NOVI

NOVI

LINKER
LINKER

asopis Resursnog centra za osobe sa invaliditetom Ekumenske humanitarne organizacije;broj 9; besplatan primerak; Februar 2012

NOVI

LINKER
SADRAJ

Linker
asopis Resursnog centra za osobe sa
invaliditetom
Ekumenske humanitarne organizacije
Izdava
Resursni centar za osobe sa invaliditetom
Ekumenske humanitarne organizacije
Za izdavaa:
Vladislav Iviiak, direktor Ekumenske
humanitarne organizacije
Adresa izdavaa:
irila i Metodija 21, 21 000 Novi Sad
Tel./fax 021/466-588, 466-911
Glavni i odgovorni urednik:
Jelena karo
Saradnici:
Jelena Radovi, Andjelija Vuurevi,
Dragana Gvozdenovi, Nevena Studi,
Branka Jerkovi, Sabina Fazlijevi,
Ana Raki
Lektor:
Jelena karo
Dizajn, priprema
Gabor Nemet
tampa:
EHO-Print
Tira:
100 primeraka

strana

INKLUZIJA - MIT, STVARNOST I POTREBA

Inkluzija buenje svesti

OTVORIMO VRATA KOMUNIKACIJI

strana

7
strana

8
strana

PUT KA RAVNOPRAVNOSTI
INKLUZIJA DEJE PRAVO,
A NE DOBRA VOLJA POJEDNICA

Individualni obrazovni plan

INKLUZIJA

IZMEDJU FORME i STVARNOSTI

INKLUZIJA U OBRAZOVANJU

iNKLUZIJA U SRBIJI

strana

11
strana

12
strana

14
strana

15
strana

17

UMESTO UVODA
Re, dve o inkluziji... I ja sam deo inkluzije!
Svi mi moemo i treba da budemo jedna celina, tako smo
stvoreni i tako smo savreni!
Naa razliitost, mislim tu na sposobnost, zdravlje,
nacionalnu pripadnost, porodini status, mesto ivljenja i
jo mnogo drugog, nam daje mogunost, da stvorimo bolji
svet. Zato je inkluzija sama po sebi neophodna.
Da li smo spremni da je sami prihvatimo, to je pitanje.
Neko jeste, a neko nikada nee biti.
Svi imaju pravo na obrazovanje i svi mi moramo uiti i
usavravati se za bolje sutra.

Ana Raki

NOVI
NOVI

LINKER

INKLUZIJA - MIT, STVARNOST I POTREBA

Oduvek sam eleo da idem u istu kolu kao i moj
drug Ivan. To je moj najbolji prijatelj i mi ivimo
u istoj zgradi. Ja moram da idem u specijalnu
kolu jer sam roen sa paraplegijom. Poto se
ja teko kreem, a moj drug Ivan ivi na estom
spratu i mi nemamo lift u zgradi, onda on uvek
nakon kole dolazi da me vidi i prepria kako je
proveo dan i ta mu se sve zanimljivo dogodilo.
Volim da priam sa njim, a jo vie volim kada se
igramo automehaniara. Ba bih voleo da zajedno
idemo do kole i vraamo se iz nje, a on uvek kae
kako bih ja sedeo sa njim u klupi jer on ne zna
matematiku pa bi mogao da prepisuje od mene na
kontrolnim zadacima.
Ovako zapoinje priu jedanaestogodinji Danijel
P. Iz Bora, o svom prijatelju i svojoj elji da
bude deo drutva koje se razvija i kree uvek,
nekako pored njega ali ne i zajedno sa njim. Ovaj
deak roen je kao zdravo, drugo dete u svojoj
porodici. Meutim, zbog nesrenih okolnosti, kao
dvogodinjak je oboleo od jedne vrste infektivog

oboljenja i kao posledicu neadekvatog leenja

zadobio stanje oduzetosti dva donja ekstremiteta
koja nazivamo paraplegija. Danijel je veoma
nadareno dete koje pokazuje velike potencijale i
interesovanja za predmete kao to su matematika,
geografija i likovno. Matematiku i geografiju ui sa
mamom kod kue jer kako sam kae, znanje koje
dobija u specijlnoj koli, ne zadovoljava njegova
interesovanja. Veliki je ljubitelj Discovery kanala
a posebno National geography-ika uz koje je, kako
sam istie, nauio sve o svojoj planeti. Ovaj deak
je sa svojim intelektualnim kapacitetima na nivou
vrnjaka koji pohaaju redovne osnovne kole.
Njegovoj porodici i njihovim prijateljima, esto se
ini da je napredniji od ostale dece koja pohaaju
istu kolu kao i on, jer sav sadraj koji prati u
koli, ne zadovoljava njegove potrebe i elje poto
sve o emu ui tamo, D.P. ve odavno zna. To se
dogaa iz razloga to je plan i program specijalnih
kola drugaiji od drugih osnovnih i srednjih
kola. Takvi programi su uglavnom usmereni na

RESURSNI CENTAR ZA OSOBE SA INVALIDITETOM

EKUMENSKE HUMANITARNE ORGANIZACIJE

irila i Metodija 21, 21000 Novi Sad

021/469-616
021/466-588
021/6-397-626
www.ehons.org
http://resursnicentar.ehons.org
DOBRODOLI STE SVAKIM RADNIM DANOM OD 8 - 15 h
2

NOVI

LINKER

tretiranje dece sa intelektualnim smetnjama, a o

deci sa problemima u fizikom razvoju a dobrim
intelektualnim potencijalima, malo ko razmilja...
Nekako se ve samo namee pitanje zbog ega
je kolski program tako nefleksibilan i zbog
ega se na tom polju tako malo radi? U mnogim
pregledima obrazovanja u Srbiji, navodi se da
je obuhvat dece obaveznim obrazovnajem skor
100%, meutim, ovako visok procenat sakriva
injenicu da mnoga deca zapravo nisu ukljuena
u obrazovni sistem. Tu se pre svega radi o deci
koja imaju potrebu za dodatnom podrkom kao i
deca iz svih marginalizovanh grupa. Pored velikog
broja dece koja nisu obuhvaena obrazovanjem,
postoji znaajan problem i sa obrazovanjem dece
koja su formalno upisana u redovne kole. Naime,
na obrazovni sistem je nedovoljno fleksibilan
to znai da su nastavni programi i metode
rada podeeni spram modalnog deteta odnosno
dominantne veine. Sva deca koja se ne uklapaju u
te nastavne programe i metode rada, jednostavno
ne dobijaju obrazovanje koje bi bilo u skladu sa
njihovim razvojnim i obrazovnim potrebama. Iako
se u reformama o obrazovanju govori o inkluziji i
istie kao jedna od prioritetnih promena, u praksi
to jo uvek ne funkcionie onako kao bi trebalo.
ta je to inkluzija?
Termin inkluzija je uao u iru upotrebu u naoj
sredini pre neto vie od deset godina, da bi
poslednjih par godina bio jedan od moda najee
upotrebljavanih termina kada je re o promenama
u obrazovanju. Upotreba ovog termina je postala
naroito uestala sa pojavom koncepta kvalitetnog
obrazovanja za sve, pa je inkluzija donekle i
poistoveena sa njim, to je sasvim razumljivo, jer
inkluzivno obrazovanje znai mogunost kole da
obezbedi dobro obrazovanje svoj deci, bez obzira
na njihove razliitosti. Inkluzija se istovremeno
povezuje i sa procesima demokratizacije u
drutvu i u obrazovanju, i u tom kontekstu
govori se o drutvenoj inkluziji u irem smislu i o
obrazovnoj inkluziji, kada se misli na ukljuivanje
u obrazovanje uenika iz marginalizovanih grupa.
Pojam inkluzija ima poreklo u latinskom jeziku,
a predstavlja izvedenicu koja znai ukljuivanje,
ukljuenost, obuhvatanje i podrazumevanje.
Izvorno znaenje moemo traiti u dve latinske
rei. Prva je incldo to znai zakljuati,
zatvoriti, zaepiti,
uokviriti, okovati, oviti,
3

