se
ova terapija zameniti tuiranjem? Moe ali efekat e biti slabi
ji. Stvar je u tome to voda mora delovati na kou svojom ma
som, a ne kao pojedinana struja. Struje koje prolaze po koi
od glave do nogu se zagrevaju, nema jednovremenog hlaenja
do koga dolazi kada voda svojom masom deluje na telo, hladei
ga naglo i ravnomerno.
Treba znati sledee: polivanje primenjivati samo po to
plom telu, zato se prethodno zagrejte; posle polivanja uite
u toplu prostoriji i, ne briui se, intenzivno se kreite dok se
ne zagrejete i koa ne osui. Ukoliko to ne radite vremenom
ete osetiti kako se telo plai'bve terapije, skuplja se, nee da
je primeni. Koa e postati suva, perutae se, moe se pojaviti
bol u krstima i kukovima - znaci uticaja Vetra". Pri tom sve
ovo e se pojaviti neprimetno, teko e biti utvrditi gde je bila
greka, koja se sastoji u nepravilnom ponaanju do i posle ove
terapije.
Mnogim ljudima hladna voda izgleda preterano hladna i
oni je se plae. Zapamtite, brzo i naglo dejstvo hladne vode ne
hladi va organizam, nego izaziva opekotinu" koe - u tome
je sva sutina. Zagrejte se pre ove terapije, nemojte biti lenji.
Tada e i opekotina"biti jae izraena i telo se nee plaiti. Na
samom poetku i pri hladnom vremenu moete primeniti obilazni manevar, koji izaziva ljubav prema ovoj terapiji i spaava
vas od komplikacija. Uzmite dve kante vode: jednu sa hladnom
a drugu sa toplom vodom. Prvo posipajte po sebi toplu vodu, a
zatim hladnu. Efekat e biti prelep, a sama terapija prijatna i vi
ete je zavoleti kao oljicu najbolje kafe. Ako je propustite oseaete da niste u elementu. Nedostajae vam ta sveina i snaga,
koje vam ona poklanja.
Energetsko dejsto ienja voda ispoljava na nau auru
- jajoliku elektronsku oblogu. Kada ovek pliva ili roni u vodi
patogena energija, koja je zalepljena" uz telo ili parazitira na
auri ostaje u vodi. Sto je voda hladnija lake se vri to energet
sko ienje.

Patogena energija je silni J i n " (tanka, pokretna), a hlad

na voda je silni J a n g " (inertna), zato se pri sjedinjavanju oni
uzajamno neutralizuju. Rezultat toga je ienje organizma
od uzronika bolesti, odnosno telo se lci samo. Najvei uticaj
na to ima brzo i naglo polivanje celog tela ledenom vodom
(1-7C). Preporuka je da se pri tome koristi metod kontrasta
- kanta tople, a zatim ledene vode. Topla voda pomera patolo
giju (bolest) prema povrinskom pokrivau, a ledena je spira. P.
Ivanov je ovako govorio: Vazduh izbacuje, voda pere, a zemlja
prima". Da bi se pojavio taj efekat morate se polivati vani. Iza
ite vani, podignite lice u vis, otvorite usta ali diite kroz nos.
Odmah ete osetiti kako on prolazi kroz donje i gornje nosne
upljine i kroz grlo u plua. Lagano ga uvlaite u sebe dok ne
uahnete punim pluima. Zadrite vazduh u sebi, napregnite
se i pospite vodu po sebi. Naprezanje izbacuje unutranju pa
tologiju, voda je pere, a zemlja prima. Ovo primenjuju na pret
hodno zagrejano telo (izvoenjem fizikih vebi) uz korienje
samo veoma hladne vode.
Posle toga, kada vae telo preplavi hladni talas, stajaete
topli, obnovljeni, s koom koja se isparava. Ako ste dovoljno
osedjivi, videete" u vodi koja se slila sa vas neto tetno, tam
no, teko, neto to savreno nije potrebno vaem organizmu.
Efekat takvog leenja i ienja isticali su drevni mudraci
i potkrepljen je u Bibliji frazom: Idi i operi se u reci Jordan i
telo tvoje e ozdraviti, a ti sam e se oistiti".
Naveemo jo jedan energetski efekat vode. Voda u otvo
renim prirodnim bazenima apsorbuje u sebe kosmike zrake.
Posebno je znaajna zvezdana vodica", to jest voda koja stoji
do jutra. Ona je napunjena kosmikim zracima i veoma je ko
risna. Sunce koje izlazi svojim zracima prekida taj tok, zato se
morate kupati pre svanua s ciljem dobijanja kosmike energi
je. Ko se kupao u to vreme zna kako takva voda osveava i puni
organizam.

95

date bolesti.To je prva postavka homeopatije - zakon sli

nosti".

LEKOVITI EFEKAT V O D E N I H T E R A P I J A
U vodi se nalaze rastvorene razne materije koje dospevaju
u organizam kroz kou i izazivaju koristan ili tetan efekat.
Topla voda iri pore, aktivira receptore akupunkturnih taaka, to olakava unoenje slobodnih elektrona u organizam.
Poveano strujanje slobodnih elektrona u organizmu dovodi
do poveanja efekta suvine tenosti u akupunkturnim kanali
ma. Sirenje pora koe i viak tenosti su dva fizioloka mehani
zma koji omoguavaju efikasnu dostavu raznovrsnih materija s
povrine koe u organizam. Prema tome, ukoliko je voda koja
nas okruuje zasiena nekim materijama, one obavezno dospe
vaju u organizam. Taj efekat se ostvaruje banjskom terapijom.
U datom sluaju materije dospevaju u organizam u homeopatskim dozama i ispoljavaju blagotvoran uticaj bez sporednih efekata. Ali to je samo jedan nain dejstva rastvorenih materija na
organizam.
Drugi momenat se ispoljava kao fenomen produenog dej
stva, koji se ogleda u osnovnom dejstvu materije na bioloki
objekat (oveji organizam). Energoinformaciona svojstva ma
terije (lekova, hemijskih sredstava, biolokih tkiva i drugo) ire
se u prostoru slino talasima. Ukoliko takvo zraenje dospe
na neki drugi materijalni objekat (oveje telo), deo izraene
energije se apsorbuje i objekat koji je apsorbovao tu energiju
poprima karakteristike objekta zraenja. Mnogobrojni ogledi
su pokazali da se takvo dejstvo najlake ostvaruje kroz akupunkturne take (u toku 3 sekunde). Ukoliko je ta materija
dospela u organizam, ona deluje znatno sporije, prema stepenu
upijanja u krv.
Ta nauka zasnovana je na sledeim injenicama:
1.

Arndt-Sulcov zakon prema kome slabi nadraaji jaaju bio

loke pojave, jaki - usporavaju, a preterano jaki - paraliu.

2.

Slino se leci slinim". Pri leenju odreenih bolesti treba

koristiti male doze onih materija koje, kod zdravog oveka
u velikim koliinama, izazivaju pojave sline simptomima

96

3.

Druga postavka je patogeneza lekova", to jest potrebno je

ispitati dejstvo lekova ne u lekovitim, ve u otrovnim do
zama za zdrave ljude, da bi se utvrdili simptomi koje oni
izazivaju.

4.

Trea postavka homeopatije. Za leenje se odreuju mini

malne koliine tih sredstava koja u velikim dozama izazi
vaju simptome jedne ili druge bolesti. Zato se te materije
viestruko razblauju u 100,1000, mi lion i vie puta kako
bi se dostigla minimalna doza.

Na osnovu uenja utemeljivaa homeopatije S. Hanemana, pri viestrukom razblaivanju lekovitih materija dolazi do
poveanja njihovih lekovitih svoj stava. Takvo poveanje lekovi
tih svojstava, pri smanjenju doza,Haneman je nazvao dinamizacijom", potenciranjem" kao rezultat pojave ranije skrivenih
snaga".
N. L. Lupiev, radei na katedri refleksoterapije Central
nog instituta za usavravanje lekara, u svojoj knjizi Elektropunkturna dijagnostika, homeopatija i fenomen produenog dejstva
pie sledee: Razblaivanje lekova vodom ili meanje sa neu
tralnim prakovima u odnosu 1:1 000,1:1 000 000 i vie nije
dovelo do nestanka lekovitog svojstva. Sta vie, ispostavilo se
da poveanjem stepena razblaenosti dejstvo leka postaje jae.
Stvar je u tome to posle 23-eg decimalnog razblaivanja (D
23) ni jedan molekul osnovnog sredstva ne ostaje. A lekoviti
efekat postaje sve vei i vei. Homeopatija ne deluje na bolest,
nego na organizam u celini".
Tako, pri velikom razblaivanju ne deluje sredstvo nego
njegovo energoinformaciono polje i to veoma jako. Smatra se
da vii potencijal lekova deluje na psihu oveka u velikoj meri,
a nii na funkciju organa i tkiva. Razliiti potencijali imaju i
razliito vreme delovanja.
97

Uopte metod homeopatije je dobar, ali svakom lekovitom

sredstvu odgovara strogo odreeno vreme, u toku kojeg je mo
gue korisno dejstvo na organizam konkretnog bolesnika. Ako
je potencijal leka jednak energiji bolesti (sa proraunom slino
sti) to je za leenje potrebna samo jedna doza. Ako je potenci
jal odreen pogreno i preko mere, to e suvina energija po
principu slinosti dovesti do oboljenja. Tano odrediti ova dva
faktora moe samo lekar specijalista.
Jedna od varijanti homeopatije je izoterapija", koja se karakterie time to se za pripremu rastvora ne koriste sredstva
koja u toksinim dozama izazivaju kod oveka simptome koji
ukazuju na odreenu bolest, nego neposredni izazivai bole
sti, otrovi, patoloki izmenjena tkiva i izluine iz organizma.
Polazei od zakona slinosti ta sredstva se mogu koristiti pri
teenju bolesti koje su im sline. Lekovi ovakve vrste zovu se
nozodima.
Sada znajui navedena tri momenta: aktiviranje konog
pokrivaa, mehanizam produenog ejstva i homeopatiju, osta
je nam da odaberemo takvu terapiju koja ih objedinjuje. Iz lo
gike stvari postaje jasno da ona mora biti povezana sa toplom
vodom i zasiena nozodima. Njih je puno u naoj sopstvenoj
mokrai, pri emu je njihova energija jednaka energiji bolesti, a
sam nozodje podudaran bolesti koja gaje proizvela. Zato spojivi sopstvenu mokrau sa vodom dobijamo visokoefikasno i
apsolutno bezopasno sredstvo za leenje vlastite bolesti.Takvo
sredstvo su urinske kupke!
Pri leenju urinskim kupkama ostaje da shvatimo" jednu
stvar - nai vreme kada se pojaava bolest i neutralisati je tom
terapijom. Obino sam ovek najbolje osea kada se bolest po
jaava, u to vreme treba obavezno i da primeni kupku. Nave
deni momenti e sve ostalo odraditi sami. Autor preporuuje
sledee urinske kupke:
Kupke sa vlastitim sveim urinom. U tu svrhu prikupite
svoju dnevnu mokrau, sipajte je u toplu vodu i primenite ka
da se bolest pojaa. Iskoristite i drugu varijantu: prikupite svu
nonu mokrau i kada se bolest pojaa pripremite kupku. Nije
98

potrebno da sipate sav urin, moete sipati jednu au i manje.

Tu postoji itav niz kombinacija, ali ja preporuujem da sipate
jednu au, kako biste izbegli predoziranje.
Kupke sa dejim urinom ili urinom mladih, zdravih lju
di. Za tu kupku prikupite dnevnu ili nonu mokrau deteta
ih mladog, zdravog (obavezno istog pola) oveka. Sipajte je u
kadu sa toplom vodom i posedite u njoj 10-20 minuta. Shod
no fenomenu produenog delovanja, energoinformaciono zra
enje mladog organizma zapisano u njegovom urinu, bie apsorbovano od strane vaeg organizma i vi ete, hteli to ili ne,
dobiti jedan deo njegovih mladih karakteristika. Ukoliko kori
stite ovakve kupke redovno, 1-2 puta nedeljno u toku godine,
efekat podmladivanja e biti uoljiv.
Kupke sa ukuvanim urinom. Za ovakvu kupku potrebno
je prikupiti 0,5 - 2 litra mokrae i ukuvati je do jedne etvrtine.
Ukuvavanje mokrai vri se na sledei nain: prikupiti 4 litra
mokrae (moe se iskoristiti mokraa svih lanova domain
stva) i kuvati je u otvorenoj emajliranoj posudi sve dok ne osta
ne 1 litar. Nije obavezno da se odmah pripremi 1 litar, mogu se
pripremati i manje koliine. Na primer ukuvajte litar mokrae
da bi dobili 250 grama i uvajte je u friideru. Moe da traje
nedelju dana. Posie moete opet ukuvati litar i tako dalje, dok
ne dobijete potrebnu koliinu. Ukuvanu mokrau sipajte u to
plu vodu i koristite u toku 10-20 minuta.
Pri ukuvavanju mokrae dolazi do jake koncentracije soli
- naih soli. Zato ovakve kupke omoguavaju zasienje orga
nizma svim potrebnim mineralima. U rafiniranoj hrani koju
koristi savremeni ovek njih je veoma malo. U procesu ukuvavanja mokrae u njoj se obrazuju bioloki aktivne materije nebelanevinaste prirode, koje ispoljavaju lekovito dejstvo nekoliko
puta vee, nego obini stimulatori belanevinaste prirode. U
ukuvanoj mokrai se nalaze i lako isparljive materije koje lako
prodiru u telo, jer su mu one bliske.

99

Tu. Dejstvo tuu svodi se na odbijanje vodenih estica

razne temperature od tela, brzom prelasku mlaza vode preko
raznih delovu tela, to jest tih elemenata koji su neophodni zu
obijanje povratne reukcije organizma. Mehaniki i toplotni
nadraaji, koje stvara tu, utiu na nerve i krvne sudove koe i
zavise od pritiska mlaza koji pada po nama ili nas bije, njegove
snage, temperature i trajanja. Jako i kratko dejstvo ini kou
osetljivom, miie jaim; ukoliko tuiranje traje dugo i tuira
mo se toplom vodom dobiemo suprotan efekat.
Eksperimentalni radovi sa tuiranjem pokazali su da:
1.

Tuiranje hladnom ih toplom vodom poveava krvni priti

sak, trajanje ovog poveanja pritiska je due ako koristimo
hladnu vodu.

2.

Tuiranje poboljava rad srca, to zavisi od uzrasta oveka

i trajanja tuiranja, snage mlaza vode i njegovog trajanja.

3.

Krae tuiranje (10-15 sekundi) je korisnije od dugog.

4.

Tuiranje utie na nervne centre, izaziva dublje disanje,pojaava cirkulaciju krvi i izdvajanje tetnih materija.

5.

Kod bolesti, kod kojih je potrebno izbei poveanje krv

nog pritiska ne srne se primenjivati tuiranje, to jest kod
aneurizma, jake arterioskleroze i slino.

6.

Stariji ljudi sa poremeajem disajnih funkcija moraju se

oprezno tuirati, jer poveanje krvnog pritiska lako moe
izazvati hiperemiju u malom krugu krvotoka s astmom i
iskaljavanjem krvi.
Tuiranje se moe vriti na razne naine:

Kisni tu. Voda pada sa visine od jednog metra iz okruglog

sita, prenika 10-26 centimetara, kroz veliki broj malih otvora.
Voda ne srne biti pod pritiskom veim od pola atmosfere i mla
zovi moraju samo tei, a ne da udaraju.
Pokretni tu. Moe biti u obliku mlaza vode ili lepeze.
100

Tu-mlaz": voda istie neprekidnim mlazom iz pokret

nog creva sa jednim velikim otvorom i bije velikom snagom po
koi. Koristi se i kao hladni (15C) i kao topli (30C). Preporu
uje se kod neuralgija i motornih poremeaja.
Ukoliko se na otvor kroz koji istie mlaz vode stavi reetka
za rasprivanje vode ili ako prstom pritisnemo ispod ruice za
tuiranje, dobiemo lepezasti tu, najee i najvie primenjivani tu visokog pritiska.
Pre no to ponete koristiti lepezasti tu morate proi jed
no ili 2-nedeljnu pripremu u vidu kvaenja tela hladnom vo
dom i brisanja sa trljanjem.
Da bi tu ispoljio jako dejstvo, a samo kvasio kou, tempe
ratura vode mora biti veoma kontrastna u odnosu na tempera
turu tela. Snaga mlaza vode mora biti mala - 2 do 3 atmosfe
re. Ovakvo tuiranje ne srne biti krae od 5 sekundi niti due
od 30 sekundi. Temperatura mlaza vode mora biti manja od
20C.
kotski tu. Ako putamo mlaz naizmenino iz dva tua,
unapred postavljena na razliite temperature, dobiemo kot
ski tu. Obino jedan mlaz ima temperaturu 10-15, a drugi
20-24C. Pri tome na isti deo tela pola sekunde deluje topla, a
15-20 sekundi hladna voda. Od ovakve naizmenine promene
(po 2 puta) koa se jako iritira, jako i brzo pocrveni.
Ovakvo tuiranje se koristi kada obino tuiranje, sa istom
temperaturom vode, ne izaziva odgovarajuu reakciju koe.
Tople kupke. Normalizuju opte stanje posle intenzivnog
rada miia.To se objanjava time to produkti raspadanja (mlena kiselina i drugo) koji izazivaju umor, bre oksidiraju od to
plote i eliminiu se iz tkiva zbog pojaane cirkulacije krvi.
Tople kupke se mogu koristiti radi leenja sledeih bolesti:
-

akutni i kronini reumatizam,

miini reumatizam i nefritis s otocima,

gojaznost, pod uslovom da je srce zdravo,

101

niz konih bolesti i

-

Oporavak posle intenzivnog fizikog naprezanju.

Kontruindikucije se javljaju kod bolesti srca i krvnih sudo
va, gnojnih ireva i nekih bolesti nervnog sistemu.

Sedee kupke. One ispoljavaju jako dejstvo na cirkulaciju

krvi na delu tela oko krsta i stomaka. Njihovo dejstvo se ogleda
u refleksnom nadraaju krvnih sudova i nerava stomaka.
Hladnoa ili preterana toplota na periferiji tela ima za posledicu skupljanje krvnih sudova koji se nalaze duboko u telu.
Ti krvni sudovi, kada se refleksno nadrauju, ponaaju se kao
povrinski kada na njih neposredno utie temperatura. Posle
kratkog dejstva hladnoe dolazi do povratne reakcije - priliv
krvi sa aktivnim irenjem krvnih sudova. Gim se pojavi reakci
ja priliv krvi se usporava, krvni sudovi stomaka se popunjavaju
krvlju i lokalna cirkulacija se pojaava.Tako posle kratke hlad
ne kupke temperatura u debelom crevu u poetku pada, a posle
deset minuta se poveava i ostaje tako vie od jednog asa dok
se ne vrati na normalu. Posle toplih sedeih kupki temperatura
se u poetku poveava, a zatim postepeno opada.
Sedee kupke sa temperaturom vode od 10 do 16C i u
trajanju 10-20 minuta nadrauju nerve svih organa u stomaku,
skupljaju krvne sudove stomaka, smanjuju njihovo rastojanje
i kao rezultat toga pojaavaju crevnu sekreciju i peristaltici)
kretanje.
Na nervne zavretke koe imaju sledee dejstvo: kratka
hladnoa nadrauje; duge hladne kupke smiruju ih, tanije re
eno, paraliu motornu sferu (peristaltika slabi); tople sedee
kupke deluju smirujue, otklanjaju greve i bol.
Iz toga proizilaze sledee terapeutske postavke:
Kratke hladne kupke (10-12C,po 2 - 3 minuta) pojaava
ju cirkulaciju krvi u trbunoj duplji i primenjuju se kod slabog
snabdevanja organizma krvlju, mlitavosti miia organa trbu
ne duplje i karike, to jest kod atoninih zatvora, impotencije,
amenoreje (amenija - izostajanje enskog mesenog pranja) i
slino.
102

Dugotrajne hladne kupke (10-12C, po 10-30 minuta)

izazivaju usporeno delovanje krvi na sluzokou creva i preporu
uju se ne samo kod kroninih proliva ve i kod akutnih, kao
to su kolera, dizenterija i drugi.
Tople sedee kupke (oko 3()C) uvek due traju (30-40 mi
nuta) i primenjuju se kod bolova, greva (spazarna) svih vrsta,
bolova u crevima i jetri.
Kontraindikativne su sve hladne kupke (kratke i dugotraj
ne) kod jakih upalnih procesa u organima karlice i stomaka.
Kupke za lice. Ova terapija, koja se u poetku ini samo
kao higijenska, u sutini ima veliki lekoviti znaaj.
Realizuje se na sledei nain: lice sa zatvorenim oima i
ustima oprati hladnom vodom, a posle toga izbrisati grubim
pekirom.
Ovakve kupke, ali sa promenjivom temperaturom, veoma
su korisne pri pojavi bubuljica, prekomernog crvenila i zamaivanja lica. Obino se 5-6 puta zaroni lice u toplu (30C), pa
u hladnu vodu (10C) i dri u vodi koliko se moe izdrati bez
vazduha, a zatim ga obrisati.
Usklaivanje ivotnih principa. Vodenim terapijama veo
ma je lako uticati na ivotne principe Vetar", Zu" i Sluz".
Poto bilo kakvo naruavanje ovih ivotnih principa odmah
utie na zdravlje, moemo ga lako korigovati vodenim terapija
ma. Ukoliko se, na primer, prekomerno iritira ivotni princip
Vetar" i organizam postane ,,suv i hladan", to e dodavanje to
ple vode na telo i posle toga utrljavanje ulja u kou biti sasvim
dovoljno da se uspostavi ravnotea. Ukoliko se iritira ivotni
princip u" i organizam postane vreo",primena hladnih vo
denih terapija vraa ga u normalu. Ukoliko se preterano iriti
ra ivotni princip Sluz" i organizam postane vlaan i prohla
dan", terapije preznojavanja ti sauni sa energinom masaom
posle toga brzo e vratiti izgubljenu ravnoteu. Upravo ovako
su leili najpoznatiji drevni lekaii.

