George Bernard Shaw

Zanat gospoe Voren

Pozorini komad u etiri ina
Prevod s engleskog u redakciji Borivoja Nedia

LICA:
G-a VOREN
VIVI, njena ki
FRANK GARDNER
PRED
SER DORD KROFTS
SAMJUEL GARDNER, svetenik

PRVI IN
(Letnje popodne u vrtu malog letnjikovca na istonoj padini brega malo na jug od Hezlmira u Sareju.
Gledajui uz breg, letnjikovac se vidi u levom uglu vrta, sa slamnim krovom i portikom, i velikim prozorom
levo od portika. Dublje pozadi dograeno je malo krilo, koje pravi ugao sa desnim zidom. Od ovog krila
krivuda ograda, koja potpuno zatvara vrt na desnoj strani. Utrina se die uzbrdo, s desne strane ograde do
horizonta. Nekoliko batenskih stolica na sklapanje naslonjene su po strani u portiku. Pod prozorom,
naslonjen na zid, stoji enski bicikl. Malo udesno od portika razapeta je mrea za leanje. Veliki suncobran,
pobijen u tle, titi od sunca mreu, u kojoj lei mlada devojka, ona ita i pravi beleke, glavom okrenuta
letnjikovcu a nogama kapiji. Ispred mree, na dohvatu ruke, nalazi se obina stolica, sa gomilom ozbiljnih
knjiga i zalihom hartije na njoj. Gospodin koji dolazi preko utrine pojavi se iza letnjikovca. On je jedva
sredovean, sa neim umetnikim u svojoj pojavi, nekonvencionalno je, ali paljivo odeven, isto je izbrijan,
ima brkove, njegovo je lice osetljivo, i vrlo je ljubaznog i smotrenog ponaanja. Njegova je kosa svilasto
crna, sa belim i sedim pramenima. Obrve su mu bele, brkovi crni. Izgleda nesiguran u pogledu puta. On
gleda preko ograde, razgleda vrt i ugleda gospoicu.)
GOSPODIN (skidajui eir): Oprostite. Moete li mi rei gde se kalazi Hajn-hed-vju... kua g-e Alison?
GOSPOICA (podigne pogled s knjige): Ovo je kua g-e Alison. (ita dalje.)
GOSPODIN: Doista! Moda, ako smem da upitam, da niste vi moda g-ica Vivi Voren?
VIVI (okrene se da bi ga bolje pogledala, a onda otro): Da, ja sam.
GOSPODIN (uplaeno i pomirljivo): Bojim se izgledau nametljiv. Moje je ime Pred (Vivi baci knjigu na
stolicu i skoi iz mree.) Oh, molim vas, nemojte se uznemirivati.
VIVI (prilazi mu krupnim koracima i otvori kapiju): Uite, gospodine Prede. (Pred ue.) Radujem se to vas
vidim. (Prui mu ruku i odluno se i srdano rukuje s njim. Ona je privlana predstavnica razumne,
sposobne, visoko obrazovane Engleskinje srednjeg stalea. Njoj je 22 godine. Tana je, jaka, pouzdana, i
sigurna u samu sebe. Jednostavno, poslovno, ali ne nemarno odevena, o pasu nosi lani, a izmeu ostalih
stvari na laniu se nalazi depno pero i no za seenje hartije)
PRED: Vi ste vrlo ljubazni, g-ice Voren. (Ona snano zalupi kapiju, on doe do sredine vrta, savijajui
prste, koji su se usled njenog jakog stiska malo ukoili.) Je li dola vaa majka?

VIVI (brzo, oito sluti nasrtanje): Dolazi li ona ovamo?

PRED (iznenaen): Zar nas niste oekivali?
VIVI: Ne.
PRED: Boe! Bojim se da se nisam pomeo u danu. To bi taman liilo na mene. Vaa majka pisala mi je da
e iz Londona doi ovamo i pozvala me je da se ovde upoznam s vama.
VIVI (nije joj prijatno): Zbilja? Hm! Izgleda moja majka voli da pravi prepade... valjda bi htela da vidi kako
se ponaam u njenom odsustvu. Kanda u i ja uskoro morati da izvrim prepad na majku, bude li ona i dalje
govorila u moje ime, a da me prethodno ne upita. Ne, jo nije dola.
PRED (smeteno): Ja doista veoma alim.
VIVI (stre se zlovolju): To nije vaa krivica, gospodine Prede, jel'te? Verujte mi, meni je vrlo milo to ste
doli. Vi ste jedini prijatelj moje majke ije su mi posete drage.
PRED (laknulo mu, pa radosno): Ah, vi ste zaista vrlo ljubazni, g-ice Voren!
VIVI: Hoete li da uemo u kuu, ili vie volite da porazgovaramo ovde?
PRED: Bie lepe ovde u vrtu, zar ne?
VIVI: Onda u vam doneti stolicu. (Ide ka portiku da donese vrtnu stolicu.)
PRED (ide za njom): O, molim, molim, dopustite! (Poloi ruku na stolicu.)
VIVI (pusti da on uzme stolicu): uvajte prste, ove su stolice vrlo gadne! (Ide ka stolici s knjigama, baci
knjige u mreu i jednim zamahom prebaci stolicu napred.)
PRED (rasklopio je svoju stolicu): Oh, molim, dajte meni tu tvrdu, ja volim tvrde stolice.
VIVI: I ja takoe! (Sedne.) Sedite, gospodine Prede. (Ona ovo kae veselim bespogovornim glasom, jer joj
njegov trud da se dopadne izgleda kao znak slabog karaktera.)
PRED: Uostalom, zar ne bi bilo bolje da poemo na stanicu i doekamo vau majku?
VIVI (hladno): Zato? Ona zna put. (Pred se koleba, pa onda sedne na batensku stolicu.) Znate li da
izgledate tano onako kako sam vas zamiljala. Nadam se da ste raspoloeni da budemo prijatelji.
PRED (opet se razvedri): Hvala, draga moja g-ice Voren, hvala vam! Doista, vrlo mi je drago to vas
majka nije razmazila.
VIVI: Kako to?
PRED: Pa tako, to vas nije odgojila i suvie konvencionalno. Znate, draga moja g-ice Voren, ja sam
roeni anarhist. Ja mrzim svaku vlast. Vlast kvari odnose izmeu roditelja i dece, ak i izmeu majke i keri.
Gle, ja sam se plaio da e vaa majka upotrebiti svu svoju vlast da vas napravi konvencionalnom. Ba mi je
laknulo to vidim da to nije sluaj.
VIVI: O! Zar sam se ponaala nekonvencionalno?
PRED: A, ne! ne daj boe! Bar ne konvencionalno-nekonvencionalno, ako me razumete? (Ona potvrdi. On
nastavi sa srdanim izlivom.) Ali to je bilo tako lepo od vas to ste kazali da ste raspoloeni da budemo
prijatelji! Vi moderne mlade dame zaista ste divne, savrene!
VIVI (sumnjajui): Hm? (Posmatra ga sa razoarenjem u pogledu kakvoe njegovog mozga i karaktera.)
PRED: Kad sam bio u vaim godinama, mladii i devojke zazirali su jedni od drugih, tu nije bilo pravoga
drugarstva, niega stvarnog, samo udvaranje naueno iz romana, prostako i izvetaeno kako se samo
zamisliti moe. Devojaka smernost! Viteka muevnost! Valjalo je uvek kazati "ne", kad se mislilo da",
pravo istilite za plaljive i iskrene due.
VIVI: Da, mora biti da su strano traili vreme, osobito ene.
PRED: O, to je bilo traenje ivota, traenje svega. Ali stvari idu nabolje. Znate li da me je zaista
uzbuivala pomisao da u se upoznati s vama, naroito otkako sam uo za vae sjajne podvige na

univerzitetu u Kembridu. Neuvena stvar za moje vreme. Bilo je divno kako ste na ispitu iz matematike
osvojili treu nagradu. To je pravo mesto, da znate! Prva uvek pripada nezdravom sanjalici, mladiu koji
buba do besvesti.
VIVI: Ne isplati se. Za iste novce to ne bih opet uinila.
PRED (preneraen): Za iste novce?
VIVI: Ja sam to uinila za 50 funti. Vi moda ne znate kako se to desilo. Gospoa Letam, moj profesor u
Njunamu, kazala je jednom mojoj majci da bih mogla da se istaknem u matematici ako bih se istinski
zaloila. Novine su tada bile pune hvale o Filipi Samers, koja je odnela prvu nagradu iz matematike, vi se
zacelo seate toga, i moja majka je arko elela da i ja to postignem. Ja sam joj jasno kazala da se to ne
isplati, poto ne mislim da budem nastavnica, ali pristala sam da se takmiim za etvrto mesto, ili tako
otprilike, to donosi nagradu od 50 funti. Posle malog pogaanja, ona je pristala na tu pogodbu, a ja sam
uinila vie nego to sam bila duna. Ali tako neto ne bih vie radila po tu cenu. Sad bih traila 200 funti.
PRED (pokislo): Boe moj, boe moj! Vi vrlo praktino gledate na stvari.
VIVI: Zar ste mislili da sam nepraktina?
PRED: Ne, ne. Ali zacelo, praktino je uzeti u obzir ne samo trud, no i kulturu koju taj rad donosi.
VIVI: Kultura! Dragi moj gospodine Prede, znate li vi ta znae matematiki ispiti? Nita drugo nego
bubati, bubati, bubati, est do osam sati na dan, bubati matematiku i nita drugo. Smatra se da znam neto i
iz nauke, ali ja ne znam nita osim matematike. Umem da pravim kalkulacije za inenjere, elektrotehniare,
osiguravajua drutva, i tako dalje, ali o tehnici, elektricitetu ili osiguranju ja ne znam skoro nita. ak ni
aritmetiku ne znam dobro. Osim matematike, tenis, obedi, spavanje, vonja na biciklu, i etnje, ja sam isto
tako varvarska neznalica kao i svaka druga ena koja nikad nije ni studirala matematiku.
PRED (uvreeno): Kakav straan, zao i opasan sistem! Znao sam to! Odmah sam osetio da to znai
unitenje svega to je lepo u eni.
VIVI: to se toga tie, ja nemam nita protiv tog sistema. Ja u se ve pobrinuti da se vrlo dobro koristim
njime, budite u to uvereni.
PRED: Oho! Na koji nain?
VIVI: Ja u u Sitiju otvoriti kancelariju za proraune pri obezbeenju. Pod tim u izgovorom prouavati
zakone, pomiljajui uvek pomalo na berzu. Dola sam ovamo samo da prouim pravo, a ne da uivam u
kolskom odmoru, kao to majka misli. Ja mrzim odmor.
PRED: Krv mi se ledi u ilama kad vas sluam. Zar ne mislite na lepotu, na romantiku ivota?
VIVI: Budite uvereni da mi nije stalo ni do lepote ni do romantike.
PRED: Nije mogue da vi to ozbiljno govorite?
VIVI: Oh, da! Ja tako mislim. Ja volim da radim i da budem plaena za svoj rad. A kad se umorim od rada,
volim udobnu fotelju, cigaru, malo viskija i neki dobar detektivski roman.
PRED (zgraajui se): Ne verujem. Ja sam umetnik, i ne mogu da verujem, odbijam da verujem.
(Oduevljeno.) Ah, g-ice Voren, vi jo niste otkrili kakav nam divan svet otkriva umetnost.
VIVI: O, jesam, otkrila sam. Prologa maja provela sam est nedelja u Londonu, kod Honorije Frezer.
Mama je mislila da mi razgledamo znamenitosti grada, ali, umesto toga, ja sam svakoga dana u Honorijinoj
kancelariji u enserilejnu radila svojski na proraunima za obezbeenje. Nou smo puile, eretale, i nikad
nam nije ni padalo na um da odlazimo kuda, osim da se malo proetamo. U itavom svom ivotu nisam se
bolje provela. Nadoknadila sam sve svoje trokove i uz to nauila jedan posao.
PRED: Ali, zaboga miloga, g-ice Voren, zar vi to zovete upoznavanje s umetnou?
VIVI: ekajte. To nije sve. Bila sam dobila pozivnicu od umetnika iz Ficdonove avenije, jedna lanica bila
je moja drugarica u Njunamu. Poveli su me u Narodnu galeriju, u Operu, i na neki koncert, gde je orkestar
itavo vee svirao Betovena i Vagnera. Ne bih vam to vie preivela ni za kakvo blago. Iz utivosti, izdrala

sam tri dana, ali etvrtog sam rekla da ne mogu vie da izdrim, i otila sam u enserilejn. Sad znate kakav
sam savren etzemplar moderne gospoice. ta mislite, kako u se slagati sa svojom majkom?
PRED (trgne se): Pa, ja se nadam
VIVI: Meni je malo stalo do toga da ujem emu se vi nadate. Ja elim da znam ta vi mislite.
PRED: Pa, iskreno govorei, bojim se da e vaa majka biti malo razoarana. Ne zbog toga to bi vama to
nedostajalo, o ne, ne mislim tako. Ali vi se tako razlikujete od njenog ideala.
VIVI: Kakav je njen ideal?
PRED: Svakako ste opazili, g-ice Voren, da ljudi koji su nezadovoljni svojim vaspitanjem, obino misle da
bi ovaj svet bio mnogo lepi kad bi ljudi bili drukije odgojeni. ivot vae majke bio je, drim da vi znate
VIVI: Ja ne znam nita. (Pred je preneraen. Njegova preneraenost raste dok ona govori dalje.) U tome
ba i jeste tekoa. Vi zaboravljate, gospodine Prede, da ja svoju majku gotovo ne poznajem. Od svoje
najranije mladosti ivela sam u Engleskoj, u koli ili u koledu, ili kod ljudi koji su bili plaeni zato to su se
o meni starali. Ja sam itav svoj vek provela meu tuim ljudima, a moja je majka ivela u Briselu ili Beu, i
nikad mi nije dozvolila da je posetim. Viala sam je samo kad je dolazila u Englesku na nekoliko dana. Ne
tuim se, bilo je vrlo lepo, jer ljudi su bili dobri prema meni, i bilo je uvek novaca u izobilju, da bi stvari ile
glatko. Ali ne zamiljajte da ja znam ma ta o svojoj majci. Ja znam mnogo manje nego vi.
PRED (u velikoj neprilici): U tome sluaju. (Stane, sasvim izgubljen. Onda s usiljenom veselou.) Ali o
kakvim to ludorijama govorimo! Naravno da ete se vi izvrsno slagati sa vaom majkom! (Ustane i gleda
naokolo.) Kakvu vi krasnu kuicu imate ovde!
VIVI (nepokolebana): Ako mislite da ne potvrujete moje najgore slutnje kad na takav nain menjate
predmet razgovora, onda zacelo drite da sam mnogo gluplja nego to jesam.
PRED: Vae najgore slutnje! Oh, molim vas, ne govorite to. Ne govorite!
VIVI: Zato se ne moe govoriti o ivotu moje majke?
PRED: Molim vas, razmislite, g-ice Vivi. Prirodno je da me neka osetljivost spreava da o svojoj staroj
prijateljici govorim s njenom erkom iza njenih lea. Kad ona doe, imaete dosta prilike da s njom o svemu
porazgovarate. (Zabrinuto.) Da mi je znati to je ve nema!
VIVI: Ne, ni ona nee o tome da govori. (Ustane.) Ali ja vas neu prisiljavati, gospodine Prede. Samo
pazite, slutim, bie rusvaja kad majka uje za moje namere u enserilejnu.
PRED (tuno): I ja se toga bojim.
VIVI: Ali ja u u toj borbi pobediti, jer ne traim nita osim putne karte do Londona. Drugi dan u poeti da
zaraujem sredstva za ivot. Uostalom, ja nemam nikakve tajne, a ona ih kanda ima. U sluaju potrebe
koristiu se tim preimustvom.
PRED (zaprepaeno): O, ne! Ta molim vas! Vi neete uiniti tako neto.
VIVI: Onda mi recite zato.
PRED: To doista ne mogu. Apelujem na vaa oseanja. (Ona se smeje njegovoj seitimentalnosti.) Uostalom
priuvajte se, s vaom majkom nema ale kad se ona naljuti.
VIVI: Nee vam poi za rukom da me zastraite, gospodine Prede. U onom jednom mesecu u enserilejnu
imala sam prilike da ispitam kalibar nekih ena koje su bile vrlo sline mojoj majci. One su dolazile da
konsultuju Honoriju. Moete se kladiti da u ja pobediti. Ali ako u svom neznanju udarim jae nego to bi
trebalo, ne zaboravite da ste vi krivi to me niste obavestili. (Uzme stolicu i postavi je blizu mree, sa istim
snanm zamahom kao i malopre.) A sada, ostavimo se toga razgovora.
PRED (donosi oajnu odluku): Samo jednu re, g-ice Voren. Bolje da vam kaem. To je teko, ali...
(G-a Voren i ser Dord Krofts stiu pred kapiju. G-a Voren je ena izmeu 40 i 50 godina starosti,
naoita, upadljnvo odevena, sa sjajnim eirom i dreeom bluzom tesno pripijenom uz telo i modernih