ubeleiti, zakljuiti. Druga je inclsio a znai

zatvor, zatvaranje. Izveden iz ovih znaenja,
pojam inkluzija bi podrazumevao integraciju,
uokvirivanje, a u socijalnom smislu ukljuivanje
pojedinca u odreenu zajednicu koja je manje ili
vie zatvorena ili otvorena celina. Treba imati na
umu da pojam integracija potie od rei intgre,
to znai neiskvareno, isto, nepristrasno,
nesebino, poteno. Pod pojmom inkluzija smatra
se ukljuivanje svih ljudi i dece sa fizikim ili
intelektualnim smetnjama, u redovan drutveni
ivot i redovno obrazovanje ukoliko sama jedinka
ima potrebe i potencijala za to. To je proces koji
se odnosi na stvaranje bolje sredine za uenje,
pruanje prilike za sve uenike da postanu uspeni
u obrazovanju. Postoje brojne prepreke koje utiu
na uspeno ukljuivanje dece sa smetnjama u
razvoju u redovne vaspitno-obrazovne institucije.
Kao najvee prepreke se javljaju predrasude,
stereotipi i negativni stavovi prema deci sa
smetnjama u razvoju. Ova vrsta integracije
predstavlja veoma irok pojam koji se odnosi na
ukljuivanje dece koja pate od razliitih vrsta
smetnji. Iskustva su pokazala da ukljuivanje
osoba oteenog vida, osoba oteenog sluha ili
dece sa cerebralnom paralizom ne provocira toliko
kontroverznih stavova sve dok se ne govori o deci
sa smetnjama u razvoju. Inkluzivno obrazovanje
podrazumeva da se redovna kola mora ozbiljno
transformisati i pripremiti za sistematsku podrku
uenika sa smetnjama u razvoju. U koli dete
treba da se slobodno razvija u intelektualnom,
emocionalnom i socijalnom smislu, bez obzira
da li kod deteta postoji neko oteenje ili ne.
Inkluzivno obrazovanje je obavezan proces i u
skladu je sa zakonskim aktima. Ukljuivanje dece
sa smetnjama u razvoju u ivot znai da u toj
osobi vidimo vie od njene smanjene sposobnosti.
Neophodno je dovesti do masovne implementacije
novog modela obrazovanja.
Istorijski nastanak inkluzije
Inkluzivni pokret u svetu nastaje sredinom
prolog veka. Kljuna ideja i usmerenje pokreta
na afirmaciju, zastupanje i realizaciju prava
na obrazovanja za sve, formulisana je jo 1948.
Godine u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim
pravima, a zatim i 1989. Godine u Konvenciji o
pravima deteta. Kasnije, ovaj okvir se razrauje
u drugim dokumentima Ujedinjenih nacija i u

NOVI

nizu drugih meunarodnih dokumenata u kojima

su formulisane strateke smernice i standardna
pravila izjednaavanja poloaja marginalizovanih
i iskljuenih grupa, posebno u pogledu
ostvarivanja prava na redovno obrazovanje.
Meutim, poslednjih decenija prolog veka,
inkluzija je od jednog pokreta za afirmaciju prava
marginalizovanih, ugroenih i iz obrazovanja
iskljuenih grupa prerasla u irok prihvaenu opte
drutvenu viziju, koja predstavlja veliki izazov za
svako drutvo koje prepoznaje marginalizaciju
kao drutvenu pretnju. U tom smislu, inkluzija je
odgovor na jedan od najveih problema sa kojima
se svet danas suoava, a to je iskljuenost sve
veeg broja osoba iz participacije u ekonomskom,
socijalnom, politikom i kluturnom ivotu drutva
kome pripadaju. Kao takav odgovor, inkluzija
je, istovremno i zapravo u svojoj sutini pokret
u obrazovanju koji danas objedinjuje razliite
i brojne strategije, metode i tehnike razvoja
kvalitetnog, otvorenog i pravinog obrazovanja.
Na UNESCO-voj Svetskoj konferenciji o posebnim
obrazovnim potrebama odranoj 1994. godine u
panskom gradu Salamanki usvojena je Izjava i
okvir za akciju kojima se istie pravo svakog deteta
da, bez obzira na njegovo fiziko, intelektualno,
emocionalno, socijalno, jeziko ili drugo stanje
bude ukljueno u obrazovni sistem. Gledajui
na prolost moemo rei da se u znatno veem
stepenu posveuje posebna panja vaspitanju i
obrazovanju osobama sa smetnjama u razvoju i
nastoji se omoguiti njihov puni razvoj u skladu
sa naunim dostignuima i saznanjima o njihovim
mogunostima. iveti u dananjem svetu znai
biti spreman prihvatiti i pomoi osobama koje
su drugaije od nas. U drutvu razliitosti jedan
deo populacije na tu razliitost gleda kao na
neto pozitivno, inspirativno, normalno. Meutim,
postoje i oni koji tu razliitost posmatraju kao
neto loe, pretnju, kao ugroavajui faktor.
Obrazovanje osoba sa smetnjama u razvoju postaje
centar interesovanja ire drutvene zajednice
i u svetu se razvija pokret za inkluziju-pokret
obrazovanja za sve. Inkluzija i obrazovanje za sve
su vani elementi demokratizacije i humanizacije
svakog drutva, pa i naeg, a posebno u momentu
ukljuivanja nae zemlje u Evropu. Kao i sve
novine i promene i inkluzija izaziva otpor strune
i ire drutvene javnosti, koji uglavnom proistie
iz nedovoljne obavetenosti, kao i neadekvatne
strunosti ljudi koji bi trebali da ostvare proces

LINKER

inkluzije. Danas se naa zemlja nalazi u procesu

demokratizacije celog drutva, u okviru ega se
odvija i neophodan proces reforme obrazovanja.
Svetski savremeni trend u okviru obrazovanja
danas je inkluzivno obrazovanje ili obrazovanje sa
ukljuivanjem, koje podrazumeva prava dece sa
smetnjama u razvoju da se prvenstveno koluju
zajedno sa svojim vrnjacima i da pohaaju kolu
u svom susedstvu. Pored toga podrazumeva i
promenu i readaptaciju kolskog obrazovonog
sistema koji treba da prui podrku deci sa
smetnjama u razvoju. Inkluzija je proces koji
predstavlja irenje granica drutva, do toga da
sve osobe budu sa izjednaenim mogunostima
za ivot, rad, porodicu, ali sa mogunou za
ouvanje karakteristika pojedinca. Model inkluzije
ne podrazumeva izjednaavanje svih ljudi, ve
uvaavanje razliitosti svakog pojedinca, kojem
se prua mogunost odluivanja i preuzimanja
odgovornosti za vlastiti ivot.
Inkluzivno-obrazovna praksa u Srbiji
I pored toga to Srbija mnogo kasni za ostatkom
Evrope u tom procesu, ini nam se da je meu
ljudima koji su delegirani od strane vlasti da
sprovode inkluzivno obrazovanje nastala pometnja
i uurbanost. Izgleda kao da nam se prebrzo
desila promena, a u stvari promena kasni nekih
tridesetak godina. Ipak, mislimo da je obrazovani
sistem u ovom trenutku spremniji za promene
,nego zdravstveni i socijalni sistem. Inkluzija se
moe uspeno implementirati u zajednicu jedino
uz povezanost ta tri sistema, ali stie se utisak da
osim pojedinanih inicijativa, ne postoji ba previe
spremnosti da se traga za konstruktivnim nainima
kako da se poveemo da bi deci bilo dobro. Na svim
poljima dobijamo socijalno poeljne odgovore,
ali kada to treba konkretizovati nailazimo na
problem. Posmatrajui sistem obrazovanja u
celini, moemo da zakljuimo da su stavovi prema
inkluziji dece sa smetnjama u razvoju jo uvek
negativni. U osnovi ovih negativnih stavova su,
pre svega, strah od nepoznatog i nepoznavanje
pojma inkluzije. Takoe, ne postoji jedinstven
stav o inkluziji dece sa smetnjama u razvoju i
jedinstvena platforma o implementaciji. kolama
je potrebna jedna vrsta podrke koju, naalost,
one jo uvek ne dobijaju. Redovne osnovne kole
u kojima se nalaze deca sa smetnjama u razvoju
nemaju adekvatnu strunu podrku (defektolog,
4

NOVI

LINKER

pedagog, psiholog). U kolama se trenutno ne

potuje model obrazovanje za sve koji je
preporuen milenijumskim ciljevima UN-a. Kada
se govori o broju dece sa smetnjama u razvoju
njihov taan broj se ne zna, poto se nigde ne vodi
jedinstveni registar tj. baza sa podacima o ovoj
deci. Prema podacima Zavoda za unapreivanje
obrazovanja i vaspitanja, u Srbiji postoje ukupno
74 specijalne kole od kojih je 49 osnovnih i 25
srednjih. Prema istraivanjima ak 85% dece sa
smetnjama u razvoju koje ive u porodicama
nije ukljueno u redovan sistem kolovanja.
Najei argumenti protiv inkluzije su velik broj
uenika u odeljenjima i samim tim nemogunost
nastavnika da detetu sa smetnjama u razvoju prui
odgovarajuu panju, nedefinisane uloge u smislu
ko je taj koji treba da nastavnicima prui podrku,
neadekvatna obuka nastavnika za rad, nedoumica
da li e zbog posebnog tretmana koje zahtevaju
deca sa smetnjama u razvoju i prilagoavanja
nastave njima ostala deca u odeljenju biti
uskraena, kako e druga deca da prime u kolektiv
tu decu, i vrlo esto strah od reakcije roditelja
ostale dece. Pored ovoga, ono to takoe oteava
inkluziju su nedovoljna informisanost i predrasude
kao i struna i materijalna nepripremljenost
predkolskih ustanova i kola. Takoe, jedan od
vodeih problema kada se govori o ukljuivanju
ove dece u redovan sistem kolovanja, ogleda se
u fizikoj pristupanosti i principu univerzalnog
dizajna. U zavisnosti od potreba deteta, potrebno
je obezbediti dodatna i pomona sredstva za
uenje i odgovarajui didaktiki materijal.