103

Na primer, Hipokrat je podvlaio daje medicina najple

menitija umetnost. On nije smatrao za lekare one koji nisu
mogli prema spoljanjem izgledu (suvoa, grubost, temperatu
ra, vlanost i drugo), prema jedva uoljivim simptomima raspoznati bolest i jednostavnim sredstvima, kao to su voda i sve
vazduh, postaviti bolesnika na noge. To iskustvo Hipokrat je
stekao u Egiptu, od lokalnih lenika. U dvadesetoj godini on je
ve imao reputaciju iskusnog lenika. Upravo zahvaljujui spo
sobnosti da raspoznaje simptome preteranog iritiran ja jednog
ili drugog ivotnog principa, znalakom uspostavljanju ravno
tee pomou vode i dijete, izleio je makedonskog cara, koga
su svi otpisali.
Hipokrat je govorio da ivot zavisi od meusobnog dejstva etiri stihije: vode, vazduha, vatre i zemlje, koje ine osno
vu ivotnih principa. Te stihije se podudaraju sa etiri stanja:
hladno, toplo, suvo i vlano. Kada su ivotni principi meu
sobno uravnoteeni ovek je zdrav. Ukoliko se ta harmonija
narui, naruava se i prirodna ravnotea i javlja se bolest. Samo
snagom, koja se nalazi u samom oveku, moe se uspostaviti
ravnotea i organizam zatititi od bolesti.
Kod drevnih naroda, po pravilu, veina vodenih terapija,
zavravala se uljanim masaama.Tako iz etrnaeste pesme Ho
merove Ilijade saznajemo da se 11 era, pokuavajui da zavede
Zevsa, pripremala za susret s njim. Ona otvara vrsta vrata ba
nje... Tu je ona ambrozijskom vlagom sa zanosnog tela sprala
i najmanji prah, namazala se najistijim uljima, slatkim, nebe
skim, i sva mirisala opojnim mirisima..."
U Kairu kao znamenitost turistima pokazuju izdubljene u
kamenu lealjke - kade. Njih su koristili faraoni. Legali su na
vrele lealjke, znojili se, a njih su masirah uljima sa najprijatnijim mirisima.
Istoriar 1. Flavije pisao je da su posle banja bolesnike ma
sirali i utrljavali u njihova tela aromatska sredstva. Masline su
cedili na gola tela, nastojei da ulje prodre u sve pore koe,
zatim su radili gimnastike vebe sve dok koa ne bude prekri
vena znojem.
104

Pokazalo se da ulje spreava stvaranje grubosti i suvoe"

u organizmu. Sauvavi organizam elastinim, na taj nain mu
produavamo mladost; ulje ima stabilniju strukturu od vode
(voda brzo isparava, a ulje ne), u njemu ima mnogo energije
vremena". Utrljavajui ulje u telo mi mu dajemo veliku stabil
nost i kvalitetno obnavljanje.
Savetujem, posebno starijim mravim osobama, da za vre
me suve hladne zime redovno i samostalno vre uljane masae,
posle banja ili vrelih kupki. Posle ovih terapija pore koe su
otvorene i ulje se lake apsorbuje u organizam. Najbolje je utrljavati maslinovo ulje. Ono, po sastavu masnih kiselina, lii na
ljudsku mast.

KUPANJA U MORU
More pere sa ljudi sve njihove bolesti.

Morska voda uvek je bila simbol istoe i zdravlja. O lekovitom svojstvu morske vode govorio je Hipokrat, koji je pre
poruivao polivanje morskom vodom kod bolova u krstima,
kukovima i karlici; tople morske kupke - kod svraba, rana i
preloma kostiju: rane ribara zaceljuju pod uticajem morske
vode bez gnojenja, ukoliko ih ne iritirate". Asklepiad je leio
vodenu bolest gimnastikim vebama, masaom i polivanjem
toplom morskom vodom. Celjs je prepisivao plivanje u moru
za leenje utice i drugih stomanih bolesti, preporuivao je
obolelima od tuberkuloze duga morska putovanja, da ive na
obali mora, promenu klime i drugo.
Kupanje u moru deluje na oveji organizam sa tri prirod
na faktora: vazduhom, svetlou i vodom. Odmor na moru sma
tra se najboljim za jaanje organizma.
Morski vazduh. Svakim udisajem unosimo u plua oko po
la litra vazduha, to za jedan sat iznosi oko 600 litara, a dnevno
105

- do 15 hiljadu litara. Otuda je jasno du to je kvalitetniji va

zduh, bolje je i zdravlje oveka.
Sastav morskog vazduha. Analize su pokazale da se glavni
sastavni delovi vazduha, to jest kiseonik i azot, nalaze nad mo
rem u istoj proporciji kao i na zemlji; koliina ugljene kiseline,
zbog nedostatka procesa gorenja i disanja ivih bia, znatno je
manja.
Koliina vodene pare, zbog neprekidnog isparavanja vode
sa povrine mora, znutno je vea nego nad kopnom i stepen
zasienja parom znatno je vei. Ta injenica ima veliki znaaj
jer ograniava gubitak vode preko koe i plua, ne utie na raz
menu materija, a sa druge strane umereno poveava gubljenje
tenosti preko bubrega. Sve to povoljno utie na stanje vlano
sti sluzokoe disajnih puteva (korisno je i kod obine kijavice i
hroninog bronhitisa).
U morskom vazduhu ima znatno munje praine i mikrobu.
Vetur umerene snuge veoma je koristan jer smanjuje preteranu
toplotu, vri na organizam hladno dejstvo koje, kao prvo jaa te
lo, a kao drugo nadrauje ga i podstie procese stvaranja vlasti
te toplote, to u poetku povlai za sobom mravljenje, a zatim
zbog poveanja apetita i poveanje teine celog tela."
Prednost morskog vazduha je u njegovoj istoi, vlanosti
i pokretljivosti. Odmarajui se na obali mora, ovek se nalazi u
istijoj sredini to je dobro ne samo za kou, nego i za plua.
Sunana svet/ost na moru. Uticaj svetlosti na organizam u
celini je prijatan, ah dozu svetlosti treba strogo kontrolisati.
Najprijatnija je za lica sa individualnom konstitucijom Sluzi".
Lica sa konstitucijom Vetra" tee je podnose - njihov se orgunizum od uticaja sunane svedosti sui. Licima sa konstitu
cijom ui" ne preporuuje se da se izlau dejstvu svetlosti,
poto ona preterano iritira nujizrueniji uni princip i stvuru
musu problemu.
Nujjue svetlosno dejstvo imuju nurundusti, uti i zeleni
taksi (podne), toplotni efekat pripada crvenim i infracrvenim
(podne), a hemijski ljubiastim i ultraljubiastim zracima (ju106

tro). More neuobiajeno jako upija crvene i ultracrvene talase

a svetlosne, kao i ljubiaste, odbija.
Morska voda. Dejstvo morske vode odnosi se nu njenu tem
peraturu, hemijski sastav i strujanje. Najprijatnija za kupanje je
voda sa indiferentnom temperaturom, iako odgovara i hladni
ja, koja osveava telo.
Prisustvo soli u morskoj vodi sasvim je prijatno za orga
nizam. Ljudsko telo iz slane vode lake apsorbuje slobodne
elektrone, koji aktiviraju sve ivotne procese organizma. Zbog
toga, posle kupanja u moru, oseate sveinu i poveanu radnu
sposobnost.
Posle kupanja, ak i posle najbriljivijeg brisanja, ostaju e
stice vode u borama i brazdama na koi i sue se. Posle toga na
koi ostaji mikroskopski kristali soli u porama lojnih i znojnih
lezda, koji jo dugo vre lako nadraivanje koe, to dolazi do
naeg uma u obliku prijatne toplote i crvenila koe.
Svaki od tih takastih nadraaja je zanemarljiv sam po se
bi, ali zbir svih tih dejstava pri svakodnevnom ponavljanju po
zitivno utie na procese u organizmu.
Kretanje morske vode poveava hladno dejstvo kupanja
poto u jedinici vremena velike mase vode dolaze u dodir sa
telom, pojaavajui nadraivanje koe i smanjujui temperatu
ru tela. Zato kupanje u tekuoj vodi bolje osveava od kupanja
u stajaoj vodi; da bi se zagrejali u jezercetu sami morate da
se kreete, a u moru sve to za vas rudi pokretnu musu vodenih
Cestica.Taj efekat je posebno izruen u nemirnom moru (kudu
ima mnogo talasa).
Kupanje u mom skida temperaturu telu i utie nu kou.
Posle kupunju krvni sudovi se ire i koa crveni, pojaava
se puis (preko 100 otkucaja u minutu), smanjuje se krvni priti
sak i oputaju se miii.
Ljudi u godinama i starci s bolestima srca i krvnih sudova
moraju biti oprezni pri kupanju u moru, kod njih se mogu po
javiti nesvestica, poremeaji srane aktivnosti i drugo. Morska
kupanja su dobra za starije ljude zbog osveavanja, navikavanja
koe na dejstvo vode, a samim tim imaju i efekat elienja.
107

1.

2.

3.

Pravila za kupanje u moru su sledec'a:

2.

Vreme kupanja zavisi od uzimanja hrane. Veoma snani i

izdrljivi ljudi mogu se kupati u bilo koje vreme. Slabiji,
nikada ne treba da ulaze u vodu gladni ili odmah posle uzi
manja hrane. Za njih je najbolje vreme za kupanje posle
doruka.

Plivanje je jedno od najboljih profilaktikih sredstava kod

poetnog stadijuma skolioze, ono daje elastinost krvnim
sudovima.

3.

Kod seksualnih i drugim neuroza.

4.

Kao opte sredstvo za jaanje.

Telo, pre kupanja, mora biti zagrejano. Slabi i ljudi sa kon

stitucijom Vetra", koji ulaze u more ne zagrejani, loe pod
nose kupanje; oni moraju prethodno biti ili toplije odeveni
ili da posede na suncu pre kupanja; u suprotnom nee se zagrejati i nahladie se. Nastojte da se ne kupate odmah posle
dueg hodanja ili fiskulture od koje ste preterano umorni.
Trajanje kupanja zavisi od stanja organizma, vazduha, kre
tanja i temperature vode. Slabiji ljudi moraju se ograniiti
na 1-2 ulaska (i to samo pri malim talasima). Jai ljudi
mogu se kupati 10-15 minuta. Moraju sve vreme biti u
kretanju koje zagreva miie.
Ako i posle ovoga oseate hladnou, zagrejte se brzim ho
danjem ili popijte topao napitak.

4.

Frekvencija kupanja zavisi od fizikog stanja i individual

ne konstitucije. Ako je organizmu prijatno, kupajte se e
e, ali u vodi budite kratko vreme.
Za veinu je dovoljno jedno kupanje dnevno.
Lica koja tee podnose kupanje u moru i promenu klime
bolje da ne ulaze u more.

5.

Ljudi koji se kupaju moraju izbegavati velika zamaranja

(na primer, peake izlete u planinu), poto je kupanje sa
mo po sebi optereenje za organizam.
Kupanje u moru je prijatno:

1.
108

Kod slabosti i mlitavosti koe,zimogroljivosti i estih pre

hlada,

Kupanja u moru kontraindikativna su:

1.

Za osobe koje oseaju panian strah od vode i mora.

2.

Kod organskih poremeaja nervnog sistema (epilepsija),

krvnih sudova (aneurizmi), kod nekih plunih, bubrenih
(nef rit) oboljenja i zloudnih tumora.

Menstruacije nisu kontraindikativne; trudnoa ne smeta

kupanju, ukoliko voda nije preterano hladna u odnosu na va
zduh i ukoliko talasi nisu veliki, za dojilje kupanje moe biti
samo korisno poto poboljava tonus celog organizma i pove
ava laktaciju.
Vazdune banje (kupke). Mogu biti realizovane na bilo
kojem mestu sa suvom podlogom koje je zatieno od vetra.
Ovaj blagi oblik elienja najbolje je poeti u toku leta, kada
temperatura vazduha nije ispod 18C. Posle toga moraju se
redovno realizovati u sve hladnijoj sredini koja nas okruuje.
Vreme realizacije se postepeno skrauje. Na primer, poeli ste
primenjivati vazdune banje leti, nastavljate ih u jesen, zatim i
zimi. Leti moete primenjivati vazdune banje neprekidno, po
nekoliko asova. Kada se temperatura smanji na 15C vreme
se skrauje na 3 0 - 6 0 minuta. Preterano hlaenje nije dozvolje
no. Orijentiite se prema sebi. Ako vam je prijatno, umereno
se kreite i poveajte vreme primene vazdunih banja. Kada se
vazduh ohladi do 10C skratite vreme, kreite se intenzivnije.
Sline terapije moete primenjivati kako u dvoritu, tako i na
balkonu.
Kada je temperatura vazduha ispod 0C, primenite vazdunu banju onoliko koliko oseate da vam odgovara. Cim ose109

tite hladnou, kreite se jo oko 5 minuta i na tome zavrite

vazdunu banju.
Veoma je dobro spavati na otvorenom prostoru. Najbolje
je to raditi na zastakljenoj terasi (verandi). Osoba koja spava
mora biti dobro pokrivena (otkriveno samo lice).
Kod veine ljudi koji primenjuju ovaj oblik elienja, jaa
i elici se koa, smiruje se nervni sistem i poboljava san. Od
napornih kretanja, ako je vazduh hladan, poboljava se rad or
gana za varenje i razmena materija.
Seansa vazdunog elienja mora poinjati kada koa nije
zagrejana, uvek se mora realizovati kretanjem, hodanjem, ali
nikada se ne smete oznojiti.
Pri razmatranju efikasnosti vazdunih banja spontano se
namee i pitanje suvinosti odee uopte i o utkaju difuzne
svetlosti na obnaeno telo. Posmatranja su pokazala da se noe
nje odee negativno odrazilo na zdravlje stanovnika Centralne
Afrike i June Amerike, gde je odea postala poznata tek posle
dolaska evropske civilizacije.
Suve vazdune banje. Poznato je da koa daleko bolje
podnosi suvi topli vazduh nego ostale nosioce toplote (vodu,
paru i drugo).
Vazduh je veoma lo provodnik toplote i ima mali toplot
ni kapacitet, a obilni znoj koji prekriva pregrejanu kou hladi
je. Pored toga, na suvom vazduhu se znoji lake i vie nego u
parnoj banji. Temperatura tela se poveava neznatno, puis se
malo poveava, poto obilno znojenje izaziva veliko hlaenje
organizma.
Ako neki deo tela postepeno zagreva vazduh, primetiemo
da se pri temperaturi od 40-50C pojavljuje znoj, pri 60-70C
znojenje dostie svoj maksimum, a pri 80-90C znojenje slabi,
ali se zato javlja pojaano crvenilo tog dela tela. Zato najjae
preznojavanje nastaje pri temperaturi od 50-60C, a najvee
crvenilo se uoava u blizini najvee temperature koju moemo
da podnesemo.
110

Najjaa hiperemija (crvenilo) tkiva ukazuje daje na tom

mestu veoma jako pojaan krvotok. Pojaanje krvotoka nam
je potrebno kada elimo da neto rastvorimo, smanjimo bol
ili poveamo apsorpciju na tom mestu. Poznato je da toplotno
dejstvo smanjuje i ublaava sva neprijatna bolna oseanja u tki
vima, a pojava i izdvajanje znoja oznaava oslobaanje istih od
produkata raspadanja i patoloke razmene materija.
Obino se za takve terapije koriste saune. U toku leta za
vazdune banje odline su zastakljene prostorije.
Sunane kupke. U vrele terapije spadaju i sunane kupke.
One podstiu preznojavanje,pobuuju krvotoku koi i pojaa
vaju razmenu materija.
Najbolje je primenjivati sunane kupke radi zagrevanja or
ganizma izmeu 10 sati ujutro i 4 - 6 sati po podne. Mesto na
kojem primenjujete kupke mora biti suvo i zatieno od vetra.
Sunane kupke moete primenjivati leei, u lealjci,sa po
dignutom glavom, zatienom kapom ili suncobranom, sasvim
goli iU pokriveni pekirom oko pojasa. Sto je jaa suneva svetlost kupka mora biti kraa. Pozu treba menjati pri najmanjem
oseanju peenja. U poetku ne treba biti na suncu due od
5 minuta; vreme provedeno na suncu se postepeno poveava:
3 0 - 6 0 sekundi dnevno. Opte vreme primene sunanih kupki
zavisi od opte konstitucije i uzrasta. Osobe sa konstitucijom
ui" ne smeju primenjivati ove kupke due od 10 minuta
(bolje se orjentisati prema linom oseanju), osobe konstituci
je Vetra" do 20 minuta, a osobe sa izraenom konstitucijom
Sluzi" mogu primenjivati ove kupke do jednog sata. Suneva
svetlost daje organizmu toplotu i sui ga, stoje veoma potreb
no ljudima konstitucije Sluz".
Posle svake sunane kupke korisno je zagnjuriti se u vodu
i plivati radi jaanja tkiva i poveanja njihovog turgora (nabreldosti) ili politi se vodom, ukoliko nema prirodnog bazena.
Primena sunanih kupki poveava stepen opte energije
tela.
Ill

Zagrevanje lica i san. Jo 1967. godine u jednoj od klinika

u Mahakali izvrena su interesantna ispitivanja. Izuavan je
uspavljujui efekat pri dejstvu toplote na razne delove povri
ne koe. U poetku su izuavali ponaanje osoba koje u duem
vremenskom periodu imaju probleme sa nesanicom. Oni su
izjavili da zbog poboljanja sna rado koriste tcrmofor. Najee
su ga stavljali pod noge ili krsta, rede na druge delove tela.
Pod uticajem toplote dolazi do usporavanja rada konih re
ceptom i drugih centara stabla koji su povezani sa njima, a koji
reguliu stanje budnosti i sna. Zagrevanjima dela glave oko no
sa lekari su uspeli da izlee oko 70% bolesnika, koji su se dugo
i bezuspeno leili od nesanice.
Veoma je primamljiva slika: 70 nonih muenika" od 100,
posle zagrevanja nosa i obraza, padaju u bajni mir sna i pokoja.
Ako stojite loe sa snom, iskoristite ovaj metod.
Peane kupke. Upotreba peska, zagrejanog od sunca, bi
la je poznata od davnina i posebno rasprostranjena na istoku:
u Indiji starosedeoci su ga koristili za leenje slonove bolesti
(beri-beri); na obalama junih mora, gde je veoma sunano,
ovaj nain leenja je uvek bio omiljen: bolesnik se zagre u
vreli pesak.
Ovakve kupke mogu se primenjivati i na obalama reka
gde ima peska. Trajanje ovakvih kupki je od jednog do nekoli
ko sati. Glavu, pri tome, morate drati u send. Posle peanih
kupki mora se oprati telo i ohladiti u toku 2-3 minuta. Ovu
terapiju moete ponavljati 3 - 4 puta nedeljno.
Peane kupke posebno su dobre za obolele od reumati
zma i drugih bolesti zglobova. One istiskuju iz organizma pa
togenu energiju hladnoe.
Kupke sa blatom. Ovaj oblik lekovitog dejstva na oveji
organizam sada se koristi samo u specijalnim sanatorij umima.

doprinosi da itav niz nerastvorenih materija bude rastvoren.

Tek posle toga blato prelazi u gustu ili itku masu, u zavisnosti
od koliine dodate mineralne vode.
Primesa kiselina, vrsta konzistencija i zbog toga mali to
plotni kapacitet, daju blatu njegova svojstva. Organske kiseline
i sumporna kiselina, koje se nalaze u mnogim blatima, vre
nadraujue dejstvo, vezuju i spreavaju uticaj procesa truljenja
na organizam.
Fizioloko dejstvo blata je neobino sloena pojava, poto
se pored toplotnog i mehanikog dejstva javlja i hemijsko, u
zavisnosti od temperature i gustine blata, kao i od osetljivosti
oveka.
Blato deluje na krvni pritisak: u toku 40-minutnog tret
mana blatom dolazi do smanjenja krvnog pritiska zbog irenja
krvnih sudova, a posle dolazi do poveavanja usled njihovog
skupljanja. Pored toga, kupke sa blatom su veoma dobre za sr
ce jer poveavaju energiju udara i smanjuju broj otkucaja srca.
Zato kupke sa blatom olakavaju cirkulaciju krvi.
Najvanije svojstvo kupki, koje sadre eljezo ( F e S 0 ) je
vezujui i protivgljivini uticaj na kou i sluzokou enskih
polnih kanala.
Tehnika leenja blatom je jednostavna. U kadi napunjenoj
blatom temperature oko 33C morate leati oko 15-30 minu
ta, prema naznaci lekara. Posle toga morate primeniti kupku
sa istom vodom, oprati se i lei ispod toplog ebeta oko pola
sata da se odmorite.
2

Sve kupke sa blatom namenjene su za leenje: hroninog

zglobnog i miinog reumatizma,reumatskih neuritisa i neuralgija. Posle kupici sa blatom smanjuju se otoci, atrofiram miii
dobijaju raniju snagu, otoci oko zglobova nestaju.
Vano je napomenuti da blato upija energiju bolesti, zato
ga moramo menjati, odnosno ne srne se koristiti viestruko.

Specijalisti smatraju da svee blato nije pogodno za lekovite kupke. Ono mora odleati na pokrivenim kosim povrina
ma, gde se pod uticajem vazduha prosuuje i provetrava, to
112

113

LOKALNE V O D E N E TERAPIJE
Obloge. Primenjuju se od davnina. ovek je instinktivno
pokuavao prekriti mesto koje ga boli hladnom ili toplom mo
krom oblogom i bol se uvek brzo ublaavala.
Menjajui proizvoljno temperaturu tkiva pomou obloga,
znai da proizvoljno utiemo na koliinu krvi u krvnim sudo
vima i samim tim na razmenu materija na tom mestu.To nam
omoguava da utiemo na sutinu patogenog procesa.
Hladne obloge, dejstvujui preko receptora za hladnou u
koi poveavaju nervnu aktivnost, kako na tom tako i na dru
gim mestima, i samim tim podstiu lekovite procese.
Miii pod uticajem hladnoe poveavaju radnu sposob
nost, a isto tako liladnoa smiruje upalne procese.
Lokalna primena toplote, skoro u svim sluajevima je su
protna dejstvu hladnoe. U poedtu toplotni nadraaji pobuu
ju nervne zavretke koe i skupljaju krvne sudove, ali posle to
ga se nervi i krvni sudovi oputaju i taj deo tela se puni krvlju.
Na analogan nain dolazi i do oputanja miia i poveanja
razmene materija u tkivima.
Vtste obloga. Prema temperaturi obloge se dele na tople i
hladne, a prema nainu dejstva na stimuliue (nadraujue) i
rashlaujue.
Dejstvo obloga ogleda se uglavnom u temperaturi i mestu
dodira sa koom. U poetku ono zavisi od trenutne temperatu
re obloge, posle od opte temperature tela i lokalne u bolesnom
organu i odreuje se reakcijom koju izaziva obloga. Mora se
uzeti u obzir i deo toplote koju obloga gubi zbog isparavanja i
dodira sa telom.
Hladne obloge mogu biti zatvorene i otvorene. Otvorena
obloga (koja se esto menja) oduzima mnogo toplote i samim
tim smanjuje upalni proces u tkivu. Zatvorena obloga, posle
privremenog dejstva hladnoe, izaziva zastoj toplote, crvenilo
koe, lokalno poveanje razmene materija i kao posledicu, sve
pojave povezane sa tim.
114

Hladne obloge, koje nisu pokrivene nepropustljivom tka

ninom, imaju nadraujue dejstvo zahvaljujui njihovom naizmeninom dejstvu na krvne sudove, koje poinje od hladnih
nadraaja, koji prelaze u toplotu zbog izjednaavanja tempe
rature vode sa koom. Ta toplota, prema meri suenja obloge,
polako zrai, to jest obloga se hladi. Rezultat toga je da su krv
ni sudovi ispod obloge raireni, idi je sauvan njihov tonus, cir
kulacija krvi je poveana, a to znai da je poboljana lokalna
razmena materija.
Imajui u vidu da se obloga sa jedne strane zagreva, a sa dru
ge sui, ona se mora prekriti. Prekrivka mora biti lako propustljiva za vodu koja isparava, u suprotnom obloga e se teko osuiti.
Nadraujua obloga mora se promeniti im se osui, jer e
njena efikasnost biti umanjena.
Tople obloge se primenjuju radi zadravanja toplote na po
vrini tela. Zato se one moraju menjati pre no to se ohlade ili
se njihova toplota mora odravati termoforom (grejalicom).
Kao materijal za obloge moe posluiti meko, isto i staro
platno, presavijeno na 2-3 ili vie slojeva. Ona se kvasi u vodi
odreene temperature, cedi i stavlja na obolelo mesto.
Pre stavljanja obloge mora se voditi rauna o njenoj isto
i, jer pri laganom suenju ispod dolazi do slabijeg ili jaeg
znojenja i materije koje se nalaze u znoju zajedno s otpalim
povrinskim slojem koe stvaraju pogodnu sredinu za razmno
avanje mikroba.
Namena obloga:
e>*> hladne ublaavaju bol, sniavaju lokalnu temperaturu, sku
pljaju krvne sudove i usporavaju cirkulaciju krvi u njima;
tople izazivaju zastoj toplote i poveanje lokalne cirkulacije
krvi,
h> nadraujue u odreenom stepenu zadravaju toplotu, ali
to lokalno poveanje temperature opada proporcionalno
suenju obloge.
115

Kada se koriste obloge:

$v hladne kod svakog lokalnog procesa koji proistie od za
grevanja, zastoja i upale, to jest tamo gde postoji tempera
tura, bol i krvarenje;
Hl tople - primenjuju se za lokalno pojaanje procesa ishrane,
to jest kod lokalne anemije, zastoja, kod bolova koji nisu
upalnog karaktera - neuralgija, grevi;

Takva obloga primenjuje se samo u krevetu. Ona se mora

dobro isuiti i zagrejati da bi mogla da stimulie. Na taj
nain deluje se na organe za varenje pri hroninim proble
mima, stimulie apetit i peristaltika creva, umiruje i ukrepljuje san.
Kontraindikacije se javljaju pri polnoj uzbudenosti (polucije, erekcija i drugo).