rukava, razmaena je n samovoljna, ali, ukupno uzev, vesela je i dosta zgodna matora flundra. Krofts je
visok, snano sazdan ovek, otprilike 50 godina star, kicoki odeven kao mladi. On govori nazalno,
promuklije no to bi se to oekivalo sudei po njegovom snanom sklopu. On je isto izbrijan, ima vilice kao
u buldoga, velike pljosnate ui, debeo vrat, i pretstavlja potpunu meavinu najbrutalnijih tipova trgovaca,
sportiste, i oveka koji se via u drutvu".)
VIVI: Evo ih. (Ide im u susret.) Kako je, majko? Gospodin Pred te eka ovde ve pola sata.
G-A VOREN: Ako ste ekali, Prede, sami ste krivi. Ja sam se nadala da ete imati toliko pameti da znate
da dolazim vozom u tri i deset. Vivi, drago dete, metni eir na glavu, jer e izgoreti od sunca. O, zaboravila
sam da vas upoznam. Ser Dord Krofts, moja mala Vivi. (Krofts prilazi Vivi na najkavaljerskiji nain. Ona
klnmne glavom, ali ne prui ruku.)
KROFTS: Smem li stisnuti ruku mladoj dami koju po uvenju tako dugo poznajem kao ker jedne od mojih
najstarijih prijateljica?
VIVI (poto ga je otro promotrila od glave do pete): Ako vam je stalo do toga. (Uzme njegovu neno
pruenu ruku i stisne je tako vrsto da on razrogai oi, onda se okrene majci.) Hoemo li u kuu ili da
donesem jo dve stolice. (Ode po stolice.)
G-A VOREN: Pa, Dorde, kako vam se ona svia?
KROFTS (neveselo): Ima vrlo jaku ruku. Jeste li se rukovali sa njom, Prede.
PRED: Jesam, to e brzo proi.
KROFTS: I ja se nadam. (Vivi dolazi sa dvema stolicama. On pohita da joj pomogne.) Dopustite.
G-A VOREN (pokroviteljski): Dozvoli ser Dordu da ti pomogne, drago dete.
VIVI (baci stolice u njegovo naruje): Evo vam ih! (Strese prah i okrene se g-i Voren.) Ti bi aj, je li?
G-A VOREN (sedne na Predovu stolicu, hladi se lepezom): Umirem od ei. Moram neto da popijem.
VIVI: Ja u se pobrinuti. (Ode u kuu. Dordu je za to vreme polo za rukom da rasklopi jednu stolicu i
metne je s leve strane g-e Voren, i sedne. Drugu je bacio na travu, i izgleda vrlo potiten i nespretan sa
drkom svoje palice u ustima. Pred, jo uvek u velikoj neprilici vrpolji se po vrtu desno od njih.)
G-A VOREN (Predu, gledajui Dorda): Pogledajte ga samo, Pred, zar ne izgleda veselo? Tri godine mi
ve dosauje da mu pokaem moju ericu, a sada, kad sam mu uinila po volji, sasvim je smeten.
(ivahno.) Hajde, veselo, Dorde, i izvadite tu palicu iz usta. (Krofts gunajui poslua.)
PRED: Mislim znate, ako nemate nita protiv, da bi bilo sasvim umesno ako bismo se odvikli da smatramo
da je Vivi mala devojica. Vi znate da se ona zbilja istakla, a posle svega to sam uo od nje, ja ne znam nije
li ona i starija od nekog od nas.
G-A VOREN (zabavljeno): ujte ga, Dord! Starija od nas! Njena vas je uobraenost zaista osvojila.
PRED: Mlade je osetljiva.
G-A VOREN: Da, ali mladei valja isterati iz glave svaku bubicu, i jo mnogo ega drugog. Ne meajte se
vi u to, Pred. Ja znam bolje nego vi kako treba da postupam sa svojim roenim detetom. (Pred se eta po
vrtu, sa rukama na leima i ozbiljno klima glavom. G-a Voren se usiljeno smeje, ali gleda za njim
zabrinuto. Onda apne Kroftsu.) ta mu je? Zato on to tako ozbiljno uzima.
KROFTS (sumorno): Vi se bojite Preda.
G-A VOREN: ta! Ja! Ja se bojim dobrog starog Preda! Ta ni muva se njega ne boji.
KROFTS: Vi se njega bojite.
G-A VOREN (zlovoljno): Moram da vas zamolim da vodite svoju brigu, i da ne iskaljujete na meni svoju
zlovolju. Svakako, vas se ne bojim. Ako ne umete da budete prijatni, onda bolje idite kui. (Ustane i okrene
mu lea, i nae se lice u lice s Predom.) Ostavite se, Pred. Znam da je iz vas progovorilo samo vae dobro
srce. Strahujete da bih mogla biti gruba prema njoj.

PRED: Draga moja Kiti, vi mislite da sam se uvredio. Ni govora, verujte. Ali vi znate da ja esto opaam
stvari koje vama promaknu, i premda nikad ne sluate moje savete, ipak esto priznajete da bi bilo bolje da
ste ih posluali.
G-A VOREN: Pa lepo, ta sad opaate?
PRED: Samo to da je Vivi odrasla! Molim vas, Kiti, ophodite se prema njoj sa dunim potovanjem.
G-A VOREN (iskreno zauena): S potovanjem! Prema svojoj keri valja da se ophodim sa dunim
potovanjem! ta jo, molim?
VIVI (na vratima, vie g-i Voren): Majko, hoe da doe u moju sobu pre aja, da skine eir?
G-A VOREN: Evo me, mila. (Nasmei se Predu i potape ga kad prolazi pored njega. Ode u kuu.)
KROFTS (kradimice): ujete, Prede.
PRED: Da.
KROFTS: Smem li da vam postavim jedno dosta tugaljivo pitanje?
PRED: Molim. (Uzme stolicu g-e Voren i sedne sasvim blizu Dorda.)
KROFTS: Tako, mogle bi nas uti s prozora. ujte, je li vam Kiti rekla ko je otac ove devojke?
PRED: Nikad.
KROFTS: Slutite li moda ko bi to mogao biti?
PRED: Ni najmanje.
KROFTS (ne verujui mu): Znam, dabome, da se vi oseate obaveznim da nita ne kaete, ako vam je ona
togod poverila. Ali vrlo je nezgodno biti u takvoj nedoumici, i to sada kad emo se svakodnevno viati sa
tom devojkom. Mi upravo ne znamo kako da se ponaamo prema njoj.
PRED: Kakva razlika? Mi emo se ophoditi prema njoj onako kako ona zasluuje. ta mari ko joj je otac?
KROFTS: Dakle, onda vi znate ko je on?
PRED (pomalo nestrpljivo): Ja sam vam jasno kazao da ne znam. Zar me niste uli?
KROFTS: Vidite, Pred, molim vas, kao naroitu uslugu, ako zaista znate, ja velim samo ako znate, onda
biste me mogli bar umiriti. Pravo govorei, neto me privlai njoj. O, ne bojte se, to je sasvim edno
oseanje. Ali to me upravo i uznemiruje. Jer, ta ja znam, mogao bih i ja biti njen otac.
PRED: Vi! Nemoguno! Oh, ne, glupost!
KROFTS (uhvati ga za re, lukavo): Vi dakle pouzdano znate da ja nisam?
PRED: Ja to ne znam, kao ni vi. Zaista, Kroftse. Ah ne, to je izvan svake sumnje. Nema ni slinosti.
KROFTS: to se toga tie, koliko vidim, nema slinosti ni sa majkom. Da po emu nije ona vaa ki?
PRED (doeka to pitanje sa indignacijom, zatim se opet snae posle malog napora i nastavi blago i
ozbiljno): ujte me sad, dragi Kroftse, ja nemam veze s tom stranom ivota g-e Voren, i nikad nisam ni
imao. Ona mi nikad o tome nije govorila, i naravno nisam ni ja njoj. Vaa bolja oseanja rei e vam da su
jednoj lepoj eni potrebni i takvi prijatelji koji nisu, pa, s kojima nije u takvim odnosima. Dejstvo njene
vlastite lepote postalo bi za nju muenje kad ne bi mogla katkad da pobegne od njega. Vi ste zacelo u mnogo
prisnijem odnosu sa Kiti nego to sam ja. Zacelo je vi moete upitati o tome.
KROFTS (ustane nestrpljivo): Ja sam je pitao vie puta. Ali ona je rada da zadri dete potpuno za sebe, i
skoro bi porekla da dete uopte ima oca. Ne, od nje se ne moe nita saznati, bar nita u ta bi ovek mogao
da veruje. To mi je vrlo neprijatno, Prede.
PRED (takoe ustane): Pa, poto ste dovoljno stari da biste mogli biti njen otac, ja nemam nita protiv da
obojica gledamo na g-icu Vivi roditeljskim oima, kao na mladu devojku koju smo duni tititi i pomagati.
Tim pre to je pravi otac, bio on ko bio, po svoj prilici neka hulja. ta vi velite?
KROFTS (nasrtljivo): Ja nisam stariji od vas, ako ba hoete.

PRED: Jeste, dragi moj, vi ste bili stari kad ste se rodili. Ja sam roeni deak, pa zato nikad nisam bio
sposoban da osetim samopouzdanje odrasla oveka.
G-A VOREN (zove iz kue): Pred, Dord, a-a-j!
KROFTS (urno): Zove nas. (Otri unutra. Pred pun slutnje hoe polagano da poe za njim, kad ga zovne
mladi koji se pojavio kraj ograde i ide batenskim vratima. Prijatan, lepo odeven, mlad danguba, neto
malo preko 20 godina, umilna glasa i prijatno neuljudnog ponaanja. On nosi laku lovaku puku.)
MLADI GOSPODIN: Zdravo, Prede!
PRED (okrene se): Gle, Frank Gardner! (Frank ue i rukuje se s Predom.) ta, za ime sveta, vi tu radite?
FRANK: Boravim ovde kod svoga oca.
PRED: Kod Rimljanina?
FRANK: On je ovde svetenik. Ostajem ove jeseni kod svojih, iz tednje. Dolo je do krize, Rimljanin je
platio moje dugove. Stoga je potpuno tropa, a i ja. Ali ta vi radite ovde? Poznajete li ovaj svet ovde?
PRED: Da. Danas sam u gostima kod g-ice Voren.
FRANK (oduevljeno): ta! Zar vi poznajete Vivi? Zar nije krasna devojka? Ja je uim da gaa iz puke,
vidite! (Pokazuje puku.) Ba se radujem to vas ona poznaje, vi ste upravo ovek koga ona treba da
poznaje. (Smei se i podigne glas gotovo do pevajueg tona kad usklikne.) Ba mi je milo to se ovde
naosmo, Pred! Bogami, jeste!
PRED: Ja sam stari prijatelj njene majke. G-a Voren pozvala me je da se upoznam sa njenom erkom.
FRANK: Njena majka! Zar je ona ovde?
PRED: Da, unutra je, piju aj.
G-A VOREN (zove opet iz kue): Pre-e-ed! Ohladie se kolai.
PRED (vie): Evo me, g-o Voren. Jedan asak. Ba sam se sastao s jednim prijateljem.
G-A VOREN: S jednim, ta?
PRED (glasnije): S jednim prijateljem.
G-A VOREN: Pa, dovedite ga unutra.
PRED: Dobro! (Franku.) Hoete li da primite poziv?
FRANK (sa nevericom, ali neobino zabavljen): Je li to Vivina majka?
PRED: Jeste.
FRANK: Tako mi boga, to je veselo! Mislite li da u joj se svideti?
PRED: U to ne sumnjam. Biete omiljeni kao uvek. Hodite, pokuajte odmah. (Poe prema kui.)
FRANK: ekajte jedan trenutak. (Ozbiljno.) Imao bih neto da vam se poverim.
PRED: Molim vas, ne inite to. To je neka nova ludorija, kao ono s onom devojkom iz bara u Redhilu.
FRANK: Ah, mnogo ozbiljnije nego to. Velite da ste se danas prvi put upoznali s Vivicom? (Sa zanosom.)
Onda vi nemate pojma kakva je devojka. To razumevanje! Ta pamet! Ta umenost! Trista mu muka, Pred,
mogu vam rei, ta devojka je sila! A uz to, najslae malo srdace koje...
KROFTS (promoli glavu kroz prozor): Pred, pa ta radite vazdan? Doite ovamo! (Nestane.)
FRANK: Oh, kakva je ono njuka! Dobila bi prvu nagradu na izlobi pasa, zar ne? Ko je to?
PRED: Ser Dord Krofts, stari prijatelj g-e Voren. Mislim, vreme je da uemo. (Oni pou ka ulazu u kuu
ali ih trgne glas sa kapije. Okrenu se i vide postarijeg svetenika.)
SVETENIK (zove): Frank.
FRANK: Gle! (Predu.) Neumoljivi Rimljanin! (Sveteniku.) Da, oe, evo odmah! (Predu.) ujte, Pred, hajte
vi unutra na aj, ja u odmah za vama.

PRED: Vrlo dobro. (On skine eir da pozdravi svetenika, koji mu otpozdravi hladno. Pred odlazi u kuu.
Svetenik stoji krut pred kapijom, drei se rukom za njen gornji deo. Preasni Samjuel Gardner, svetenik
anglikanske crkve, star je preko 50 godina. epuri se, buan je i beznadeno se trudi da odri svoj autoritet
oca i svetenika, ali ne uspeva ni u jednom od ta dva svojstva.)
PREASNI: Pa, gospodine, ko su ti tvoji ovdanji prijatelji, ako smem pitati?
FRANK: Oh, ni brige vas, oe, samo izvolite!
PREASNI: Ne, gospodine moj! Ne pre nego to doznam u iji vrt stupam.
FRANK: Ni brige vas za to, ovo je vrt g-ice Voren.
PREASNI: Otkad je ovde, nisam je video u crkvi.
FRANK: Naravno da niste, ona je vrlo inteligentna, prava intelektualka! Ima vie akademske kvalifikacije
nego vi, zato dakle da slua vae propovedi?
PREASNI: Ne budi bezobrazan.
FRANK: Ne mari nita, niko nas ne uje. Uite! (Uvue ga u vrt.) eleo bih da vas upoznam s njom. Ona i
ja se dobro slaemo. Ona je divna! Seate li se saveta koji ste mi dali prologa jula, oe?
PREASNI (strogo): Da. Ja sam te savetovao da savlada svoju lenost i lakomislenost i da pokua da se
lati kakvog asnog zanimanja od kojega bi mogao da ivi, umesto to ivi od moje muke.
FRANK: Ne, to ste kasnije smislili, a savetovali ste mi, poto nemam mozga ni novaca, da iskoristim svoju
spoljanost i oenim se enom koja ima oboje. Dakle vidite, g-ica Voren ima mozga, to ne moete porei.
PREASNI: Pamet nije sve.
FRANK: Svakako ne. U pitanju je jo i novac.
PREASNI (prekine ga strogo): Nisam mislio na novac, mladi gospodine. Govorio sam o viim stvarima, o
drutvenom poloaju, na primer.
FRANK: Do toga mi nije stalo ni toliko.
PREASNI: Ali meni jeste, mladi gospodine.
FRANK: Pa niko ne zahteva da je vi uzmete za enu. Svakako ova ima visoke kvalvfikacije Kembridkog
univerziteta, a izgleda takoe da ima i novaca koliko god joj treba!
PREASNI (sa slabim humorom): Sumnjam da ima novaca koliko tebi treba.
FRANK: Eh da, nisam ni ja ba takav raspikua. ivim vrlo mirno, ne pijem, ne kockam se mnogo, i ne
pravim stalno onakve dumbuse kakve ste vi pravili u mojim godinama.
PREASNI (muklo, mrmljajui): Umukni, umukni!
FRANK: Pa sami ste mi priali, onda kad sam zbog one devojke iz bara u Redhilu ispao onakav magarac,
da ste jednom nekoj eni ponudili 50 funti za pisma koja ste joj pisali.
PREASNI (preplaen): --! Frane, za boga miloga! (Gleda okolo plaljivo. Ne vidi nikog, ohrabri se,
ali nastavi mirnije.) Ti prostaki zloupotrebljava ono to sam ti jednom govorio radi tvoga dobra, da bih te
spasao od greke zbog koje bi se kajao itavog svog veka. Neka ti ludorije tvoga oca slue kao opomena, a
ne kao opravdanje za tvoje sopstvene.
FRANK: Jeste li ikad uli priu o vojvodi od Velingtona i njegovim pismima?
PREASNI: Nisam, gospodine, i ne elim da je ujem.
FRANK: Stari Gvozdeni vojvoda nije uludo bacio 50 funti, o ne! On je prosto napisao ''Draga moja Deni!
Objavi moja pisma i idi doavola! Tvoj odani Velington." Tako je trebalo i vi da uinite.
PREASNI (jadikujui): Frane, dragi moj, kad sam ja pisao ona pisma, predao sam se na milost i nemilost
toj eni, kad sam tebi o tome priao, predao sam se donekle, alim to moram priznati, na milost i nemilost
tebi. Ona je odbila moj novac reima koje nikad neu zaboraviti, ''Znanje je mo" kazala je ''a mo nikad ne

prodajem". Otada ima vie od dvadeset godina, a ona nikad nije iskoristila svoju mo, niti mi priinila
trenutak neugodnosti. Ti se, Frane, ponaa prema meni gore nego ta ena.
FRANK: Dodue, moe biti tano. A jeste li njoj drali pridike kao to drite meni svakog bojeg dana?
PREASNI (gotovo do suza uvreen): Ja te ostavljam, mladi ovee! Ti si nepopravljiv. (Okrene se prema
vrtnim vratima.)
FRANK (nimalo dirnut): Recite kod kue da neu doi na aj. Hoete li da budete tako dobri, stari? (Ide
prema vratima kue i sretne se sa Vivi, za njom Pred, Krofts i g-a Voren.)
VIVI (Franku): Je li to va otac, Frank? Ja sam toliko elela da se upoznam s njim.
FRANK: Naravno. (Zove ga.) Oe! (Preasni se okrene kod kapije i smeteno skida eir. Pred silazi u vrt sa
suprotne strane, unapred ozaren utivou oko upoznavanja. Krofts odlazi ljuljaci i gura je palicom da se
ljulja. G-a Voren stoji na pragu i zuri u svetenika.) Dopustite da vam pretstavim moga oca, g-ice Voren.
VIVI (prie sveteniku i stisne mu ruku): Vrlo mi je drago, gospodine Gardnere. Dopustite da vas sve
upoznam. Gospodin Gardner... gospodin Frank Gardner, gospodin Pred, ser Dord Krofts... (Dok mukarci
skidaju eire pozdravljajui se meusobno, g-a Voren prekide Vivi u rei i pohrli ka preasnom.)
G-A VOREN: O! Pa to je Sam Gardner, i otiao u popove! Zar nas ne poznajete, Same? Ovo je Dord
Krofts, u svoj svojoj prirodnoj veliini. Zar me se ne seate?
PREASNI (pocrveneo): Ja zaista
G-A VOREN: Pa naravno da se seate! Ta ja imam zbirku vaih pisama! Nedavno sam naila na njih.
PREASNI (u velikoj neprilici): G-ica Va-vasur, ako se ne varam.
G-A VOREN (ispravi ga brzo, glasno apui): Pst! Kojeta, g-a Voren, zar ne vidite moju ker?