Rezultati nekih istraivanja stavova nastavnika i

uenika prema inkluziji
Program inkluzivnog obrazovanja idealno je
zamiljen, dok se realizacija istog pokazala ne
ba uspeno u Srbiji. Vrena su brojna istraivanja
o sproveenju inkluzije u naim kolama, ali
dobijeni rezultati nisu bili ba ohrabrujui. Praksa
pokazuje da vaspitai, uitelji i nastavnici nisu
pripremljeni za rad sa ovom kategorijom dece,
kao ni struni saradnici u osnovnim kolama. Kada
je u pitanju miljenje nastavnika iz redovnih kola
o inkluzivnom obrazovanju, rezultati jednog od
istraivanja pokazuju da se samo 5,6% nastavnika
redovne kole izjasnilo da bi podralo inkluzivno
obrazovanje. Procenat podrke prema inkluziji
naglo se poveava i iznosi 45,20% u sluaju kada
bi se pedagoko-psiholoka sluba u redovnim
kolama proirila uvoenjem strunjaka za
specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Najvei
broj ispitanika istie da je prednost ovakvog
obrazovanja samo u oblasti socijalizacije, a
mali broj prednost vidi u jednakim uslovima
vaspitanja i obrazovanja. Oteavajua okolnost
u sprovoenju inkluzije uitelji i nastavnici vide
u nedovoljnoj strunoj pripremljenosti za rad sa
ovom decom. Kao vaan faktor napredovanja,
istie se prihvatanje od strane vrnjaka. U
praksi je mogue primetiti da je uenicima sa
smetnjama u razvoju oteano uspostavljanje
kontakata sa vrnjacima. este su situacije
gde ostala deca ispoljavaju negativne stavove u
obliku zadirkivanja i ismejavanja, kao i u nekim
situacijama agresivno ponaanje. Interesantno je
da se daleko vei broj uenika sloio sa tvrdnjom
da uenici sa smetnjama u razvoju treba zajedno
sa njima da pohaaju nastavu, nego kada se radi

Sva pitanja u vezi sa pravima osoba sa invaliditetom, moete postaviti naem timu
pravnika koji e se potruditi da vam odgovore u to kraem roku.
Pitanja moete postaviti putem telefona na broj 062/469-650, preko naeg sajta
http://resursnicentar.ehons.org ili poslati na mail: infores@ehons.org
5

NOVI

o mogunosti sedenja sa njima i uestvovanju u

aktivnostima u okviru nastave. este su situacije
gde su uenici spremni da prue pomo, a svoj
odnos prema ovoj deci smatraju uobiajenim i ne
razlikuju ga od odnosa prema ostalim vrnjacima.
Kada se govori o ukljuivanju dece sa
smetnjama u razvoju u redovan
sistem kolovanja, jedan od
najvanijih faktora jeste
saradnja porodice i
kole. Roditelji ija
su deca sastavni
deo ovog sistema
o d r a v a j u
redovan kontakt
sa
strunom
slubom i ostalim
saradnicima
preko
kojih
se
informiu,
kako o radu ovog
sistema, tako i o
samom napretku
sopstvene
dece.
Jedan od najveih
problema koji mui
roditelje jeste problem
socijalne izolovanosti njihove
dece. Upravo zbog socijalne
izolovanosti javlja se problem u
osamostaljivanju ove dece, kao i pojava poveane
introvertnosti. Inkluzija i bavljenje sa decom
sa izvesnim tekoama u razvoju predstavlja
svojevrstan izazov za sve one koji su ukljueni
u proces obrazovanja dece. Samim inom da
predstavlja novinu, nailazi i na otpore u njenom
uvoenju, ali otpor je pre izraz nerazumevanja i
straha od suoavanja sa novim i nedovoljno jasno
definisanim zahtevima koji se predstavljaju pred
uenike u procesu inkluzije. U ovom trenutku nije
udno to se ljudi postavljaju apriori protivno

LINKER

naspram inkluzije kao ideje. Mnogi to pravdaju

nemogunou deteta sa onesposobljenjem ili
hendikepom da prati program redovne nastave, da
e to dete biti frustrirano i doiveti jae traume
nego to bi to iskusilo u specijalnoj koli. Osim toga,
mnogi e navesti dramatian argument
protiv inkluzije, a to je da e
dete sa smetnjam u razvoju,
smetati ostaloj deci koja
prate redovni nastavni
plan i program. Kada
tome dodamo da
nai
nastavnici
nisu obuavani za
inkluziju
tokom
kolovanja,
i m a e m o
bateriju razloga
koje je teko
osporiti.
Ono
to
je
negde
vrlo
poraavajue
i
veoma nehumano,
jeste injenica da na
decu, mlade i odrasle
koji imaju odrenih
fizikih ili intelektualnih
problema, zapravo najmanje
obraa panja. Kada je re o samoj
inkluziji, uvek vie brinemo o finansijama i
ne izalzimo iz ve omeene teritorije predrasuda
i sterotipa. Da li e se drutvo ikada promeniti i
postati senzibino za sve grupe marginalizovanih
ljudi? Da li e se dogoditi radiklane promene u
svetu inkluzije i njene implementacije? Odgovor
ne mogu dati. Ali mogu rei da se nadam i da u
kao jedinka i sama initi prve korake ka tome. Od
nekuda se mora poeti...


Sabina Fazlijevi

www.lifetool.at
6

NOVI

LINKER

Inkluzija buenje svesti

Pojam inkluzije i njeno znaenje je staro koliko i

ljudski rod. Vremena su inila da se razliito zove
ali njeno kljuno znaenje se provlailo kroz vreme.
Poloaj osoba sa invaliditetom i osoba sa smetnjama
u razvoju u davnim vremenima je bio veoma teak,
ali svest i borba kroz vekove tih osoba i njihovih
blinjih, prvenstveno majki, je dovela do jednog
znaajnog pomaka koji nosi ime inkluzija. Ukljueni
i ravnopravni u drutvu po svim zakonima i ljudskim
i Boijim. Inkluzija je zakonski podana ali ona nije
novost, bila je prisutna uvek u naim kolama.
Uvek je bio odreen broj dece koji se kolovao a
da se jasno videlo da dete ima smetnje u razvoju.
Deca su ostvarivala to pravo zahvaljujui upornim
roditeljima, uglavnom majkama koje su oseale da
njihova deca treba da imaju ista prava i pronalazile
su nain da to ostvare. Uz vee angaovanje i pomo
nastavnika uspevali su da postignu predviena
znanja i umenja veoma uspeno. Inkluzivno
obrazovanje pruza mogunost svoj deci da budu
deo kolske zajednice i tako se pripreme da, kao
odrasle osobe, ravnopravno uestvuju u drutvenom
ivotu. Podrazumeva da sva deca treba da dobiju
kvalitetno obrazovanje u okviru redovnih kola u
skladu sa svojim mogunostima i sposobnostima.
Uvoenje inkluzije u sistem redovnog kolovanja i
obrazovanja se deavalo dosta brzo pa je u tome
potekoa, teko je jedan znaajan projekat kao to
je inkluzija uvesti za tako kratko vreme i oekivati
da se realizuje na kvalitetan nain. Neophodno
7