&v nadraujue (stimuliue) obloge postavljaju se na mesta gde

treba dobiti priliv arterijske krvi i pojaati apsorpciju.
Tehnika postavljanja obloga.
Obloge za glavu prave se od mokre krpe ili pekira, savije
nih nekoliko puta i postavljenih na elo ili teme oveka.
Dejstvo hladne obloge svodi se na skidanje lokalne tempe
rature, uticaj na krvotok i smanjenje bolova.
Hi

Obloge za grudi prave se od platnenog zavoja irine 15-30

centimetara i duine 2-2,5 metara. Postavlja se od sredine
grudi preko levog ramena na lea, a otuda preko desnog
ramena na sredinu grudi; umotava se popreko sve dok ne
prekrije ceo trup od pazuha do donjih rebara. Preko njega
se stavlja sloj flanelskog zavoja, tako da njegova povrina
bude suva.
Ovakva obloga se postavlja radi stimulisanja i poboljanja
cirkulacije krvi u pluima.

Hl Obloge za stomak prave se od platnenog zavoja duine 2-3

metra i irine 30-40 centimetara, jednu treinu zavoja na
kvasiti u vodi temperature 10-15C, iscediti, staviti na sto
mak i omotati oko njega onoliko puta koliko dozvoljava
duina zavoja. Spolja je suva polovina zavoja, koja pokriva
mokri deo i zavezuje se priivenim trakama (pantljikama).
116

117

V O D E N E I T E R A P I J E ELIENJA
KOD RAZNIH OBOLJENJA

bog togu to terapije elienja pomau obnavljanje proce

sa, koji su narueni bolestima, iroko se koriste za leenje
raznih bolesti.

Bolest - to je, pre svega, gubitak sposobnosti ljudskog or

ganizma da se navikne na promene sredine koja ga okruuje.
Slabe funkcionalne mogunosti organa i sistema, naruava se
termoregu 1 acija organizma.
Savremeni uslovi ivota, kao u stakleniku, ne samo da su
otupili reakciju organizma na dejstvo razliitih temperaturnih
uslova, nego su je sasvim i unitili. Oko 80% ljudi veoma jako
reaguju na promene vremena.
Iezavanje ili slabljenje brzih reakcija organizma na loe
vremenske uslove dovodi ne pripremljenog oveka u raskorak.
Otpornost organizma je smanjena - eto prehlade, eto i bole
sti.
Shodno istraivanjima P. K. Anohina, svaki oveji organ
ima 7 do 10-struku rezervu vrstine. Ali mi gubimo tu vr
stinu zbog vlastite neaktivnosti, inertnosti, pogrenog naina
ishrane, ponaanja i drugog. Da bi se vrstina obnovila i ojaala
moramo promeniti sam odnos prema ivotu, prema svom orga
nizmu -jaati ga i elici ti.

119

POLIVANJE H L A D N O M V O D O M
KOD HRONINIH OBOLJENJA
Svaka kronina bolest je skup patologija od kojih strada
ju najslabiji organi. Zato je beskorisno leiti neki pojedinani
organ, treba jaati ceo organizam. I ovde je polivanje hladnom
vodom nezamenjivo. Njegova primena e jaati boleu pod
lo kanu" strukturu.
Pri polivanju proces prevoenja vode iz haotine (ortovod)
u pravilnu (parovod) cirkulaciju propraen je istiskivanjem pa
toloke energije, to se manifestuje u vidu najraznovrsnijih po
goranja. Vano da se ovek ne uplai, ne prestane i, jo vie, u
nekim sluajevima korisno je da se ee poliva (3-4 puta na
dan),obavezno ee hoda bos po zemlji, a zimi po snegu (ma
kar po 1-2 minute).
Polivanje sa 1 - 2 kante vode treba izvriti na prethodno zagrejano telo. Posle odmah ui u toplu prostoriju i energinim
pokretima, trljanjem, zagrejati se da bi se pojavila odgovarajua
reakcija organizma.
Pri postojanju hroninih bolesti obino uzimamo lekove.
U poetku uzimajte lekove i koristite polivanje vodom. Posle
toga obratite panju i vidite bez kojih lekova moete, a kod ko
jih moete smanjiti dozu. Ako postepeno koristite ovaj nain
elienja smanjie se i neophodnost korienja lekova. Organi
zam e postepeno obnoviti celovitost svoje strukture i bie vam
mnogo lake.
Ukoliko oscate jezu i hladnou posle polivanja (to poka
zuje da su vai zatitni mehanizmi i mehanizmi termoregulacije veoma loi) primenite toplu kupku. Kombinujte polivanje
i tople kupke sve dok va organizam ne pone da brzo stvara
unutranju toplotu.
Slina polivanja preporuuju se samo u sluajevima kada
je otpornost organizma oslabila.

BANJSKE TERAPIJE
KOD RAZNIH OBOLJENJA
Antonio Nunjez Ribero Sanez u svojoj knjizi o o istrai
vanjima efekata parnih terapija pisao je: U medicinskoj nauci
nema takvog leka koji bi se mogao uporediti snagom, lekovitou i efikasnou u jaanju i oivljavanju ovejeg tela.... Samo
ta efikasna, tako prodorna vrela para, koja dodiruje telo golog
oveka koji lei, koji udie isti taj topli vazduh koji hrani njego
vo telo, oputa kou, omoguava slobodno obrazovanje ivot
nih sokova, olakava disanje, omoguava slobodnu cirkulaciju
krvi u kimi i drugim organima.... Bolesnik tada poinje da se
znoji i svim svojim ulima osea prijatno oputanje koje neprimetno prelazi u slatki san koji traje oko pola sata, a ponekad i
vie....Takva para omekava, a ne slabi kou.... Siri disajne orga
ne, krvne sudove, obnavlja i dovodi navedene organe u stanje
u kome su bili pre bolesti... Dejstvo banje (kupke) ogleda se u
izvlaenju i najmanje vlage iz naeg tela pomou tople pare...
Oni koji oseaju umor, koji imaju natekle i teke oi, oni koji
imaju potekoe od silnih vojnih podviga ili od zemljoradnje
ili od rada u rudnicima, solanama, fabrikama, najbolji lek za
sebe e nai u banji"...
Korisno elovanje banje (kupki) na oveji organizam ini
je jednim od najboljih lekova. Umcreno korienje banje,govo
rio je Avicena,pomae kod nervnih rastrojstava i nesanice. Pre
poruivao je banju kod paralize, spazma celog tela i ak posle
mamurluka. Savetovao je preznojavanje u banji radi spreava
nja katara gornjih disajnih puteva.Toplota banje korisna je za
ljude koji boluju od upale porebrice, kod slabosti organa za va
renje i gubitka apetita. Suva banja donosi olakanje onima koji
boluju od vodene bolesti i onima koji imaju probleme sa zglo
bovima. Za bolesnike od utice esto kupanje u banji osnova
je itavog leenja". Banja pomae i kod bolova u mokranoj
beici, problema pri mokrenju i kod opteg gubitka snage.
U daljem tekstu govoriemo o tome kako primenjivati
banju, a zajedno sa njom i druge terapije, radi leenja raznih
bolesti. Dole navedene bolesti najbolje se lee u banji (one su

120

121

po pravilu povezane sa vikom suvoe, hladnoe i sluzi u orga

nizmu).
Bolesti gornjih disajnih organa. Hronini bronhitis, prehla
de nosa i grla ukazuju na to daje oveji organizam prepunjen
materijama sluzne prirode, koje su ohladile organizam i priku
pile se u njegovom gornjem delu. Zato je potrebno delovati su
protnim sredstvima - suvoom i toplotom. Za to nam najvie
odgovara suva parna banja. Za dopunsko dejstvo na resorpciju
sluzi u nosnoj upljini i pluima odgovara zasienje suve pare
parama biljaka - nane, pelena i drugih.
Sama banjska terapija sastoji se od 2 - 5 ulazaka u banju (sa
unu). Metlicom usmeravajte vazduh ka leima i grudima, kao i
prema licu. Posle svakog izlaska iz banje (saune) radi hlaenja
koristite tuiranje prohladnom vodom.
Iz ishrane iskljuite namirnice koje stvaraju sluz i nemojte
jesti posle 16 sati. Korisno je i veoma ubrzava leenje primena
suvog gladovanja u trajanju 2 4 - 3 6 sati, jedanput ili dvaput ne
deljno. Gladovati treba u toploj prostoriji.
Banjska toplota i suzbijanje aktivnosti tetnih mikroorgani
zama. U vreloj atmosferi banje ginu mnogi mikrobi koji iza
zivaju bolesti. Mikrobi ginu zahvaljujui znatnom poveanju
temperature tela i unutranjih organa.
Radi pojaanja an ti bakterijskih svojstava banjskog vazdu
ha on se obogauje parama pelena, breze, eukaliptusa i drugih
biljaka.
Imajui u vidu da toplota banje ini unutranju sredinu
organizma kiselijom i da u njoj ne mogu postojati patogeni
mikroorganizmi, ona deluje na mnoga teko dostupna arita
infekcija.
Banjati se u ovakvim sluajevima bolje je u banjama sa
suvom parom, pravei po 2-5 ulazaka, u zavisnosti od subjek
tivnog oseanja.
Poveanju antibakterijskih svojstava doprinosi i upotreba
urina i gladovanje.
122

Ozlede
Trauma (povreda) predstavlja povredu tki
va pri emu dolazi do izlivanja krvi i hiperemije. Kao rezultat
hiperemije na tom mestu dolazi do odlaganja raznih materija
koje se zgunjavaju, to kasnije moe izazvati upalu.
Banjska terapija pomae da se zagreje povredeni deo tela,
da se sprei hiperemija i uspostavi naruena cirkulacija. Obna
vlja se dotok kiseonika i ishrana tkiva, a poviena temperatura
podstie aktiviranje biolokih procesa obnavljanja.
Toplota banje spreava upalne procese, gnojenje i drugo.
Na taj nain banjska terapija podstie bre obnavljanje i iscelenje organizma.
Toplota banje, posebno u kombinaciji sa masaom, zna
ajno pomae kod raznih isaenja i uganua. Kada doe do
isaenja (uganua) javlja se spazam miia koji dri zglob u
jednom poloaju, kako ne bi dolo do pojave bola. Da bismo
vratili zglob na svoje mesto mora se uloiti napor da se savlada
spazam, koji na ovo reaguje jakim bolom. Toplota banje sma
njuje spazam i ini vraanje manje bolnim.
Neto slino se dogaa i kod povreda tetiva i miia. T o
plota koja zagreva tetivu ili mii omoguava da im se povrati
izgubljena elastinost i da se vrate u prvobitno stanje.
Banjsko leenje u ovakvim sluajevima vri se svaki drugi
dan, do potpunog ozdravljenja. Broj ulazaka u banju i trajanje
zavise od linog oseanja.
Srano-vaskularna oboljenja. Toplota banje utie na poja
anje cirkulacijskih procesa u organizmu. Spreava pojavu hi
peremije. To pomae srcu ako je oslabilo. Pored toga, dolazi do
irenja velikog broja sitnih krvnih sudova, to omoguava da se
trenira srano-vaskularni sistem. U odreenim sluajevima pra
vilno vebanje u kombinaciji sa pravilnom ishranom (manje
belanevina, ugljenih hidrata i masnoe u ishrani) pomae u
spreavanju veoma rasprostranjenih i opasnih bolesti, kao to
su infarkti i insulti (modani udari).
Ukoliko vam se ve dogodila navedena neprijatnost pravil
nom ishranom i kraim gladovanjima oistite krvotok, a zatim
123

primenite banjsku terapiju sa parom. U poetku se zadovoljite

samo jednim ulaskom u banju (saunu). Provedite u banji (sa
uni) najvie 2-3 minuta. Dalje sve radite u skladu sa linim
oseanjem.
Doktori preporuuju saunu kod razliitih poremeaja krvo
toka: od lakih spazama krvnih sudova do razliitih anomalija
u perifernom krvnom sistemu. Banja se koristi i za leenje hemoroida i varikoznog proirenja vena. Te bolesti su, pre svega,
posledica neaktivnog naina ivota, poslova koji se obavljaju
sedei i nepravilne ishrane. Oteava se oticanje venozne krvi,
slabe zidovi vena to dovodi do varikoznog proirenja vena.
S ciljem spreavanja navedenih bolesti potrebno je u kom
binaciji sa banjom (saunom) izvriti i ienje jetre, promenu
naina ishrane i ivota (uiniti ga aktivnijim). Kao rezultat br
zo ete povratiti narueno zdravlje i obnoviti elastinost vena.
Banja i hipertonija. Poveani pritisak krvi u krvnim sudo
vima ukazuje na to da u telu postoji odreena estina" koja i
dovodi do poveanja pritiska. Covek se ne moe opustiti ukoli
ko je umno i emocionalno preoptereen, i ukoliko se uzbuuje.
Sve to se odraava na tonuse krvnih sudova i dovodi do pove
anja krvnog pritiska.
Banjska terapija usled otvaranja kapilarnog krvotoka podstie oticanje krvi iz magistralnih sudova, dovodi do smanjenja
pritiska, otklanja psihiku i emocionalnu napetost, to dovodi
do prestanka ukoenosti organizma.
Na taj nain, zahvaljujui znatnom irenju perifernih su
dova, dolazi do smanjenja krvnog pritiska. U mnogobrojnim
istraivanjima posveenim ovom pitanju, pritisak se smanjuje
kako u toku banjske terapije, tako i sat posle njene primene.
U Nemakloj uspeno koriste banjske terapije u leenju
bolesti srca i krvnih sudova. Strogo dozirane banjske terapije
znaajno popravljaju stanje obolelih od hipertonije.
Ukoliko se posle banje (saune) pritisak ne normalizuje to
ukazuje da imate veoma jaku psiholoku stegu. Da biste je se
oslobodili morate primeniti metod ienja spoljanjih manife124

stacija ivota. Ukoliko i to ne pomogne znai da je u krvnim

sudovima dolo do jakih promena (krvni sudovi su kako kau
lekari postali kruti"). Da bi se krvnim sudovima povratila po
trebna elastinost pomae dozirano gladovanje na urinu i pra
vilna ishrana.
Radi leenja hipertonije svaka seansa u banji traje 5 - 7 mi
nuta (temperatura 57-70C, relativna vlanost 30-40%). Broj
ulazaka u banju reguliite u skladu sa linim oseanjem, ah ne
vie od 3-5 ulazaka.
Ako bolesnik dobro podnosi banjsku toplotu (velika vei
na se ne ali na taj problem) tada se terapija moe koristiti kao
fizioterapeutska u leenju hipertonije.
Zabranjeno je koristiti parnu banju osobama koje imaju
akutno oboljenje srca i hronine srane mane. Ukoliko se kod
hipertoniara posle banje pogorava stanje, to se dogaa veo
ma retko, potrebna je krajnja opreznost i umerenost pri korienju parne banje.
Za bolesne od hipertonije, posle parne banje kontraindikativno je korienje hladnih terapija (kupanje u bazenu sa hlad
nom vodom). Za njih je pogodno tuiranje umereno toplom
vodom ih hlaenje u udobnoj svlaionici posle banje.
Banja i reumatizam. Reumatizam unitava zglobove, ote
ava kretanje oveka. To ukazuje da organizam gubi elasti
nost, u njemu preovladuje gravitaciona energija, koja i izaziva
oseanje stegnutosti i ukoenosti. Osloboditi se toga moemo
korienjem suprotnih sredstava - toplote i vlage, koji izaziva
ju suprotno dejstvo - daju tenost, oputaju miie.
Za leenje tog oboljenja najpogodnija je japanska banja.
Ona se naziva fura". To je veliko drveno bure napunjeno to
plom vodom temperature do 45C. Ispod bureta je pe. U bu
retu se nalazi sedite (stolica) da bi se terapija primenjivala u
poluleeem poloaju. Celo telo, osim grudi (oko srca) poto
pljeno je u vodu. Na glavu se obino stavlja kapa nakvaena u
hladnoj vodi. U buretu se greje priblino 4 do 5 minuta. Posle
toga izai i obrisati se, zamotati se u ogrta i odmarati leei.
125

Znojenje zagrejanog tela se nastavlja. Poeljno je zamotati se u

vuneno ebe, da bi se jo bolje preznojili.
Za leenje reumatizma odgovaraju vlane i vrele banje (po
sebno prema Zalmanovu). Banjati se treba u skladu sa linim
oseanjem, uz korienje od vara trava za preznojavanje. Uoe
no je da bolest nestaje posle obilnog prcznojavanja. Znoj se
mora detaljno oprati. Pored banje i vrelih kupki potrebno je
promeniti nain ishrane i oistiti organizam.
Banja i iijas. Radikulitis (iijas), neuritis i lumbago ukazu
ju na to da su se u organizmu pojavila arita zastoja (hiperemi
je), u kojima je naruena normalna cirkulacija, a to znai upra
vljanje i ishrana.Toplota banje uspeno e obnoviti izgubljeno.
U toku banjske seanse obradujte bolesna mesta metlicom. Po
nekad je dovoljna jedna banjska terapija da bi se potpuno obno
vila neophodna cirkulacija krvi i ishrana tkiva.
Koristiti parnu banju treba prema linom oseanju, inei
3 - 5 ulazaka 2 - 4 puta nedeljno. Posle izlaska iz parne banje
izbriite kou na bolesnom mestu i utrljajte na to mesto masli
novo ulje. Izbegavajte promaje.
Po pravilu iijas nastaje od prodiranja patogene bioklimatske energije (kada vas produva hladni vlani vetar) u organi
zam.
Banja i kostobolja. Noga u klopci" - tako se u prevodu sa
grkog zove ova bolest. Odlaganje soli u kostima, hrskavicama
i tetivama ukazuje da su oslabili cirkulacijski i procesi luenja
u organizmu.
Banja, normalno,pomae da se uspostave cirkulacijski pro
cesi i da se pobolja razmena materija. Ali njoj je potrebno
pomoi ienjem jetre i promenom naina ishrane (ostaviti
minimum belanevinaste hrane).
Terapija znojenja u banji pomae rastvaranje taloga u zglo
bovima, oksidaciju ncoksiisanog i izbacivanje onoga to se te
ko izbacuje.

126

Kao dopunu banjskoj terapiji poeljno je svakodnevno pri

menjivati vrele kupke za noge po 2 0 - 3 0 minuta, posle ega
noge treba saprati prohladnom vodom. Poeljno je utrljavanje
ulja sa 10-15-minutnom masaom.Te mere omoguavaju odr
avanje visokih cirkulatornih procesa na bolnim mestima i iz
bacivanje nataloenih soli iz organizma.
Banja i astma. Astma predstavlja spazam bronhija, pojavu
sluzi u bronhijama da bi se spreilo prekomerno izbacivanje
ugljenine kiseline iz organizma. Toplota banje omoguava da
se u organizmu stvara ugljen-dioksid, ire krvni sudovi i bronhije, smekava muskulatura organa za disanje, to se povoljno
odraava - stanje astmatiara se znatno popravlja. Disanje po
sluje slobodnije, odstranjuje se vlaga.
Za leenje astme pogodnija je suva parna banja (sauna),
koja bolje odstranjuje sluz i u kojoj se lake die.
Da bi dejstvo banje bilo bolje izraeno, potrebno je poseivati je svaki drugi dan. Broj ulazaka i vreme trajanja treba
odrediti u skladu sa linim oseanjem.
Za uspenije leenje astme potrebno je primeniti metod
ienja spoljanjih manifestacija ivota (u osnovi mnogih slu
ajeva astme je psihika stega, koja izaziva uznemirenost, a uz
nemirenost izaziva spazam), redovno gladovati po 7-15 dana u
3 - 6 meseci, primeniti samoregulacioni psihotrening, ovladati
nainom disanja prema Butejku (detaljnije objanjeno u knjizi
Leenje disanjem) i obratiti panju na ishranu. Sve to olakava
ivot astmatiara.
Banja i rak. Svaki tumor je mesto u organizmu gde nastaju
povoljni uslovi za njegov razvoj. Ukoliko se uspostavi regulacijski uticaj organizma na to mesto, tumor e, ne dobivi povoljne
uslove za svoj razvoj, sam od sebe nestati. Banjska terapija, koja
pojaava cirkulacijske procese u organizmu, pogoduje tome.
Toplota takoc poveava kiselost u organizmu koju ne pod
nose elije raka. Mi smo utvrdili - pie Manfred fon Arenn
- da oslobaanje fermenata u elijama i resorpcija mogu biti
spontani ne samo kada je u eliji raka dolo do jake oksidacije,
127

ve i kada je njena temperatura nekoliko sati bila poveana pri

blino do 40C. Za uspenu borbu protiv metastaza potrebno
je da visoka temperatura bude u elom telu. Re je o hipertermiji celog organizma".
Visoka temperatura aktivira posebne fermente kako unu
tar organizma, tako i u samim elijama raka, koje resorpciono
deluju na njih. Profesor Herbert Kraus je uoio da je visoka
temperatura, koju lako prenose zdrave elije naeg organizma,
pogibeljna za elije tumora. Mi smo posmatrali kako pri tempe
raturi od 39C dolazi do oiglednog usporavanja razvoja elija
tumora. Pri naknadnom zagrevanju organizma u toku jednog
asa do 40C te elije su izumrle".
Jaanje cirkulacije i apsorpcija kiseonika u krvi, a u tkivi
ma njegovo vraanje, stvaraju takve uslove u organizmu koji
efikasno utiu na unitenje raka. Poveanje temperature tela
(do 40C), do kojeg dolazi u toku banjske terapije, povezuje
se sa maksimalnim zasienjem tumora kiseonikom, glukozom,
vitaminima i izaziva u bolesnim elijama otro poveanje raz
mene materija. Kao rezultat sloene lanane reakcije dolazi do
odumiranja, otkidanja elija raka.
Banja i dijabetes. Toplota banje pojaava ivotni princip
ui", koji je odgovoran za varenje hrane u organizmu. Zato
banjska terapija uspeno deluje na bolesnike sa dijabetesom.
Ona poboljava razmenu materija, olakava varenje i apsorbovanje hrane.
Banju treba koristiti 3 - 4 puta nedeljno. Broj ulazaka je od
2 - 5 . Vreme boravka u banji odredite u skladu sa linim osea
njem.
Kao dopunu pri leenju dijabetesa treba koristiti pravilnu
ishranu i eliminisati psihiku stegu, koja ometa pravilan rad
pankreasa (guterae). Poeljno je oistiti jetru.
eerni dijabetes najee napada lica sa suvinom telesnom teinom. To ukazuje da je kod njih smanjena razmena
materija, kao i procesi cirkulacije, nagomilan viak neoksidisanih materija, mnogo inertne mase koja hladi organizam i
128