DRUGI IN
(U letnjikovcu poto je pala no. Gledajui istono iznutra umesto zapadno spolja, prozor sa sputenom
zavesom sada je u sredini proelnog zida, a glavna vrata su levo od njega. U levom zidu su vrata koja vode
u krilo zgrade. Dublje pozadi, uz isti zid, je stoi sa sveom i iicom na njemu, a pored njega je Frankova
puka. U sredini je sto sa zapaljenom lampom. Vivine knjige i pisai pribor nalaze se na stolu desno od
prozora, uza zid. Kamin je desno, sa nekom vrstom seije, u njemu nema vatre. Dve stolice stoje desno i levo
od stola. Otvaraju se vrata letnjikovca, i napolju se vidi lepa zvezdana no, ulazi g-a Voren, ogrnuta alom
koji je pozajmila od Vivi, za njom Frank. Njoj je bilo dosta etnje, i ona predahne od olakanja dok vadi igle
iz eira, skida ga, zabode iglu u nj, i stavlja ga na sto.)
G-A VOREN: Oh, boe! Ne znam ta je gore na selu, etati ili sedeti besposlena kod kue. Sad bih rado
popila au viskija i sode, kad bi se ovde tako to samo moglo dobiti.
FRANK (pomae joj skinuti al i pomiluje joj ramena): Moda Vivi ima malo.
G-A VOREN (pogleda ga za asak krajikom oka jer joj njegov dodir nije promakao): Kojeta! Otkuda bi
mlada devojka mogla imati takva pia! Svejedno, ne mari nita. (Umorno seda na stgolicu pored stola.) Da
mi je znati ime se ona ovde bavi! Ja bih mnogo vie volela da sam sada u Beu.
FRANK: Hajdemo tamo zajedno! (Savije al paljivo, spusti ga na naslon stolice i sedne prekoputa nje.)
G-A VOREN: Ne trtljajte! Poinjem da mislim da iver ne pada daleko od klade.
FRANK: Klada je stari, jel' te?
G-A VOREN: Ostavite se. ta vi znate o tim stvarima. Ta vi ste jo dete.
FRANK: Hajdete sa mnom u Be. Bilo bi divao.
G-A VOREN: Ne, hvala, Be nije mesto za vas, bar dok ne budete malo stariji. (Klkmne glavom da
naglasi taj savet. Frank se snudi, ali ga njegove nasmejane oi teraju u la. Ona ga pogleda, a onda ustane
i prilazi mu.) Ali pazite, mali! (Obujmi njegovo lice rukama i okrene ga sebi.) Ja vas prozirem skroz, po

vaoj slinosti s ocem, znam vas bolje nego to i sami sebe poznajete. Izbacite iz glave sve te bubice koje
biste mogli imati o meni. Jeste li uli?
FRANK (galantno joj se udvara svojim glasom): To je jae od mene, draga moja g-o Voren, to nam je u
krvi. (Ona tobo hoe da ga oamari. Zatim posmatra njegovo lepukasto nasmejano lice u iskuenju,
naposletku ga poljubi, ali se odmah okrene od njega nestrpljivo.)
G-A VOREN: Eto! To nije trebalo da uinim. Ja sam zaista vrlo rava. Ali nita za to, to je bio samo
materinski poljubac. Idite i udvarajte se Vivi.
FRANK: To ionako inim.
G-A VOREN (okrene se njemu, sa otrom notom bojazni u glasu): ta!
FRANK: Vivica i ja smo pravi drugari.
G-A VOREN: Kako to mislite? ujte, ja ne doputam da se takav vetropir vrti oko moje devojice. Jeste li
me razumeli? To neu.
FRANK (sasvim mirno): Draga g-o Voren, ne bojte se. Moje namere su asne, potpuno asne, a vaa mala
devojica zaista je kadra da se sama zatiti. Na nju se ne mora toliko paziti koliko na njenu majku. Znate,
ona nije tako lepa.
G-A VOREN (iznenaena njegovom smelou): Koliko je u vas debeo obraz! Ne znam otkuda vam to,
svakako ne od oca. (Spolja se uju glasovi.) Pst! Ostali dolaze. (Sedne.) Upamtite, ja sam vas opomenula.
(Preasni Samjuel Gardner, za njim Krofts.) No, gde ste vas dvojica tako dugo? A gde su Pred i Vivi?
KROFTS (ostavlja eir na seiju a palicu u kut kod kamina): Uspeli su se na breuljak, a mi smo otili u
selo, jer sam hteo neto da popijem. (Sedne na seiju i isprui noge po njoj.)
G-A VOREN: Pa, ona ne bi smela tako da ode, a da meni ne kae ni rei. (Franku.) Donesite svome ocu
stolicu, Frank, gde vam je lepo ponaanje? (Frank skoi i ponudi ljubazno ocu svoju stolicu, onda uzme
drugu i sedne u sredinu.) Dord, gde ete vi odsesti noas? Ovde ne moete da ostanete. A ta e Pred?
KROFTS: Gardner e me primiti.
G-A VOREN: Oh, vi ste se zacelo pobrinuli za sebe. Ali ta e Pred?
KROFTS: To ne znam, pa moe valjda da prenoi u gostionici.
G-A VOREN: Da nemate vi mesta za nj, Same?
PREASNI: Ja, ovaj, znate kao svetenik ovdanji nisam uvek slobodan da radim onako kako bih hteo.
Ovaj, smem li da upitam za drutveni poloaj g. Preda.
G-A VOREN: Oh, on je ovek potpuno na svome mestu, on je arhitekta. Kako ste vi konzervativni!
FRANK: Ni brige vas, oe! On je sagradio onu zgradu u Monmautiru za vojvodu od Boforta. uli ste
zacelo, Tintervska opatija. (Veselo namigne g-i Voren i gleda oca.)
PREASNI: Oh, u tom sluaju, biemo vrlo sreni. On je moda lini poznanik vojvode od Boforta?
FRANK: tavie, intimni su prijatelji. Moete ga smestiti u negdanju Dordininu sobu.
G-A VOREN: Dobro, to smo svrili. A sad, jo samo da dou ono dvoje pa da veeramo. Oni nemaju
prava da ostaju tako kasno.
KROFTS: ta to vama smeta?
G-A VOREN: Smetalo ili ne smetalo, ja to ne volim.
FRANK: Mi bismo bolje uinili da ih ne ekamo, g-o Voren. Pred e ostati to je mogue due, on jo ne
zna ta to znai tumarati s mojom Vivicom po polju u letnjoj noi.
KROFTS (uspravi se zaueno): ujete li?
PREASNI: Frank, izbij Vivi iz glave. G-a Voren e ti potvrditi da o tom ne moe biti ni rei.
KROFTS: Razume se da ne moe.

FRANK (sa oaravajuom mirnoom): Je li istina, g-o Voren?

G-A VOREN: Pa, ne znam, Same. Ako devojka hoe da se uda, ta vredi braniti joj.
PREASNI (zabezeknut): Ali da se uda za njega? Vaa ki da se uda za moga sina! To je nemoguno.
KROFTS: Dabogme da je nemoguno. Ne budite ludi, Kiti.
G-A VOREN (ogoreno): Zato ne? Zar moja ki nije dovoljno dobra za vaeg sina?
PREASNI: Ali zacelo, draga moja g-o Voren. Vi znate razlog.
G-A VOREN (prkosei): Ne znam ja ni za kakve razloge. Ali ako ih vi znate, moete ih kazati svome
sinu, ili mojoj keri, ili vaoj pastvi, ako elite.
PREASNI (nemono): Vi znate vrlo dobro da te razloge ne bih mogao nikome kazati. Ali moj e sin
verovati kad mu kaem da ima razloga.
FRANK: Svakako, oe, on e vam verovati. Ali zar su vai razlozi ikad uticali na ponaanje vaeg sina?
KROFTS: Vi ne moete uzeti Vivi i taka. (Ustane i stane pored kamina, namrten i odluan.)
G-A VOREN (okrene se estoko Kroftsu): A ta se to vas tie, ako smem da pitam?
FRANK (u najlepoj lirskoj kadenci): Upravo ono to sam i ja hteo da vas upitam na svoj ljubazan nain.
KROFTS (g-i Voren): Mislim da ne elite da udate ker za oveka koji je mlai od nje, a nema ni poloaja
ni para u depu. Pitajte Sama, ako meni ne verujete. (Preasnom.) Koliko ete mu vi jo dati novaca?
PREASNI: Ni jedan peni. On je svoju oevinu dobio, i poslednji ostatak straio u julu.
KROFTS (posmatra je): Eto! Zar vam nisam rekao? (Opet sedne na staro mesto i oprui noge, kao da je
stvar konano reena.)
FRANK (tui se): To je raundijski. Mislite li da e se g-ica Voren udati zbog novca? Ako se volimo
G-A VOREN: Hvala lepo. Vaa je ljubav odve jevtina roba, mome. Ako nemate sredstava za
izdravanje ene, onda prestaje svaki razgovor, Vivi ne moe biti vaa.
FRANK (zabavljeno): ta vi velite na to, oe?
PREASNI: Ja se slaem sa g-om Voren.
FRANK: A dobri stari Krofts ve je izrekao svoje miljenje.
KROFTS (okrene se ljutito na laktu): ujete li vi, ne dozvoljavam takvu drskost.
FRANK (podrugljivo): Neizmerno alim, ali vi ste maloas uzeli slobodu da mi govorite kao otac. Jedan
otac je dovoljan, hvala lepo.
KROFTS (prezrivo): Uah!... (Okrene se od njega.)
FRANK (ustane): G-o Voren, ja ne mogu napustiti moju Vivicu ak ni vama za ljubav.
G-A VOREN (kroz zube): tene jedno!
FRANK: A poto vi, bez sumnje, imate u vidu neke druge planove, neu gubiti vremena da joj izloim svoj
sluaj. (Svi zure u njega, a on pone ljupko da deklamuje.) Ko od sudbe suvie zazire, ili su mu zasluge
male, ne usuuje se da igra na kocku, da dobije ili izgubi, kao od ale. (Dok deklamuje, vrata se otvaraju i
ulaze Vivi i Pred. On prestane. Pred ostavlja eir. Drutvo se odmah bolje ponaa. Krofts sputa noge sa
seije i staje s Predom pored kamina. G-a Voren gubi spokojnost i nalazi pribeite u svadljivosti.)
G-A VOREN: Zaboga, Vivi, gde si bila?
VIVI (skine eir i baci ga nemarno na sto): Na breuljku.
G-A VOREN: Ne sme ii a da mi ne kae kuda ide. Otkud ja znam gde si? A ve je no.
VIVI (ne obazire se na majku, odlazi vratima i otvori ih): A sad da vidimo ta emo s veerom. Bojim se,
ovde e nam biti teskobno.
G-A VOREN: Jesi li ula ta sam karala, Vivi?

VIVI: Jesam, majko. (Vraa se na pitanje veere.) Koliko nas je? (Broji.) Jedan, dva, tri, etiri, pet, est.
Dvoje e morati da ekaju dok ostali budu gotovi. G-a Alison ima servis samo za etiri osobe.
PRED: Oh, to se mene tie, ja
VIVI: Vi ste dugo etali, pa ste ogladneli, gospodine Pred. Vi ete odmah dobiti veeru. Ja mogu da ekam,
ko e jo? Frank, jeste li vi gladni?
FRANK: Ni najmanje. Ni mrvice ne bih mogao da okusim.
G-A VOREN (Kroftsu): Ni vi niste gladni, Dorde, i vi moete da priekate.
KROFTS: Oh, doavola, ja od uine nisam nita okusio. Zar ne bi Sam mogao da prieka?
FRANK: Moj bi jadni otac umro od gladi.
PREASNI: Ti e, mladi gospodine, dopustiti, da ja govorim u svoje ime. Ja sam voljan da ekam.
VIVI (odluno): Nije potrebno. Trai se samo dvoje. (Otvori vrata pobone sobe.) Hoete li dati ruku mojoj
majci, gospodine Gardnere? (Preasni prui ruku g-i Voren i oni odlaze u pobonu sobu. Pred i Krofts
slede. Vivi stoji kraj vrata i gleda za njima.) Moete li se provui do onoga ugla, gospodine Pred? Ovde je
vrlo teskobno. Pazite na kaput, pored tog zida! Tako. Jeste li se svi lepo smestili?
PRED (iznutra): Divota! Hvala lepo.
G-A VOREN (iznutra): Ostavi vrata otvorena, drago dete. (Frank pogleda Vivi, onda polako otvori irom
ulazna vrata.) Boe, ovde je strana promaja! Bolje zatvori vrata, draga moja! (Vivi zatvori vrata. Frank
beumno zatvori i ulazna vrata.)
FRANK: Aha! Najzad smo se oslobodili. Pa, Vivice, kako vam se svia moj stari?
VIVI (preokupirano i ozbiljno): Jedva sam progovorila re s njim. Ne izgleda kao ovek osobite vrednosti.
FRANK: Znate, starac ipak nije tolika budala koliko izgleda. Vidite, on je ovde svetenik i zato to se
usiljava da ivi onako kako njegovom inu dolikuje, on pravi od sebe veeg magarca nego to u stvari jeste.
Ne, stari nije tako rav, siromah dobriina! Niti je on meni toliko nemio krliko bi se moglo oekivati. On je
dobronameran. Mislite li da ete se s njim slagati?
VIVI: Ne mislim da e on, ili ma ko iz tog starog kruga prijatelja moje majke, osim moda Pred, mnogo
zadirati u moj budui ivot. Kako se vama svia moja majka?
FRANK: Ozbiljno i iskreno?
VIVI: Da, ozbiljno i iskreno.
FRANK: Ja nalazim da je vrlo vesela, ali pomalo hladan tu. A Krofts! Bogo moj, Krofts!
VIVI: Kakva druina, Frank!
FRANK: Ko ih pokupi!
VIVI (u estokom preziru prema sebi): Kad bih pomislila da sam takva, da u biti gotovanka koja se bez
svrhe vue od jednoga obeda do drugog, bez karaktera i bez energije, ja bih bez trenutka kolebanja presekla
venu i mirno krvarila do smrti.
FRANK: O, ne, to ne biste. Zato da oni tovare sebi brige na vrat, kad mogu da ive a da ne rade nita? Ih,
da je meni tako upalio kec! Ne, ono to ja prebacujem ovim ljudima, to je njihovo ponaanje. To nije nain.
To je tako prosto, tako strano prosto.
VIVI: Zar mislite da biste se vi bolje ponaali nego Krofts, da ste stari kao on, a da ne radite nita?
FRANK: Dabogme da mislim, i to bolje. Vivica ne sme da dri pridike, njen je mali deko nepopravljiv.
VIVI (odbija njegovu ruku, otro): Sebi ruke, Vivica veeras nije raspoloena da mazi svog malog deka.
FRANK: Kako ste neljubazni!
VIVI (lupne nogom o pod): Budite ozbiljni! Ja sam ozbiljna.

FRANK: Dobro. Razgovaraemo ueno. Znate li, g-ice Voren, da se mislioci slau u tome, da polovina
bolesti moderne civilizacije dolazi otuda to mlade gladuje u svojim ljubavnim uvstvima. Dakle, ja
VIVI (prekine ga): Vi postajete dosadni. (Otvori vrata koja vode u bonu sobu.) Imate li mesta za Franka?
On se tui da gladuje.
G-A VOREN (iznutra): Dabome da ima mesta. (Zveket aa i noeva kao da se zbijaju kod stola.) Tako!
Evo ima mesta pored mene. Doite, Frank.
FRANK (na stranu Vivi, dok odlazi): Va e se mali deko obraunati s vama za ovo. (Ode u bonu sobu.)
G-A VOREN (iznutra): Vivi, doi i ti, dete moje! I ti si zacelo gladna. (Ulazi, za njom Krofts, koji dri
vrata otvorena da Vivi proe. Oka proe ne gledajui ga, a on zatvori vrata za njom.) Dorde, nije
moguno da ste ve gotovi, ta vi ste jedva to okusili.
KROFTS: Hteo sam samo neto da popijem. (Metne ruke u depove i zlovoljno se eta po sobi.)
G-A VOREN: E, ja volim da sam sita. A treba dugo da se ovek zasiti od hladne govedine, sira, i salate.
(Uzdahne, jer je ostala gladna, i sedne lenjo za sto.)
KROFTS: Zato dajete nade tome mladom vetrogonji?
G-A VORN (odmah na oprezi): Da vam neto kaem, Dorde. ta se vas tie ta devojka? Opazila sam
kako je motrite. Imajte na umu da vas poznajem, i da znam ta znae vai pogledi.
KROFTS: Valjda je slobodno pogledati je, zar ne?
G-A VOREN: Ja bih vam vrlo brzo pokazala vrata i spakovala vas natrag u London, im bih opazila da
smerate neku glupost. Mali prst moje Vivi vie vredi za mene nego vi, celim telom i duom zajedno. (Krofts
se na to podrugljivo nasmeje. G-a Voren malo pocrveni zbog svog neuspeha da pred njim igra ulogu
predane majke, i kae tiim glasom.) Umirite se, taj mladi vetrogonja nema nita vie izgleda nego vi.
KROFTS: Zar ovek ne sme da se interesuje za neku devojku?
G-A VOREN: Ne ovek kao to ste vi.
KROFTS: Koliko je njoj godina?
G-A VOREN: ta se to vas tie?
KROFTS: Zato pravite tajnu od toga?
G-A VOREN: Jer tako hou.
KROFTS: Pa eto, ja jo nemam pedeset, a moje je imanje vee nego ikad.
G-A VOREN (prekine ga): Da, jer ste isto tako tvrdica kao to ste poronik.
KROFTS (nastavi): Baronet se ne nalazi svakoga dana. Niko ko ima moj poloaj ne bi vas uzeo za tatu.
Zato se ona ne bi udala za mene?
G-A VOREN: Za vas!
KROFTS: Nas troje mogli bismo iveti ugodno. Ja u umreti pre nje, ostaviu je kao srenu, bogatu, mladu
udovicu. Zato ne? To mi se uvreilo u glavi za sve vreme dok sam etao sa onom budalom tamo u sobi.
G-A VOREN (s negodovanjem): Da, taman tako to mora da se uvrei u vaoj glavi! (On zastane u svome
cunjanju i njih dvoje se gledaju, ona postojano, sa nekom vrstom strave iza svog prezrivog gnuanja, on
kradomice, sa poudnim sjajem u oku i iskeenim licem, kuajui je.)
KROFTS: ujte, Kiti, vi ste razborita ena. Nije potrebno to moralistiko prenemaganje. Ja vas neu nita
vie pitati, vi mi ne morate nita odgovarati. Prepisau na nju celo svoje imanje, a ako vi elite neto za sebe,
ek na dan venanja, moete rei koju hoete cifru, u granicama razuma.
G-A VOREN: Dotle ste dakle doli, Dorde, kao svi preiveli matori momci!
KROFTS (divlje): Neka vas avo nosi! (Ona ustane i ustremi se na nj, ali u tome asu otvore se vrata i uju
se glasovi onih koji dolaze. Krofts nemoan da sabere prisustvo duha, pohita napolje. Ulazi svetenik.)