je dati vie vremena i veoma ozbiljnim radom

podrati ovaj projekat uz kvalitetne edukacije
u okviru kole i potrebno je vreme da ljudi koji
rade u kolama osete da je to za dobrobit svakog
deteta. Potrebna je dodatna edukacija kolskih
kadrova, jai program strunog usavravanja za
rad sa decom u smetnjama u razvoju, adekvatna
pomo defektologa. Realno je da i pored dobre
volje bez strune pomoi defektologa nije mogue
ostvariti kvalitet u radu. Kao profesor srednje
kole, sa zadovoljstvom pristupam radu sa decom
koji pripadaju inkluzivnoj grupi. Uz prilagoen
program, individualni rad i povremene konsultacije
sa strunim slubama i defektogom, uenici usvoje
predviena znanja i umenja. Ono to treba pomenuti
za odeljenja gde je ukljueno dete sa smetnjama u
razvoju je brina atmosfera i pobuivanje humanih
osobina. elja i potreba da se pomogne drugu,
da se shvate i prihvate njegova ogranienja bez
ismevanja, je velika. to veoma pozitivno utie
na odeljenje kao zajednicu. Pored inkluzije koja
je uvedena zakonom, svaka osoba sa invaliditetom
mora imati inkluziju i sama u sebi, jer vienjem
sebe kao ravnopravne osobe unutar same linosti
je znaajan pomak koji je svakako lake ostvariti
uz podrku drutva, koje je dato pod pojmom
inkluzija. Naravno ovo je lako rei ali niko od nas
nema arobni tapi da bi to ostvario u trenutku.
Prihvatanje sebe kod osoba sa invaliditetom je
proces koji traje i koji kulminura u adolescentskoj
dobi. Tada se neka deca ponu povlaiti u sebe. Ne
mogu da prihvate to to im je ivot nametnuo i u
revoltu ponu da ignoriu ivot. Opterete i sebe i
svoje okruenje. Smatraju da je sva lepota planete
predviena za druge, da je ta invalidnost kriva za
sve neuspehe i da je razlog svega to se odvija mimo
njihove volje. Tada krene beskrajan unutranji
monolog i bezbroj postavljenih pitanja zato?,
zato ba ja?. U tom peridu rasprave samih sa
sobom, neki odlue da se polako i neujno ukrcaju
u svoj amac samoe i ponu da se udaljavaju od
obale ivota i vremenom od samih sebe. Plove u
pravcu izolacije, samoe i samosaaljenja. Na obali
stoji bezbroj ljudi i rado bi se druili ali na mali
moreplovac to ne primeuje. Sa obale dozivaju
prijatelji, rodbina, zaljubljeni ali od buke talasa
ljutnje, na vlastiti ivot, oni ne uju. Plove sve dalje
i dalje mislei da je samoa najbolji drug, da ih niko

NOVI

LINKER

ne razume. Draga moja deco, ako ste krenuli tim

putem, greite. Sve zemaljske radosti stvorene su
za sve nas, na nama je samo da izaberemo ivot, da
ga prihvatimo i zavolimo uprkos svim preprekama.
Nikad se ne odvajajte od obale. Svaajte se sami sa
sobom dok ne pobedite sebe i dok ne vidite sebe u
svoj svojoj lepoti. Dok va um ne shvati da vredite
i da drugi nisu nita vredniji od vas. Pa i ako se desi
da ste u nekom zanosu ljutnje otplovili daleko od
obale ivota, vraajte se obali. Snaga je ogromna
u vama. Razapnite jedra VOLJE, diite sidro NADE
i plovite prema obali srcem punom LJUBAVI jer
ivot je predivna arolija. Verujte meni, jer ja sam
iskusan moreplovac iz Inkluzivne flote.




Nevena Studi, prof.

OTVORIMO VRATA KOMUNIKACIJI

Obraanje, pozdrav, lepa re...
Da li smo mi uopte svesni njegovog znaenja? Da li smo zapravo svesni njihove moi na nae
svakodnevno raspoloenje?
esto ljudi ne znaju, ne umeju, ne vode rauna prikom komunikacije sa drugim licima u svojoj
okolini ili na bilo kom mestu, gde se susreu jedni sa drugima.
Oduvek sam se pitala, zato veina ljudi kad se
nau u prisustvu osobe sa invaliditetom, promeni
nain komuniciranja, obraanja.... Ako imamo
invaliditet, sedimo u kolicima, hodamo uz neko
pomagalo, uz pratnju druge osobe ili imamo
oteeni vid ili sluh, govor... Sve to ne znai da
smo neto DRUGAIJI gori ili bolji od osoba bez
invaliditeta. Mi smo isti, samo to eto ivimo sa
nekom vrstom invaliditeta, koji je sastavni deo

nas, nae linosti, jednostavno reeno. Za mene

kao OSI, on predstavlja neto sa ime ivim,
radim, studiram... nosim ga hrabro i podignute
glave. Seajui se svog detinjstva i sebe, kako
bih pokuavala da uverim druge, da bez obzira,
na moja kolica i moj otean govor, sam dete ko i
svako drugo, koje je imalo zahteve, rei, prie,
elje i sl. Sve je to razumela samo moja blia
okolina i ljudi koje su vie vremena provodili
8

NOVI

LINKER

sa mnom. Prilikom upoznavanja skoro svi su se

obraali mojim roditeljma, sestrama kao da ja ne
postojim. To me je zatvaralo, bolelo ali i ojaalo.
Kako je vreme prolazilo, nauila sam da prihvatim
samu sebe, uspela sam ivim jedan sasvim obian
ivot. Zahvaljui mojoj upornosti, vebanjem kod
logopeda i podrci porodice, naroito oca, ijih
vebica se seam sa osmehom na licu. Studirala
sam ono to volim, trudila sam se da ljudi uju
mene i moj glas, bilo je zaista tako. Moji profesori i
kolege su me sasvim prihvatile i razumele. Zajedno
sa sestrom upisala sam fakultet, bile smo podrka
jedna drugoj tokom naih studentskih dana. Ona bi
prevodiila moje izlaganje. Ali prevod je bio redak
sluaj i gotovo svaki ispit sam, iskljuivo sama,
odgovarala usmeno svojim glasom. Danas sam
dipl.pravnik, vodim pravne radionice na kojima
se borimo za prava OSI i pruamo podrku jedni
drugima. Ve skoro tri godine imam personalnu
asistetkinju i jedna od osnovnih njenih uloga jeste
prevod i olakana komunikacija. Sve je vie ljudi
koji me bez problema razumeju i moja asistetkinja
je u nekim situacijama nevidljiva. Ljudi se
obraaju direktno meni, ak i oni koji me prvi put
upoznaju. To mi daje posebnu snagu, motivaciju

za nove uspehe. Skoro sam krenula na master

sudije. Kroz polaganje prvih ispita potvrdila sam
uspeh, sreu, oseaj pripadnosti u okruenju,
imala sam priliku ba na polaganju ispita gde je
polagalo desetak studenata zajedno sa mnom,
da se osetim ravnopravnom, nisam osetila ni
jedan pogled, grimase na licima mojih malaih
kolega. Profesorica me ispitivala sa tolikim
razumevanjem, sluala me sa mnogo strpljenja
dok sam odgovarala i iznosila svoje znanje. Osetila
sam se potpuno ostvareno i ispunjenom, a osoba
koja me je pratila, sluila je samo da me dovede i
odvede na ispit.
Na putu sam ostvarivanja svojih snova i ciljeva,
jedna od mojih elja je da se borim za osobe i sa
njima, koji imaju slian problem u komunikaciji.
Meu nama je mnogo osoba koje ive u senci zbog
svog specifinog naina komuniciranja. Mnogi
nemaju pozitivan stav, podrku i elju za borbom
kao ja. Ne treba da ih zapostavimo, zapravo elim
da svi zajedno OTVORIMO VRATA KOMUNIKACIJI
jer uz napredak i razvoj dananje tehnologije
olakana je komunikacija mnogima od nas.



Jelena Radovi

PUT KA RAVNOPRAVNOSTI
Budimo zahvalni za svaki dan, koji nam prua nova
znanja!
Re inkluzivno obrazovanje podrazumeva
PRILAGOAVANjE I STVARANjE JEDNAKIH USLOVA
ZA OBRAZOVANjE U SVIM KOLAMA I ZA SVAKO
DETE. Ostvariti i prilagoditi uslove, otkloniti
barijere psihike i fizike, kako bi svako dete
moglo da postane ak a kasnije ovek koji je imao
sve prilagoene uslove na putu svog obrazovanja.
Radei malo istraivanje TA NAM DONOSI
INKLUZIVNO OBRAZOVANjE pitala sam se:
- Da li je nae drutvo sposobno za inkluziju?
- ta je potrebno da bi smo stekli uslove za
inkluzivno obrazovanje?
- Koje su prednosti i mane kolovanja u redovnoj
koli?
9

- Koje su prednosti i mane kolovanja u

specijalnoj koli?
- Predlog u vezi inkluzije?
Svoje dileme i pitanja sam podelila sa malom,
odabranom grupom ljudi, razliitih zanimanja,
profesija, aktivista u borbi za prava osoba sa
invaliditetom kao i same OSI .
Meu svima njima su bili: stundent OSI, dipl.
ekonomista-majka osi, dipl. sociolog, dve
penzionerke, aktivista u invalidskom pokretu, dipl.
psiholog- koodinator na projektima, dipl. psiholog
OSI - aktivista u borbi OSI, dipl. trener atletike,
nastavnik - profesor u srednjoj koli i distributer
asistivne tehnologije, beelor primenjenog
raunarstva OSI iz Crne Gore, defektolog - vaspita
u specijalnoj koli iz Crne Gore.

NOVI

Da li je nae drutvo sposobno za inkluziju?