stvara sluz u organizmu. Banja, posebno sa suvom parom, je

najpogodnija za leenje ove bolesti. Ona normalizuje navedene
procese i otklanja posledice dijabetesa.
Koa kod ljudi koji boluju od dijabetesa je bleda, suva, peruta se i javlja se neprijatan svrab. U tom sluaju pomae banj
ska terapija. Njena toplota, pojaavajui krvotok i disanje kroz
kou, pomae da se koa sauva. Poto banja poboljava rad
bubrega, ona na taj nain titi od konih oboljenja koja prate
dijabetes, kao to su furunkuloza i ekcem.
Jedno upozorenje: oboleli od dijabetesa mogu koristiti
banjske terapije samo u sluaju ako kod njih nije dolo do
preteranog slabljenja i mravljenja.
Banja i bubrene bolesti. Banjska terapija olakava aktiv
nost bubrega, izdvajajui vodu kroz kou, a zajedno sa njom i
tetne materije koje se obino izluuju sa mokraom. Zato se
ona moe i mora koristiti kod bubrenih oboljenja.
U mnogim svetskim klinikama upravo banju i koriste za
normalizaciju balansa vode pri leenju bubrenih bolesnika.
Tako, primenom banjskih terapija kod osoba koje boluju od
nefritisa, dolazi do smanjenja koliine belanevina u mokrai.
Saunorerapija ne samo da pomae u leenju bolesti bubrega,
ne samo da popravlja balans vode, nego i sniava kivni pritisak
kod lica kod kojih je on povean.
Pri leenju bubrenih bolesti potrebno je koristiti banju sa
suvom parom. Broj ulazaka u banju i vreme trajanja odredite u
skladu sa linim oseanjem. Potrebno je da budete u banji (sau
ni) najmanje dva puta nedeljno.
Pravilna ishrana i nain ivota, kao i razne terapije ie
nja, nee vam dozvoliti da doete u takvo stanje da vam otkazu
bubrezi. Zato posvetite potrebno vreme profilaktikim merama. Gubici na njima bogato e se isplatiti.
Banja i oporavak posle operacije ili preleanebolesti. Za to
bri oporavak posle preleane bolesti ili operacije potrebno je
129

stimulisati procese razmene u organizmu i nadoknaditi gubi

tak krvi. Primena pare u kombinaciji sa hladnom vodom je to
izvanredno stimuliue sredstvo. Naravno, parnu banju moete
koristiti kada je rana posle operacije zarasla.
Idite najvie 2-3 puta u parnu banju i budite u njoj do po
etka umerenog znojcnja. Posle toga istuirajte se prohladnom
vodom u trajanju 2 0 - 3 0 sekundi.
Zapamtite najvanije je vae lino oseanje.
Koju banju (suvu ili vlanu) koristiti za najbri oporavakumnogome zavisi od vae individualne konstitucije. Ogromnoj
veini odgovara ruska (vlana) banja. Naunici su ispitivali uti
caj banje sa razliitim stepenom vlanosti na organizam, traili
najoptimalniju varijantu za najblagotvornije dejstvo na kou,
cirkulaciju krvi, disanje, osetljivost miia, razmenu belanevina i smanjenje teine. Kao rezultat istraivanja zakljuili su da
ne treba koristiti preterano suvu paru u banji, za prijatnije ose
anje i korisno dejstvo potrebno ju je vlaiti. Preterano suva"
banja sa visokom temperaturom iritira disajne organe, unosi
suvou i grubost" u organizam.
Banja i bolesti krvnih sudova. Postoji izreka: ovek je
star toliko koliko su stari njegovi krvni sudovi". U krvnim su
dovima vremenom se stvaraju zadebljanja i peati (naslage),
koji ometaju normalnu cirkulaciju krvi.Ta pojava naziva se aterosklerozom.
Razloge za nastanak te veoma opasne bolesti treba traiti u
nepravilnoj i preteranoj ishrani, to dovodi do naruavanja raz
mene holesterola. Holesterol je pasivna hemijska materija. U
njemu je na 27 jedinica ugljenika samo jedna jedinica kiseonika.
Zbog toga holesterol slabo sagoreva, a pri nedovoljnoj razmeni
taloi se na zidovima arterija. U banji, u vreloj atmosferi, pojaa
vaju se procesi razmene materija, poveava se aktivnost fermen
tacije, to izaziva sagorevanje teko topljivog holesterola.
Ovde treba posebno ukazati na to da borba sa aterosklerozom traje celog ivota. ovek se mora pridravati pravilne
ishrane, u kojoj je malo teko rastvorive masnoe, periodino
130

ali planski gladovati od 7-15 i vie dana, redovno poseivati

parnu banju (jedanput nedeljno). Samo tada ete biti potpuno
sigurni da su vai krvni sudovi isti.
Ukoliko ste zapustili svoj organizam i ateroskleroza se ve
razvila, menjajte nain ishrane, redovno 2 - 3 puta nedeljno poseujte banju (3-5 ulazaka po 4 - 8 minuta), gladujte jedanput
u tri meseca na urinu, po 7-10 dana i brzo ete osetiti korist
od toga.
Banjska terapija kao fiziko optereenje. Banjska terapija
utie na srce i razmenu materija, izaziva u organizmu prome
ne analogne fizikom naprezanju. Zato banju moete koristiti
pri pasivnom nainu ivota, dobijajui odgovarajuu povratnu
reakciju od organizma. Boravak u banji odgovara, prema opte
reenju i utkaju na organizam, tranju na 300 metara.
Kao i za vreme bilo kojeg treninga ovde su vani intenzi
tet i vreme. Sve radite u skladu sa linim oseanjem. Dva do
tri puta nedeljno banjajte se (ovo se odnosi na zimski period).
Dejstvo toplote na organizam reguliite visinom podizanja na
banjske police i vremenom boravka u njoj. Na ovaj nain moe
te trenirati svoj organizam.
Banjska toplota i otklanjanje umora. U poslednje vreme na
unici su razvili metode otklanjanja umora u banji. Koristei
banju moete ne samo optereivati organizam, nego i otklanja
ti umor. Biokemijskim istraivanjima utvreno je da banjska
terapija znatno smanjuje nivo mlene kiseline u organizmu
- glavnog faktora umora.
Oputanje organizma omoguava da se smanji psihiki pri
tisak i optereenje u toku radnog dana, nedelje. Upravo sa zno
jem izlaze iz nas preostale informacije ivotnih nedaa i streso
va. oveji organizam posle banje ponovo postaje ist list, na
kojem emocije ponovo poinju pisati energetska izoblienja,
koja oteavaju rad organizma. Parna banja je veoma znaajan
informaciono-energetski faktor obnavljanja.

131

S tim ciljem potrebno je koristiti parnu banju minimalno

jedanput nedeljno, a posle emocionalnih stresova i preivljava
nja i ee.
Moramo se posebno zaustaviti na tome kako bolest na
puta organizam. Neki lekari tvrde da bolest, pre svega, ima
informaciono-energetsku strukturu, koja ,,prodrevi"u organi
zam poinje da prema sebi" menja (podeava) tkiva, to iza
ziva patogeni proces (reumatizam, promene u zglobovima i
drugo). Ta pojava je sporna, ali je nesporno da bolest izlazi"
iz organizma pri obilnom znojenju. Drugim recima,procesi cir
kulacije u organizmu podstaknuti banjskom toplotom, odnose
patogenu energiju na periferiju tela, gde ona pokuava da se za
dri, apsorbuje" se u znoj. Sto se ovek jae znoji iz organizma
lake izlaze patogeni elementi. Ukoliko se ovek manje znoji
teko da e bolest nestati.
Za lake znojenje koriste se specijalni odvari i ajevi za
preznojavanje. Kada se dobro preznojite treba oprati znoj, od
moriti se i jo jedanput posetiti banju da biste se na isto"preznojili. Iskoristite tu osobenost pri leenju svojih bolesti.
Sa znojem izlaze energetske komponente bolesti, ljaka
(neistoa i veoma tetne materije koje su se obrazovale u orga
nizmu, kao rezultat delovanja patogene energije bolesti na nor
malne strukture i materije organizma. Proitaete u sledeoj
prii koliko su one otrovne.
Bilo je predvieno da se svaka seansa leenja realizuje iz
dvajanjem sekreta znojnih i lojnih lezda, koji se taloi na zidu
vakumske boice koja je bila povezana sa polietilenskom cevicom. Pored vode i soli u sastav sekreta ulaze i mokraa, ace
ton, una kiselina i neki drugi toksini produkti. U odreenoj
koncentraciji oni su veoma otrovni za oveka, ak i za metal.
Kao dokaz za to moe posluiti sledea injenica. U poetku
rada, priblino posle 14 meseci, vakumski aparat je poeo lo
e da radi. Pri njegovom otvaranju odmah je otkriven razlog
neispravnosti: unutranji delovi kompresora bili su prekriveni
naslagama iz sadraja znoja, koje su u masnoj sredini izazvale
koroziju gvozda, jer sadri' ugljenih
".
132

Spektralna analiza sadraja dobijenog iz znoja dala je sledee rezultate (izraene u % ) : kalcijum - 40; barijum - 30; kalijum - 10,3; cink - 8; magnezijum - 8; silicijum - 2 , 3 ; natrijum
- 1 , 1 ; mangan - 0 , 2 1 ; arsen - 0,04; kalaj - 0,021; olovo - 0,008;
bakar - 0,008; hrom - 0,008; nikl - 0,061. Neoekivano visok
procenat barijuma u znojnom sekretu ukazuje na, prvo, znatnu
toksikaciju organizma, drugo, nae nepoznavanje liste produ
kata (toksinih i netoksinih) koji se odstranjuju pri razmeni
materija.
Banjska toplota kao metod spaljivanja rana. Specijalnim is
traivanjima je utvreno da se na akupunkturne take moe delovati ne samo iglom i strujom, nego i drugim nadraiteljima.
Toplota banje je jedan od tih nadraitelja.
Obavezan uslov uspenog delovanja na akupunkturne ta
ke je pojava dovoljno jakog bola o toplote i crvenilo koe.
Zbog toga se mora koristiti medica i obraivati telo po odgova
rajuim takama ili energetskim kanalima.
Moete tui po povrini", koristei odgovarajue segmen
te tela i zone Zaharina - Geda. Slina obrada posebno je po
godna za leenje hroninih bolesti: gastritisa, enterokolitisa,
dismenoreje, poliartritisa, iijasa (ishijasa), asteninih stanja i
slino.
Pri leenju upornih paraliza facijalnog ivca potrebno je u
banji, pomou metlice, zagrevati uho sa bolesne strane. U tom
sluaju pogodne su i lokalne parne terapije koje se moraju pri
menjivati to ee. One pomau da se brzo potisne patogena
energija sa tog mesta. Da bije odstranili koristite drvene dai
ce od topole ili jasike.
Parite se u banji i metlicom terajte vazduh na paralizovani
deo tela (uho). Posle pojave znoja, sedite jo 5 - 8 minuta, prislo
nivi drvenu daicu na bolesno mesto. Posle banje odmorite
se, umij te i ponovite seansu, ali sada bez daice.
Upotreba banje kodgojaznosti. Toplota banje pomae da
se zatitite o gojaznosti, to nije nita drugo nego prepobudivanje ivotnog principa Sluz". Za to je dobra suva toplota
133

banje. to se tie doziranja banjske seanse ona u ovom sluaju

moe biti dua (oko 10 minuta).
Banjska terapija znaajno poveava energetske proce
se u organizmu: poveava se upotreba kiseonika i izdvajanje
ugljen-ioksida, kao i energetska razmena. I ne samo za vreme
banjske terapije, nego i nakon 3 5 - 4 5 minuta posle banje. Pribli
no se gubi oko 500 grama.
Ubrzano mraviti nije poeljno, poto su gojazni ljudi e
sto optereeni i drugim slabostima.
Kod gojaznosti prvog i drugog stepena, dok se jo uvek
nisu pojavili simptomi izraene bolesti srca i krvnih sudova,
preporuuje se banja kao fizioterapeutska terapija. Postoje svi
razlozi za tvrdnju da se kod suvine telesne teine intenzivna
oksidacija masti produava i posle banje i da traje dosta dugo.
Efekat banje pojaava se umotavanjem u vlanu tkaninu. Ta
kvu svojevrsnu oblogu treba drati oko 2 sata. Postepeno sean
sa za seansom i zbacuju se suvini kilogrami.
Probleme normalizacije teine treba reavati kompleksno.
Uporedo sa banjom, koja pojaava i ubrzava procese razmene
u organizmu, treba upotrebljavati i namirnice koje omoguava
ju odstranjivanje vode iz tela. To su po pravilu suvo voe, suve
kale i drugo. Treba menjati nain ivota, uiniti ga aktivnijim,
jedanput nedeljno primenjivati gladovanje, u trajanju 24-48 sa
ti. Samo u tom sluaju problemi sa normalizacijom teine brzo
e proi, bukvalno pred oima menjae vam se figura.
Banjska masaa. Posle bilo koje tople, posebno banjske
terapije, telo je meko i savitljivo. U vezi sa ovim dobro je raz
gibavati ga razliitim pokretima masae. Koristei masau jo
vie ete poveati efikasnost terapije, aktivirati tkiva, inei ih
elastinijim i mladim.
Obavezno se preporuuje za vreme posete banji vriti ma
sae ili samomasae tela. Razmotrimo to pitanje.
Masau je najbolje raditi pred poslednji ulazak u banju.
Upotreba metlice na vreloj policije takoe svojevrsna masaa,
koja priprema miie, tkiva i tetive vaeg organizma za fizika
134

naprezanja. Kako pravilno raditi masau u banji? Masane po

krete treba initi du limfnih sudova, polako se kreui ka nji
hovim vorovima. Glavni limfni vorovi rasporeeni su ispod
pazuha i slabina. Limfne vorove ne treba dirati. Na primer,
masaa ruku se radi od ake do lakta, zatim od lakta do ispod
pazuha. Masirajui noge kreite se od stopala ka zglobovima
kolena. Ispod kolena nita ne dirajte, tamo se nalazi limfni
vor. Kreite se dalje do prepona. 1 ponovo budite paljivi: lim
fni vorovi u preponama su veliine i oblika pasulja. Ne smete
ih dirati. Grudi masirajte od sredine do ispod pazuha. Vrat
masirajte od kose do kljune kosti.
Evo nekoliko jednostavnih postupaka. Sedei na klupici
razgibavajte prste na nogama. Oprezno ih savijajte i skupljajte.
Zatim obuhvatite rukama stopalo i uradite sa njim iste pokre
te. Obavezno izmasirajte golenino-stopalni zglob po elom
obimu.
Razgibavanje je koristan nain masae. Izvodi se ovako:
mii obuhvatite i vrsto stegnite, kao da ga kotrljate izmeu
prsta.To prekrasno osveava umorne miie i zglobove, kapilari se ire, cirkulacija krvi se pojaava i do deset puta, a sve to
dovodi do poveane razmene materija. Posle razgibavanja gla
dite nogu sa obe ruke. Da bi ruke lake klizile po telu moete
koristiti sapun.
Zavrivi masau golenice pristupite masai butina. Ispru
ite nogu napred i gladite ih. Energiniji postupak - steite
ih, jer to deluje ne samo na kou nego i na unutranja tkiva.
Dolazi do oticanja venozne i dotoka arterijske lavi, bogate kiseonikom. Butinu steite prvo jednom, a posle sa obe ruke.
Pokreti moraju biti jaki i energini, od kolena ka vrhu. Preite
na razgibavanje, a zatim na udaranje, koje treba izvoditi naizmenino sa obe ruke.
Leda treba masirati na sledei nain: stavite ruku na lea,
trljajte lea spoljanjom stranom ake od dna pa uvis i obratno,
od kista ka lopaticama i obratno. Grudi se takoe mogu lako
izmasirati: trljajte od centra ka ramenima.

135

Da bi izmasirali stomak bolje je leci na leda, noge saviti

u kolenima (tada se stomani miii oputaju i masaa e dati
bolji efekat). Stomak gladite krunim pokretom ruke u pravcu
kazaljke na satu. Radi pojaanja stavite jednu aku preko dru
ge. Masirajui, postepeno smanjujte radijus dejstva pribliava
jui se pupku.
Vrat masirajte energinim pritiskanjem dlanom od zatilj
ka ka ramenu. Zatim trljajte i na kraju razgibavajte pritiskajui
prstima i pravei krune pokrete.
Ceo proces masae traje 10-15 minuta. Preterano jako i
dugotrajno masiranje u banji nije poeljno,poto je samo Sanja
nje optereenje organizma.
Kako se pravilno prati u banji. Kada zavrite sa banjanjcm
i malo se ohladite pod tuem, primenite toplu kupku. Voda u
ovom sluaju upija sve to je suvino, to je vrela para oistila"
sa koe. Posle kupanja u kadi, istuirajte se dovoljno vrelom
vodom. Sada moete pristupiti pranju. Za ovo je najbolje kori
stiti krpu od lipove like. Pre upotrebe potrebno ju je raspariti
u kljualoj vodi. Dovoljno nasapunjana krpa od lipove like ili
etka pomoi e da oistite kou, skinete oroale estice i pri
jatno e vas izmasirati.
Sapunjajte se krunim pokretima u pravcu kazaljke na satu.
Posebnu panju obratite na pranje stopala na nogama. Naspite u posudu toplu vodu sa sapunicom, moete dodati i malo
sode. Stavite posudu na pod i dok se perete stanite u nju. Za
tim istrljajte stopala plavcem (pemzom), da bi se skinuo oroali deo koe. Koa na stopalima postae elastina, bolje e pro
voditi energiju. Odmah ete osetiti neobinu lakou u nogama.
Posle banje kada se obriete malo namaite tabane maslinovim
uljem i saekajte dok se ono ne upije. To e za dui period dati
vaoj koi elastinost, a organizmu svcinu.
Glava se pere na kraju. Nju je potrebno prati u sapunici,
koja se sipa u posudu. Obine vrste sapuna sadre mnogo alkalnih soli, koje sue i nadrauje kou. Kosu je najbolje prati sam

136

ponom od jaja, u kojem se sadri sve stoje potrebno za pranje

glave i istovremeno uva i ak pojaa prirodni sjaj kose.
Za pranje kose voda mora biti meka. U tvrdoj vodi am
pon se slabo rastvara, na kosi ostaju sivobeliasti tragovi. Ta
loe se krenjake materije, kojih ima u izobilju u tvrdoj vodi.
Dolazi do iritiranju koe, a kosa postaje lata. Najbolja voda za
pranje kose je kinica ili snenica. Po potrebi vodu nije teko
smekati. Za to je potrebno u posudu sa vodom dodati jednu
kafenu kaiicu sode bikarbona ili niadora. Voda ne samo da
e se smekati ve e poprimiti i svojstva ienja.
Glavu ne treba prati n suvie toploj vodi. Jo su dreveni
lenici govorili da vrela voda krade kosu sa glave". Kosu perite
u toploj vodi, a na kraju isperite u prohladnoj.
Ukoliko vam je kosa normalna ne treba je prati vie oil je
danput nedeljno. U svim drugim sluajevima postupiti prema
situaciji.
Da bi kosa due trajala nemojte je suiti fenom. Od toplog
vazduha ona gubi prirodni sjaj i postaje krta, beivotna.
Da bi kosa zadrala prirodni sjaj briite je prirodnom svi
lom. Svojstva svile sa tkanine prenose se na kosu.
Posle banje obucite istu odeu. Specijalnim istraivanji
ma je utvreno da odea, koja je spolja ista ali noena vie od
nedelju dana, sadri do 5% (od opte teine) prljavtine, koja
slui kao hrana patogenim bakterijama.

LOKALNE P A R N E TERAPIJE.
Parna terapija za glavu. Namenjena je za ienje koe
lica, glave, smekavanje i izbacivanje vrstih sadraja iz maksilarnih i eonih sinusa, ienje nosne duplje i pri prehladama.
Dobro smekava sluz u pluima, pomae kod bolova u rameni
ma i vrani. Trajanje terapije je 15-20 minuta. Ne preporuuju
se vie od 2-3 terapije u toku jedne nedelje. One jako oputa
ju organizam. Posle ove terapije preporuuje se tuiranje pro137

hladnom vodom, bez kvaenja glave, u trajanju 10-30 sekundi.