PREASNI (obazire se): Gde je ser Dord?

G-A VOREN: Otiao je da popui lulu. (Odlazi kaminu i okrene mu lea da se pribrala. Svetenik odlazi
stolu po eir. Dolazi Vivi, za njom Frank, koji se srui na najbliu stolicu iscrpljen. G-a Voren pogleda
Vivi i kae joj sa jo usiljenijom izvetaenou.) No, dete moje, je li ti prijala veera?
VIVI: Ti zna kakve su veere g-e Alison. (Okrene se Franku i pomiluje ga.) Siromah Frank, sve su bili
pojeli, on nije dobio nita sem sira i hleba i malo jabukovae. (Ozbiljno, kao da je za to vee dosta
ludiranja.) Njen maslac je zaista straan, morau da kupim sve dole u mlekari.
FRANK: Uinite to, tako vam boga! (Vivi ode pisaem stolu i pie zabeleku o tome. Pred dolazi iz bone
odaje i savija svoju maramicu, koju je upotrebio umesto servijete.)
PREASNI: Frane, sine, vreme je da mislimo na povratak, tvoja majka jo ne zna da emo imati goste.
PRED: Bojim se da u vam biti na smetnji.
FRANK: Ni najmanje. Moja majka e se osobito radovati da vas vidi, ona je prava intelektualka, umetnika
dua, a po itavu godinu ne vidi nikoga sem staroga. Onda moete zamisliti u kakvoj krasnoj dosadi ivi.
(Ocu.) Vi niste intelektualac ni artist, jel' te, oe? Dakle, povedite odmah Preda kui, a ja u ostati jo malo
da zabavljam g-u Voren. Kroftsa ete nai u vrtu. On e biti krasno drutvo za nae mlade buldoge.
PRED (skine eir s iviluka i doe do Franka): Poite i vi s nama, Frank. G-a Voren nije videla Vivi ve
odavno, da im ne smetamo da budu koji trenutak zajedno.
FRANK (gleda Preda blago): Naravno, zaboravio sam. Osobito sam vam zahvalan to ste me opomenuli.
Savren dentlmen, Pred, to je uvek bio moj ideal. (Ustane i poe, za as stane i metne ruku na rame
Predu.) O, zato niste vi moj otac, umesto ovog nitavnog starca! (Spusti ruku na oevo rame.)
PREASNI: ut, mladi ovee, ut, ti huli.
G-A VOREN (smeje se od srca): Valjalo ga je bolje vaspitati, Same. Laku no. Evo uzmite Dordov eir
i palicu i pozdravite ga.
PREASNI (uzimajui ih): Laku no! (Rukuju se. Kad proe pored Vivi, rukuje se s njom takoe i poeli joj
laku no. Onda zapovedniki Franku.) I ti e s nama, mladi gospodine, smesta. (On izlazi. U meuvremenu,
Frank je uzeo kapu i puku. Pred se rukuje sa g-om Voren i Viva i izlazi. G-a Voren prati ga lenjo do vrata
i gleda za njim kako odlazi preko vrta. Frank nemo moli Vivi za poljubac, ali ona, pogledavi ga strogo,
uzima dve knjige i mnogo hartije sa pisaeg stola, i seda za sto u sredini, da bi mogla da se koristi lampom.)
FRANK (kod vrata uzimajui ruku g-e Voren): Laku no, draga g-o Voren. (Stisne joj ruku. Ona je
otrgne, stisne usne. On se nestano nasmeje i ogra, a za njim lupi kapija.)
G-A VOREN (vrati se svome mestu za stolom nasuprot Vivi, pomirena s tim da joj predstoji dosadno
vee, sad kad su mukarci otili): Jesi li ikad ula ikoga da brblja tolike gluposti? (Sedne.) Kad je ve re o
njemu, drato dete, nemoj nipoto da mu daje nade. On je zacelo neki badavadija.
VIVI: Da, i ja se bojim da je jadni Frank prava danguba. Morau ga se otarasiti, ali bie mi ga ao, premda
on to ne zasluuje, siromah mladi. Ni ovaj Krofts, ini se, ne vredi mnogo, je li?
G-A VOREN (uvreena hladnim tonom): Ti slabo poznaje ljude, drago dete, da bi mogla na taj nain
govoriti o njima. Morae se pomiriti s milju da e esto viati ser Dorda Kroftsa. On je moj prijatelj.
VIVI (sasvim mirno): Zato? Zar ti misli da emo biti mnogo zajedno, ti i ja, mislim?
G-A VOREN (zagleda se u nju): Pa naravno, dok se ne uda. Na univerzitet se nee vratiti.
VIVI: Zar misli da bi tebi moj nain ivota bio po volji? Ja sumnjam.
G-A VOREN: Tvoj nain ivota? ta hoe time da kae?
VIVI (razree jednu stranu knjige noem koji joj visi o lancu): Zar tebi nikad nije palo na um, majko, da i ja
imam svoj nain ivota, kao i ostali ljudi.

G-A VOREN: Kakve to ludosti govori? Hoe li time da pokae svoju nezavisnost, zato to si u koli
postala neka mala veliina? Ne budi luda, dete.
VIVI: Je li to sve to ima da mi kae o toj stvari, majko?
G-A VOREN (smeteno, zatim ljutito): Prestani s takvim pitanjima. (estoko.) Jezik za zube! (Vivi ita
dalje, ne gubei vremena.) Ona i njen nain ivota, gle molim te! ta jo? (Pogleda je opet.) Tvoj nain
ivota bie onakav kakav se meni svidi. Tako e biti! Ja sam tvoju uobraenost primetila jo otkad si
poloila one ispite. Ako misli da u to trpeti, onda se vara, i to pre to uvidi, utoliko bolje! (Mrmljajui.)
Je li to sve to ima da mi kae, gle, molim te! (Diui opet glas.) Zna li ti s kim govori, gospoice?
VIVI (pogleda je, ali glavu ne die s knjige): Ne. Ko si ti? ta si ti?
G-A VOREN (ustane, bez daha): Bezobraznice!
VIVI: Svako zna moj ugled, moj drutveni poloaj, i zvanje kome nameravam da se posvetim. Ja o tebi ne
znam nita. Kakav je to ivot koji bih ja imala da delim s tobom i ser Dordom, ako smem da upitam?
G-A VOREN: Pripazi se! Uradiu neto to e mi biti ao, a i tebi...
VIVI (skloni knjige, hrabro i odluno): Dobro, uinimo kraj ovoj prepirci i ostavimo se toga razgovora dok
ne bude kadra da stvarima pogleda u oi. (Gleda je ispitujui.) Tebi treba malo tenisa i etnje. Ti si
izgubila svaki oblik. Ti ne bi bila u stanju da ide ni dvadeset jarda uzbrdo, a da ne stane da se izduva.
Ruke su ti pravi jastuci od sala. A pogledaj moje. (Pokae joj zglobove svoje ruke.)
G-A VOREN (poto je bespomono zurila u nju, pone da cmizdri): Vivi
VIVI (naglo): Molim te, nemoj sad da plae. Samo ne to. Ja to ne podnosim. Izai u iz sobe, ako pone!
G-A VOREN (kukavno): Oh, mila moja, kako moe da bude tako surova prema meni? Zar ja, tvoja
majka, nemam nikakva prava nad tobom?
VIVI: Jesi li ti moja majka?
G-A VOREN (preneraeno): Jesam li ja tvoja majka! O, Vivi.
VIVI: Pa onda, gde je naa rodbina, gde je moj otac, prijatelji nae porodice? Ti uzima pravo majke, da me
zove ludom i detetom, da govori sa mnom kako se ne bi usudila ni moja nastavnica, da mi propisuje nain
ivota, da mi namee poznanstvo ivotinje za koju svako moe videti da je od najgorih londonskih
raspusnika. Pre nego to se oduprem tim pravima, htela bih ipak da vidim da li ona imaju istinske osnove.
G-A VOREN (zaprapaena, baci se na kolena): Ne, ne. Prestani. Ja jesam tvoja majka, kunem ti se. Ti
me doista ne moe odgurnuti, moje roeno dete, to je neprirodno. Ti mi veruje? Reci da mi veruje.
VIVI: Ko je bio moj otac?
G-A VOREN: Ti ne zna ta pita. To ti ne mogu kazati.
VIVI (odluno): O da, moe ako hoe. Ja imam prava da to znam, i ti vrlo dobro zna da imam prava. Ti
moe odbiti da mi to kae, ali ako to uini, onda e me ujutru poslednji put videti
G-A VOREN: O, strano je sluati te da tako govori! Ti ne bi, ti ne bi mogla da me ostavi.
VIVI (nemilosrdno): Bih, i to bez asa dvoumljenja, bude li se titrala sa mnom u toj stvari. (Strese se od
gauanja.) Kako u znati da u mojim ilama ne tee pogana krv onog odvratnog raspusnika?
G-A VOREN: Ne, ne! Kunem ti se, nije on! Niti ijedan s kojim sam te ikad upoznala. U to sam sigurna.
VIVI (prikuje pogled na majku kad joj blesne smisao njenih rei): U to si sigurna, u najmanju ruku! Ah!
Hoe da kae to je sve u to si sigurna. Razumem. (G-a Voren pokrije lice rukama.) Ostavi se toga,
majko, znam dobro da ti nimalo ne osea. (G-a Voren spusti ruke i gleda je oajno. Vivi izvadi asovnik.)
Ali dosta za veeras. U koliko asova eli doruak. Je li osam i po i suvie rano za tebe?
G-A VOREN (divlje): Boe moj, kakva si ti ena?
VIVI (hladno): Nadam se, ena koja je najea u ivotu. Inae ne mogu da razumem kako se u svetu
svravaju poslovi. (Zgrabi je za ruku i prilino otro je prodrmusa.) Dela, priberi se.

G-A VOREN (svadljivo): Ti si vrlo gruba prema meni, Vivi.

VIVI: Kojeta. Recimo da ide u postelju. Prolo je deset.
G-A VOREN (strasno): ta vredi da idem u postelju? Zar misli da u moi spavati?
VIVI: Zato da ne? Ja u spavati.
G-A VOREN: Ti! Ti nema srca. (Ona odjednom progovori estoko svojim prirodnim jezikom, govorom
ene iz naroda.) Oh, neu to da podnosim! Neu da podnosim takvu nepravdu. ta ti daje pravo da iztresa
na mene? Ti se predamnom hvalie onim to jesi, predamnom, koja ti je omoguila da postane to to jesi.
A kakve sam mogunosti ja imala? Stidi se! Ti si rava ki i jedno bezobrazno uobraeno stvorenje.
VIVI (hladna i odluna, ali ne vie pouzdana): Ne misli ni za trenutak da se ja gordim pred tobom. Ti si me
napala konvencionalnim autoritetom majke, ja sam se branila konvencionalnom nadmenou estite ene.
Kaem ti otvoreno, ja neu da trpim tvoje besmislene zahteve, a kad ih napusti, neu oekivati ni da se ti
povinuje meni. Uvek u potovati tvoje pravo na tvoja lina miljenja i tvoj lini nain ivota.
G-A VOREN: Moja lina miljenja i moj lini nain ivota! uj ta govori! Misli li ti, da sam ja bila
odgojena kao ti, da sam bila u poloaju da sama biram ''svoj nain ivota"? Misli li ti da sam inila to sam
inila zato to mi se to svidelo, ili zato to sam drala da je to lepo? I da radije ne bih pola u koled i postala
dama, da sam imala mogunosti da biram.
VIVI: Svako ima mogunosti nekog izbora, majko. Najsiromanija devojka moda ne moe birati da
postane kraljica Engleske ili rektor Njunama, ali ona se moe odluiti da li e prodavati cvee ili e sabirati
krpe. Ljudi uvek okrivljuju prilike za ono to jesu. Ja ne verujem u prilike. Ljudi koji u ovom svetu
napreduju, jesu ljudi koji uvek nalaze prilike koje su im potrebne, a ako ih ne nau, onda ih sami stvaraju.
G-A VOREN: Lako je tako govoriti, vrlo je lako. uje! Bi li htela da uje kakve su bile moje prilike?
VIVI: Bih. Najbolje je da mi kae. Zar nee da sedne?
G-A VOREN: Seu, ne boj se. (Energino nameta stolicu napred i sedne.) Zna li ta je bila tvoja baba?
Ne zna. Ali ja znam. Govorila je da je udovica i imala je peenjarnicu, dole kod markarnice. Izdravala je
sebe i etiri keri. Dve su od nas bile sestre, ja i Lis, nas dve bile smo lepe, dobro sazdane. Na je otac bio
dobro uhranjen ovek. Mati je tvrdila da je on bio dentlmen, ali to ne znam. Druge dve bile su samo nae
polusestre, bile su nerazvijene, rune, izgladnele, premorene, estite, siromane devojke, ja i Lis bismo ih
pretukle, da majka nije skoro pretukla nas da ih ostavimo na miru. One su bile estite devojke. Pa ta su
postigle svojom estitou? Ja u ti kazati. Jedna je od njih radila u fabrici olovnog belila dvanaest sati na
dan za devet ilinga nedeljno, dok nije umrla od trovanja olovom. Mislila je da e joj samo ruke biti malo
oduzete, ali umrla je. Druga nam je uvek bila isticana kao primer, zato to se udala za nekog radnika iz
Detfordske klanice i drala mu je sobu i troje dece isto i uredno sa osamnaest ilinga nedeljno, dok se on
nije propio. Eto koliko joj je vredela njena estitost.
VIVI (zamiljena i paljiva): Jeste li ti i tvoja sestra tako mislile?
G-A VOREN: Lis nije tako mislila, za to ti stojim dobra, ona je imala vie sranosti. Mi smo ile zajedno
u jednu crkvenu kolu, to je sainjavalo deo nae uobraene otmenosti i nae preimustvo nad onom decom
koja nita ne znaju i nikud ne idu. I ostale omo sve tako dok Lis nije izila jedne noi i nikada se vie nije
vratila. Znam da je uiteljica mislila da u i ja uskoro poi za njenim primerom, jer me je katiheta upozorio
da e Lis okonati svoj vek u Temzi, bacie se u reku sa Vaterlovskog Mosta. Budala. To je sve to je on
znao. Ja sam se mnogo vie bojala fabrike olovnog belila nego reke, a tako bi i ti da si bila na mome mestu.
Katiheta mi je naao mesto sudopere u jednoj apstinentskoj gostionici. Zatim postadoh kelnerica, pa onda
kelnerica u baru na stanici Vaterlo. etrnaest asova na dan toila sam pie i prala ae, za etiri ilinga
nedeljno i hranu, i to se smatralo osobitom sreom. Ali, jedne hladne, grozne noi, kad sam bila tako umorna
da sam se jedva drala na nogama, dolazi k meni da zatrai au viskija, ta misli, ko? Lis, otmeno
odevena, u dugom krznenom ogrtau i sa puno zlatnika u torbici.
VIVI (gorko): Moja tetka Lis?

G-A VOREN: Da, i to vrlo dobra tetka. Ona sad ivi u Vinestru, sasvim blizu saborne crkve, kao jedna
od najpotovanijih tamonjih gospoa, pokroviteljica mesnih balova, molim lepo! Ni govora o reci! Taman!
Ti me malo podsea na Lis. Ona je bila prvoklasna poslovna ena, tedela je novac od samog poetka,
nikad nije gubila glavu, niti je ikada propustila priliku. Kad je videla kako sam se prolepala, ree mi preko
stola: ''ta radi ti ovde, mala ludo? Upropauje zdravlje i lepotu za tui profit." Lis je upravo tada tedila
novac da preuzme jednu kuu u Brislu, i smatrala je da emo zajedno to bre postii. Zato mi je pozajmila
neto novaca, i dala mi podlogu. I ja sam marljivo tedela. Najpre sam joj vratila pozajmicu, a onda smo se
uortaile. Zato da ne? Kua u Brislu bila je zaista prvoklasna, mnogo bolje mesto za enu nego ona fabrika
u kojoj se naa Nejn otrovala. Ni s jednom od naih devojaka nije se postupalo onako kao to se postupalo sa
mnom dok sam bila sudopera, ili kelnerica, pa ak i kod kue. Bi li ti vie volela da sam ostala na tim
mestima, i pre etrdesete postala izmodena i skrhana starica, izmuena slukinja?
VIVI (zainteresovana): Ne, ali zato si izabrala taj posao? tedljivou i pametnim radom ovek uspeva u
svakom poslu.
G-A VOREN: Da, tedljivost! Ali moe li ena u ma kojem drugom poslu da utedi novaca? Bi li ti mogla
da utedi neto sa etiri ilinga nedeljno i jo uz to da bude dobro odevena? Ne bi, razume se, ako si
obina ena i ne moe da zaradi vie, ali ako ima dara za muziku ili za pozornicu ili za novinarstvo, to je
onda neto drugo. Ali ni Lis ni ja nismo imale dara za takve stvari, sve to smo imale bila je naa privlanost
i umenost da ugodimo mukarcima. Misli li ti da je trebalo da budemo lude, i da stavimo svoju lepotu u
slubu drugih, kao prodavaice ili kelnerice, pa da oni zgru pare, a mi da crkavamo sa svojom zlehudom
nadnicom! Slabo boga mi!
VIVI: Imale ste potpuno pravo, s poslovnog gledita.
G-A VOREN: Da! I sa svakog drugog gledita. Za ta se priprema svaka estita devojka? Da se dopadne
kakvom bogatau, da se uda za nj, i da uiva blagodeti njegovog novca. Kao da obred venanja ini neku
razliku u ispravnosti ili neispravnosti svega toga. O, smui mi se na licemerstvo sveta! Lis i ja morale smo
raditi, tediti i raunati, ba kao i drugi, inae bile bismo siromane kao i svaka nesposobna, pijana glupaa,
koja misli da e njena srea trajati veito. (Sa velikom snagom.) Ja prezirem takve ene, one nemaju
karaktera, a najvie to mrzim kod ene to je nedostatak karaktera.
VIVI: Pa dobro, majko, da govorimo otvoreno. Zar nije u karakteru ene da osea odvratnost prema takvom
nainu zaraivanja novca?
G-A VOREN: Naravno. Svakome je mrsko da radi za novac, pa ipak mora da radi. esto sam alila sirotu
devojku, kad bi izmorena i neraspoloena, morala da se trudi oko nekog mukarcu koga ne bi mogla oima
videti, nekog polupijanog zvrndova koji misli da se svia eni kad je zadirkuje, gnjavi je do te mere da to to
mora da trpi ne moe nikakav novac da nadoknadi. Ali ona mora da trpi te neprijatnosti, da prima jedno s
drugim, kao bolniarka u bolnici, ili ma ko drugi. To nije sluba to ena radi iz zadovoljstva, sam bog zna.
Pa da, kad bismo sluali ta govore poboni ljudi, pomislilo bi se da te ene spavaju na ruama.
VIVI: Pa ipak, ipak, ti misli da to vredi, isplati se?
G-A VOREN: Dabome da vredi siromanoj devojci, ako moe da odoli iskuenju, ako lepo izgleda, ako je
pametna i razborita. To je najbolje uposlenje koje joj se prua. Ja sam uvek mislila da tako ne bi trebalo da,
bude. Nije pravo, Vivi, da se enama ne daju druge, bolje mogunosti. Ostajem pri tome. To je nepravedno.
Ali tako je, bilo pravo ili ne bilo. A i naravno, jednoj dami to se ne isplati. A jedna siromana devojka mora
se truditi da istera koliko je mogue vie. Za jednu damu, razume se, to nije. Kad bi se ti tome odala, bila bi
luda. Ali ja bih isto tako bila luda da sam se odala ma emu drugom.
VIVI (ganuta): Majko, recimo da smo siromane, kao to si ti bila u nesrenim danima, jesi li ipak sasvim
sigurna da me ne bi savetovala da radim u Vaterlo baru, ili da se udam za radnika ili ak da radim u fabrici?
G-A VOREN (indignirano): Nipoto! Za kakvu me ti majku dri? Kako bi ti mogla ouvati potovanje
prema sebi u takvom robovanju i gladovanju? A ta vredi ena, ta vredi itav ivot bez samopotovanja?