- moemo rei da jeste, samim tim, to se sve ee
spominje re inkluzija. Nije dovoljno doneti dobar
zakon, redifikovati meunrodnu konvenciju prava
osoba sa invaliditetom, ve je potrebno, pre svega
promeniti poglede ljudi prema OSI. Na ovom polju
treba jo mnogo rada, strpljenja, razumevanja,
dobre volje... Da bi imali uslove za adekvatno
inkluzivno obrazovanje, pre svega je potrebno,
da zaista shvatimo ta to, zapravo, znai? Da li je
potrebno samo spustiti jedan, dva, tri stepenika,
naraviti rampu za kolica po kolama? Ili je vanije
razbiti fizike ili psihike barijere meu svima
nama? Moramo biti realni i priznati da do uslova
inkluzivnog obrazovanja nas eka mnogo: razbijanja
prvenstveno psihiih predrasuda o invaliditetu,
edukacijama strunjaka, nastavnika, roditelja,
dece i ire druvene populacije. Obezbetiti
personalnu i pedagoku asistetciju svakom detetu
kome je potrebna takva vrsta podrke, zatim
nabaviti i obuiti dete i nastavnike da koriste razna
pomagala poput asitivnih tehnologija: brajevih
maina, itaa teksta, prevod i komunikacija za
osobe oteenog sluha i sl.
Prednosti i mane kolovanja u redovnoj koli
Kad priamo o prednosti i manama koje donosi
ikluzivno obrazovanje nailazimo na niz veoma
vanih pozitivnih injenica, bitnih za ivot i
budunost svakog deteta, kao to su: socijalizacija,
ravnopravnost, izjednaavanje istih mogunosti
dece i mnoge druge injenice koje ukazuju na samo
jedno, to jeste KOLA ZA SVAKO DETE. Bez obzira
na invaliditet, svako dete zasluuje adekvatno
kolovanje, kolski program, koji za svako dete
isti, kako bi po zavretku svoga kolovanja svako
dete imalo uslov za zanimanje i zapoljavanje
po sopstvenoj elji. Mane kolovanja u redovnim
kolama moramo da istaknemo, a one se oituju
u nedostatku spremnosti, organizovanosti,
upuenosti u vezi inkluzije, kao i da, osobe
sa invaliditetom prihvatimo ba kao to i jesu
najnormalnije osobe, koje zasluuju da ostvare
jedno od najosnovnih ljudskih prava - pravo na
obrazovanje, na nain koji odgovara njihovim
sposobnostima. Danas u kolama zbog velikog broja
uenika u razredu, dete OSI nije umogunosti da
brzinom, kao i ostala deca, izrazi svoje znanje.
Deava se da zbog toga, dete zaostaje prilikom
izrade kolskih obaveza.

LINKER

Prednosti i mane u specijalnim kolama

Ve je jasno da su velike i oigledne mane; izolacija
od dece svojih vrnjaka, oseaj odbaenosti i manje
vrednosti od ostale dece, manja mogunost za
zapoljavanje i bilo kakav profesionalni napredak
u ivotu. Naravno kolovanje u ovim kolama ima
u neku ruku odreene prednosti:
- deca se oseaju da nisu jedina na svetu, koja
imaju invaliditet, to je, takoe bitan segment za
njihovo kasnije odrastanje.
- prilagoena je brzina, nain obavljanja kolskih
aktivnosti, vie vremena za individualan rad
sa decom. Danas kad imamo privatne kole,
fakultet, teko je proceniti pravo znaenje
specijalno. Potrebno je da obrazovni program
bude jedinstven, da se za svaku dobru ocenu dete
mora dobro potruditi nezavisno od institucije u
kojoj se obrazuje. Ne bi trebalo ceniti specijalne
kole po manama, ve raditi na tome, da i one
postanu redovne kole, samo fiziki pristupanije i
otvorene za svako dete. Bez obzira na predrasude,
mane, uslove i sl. dolazimo do konstatacije, da
inkluzija nije neto to se stvara preko noi. A
mnoga deca ekaju na svoje kolske dane, prvo
kolsko zvono, prve lektire, nestaluke i jo mnogo
prelepih stvari, koje donosi najlepii period naeg
odrastanja. Pomislimo na decu koja sticajem
okolnosti i zbog odreene teine svog invaliditeta,
i pored najvee elje, nisu u mogunosti da
ukljue u sadanji redovan sistem obrazovanja.
Jo uvek zbog gore navedenih predrasuda o OSI
postoji strah kod roditelja dece nastavnog kadra.
Zbog toga bi trebali da naemo reenje i nain,
da svako dete stekne obrazovanje, gde za to ima
mogunosti. Pri tom da program i put do diplome
bude isti sve! Naa miljena su razliita, ali teimo
ka istom cilju a to je inkluzija. Sa inkluzijom treba
krenuti od vrtia i stvarati i iriti je itav ivot.
Jedno je sigurno, krenuli smo da stvaramo put
prema lepoj budunosti i ravnopravnosti, on se
naziva jednim imenom Inkluzija!

Jelena Radovi

10

NOVI

LINKER

INKLUZIJA DEJE PRAVO,

A NE DOBRA VOLJA POJEDNICA
lan 28. Konvencije o pravima deteta: Pravo na obrazovanje
Dete ima pravo na obrazovanje.
Drava je obavezna da osigura besplatno i obavezno
osnovno obrazovanje, podstie razliite oblike
srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogui
pristup viem obrazovanju u skladu sa sposobnostima deteta.
kolska disciplina e se sprovoditi u skladu sa pravima detata
i uz potovanje njegovog dostojanstva.
Inkluzija je pitanje drutva u celini, a ne
samo pitanje kole i obrazovanja. U domeu
obrazovanja predstavlja stav da je neophodno
menjati kolu kako bi svako dete napredovalo
prema sopstvenim mogunostima. kola treba
da bude mesto u kome su aktivnosti dostupne
svakom ueniku, bez obzira na individualne
razlike. Obrazovanje nije proces sticanja samo
akademskih znanja, ve i usvajanje vetina i
znanja potrebnih za svakodnevni ivot radi to
aktivnijeg ukljuivanja pojedinca u zajednicu.
10% dece u redovnim kolama su deca sa
tekoama i specifinostima. Deca treba da idu u
najbliu kolu, da ue u interakciji sa vrnjacima.
Marginalizovana ili diskrimisana su deca koja su
drugaija zbog svog etnikog porekla, posebnih
sposobnosti, socijalne deprivacije, mentalnih
ogranienja, invaliditeta ili bolesti. Kako ive
deca sa smetnjama u razvoju u Srbiji? Zato
ih esto nazivaju nevidljivom decom? Kada
je u pitanju obrazovanje dece sa tekoama u
razvoju u Srbiji, situacija u praksi je potpuno
drugaija. Poreenje postojeeg stanja sa
odredbama u dokumentima meunarodne
zajednice i domaeg zakonodavstva pokazuje
da je postojei sistem obrazovanja kod nas
nefunkcionalan u mnogim bitnim elementima.
U Srbiji je i dalje veoma velik broj dece sa
smetnjama u razvoju van vaspitno-obrazovnog
sistema (redovnog ili specijalnog). Procene
UNICEF-a iz 2001. godine govore da je ak
85% dece sa smetnjama u razvoju koja ive u
porodicama van vaspitno-obrazovnog sistema.
Reforma obrazovnog sistema zapoela je 2001.
11

godine. Obrazovni sistem je i dalje nedostupan

za decu iz osetljivih drutvenih grupa. Redovno
i specijalno obrazovanje funkcionie paralelno,
bez meusobne interakcije i usaglaavanja.
Prema pravnom okviru u obrazovanju dece sa
smetnjama u razvoju u Srbiji (Slubeni glasnik
RS br. 83/06) kae da po Ustavu Republike Srbije
svako dete ima pravo na obrazovanje, kao i da
je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja propisuje
da se delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja
kao predkolsko, osnovno i srednje obrazovanje
i vaspitanje. Kada je u pitanju predkolsko
obrazovanje, deca sa smetnjama u razvoju
pohaaju:

Posebne grupe u okviru redovnih vrtia

Redovne grupe vrtia sa vrnjacima ire
populacije
Od kolske 2006/07 godine uveden je kao
obavezan Pripremni pedagoki program u
trajanju od najmanje est meseci za decu uzrasta
od pet i po do est i po godina. Za upis dece u
pripremni predkolski program roditelj treba da
priloi: dokaz o zdravstvenom pregledu deteta
i izvod iz matine knjiga roenih. Pohaanje
programa je besplatno i roditelj ima pravo da
izabere deji vrti, odnosno osnovnu kolu, u
koju e da upie dete.
Vrti, odnosno kola koja organizje predkolski
program, izdaje uverenje o zavrniom prijemnom
predkolskom programu. Ovo uverenje je
neophodno za upis deteta u prvi razred osnovne
kole. U prvi razred osnovne kole upisuju se