Zatim je potrebno intenzivno se kretati radi zagrevanja tela i
potpunog suenja.
Ova terapija realizuje se na sledei nain: uzeti veliko vu
neno ebe i dve stolice (jedna velika za sedenje, a druga nia za
posudu). Kao izvor pare moete iskoristiti tek kuvani krompir,
jednostavno vrelu vodu ili zagrevati i stavljati u vodu kamenje
i drugo.
Skinuvi se do pojasa stavite izvor pare na niu stolicu, se
dite na viu stolicu i prekrijte se ebetom preko glave. Naginja
njem glave prema izvoru pare reguliite zagrevanje glave.
Preporuljivo je u vodu stavljati trave: alfiju, nanu,zovu,ilovlak - bokvicu (P/antago major), lipov cvet, koprivu, trinu od
sena, ali je od svega najbolje sipati kaiku mlevene mirodije.
Veoma dobra dopuna ovoj terapiji je ispiranje nosa sve
zom mokraom. To e olakati izbacivanje raskvaene sluzi iz
maksilarnih i eonih sinusa.
Parna terapija za noge. Preporuuje se kod raznih obolje
nja nogu: jako znojenje nogu, otoci, zastoj krvi (podlivi), hlad
noa u nogama, ak i kada su noge prekomerno suve.
Realizuje se ovako: u posudu sipati vrelu vodu, na vrh sta
viti daicu za noge. esti na stolicu, staviti noge na daicu,
noge dobro umotati vunenim ebetom. Primenjivati 1-2 puta
nedeljno, a posle svakog parenja noge saprati prohladnom ili
hladnom vodom.
Posle terapije preporuljivo je u kou nogu utrljavati masli
novo ulje. To se posebno odnosi na osobe koje imaju preterano
suve i hladne noge.
Parna terapija na nonoj posudi. Ako nemate nonu posu
du moete iskoristiti kantu. Preko kante (posude) stavite dai
cu za sedenje. Napunite jednu treinu posude vrelom vodom,
sedite obnaeni na daicu i umotajte se u ebe do pojasa da
para ne izlazi, a da slabine budu na vazduhu. Obnaen je samo
donji deo tela. Takvo zagrevanje je veoma vano za rastvaranje
138

i izbacivanje patolokih taloga skupljenih u maloj karlici. Ta

terapija je veoma dobra za ene, koje boluju od raznih vrsta
zastoja, cisti, kao i kod oboljenja bubrega i mokrane beike,
hemoroida itd.
Obzirom da zagrevanje tog dela tela izaziva obilno znoje
nje, nakon 15-20 minuta posle te terapije, kada se dobro preznojite, najbolje je lei u krevet i preznojavati se jo neko vre
me. Tek posle toga moete primeniti kratko hladno dejstvo.
Preporuuje se dodavati u vodu odvare trava: poljskog ra
stavia [Equisetum arvense) - za regulisanje mokrenja; kod obo
ljenja bubrega i kamenja u mokranim kanalima - odvar od
ovsane slame; trinu od sena - kod zatvora.
Briga o tabanima. Hteo ili ne ovek je stvorio za svoja sto
pala olakanja, nene uslove. Napravio je glatke uloke i stvorio
uslove za slabu pokretljivost svih zglobova na nogama. Sve to
je dovelo do slabljenja krvotoka, pogoranih uslova za razmenu
toplote, prevremenog taloenja tetnih materija na zidovima
krvnih sudova i zglobovima stopala. Covek prvo osea hladno
u u nogama i rukama zato to pri relativno maloj razmeni oni
imaju najveu povrinu rasipanja toplote.
Naunici su utvrdili da postoji direktna povratna veza iz
meu stopala i sluzokoe gornjih disajnih puteva. Uporedo sa
hlaenjem nogu smanjuje se i temperatura sluzokoe u nosnoj
upljini. To dovodi do prehlade. Nije sluajan starinski nain
za leenje prehlade dranje nogu u vreloj vodi.
Treba znati da veliki uticaj na oveji organizam ispoljava
i sama povrina po kojoj hodamo. Istraivai tog pitanja sma
traju da ukoliko idete bosi po vrelom pesku, hladnom asfaltu,
otrom kamenju i po iglicama etinara nadraujete nervni si
stem, a hodanje po toplom pesku, mekoj travi, praini i tepisi
ma u sobama smiruje ga.
Povrina tabana povezana je sa svim osnovnim organima
ovejeg tela. Preko tih delova na stopalu unutranji organi i
razliite sredine organizma ostvaruju kontakt sa spoljanjom
sredinom. Bez toga oni slabo funkcioniu.
139

Smanjenje temperature stopala najee se odraava na

funkciju bubrega. Razlog tome mogu biti tri okolnosti: prvo,
obimnost projekcionih zona sistema za izluivanje na tabani
ma; drugo, poseban raspored tih zona po obodu krova"svoda,
koji smanjuje na minimum uticaj spoljanjih naraitelja; tre
e, veliko punjenje krvlju samih bubrega, koji upijaju u sebe
etvrtinu krvi koja cirkulie u organizmu. Sve to u sluaju hla
enja stopala stvara neprijatne uslove, koji utiu na stvaranje
hiperemijskih promena u bubrezima. Ogled pokazuje da se lju
di sa bolesnim bubrezima ale na neprekidnu hladnou nogu
i ruku.

ta. U jesen treba produiti hodati bosim po zemlji, a paralelno

s tim kombinovati i hlano-vrele kupke za noge. Zimi - hoda
nje po snegu sa postepenim poveanjem trajanja od jednog do
deset minuta.
O tome, kakve izvanredne rezultate i izdrljivost moete
postii elienjem nogu, govore i istraivanja u toku jedne od
poslednjih ameriko-novozelandskih ekspedicija na Himalaje.
Deo uesnika je izveo viekilometarski mar po planinskim ka
menitim stazama, u zoni venog snega, bos, pri temperaturi od
minus 20C.

Ogroman znaaj ima veza stopala sa zemljom i raspored

elektromagnetne energije u organizmu. Neprekidna izolovanost stopala dovodi do toga da organizam ne dobij a negativno
naelektrisane estice. Zato broj pozitivno naelektrisanih esti
ca raste to dovodi do neravnomernosti elektromagnetnog po
lja i promena kiselo-alkalne ravnotee u organizmu. Deficit
slobodnih elektrona koji se javlja kod svih ljudi, koji ne hodaju
bosi, dovodi do poremeaja u formiranju nervnih impulsa, do
slabosti, umora, a zatim i bolesti.

Sta da rade ljudi kojima je stalno hladno po nogama. Jedan

od razloga za hladnou nogu moe biti gubitak kontakta izme
u stopala i podloge, ako su noge preterano utopljene. Poto
pri obinom kretanju u toku dana ne dolazi do prirodnog opte
reenja nogu, ne dolazi ni do odgovarajueg nervnog nadraivanja, koje pojaava cirkulaciju krvi u tabanima a samim tim i
njihovo zagrevanje.
U takvom sluaju pomoi e vam masaa tabana i stopala
nogu. Posle masae oni e se zagrejati. Masaa se sastoji u to
me to samostalno trljate i razgibavate tabane i stopala. Pored
navedenog, moete probati i drugi metod delovanja na stopala.
Uzmite sandue irine 50-60 centimetara, duine 80-100 cen
timetara i visine 15 centimetara. Sipajte u njega ispranu smesu
grubog peska i razliitog po veliini kamenja (reni ljunak).
Mora biti nekoliko veih kamenova sa otrim ivicama. Kame
nje i pesak moraju biti isprani i suvi. U toplom delu stana, kupa
tilu ili neposredno do kreveta stavite taj sandui i to je mogu
e ee pritiskajte bosim nogama po tom pesku i kamenju.

Neki naunici smatraju da deficit slobodnih elektrona, ko

je moemo dobiti samo pri kontaktu sa zemljom, izaziva naru
avanje regulacije svih ivotnih procesa. Evo jednog od razloga
svih naih bolesti (upravo svih!). Pronalaskom obue ljudi su
se izolovali od zemlje, poveavajui na taj nain verovatnou
obolevanja.
Korist od polivanja vodom i hodanja bosih nogu sastoji se
u tome to se normalizuje opti naboj organizma i eliminie
deficit slobodnih elektrona u njemu.
Lekari su jo davno obratili panju na vanost jaanja sto
pala, njihovog elienja i predloili razliite metode. Naveemo godinji plan mera za lokalno jaanje nogu, koji su izradili
voronjeski specijalisti V. V. Krilov, Z. E. Krilov i V. E. Aparin.
Poinju od aprila hodati po kui bosi. Svakodnevno trajanje ta
kvog hodanja, krajem maja, mora iznositi 2 sata. Krajem maja
treba poeti hodati bos ili trati po travi i zemlji, poveavajui
trajanje svakodnevne terapije u letnjem periodu do jednog sa140

Brzo ete uvideti koliko je korisno dejstvo kamenja na va

e telo. Noge e postati tople i lake. Krupno kamenje sa otrim
ivicama potrebno vam je radi dejstva na otvrdnule delove nogu
(oroalu kou).
Starijim ljudima preporuuje se,pored sanduia,da posta
ve stolicu ili sto. Na njih se mogu oslanjati radi lakeg odra
vanja ravnotee. Pomou njih brzo se eliminie pritisak, kada
u odreenom trenutku u nogama osetiti neto jai bol. Ova
141

terapija veoma je korisna i za decu, za njihovo zdravlje, obuku

i pravilan rast.
U letnjem periodu korisno je i hodanje bosim po peanoj
obali reke ili mora. Voda ne srne biti iznad glenjeva.Takve et
nje jaaju stopala, normalizuju cirkulaciju krvi u njima i elie
ih. Nita manje nije vano ni tranje po vodi. Ono pojaava
pritisak na stopala, pojaava u njima cirkulaciju krvi, a samim
tim i toplom.
Veoma jako elektrino punjenje organizma daje etnja po
jutarnjoj rosi.
Kada je hladno vreme terapiju hodanja bosim po vodi mo
ete realizovati i u kui. Sipajte u kadu toplu vodu (32C) do
visine glenjeva. Stojei, polako hodati po vodi. Zatim postepe
no poveavajte temperaturu vode do 38-39C. Trajanje terapi
je je 10-15 minuta. Sledei puta donekle izmenite tu terapiju.
Ponite sa toplom vodom i postepeno je hladite.Temperaturu
vode reguliite tako da vam bude prijatno i da noge pri zavret
ku terapije budu tople (posle hladne terapije moete ih samo
skvasiti u toplu vodu ili uraditi energinu masau).
Na stopala moete primeniti i druge lekovite metode. Naj
efikasnije i najee koriene metode su: obloge, zamotavanje
stopala i listova, arape sa siretom, kupke za noge, kupke sa
naizmenino toplom i hladnom vodom, kupke za noge sa et
kama, polivanje vodom, suve etke, stavljanje na noge lekovitih
trava, hodanje bosim, leenje rosom, gimnastika za noge, razli
ite vrste masaa i drugo.
Obloge. Obloge na stopala i listove nogu su jednostavne i
efikasne. Potreban je sledei materijal: flanelska i vunena tkani
na, kanta i hladna voda.
Priprema: uzeti vunenu tkaninu i dve pelene od flanela.
Lei na krevet i staviti otkrivene noge na vunenu tkaninu. Flanclsku pelenu nakvasiti u hladnoj vodi, ocediti je tako da sa nje
ne kapa voda, ali da ostane dovoljno vlana. Na vunenu tkani
nu staviti pelenu i na nju nogu. Za odrasle rairiti celu pelenu,
a za decu saviti je nekoliko puta. Omotati mokrom pelenom
142

stopalo i list noge, a preko toga omotati vunenu tkaninu. Isto

uraditi i sa drugom nogom. Ovaj metod se koristi za skidanje
temperature stopala tokom leta. Moe se koristiti i za skidanje
visoke temperature celog tela.
im se obloga pone zagrevati mora se zameniti. Ukoliko
je temperatura suvie visoka - dovoljno je 5 minuta. U drugim
sluajevima oblogu menjati posle 10,15 i 30 minuta.
Kako menjati oblogu? Posudu sa hladnom vodom prineti
do kreveta. Skinuti ebe sa nogu, kao i oblogu. Mokru pelenu
staviti u hladnu vodu, iscediti je, lagano rairiti i ponovo zamo
tati nogu. Vunenu tkaninu spolja vratiti na svoje mesto. Isto
uraditi i sa drugom nogom. Zamenu obloga vriti po mogu
nosti brzo.
Ukoliko su kod oveka sa visokom temperaturom noge
hladne ili se smrzava, obloge staviti na listove, na stopala ne sta
vljati mokru pelenu, zamotati ih suvom vunenom tkaninom.
Takva obloga ima zagrevajue dejstvo, izaziva znojenje,
ukoliko se tkanina nakvasi u hladnoj vodi i jako iscedi. Vlanu
tkaninu kako je navedeno, po mogunosti bez savijanja, omo
tati oko stopala i lista i ostaviti je pola sata do dva sata. Ako je
ovek zaspao moe se drati i due.
Ako vam je hladno ili ako vam je obloga preterano hladna,
posle prve mokre pelene stavite topao termofor i sve to zamo
tajte vunenom tkaninom. Toplo se umotajte.
Oblogu drite od 10 do 45 minuta, dok se ne preznojite. U
zavisnosti od linog oseanja i stanja krvotoka oblogu moete
drati jo 10-15 minuta. Tu je samo jedan kriterijum, pojava
znoja. Posle toga se istuirajte i izbriite.
Ovakve obloge stavljajte maksimalno dvaput u toku dana,
minimalni vremenski razmak izmeu njih je 4 sata, radi izbega
vanja preteranog pritiska na sistem krvotoka.
Kupke. Ne treba potcenjivati delovanje kupki za noge.
Uzmite dovoljno veliku posudu ili kantu kako bi udobno stavili
obe noge, voda mora biti do listova. Ponite sa toplom vodom,
143

postepeno dodajite hladnu. Pri tom telo mora biti dobro umo
tano, ne srne biti hladno. Ove kupke skidaju temperaturu.
Zagrevajue dejstvo imaju suprotne kupke. Ponite sa to
plom vodom, dodajui sve topliju, dok moete da izdrite.Tra
janje terapije je 10-15 minuta. Ova kupka je veoma dobra kad
ovek ne moe da zaspi zato to su mu noge hladne.

kosmonauta za program Merkur". Za proven snage volje i

izdrljivosti, kandidatima za kosmonaute je predlagano da u to
ku 7 minuta dre obe noge u vodi sa ledom. Vi takode moete
proveriti vlastitu snagu volje, idi posle te terapije dobro zagrejte
noge u toploj vodi.

Cirkulaciju krvi pojaava naizmenina kupka. Pripremite

dve posude - sa toplom i hladnom vodom. Ponite sa toplom,
2 do 3 minuta, zatim stavite noge u hladnu vodu na 10-15 se
kundi. Ponovite to 3-5 puta, zavrite sa hladnom vodom. Izbri
ite noge (nije obavezno), obucite pamune ili vunene arape,
leite u krevet i preznojte se.
Protone kupke. Ova kupka primenjuje se na sledei na
in: jaki mlaz iz tuu usmeriti na noge. Jaki nadraaji od hlad
ne vode (8-12C) i energino udaranje njene struje izazivaju
veoma jak zagrevajui efekat, koji se pojaava trljanjem noge
0 nogu i trljanjem nogu rukama. Trajanje terapije je od neko
liko sekundi do 2 - 3 minuta, u zavisnosti od brzine javljanja
reakcije, koju ete poznati po boji koe nogu - im koa jako
pocrveni terapija je zavrena.
Ova terapija se koristi samo kada koa nogu moe reagova
ti na niske temperature. Ako zagrevanje stopala ne nastupi za
2-3 minuta, to znai da ova terapija trenutno nije za vas. Brzo
izvadite noge iz vode, izbriite ih i stavite termofor.
Kao indikacije kod ovih terapija mogu se pojaviti znojenje
1 hladnoa nogu.
Kontraindikacije se javljaju kod jakih prehlada, groznia
vog stanja, trudnoe i kod veoma nervoznih ljudi.
I na kraju dajemo test za odreivanje otpornosti vuih no
gu na hladnou.
Neki lekari odreuju izdrljivost i snagu volje oveka pre
ma sposobnosti stopala da podnose hladnou. S tim ciljem
od lica koje ispituju trae da stanu bosi na led, da vide koliko
dugo mogu da podnose hladnou. U Sjedinjenim Amerikim
Dravama (SAD) na analogan nain postupali su pri izboru
144

145

K A K O ELIITI D E C U

re no to ponemo govoriti o elienju dece obratiemo pa

nju na princip funkcionalne prekomernosti, koji je zasno
van na tome da su svi organi i sistemi u organizmu, ak i elije,
viestruko otporni, to obezbeduje siguran opstanak oveka pri
optereenjima i nepogodnim uslovima. Te rezerve otpornosti
7 do 10 puta nadmauju nivo koji je neophodan za normalne
ivotne aktivnosti.
Princip funkcionalne prekomernosti organizma moe se
poveati redovnim uvebavanjem, to jo vie poveava otpor
nost pojedinih sistema u organizmu. Razumno elienje omo
guava postepenu pripremu organizma za podnoenje veoma
ozbiljne hladnoe i uspenu borbu sa njom. Dovoljo je napo
menuti maratonsko plivanje zimi u ledenoj vodi. Pripremljeni
ljudi plivali su goli u takvoj vodi due od jednog sata i nisu se
prehladili.
Uporedo sa prirodnom sposobnou organizma da uveba
vanjem jaa funkcije u njemu postoji i obratni mehanizam, ko
ji se naziva ograniiti nepotrebne funkcije ". Na organizam
suprotstavlja se tetnim uticajima onoliko koliko oni na njega
deluju. Na primer, ovek je pomou specijalnih vebi za snagu
dobio odgovarajuu miinu masu i prestao vebati. Poto mi
ii ne dobijaju uobiajeni snani stimulans, oni veoma brzo
gube svoju masu i vraaju se u prvobitno stanje.
To su najbolje potvrdili prvi dui letovi u kosmos. Besprekorno pripremljeni, jaki,uvebani kosmonauti u due vremena
nalazili su se u besteinskom stanju. Vrativi se na Zemlju nisu
mogli ak ni na noge stati. Morali su da ue da hodaju - kao u
prvoj godini ivota, zato to nije bilo potrebno samo povratiti
raniju snagu svim miiima, nego i uspostaviti rad vestibular147

nog aparatu. Organ ravnotee u kosmosu nije bio potreban, jer

su se tokom leta izgubile funkcije gore" i dole".
Isti rezultati su dobijeni i u ogledu sa morevima. Tokom
45 dana neprekidno su ih drali u prijatnim temperaturnim
uslovima: temperatura u sobi je odravana na 27-28C, a tem
peratura vode u kojoj su se kupali na 34C. 1 svo njihovo e
lienje je nestalo - mogli su se prehladiti nalazei se pored
otvorenog prozoria.
Organizam novoroenog deteta je takav materijal na koji
se moe delovati na dva navedena naina: razvijati princip funk
cionalne suvinosti na dejstvo hladnoe ih raditi sve tako da on
atrofira, iezne zbog nepotrebnosti. Obino veina roditelja
deluje prema drugoj varijanti. Novoroene stavljaju u sterilne
uslove, u sobu sa stalno visokom temperaturom, u tesne okove
pelena. I nita nije udno to se njegov organizam prilagodava
takvim uslovima. Nema nikakvog kolebanja temperature, a to
znai da nikakvi prirodni mehanizmu termoregulacije ni jedan
put nisu ukljueni u rad. Tako se radi nedeljama, mesecima i
oni postepeno odumiru kao suvini. Ve posle mesec dana dete
e biti nezatieno i pred najmanjim vetrom. Zato se i dogaa
da deca starosti do godinu dana boluju 5 puta ee od odra
slih. Skoro 90% bolesti odnosi se na prehlade.
E. A. Pokrovski u knjizi Fiziko vaspitanje kod raznih na
roda (1884 g.) opisuje kako razni narodi u svetu razvijaju me
tode prilagoavanja kod novoroene dece. Kod Finaca i Rusa,
na primer, deca su se raala i ivela celu neelju u banji, gde
je temperatura mogla biti i plus 50C. Smatrali su da u takvoj
toploti,gde sva tkiva tela postaju meka i oputena, poroaj naj
lake prolazi. Tunguskinje su se poraale u toku seobe - pod
otvorenim nebom i pri hladnoama od minus 40C. Oni su
smatrali roenje deteta prostim fiziolokim aktom, za koji se
nisu ranije pripremali i veoma esto niko nije pomagao majci
pri poroaju. Novoroeno dete je sposobno da izdri i vruinu
i svirepti hladnou.
Neki narodi su imali obiaj da okupaju dete u ledenoj vo
di, drugi su ih brisali snegom ili posipali solju. Novoroene je
izdralo sve. Sposobnost prilagoavanja tek roenog oveka je
148

ogromna. Uzmimo samo temperaturne uslove: u banji je tem

peratura za 20 stepeni via nego u majinom telu, zimi je nia.
Obino, dnevna kolebanja temperature se kreu u granicama
od 5-10, a rede i 2 0 - 3 0 stepeni. Znai da ih organizam novo
roeneta nadmauje sa rezervom za 2-3 puta. Eto zbog ega
su neki drevni narodi novoroene brisali snenom ili krstili ledenom vodom. Na ovaj nain su se aktivirali svi mehanizmi
termoregulacije.
Naunici su utvrdili da funkcionisanje sistema termore
gulacije i zatitne funkcije organizma, ukljuujui i imunitet,
zavise od stanja jednog od najvanijih hormonalnih organa
- nadbubrene lezde. Takoe je utvreno da se njen razvoj
ostvaruje pod uticajem hladnih terapija. Zato kratko, ali jako
dejstvo hladnoe - prema principu stresa, aktivira nadbubre
nu lezdu i stvara u organizmu neophodne promene u siste
mu prilagoavanja. Kasnija delovanja samo jaaju zaputenu
termoregulacionu funkciju organizma.
Prve terapije elienja mogu se izvoditi sa tek roenim
detetom. Terapije moraju biti kratke. To je sasvim dovoljno za
aktiviranje nadbubrene lezde to predstavlja, pri redovnoj
primeni hladnih terapija, ne samo profilaksu protiv prehlada,
nego doprinosi i dobrom fizikom i umnom razvoju. elienje
novoroenadi i dece koja sisaju utie na opti razvoj. Ukoliko
se sprovodi redovno omoguava da se deca razviju u pametne
i zdrave ljude.
Kako eliiti malu decu. Ponite sa polivanjem. Malu decu
moete u prva tri dana posle roenja polivati hladnom vodom,
deca se brzo priviknu na to. To im se veoma dopada. Potrebno
je uvek imati na umu nekoliko uslova. Za dete (do 10-12 go
dina) majka je tesno vezana. Pre no to ponete polivati dete,
majka sama mora da koristi ovu terapiju da se ne bi plaila.
Dete moete polivati i u kupatilu i na ulici, moete ga oprezno
okupati i u ledenoj vodi (probijajui led). Decu, koja jo ne ho
daju, moete na nekoliko sekundi staviti u sneg.
Najbolje je ako se majka i dete polivaju istovremeno (iz
jedne posude). Dete treba uzeti na ruke, staviti na grudi i posle
149

toga polivati se. Posudu sa vodom ne moete podii jer su vam

zauzete ruke. Polivati vas moe neko drugi ili koristite malo
vedro, polivajui istovremeno i sebe i dete. Nije vano ako de
te ne bude svuda nakvaeno. Polivati se mora brzo. Kasnije
moete polivati samo dete, ali je bolje poinjati zajedno. Posle
izvesnog vremena deca e se sama polivati.
Decu treba polivati dva puta dnevno: ujutru i uvee. Ako
je dete bilo bolesno ili se razbolelo, treba ga ee polivati, na
svaka 2 - 3 sata. Kod visokih temperatura efekat polivanja se
brzo javlja.
Posebnu panju treba obratiti na to da ne bude promaje i
da se dete ne prehladi. Bolesnu decu je najbolje otimah izbrisa
ti i obui ili staviti u krevet i pokriti toplim ebetom.
Decu treba polivati pre jela ili 1,5-2 asa posle jela. Ne
treba ih polivati neposredno pred spavanje. To ih uzbuuje i
rasanjuje.
Entuzijast i pobornik sistema P. K. Ivanova, N. M. Bikova
pomou hladnih oblivanja i razumnog gladovanja uspeno leci
decu od najraznovrsnijih bolesti.
Malu decu moete, odmah posle roenja, uiti da plivaju.
Poto deca sa roenjem ne gube sposobnost odravanja na vo
di, ta osobina se moe iskoristiti da se deca jo dok sisaju naue
plivati. Evo kako se to ostvaruje u praksi.
Za obuku ece u plivanju postoji kompleks veoma prostih
vebi. Ciklus vebi se sastoji iz tri dela: gimnastika, masa/a i
neposredno voda. U trajanju 6 minuta (u uzrastu do 6 meseci)
- gimnastike vebe. Zatim se vreme poveava na 10-15 mi
nuta i koristi se za masau. I tek posle toga voda. Na poetku
obuke temperatura vode u kadi mora biti 36C,a na kraju obu
ke 35C.
U svaku vebu ukljuuje se takozvana hladna mrlja: u ka
du se puta mlaz hladne vode, a telo maliana se nalazi u njego
vom epicentru. To se radi na kraju svake vebe. Tako moete
elici ti svoju decu.
Vratimo se na poetak vebi. Stavite dete u vodu. Postoji
nekoliko vebi. Prva - Jun" (ili voenje du kade). Deca veo150