Zato sam ja nezavisna i kadra da dam svojoj keri vaspitanje, dok druge ene, koje su imale iste
mogunosti, lee na smetlitu? Zato to nisam nikad izgubila potovanje prema sebi i to sam znala da se
savladam. Zato je Lis sada ugledna gospoa i stanuje u blizini saborne crkve? Iz istog razloga. Gde bismo
bile sada da smo posluale brbljanje popa? Ribale bismo podove za iling na dan, i ekao bi nas sirotinjski
dom. Ne daj da te zavode oni koji ne poznaju ivot dete! Jedini nain da se ena pobrine za sebe, jeste da
odobrovolji mukarca koji ima mogunosti da joj bude dobar. Ako se ona nalazi na istom drutvenom
stepenu na kojem je i on, neka se uda za njega, ali ako je ispod njega, ne moe to ni oekivati, a i zato bi?
To ionako ne bi doprinelo njenoj srei. Pitaj kojugod gospou iz londonskog drutva koja ima ker, i ona e
ti rei isto to. Samo to ti ja govorim otvoreno, a ona bi ti to rekla uvijeno. To je razlika.
VIVI (fascinirana, zuri u nju): Draga majko, ti si udesna ena, jaa si od itave Engleske. I zbilja, ti
nimalo, nimalo ne sumnja, ili ne stidi se?
G-A VOREN: Naravno, drago dete, samo je red da se ena toga stidi. To se zahteva od ene. ene moraju
da se pretvaraju kao da oseaju puno stvari koje uistini ne oseaju. Lis se esto ljutila na mene to sam
volela da tresnem istinu. Ali Lis je bila takva savrena dama. Ona je imala pravi gospodski instinkt dok sam
ja uvek bila pomalo prostoduna. Uvek sam se radovala kad sam dobivala tvoje fotografije i kad sam videla
kako lii na Lis, ti ima ono isto gospodsko, odluno dranje. Ali ja ne mogu da govorim jedno kad svako
zna da mislim drugo. emu to licemerstvo? Kad je svet ve tako ustrojen za ene, zato tvrditi da je ustrojen
drukije? Nikad se nisam ni najmanje stidela. Smatrala sam da imam prava da se ponosim to smo kuu tako
lepo vodile, i nikad nije bilo ni jedne rei pritube protiv nas, a devojke su bile tako dobro zbrinute. Neke su
prole naroito lepo, jedna se ak udala za nekog ambasadora. No, dabome, ja se sad ne usuujem da
govorim o tome. ta bi svet mislio o nama! (Zeva.) Da, drago dete. Ali meni se drema. (Protegne se leno,
laknulo joj je posle ove eksplozije, i sad je mirna i spremna da ide na poinak.)
VIVI: Mislim da sad ja neu moi da spavam. (Ide bifeu i zapali sveu. Zatim ugasi lampu, soba se smrai.)
Pustimo malo svea vazduha pre nego to zakljuamo vrata. (Otvori vrata.) Kakva divna no! (Povue
ustranu zavesu na prozoru. Vidi se predeo okupan svetlou meseca koji se die nad Blekdaunom.)
G-A VOREN (baci pogled na predeo): Da, drago dete, ali pazi da ne nazebe od nonog vazduha.
VIVI: Kojeta.
G-A VOREN (svadljivo): Da, togod ja kaem, za tebe je kojeta.
VIVI (okrene se hitro): Ne, zaista, nije tako, majko. Ti si me noas sasvim pridobila, ma da sam mislila da
e biti obratno. Sad budimo dobre prijateljice.
G-A VOREN (klimne glavom tuno): Onda je ipak bilo obratno. Ali ja valjda moram da se pokorim. I sa
Lisom sam ja uvek izvukla deblji kraj, pa e tako valjda biti i s tobom.
VIVI: Svejedno. Laku no, draga, draga, majko. (Zagrli je.)
G-A VOREN (neno): Dobro sam te podigla, je li, srce moje?
VIVI: Jesi.
G-A VOREN: A ti e zato biti dobra prema tvojoj sirotoj staroj majci, je li?
VIVI: Hou, draga majko. (Poljubi je.) Laku no.
G-A VOREN (strasno): Blagoslov majke neka titi moje jedino, moje roeno dete! (Zagrli svoju ker.)

TREI IN
(U vrtu svetenikove kue sutradan u jutru. Batenski zid ima drvenu kapiju, dovoljno iroku da kroz nju
mogu da prou kola. Pored kapije visi zvono na uvijenoj opruzi, u vezi sa ruicom napolju. Kolski put dolazi
do sredine vrta, a onda zaokree levo, gde se zavrava pred malim, ljunkom posutim krugom ispred trema
kue. S one strane kapije vidi se drum, paralelan sa zidom, oivien sa donje strane busenjem trave i
neograenom borovom umom. Na travnjaku, izmeu kue i kolskog puta, je orezano drvo tisovine, a u

njegovoj senci je klupa. Na suprotnoj strani, vrt je zatvoren ivicom, tu je i sunani sat i jedna gvozdena
stolica. Stazica vodi pored ivice ka sunanom satu. Frank sedi na stolici blizu sata, a ita Standard".
Njegov otac izlazi iz kue, crvenih oiju, zimogroljiv, bojaljivo susree Frankov pogled.)
FRANK (gledajui u svoj asovnik): Jedanaest i po. Krasan svetenik koji u ovo doba dolazi na doruak!
PREASNI: Ne rugaj se, Frane, ne rugaj se. Ja sam danas malo, hm... (Stresa se.)
FRANK: Mamuran!
PREASNI (odbija taj izraz): Ne, gospodine. Boleljiv, mladi gospodine. Gde ti je mati?
FRANK: Ne bojte se, ona nije ovde, odvezla se s Besi u varo vozom u jedanaest i trinaset. Ostavila je
nekoliko poruka za vas. Oseate li se dosta jaki da ih sada ujete, ili da saekam dok dorukujete.
PREASNI: Ja sam ve dorukovao, mladi gospodine. Iznenauje me da tvoja majka odlazi u grad kad
imamo goste. Njima e to izgledati veoma udno.
FRANK: Ona je moda razmislila o tome. U svakom sluaju, ako Krofts namerava da ostane ovde, a vi
nameravate da svake noi pretresate s njim uspomene vae burne mladosti, jasno je da je majka duna, kao
smotrena domaica, da ode u grad i da porui bure viskija i nekoliko stotina sifona.
PREASNI: Nisam opazio da ser Dord prekomerno pije.
FRANK: Vi niste bili u stanju da to opazite, oe.
PREASNI: Hoe li time da kae, da sam ja
FRANK (mirno): Jo nikad nisam video manje treznog svetenika. Anegdote koje ste priali o svojoj
prolosti bile su tako strane, da zaista mislim da Pred ne bi proveo ni jednu no pod vaim krovom, da se
nije tako dobro razumeo s majkom i proveo vreme u razgovoru s njom.
PREASNI: Kojeta, mladiu. Ser Dord Krofts je moj gost. Moram neim da mu ugodim, moram da ga
zabavim, a on ima samo jednu temu. Gde je sada Pred?
FRANK: Odvezao je majku i Besi do stanice.
PREASNI: Je li Krofts ustao?
FRANK: O, ve odavno! Taj ne izgleda umoran, on je tome mnogo viniji nego vi, valjda stvar navike.
Iziao je nekuda da pui. (Opet uzme novine. Preasni poe kapiji, ali se vrati neodluno.)
PREASNI: Hm, Frane
FRANK: Molim?
PREASNI: Misli da Vorenovi oekuju na poziv posle sinone veere?
FRANK: Oni su ve pozvani. Krofts nam je kazao za dorukom da ste ga zamolili da dovede ovamo g-u
Voren i Vivi, i da im kae da se ovde oseaju kao kod svoje kue. Posle te vesti majka je nala za potrebno
da se odveze u varo u jedanaest i trinaest.
PREASNI (oajnom estinom): Ja im takav poziv nikad nisam uputio. To mi nije bilo ni na kraj pameti.
FRANK (saaljivo): Otkud vi znate, oe, ta ste sino govorili? Gle, evo Pred.
PRED (dolazi kroz kapiju): Dobro jutro.
PREASNI: Dobro jutro. Oprostite to nisam bio s vama na doruku. Spopala me...
FRANK: Propovedaka guobolja, Prede. Sreom, to nije hronino.
PRED (menja predmet razgovora): Dakle, moram rei da vaa kua ima prekrasan poloaj, zaista.
PREASNI: Da, to je istina. Frank e vas povesti malo u etnju, ako je po volji, Pred. Ja vas moram
zamoliti da me izvinete, moram iskoristiti priliku da napiem svoju propoved dok je g-a Gardner van kue.
Vi doputate, jel' te?
PRED: Svakako. Nemojte se zbog mene ni najmanje uznemiravati.
PREASNI: Hvala vam. Ja u, e, e (Mrmlja i ode u kuu.)

PRED (sedne na travu): Mora biti udna dunost napisati svake nedelje po jednu propoved.
FRANK: Bila bi teka, kad bi je on pisao, ali on kupuje propovedi. Sad je otiao da popije malo sode.
PRED: Dragi moj Frank, voleo bih da pokazujete malo vie potovanja prema svome ocu. Vi umete da
budete tako ljubazni, samo kad hoete.
FRANK: Dragi moj Pred, vi zaboravljate da ja moram da ivim sa mojim Starim. Kad dvoje ive zajedno,
svejedno da li su to otac i sin, mu i ena, brat i sestra, oni ne mogu da budu ceremonijalno utivi kao
prilikom kakve popodnevne posete. Moj Stari, koji, s mnogim divnim domaim vrlinama, spaja neodlunost
ovce i tvrdoglavost mazge.
PRED: Ali, molim vas, dragi Frane, ne zaboravljajte, on je va otac.
FRANK: Ja mu odajem priznanje za to. Ali zamislite samo, rekao je Kroftsu da dovede ovamo Vorenove.
Mora biti da je bio potpuno pijan. Ta vi znate, dragi Pred, da moja majka ne bi nijedan trenutak trpela
drutvo g-e Voren? Vivi ne sme doi ovamo, pre no to njena mati ode u London.
PRED: Ali vaa majka ne zna nita o g-i Voren, jel' te?
FRANK Ne znam. Ali, sudei po njenom odlasku u varo, izgleda kao da zna. Moja majka nije odve
stroga, u obinom smislu, ona je bila divno privrena mnogim enama koje su bile zapale u nevolju. Ali sve
su to bile krasne ene. U tome upravo i jeste razlika. G-a Voren ima bez sumnje svoje vrednosti, ali ona je
tako goropadna, da majka prosto ne bi mogla da je podnese. I tako, gle! (Ovaj uzvik izazvala je pojava
svetenika, koji je naglo iziao iz kue, zaprepaen.)
PREASNI: Frane, g-a Voren i njena ki dolaze s Kroftsom preko livade. Video sam ih s prozora
biblioteke. ta da kaem o tome gde je tvoja majka?
FRANK (skoi energino): Natucnte eir, poite im u susret, recite koliko se radujete to ih vidite. Recite
im da je Frank u vrtu, i da su majka i Besi pozvane nekom bolesnom roaku, da neizmerno ale to su
morale otii, i recite da se nadate da je g-a Voren dobro spavala, i, i, i recite to god vam padne na um,
samo ne istinu. Sve ostalo ostavite Provienju.
PREASNI: Ali kako da ih se posle oslobodimo?
FRANK: Sad nemamo vremena da mislimo o tome. Evo! (Skoi u kuu, vraa se s crnim eirom.) Sad
idite. Pred i ja ostajemo ovde da stvar ne izgleda nametena. (Svetenik, oamuen ali posluan, hita kroz
kapiju. Pred ustane sa trave i isti odelo.) Prede, treba da staru gospou otpremimo nekuda u London.
Kaite mi iskreno, dragi Pred, je li vama prijatno kad ih vidite zajedno, Vivn i staru gospou?
PRED: Oh, zato ne?
FRANK: Zar vas ne podilaze marci, bar malo, kad vidite onu opaku matoru veticu, gotovu, smeo bih se
zakleti, na svako lupetvo, kad je vidite zajedno sa Vivi, uh!
PRED: Tiho, molim vas! Dolaze. (Vidi se kako putem dolaze svetenik i Krofts, te g-a Voren i Vivi.)
FRANK: Pogledajte, molim vas! Desnom rukom zagrlila je staru oko pasa, postala je sentimentalna, tako mi
boga! Uh, uh, zar ne oseate da vas podilaze marci? (Svetenik otvori kapiju, g-a Voren i Vivi dolaze do
sredine vrta i gledaju kuu. Frank, vrhunac pritvorstva, okrene se g-i Voren i uzvikne veselo.) Oaran sam
to vas vidim, g-o Voren. Ovaj mirni parohijski vrt osobito vam pristaje.
G-A VOREN: Meni? E, jeste uli Dorde, on kae da pristajem uz ovaj mirni parohijski vrt! (Preasni
dri jo uvek vrata otvorena da ue Krofts, Krofts ulazi, ali pokazuje da mu je sve to strano dosadno.)
KROFTS: Vi pristajete svuda, g-o Voren.
FRANK: Bravo, Stari! Znate li ta? Hajde da se lepo zabavljamo pre ruka. Najpre da vidimo crkvu. To je
prava starinska crkva iz trinaestog veka. Stari je osobito voli, jer mu je polo za rukom da obrazuje
prikupljanje priloga za njenu obnovu, pa je pre est godina sagradio sasvim novu. Pred e vam pokazati
njene zvamenitosti.
PREASNI (smei se gostoljubivo): Ja u se zacelo radovati, ako g-a Voren i ser Dord to ele.