NOVI

deca koja do poetka kolske godine imaju

najmanje est i po, a najvie sedam i po godina.
Meutim, zakonodavac prpisuje da u kolu moe
da se upie i dete starije od sedam i po godina,
koje zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga
nije na vreme upisano u kolu. Ispitivanje
deteta pred polazak u kolu vri pedagog/kinja
i psiholg/kinja kole, a procenu spremnosti
deteta za polazak u kolu procenjuje psiholog/
kinja kole. Kada govorimo o obrazovanju i
vaspitanju uenika sa smetnjama u razvoju u
okviru redovnog obrazovanja razlikuju se dva
modela integrativno i inkluzivno obrazovanje
i
vaspitanje.
Integrativno
obrazovanje
tretira dete kao problem, i u skladu sa tim,
osnovan filozofija je da dete treba dovesti
u stanje normalnosti koje je blisko nivou
funkcionisanja ostale dece. To za rezultat

LINKER

ima izuzetno mali broj dece sa smetanjama

koja mogu da zadovolje ove kriterijume i
ukljue se u redovne kole. Inkluzivni model
tretira obrazovni sistem kao problem. Dete sa
razvojnim tekoama ulazi u obrazovni sistem
bez pokuaja da ga popravimo i prilagodimo
sistemu. Dete ide u kolu koju bi pohaalo da
nema smetnje u razvoju, a program i metode
rada su prilagoene njegovim potrebama.
Uitelj je osposobljen da izae u susret i u
proces uenja ukljui svu decu sa razliitim
individualnim potrebama, a okruenje je manje
restriktivno i bolje prilagoeno potrebama sve
dece. U okviru ovog modela prava sve dece na
obrazovanje su prepoznata i u mogunosti su da
se realizuju.


Dragana Gvozdenovi

Individualni obrazovni plan

Pravo na Individualni obrazovni plan u daljem tekstu IOP, ima dete i uenik koji ima potrebu za
dodatnom podrkom u obrazovanju i vaspitanju zbog tekoa u ukljuivanju, uestvovanju ili
napredovanju u vaspitnoobrazovnom ili obrazovnovaspitnom radu.
Ako dete:
1. ima tekoe u uenju (zbog specifinih
smetnji uenja, ili problema u ponaanju i
emocionalnom razvoju)
2. ima smetnje u razvoju ili invaliditet (telesne,
motorike, ulne, viestruke smetnje)
3. potie, odnosno ivi u socijano nestimulativnoj
sredini (socijalno, ekonomski, kulturno, jeziki
siromanoj sredini ili dugotrajno boravi u
zdravstvenoj odnosno socijalnoj ustanovi)
4. iz drugih razloga ostvaruje pravo na podrku
u obrazovanju.

pruanje odgovarajue podrke u obrazovanju i

vaspitanju. Nakon prikupljanja dokumentacije,
struni saradnik zajedno sa vaspitaem odnosno
nastavnikom izrauje pedagoki profil deteta.

Opisuje se:
- Uenje i kako ui (unjenice o obrazovnim
postignuima, stilovima uenja, stavovima
prema
koli,
motivaciji
za
uenje,
interesovanjima, oblastima i kako se svi aspekti
ponaanja ispoljavaju u razliitim situacijama)
- Socijalne vetine (injenice o odnosima sa
drugima, odraslima i vrnjacima, potovanu
pravila i reagovanju u socijalnim situacijama)
Vaspita, nastavnik ili struni sardnik prati - Komunikacijske vetine (injenice o nainu
razvoj i napredovanje deteta/uenika u toku razmene informacija sa drugima, ukljuujui
uenja i razvoja vetina za uenje. Ako u i stepen poznvanja jezika na kome se koluje,
postupku praenja napredovanja deteta/ kao i smetnje u korienju verbalnih, vizuelnih i
uenika, vaspita, nastavnik, utvrdi da simbolikih sredstava komunikacije)
dete/uenik ne ostvaruje oekivane ishode - Samostalnost i briga o sebi (injenice o
obrazovanja i vaspitanja ili su rezultati koje sposobnosti da se sam stara o sebi i ispunjava
uenik ostvaruje znaajno iznad nivoa optih svakodnevne obaveze kod kue i u koli)
standarda, pristupa se prikupljanju podataka, - Uticaj spoljanjeg okruenja na uenje
radi fromiranja neophodne dokumentacije za (izdvojiti vane injenice o porodinim i
12

NOVI

LINKER
kola je duna da pisanim putem obavesti
roditelje/staratelje o inicijativi.
- struni tim za inkluzivno obrazovanje donosi
odluku o podnetoj inicijativi u roku od tri dana
od podnoenja
- odluka strunog tima dostavlja se roditeljima/
starateljima u roku od tri dana od donoenja
- roditelj/staratelj u roku od sedam dana
potvruje svojim potpisom da je upoznat sa
inicijativom i da je saglasan sa izradom IOP-a
- ukoliko roditelj ne da saglasnost, kola
nastavlja sa merama individulizacije

Struni tim za inkluzivno obrazovanje posle

donete odluka o prihvatanju inicijative predlae
direktoru lanove tima za pruanje dodatne
podrke detetu, odnosno ueniku. Na predlog
Strunog tima za inkluzivno obrazovanje
direktor kole formira tim za pruanje dodatne
podrke ueniku. Tim ine: nastavnik razredne
nastave (odeljenski stareina), predmetni
nastavnik, struni saradnik, roditelj/staratelj
deteta. U skladu sa potrebama deteta u timu
drugim uslovima koji mogu da utiu na uenje i uestvuju jo pedagoki asistent i strunjak van
napredovanje uenika)
kole, na predlog roditelja odnosno staratelja.
- Identifikuju se priroritetne oblasti i potrebe za Tim za pruanje doadatne podrke detetu/
podrkom u obrazovanju
ueniku izrauje IOP. Roditelj/startelj daje
- Jake strane i interesovanja deteta/uenika
saglasnost za sprovoenje IOP-a. Struni tim
za inkluzivno obrazovanje ustanove dostavlja
Na osnovu pedagokog profila deteta/uenika IOP pedagokom kolegijumu na usvajanje. Po
utvruju se podruja u kojima postoji potreba za prilagoenom programu u kome se precizno
dodatnom podrkom u obrazovanju i vaspitanju i planira cilj pruanja podrke koja se odnosi na
planira se otklanjanje fizikih i komunikacijskih prilagoavanje prostora i uslova u kojima se
prepreka u vaspitnoobrazovnom odnosno ui, prilagoavanje metode rada, udbenika i
obrazovnovaspitnom radu.
nastavnih sredstava tokom obrazovno-vaspitnog
procesa; aktivnosti i njihov raspored kao i lica
IOP je pismeni dokument ustanove, kojim koja pruaju podrku. Po izmenjenom programu
se planira dodatna podrka u obrazovanju u kome se, osim nabrojanog, precizno planira
i vaspitanju deteta odnosno uenika ako prilagoavanje optih ishoda obrazovanja i
prethodno
prilagoavanje
i
otklanjanje vaspitanja, standardna postignua uenika u
fizikih i komunikacijskih prepreka nisu dovele odnosu na propisane i sadraja za jedan, vie ili
do ostvarivanja optih ishoda obrazovanja za sve predmete. Obogaen i proiren program
i vaspitanja, odnosno do zadovoljavanja koji se primenjuje za uenike sa izuzetnim
obrazovnih potreba uenika sa izutzetnim sposobnostima. Na osnovu vrednovanja,
sposobnostima.
uz saglasnost Strunog tima za inkluzivno
obrazovanje, pedagoki kolegijum donosi
Pokretanje inicijative za izradi IOP-a
odluku o daljoj primeni, izmenama i dopunama
Inicijativu moe da pokrene
IOP-a ili prestanku potrebe za IOP-om, na
- roditelj/staratelj
predlog tima za pruanje dodatne podrke.
- vaspita, nastavnik, razredni stareina, Odluka o nastavku sprovoenja IOP-a donosi se
predmetni nastavnik
ako se utvrdi da planirane akrivnosti odgovaraju
- struni saradnik
potrebama deteta/uenika, ili se rezultati
13

NOVI

mogu oekivati nakon odreenog perioda

rada. Odluka o prestanku potrebe za IOP-om
donosi se ako se utvrdi da se dalji napredak
deteta/uenika moe ostvarivati primenom
individualizovanog naina rada, uz prethodno
pribaveljeno miljnje deteta, saglasno sa
godinama zrelosti. IOP-a se vrednuje, tj.
vrednuje se radi procene ostavrenosti ciljeva
utvrenih IOP-om. Spoljanje vrednovanje IOP-a
vri prosvetni savetnik odnosno spoljni saradnik
u toku strunopedagokog nadzora. Na osnovu
vrednovanja IOP-a tim za pruanje dodatne
podrke detetu/ueniku izrauje predlog
izmene i dopune odnosno prilagoavanja IOP-a
potrebama deteta/uenika. Podaci prikupljeni

LINKER

od strane tima za pruanje dodatne obrazovne

podrke detetu/uenku, radi izrade IOP-a,
moraju biti zatieni od zloupotrebe i ne smeju
se koristiti u druge svrhe bez saglasnosti lica
ija je saglasnost neophodna za sprovoenje
IOP-a. Ustanova je duna da obezbedi zatitu
podataka deteta/uenika u toku ostvarivanja
prava na IOP. Neophodno je razvijamo obrazovni
sistem koji se prilagoava razliitostima kod
dece kako bi se obezbedilo ostavarivanje prava
deteta na ne diskriminaciju, lino dostojanstvo,
obrazovanje, kvalitetan ivot...