ma dobro podnose tu vebu, koja se moe izvoditi grudno, a i

na leima. Veliki prsti ruku su na ramenima, a ostali prsti na
lopaticama eteta (ako ono lei na leima), lako pridravate
glavu. Dete vodite du kade. Pokreti moraju biti mirni, bez tr
zaja i otrih okreta. Inae moete uplaiti malog plivaa. 1 tako
56 puta po krugu osmice".
Polukrug . Leva ruka je polusavijena na potiljku, a desna
na grudima, veliki prst je pod podbradkom. I ponovo 5 - 6 puta
po krugu osmice".
U pauzi - odmor, aktivni odmor - hodanje po vodi. Dete
lako pomera noge u vodi. Ovde je potrebna podrka: leva ruka
je na potiljku, desna pod podbradkom. Glavica u nivou vode
(samo malo iznad). Lagano ga vodite da se dete ne zagrcne. 1
tako dva puta ga provedite po kadi. Uzgred, hodanje po vodi je
ujedno i dobra veba.
Jo jedna veba - jednoruna podrka. Levom rukom hva
tate glavu polukruno,glavicu okrenite ka sebi i provedite mali
ana nogama ka ivici (boku) kade. Tu e se on odgurnuti noga
ma. Iskusni plivai" se odgurnu i po 10-12 puta.
Sada poinje plivanje. Jednom rukom odrasli pridrava
maliana (on lei na leima) za potiljak, a drugom zajedno sa
detetom pravi plivake pokrete. Posle nekoliko vebi dete e
samo poeti plivati.
I na kraju slobodna podrka. Dete lei na leima. Leva
ruka odraslog je na potiljku, desna na pobratku (ne cela ruka,
samo 1-2 prsta). Dete lei praktino bez tue pomoi. Jedni
bre ue, drugi sporije, ali je pravilo da svi naue. Nekima po
mae specijalna kapica. Na obinu deju kapicu privrste se
dve kapronske (vetako vlakno) trake za koje su privrene
kockice od plastine mase. Neto slino kapici vaterpoliste. Pre
poruuje se upotreba kapice u prvih 4 - 5 meseci. Za vebanje
slobodnog odravanja na vodi ovakve kapice su nezamenjive.
Vi ete moda upitati od kog uzrasta treba uiti decu da
plivaju? Od bilo kojeg. Optimalni uzrast je od tri nedelje do jed
nog meseca. Kod takve ece lake se uva uroena sposobnost
odravanja na voi. Oni su veoma zahvalni i dobri za obuku.
151

to se tie ronjenju, ono se u prvom i drugom mesecu ne

preoporuuje. Polivajte glavicu deteta, uei ga da zadrava di
sanje. Tek u petom ili estom mesecu uite ga da roni. To se
moe izvesti u formi igre: dete e poi za igrakom i zaroniti
za njom na dno.
Sline vebe plivanja pogodne su za brz razvoj i jaanje
zdravlja deteta.
Nastavljamo priu o jaanju dece na primeru porodice Nikitinih.
Hladnoa - doktor
Mi smo tada ivcli u tek izgraenoj zajednikoj kuici,
koja nije imala grejunje. Temperatura u sobama varirala je od
plus 10-12C (ujutru, dok pe jo nije bila zaloena) do plus
25"C (uvee).Tada sam se veoma brinula, jer sam mislila da je
to za dete tetno i matala o toplom stanu. I tu se pokazalo da
u nesrei ima i sree. Ubrzo smo primetih kada je ujutru hlad
no, dok ne zaloimo pe, detetu je mnogo bolje - crvene mrlje
na koi su bledile, svrab je nestajao. Dete je bilo veselo, energi
no, mnogo i rado se kretalo i samo igralo. Ali im bi ga obukli
toplije ili jae zaloili pe njemu je bilo gore: muio gaje svrab,
bio je plaljiv, trom, kapriciozan, praktino nije sa ruku silazio
traei panju i razonodu. I jedne zimske veeri, pokuavajui
nekako da smirim svrab kod sinia koji je plakao, izala sam
s njim na minut na ulicu i stala pod strehu iznad vrata. Sama
sam za taj minut osetila jaku hladnou a on, samo u benkici,
brzo se umirio, ak razveselio. Od tada je i poelo nae sluajno
elienje. im bi on poeo ekati svoje krastice izlazili smo na
zastakljenu terasu, a jednog sunanog februarskog dana osmelili smo se i izali na ulicu. Sunce je grejalo kao u prolee, sneg
je svetlucao, sijalo je plavo nebo. Sini mi je od uzbuenja
skakao na rukama i mi smo se razveselili gledajui ga. I palo
mi je na um neto strano, nahladie se, razbolee se. Kroz pola
minuta vratili smo se u kuu, a sinje pruio rukice ka vratima,
kao daje hteo jo. Ipak smo odluili da do sutra ne izlazimo.
Sledeeg dana smo izlazili dva puta, priblino po pola minuta.
152

Posle sedam dana od nae brige nije ostalo nita, sin se oseao
prekrasno. Tada je imao samo osam meseci. Sa godinu i po sin
je ve sam trao po snegu i vukao i nas za sobom.
Ohrabrili smo se i mi. Poeli smo sve ee koristiti tu snenu terapiju: protrimo po snegu, uemo u smetove do kolena,
posle toga izbriemo noge, stopala nam gore, a u miiima ose
aj kao posle dobre masae. Najvanije je to smo se uverili da
to nije strano i da je to korisno. I sve bi bilo dobro da nije bi
lo uasnih predvianja (proroanstava), kojim su nas zasipali:
Upala plua je sigurna!", Hronini bronhitis i prehlada bie
neizostavni", Reumatizam neete izbei!",Ako detetu nahladite ui ogluvie!".
Sva ta proroanstva nisu se ostvarila. Zato smo sa drugim
sinom bili hrabriji - od samog poetka ga nismo utopljavali,
dozvoljavali mu da bude goliav i u kui i na ulici, dozvoljavali
da samo u gaicama puzi po podu, da ide po zemlji u dvoritu.
A kada su deca postala starija, ak nas je i udilo kako rado i
dugo borave na snegu, bez jakni, kapa i rukavica, kopajui ka
nale i pravei kule. Pri tome im ni mokre noge nisu smetale.
Igrajui se oni su zaboravljali da treba promeniti obuu. I sve
se odvijalo bez neprijatnih posledica.
Upitaete se da li smo se uopte brinuli za decu? Jesmo,
normalno, posebno u poetku, kada nismo mnogo znali. Nas
je tada dralo intuitivno uverenje da, ako je detetu hladnoa
prijatna, tu ne moe biti nita opasno i tetno.Tada nismo zna
li kako moe biti otporan organizam ak i najmlaih, nismo
znali da ga slabim ne ini priroda, nego oslovi ivota u kojima
se on nalazi.
Kako smo se mi eliili? Proitali smo masu knjiga o elienju dece i nita dobro tamo nismo nali. Svi metodi su toliko
oprezni ili naporni pa ih zbog toga niko i ne koristi. Evo ta se
dogodilo sa nama. Dogodilo se da smo sa svojim prvencem ne
koliko meseci proiveli na otvorenoj terasi. Pelene smo morali
menjati po nekoliko puta nou. I letnje noi su bile veoma pro
hladne. Dogaalo se da razmotamo dete, a iz njega izbija para.
Stalno su nas plaili prehladama, i sami smo se bojali toga, ali
dete nije bolovalo. Tada nismo tome pridavali panju, ali kada
153

je poela naa borba sa dijatezom setili smo se i tih prohladnih

let njih noi. Deak je lako podnosio promene temperature od
10-15 stepeni. A kada smo ga poeli goliavog iznositi iz tople
sobe (25C) na mraz (do minus 10C) on se prekrasno oseao
i pri skoro trenutnim razlikama temperature od 30-35C!
Ovaj nain borbe za dobro zdravlje poznat je u Rusiji jo
od davnina: iz banje u sneg ili kroz otvor u ledu u vodu, pa opet
u banju. I tako nekoliko puta. Zato da se i mi bojimo, smirili
smo se.
Kada nam se rodila kerka mnogi su nam govorili:
- Neete, valjda i sa devojicom tako postupati!
- Zato? - bili smo zaueni. - Zar devojica ne treba da
bude krepka i zdrava? I prvi dan po izlasku iz poroilita, za
vreme prvog hranjenja u kui, priredila sam joj vazdunu banju
na pola sata.
Od tog vremena svako hranjenje je bilo kombinovano sa
terapijama elienja. Evo kako je to bilo. Na leaj postavim pe
lenu, stavim kerku - ona je bez kape, samo u benkici i leem
zajedno sa njom. Neka od devojaka mi paljivo stavi jastuk
pod glavu. Kakvo blaenstvo! Do tada sam se muila pokua
vajui da je hranim sedei,kako je preporueno"; obe ruke su
mi zauzete, leda se umaraju, nogama je neudobno, ak i detetu
(zamotanom i stisnutom) je neudobno, ni ono a ni ja nismo
bili zadovoljni. I jedanput, vrativi se umorna sa posla, pokua
la sam da je hranim poluleei. Iznenadila sam se kako je bilo
dobro: ja sam se odmarala, a detetu je bik) udobno.
Od tog vremena hranjenje je i za mene i za dete postalo
minutama odmora, naslaivanja, razgovora i vremenom higi
jenskih i terapija elienja. Naravno u poetku je to obino po
vezano sa leenjem. Dok kerka sisa, ja joj slobodnom rukom
paljivo diram pregibe na vratu i na rukicama, duvam u njih.
Direktno pred oima nestaju znojne mrlje sa kojim je dete iza
lo iz poroilita. I ja ve znam a emo s njima izai na kraj
bez bilo kakvih krema i prakova, jednostavno za vreme hra
njenja vazduh ih sui. Ubudue kreme i puderi nee nam biti
potrebni, jer je koica suva i ista. A kakva je uteda vremena
154

- na sve ove higijenske i terapije elienja ne treba utoiti ni

jedan minut dopunskog vremena.
Ovako dete ima i vazdune kupke" poto je samo u ben
kici. Za 6-7 hranjenja samo prvog dana skupi se 1,5-2 sata
takvih banja. A posle dve do tri nedelje, posle svakog hranjenja
ona ak i hoda" sasvim gola. To je jo 1-2 sata, to ukupno iz
nosi 2 0 - 3 0 minuta po seansi. Trajanje seanse zavisi od linog
oseanja deteta; ako mu se dopada, neka lei na zdravlje. A ka
da se uznemiri, kada hoe da se rasplae - uzimam je, drim iz
nad noe dok ona ne uradi sve to treba, a zatim je zamotavam
radi spavanja: benkica, trouglasta pelena, velika pelena i topla
pelena na noge, koje ja obavezno zagrejem dlanovima. Ako pe
lene ostanu hladne dete e nemirno spavati, one se mogu lako
nakvasiti (to posebno vai za deake).
Tako radimo sa decom od prvog dana boravka u kui, a
kada je toplo vreme i vani: dok dete ne spava ono je goliavo
samo u benkici ili u gaicama (ako je starije). Pri tome tempe
ratura u sobi ili na ulici moe da varira od plus 15 do 25C, a
u zavisnosti od temperature menja se vreme trajanja vazdunih
banja. Ako je hladno, dete treba to pre obui, a ako je prijat
no ono sa zadovoljstvom mae rukama i nogama sve dok ne
zaspi.
Seam se da nas je u poetku posebno udilo: rukice i nogice su hladne, petice su poplavile, a detetu nije nita. Lei veselo
i to je sve. Tek posle smo saznali da se ne treba plaiti hladnih
peta. To je prosto spoljanja manifestacija adaptivnih reakcija
na hladnou. Pri tome se smanjuje razlika temperature izmeu
koe i vazduha i naglo se smanjuje gubitak toplote. Ubrzava
nje pulsa i poveanje tonusa miia poveava stvaranje toplote
i obnavlja toplotni balans organizma. Sve to je veoma vano
za novoroene: hladnoa bodri i ini pokrete prijatnim, a bez
odee i pelena lako je se kretati, nita ne smeta. Dete lake i
bre usvaja razne pokrete, ranije poinje sedeti, ustajati, puzati.
To sa svoje strane dovodi do jo veih kolebanja temperature: u
snu pod pelenom ili odelcem njemu je toplo (33-34C), a kada
se probudi - razmotaju ga i odmah prelazi na sobnu tempera
turu (18-25C), javlja se razlika od 10-12C. Ako ga pustite
155

du pue po podu (10-12C) razlika je jo veu. I ruko vie putu

nu dun.
Uz to smo praktikovali i rune vodene terapije; umivali
smo, u u sluaju potrebe i kupali dete, ne zagrevajui vodu.
Koristili smo vodu iz slavine, uli ne direktno pod mluz, nego
smo vodu uzimali u aku. Prvi putu dete je luko zadrhtalo, a
drugi-trei puta ve je bilo naviklo i nije izraavalo nezadovolj
stvo, ak i kada je voda bila hladnija nego obino".
Evo kako su Nikitini izlagali svoju decu terapijama elie
nja pomou sunca.
Nae prvo dete roeno je poetkom leta. Bilo je toplo
junsko vreme. Spremali smo se za izgradnju nae zajednike
kue i mnogo vremena smo provodili raiavajui teren, radi
postavljanja temelja. Radili smo, a sini je bio pored nas, leao
je u krevetu ili na ebetu rairenom pod jablanom. Nismo ga
tada dugo drali raspremljenog: jo nismo znali da se to moe
i treba uraditi. Ali ponekad se nismo mogli suzdrati, tempe
ratura je bila prijatna, iznosili smo ga iz hlada na nekoliko mi
nuta na sunce. On je to prihvatio kao normalno i mi se nismo
brinuli. Brinula je samo baka. Mi tada nismo itali popularne
broure i nismo znali da nije doputeno novoroene izlagati
direktnim sunevim zracima. Zatim smo proitali u nekim novinumu kako lisica iznosi svoje mladune iz jazbine na sunce i
pokazali babi.
- J o je samo to falilo, - uzbudila se ona, - da poredite dete
sa lisicom!
Nama se to uinilo ubedljivim, posebno to na sinu nismo
uoili bilo kakve negativne reakcije: on je spavao, jeo i sa svim
svojim obavezama izlazio na kraj lako.
Tako smo radili i sa drugom naom decom, od prvih dana
ivota. Obino bi neko od nas odraslih ili starije dece seo na sto
licu, rairio pelenu i na nju stuvio dete. Gluvicu smo prekrivali
krajem pelene, u telo smo izlagali suncu sa obe strane, kao i stomai i leda. U poetku smo to inili 5-6 minuta, a kroz mesec
smo mogli da se tako sunamo 10 i 20, pa i 30 minuta. Kada je
imao 3 meseca ve se videlo daje pocrneo, a posle etvrtog mc156

seca on je slobodno provodio sa nama 1-1,5 sat, sunajui se na

obali Klazme, na ne ba jakom podmoskovskom suncu.
Pre no to je naa kerka napunila godinu, a stariji sin eti
ri putovali smo sa njima na Crno more i boravili pod atorom
oko mesec dana. Po ceo dan smo provodili na plai, u vodi ili
na pesku pored atora (u njemu je u toku dana bilo veoma to
plo) ih na uhcama Fedosije. Mi stariji smo ve oko podneva
bili iznemogli od vruine i sklanjah smo se u hlad, dok nu decu
sunce kuo da nije delovalo. Oni su kapice nosili samo prvih da
na a zatim, na nae iznenaenje, ili su bez njih, ispostavilo se
da im kosa sasvim dobro titi glave od sunca.
Sunce kod nas nije tako jako, znai trebalo gaje iskoristiti
to je mogue bolje. Od tog vremena, za nas je lino oseanje
dece postalo jedini kriterij um za trajanje sunanih kupki, kao i
u svemu drugom. I nikada nismo zbog toga zaalili.
Posebno supruga Nikitina podvlai da terapije elienja
donose deci samo korist. I evo ta oni piu. Tu je vano da
odlunost, sa svoje strane, postaje odlino sredstvo za zatitu
od bolesti. O tome smo samo nagaali, u realnost toga uverili
smo se nedavno. Jedan doktor, specijalista za autotrening, obja
snio nam je da oveje zdravlje i njegova sposobnost suprotsta
vljanja bolestima zavise od raspoloenja i uvernosti da se nee
razboleti. Bolest je esto prividna ili se pogorava samo zbog
toga, to je ovek ubeen u to. Deca su mnogo vie podlona
sugestijama, nego odrasli".
Kada napune deset godina deca se elie na isti nain kao
i odrasli, naviknite ih na redovne terapije elienja tipa poliva
nja, vodite ih sa sobom u parnu banju (saunu). U tome je poseb
no vaan oigledan primer.
Starijoj deci i adolescentima (tinejderima) demonstriraj
te efikasnost terapiju, u posle nupruvite upudicu i pitajte ih ka
ko se oseaju bez osveavajueg polivanja, koje jaa organizam.
Preko leta ee idite na reku i vodite decu sa sobom. Sve to e
vam pomoi da nauite decu na zdrav nain ivota.

157

PRIMENA DEICE"
P O R F I R I J A IVANOVA

Govorei
o elienju i vodenim terapijama nemogue je izostaviti preporuke najoelienijeg oveka Rusije, Porfirija
Kornejevia Ivanova.
Da bi potpuno sagledali atmosferu i dubini njegovog ue
nja, odluio sam da iskoristim ogled samog P. K. Ivanova, kao i
iskustvo ljudi koji ga poznaju i rukovode se pravilima Deica"
(moja deca), da bih pomogao drugim ljudima da usvoje i lece
se po njegovom metodu.
Kao osnovu za izlaganje uzeemo predavanje dejeg lekara Nadede Mihajlovne Bikove.
Preporuke ,,Deice"imaju duboki smisao, u ijoj osnovi je
naa sposobnost da sadejstvujerno sa sredinom koja nas okru
uje, Prirodom. Nije tajna da je ovek produkt" sredine koja
nas okruuje: Prirode, Zemlje i Kosmosa. Zdravlje oveka, kao
i njegov miran, spokojan ivot zavise od toga koliko je pravilno
sauvao veze sa spoljanjim svetom. Naruavanje i izobliavanje tih veza, koje daju oveku ivot, izazvae jednu ili drugu
bolest. I obrnuto, njihovo regulisanje podstie ozdravljenje o
veka. O tome slikovito govori N. Bikova.
elim da govorim o Prirodi - ona je naa majka, ona nas
je rodila, ona nas je donela na beli svet, upravo da bismo iveli
i zato joj se moramo zahvaliti. A mi joj ne verujemo, ak ne e
limo shvatiti da u Prirodi postoje takve sile koje mogu uiniti
sve. Ona ima vazduh,zemlju, vodu.To su tri najvanija elemen
ta, koji nam u jednom prekrasnom trenutku daju sve".
Izmeu ovejeg tela i Prirode postoji neprekidna informaciono-energetska razmena (kroz vodu, vazduh i povrinu
159

zemlje).oveji organizam apsorbuje iz vazduha, vode izemljine povrine plazmenil energiju i zahvaljujui tome normalno
ivi. Prekidanje te razmene izaziva bolest.
Prema principu uzajamnog delovanja, energija koja nasta
je u utrobi Zemlje moe se prevesti u ivotvornu ili energiju
primarnog ivotnog razvoja.
P. K. Ivanov je svojim telom osetio da se ta ivotvorna ener
gija Zemlje nalazi u vazduhu, vodi, zemlji i nazvao ju je mag
netnim tokom. Evo kako to on komentarie: ,,U ivom sve je
ivo i puno ivotne radosti, zbog toga to ivi u elektrinom i
magnetnom toku (strujanju), u kome se nalaze sva snaga i vo
lja... Moja snaga, to je elektrini i magnetni tok (strujanje), oni
su stalno prisutni i svuda".
Posle ovakve izjave bie nam jasniji smisao predavanja N.
Bikove.
Ja nikoga ne primoravam da to uradi, ali molim sve da po
kuaju tim putevima da podu. Kad se jedanput proba - znai
mora se uraditi. Moja poruka je takva: - voleti Prirodu, uvati
je kao oko, kao svoje telo".
I zbilja koga trebamo voleti ako ne Prirodu, koja nam omo
guava da ivimo na raun njene energije, hrane i drugo.
Resio sam poi u Prirodu. Resio sam da iskoraim i kora
am svojim nogama po zemlji sve dok se sasvim ne naelektriem, da skupim snagu i tom snagom upravljam".
Porfirij Ivanov je 50 godina hodao bos po zemlji, samo u
orcu, po cii zimi, izlaui se najrazliitijim uticajima Prirode,
pre svega hladnim i nepovoljnim. Uitelj je izabrao samo ono
najbolje i predlae nam metod kako da ostanemo zdravi, ne
samo mi, nego i naa deca. Osnovna ideja tog metoda je sjedi
njavanje oveka sa Prirodom: vazduhom, vodom i zemljom.
Ljudi ele da ive dobro: da se dobro hrane, toplo odevaju,
a to onemoguava informaciono-energetsku razmenu izmeu
organizma i Prirode. Zbog toga raste i broj oboljenja.
Mnogi ljudi, posebno stariji od 50 godina, poeli su raz

miljati o svom zdravlju: trati, polivati se hladnom vodom.