G-A VOREN: Hajdemo razgledati crkvu. To e Dordu goditi, on mnogo ne ide po crkvama.
KROFTS (poe kapiji): Ja nemam nita protiv.
PREASNI: Ne tim putem. Ako je po volji, ii emo preko polja. Ovuda. (Pokae na stazu iza ivice.)
KROFTS: Pa dobro. (On odlazi sa svetenikom. Pred i g-a Voren idu za njima. Vivi se ne mie, ali gleda
za njima dok ne izmaknu, a na licu joj se jasno ogleda namera.)
FRANK: Zar vi neete?
VIVI: Ne. Moram vas opomenuti, Frank. Vi ste se rugali mojoj majci, kad ste rekli ono o parohijskom vrtu.
To vam zabranjujem. Molim da se ponaate prema njoj sa istim potovanjem kao i prema svojoj roenoj.
FRANK: Draga Vivi, ona to ne bi cenila. Ona nije kao moja majka, istovetno ponaanje ne bi bilo umesno.
Ali zaboga! ta se to dogodilo s vama? Sino smo bili istoga miljenja o vaoj majci i njenoj druini. Danas
vas vidim u sentimentalnoj pozi, sa rukom oko maminog pasa.
VIVI (pocrveni): U sentimentalnoj pozi?
FRANK: Tako mi se uinilo. Prvi put to sam vas video da inite neto drugorazredno.
VIVI: Frank, dogodila se promena, ali mislim da promena nije na gore. Jue sam bila pomalo uobraena.
FRANK: A danas?
VIVI (trgne se, onda ga smelo pogleda): A danas poznajem svoju majku bolje nego vi.
FRANK: Sauvaj boe!
VIVI: Kako to mislite?
FRANK: Vivi, meu skroz nemoralnim svetom postoji izvesno slobodno zidarstvo, o kome vi nita ne
znate. Vi ste i suvie karakterni. Vidite, takva veza postoji izmeu vae majke i mene, to je razlog zato ja
nju poznajem bolje nego to ete je vi ikada upoznati.
VIVI: Nije tako. Vi ne znate nita o njoj. Kad biste znali prilike protiv kojih je moja mati morala da se bori.
FRANK (spretno nastavi njen govor): Onda bih znao zato je ona ono to jeste, jel' te? Kakvu bi to inilo
razliku? Prilike ili neprilike, Vivi, vi neete moi da podnesete svoju majku.
VIVI (vrlo ljutito): Zato ne?
FRANK: Zato to je ona matora vetica, Vivi. Ako je jo jednom zagrlite u mome prisustvu, ja u se na licu
mesta ubiti, u znak protesta.
VIVI: Moram dakle da biram izmeu vaeg poznanstva i moje majke?
FRANK (ljupko): Stara gospoa bi u tome ravo prola. Ne, Vivi, va do ludila zaljubljeni momi morae
da ostane uz vas u svakom sluaju. Ali on utoliko vie brine da ne napravite greku. Ali ne vredi, Vivi, vaa
je majka nemogua. Ona je zaudo dobroudna, ali je gadna sorta, vrlo gadna sorta.
VIVI (sa estinom): Frank! (On ne poputa. Ona ode i sedne na klupu ispod drveta, trudi se da se savlada.)
Zar da je ceo svet ostavi, zato to je ovo to vi zovete ''gadna sorta"? Zar ona nema prava na ivot?
FRANK: Ni brine vas za to, Vivi, ona nikad nee biti ostavljena. (Sedne na klupu pored Vivi.)
VIVI: Vi valjda mislite da ja treba da je ostavim?
FRANK (detinjasto, uspavljujui je i umiljavajue): Ta vi i onako ne treba da ivite s njom. Mala porodica,
mati i ki, ne bi imala uspeha. To bi pokvarilo nau malu grupu.
VIVI (podlee njegovoj ari): Kakvu malu grupu?
FRANK: Deca u umi, Vivi i mali Frank. (Obujmi je oko pasa.) Hajde da se pokrijemo liem.
VIVI (ritmiki, ljulja ga kao dadilja): Tvrdo zaspali, drei se za ruku, pod drveem...
FRANK: Pametna mala devojica i njen luckasti mali deran.
VIVI: Mili mali deran, sa svojom aljkavom devojicom.
FRANK: Koji su osobito sreni to su se oslobodili gluposti deakova oca i sumnjivosti devojicine...

VIVI (uguuje re pritisnuvi ga na grudi): ---! Devojica bi htela da zaboravi sve o svojoj majci.
(Miruju nekoliko trenutaka, uljuljkujui jedno drugo. Onda se Vivi probudi, trgne se i uzvikne.) Ala smo
oboje ludi! Ustanite! Boe, vaa kosa! (Dovodi u red njegovu kosu.) Da mi je znati da li se svi odrasli igraju
na takav detinjasti nain kad ih niko ne gleda. To nikad nisam radila dok sam bila dete.
FRANK: Ni ja, vi ste moj prvi drug u igri. (On uzme njenu ruku da je poljubi, ali se uzdri da bi se najpre
osvrnuo okolo. Sasvim neoekivano ugleda Kroftsa kako izlazi iz ivice.) O, do avola!
VIVI: Koga to aljete avolu, dragi moj?
FRANK (apatom): Eno dolazi ona ivotinja... (Krofts sedne malo podalje od Vivi.)
VIVI: Ne budite neutivi prema njemu, Frank. Ja elim da budem osobito ljubazna prema njemu. To e
obradovati moju majku! (Frank napravi kiselo lice.)
KROFTS: Smem li vas zamoliti na nekoliko rei, g-ice Vivi?
VIVI: Svakako.
KROFTS: Oprostite, Gardneru. ekaju vas tamo u crkvi, ako nemate nita protiv.
FRANK (ustane): Za vau ljubav, Kroftse, uiniu sve, osim da idem u crkvu. Ako vam to zatreba, Vivi,
zazvonite zvoncem od kapije i sluga e se odmah pojaviti. (Ode mirno u kuu.)
KROFTS (gleda lukavo za Frankom, okrene se Vivi i govori joj tako kao da je u povlaenom poloaju):
Ljubazan mladi, g-ice Vivi. teta to nema novaca.
VIVI: Mislite?
KROFTS: Pa, ta je on? Bez profesije, bez imanja. Kakvi su njegovi izgledi?
VIVI: Ja shvatam njegove nedostatke, ser Dorde.
KROFTS (malo smeten to je tano protumaila njegovu misao): O, ne mislim tako! Ali, dok ivimo u
ovom svetu, ta moemo? Novac je novac. (Vivi ne odgovara.) Lep dan danas, zar ne?
VIVI (sa skrivenim prezirom): Veoma.
KROFTS (sa brutalnim humorom, kao da mu se svia njena sranost): Dakle, nisam doao zato da bih vam
to kazao. (Pretvara se da govori iskreno.) ujte, g-ice Vivi, potpuno sam svestan da nisam ovek oko koga
bi se otimale mlade devojke.
VIVI: Doista, ser Dorde?
KROFTS: To nisam, i ja vam poteno kaem da i ne elim da budem to. Ali, kad neto kaem, to i mislim, a
kad neto oseam, onda to doista oseam, a kad neto cenim, ja to plaam dobro. Takav sam ja, ovek.
VIVI: To vam zaista slui na ast.
KROFTS: Ne mislim da se hvalim, bog zna, i ja imam svoje slabosti, niko njih nije svesniji od mene. Ja
znam da nisam savren. To je jedno preimustvo oveka u zrelim godinama, jer ja nisam vie mlad, ja to
znam. Ali moj je zakonik prost, i mislim ispravan, potenje izmeu oveka i oveka, vernost izmeu oveka
i ene, i nikakva nadmudrivanja o ovoj ili onoj religiji, nego iskrena i vrsta vera da se sve okrene na dobro.
VIVI (sa zajedljivom ironijom): ''Via sila, a ne ovek, brine se za pravdu", jel' te?
KROFTS (uzimajui je ozbiljno): O, svakako, ne ovek! Vi razumete ta mislim. (Sedne pored nje, kao
ovek koji je naao srodnu duu.) A sada na praktinu stranu stvari. Vi moda mislite da sam ja bacao novac
na sve strane, ali nije tako, bogatiji sam nego ikad. Ja sam iskoristio svoje poznavanje sveta, i uloio sam
svoj novac na nain koji su drugi prevideli, i bio ja ta mu drago, to se novca tie, ja sam siguran ovek.
VIVI: Vrlo ste ljubazni to mi sve to govorite.
KROFTS: Eh, g-ice Vivi, nije potrebno da se pretvarate da ne znate kuda ciljam. Hteo bih da se smirim
pored jedne ledi Krofts. Vi moda mislite da sam vrlo neotesan, jel' te?
VIVI: Nimalo. Vrlo sam vam zahvalna to ste tako nedvosmisleni i poslovni. Vau ponudu cenim, novac,
poloaj, ledi Krofts... Ali, mislim, da ipak moram rei ne, ako nemate nita protiv. Radije ne.

KROFTS (nimalo obeshrabren, iskoristi slobodan prostor na klupi da bi se protegao, kao da je poneko
uvodno odbijanje deo neizbene rutine udvaranja): Meni se ne uri, hteo sam samo da vas obavestim o
svojim namerama, u sluaju da bi mladi Gardner pokuao da vas ulovi. Ostavite to pitanje otvoreno.
VIVI (otro): Moje ne, je konano. Nikad se neu predomisliti. (Pogleda ga. On se ceri oslonjen laktovima
na kolena i lukavo pogleda u nju. Ona se nestrpljivo okrene od njega.)
KROFTS: Ja sam mnogo stariji od vas, dvadeset i pet godina, itav etvrt stolea. Ja neu veno iveti, i
postarau se da budete bogati kad mene vie ne bude.
VIVI: I tom iskuenju mogu da odolim, ser Dorde. Zar ne mislite da bi bilo bolje da primite moj odgovor?
Nema ni najmanje izgleda da e on ikada glasiti drukije.
KROFTS (ustane, hoda gore dole): Pa, svejedno. Mogao bih vam rei poneto to bi brzo promenilo vau
odluku, ali neu, jer vie volim da vas pridobijem iskrenom naklonou. Bio sam dobar prijatelj vae majke.
Pitajte nju je li to tano? Ona nikad ne bi stekla onaj novac koji je utroila na vae kolovanje da je ja nisam
savetovao i pomagao, a da i ne govorim o novcu koji sam joj pozajmljivao. Malo je ljudi koji bi joj bili
onako privreni kao to sam ja. Ja sam u tu stvar uloio nekih 40 hiljada funti.
VIVI (zuri u njega): Hoete li time da kaete da ste bili poslovni ortak moje majke?
KROFTS: Da. A sad pomislite samo koliko bi nam neprijagnosti bilo uteeno kad bi cela ta stvar ostala
tako rei u porodici. Pitajte vau majku da li bi elela da o svim svojim poslovima raspreda pred nekim
potpuno nepoznatim ovekom.
VIVI: To ne uviam, poto znam da je taj posao naputen, i da je novac drukije uloen.
KROFTS (zabezekne se): Naputen? Zar da napustimo posao koji je u najgorim godinama donosio 35
odsto? Slabo bogami! Ko vam je to rekao?
VIVI (bleda): Znai li to, da jo... O kakvom to poslu govorite?
KROFTS: Boe moj, ne mogu tajiti da taj posao u mojim krugovima ne bi odvie cenili, u provincijskom
plemstvu, mislim, u naim krugovima, ako ipak budete prihvatili moju ponudu. U tome naravno nema
nikakve misterioznosti. Vi, dabome, znate da je taj posao potpuno ispravan i na svom mestu, inae se vaa
majka ne bi njime bavila. Ja nju poznajem ve mnogo godina, pa vam mogu rei da bi ona pre odsekla obe
svoje ruke nego to bi se takla nekog posla koji nije ispravan. Ako elite, ispriau vam sve o tome. Ne
znam da li ste na putovanjima ve opazili kako je zbilja teko nai prijatan pansion.
VIVI (smui joj se, i pokrije lice rukama): Da, nastavite.
KROFTS: Dakle, to je sve. Vaa je majka genijalna u voenju takvih kua, mi imamo dve u Brislu, jednu u
Berlinu, jednu u Beu, i dve u Budimpeti. Razume se, osim nas ima i drugih ortaka, ali mi smo uloili
najvee uloge, a vaa majka je nezamenljiva kao direktor preduzea. Mislim da ste ve opazili da ona
mnogo putuje, ali, vidite, u drutvu tako neto ne smete ni da pomenete, im izgovorite re ''hotel", svako
odmah pomisli da drite drumsku mehanu. A vi ipak, jel' te, ne biste eleli da se tako govori o vaoj majci?
To i jeste razlog zato smo tako rezervisani u tom pogledu. Uzgred reeno, vi ete ovo zadrati za sebe, jel'
te? Poto je tajna tako dugo uvana, najbolje e biti da ostane tajna i dalje.
VIVI: I to je posao na koji me pozivate da vam se pridruim?
KROFTS: O, ne. Moja supruga se nee baktati oko poslova. Vi ete u tome sudelovati koliko i do sada.
VIVI: Koliko sam to i dosad inila? ta hoete time da kaete?
KROFTS: Samo to, da ste uvek od toga posla iveli. Time se plaalo vae kolovanje, i vae haljine. Ne
diite nos, g-ice Vivi! Gde bi bez toga bili vai Njunam i Girton?
VIVI (ustane, gotovo izvan sebe): Pripazite se! Ja znam kakav je to posao.
KROFTS (bulji u nju i prigui psovku): Ko vam je to kazao?
VIVI: Va ortak, moja majka.

KROFTS (crven od gneva): Matora... (Vivi ga brzo pogleda. On proguta epitet i gadno psuje i besni u sebi.
Ali on zna da treba da bude simpatian i trai pribeite u velikoj ogorenosti.) Ona je morala imati vie
obzira prema vama. Ja vam to nikad ne bih kazao.
VIVI: Mislim da biste mi to kazali tek u braku, to bi vam bilo zgodno oruje da me slomite.
KROFTS (sasvim iskreno): To nikad nisam nameravao. Nisam, tako mi moje dentlmenske rei.
VIVI: Svejedno. Nadam se da shvatate da je naem poznanstvu kraj kad danas odemo odavde.
KROFTS: Zato? Zar zato to sam pomagao vaoj majci?
VIVI: Majka je bila vrlo siromana ena i nije imala mogunosti boljeg izbora. Vi ste bili bogat gospodin i
vi ste to radili radi onih 35 odsto. Vi ste jedan obian nitkov, obian nitkov. To je moje miljenje o vama.
KROFTS (poto se dugo zagledao u nju, nimalo uvreen): Ha, ha, ha! Samo nastavite, gospoice-frajlice,
mene to ne vrea, a vas zabavlja. Zato doavola, ne bih uloio svoje pare u takav posao? Ja primam interes
na svoj kapital, kao i drugi ljudi. Nadam se da ne mislite da prljam sopstvene ruke tim radom? Ta molim vas,
zar biste vi odbili poznanstvo bratanca moje majke, vojvode od Belgravije, zato to neki njegovi dohoci
potiu iz kakljivih poslovanja? Isto tako, ne biste uskratili pozdrav kenterberiskom arhiepiskopu zato to se
meu lanovima crkvenog vea nalazi nekoliko gostioniara i grenika. Seate li se Kroftsove stipendije u
Njunamu? Gle, tu stupendiju ustanovio je moj brat, lan parlamenta. Njegova fabrika, u kojoj rade est
stotina devojaka, od kojih nijedna nije plaena toliko da bi mogla da ivi, donosi mu 22 odsto. ta mislite,
od ega ivi veina njih? Pitajte vau majku. Pa zar mislite da ja treba da se cifram i da bacim 35 odsto, kad
svi ostali grabe koliko mogu? Nismo budale! Ako elite da birate poznanike po moralnim naelima, onda e
najbolje biti da se istite iz zemlje, osim ako ne elite da se potpuno udaljite od svakog pristojnog drutva.
VIVI (osea griu savesti): Mogli biste me dalje podsetiti da nikad nisam pitala otkuda dolazi novac koji
sam primala. Mislim da sam isto toliko rava kao i vi.
KROFTS (sasvim uspokojen): Razume se da jeste, i utoliko bolje. I ta vam je to naudilo, na kraju krajeva?
(alei se.) A sad, poto ste porazmislili, ne smatrate vie da sam tako veliki nitkov.
VIVI: Delila sam sa vama dohotke, i sebi sam dopustila intimnost da vam kaem ta mislim o vama.
KROFTS (prijateljski): To je tano. Videete da nisam zao ovek. Ja vam nisam neki nadri-intelektualac, ali
u meni ima dovoljno estitog ljudskog oseanja. Stara loza Kroftsa istupa s nagonskom mrnjom prema
svemu to je nisko i uveren sam da ete se u tom pogledu slagati sa mnom. Verujte mi, g-ice Vivi, svet nije
tako rav, kako ga kukumavke pretstavljaju. Dokle god vi svetu otvoreno ne nasrete u oi, svet vam ne
postavlja nikakva nezgodna pitanja. Nema tajni koje se bolje uvaju od onih koje svako pogodi. U drutvu u
koje vas ja mogu uvesti, nijedna dama niti gospodin nee se toliko zaboraviti da pretresa s vama moje
poslovne stvari, ili stvari vae majke. Niko vam ne moe pruiti sigurniji poloaj od mene.
VIVI (prouava ga radoznalo): ini mi se da vi zaista mislite da kolosalno uspevate kod mene.
KROFTS: Pa nadam se, ako smem da laskam sebi, da sad bolje mislite o meni nego malopre.
VIVI (mirno): Ja sad smatram da je jedva vredno da uopte o vama mislim. (Ona ustane i poe vratima
vrta, zaustavi se i kae blago, ali sa estokim uverenjem.) Kad pomislim o drutvu koje vas trpi, i o
zakonima koji vas tite, kad pomislim kako bi devet desetina mladih devojaka bile bespomone u vaim
rukama i u rukama moje majke, te ene za koju nemam imena kao ni za njenog kapitalistikog napasnika
KROFTS (modar): Prokleti da ste!
VIVI: Ne trudite se. Ja se ve oseam meu prokletima. (Uhvati za kvaku od kapije da bi izila. On ide za
njom i teko pritisne rukom gornju preagu kapije, da bi spreio njen odlazak.)
KROFTS (dahe od besa): Mislite li da u ja trpeti ovo od vas, vi mlada betijo, vi!
VIVI (mirno): utite! Ako zazvonim doi e neko. (Ne uzmiui ni koraka, udari u zvono nadlanicom. Ovo
zazvoni muklo, i on nehotice uzmakne. Frank se pojavi na vratima s pukom.)
FRANK (sa ljubaznom uljudnou): Vivi, hoete li vi puku, ili da ja okinem.

VIVI: Frank, vi ste prislukivali?

FRANK: Verujte, samo sam oslukivao na zvonce, da ne biste dugo ekali. Mislim da sam pokazao veliku
vidovitost u itanju vaeg karaktera, Kroftse.
KROFTS: eleo bih da vam uzmem tu puku i da vam rascopam njome glavu.
FRANK (prilazi mu oprezno): Ne inite to, molim vas, ja sam strano neoprezan s vatrenim orujem. Lako
bi se mogla dogoditi nesrea, pa posle da me porota osudi zbog neopreznog baratanja orujem.
VIVI: Ostavite puku, Frank, to je posve nepotrebno.
FRANK: Imate pravo, Vivi. Mnogo je dostojnije lovca uhvatiti ga u gvoa. (Krofts kroi pretei.) Kroftse,
u puci ima petnaest metaka, a ja na ovoj razdaljini pogaam u glavu svaku metu vae veliine.
KROFTS: Oh, ne bojte se, neu vas ni dotai.
FRANK: To je vrlo velikoduno od vas, pod ovim okolnostima. Hvala.
KROFTS: Rei u vam samo ovo pre nego to odem, moda e vas to zanimati, poto se toliko volite.
Dopustite mi, Frank, da vam pretstavim vau polusestru, najstariju ker preasnog Samjuela Gardnera. Gice Vivi, va polubrat. Zbogom. (Izie kroz kapiju i ode.)
FRANK (onemeo, podigne puku posle pauze): Vi ete pred sudom posvedoiti, Vivi, da je po sredi bio
samo nesrean sluaj. (Niani Kroftsa koji se udaljuje. Vivi doepa cev i okrene je u svoje grudi.)
VIVI: Sad pucajte. Moete.
FRANK (urno spusti puku): Pustite! uvajte se! (Ona pusti cev i puka padne na travu.) Oh, toliko ste
prestraili svog malog deka! Pomislite da je okinula, uh! (Padne na klupu, preneraen.)
VIVI: I da je okinula, zar mislite da tako otar fiziki bol ne bi bio za mene pravo olakanje.
FRANK (umiljato): Ne uzimajte to tako ozbiljno, draga Vivi. Pomislite, iako je puka tako preplaila tog
nitkova, da je prvi put u ivotu progovorio istinu, time smo samo u zbilji postali deca u umi. (Rairi ruke.)
Hodite, hodite da se opet skrijemo pod lie.
VIVI (vrisne s gaenjem): Ah, ne to, ne to. Koa mi se jei.
FRANK: Zato? ta se dogodilo?
VIVI: Zbogom. (Poe kapiji.)
FRANK (skoi): Stanite, stanite! Viv! Viv! Kuda ete? Gde emo se opet nai?
VIVI: U kancelariji Honorije Frezer, enserilejn 67, za ceo moj ivot. (Ode brzo u suprotnom pravcu od
onoga kojim je otiao Krofts.)
FRANK: Ali, ujete, ekajte. Uh, bestraga! (Odjuri za njom.)