Dragana Gvozdenovi

INKLUZIJA

IZMEDJU FORME i STVARNOSTI

Pod inkluzijom se obino podrazumeva potpuno uee u drutvenom ivotu svih osoba, bez
obzira na pol, nacionalno, versko i socio-ekonomsko poreklo, sposobnosti i zdravstveno stanje.

Inkluzija je ula u na obrazovni

sistem, poslodavci su u obavezi
da zapoljavaju osobe sa
invaliditetom, javne ustanove
postavljaju rampe za osobe
koje koriste kolica...Rekli bi da
je veina toga uraeno, ali to
je samo zavaravanje.
Ako osoba sa invaliditetom ima
personalnog asistenta (nemaju
svi), poseduje ili koristi kolica,
eka je problem odlaska od
take A do take B. Bez obzira
na postojanje zakona, ulice
su veinom neprilagoene da
se njima nasmetano kree.
Ako postoji trotoar, esto je
u zakrpama, rupama ili je
pak neko parkirao auto gde
ne treba. Peaki prelazi
nemaju uvek odgovarajuu
bankinu, a mnoga zelena
svetla su prilagoena iskljuivo
vozaima. Za nekoliko sekundi
treba prei ulicu, izbei vozae
koji imaju uslov za desno, pa
one koji skreu levo i onda
novo iznenaenje: tamo gde

je nia bankina stoji stub za

semafor (kraj Njegoeve, kod
kolske ambulante npr). Posle
savladavanja svih rupa, bara
i bankina, tu su upozorenja
PAZI STEPENIK, PAZI KLIZAVO
i sl. Veina novih zgrada ima
lokale u prizemlju koje imaju
ploice (kako unutra, tako i
ispred) koje mogu sluiti kao
klizalite. Veina investitora
koja je i napravila rampe samo
je potovala formu. Neke su
strme, neke klizave ili uske,
tako da nisu od velike pomoi.
U svetu gde vlada zakon
to manje ulaganje, a to
vea dobit i sami objekti
za stanovanje su nepogodni
za osobe sa invaliditetom.
Zgrade do 4 sprata nemaju
lift, nadogradnje ga nemaju do
poslednjih spratova, mnogi su
mali ili ne rade. Da ne govorimo
o tome da su komande u liftu
visoko postavljene. ini se
da su prizemni stanovi jedino
reenje.

Retko koji stan je pogodan

za samostalan ivot osoba sa
invaliditeom, tako da ga treba
preurediti. Ako neko i obezbedi
sredstva da preuredi prostor,
tu su zamke zakona o istom.
Treba sakupiti i platiti silne
saglasnosti skuptine stanara,
dozvole i naravno platiti
silne takse. Poto je veina
stanovnika
zaboravila
na
solidarnost, sav teret pada na
pojedinca ili njegovu porodicu.
Ovo su samo delii onoga to
sam zapazila kao svakodnevni
problem da bi inkluzija zaivela
kako treba. Nije dovoljno
doneti zakon koji nije potpuno
reenje da svi pojedinci ostvare
svoje pune potencijale. Vano
je da svi prihvatimo inkluziju
kao prirodan tok, a ne neto
nametnuto zakonom. Samo
tako emo imati drutvo bogato
svakim od nas pojedinano.
Andjelija Vuurevi
14

NOVI

LINKER

INKLUZIJA U OBRAZOVANJU
Jedan od deset Evropljana
ima neku invalidnost fizikog,
senzornog,
mentalnog
ili
psihikog
karaktera.
Od
tog broja 50 % njih su u
produktivnom dobu. U Novom
Sadu je registrovano 14.000
osoba sa invaliditetom, dok se
u Srbiji procenjuje da ima oko
800.000 osoba sa invaliditetom.
Osobe
sa
invaliditetom
su
najsiromanije
meu
siromanima. Zato? Veliki
broj osoba sa invaliditetom
ivi u klimi diskriminacije,
predrasuda, neznanja sa esto
nezadovoljenim elementarnim
potrebama. Invalidnost donosi
posebne tekoe za ene, decu,
stare, izbeglice To je ivot.
To smo mi i svi imamo pravo na
jednake mogunosti. Jedna od
mera i principa koji se sprovode
da bi se svim ljudima omoguila
ravnopravnost u svim oblastima
ivota jeste i inkluzija. Ideja
o inkluziji se javlja krajem
prolog veka, tanije od 90-tih

15

godina 20. veka a kod nas 2003.2004. Inkluzija je drutveni

pokret, filozofski pravac koji
podrazumeva ukljuenost osoba
sa invaliditetom u redovne
kole, kao i iru drutvenu
zajednicu.
Vaspitanje i obrazovanje je,
sloiete se, veoma vano.
Na mlaima svet ostaje i od
mladih sve poinje. Kako bismo
najbolje shvatili ta predstavlja
pojam inkluzije u obrazovanju,
prenosim vam delove sa
radionice dr Heder Mejson,
Trening za uitelje dece s
oteenim vidom:
Fundamentalni
principi
inkluzije su daleko obuhvatniji
od integracije. Inkluzija u
obrazovanju ukljuuje sledee
procese:
1. Poveanje uea uenika
sa smetnjama u razvoju u
realizaciji nastave kao i u
aktivnostima zajednice koja
gravitira lokalnoj koli;

2. Restruktuiranje kulture,
prakse i principa vaspitnoobrazovnog rada tako da se
moe odgovoriti na razliite
potrebe uenika;
3. Prihvatanje razliitosti kao
normalne pojave / ogromnog
resursa za sve uenike;
4. Izlaenje u susret potrebama
svih uenika;
5. Prihvatanje i podravanje
razliitih
stilova/tempa
uenja;
6.
Osiguranje
kvaliteta
obrazovanja za sve uenike
kroz adekvatan kurikulum,
strategije
podrke
i
poduavanja,
7. Prihvatanje injenice da
je obrazovna inkluzija samo
jedan aspekt opte drutvene
inkluzije deteta.
Ovu diskusiju je pratio rad
unutar malih grupa. Evo
zakljuaka/rezultata rada ovih
grupa:

NOVI

Grupa 1

integrisan u opti plan i program

(izveden iz opteg plana i
1. Generalno, broj uenika sa programa).
smetnjama u razvoju koji se 7. kola je odraz drutva, te
obrazuju u redovnim kolama je obrazovna inkluzija predstavlja
u porastu (u Vel.Britaniji). Dakle, temelje
opte
drutvene
obrazovna inkluzija je izvesna-u inkluzije. Naravno, lake je
nekim sredinama je ve poela. inkluziju uvesti u male kole i
Opta drutvena inkluzija je male zajednice. Uglavnom zbog
mnogo komplikovanija. Iako toga to je inkluzija pitanje
stiu adekvatno obrazovanje, oseanja i stavova, a zatim i
osobe sa invaliditetom teko znanja.
se mogu zaposliti. Drutvo
nije spremno da ih tretira kao Ukoliko inkluzija startuje od
ravnopravne kandidate.
najniih nivoa obrazovanja,
2. Neophodno je okolinu bie je lake ostvariti u
prilagoditi velikom spektru drutvu. Trebalo bi je uvesti
razliitih ljudskih potreba. I lica i u predkolskim odeljenjima
sa hendikepom se prilagoavaju uz pomo timova za ranu
svojoj neposrednoj okolini u intervenciju.
kojoj funkcioniu.
Struno usavravanje nastavnika
3.
Podravanje
pozitivnog bitno
doprinosi
kvalitetu
pristupa svakoj vrsti razliitosti inkluzije. Svaki nastavnik bi
vodi dobiti i za tipine uenike trebao dobiti optu obuku o
(prosenu populaciju), jer se inkluziji kao temelj njegove/
promoviu tolerancija, empatija njene specijalizacije.
i pomo onima kojima je U svakom drutvu, bez obzira
potrebna. Ovaj stav motivie i na dominantnu nacinalnost
nastavnike u redovnim kolama stanovnika, postoji prihvatanje
koji se suoavaju sa novom tipinog a ne razliitog.
situacijom - u odeljenju je i Veoma je dug put ka optoj
dete sa smetnjama u razvoju.
drutvenoj inkluziji. Svi oni
4. Najveu odgovornost ima koji je zagovaraju ipak moraju
odeljenski stareina oni moraju biti optimisti jer kao i svakom
da definiu potrebe uenika drutvenom procesu i inkluziji
sa smetnjama u razvoju i treba vremena. Svaki korak
da o njima informiu ostale napred, pa i onaj najmanji,
predmetne nastavnike. to je ohrabruje.
vii nivo obrazovanja, situacija
postaje komplikovanija.
5. Potrebno je prilagoditi nastavu
specifinom stilu i tempu uenja
deteta. I ovde je odeljenski
stareina nezamenljiv.
6.
Nastavni
plan/program
mora da ispotuje potrebe
uenika sa smetnjama u
razvoju. Istovremeno, plan i
program se odnose i na celo
odeljenje. Individualni program
je neophodan, ali on mora biti