160

Zdravi ljudi ne razmiljaju o tome, oni ive kao i pre. Razmi

ljati o tome ljudi poinju tek kada ih, zbog prekida informaciono-energetske razmene sa Prirodom, stigne bolest.
ovek je poeo bolovati i im je poeo bolovati odmah je
krenuo lekarima. Vremenom je shvatio da mu medicina ne mo
e dati nita drugo, osim privremenog olakavanja. Zato ovek
poinje da tri, da se elici, da razmilja o bezbrinim danima,
to jest poinje da trai nekakav izlaz. Posebno je to uoljivo poslednjih 10 godina ovog veka. Ljudi su poeli da trae put do
svoga zdravlja. Metoda je veoma mnogo, preporuka je mnogo.
Ljudi idu od jednog metoda ka drugom i poinju sve na sebi
da isprobavaju.
Sauvati zdravlje duhovno i fiziko omoguava nam me
tod P. Ivanova. Vi ga, naravno, ne morate prihvatiti, moete
ii drugim putem, ali su sledbenici Uitelja, njegovi uenici
ve shvatili na linom iskustvu da drugog puta nema. To je
jedinstven metod koji oveku obezbeduje duhovno i fiziko
zdravlje.
Osnovna ideja u metodu Uitelja je sjedinjenje oveka sa
Prirodom. Poto su ljudi roeni u Prirodi, moraju se nalaziti
u vezi s njom. Ako se mi od nje izolujemo u svoju ljuturu, u
svoju odeu, u kui se krijemo od Prirode, ne elimo sa njom
optiti, razboleemo se. Ljudi posebno boluju u toku hladnih
godinjih doba. Grip se obino pojavljuje u januaru, kada je lo
e, hladno. U jesen i prolee, takoe, poveava se broj obolenja
od prehlade. Zato? Zato to se ovek krije od Prirode, ne eli
s njom da komunicira, ne eli da se izloi delovanju hladnih"
osobina Prirode.
Metod Uitelja upravo nas vodi ka tome da se sjedinimo
sa loim" osobinama Prirode, s vazduhom, vodom i zemljom
u toku cele godine. Posebno je to teko uraditi kada je hladno
vreme, ali je neophodno.
ta se dobija? Kakav je uticaj hladnoe na oveji organi
zam? Zastoje oveku vano da bude zdrav? Hladnoa, kako je
govorio Uitelj, hladna voda i sneg stimuliu centralni nervni
sistem,deo mozga. Kada se nalazimo u toplim,udobnim uslovi161

ma, na nervni sistem je miran, a upravo on upravlja celim orga

ni/mom. U miru on je kao uspavan, uspavane su i sve rezerve,
pa se sve mogunosti oveka ne ispoljavaju. A rezerve i mogu
nosti oveka su velike. Aktiviranje tih sposobnosti i moguno
sti oveka vri samo hladna voda. Ja ne govorim da od jutra
do veeri treba sedeti u hladnoj vodi. Kratkotrajno delovanje
na organizam oveka ima stimulativni uticaj na centralni ner
vni sistem. Kada centralni nervni sistem jedanput probudimo
hladnoom, hladnom vodom, snegom, hladnim vazduhom, ak
tiviramo i ceo organizam. Aktiviraju se svi organi, aktivira se
krvotok, aktivira se i nervni sistem.
Neki sledbenici Deice" objanjavaju to na sledei nain:
Magnetni tok je svojstvo vazduha, vode i zemlje da elektri
nim nabojem savlauju prostor, a zatim ta preostala sila leci sve
to se nalazi na njenom putu. Magnetni tok - plazma Zemlje,
sposoban je da leci po principu progorevanja elija bolesnog
oveka. Bolesna elija ima manjak tog naboja i oekuje njegovo
dopunjavanje. Kad se to dogodi dolazi do trenutnog probijanja
jedra elije to dovodi do struktuiranja elije u punom ivot
nom obimu, to jest elija se dopunjava tim nabojem".
Ovaj fenomen nam je objanjen ranije, ali neto drukije.
Plazmeno telo, koje okruuje i proima oveka, usled delovanja
hladne vode skuplja se, to dovodi do zgunjavanja magnetnih
silnica (ovek ima i magnetno polje).To zgunjavanje, sa svoje
strane, izaziva seriju isto fizikih pojava: pojavu impulsnog
toka, izdvajanje slobodne energije u vidu toplote, prevoenje
molekula vode sa haotinog na pravilno cirkulisanje i drugo.
Te fizike pojave izazivaju kvalitativnu promenu fiziolokih
procesa u organizmu: dolazi do promene elektrinog polja na
membranama elija, koje aktiviraju genetski aparat elija, izjed
naava se opti naboj organizma to omoguava uspostavljanje
pravilne cirkulacije energije u telu i uspostavlja se ldselo-alkalna ravnotea. 1 sve se to postie obinim polivanjem sa kantom
vode.
N. M. Bikova produava: U Prirodi su uvek postojali i
postojae razni virusi i mikrobi. Oni se takoe javljaju kao deo
Prirode, kao i mi, sa istim pravima. I zato ih moramo unita162

vati? Zato mi moramo delovati na njih nekakvom hernijom

koju je izmislio ovek, to jest medicina i nauka su nali takve
puteve da se ovek zatiti od bolesti i bude zdrav. Medicina i
nauka su pole putem, ja bih rekla, ubijanja mikroorganizama,
virusa i ostalih sastavnih delova Prirode, toga to je stvorila
Priroda. Mi smo poeli to ubijati, izmislili smo vakcine, mnogo
brojne lekove, sipamo ih sebi u nos da ne dobijemo grip i mno
go, mnogo raznih masti i drugo, samo da zatitimo sebe i ne
razbolimo se. Izmislili su nekakve vakcine, hemijska sredstva
da pobiju sve mikroorganizme, ali u Prirodi se poinju stvarati
neki novi virusi. Oni se poinju prilagodavati toj herniji i tim
tehnikim sredstvima i, svejedno, deluju na oveka i delovae i
ovek e opet biti bolestan. Zato? Zar se samo zbog toga on
mora brinuti za svoje zdravlje. Ali kako ga probuditi? Kako
ga primorati da se sam pone interesovati za svoje zdravlje, da
se svesno pone odnositi prema sebi i svom zdravlju? Postoje
stihijna prirodna sredstva u vidu hladnih optereenja zimi i u
jesen. Zimi oveka napadaju virusi, mikrobi, izazivaju bolesti
i ovek poinje bolovati. im pone bolovati on pone razmi
ljati - istina je da se on mui, boluje, ima visoku temperaturu,
poto se namuio napije se hernije, trava, preznojava se, nekada
ozdravi nekada se stvari iskomplikuju. Ali i sledei put, posle
bolesti ili u toku bolesti, on e opet poeti da se brine. Zato
sam opet bolestan? Znai nisam zdrav. Ako na vreme ne raz
misli o toj bolesti, sledei put bie surovije kanjen. Tee e
oboleti. Ako se i sledei puta ne zamisli, bie jo bolesniji. I
broj oboljenja se poveava. Covek postaje hronini bolesnik.
Njemu je ve teko da se oslobodi svojih bolesti. Ali jo uvek
moe vaspitavati svoju decu i unuke i rei: eto kako sam ja bole
stan, ti ne sme biti ovakav, poni da se brine o svom zdravlju,
elici se i jaaj od samog detinjstva, uvaj svoje zdravlje dok si
mlad. Da? uvaj zdravlje - nije to samo u onom znaenju ku
paj se i nemoj da se nahladi, nego mora se eliiti, samo tako
e sauvati svoje zdravlje. Upravo ovakve lekcije ljudi dobijaju,
ponu da razmiljaju i da trae puteve svog ozdravljenja".
P. K. Ivanov je isticao: elienje kao veba je nauka celog
sveta, svih ljudi, ona je izvor ivota oveka veitog karaktera.
163

ta od togu moe biti bolje? Zar to nije poklon ljudima - ta

kva je nauka u Prirodi. To je zdravlje za sve ljude, od mladih
do starih, svima je potrebno. Na taj nain postajemo besmrtni,
dobijamo veni ivot, Priroda tako odluuje i daje nam te oso
bine. elienje s ciljem vebanja spasie celo oveanstvo. Tok
e se promeniti iz starog u novi. Sam ivot e se promeuiti, tok
e biti drugi, ivotni. Ljudi e hteti da umru, ali smrt e nestati
i nee biti u ljudima.
ovek e osvojiti za sebe veni ivot, besmrtnost. U Pri
rodi ti kvaliteti postoje, oni veno ive na Zemlji, sami sebe
premetaju sa jednog mesta na drugo - to je telo vazduha, vode
i zemlje.
Ljudi nisu izmenili svoj ivotni tok, bolovali su, umirali i
umirue. Umreti - to nije problem, a iveti se moramo nauiti".
Evo kako N. M. Bikova pomou ,,Deice"lei decu.
... Broj obolele dece raste. Kakvi su razlozi za to? Prema
statistici, do 50tih godina prolog veka broj obolele dece bio
je znatno manji. Zar su uslovi ivota bih bolji? Obrnuto, mi
smo danas poeli bolje iveti, a broj obolele dece raste. Mnogo
je hroninih oboljenja bubrega, eluca. Sta je razlog za to? D e
cu preterano hranimo, hranimo ih ukusnom masnom hranom,
a ne jednostavnom kao pre, kaom i supom. Zbog toga je pove
an broj oboljenja jetre, eludano-crevnog trakta i mokranih
kanala. Decu ne elic, ona boluju od prehlada, zatim dolazi
do komplikacija, bolesti bubrega i dobija se takva posledinouzrona veza.
Roditelji uglavnom ne trae reenja: idu kod lekara, dolaze
kod mene, eto moje dete je bolesno, ta da radim s njim. Od
govaram: morate poeti eliiti decu, nemojte se plaiti da ih
eliite za vreme bolesti, nemojte poinjati posle bolesti nego
odmah, bez odlaganja. Ukoliko budete ekali nedelju, dve, de
te e se opet razboleti i ciklus bolesti e se ponoviti. I tako do
kroninog stanja.
Roditelji se plae elienja. Oni idu otolaringologu, operiu krajnike,sinuse. Infekcija napada zadnje zidove nosne uplji
ne, dete je jo bolesnije. To se javlja zato to su krajnici, koji su
164

zatitni zid i ne proputaju infekciju u organizam, odstranjeni.

Infekcija je prodrla unutra, javljaju se srane tegobe i druge
bolesti. Gde oni opet trae izlaz? Poto nam na poliklinici ni
su pomogli, izgubili smo vreme, idemo na institut pedijatrije,
idemo profesorima. Tamo su nas uvek pregledali, dva meseca
zadrali, dijagnozu postavili. Dijagnoza je dugaka, upisane su
razne bolesti. Stavimo taku i mama nigde dalje ne ide, stavila
je taku na svoje dete. I eto ono je hronini bolesnik, a ma
ma ga jo vie zaukava, jo vie ali, hrani dobrom hranom.
Mama ga izoluje, samo to ga pod staklenim zvonom ne dri
- znai od detinjstva on ne moe etati, ne moe kontaktirati
sa drugom decom, jer e dobiti infekciju, ruzbolee se i opet e
se javiti komplikacije. On sedi jadnik u kui ispod tri ebeta, ne
prekidno gleda televizor, hrani se ukusnom hranom. Zato nam
se broj hroninih bolesnika poveava svake godine.
A posle 20-25 godina taj tata i mama e roditi decu. Rodi
ce se malo dete, koje je odmah bolesno, jer su i roditelji bolesni.
Tako izgleda zaarani krug... Svega se bojimo. A najvei na
neprijatelj je strah. Upravo taj strah roditelji moraju savladati.
Deca u manjem stepenu poto se ona, po pravilu, ne boje niti
hladne vode niti snega, njih se boje samo roditelji. Oni zaukavaju svoju deicu i boje se da ih ne produva. Da bi savladali taj
strah, treba poeti eliiti se, poeti leiti decu, pa i same rodi
telje, mora se verovati u elienje. Moramo prihvatiti primer
drugih roditelja koji se nisu uplaili.
Taj metod je surov, ali je ispravan i proveren u praksi. Ni
kome se nije dogodilo bilo ta loe ukoliko je pravilno primenjivao taj metod, ukoliko se nije uplaio i odstupio, ukoliko gaje
primenjivao ak i za vreme bolesti. To je elienje u prirodnim
uslovima, a u toku bolesti to je leenje hladnim svojstvima Pri
rode, hladnom vodom i hladnim vazduhom.
Tu se ne srne odstupiti nijedan dan. Ukoliko ovek za vre
me bolesti prestane da koristi ove preporuke, nee biti zdrav.
Jo gore e biti ukoliko bolesnik u toku bolesti pone da koristi
neke lekove. Znai on potiskuje svoju bolest u jo veu dubi
nu..."
Pogledajmo preporuke Deice" Porfirija Ivanova.
165

Prva preporuka. Dvaput dnevno kupaj se u hladnoj prirodnoj

vodi, da bi ti bilo dobro. Kupaj se gde god moe: u jezeru, reci,
kadi, tuiraj se ili polivaj vodom. To su tvoji uslovi. Posle sva
kog kupanja toplom vodom, istuiraj se hladnom.
Ta jednostavna terapija omoguava ovejem organizmu
da ojaa svoju strukturu na raun prevoenja vode iz haotinog
stanja (koje je svojstveno neorganskim materijama i bolestima)
u pravilno cirkulisanje (regularno stanje ive materije i zdravog
organizma). Na raun toga postie se neverovatan zatitini efe
kat koji traje 7-8 sati. Zbog toga se i preporuuje da se kupate
ili polivate vodom dvaput dnevno.
Korienje tog mehanizma polivanja vodom, omoguilo je
P. Ivanovu da za samo tri dana, na voleban nain, obnovi svoje
zdravlje. Evo kako to opisuju ljudi koji su mu bliski.
Jedan tragian dogaaj i njegova sudbina povezani su sa
boravkom u Novoahtinskoj psihijatrijskoj bolnici, u koju je
on upuen 1975. godine posle pisma na adresu 25. kongresa
KPSS. U pismu je predlagao svoj sistem elienja, radi ozdra
vljenja sovjetskog naroda. Stvar je u tome to postoje injenice
koje svedoe o dugotrajnom delovanju lekara na P. Ivanova na
siljem i trovanjem organizma. Na njega su delovali otrovnim
medikamentima, ak i smrtonosnim dozama arsenika, drali
ga privezanog za krevet bez odee u hladnoj prostoriji, bez vo
de i hrane nekoliko dana zaredom, zbog ega je smrao na 48
kilograma. Posle takvog nasilja, sasvim iscrpljenog pustili su ga
kui da umre. P. Ivanov je ipak, u rekordno kratkom vremenu,
obnovio svoju ivotnu snagu zahvaljujui kontaktu sa vazduhom, vodom i zemljom i treeg dana je pozvao kui lekara, koji
je radio u bolnici sa njegovom enom. Lekar je bio potresen videvi P. Ivanova ivog, kako tri. U razgovoru uz oljicu aja le
kar se muio da shvati kakvu volju za ivotom ima taj ovek".
N. M. Bikova objanjava tu taku na sledei nain: Ako
je zimi temperatura vode iz slavine plus 4-6C to je hladna pri
rodna voda, leti ona mora biti 15C, znai preko leta se i polivaj
takvom vodom, odnosno onim to ima u Prirodi, jedanput ili
#

166

dvaput nedeljno kupaj se u toploj vodi (radi higijene), kupanje

toplom vodom obavezno zavri polivanjem hladnom vodom.
Ja ne kaem da morate pola sata ili sat da se polivate hlad
nom vodom, ah je kratkotrajno polivanje hladnom vodom neo
phodno odmah posle tople vode. To ete osetiti sami, vano
je da vam je prijatno, da se posle polivanja dobro oseate, da
osetite unutranju toplotu i dobro lino oseanje. Sami morate
nai optimalnu meru.
Neko voli da se tuira, drugi da se polivaju iz kante, ah po
livati se mora i glava. Glavu ne smete mnogo polivati, oko pola
kante ili nakratko zadrite zatiljak pod tuem. Obavezno mora
te i glavu politi vodom da bi bio zatvoren krug: samo polivanje
celog tela i glave stimuliu centralni nervni sistem.
Hladna voda budi nervni sistem i stimulie mozak. Ljudi
prestaju da boluju, kod njih se javlja unutranji mir. Nastupa
harmonini mir ravnotee.
Kako se polivati? Moete poeti od nogu, a ako se ne pla
ite hladne vode moete se odmah polivati po elom telu. Verovatno ete se plaiti da polivate vae dete koje je esto bolesno.
I kada nije bolesno vi ete ga smatrati slabim i nenim.
Ukoliko se jako plaite, onda detetu hladnom vodom cele
nedelje briite ruke i noge. Posle toga polivajte iz tua ili bokala
rukice, nogice i lice.
Trajanje takvog deliminog polivanja zavisi od vas. Ukoli
ko se jo uvek plaite da e dete umreti ili nazepsti ako na njega
izlijete kantu vode, vi mu i dalje polivajte rukice i nogice pola
godine, godinu, dok se ne uverite da treba ii dalje. Postoje i
takvi roditelji koji se ne plae i odmah prelaze na polivanje.
Ukoliko se uz bolesnog oveka, dete ili odraslog nalazi
zdrav ovek, snaan, miran, uveren, koji e jednostavno psiho
loki delovati na njega: Tebi je dobro, ozdravie, veruj u svoju
snagu, evo ti nekakva tableta, koja nema nikakva svojstva ili ne
ka trava. Radite to svakih 15 minuta u toku tri dana, zatim na
pravite pauzu. I taj ovek e sve to prihvatiti, on e poverovati
da su mu te sitnice pomogle i s tim ubedenjem e ozdraviti.To
je psihoterapija. Tako isto treba verovati i u hladnu vodu, treba
167

veroviiti da ona pomae, da ona leci. Treba verovati sve do tog

vremena dok se ne ubedite da stvarno pomae. 1 morate polivate svoje dete sa takvim uverenjem s kojim mu dajete lekove.
Ponite sa polivanjem. Neko e odmah izliti na sebe punu
kantu vode i, moe se dogoditi, kroz 2 - 3 dana da dobije kijavicu i temperaturu. Jo uvek niste dovoljno oelieni da ne moe
te oboleti posle 2 - 3 dana, nedelju, mesec.To jo uvek ne znai
da ste dobili nekakav virus, koji se nalazi u naem okruenju.
Virusi se uvek nalaze oko nas. Da bi mikrobi ili virusi prodrli
u organizam u samom organizmu moraju postojati povoljni
uslovi za to".
Na organizam i creva napunjeni su hernijom, tabletama
i ukusnom masnom hranom, kojih smo se u toku svog ivota
i najeli i napili. To jest u organizmu se nalazi velika koliina
tetnih materija i sluzi, koja je pogodna sredina za to da se pa
togeni virusi i mikrobi razvijaju u njoj. Rezultat toga je pojava
gripa i drugih akutnih respiratornih oboljenja (ARO).
Polivanja aktiviraju organizam da izbaci sve stoje suvino
i patogeno, usled ega se javlja kria ienja, koju ete osetite
kroz prehladu, grip i ARO.
Spoljanji pokazatelji krize ienja su luenje sluzi, pove
anje temperature (da se ta sluz pre izbaci, aktivira imunitet).
To pomae organizmu da se sam oisti. Ukoliko u to vreme
budete gladovali pomoi ete organizmu u ienju i jaanju
imuniteta. Bolest e proi brzo i bez komplikacija.
Ukoliko u toku krize ienja koju nazivamo prehladom
(koja se javlja kao rezultat bolesti ili zbog primene terapija
elienja), ovek uzima sredstva za sniavanje temperature i
olakavanje disanja (koja se tako esto reklamiraju na televizij
skim ekranima) sluz, koja postaje tena (zbog temperature) i
pogodna za izbacivanje, zahvaljujui tim lekovima povlai se u
dubinu organizma i ponovo se stvrdnjava. Reakcije imuniteta,
izazvane poveanjem temperature i aktiviranjem fagocita (eli
je dernjae), prestaju i priguuju se. Nataloene tetne materi
je, koje nisu izbaene, postaju arita infekcija stafilo i streptokokama. Na taj nain bezopasna prehlada, izleena" lekovima
168

za sniavanje temperature i olakanje disanja, moe prerasti u

kompli kovani ja oboljenja: gnojni otitis (upala srednjeg uha),
bronhitis i pneumoniju.
Kada kod vas pone reakcija ienja, pomozite joj poli
vanjem vodom na svaka 2 - 3 sata i potpunim gladovanjem u
trajanju 2 4 - 3 6 sati.
Na primer, N. M. Bikova savetuje da polivate sebe i dete
svakih 2 - 3 sata, ukoliko je bolest teka - pneumonija, bronhi
tis, angina sa visokom temperaturom ili akutno respiratorno
oboljenje.To je provereno na iskustvima mnogih roditelja. Po
livanja hladnom vodom daju veoma dobre rezultate. Bukvalno
sledeeg dana, a kod nekih kroz 2 dana (u zavisnosti od osobenosti organizma i teine bolesti) dolazi do smanjenja tempera
ture i olakanja disanja. Posle nedelju dana dete je zdravo.
Pored toga, u toku bolesti neophodno je da dete ili ovek,
bez obzira na uzrast,gladuje. Polivamo se hladnom vodom,gla
dujemo, na takav nain stvaramo nepovoljne uslove za viruse,
mikrobe i bolest.
Moramo izgraditi nepovoljne uslove za razvijanje bolesti
u organizmu. Ukoliko stvorimo takve uslove, to jest jedan dan
gladujemo i ne pijemo vodu, svakih 2-3 sata polivamo se hlad
nom vodom, pomaemo svom organizmu. Bolest e tada brzo
pobei od nas. Ovo se mora primenjivati odmah, od prvih da
na bolesti. Ukoliko osetite da vas ili dete hvata groznica, da
poinje kijavica, ne jede vam se, oseate se slomljeno, odmah
treba dejstvovati na tu bolest, ee se polivati i ne koristiti hra
nu, tada bolest nee moi da se razvije i proi e.
Ukoliko se plaite da dete polivate hladnom vodom, tada
ga bar briite. Uzmite jedan litar hladne vode, dodajte u nju
dve supene kaike sireta i briite dete svakih 30 minuta.
Kod visokih temperatura polivajte se vodom svakih 2 sata.
Temperatura opada za 3 - 4 stepena dnevno. Kada dete ozdravi,
redovno ga polivajte 2 puta dnevno, ujutru i uvee, dva sata pre
spavanja. Polivajte se hladnom vodom kratko i brzo i nemojte
unositi nikakve izmene u metod P. Ivanova. Posle polivanja ne
treba se brisati,samo malo posuiti telo. Ukoliko posle kupanja
169

ili polivanja u kupaem kostimu izaete na balkon ili na ulicu,

proetate bosi i udahnete sveeg vazduha, osetiete unutranju
toplotu. Bie vam toplo i neete oblaiti vunenu odeu. Ukoli
ko se umotate tree vas groznica, isto tako i dete.
Zato se treba polivati hladnom vodom na svakih 2 sata
kada imate povienu temperaturu? Oseate ed. Polivajte se
ee, koliko je organizmu potrebno vode on e je uzeti kroz
pore. Piti vodu nije potrebno, jer ta voda postaje hrana za mi
krobe, bolesne elije. Organizam^mora sam da spali tu sluz i
gnoj unutra. A kako e je spaliti? Covek ima visoku temperatu
ru, sve unutra gori a mi se samo spolja polivamo. Tako se kali
elik i sve u organizmu se topi: sva sluz, bolest, sve mrtve i bo
lesne elije ginu. ive elije ne ginu zato to dobijaju energiju
od hladne vode, hladnog vazduha i snega.
N. M. Bikova preporuuje da se dojenad od prvog dana
polivaj u hladnom vodom. Pri tom polivanje mora vriti i maj
ka. Ukoliko se poliva samo dete ozdravljenje e biti sporije.
Majka se mora i sama polivati i traiti zdravlje svog deteta.
Evo kako N. M. Bikova, lekar-pedijatar, koja takode kori
sti terapije elienja, odgovara na pitanja roditelja.
- Moe li se polivati majka koja doji dete?
- Moe, kontraindikacija nema. Polivaju se kod raznih
oboljenja jetre i drugih oboljenja. Uitelj je u tom sluaju bio
vreoma kratak: Ne igra ulogu bolest nad ovekom, ve ulogu
igra sam ovek".
- Kolika treba biti temperatura vode za higijensko kupanje dece?
- Predlaem vam kupanje toplom vodom jedanput nedelj
no (temperatura vode 32-33C). Okupajte dete, operite ga sa
punom, zatim polijte hladnom vodom. Ostalim danima samo
ga polivajte. Normalno morate raditi sve higijenske terapije.

mo u tom sluaju treba koristiti trave, ne jesti ljutu i slanu hra

nu. Treba drati dijetu.
- Koliko puta se treba polivati kod bronhijalne astme i prehlade?
- Na svaka dva sata.
- Da li se moe polivati ako supromrzli miii?
- Da, naravno!
- Kakva temperatura vode je potrebna za polivanje bolesnika?
-Temperatura vode iz slavine.
- Hladna voda rastvara ljudsku masnou zbog ega koa postaje
kao kora, kosa postaje suva, lomljiva i opada, ta moete rei o to
me?
- Koa nije zbog toga suva. Puca, postaje kao kora i ljuti
se zato to kroz nju poinje da izlazi sva naa prljavtina: sva
hernija, sve tetne materije, na koi se otvaraju sve pore - ona
oivljava i postepeno postaje aktivna. Normalizuje se rad orga
na i oni poinju da rade tako dobro kao kod novoroeneta.
Kroz kou se izbacuju sva naa oboljenja, nemojte se toga plai
ti, sve je to privremeno.
(Pitanje je veoma vano. Sve navedeno ukazuje na preteranu aktivnost ivotnog principa Vetar".Takvom oveku pre
poruujem kontrastne terapije: tuiranje jako toplom vodom u
trajanju 2 - 3 minuta i polivanje hladnom vodom. Takav ovek
treba da gladuje samo dvaput u toku meseca.Tu je Bikova delimino u pravu. - Primedba autora).
- Postoje li kontraindikacije kod terapija elienja?
- Kontraindikacija nema.