ETVRTI IN
(Prostorije Honorije Frezer u enserilejnu. Kancelarija na vrhu Novog Kamenog Zdanja sa prozorom od
stakla, elektrinom svetlou i pei. Subota, podne. Kroz prozor se vide dimnjaci Linkoln-Ina i nebo. U
sredini sobe je dvostruk pisai sto, sa kutijom za cigare, pepeonicama i pominom elektrinom lampom,
zatrpan hartijom i knjigama. Sto je u neredu, a levo i desno od njega su stolice. Knjigovoin sto, zatvoren i
uredan, sa visokom stolicom, je pored zida, u blizini vrata koja vode u unutranje prostorije. Na suprotnom
zidu su vrata koja vode u hodnik. Na gornjem oknu od mutnog stakla pie spolja Frezer i Vorn". Paravan
skriva ugao izmeu vrata i prozora. Frank, u paradnom odelu za vonju, sa palicom, rukavicama i belim
eirom u rukama, koraa po kancelariji. Neko pokuava da otkljua vrata.)
FRANK: Slobodno. Vrata nisu zakljuana.
VIVI (ulazi, sa eirom i aketom, stane i gleda ga): ta vi radite ovde?

FRANK: ekam vas, ve nekoliko sati. Zar vi, tako poslujete? (Ostavi eir i palicu na sto, uspne se jednim
skokom na knjigovoinu stolicu, i posmatra Vivi nemirnim, zadirkujuim pogledom.)
VIVI: Izila sam pre dvadeset minuta da popijem aj. (Skine eir i aket.) Kako ste uli?
FRANK: Knjigovoa je bio ovde kad sam doao. Otiao je u Primrozhil da igra kriket. Zato ne uzmete
neku enu, da uinite rodu glas?
VIVI: Zato ste doli?
FRANK (skoi sa stolice i prie joj): Hajdmo, Viv! Hajdmo da lepo provedemo ovu subotu po podne, kao
to je uinio i knjigovoa. ta velite, da odemo u Rimond, a onda u neki mjuzikhol, pa bogovska veera.
VIVI: Ne mogu. Nemam rauna. Pre spavanja moram da radim jo est asova.
FRANK: Nemamo rauna, velite? (Izvadi aku zlatnika iz depa.) Aha! Pogledajte! Zlato, Viv, zlato!
VIVI: Otkuda vam to?
FRANK: Kocka, Viv, kocka. Dobio sam na pokeru.
VIVI: Fuj! To je gore nego kraa. Ne, ja ne idem. (Sedne za sto i pone da lista hartije.)
FRANK (alosno): Ali, draga moja Viv, moram vrlo ozbiljno da govorim s vama.
VIVI: Dobro, sedite na drugu stolicu i govorite. Volim da askam desetak minuta posle aja. (On guna.)
Protivljenje nita ne pomae, ja sam neumoljiva. (On sedne na suprotnu stolicu.) Molim vas, dodajte mi tu
kutiju s cigarama.
FRANK (gura kutiju): Grozan enski obiaj. Pristojni mukarci to vie ne ine.
VIVI: Da, zameraju mirisu cigara u kancelariji, pa smo zato morale prei na cigarete. Tako, vidite! (Otvori
kutiju i izvadi cigaretu. Zapali je. Ponudi Franka, ali on odbije. Ona sedne i pui.) Dakle, da ujem.
FRANK: Dakle, hteo bih da znam ta ste uradili, kako ste se snali?
VIVI: Sve je bilo ureeno dvadeset minuga posle moga dolaska. Honorija ove godine ima odvie posla, i
upravo je htela da mi predloi da se uortaimo, kad joj rekoh da nemam prebijene pare. Odmah sam se latila
posla, a Honoriju sam poslala na etrnaest dana odmora. ta se dogodilo u Hezlimiru posle moga odlaska?
FRANK: Nita. Kazao sam da ste otputovali u London nekim vanim poslom.
VIVI: Pa?
FRANK: Pa, ili su bili i suvie raspameeni da bi ma ta kazali, ili je Krofts ve pripremio vau majku. U
svakom sluaju, ona nije nita rekla, ni Krofts nije nita rekao, Pred je samo blenuo. Posle aja svi su ustali i
otili, i ja ih otada vie nisam video.
VIVI (klimne glavom i gleda jednim okom za kolutom dima): Pa lepo.
FRANK (gleda prezrivo po sobi): Nameravate li da ostanete na ovom prokletom mestu?
VIVI (oduhne odluno kolut dima i ispravi se): Da. Ova dva dana vratila su mi svu moju snagu i
samopouzdanje. Nikad vie, dok sam iva, neu uzeti ni jedai dan odmora.
FRANK (sa kiselim licem): Hm! Izgledate sasvim sreni i tvrdi kao elik.
VIVI (tvrdo): Srea moja to sam takva!
FRANK (ustajui): ujte, Viv, moramo da se objasnimo. Rastali smo se posle potpunog nesporazuma.
VIVI (ostavi cigaretu): Onda, objasnite mi.
FRANK: Seate li se ta je kazao Krofts?
VIVI: Seam se.
FRANK: To otkrie trebalo je da promeni naa uzajamna oseanja. Ono nas je stavilo u odnos brata i sestre.
VIVI: Da.
FRANK: Jeste li ikad imali brata?

VIVI: Nisam.
FRANK: Onda vi ne znate ta znai biti brat i biti sestra. Ali ja imam mnogo sestara, Nesi i Dordinu i
ostale. Bratsko oseanje meni je vrlo dobro poznato, i uveravam vas da moje oseanje prema vama nema ni
najmanje slinosti s tim oseanjem. Devojke e poi svojim putem, a ja svojim, i neemo nimalo hajati da li
emo se jo ikad videti. To znai biti brat i sestra. Ali kad ste vi u pitanju, ja ne bih imao mira ako vas
nedelju dana ne bih video. To znai ne biti brat i sestra. To je tano ono to sam oseao prema vama na jedan
sat re Kroftsovog otkria, ukratko, draga Viv, to je san prve ljubavi.
VIVI (zajedljivo): Isto oseanje, Frane, koje je dovelo vaeg oca pred noge moje majke, zar ne?
FRANK (uvreeno): Najodlunije protestujem protiv toga, da se moja oseanja uporeuju s oseanjima koja
gaji preasni. A jo odlunije protestujem protiv toga da se vi uporedite s vaom majkom. Sem toga, ja ne
verujem u tu priu. Ja sam svoga oca uzeo na ispit, a njegov je odgovor bio isto to i potpuno odricanje.
VIVI: ta je kazao?
FRANK: Kazao je da je uveren da je po sredi neka zabluda.
VIVI: Verujete li mu?
FRANK: Ja sam spreman pre da verujem njegovim reima negoli Kroftsovim.
VIVI: Ima li tu razlike? Mislim u pogledu vae mate i vae savesti, jer naravno, prave razlike nema.
FRANK (odmahne glavom): Za mene ni najmanje.
VIVI: Ni za mene.
FRANK: Znate li da se tome udim. Otkad su one rei izile iz njuke one ivotinje, mislio sam da e vam
se svi nai odnosi pokazati drugaiji pred vaom matom i vaom saveu, kao to malopre rekoste.
VIVI: Ne, nije to. Ja mu nisam verovala. Volela bih da sam mogla.
FRANK: Kako!
VIVI: Ja mislim da bi odnos brata i sestre bio vrlo pogodan za nas.
FRANK: Vi zaista tako mislite?
VIVI: Da. To je jedini odnos do kojega mi je stalo, ak i kad bi drugi bio moguan. Tako ja mislim.
FRANK: (podigne vee kao da mu je sinula nova svetlost i govori sa pravim izlivom oseanja): Draga moja
Viv, zato mi to niste ranije kazali? Jako alim to sam vas progonio. Razumem, naravno.
VIVI (u nedoumici): ta razumete?
FRANK: Ja nisam budala u obinom smislu, ve samo u biblijskom, jer inim sve one stvari koje je
premudri Solomon, poto ih je dobro isprobao, proglasio ludim. Ja dakle nisam vie Vivicin mali deko. Ne
bojte se, neu vas nikad vie zvati Vivica, sem ako vam ne dosadi va novi mali deko, pa bio on ko bio.
VIVI: Moj novi mali deko!
FRANK (sa uverenjem): Mora da postoji nekakav novi mali deko. Uvek je tako. I zaista nikad drukije.
VIVI: Niko, koliko ja znam, sreom po vas. (Neko kuca.)
FRANK: Moja kletva neka stigne posetioca, bio on ko bio!
VIVI: To je Pred. Odlazi u Italiju i eli da se pozdravi. Pozvala sam ga da doe danas. Idite i otvorite mu.
FRANK: Nastaviemo ovaj razgovor kad on otputuje u Italiju. Ja u ga ve nadsedeti. (Odlazi vratima i
otvara ih.) Kako ste, Pred? Ushien sam to vas vidim. Uite. (Ulazi Pred, u putnikom odelu, vrlo
raspoloen i uzbuen zbog polaska na putovanje.)
PRED: Kako ste, g-ice Vorn? (Ona mu srdano stisne ruku, ma da joj smeta izvesna sentimentalnost u
njegovom raspoloenju.) Kroz jedan sat polazim do Holbornskog vijadukta. Voleo bih da vas mogu
nagovoriti da poete sa mnom u Italiju.
VIVI: Zato?

PRED: Pa naravno, da se nauivate lepote i romantike. (Vivi se strese i okrene se stolu. Pred sedne
prekoputa nje. Frank stavi stolicu odmah iza Vivi, i spusti se na nju lepo i nehajno, govorei preko ramena.)
FRANK: Daba vam je sve to, Pred! Viv je mala filistarka. Ona je ravnodupa prema mojoj romantici i
neosetljiva prema mojoj lepoti.
VIVI: Pred, jednom za svagda, ivot meni ne moe da prui ni lepote ni romantike. ivot je takav kakav je, i
ja sam odluila da ga primim takvog kakav je.
PRED (s oduevljenjem): Tako ne biste govorili kad biste jednom doli u Veronu ili Veneciju! Plakali biste
od radosti to ivite u tako lepom svetu.
FRANK: Vi ste tako reiti, Pred. Nastavite samo tako.
PRED: O, verujte mi, ja sam plakao i nadam se da u opet plakati, u pedesetoj! U vaim godinama, g-ice
Vorn, ne biste morali ii ak do Verone, vaa bi dua zatreptala pri samom pogledu na Ostend. Vas bi oarala
veselost, ivahnost, razuzdanost Brisela. (Vivi ustukne.) ta vam je?
FRANK: Viv!
VIVI (Predu, s prekorom): Zar ne moete nai bolji primer nego Brisel, za tu vau lepotu i romantiku?
PRED (smeten): Razume se, Brisel je sasvim drukiji od Verone. Neu ni aska tvrditi da...
VIVI (gorko): Verovatno se lepota i romantnka oba grada sastoje uglavnom u istom.
PRED (otrenjen i zabrinut): Draga moja g-ice Vorn, ja (Pogleda upitno Franka.) Da li se to dogodilo?
FRANK: Ona smatra da je vae oduevljenje frivolno, Pred. Sad ba je imala jednu tako ozbiljnu posetu.
VIVI (strogo): Umukni, Frank! Ne budite tako luckasti.
FRANK (mirno): Zar se to zove pristojno ponaanje, Pred?
PRED (zabrinuto i snudeno): Da ga odvedem odavde, g-ice Vorn? Uveren sam da smo vas uznemirili u
poslu. (Hoe da ustane.)
VIVI: Molim vas, sedite, ja jo nisam u stanju da se latim posla. Obojica mislite da imam ivani napad. Ni
govora. Ali ima dve stvari o kojima, ako nemate nita protiv, ne bih htela vie da ujem, jedno je (Franku.)
san prve ljubavi, u ma kome vidu ili obliku, a drugo je (Predu.) romantika i lepota ivota, naroito ako je
ilustruje briselska veselost. Vi izvolite, zadrite sve svoje iluzije koje jo imate o tim stvarima, ja ih nemam.
Ako nas troje treba da ostanemo prijatelji, izvolite postupati sa mnom kao sa poslovnom enom, zauvek
neudatom (Franku.) i zauvek neromantinom (Predu.)
FRANK: I ja u, sve dok se ne predomislite, ostati neoenjen. Pred, promenite predmet razgovora. Budite
reiti o neem drugom.
PRED: Bojim se, u svetu nema nieg drugog o emu bih mogao da govorim. Jevanelje umetnosti jedino je
koje ja umem da propovedam. Znam da je g-ica Vorn velika pristalica jevanelja rada, ali o tome ne bismo
mogli da govorimo, a da ne povredimo vaa oseanja, Frank, jer vi ste se reili da ne radite.
FRANK: Oh, ne obazirite se na moja oseanja. Dajte mi neki dobar savet, samo izvolite, to e mi tako
dobro initi. Pokuajte jo jednom Viv, da od mene napravite valjanog oveka. Dela, nabrojmo sve, energija,
tednja, smotrenost, samopotovanje, karakter. Zar vi ne mrzite beskarakterne ljude, Viv?
VIVI (uznemirena): Oh, prestanite, dosta s tim groznim podrugivanjem. Pred, ako na svetu postoje samo ta
dva jevanelja, onda je najbolje da se svi poubijamo, jer oba su skroz i skroz zagaena istom mrljom.
FRANK (posmatra je kritiki): Sad u vama, Viv, ima neki dah poezije koji vam je nedostajao.
PRED (prekorno): Dragi moj Frank, zar vi niste pomalo neosetljivi?
VIVI (nemilosrdno prema sebi): Ne, to je dobro za mene. uva me da ne postanem razneena.
FRANK (pecka je): A ta vam je opasnost stalno pretila zbog vae prirodne naklonosti, jel' te?
VIVI (gotovo histerino): O, da, nastavite samo, ne tedite me. Jedan asak u ivotu bila sam razneena,
divno razneena, na meseini, a sada

FRANK (urno): ujte, Viv, pripazite se. Ne odajte se.

VIVI: Oh, zar mislite da Pred ne zna sve o mojoj majci? (Predu.) Bolje bi bilo da ste mi sve kazali onog
jutra, vi ste ipak i suvie staromodni sa tom vaoj obazrivou.
PRED: Vi ste zacelo pomalo staromodni u svojim predrasudama, g-ice Voren. Govorei kao umetnik, i
verujui da su najprisniji ljudski odnosi daleko preko i iznad oblasti zakona, moram da vam kaem da,
premda znam da je vaa majka neudata ena, ja nju stoga nita manje ne potujem. Ja je potujem ak vie.
FRANK (ivo): Bravo, bravo!
VIVI (bulji u njega): Je li to sve to vi znate?
PRED: Svakako, to je sve.
VIVI: Onda obojica ne znate nita. Vaa su nagaanja, u poreenju sa istinom, puka nevinost.
PRED (zabezeknut i trudi se da zadri svoju utivost): Nadam se da nije tako. Nadam se da nije tako, g-ice
Voren. (On dodaje, polako.) Ako doista ima neto gore, to jest, neto drugo, jeste li uvereni da imate pravo
da nam to kaete, g-ice Voren?
VIVI: Uverena sam, kad bih samo imala hrabrosti, da bih provela ostatak svoga ivota kazujui to svakome.
Taj ig sramote utiskivala bih u ljude sve dotle dok ne bi osetili svoj udeo u tom besramlju i uasu, isto
onako kao to ja oseam svoj. Nita tako ne prezirem kao onaj opak obiaj koji titi te stvari time to
zabranjuje eni da ih imenuje. A ipak, ne mogu da vam kaem. Ona gnusna re, koja kazuje ta je moja
majka, odzvanja u mojim uima i bori se na mom jeziku, ali ja ne mogu da je izustim. Moj nagon je prejak
za mene. (Ona pokrije lice rukama. Njih dvojica pogledaju jedan u drugog, pa onda u nju. Ona oajno prui
ruku i uzme list hartije i pero.) Evo, sad u vam napraviti nacrt statuta jednog akcionarskog drutva.
FRANK: Oh, ona je luda. ujte, Viv. Hajdete, priberite se.
VIVI: Odmah ete videti. (Pie.) ''Uloni kapital, punih etrdeset hiljada funti, na ime glavnog akcionara,
ser Dorda Kroftsa, baroketa". ta dolazi sad? Zaboravila sam. A, da, ''Kue u Berlinu, Briselu, Beu, i
Budimpeti. Glavni direktor preduzea, g-a Voren". Ne zaboravimo njene kvalifikacije, ona re. Tako!
(Baci hartiju pred njih.) Oh, ne, ne! Ne itajte, ne itajte! (Uzme hartiju i pocepa je u komadie, zatim
obujmi glavu rukama. Frank izvadi iz depa kartu, napie par rei, i preda je nemo Predu, koji je pogleda
zaprepaeno. Frank se zatim nagne prema Vivi i ape joj neno.)
FRANK: Viv draga, sve je dobro. Proitao sam ta ste napisali i Pred je proitao. Mi razumemo. I ostajemo,
kao i do sada, uvek vai odani. (Vivi polako podigne glavu.)
PRED: Zaista, ostajemo, g-ice Voren. Izjavljujem da ste vi najdivnija i najhrabrija ena koju sam ikad
video. (Vivi prisili sebe da ustane, ma da ne bez pridravanja za sto.)
FRANK: Ne miite se, Viv, ako ne elite. I ne primajte tako stvar k srcu.
VIVI: Hvala vam. U dvema se stvarima moete uvek osloniti na mene, neu plakati i neu pasti u nesvest.
(Uini nekoliko koraka ka vratima koja vode u unutranje prostorije i stane blizu Preda da bi mu kazala.)
Trebae mi mnogo vie hrabrosti da kaem svojoj majci da smo dole do raskrsnice. A sad, ako nemate nita,
protiv, moram da odem za trenutak u susednu sobu da se malo uljudim.
PRED: Da li da i mi odemo?
VIVI: Ne, odmah u se vratiti. Samo jedan trenutak. (Ode u drugu sobu, a Pred joj otvori vrata.)
PRED: Kakvo udno otkrie! Jako sam se razoarao u Kroftsu, jesam bogami.
FRANK: Ja nisam. Ni najmanje. Najzad smo ga prozreli. Ali sad se ne mogu oeniti njome.
PRED (strogo): Frank! (Pred duboko uvreen.) Moram vam rei, Gardnere, ovo, ako biste je sad ostavili,
vae bi ponaanje bilo za preziranje.
FRANK: Dobri, stari Pred, uvek kavaljer! Ali varate se, nije po sredi moral, po sredi je novac. Sad zaista ne
bih mogao ni da vidim babine pare.