LINKER

Grupa 2
Uspena integracija zapoinje
ranom intervencijom.
Sistem koji se oslanja na
asistenta u nastavi ili na
sveobuhvatni
angaman
odeljenskog stareine, moe
biti put ka inkluziji. Obrazovnovaspitni rad u odeljenju ne
treba biti podreen potrebama
uenika sa smetnjama u
razvoju.
Ukoliko
usporite
tempo rada a samim tim i
napredovanja
u
odeljenu,
prilagoavajui ga ueniku
sa smetnjama u razvoju, ne
govorimo o integraciji.
Nastavnik mora da prilagodi
poduavanje
uenika
sa
smetnjama
u
razvoju
obrazovno-vaspitnom procesu
u odeljenju. Ako se jave
problemi sa tipinim uenicima
ili njihovim roditeljima, neto
je polo pogrenim tokom kada
je integracija u tom odeljenju
u pitanju.

16

NOVI

LINKER

Grupa 3

Grupa 4

Jedan od uesnika je predloio sledeu

diferencijaciju pojmova:
Integracija
predstavlja
prilagoavanje
deteta okruenju, dok inkluzija predstavlja
prilagoavanje okruenja detetu. Integracija se
doivljava kao fiziko situiranje deteta u redovnu
kolu, dok se za inkluziju kae da predstavlja
socijalnu integraciju te da zahteva restruktuiranje
uenikove okoline. Rana intervencija je naglaena
kao preduslov za uspenu integraciju a zatim
i inkluziju. Smetanje deteta u redovnu kolu
ne podrazumeva neophodnu podrku od strane
sistema ili od strane roditelja tipine dece.
Razliku izmeu integracije i inkluzije predstavlja
prisustvo/odsustvo podrke. Grupa se sloila da
adekvatna podrka od strane roditelja tipinih
uenika moe rezultirati uspenom integracijom
bez obzira na nedostatak sistemskih/pravnih
reenja.

lanovi grupe se slau da nejasna distinkcija

izmeu dva pojma (integracija i inkluzija)
predstavlja u mnogim dravama otvoreno pitanje,
te da postoji potreba za jasnijim definisanjem.
ini se da ne postoji adekvatan prevod engleske
rei inkluzija u centralno i istono-evropskim
jezicima, te da se u nekim dravama inkluzija
i ne koristi jer je znaenje nejasno. Grupa je
pokuala semantiku analizu pojmova kroz
antonime (rei suprotnog znaenja): integracijasegregacija, ali inkluzija-ekskluzija. Segregacija
podrazumeva preduzimanje konkretnih fizikih
koraka za udaljavanje deteta iz sredine, dok
je ekskluzija mentalni stav koji podrazumeva
da dete moe ostati u istoj sredini sa tipinom
decom, ali ne uestvuje u socijalnoj razmeni.
Predlog da se koristi donekle sinoniman pojam
acceptance(prihvatanje) umesto inkluzijeu
centralnoj i istonoj Evropi, je odbaen
kao neadekvatan. Inkluzija je iri pojam i
podrazumeva prihvatanje deteta u sredinu kao
punopravnog dela drutva ali i ponaanje sredine
u skladu sa tim.
(www.inkluzija.org, prevela i prilagodila Olga
Jovanievi)

Zakljuak: Grupa inkluziju doivljava kao krajnji

drutveni cilj, a integraciju kao korak prema
inkluziji u oblasti obrazovanja.

iNKLUZIJA U SRBIJI

Branka Jerkovi

Septembra 2009. godine donet je Zakon o

osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
u kojem su jasno naznaeni opti ishodi i
standardi vaspitanja i obrazovanja, kao i principi
obezbeivanja kvalitetnog obrazovanja za svu
decu, uvaavajui njihove obrazovne potrebe.
Ovo zakonsko reenje obezbeuje mogunost
obrazovanja u redovnom kolskom sistemu ili u
specijalnoj koli u zavisnosti od procene potreba
i miljenja interresorne komisije koje formiraju
optine.
Zakonske odredbe se oslanjaju na Konvenciju o
pravima deteta Ujedinjenih nacija, Konvenciju
o pravima osoba sa invaliditetom Ujedinjenih
nacija, ratifikovane jula 2009, na Pravce razvoja
obrazovanja dece sa smetnjama i tekoama u
17

NOVI

razvoju koju je izradio Zavod za unapreivanje

obrazovanja i vaspitanja 2006, na Nacionalni
izvetaj Inkluzivno obrazovnje - put budunosti
za UNESKO 2008, Akcioni plan za obrazovanje
Roma u okviru Dekade integracije Roma 20052015, na iskustva projekta Saveza uitelja
Srbije i partnerskih organizacija Inkluzivno
obrazovanje -od prakse ka politici 2005-2009 i
niza drugih projekata.
Ministarstvo prosvete u cilju podrke kolama u
implementaciji zakonskih odrednica koje se tiu
obrazovanja dece iz osetljivih grupa, preduzelo
je sledee aktivnosti:
- U saradnji sa 9 partnerskih obrazovnih ustanova
(osnovne i srednje kole), u toku kolske
2009/2010. godine razvijan je funkcionalni
model inkluzivnog obrazovanja.
- Realizovano je preko 220 obuka na temu
Inkluzivno obrazovanje i individualni obrazovni
plan koju je prolo po pet predstavnika svih
osnovnih kola u Srbiji, ukljuujui i kole za
obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju,
kao i predstavnici srednjih kola (ukupno 7500
prosvetnih radnika).
- Izabrane su ustanove za program Testiranje
inkluzivnog programa u 25 partnerskih ustanova
u Srbiji kojim e se razraditi paket obuka za
razvoj kapaciteta za inkluzivno obrazovanje.
- U saradnji sa Zavodom za unapreivanje
obrazovanja i vaspitanja, izabrano je 20 kola
za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju
za program Podizanje kapaciteta kola za
obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju u
Republici Srbiji.
- Objavljen je i poziv za podnoenje prijava
osnovnih kola i gimnazija za ukljuivanje
u program Osnaivanje kola za inkluzivno
obrazovanje u koji e biti ukljueno preko 300
kola. Konkurs je otvoren za sve osnovne kole i

LINKER

gimnazije u Srbiji.
- Pripremljeni su vani pravilnici za primenu
odrednica iz Zakona o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja, posebno za obrazovanje
dece iz osetljivih grupa, kao to su Pravilnik o
proceni potreba za dodatnom obrazovnom,
zdravstvenom i socijalnom podrkom detetu/
ueniku i Pravilnik o bliim uslovima za donoenje
individualno obrazovnog plana.
- U izradi je Pravilnik o ocenjivanju i Pravilnik
o prepoznavanju oblika diskriminacije u
obrazovanju.
- Imenovan je Koordinacioni tim za inkluzivno
obrazovanje
Ministarstva
prosvete,
Implementacioni tim koji ine koordinatori za
inkluzivno obrazovanje iz svih kolskih uprava,
kao i mrea podrke za inkluzivno obrazovanje
na nivou kolskih uprava. Informacija o mrei
podrke e biti objavljena na sajtu Ministarstva i
dostavljena svakoj koli.
Ministarstvo prosvete e nastaviti sa aktivnostima
osnaivanja i pruanja podrke kolama u primeni
i razvoju inkluzivnog obrazovanja.
Deca sa invaliditetom dele nau sudbinu. U Srbiji
svako osmo dete ivi ispod linije siromatva, a
ak 6221 dete koristi narodne kuhinje. S druge
strane, novi Zakon o socijalnoj zatiti obuhvata
vei broj porodica sa decom koje koriste socijalnu
pomo kao i vea izdvajanja u tu svrhu.
Kada razgovaramo o inkluziji, materijalna
ulaganja su svakako vana, ali najvanija je,
ini se, ljudska dua i volja da se prihvati ono
razliito i nama novo. Zakoni su dobar poetak i
put ka uspenoj inkluziji. Nedostaje nam iskustvo
i praksa i jednom se mora poeti, a mi smo ve
uinili najtei, prvi korak.

Branka Jerkovi

irila i Metodija 21,

21000 Novi Sad. Srbija
tel/fax: 021/466-588

021/469-616
office@ehons.org
www.ehons.org
18