- Moe li se polivati kod intenziviranja bolesti?

- Moe li se izlaziti mokre glave na ulicu?

- Kod intenziviranja (progresije) akutnih respiratornih

oboljenja, kijavice i upale maksilarnih sinusa - obavezno. Sa170

- Moe. Izbriite kosu pekirom i stavite kapu na glavu,

nee biti nikakvih meningitisa.
171

 Ako lekar savetuje da se odstrane krajnici kod deteta, mogu li se

oni izleiti bez operacije?
- Mnogo je sluajeva koji govore da je pri polivanju (to
jest terapijama elienja) dolo do resorpeije krajnika.
Druga preporuka. Pre ili posle kupanja izaite u Prirodu, sta
nite bosim nogama na zemlju, a zimi na sneg, makar na 12
minuta. Udahnite nekoliko puta vazduh i istovremeno poeli
te sebi i drugim ljudima zdravlja. To je veoma vano.
N. M. Bikova ovako komentarie tu preporuku: Zato tre
bamo ii bosi po zemlji i disati kao to je navedeno? Mi jo
nismo zasluili zdravlje u Prirodi, jer se jo nismo sjedinili s
njom, nismo iskoristili njena hladna svojstva i proverili ih na
sebi. Zbog toga nismo zasluili svoje zdravlje u Prirodi. Zbog
toga moramo moliti Prirodu za zdravlje, da nam da snage, da
da snagu naem detetu da se ono popravi, kao i nama samima,
da nam da snagu da ozdravimo.
Moemo hodati bosi pre ili posle polivanja, kako se kome
dopada. Stati bosim nogama na zemlju, sneg, podii glavu uvis,
potrebno je udahnuti vazduh sa visine. Vazduh - on sa visine
pada, sva energija, kosmika energija prirodno je u vazduhu.
Ona sa visine pada na zemlju, zato je potrebno malo podii
glavu uvis i udahnuti je. Uitelj je govorio: Diite kroz grlo, to
jest iroko otvorite usta i udahnite taj vazduh uvlaei ga dubo
ko u sebe...", i potom, kao da ste ga progutali, otro izdahnite.
Disanje je veoma vano. Udiite vazduh i u mislima se
obraajte Prirodi, Uitelju: Prirodo draga, daj zdravlja mom
detetu. Pomozi mi dragi Uitelju ili majko Prirodo." Moliti
morate i duom i srcem.
Ukoliko vas neto boli, usmeravajte u mislima taj vazduh
s bujicom energije na mesto koje vas boli, na taj nain ga hrani
te energijom i pojaavate krvotok. I na tom mestu e doi do
olakanja.
Ukoliko vam je bolesno dele, pre no to ga polijete vodom,
izaite na ulicu ili balkon i zamolite za zdravlje.
172

- Moe li se moliti za zdravlje drugih, bliskih ljudi (za dete,

majku)?
- Moe.
Trea preporuka. Ne konzumirajte alkohol i nemojte puiti.
Sledbenici Deke" smatraju da puenje i alkohol naru
avaju veze sa silama Prirode, izoluju oveka, paralizuju ula,
paraliu veze oveka sa Zemljom. Opijajui se alkoholom i pu
enjem gubimo odbrambenu vezu, naruavamo ravnototeu u
sistemu ovek - Kosmos.
etvrta preporuka. Nastoj bar jedanput nedeljno (od 18-20
sati petkom, pa do 12 sati u nedelju) da provede odreeno
vreme bez hrane i vode. To su tvoje zasluge i spokoj. Ako ti je
teko izdri bar jedan dan.
N. M. Bikova ovako komentarie tu preporuku: To je svesno trpljenje (gladovanje) radi svog zdravlja. Najbolje je glado
vanje poeti od 18 ili 20 sati, idi ne kasnije. Svesno gladovanje
subotom (ne proputajui ni jednu subotu).
Deci se preporuuje gladovanje bez hrane samo jedan dan.
Deca koja sisaju ne treba da gladuju, u tom uzrastu jo uvek
ne postoji svesno trpljenje. Decu stariju od godinu dana treba
subotom malo osloboditi jednostavne hrane.
Decu treba postepeno uiti da gladuju. U poetku ih osta
viti bez doruka do 12 sati, zatim produiti i tako do 18 sati.
Dete e se postepeno navii na to, to je inae korisno za nje
govo zdravlje.
Zato treba biti bez vode i hrane? Uitelj preporuuje da
se ne jede preterano slatko i masno, da se u organizam ne une
se mnogo tetnih materija. Meso moete jesti, ah ne svaki dan
i ne tri puta dnevno, da se organizam nebi zatrpao, obrazovala
velika koliina sluzi u crevima, to izaziva faringitis, angine i
drugo.
Moraju se napraviti pauze u uzimanju hrane bogate belan
evinama: treba jedan dan jesti sir, drugi ribu, trei kotlete.
173

Deci nije potrebna tolika koliina belanevina kako mi mi

slimo. U toku potpunog gladovanja organizam se isti od sluzi,
sagorevaju bolesne elije i na taj nain leimo sami sebe".
Drugi sledbenici P. K.Ivanova komentariu ovu preporuku
Deice" na sledei nain: Hrana i voda su izvor ishrane naeg
organizma do petka. Od petka do 12 sati u nedelju poeljno je
potpuno uzdravanje od hrane i vode, bar jedan dan. Za to vre
me ovek poinje da zaboravlja princip neprekidnih zahteva i
prilagoava se novom principu - bez zahteva, samo je poeljno
to vie u to vreme boraviti u Prirodi, da bi telo disalo, da bi ga
voda kvasila, a pri disanju vazduh treba udisati punim pluima,
kao da ga gutate. Istovremeno treba Prirodu moliti za zdravlje,
drugim recima kleknuti i moliti je: Daj mi zdravlja".
Ivanov je ovako govorio: Ako si ve shvatio zato sam
priao ljudima, onda pitaj mene kao Uitelja i radi to uvek sa
radou, da bi ti bilo dobro".
Posle gladovanja moe jesti bilo koju hranu, ali u manjoj
koliini kako bi pripremio svoje telo za rad nad njim. Nije do
bro prekidati razvoj oveka ni za jedan minut, neprekidno mo
rate raditi nad sobom. Predaj energiju - dobij snagu, dobij sna
gu - pronai ideju, dobij ideju - uini delo, uini delo - otkrij
njegovu sutinu itd.
Peta preporuka. U 12 sati nedeljom izai u Prirodu bos, neko
liko puta udahni i pomisli, kao stoje opisano. To je praznik za
tvoje delo. Posle toga moe jesti sve, sve to ti se dopada.
Za izlazak iz gladovanja - pie N. M. Bikova, koristite
mlene proizvode. Veina sledbenika je upotrebljavala vrue
mleko, koje odmah utie na buenje svih lezda, a u elucu ne
ostaju nesvareni delovi hrane".
Moj komentar: Sve navedene terapije (polivanje hladnom
vodom i potpuno gladovanje jedanput nedeljno) tako jako stimuliu ivotni princip Vetra" da su sledbenici Ivanova primo
rani da primene snane kontrafaktore radi uravnoteenja ivot
nih principa u organizmu. Ukoliko se to ne bi uradilo dolo bi
do prestanka varenja hrane, kao posledica gubitka toplotnih
174

svojstava u organizmu. Tu je vaan individualni pristup, kojeg

Deica" ne daju. Zato su sledbenici tog sistema samo ljudi sa
odreenim konstitucionim karakteristikama.
esta preporuka. Voli Prirodu koja te okruuje. Ne pljuj unao
kolo i ne izbacuj iz sebe bilo ta. Navikni se na to daje to tvoje
zdravlje.
Sledbenici P. K. Ivanova govore: Dajte da razmislimo, mo
emo li iveti a da ne pljujemo. Ne samo daje mogue nego je
i potrebno, potrebno je zatititi sredinu i potpuno je oistiti od
bakterija koje izazivaju truljenje".
Mislim da se sa navedenim moemo saglasiti, iako je sam
Ivanov imao na umu neto drugo. Zar je mogue pljuvati na
Prirodu koja te je stvorila i u kojoj ivi. Ta duboka, moralna
misao Ivanova poziva na brian i odnos pun ljubavi prema Pri
rodi.
Sedma preporuka. Pozdravljaj sve i svuda, posebno starije lju
de. Ako eli biti zdrav - pitaj i druge za zdravlje.
Pozdravljaj se sa svima - i dobie duhovno i fiziko zdra
vlje. Kada se pozdravlja, u neemu prevazilazi sebe, to jest
elii moral. Pri tom, pre svega, savladava svoju gordost (po
nos)",- kae N. M. Bikova.
Mislim da, pozdravljajui se sa ovekom, zdravije elite i
Tvorcu koji se ispoljava kroz tog oveka. ta moe biti lepe
nego poeleti njemu zdravlje. Samo jedna takva misao podie,
uzviava oveka, ini ga zdravim.
Osma preporuka. Pomai ljudima koliko moe, posebno siro
manim, bolesnim, uvreenim, onima kojima je pomo potreb
na. ini to sa radou. Odgovori na njihovu potrebu duom i
srcem. U njima e dobiti druga i uinie dobro delo.
N. M. Bikova ovako komentarie tu preporuku: Pre no
to pomognete drugima i sami morate ojaati svoje zdravlje
prema navedenom metodu, samo tako e od vae pomoi drugi
imati koristi.
175

Priajte o svom iskustvu: nekome pomozite da se polije vo

dom, nekoga uzmite za ruku i izvedite na sneg da taj ovek ne
boluje i drugo. Pomaui drugima sticte prijatelje".
Drugi sledbenici P. K. Ivanova komentariu preporuku na
sledei nain:
Ta preporuka moe nai svoje uporite u svakom postup
ku oveka. Nije dovoljno pomoi samo odreenom oveku,
nego stalno pomagati svima kojima je potrebna pomo, bez
obzira ko su oni - nai u sebi tu misao koja je potrebna oveku
koji je ispred tebe i daj mu bar zrnce od svog znanja, podeli sa
tim ovekom to to ti ima, budi zadovoljan to moe pomoi
oveku u tekom poloaju.
Pomoi delu mira, znai podeliti svoje miroljubivo vienje
i ne prihvata ti loe misli o drugim ljudima".
Mislim da je to umee misaonog sadejstva sa Tvorcem,
posredstvom emocionalne otvorenosti i elje da se odgovori na
bol drugog oveka. U Prirodi je sve uzajamno povezano. Ako
je jednom loe, onda je svima loe, znai svi na odreeni nain
stradaju zbog toga. Pomaui drugima mi stvarno pomaemo
delu mira.
Deveta preporuka. Pobedi u sebi pohlepu, lenjost, samozado
voljstvo, lakomost, strah, licemerje, nadmenost". Veruj ljudima i
voli ih. Ne govori o njima neistinu i ne primaj k srcu nepravdu
o njih.
N. M. Bikova govori jednostavno: Bori se sa svim negativ
nim pojavama, ne presuuj i ne spletkari".
Drugi sledbenici P. K. Ivanova smatraju tu preporuku kao
put, prelazak na vii stepen razvoja. Ukoliko se ne potuje ta
zapovest, ne moe se izai na taj put.
Mislim da tu P. K. Ivanov ukazuje na rad za pobolja
nje kvaliteta svesti (spoljanjim manifestacijama ivota) i kar
me.
Degeta_preporulca. Oslobodi se misli o bolesti, slabosti, smrti.
To je tvoja po bed a.
176

Komentar N. M. Bikove: Mnogi bolesnici ele da prime

njuju dati metod (da se polivaju hladnom vodom, gladuju, idu
bosi po snegu i zemlji) ali se ne usuuju, to jest boje se da im
ne bude gore.
Ako razmiljamo o naoj bolesti takvim mislima podrava
mo bolest u naem organizmu. Potrebno je osloboditi se svih
misli o bolesti, slabosti, smrti i rei sebi: Ja sam zdrav! Kakva
bolest, bol - sve e to proi".
Bila je kod mene na leenju devojka obolela od bronhijal
ne astme. Predloila sam joj polivanja hladnom vodom. U prvo
vreme bilo je jako teko. Napad bolesti uz pomo hladne vode
brzo se smiruje. Kroz 3 dana um u grudima nestaje, sve je do
bro, petog dana dete je zdravo, ono eta. Majka pita da li e se
napad ponoviti. Kroz tri nedelje novi napad. Opet ona zove,
eto vidite tako sam i mislila da e se napad ponoviti. Sta radi
ti? Nastaviemo sa polivanjem, jedanput smo poli tim putem,
iskljuili sve hormone. Napad se smirio i bre i lake, a ona po
novo se boji da se napad ne ponovi. Recite da je to poslednji
napad i ja u sve izdrati i poi tim putem". Odgovaram: Kako
ja mogu rei koliko puta e se on ponoviti, kada vae dete mora
da zaslui svoje zdravlje u Prirodi. Pored toga, zdravije deteta
zavisi i od vas, poto je dete tesno povezano sa majkom. Ako
budete radili sve pravilno, odbacite svoje sumnje i strah, budete
hrabro ili tim putem, budete se pohvali - sve e biti dobro".
Bilo je pet napada posle svake tree nedelje. Kada je poeo
peti napad, ona je dola kod mene histerina, sa stegnutim pe
snicama. Rekla sam joj: Odbacite sve, ivite kako hoete. Pri
majte hormone i antibiotike. Umrite na kraju krajeva. Radite
sve to hoete".
Drugog izlaza nije bilo, bilo mi je ao deteta. Majka je
ometala ozdravljenje deteta zbog svog straha, svojih sumnji,
ometala je tok ovog metoda.
Eto ta znai imati negativan stav, on moe naneti tetu ne
samo vama, nego i drugima oko vas, deci".
Ostali ivanovci govore ovako: Deset preporuka - to je pobeda svakog oveka koji je prihvatio put razvoja u Prirodi". Iva177

nov je sutinu ovoga osetio na sebi i doao do poslednje fraze:

To je moja pobeda".
Prokomentarisao bih ovo na sledei nain: kada se ovek
osloni na volju Boju i prihvati sve to mu on daje, to to je zaslu
io i ne buni se, tada ovek ivi slobodno. On nema ega da se pla
i, posebno ako postupa u skladu sa duhovnou i etikom Kosmosa
(prostije reeno, ivi po Bojim zakonima, ija je osnova - ne ini
drugima ono to ne eli sebi).
Jedanaesta preporuka. Misao ne odvajaj od dela. Proitao si
- dobro je. Najvanije je - radi!
Veina slebenika Ivanova nikako ne mogu da objasne tu
preporuku. Sve je jednostavno ako si neto zamislio i uradio,
ako si delo zavrio od misaonog procesa do materijalnog ostva
renja. Tvoje misli nisu u suprotnosti sa tvojim delom. Znai, ti
si kompletan ovek i za sumnje, koje nose bolest, u tebi nema
mesta.

govorimo da je ona loa, da nas kanjava svojim silama. Svi mi

zajedno ivimo u Prirodi lepo i toplo, a hladnu stranu teramo
od sebe: vazduh se menja, voda je hladna i zemlja nam nije po
meri. Mi ne volimo dovoljno te uslove, ne elimo da ih prihva
timo onakvim kakvi jesu. Ako ih ne volimo, ko je duan nas
da voli? Priroda jeste naa majka, daje nam sve neophodno, mi
sve to dobijamo ali ne elimo initi to to nam donosi zdravlje.
Moramo voleti Prirodu, s njom slono iveti i kada je dobro
i toplo i kada je loe i hladno - samo tada e na ivot biti
vean. Mi to moramo dobiti od Prirode radi svog ivota. Mo
ra se roditi takav ovek, koji nee imati suvinih zahteva. On
nee od nas traiti nita slino za svoj ivot, a ivee na raun
Prirode".

Dvanaesta preporuka. Priaj i prenosi iskustva tog dela, ali se

ne hvali i ne veliaj sebe. Budi skroman. elim ti sree i dobrog
zdravlja. Ivanov Porfirij Kornejevi.
Ostali ivanovci: Ne srne se umanjivati vanost te prepo
ruke, koja je povezana sa radom svakog oveka nad samim so
bom. Na svom putu razvoja moete postii svakojake vrhunske
rezultate. Najvaniji za svakog oveka je intelekt, a ne nametljivost, jednostavnost ili skromnost. Ziveti u sistemu - znai
ne misliti o svojoj prednosti u odnosu na druge. Uspeh svakog
oveka je njegov unutranji rad nad sobom, a ne spoljanja po
drka nekim legendarnim linostima. Ni Ivanov nikada nije
isticao niti proslavljao svoje uspehe. Njegovi radovi neprimetno otkrivaju njegovu linost. Svaki ovek ide svojom stazom i
niko mu nije slian, ni u prolosti ni u budunosti".
Porfirij Kornejevi Ivanov je bio veliki humanista i eleo je
da ljudi budu nezavisni i slobodni. Evo staje pisao o buduem
oveku: On mora biti onakav kako ga ja predstavljam. On se
ne srne bojati Prirode kako je se mi sada bojimo, krijemo se,
178

179

V O D A I OBIAJI

omou vodenih terapija mogue je oistiti telo od raznih

prljavtina.
Od Herodota smo saznali da su se Skiti posle pogreba
istili u parnoj banji. Kakav je mehanizam slinog zagaenja?
Ispostavlja se da je telo posle smrti povezano sa duom umrlog.
Dua odlazi u sve vea i vea prostranstva, a izmeu nje i tela
obrazuje se kanal. Ljudi koji su imali kontakt sa telom umrlog
u odreenoj meri su ukljueni u oblast delovanja tog kanala i
oni mu, takode, predaju deo energije. Da bi se prekinula ta veza
morate se oprati vodom i provesti neko vreme u parnoj banji.
Zene Skita rastrljavale su parie kiparisa, kedra i tamja
na na hrapavom kamenu, polivajui ih vodom. Tim itkim te
stom, prijatnog mirisa, mazale su celo telo, a kada bi sledeeg
dana oprale tu masu telo je bilo isto i sijalo se.

Kiparis, kedar i tamjan imaju odreenu energiju, koja je

slina ljudskoj. Kada se ovek namaze slinom pastom on po
jaava svoju energetsku zatitu. Patoloka energija ne podnosi
energiju tamjana i njemu slinih materija (kojih ima u izobilju
u etinarskim vrstama drvea).
Penjui se na banjsko sedite (policu u sauni) govorili su:
Prljav u banju, ist iz banje". Izlazei iz banje ostavljali su na
polici posudu sa vodom i metlicu za istaa i govorili: Tebi
banja na ienje, a nama na zdravlje".
Ova interesantna izreka ima magini smisao. Boravak u
banji je u sutini boravak u sredini koja se otro razlikuje od
sredine koja nas okruuje, koja utie i na parazite na banjskim
policama. Misaoni smisao ove izreke dozvoljavao je da se utie
na njih i da se na taj nain oslobode. Uzgred reeno, upravo u
181

banji oveka uvode u tajne magije. Sama atmosfera u banji od

govara privlaenju naprirodnih sila. Zagledajte se paljivije u
paru i videete nekakve vazdune siluete.

ZAKLJUAK

Drcvnogrki sveenici podizali su oko lekovitih izvora hra

move. istili su ljude vodom posle bolesti. Ukoliko je Helen
(Grk) sanjao ruan san urio je ujutru da se umije tom vodom,
kako bi se izbavio od zla.
San nije nita drugo nego boravak u drugim prostranstvenim nivoima (dimenzijama). Neprijatni susreti su, najee,
uzrok za pojavu tih nivoa i oni mogu aktivno uticati na oveka
u toj dimenziji. Umivanje oslobaa oveka tih veza i oslobaa
ga od njihovog delovanja.
Rimljani su zagnjurivali u vodu novoroeno dete i tek po
sle toga mu davali ime.
Zagnjurivanje u vodu omoguava da se telo oisti od spoljanjih parazita. Dete bi bilo isto i dobilo bi svoje ime, koje je
predstavljalo svojevrsni energetski kod. U protivnom njime su
mogli ovladati spoljanji paraziti. Odreivanje imena je proces
koji se, pre svega, odnosi na mone, duboke korene ljudskog
postojanja i jaa ih.
Rimljani su imah i ovakav obiaj. Posle venanja mu je,
primajui enu u kuu, prskao enu vodom iz svog bunara i
avao joj zapaljeno drvce sa svog ognjita.
Prskajui enu mu ju je istio svojim mislima. Upaljena
vatra sa ognjita, koju su davali eni,simbolizuje njeno upozna
vanje sa duhovima-pokroviteljima tog ognjita. Tako je ena
postajala svoja". Ovo je jedan jednostavan primer ceremonijal
ne magije.

182

aznali ste ta je to elienje, kakve promene temperature

ovek moe da podnese, a najvanije, nadam se, zbog ega
ovek mora da se elici.
elienje omoguava da se proiri dijapazon uslova u koji
ma va organizam moe normalno funkcionisati. Coveanstvo
je pravilno ocenilo razne terapije elienja organizma, a neke
od njih su uvedene u svakodnevni nain ivota i zahksirane u
obliku religioznih zapisa.
Mnoge terapije elienja mogu se uspeno primeniti za
leenje.Tako se od davnina primenjuju parne banje i vrele kup
ke. Neoekivano je otkrivena neuvena korist od obinog poli
vanja hladnom vodom. Njihov lekoviti efekat je tako veliki da
je prosto greh ne koristiti ih.
Pre nego to ponete sa elienjem korienjem pare ili
hladne vode, detaljno objasnite sebi da doza i vrsta vodene i
terapije elienja zavise od vae individualne konstitucije, uz
rasta i godinjeg doba. Ukoliko ste u starijim godinama (va
organizam je delimino izgubio vlagu i toplotu) ee koristite
vlane i tople terapije. Ova preporuka posebno se odnosi na
periode suvih i hladnih zima. I obrnuto, ukoliko ste mladi i
imate suvinu kilau, bolje vam je da koristite hladne i vodene
terapije. Ova preporuka je posebno dobra za vreme toplih i
vlanih leta.
Zapamtite da e vam voda obavezno pomoi, jer smo se
razvili u vodi, ona je obezbedivala najpogodnije uslove za ivot
i rast ovejeg organizma. Posebno e biti korisna u starosti
kada ivot lagano naputa organizam.
183

Mnogi su formirali miljenje da se bavim leenjem,zato se

veliki broj vaih pisama odnosi na molbu da vam pomognem
da povratite izgubljeno zdravlje, ja ne leim ljude. Ljude leci i
kanjava Priroda, ja se samo trudim, shodno mojim znanjima,
analizama i iskustvima drugih ljudi, da pokaem ta treba ini
ti sa vlastitim ivotom i Prirodom. Zato nemojte traiti pomo
od onoga ko vam ne moe pomoi, nego samostalno i ozbilj
no radite na sebi, na uspostavljanju naruenog zdravlja. Traite
razloge vlastite bolesti i hrabro ih isecite maem znanja. ivot
struji kroz na organizam i potpuno e ga obnoviti, ako mu ne
smetamo.
elim vam da uspeno i s ciljem vaeg zdravlja iskoristite
informacije, navedene u knjizi. Odgovore na nju, kao i vaa is
kustva aljite na adresu (za graane bive Jugoslavije):
Sehi Muhmitt
11073 Novi Beograd
ul. Nehruova 75/11
ili E-mail adrese navedene na prvim stranicama knjige.

184