PRED: Pa zar ste vi tako hteli da se enite?

FRANK: A kako drukije? Ja nemam novaca, a nema ni malo izgleda da u neto stei. Ako bih sad uzeo
Vivi, ona bi morala da me izdrava, a stajao bih je vie nego to vredim.
PRED: Ali zacelo, okretan, bistar mladi kao to ste vi moe neto da stvori svojim mozgom.
FRANK: O, da, neto malo. Sve sam to jue zaradio, za sat i po, ali u vrlo nesigurnom zanatu. Ne, dragi
Predi, ak i kad bi se Desi i Dordina udale za milionare, i kad bi Stari umro ne ostavivi im ni pare, ipak
ne bih imao vie od etiri stotine funti godinje. A on nee umreti pre sedamdesete, nije dovoljno originalan
za to. Za iduih dvadeset godina ja u ostati kratkih rukava. Ali ne i Vivi, ako mogu to da spreim. Ja se
uljudno povlaim i ostavljam polje zlatnoj mladei Engleske. Tako, to je odlueno. Neu joj vie dosaivati.
Kad odem odavde, napisau joj malo pisamce i ona e me razumeti.
PRED (uhvati ga za ruku): Vi ste dobar deko. Molim vas da mi oprostite. Ali zar je vie neete videti?
FRANK: Nikad je vie ne videti! Doavola, budite razloni. Ja u dolaziti kad mogu i biu joj brat. Ne
mogu razumeti besmislene konsekvence koje romantiari uvek izvlae iz najobinijih transakcija.
(Kucanje.) Ko li je to? Hoete li da otvorite vrata? Ako je neki klijent, izgledae pristojnije ako se vi
pojavite.
PRED: Svakako. (On ode vratima i otvori ih. Frank sedne na Vivinu stolicu da napie pismo.) O, to ste vi,
draga Kiti! Uite, uite. (Ulazi g-a Voren, osvre se i pogledom trai Vivi. Uinila je sve da bi izgledala
materinski dostojanstvena. Ona je zabrinuta i u neprilici, obuzeta panikom.)
G-A VOREN (Franku): ta! Vi ste ovde?
FRANK (okrene se): Da, ja sam ovde i ushien sam to vas vidim. Dolazite kao daak prolea.
G-A VOREN: Oh, ostavite te vae gluposti. Gde je Vivi? (Frank joj pokae vrata, no ne kae nita. G-a
Voren sedne i gotovo zaplae.) Pred, zar nee hteti da se vidi sa mnom? ta vi mislite?
PRED: Draga moja Kiti, ne alostite se. Zato da se ne vidi s vama?
G-A VOREN: Zato? To vi nikad neete shvatiti. Vi ste i suvie ljubazni. Frank, je li vama to kazala?
FRANK (savije pismo): Vivi e morati da vas vidi, ako saekate ovde dok ona doe.
G-A VOREN (uplaeno): Zato da ne ekam?
FRANK (pogleda je, stavi pismo paljivo na mastionicu, tako da ga Vivi opazi im bude htela da umoi
pero, ustane i posveti panju g-i Voren): Draga g-o Voren, recimo da ste vrabac, najlepi i najmajuniji
vrabac to skakue po drumu, i vi ugledate parni valjak kako vam se pribliuje, da li biste ga saekali?
G-A VOREN: Oh, neka avo nosi vas i vae vrapce. Zato je Vivi onako pobegla iz Hezlmira?
FRANK: Bojim se ona e vam sama to rei ako je saekate.
G-A VOREN: elite li da odem?
FRANK: Ne. Ja uvek elim da ostanete, ali savetujem vam da odete.
G-A VOREN: ta! I da je nikad vie ne vidim?
FRANK: Upravo tako.
G-A VOREN (plae): Predi, ne dajte mu da bude tako surov prema meni. (Zaustavi brzo suze i brie oi.)
Vivi e se tako ljutiti kad vidi da sam plakala.
FRANK: Vi znate da je Pred dua od oveka, g-o Voren. Pred, ta vi mislite, da ode ili da ostane?
PRED (G-i Voren): Meni bi zaista bilo ao da vam nanesem nepotreban bol, ali ja mislim da bi bilo bolje
da ne ekate. Jer zaista (Vivi se uje na vratima.)
FRANK: --! Prekasno. Evo je dolazi.
G-A VOREN: Nemojte joj kazati da sam plakala. (Ulazi Vivi. Ona zastane kad ugleda g-u Voren, koja je
pozdravlja sa histerinom veselou.) Drago dete! Dakle, tu si, srce moje!

VIVI: Milo mi je to si tu, elim da govorim s tobom. ini mi se, Frank, vi rekoste da idete?
FRANK: Da. Hoete li i vi sa mnom, g-o Voren? Kako bi bilo jedan mali izlet u Rimond, a uvee u
pozorite? U Rimondu je sigurno, tamo nema parnih valjaka.
VIVI: Kojeta, Frank. Moja majka ostaje ovde.
G-A VOREN (uplaeno): Pa, ne znam, moda bi bolje bilo da i ja odem. Uznemirujemo te u poslu.
VIVI (odluno): Pred, molim vas, odvedite Franka. Sedi, majko. (G-a Voren bespomono poslua.)
PRED: Hajdemo, Frane. Zbogom, g-ice Vivi.
VIVI (stisne mu ruku): Zbogom. Srean put.
PRED: Hvala lepo, hvala. Nadam se.
FRANK (g-i Voren): Zbogom, bilo bi bolje da ste posluali savet. (Stisne joj ruku.) Pa-pa, Viv!
VIVI: Zbogom. (On izlazi ne rukujui se sa Vivi. Pred za njim. Vivi, sabrana i ozbiljna, sedne na stolicu, i
eka da njena majka progovori. G-a Voren, strahujui od pauze, ne gubi vreme da pone.)
G-A VOREN: Pa, Vivi, zato si otila bez rei? Kako si mogla! I ta si to uinila sa sirotim Dordem?
Htela sam da i on doe, ali izmigoljio se. Vidim da se gotovo boji tebe. Pomisli samo, savetovao mi je da ne
dolazim ovamo. Kao da se ja tebe bojim, srce moje. Naravno, ja sam mu kazala da je izmeu nas sve u
najboljem redu, i da smo u najboljim odnosima. Vivi, ta znai ovo? (Brizne u pla. Vadi hartiju iz omota,
prilazi stolu i predaje joj hartiju.) To sam dobila jutros iz banke.
VIVI: To je moje meseno izdravanje. Poslali su mi ek pre nekoliko dana, kao i uvek. Ja sam ga prosto
vratila, s molbom da iznos prenesu na tebe i da te obaveste. Ubudue izdravau se sama.
G-A VOREN (ne usuuje se da razume): Zar ti nije dovoljno? Zato mi to nisi kazala? Ja sam ve i sama
mislila da svotu udvojim. Reci mi samo koliko ti treba.
VIVI: Ti zna vrlo dobro da to s tim nema nikakve veze. Odsad u ii svojim putem, za svojim poslom i sa
svojim prijateljima. A ti e ii svojim. (Ustane.) Zbogom.
G-A VOREN (zapanjena): Zbogom?
VIVI: Da, zbogom. Hajde, zato da pravimo nepotrebne scene, ti me savreno razume. Ser Dord Krofts
objasnio mi je celokupno vae poslovanje.
G-A VOREN: Glupi matori... (Proguta epitet.) Trebalo bi mu jezik odrezati. Ali ja sam ti sve objasnila i ti
si rekla da mi ne zamera.
VIVI: Izvini, ali ja zameram. Ti si mi objasnila kako je dolo do toga, ali to ne menja stvar. (G-a Voren,
uutkana za trenutak, gleda oajno u Vivi, koja stoji kao kip. G-a Voren se nagne preko stola.)
G-A VOREN: Vivi, zna li ti koliko sam ja bogata?
VIVI: Ne sumnjam da si vrlo bogata.
G-A VOREN: Ali ne zna ta to znai, suvie si mlada. To znai svaki dan nova haljina, to znai svako
vee pozorite i balovi, to znai cvet evropske gospotine pred tvojim nogama, to znai krasna kua i puno
posluge. To znai najodabranije jelo i pie, to znai sve to voli, sve to eli, sve to ti samo srce poeleti
moe. A ta te ovde eka? Dirinenje od jutra do mraka, muka i patnja za goli ivot, i dve jevtine haljine
godinje. Razmisli. Ono je za tebe bio udar, znam. Mogu da razumem tvoja oseanja, i mislim da ti ona
slue na ast. Ali, veruj mi, niko te nee prekoreti, na moju re. Ja znam kakve su mlade devojke, i znam da
e drukije misliti kad dobro porazmisli.
VIVI: Dakle, tako se to radi? Ti si sve to ve morala govoriti mnogim devojkama, kad ti to tako glatko ide.
G-A VOREN (strastveno): Pa kakvo ja zlo zahtevam od tebe? (Vivi se prezrivo okrene. G-a Voren oajno
za njom.) Vivi, uj me, ti ne zna kakav je svet uistini.
VIVI (stane): Hotimice su me ravo uili. Kako to misli?

G-A VOREN: Mislim, odbacuje sve izglede na srean ivot. Ti misli da su ljudi ono to se pretvaraju da
jesu, da su stvari ustrojene onako kako su te uili u koli. Ali nije tako, sve je la, da bi kukavne, ropske due
mirovale. Zar hoe, kao druge ene, da tek u etrdesetoj doe do toga otkria, kad si ve upropastila sebe i
izgubila nade, zar nije bolje da te blagovremeno uputi tvoja roena majka, koja te voli i koja ti se kune da je
to istina? Vivi, moni ljudi, umeni ljudi, preduzimljivi ljudi, svi to znaju. Svi rade kao to ja radim, i misle
kao to ja mislim. Poznajem mnogo njih. Poznajem ih da mogu govoriti s njima, upoznati te s njima,
sprijateljiti te s njima. Ja ne mislim ravo, to je ono to ne razume, tvoja je glava puna predubeenja o
meni. ta oni koji su te uili znaju o ivotu ili o svetu kojem pripadam. Kad su me videli, gde su govorili sa
mnom, ili dopustili nekom drugom da im pria o meni, budale! Bi li oni ikad uinili ita za tebe, da im nisam
plaala? Zar ti nisam kazala da elim da bude ugledna dama? Pa zar te nisam tako odgojila? A kako moe
da sauva svoj ugled bez moga novca i moga uticaja, i teta Lisinih prijatelja? Zar ne vidi, kad mi okree
lea, da samu sebe ubija, a meni kida srce?
VIVI: Prepoznajem Kroftsovu filozofiju, majko. Ve sam sve to ula od njega, onomad kod Gardnerovih.
G-A VOREN: Misli, elim da te prisilim da poe za tog zvekana? To ne elim, Vivi, kunem ti se.
VIVI: Meni bi bilo svejedno, jer u tome ne bi uspela. (G-a Vorn se promekolji. Vivi to niti razume niti
haje za tim, i nastavlja urno.) Majko, ti mene ne razume. Ja Kroftsu ne zameram nita vie nego kome
drugom prostaini njegovog stalea. Pravo govorei, ja mu se ak divim to ima snage da uiva na svoj
nain, i da zgre pare umesto da provodi ivot u trkama, lovu, veerama, kicoenju i badavadisanju samo
zato to to rade drugi iz njegove bande. Meni je jasno da bih i ja, da sam bila u poloaju moje tetke Lis,
uinila to i ona. Ne mislim da imam vie predrasuda, ili da sam vea istunica od tebe, mislim da sam
manja. Uverena sam da sam manje duevna. Znam dobro da je moral samo jedna la i kad bih ja uzela
novac i provela ostatak ivota troei ga kao pomodarka, bila bih beskorisna kako samo najbudalastija ena
poeleti moe. Ali neu da budem beskorisna. Ne uivam da se vozim parkom, da bih pravila reklamu svojoj
krojaici ili fabrikantu svojih kola, niti da sedim u loi opere, sa izlobom dijamanata na sebi. Priekaj malo,
nisam gotova. Reci mi zato jo vodi taj posao kad ti vie nije potreban? Tvoja je sestra, kazala si mi,
ostavila sve to. Zato i ti ne uini tako?
G-A VOREN: O, to je vrlo lako za Lis, ona voli dobro drutvo i izgleda kao prava dama. Zamisli mene sa
stanom pored saborne crkve! Ta i vrane na drveu bi me poznale, ak i kad bih mogla da izdrim tu dosadu.
Meni je potrebno da radim i da se uzbuujem, inae bih poludela. A ta drugo mogu da radim? Taj ivot mi
prija. Ako to ne bih radila, radio bi neko drugi, prema tome, ja ne inim zlo. A onda, to donosi novaca, a ja
volim pare. Ne, badava je sve to, ja ne mogu da ispustim posao ni za iju ljubav. Ali zato je potrebno da ti
to zna? Ja ti o tome neu govoriti, neu dopustiti ni Kroftsu da ti se priblii, neu ti mnogo dosaivati, jer
vidi, ja stalno moram da putujem od mesta do mesta. A kad jednom umrem, oslobodie me se zauvek.
VIVI: Ne, ja sam ki svoje majke. Ja sam kao ti, moram da radim. Moram da zaraujem vie novaca nego
to mi treba. Ali moj rad nije tvoj rad i moj put nije tvoj put. Moramo se rastati. Umesto da se za dvadeset
godina viamo moda samo u toku nekoliko meseci, mi se vie neemo videti i to je sve.
G-A VOREN (glasom priguenim od suza): Vivi, elela sam da budem vie s tobom, jesam, boga mi.
VIVI: Sve je uzalud, nekoliko jevtinih suza i molbi me nee promeniti, kao to ni tebe ne mogu da promene.
G-A VOREN (divlje): Oh, ti majine suze naziva jevtinim!
VIVI: One te ne staju nita, a ti zahteva da ti u zamenu rtvujem mir i spokojstvo svog ivota. Od kakve bi
ti koristi bilo moje drutvo, ak i kad bi ga imala? ta nas dve imamo zajedniko, da bi bar jedna od nas bila
srena zato to smo zajedno?
G-A VOREN: Mi smo mati i ki. Ja hou ker. Ja imam prava. Ko e se starati o meni kad ostarim? Tolike
devojke su se ponaale prema meni kao keri, ali ja sam ih sve pustila da odu, jer sam imala tebe. Ostala sam
samohrana tebe radi. Nema prava da mi sad okree lea i da porie svoju dunost keri.

VIVI: Moja dunost keri? Mislila sam da emo na to doi. Jednom za svagda, majko, tebi treba ki, Franku
treba ena. Ali meni ne treba majka i meni ne treba mu. Ja nisam tedela ni Franka ni sebe kad sam ga
udaljila. Misli li da u tedeti tebe?
G-A VOREN (estoko): O, znam kakvo si ti stvorenje, nemilosrdna si prema sebi i nemilosrdna si prema
drugima. Ja te poznajem. Poznajem ja dobru, pobonu, licemernu, svirepu, sebinu enu. Ali uj jo ovo,
zna li ti ta bih uinila s tobom da si opet beba, da, uinila bih to, boga mi!
VIVI: Udavila bi me moda?
G-A VOREN: Ne, odgojila bih te da bude moja prava ki, a ne ovo to si sad, sa svojom gordou, sa
svojim predrasudama i univerzitetskim obrazovanjem, koje si ukrala od mene, da ukrala, poreci to ako
moe! ta je to drugo nego kraa? Podigla bih te u svojoj kui, to bih uinila.
VIVI (mirno): U jednoj od tvojih kua?
G-A VOREN (vriti): ujte je samo! ujte je kako pljuje na sede kose roene majke! O, dabogda doivela
da ti tvoja ki tako razdire srce i da te toliko ponizi. Ah, doivee ti to, tako mi boga! Nijednoj eni nije
nikad majina kletva donela blagoslov.
VIVI: Molim te, majko, okani se krupnih rei. To me samo ini upornijom. Ja sam devojka koja je bila u
tvojoj vlasti, a kojoj si neto dobra uinila. Nemoj sad sve to da pokvari.
G-A VOREN: Da, neka mi bog oprosti, to je istina, a ti si devojka koja mi je okrenula lea. O, kakva
nepravda! Uvek sam elela da budem dobra ena. Pokuala sam da radim poteno i zato sam dirinila dok
nisam proklela onaj dan kad sam prvi put ula o potenom radu. Bila sam dobra majka, i zato to sam od
svoje keri napravila dobru enu, ona bei od mene kao da sam gubava. O, da mogu jo jednom da poivim
svoj ivot! Ah, ja bih mome laljivom popu u koli kazala svoje miljenje. Odsada, tako mi bog pomogao u
mome poslednjem asu, iniu samo zlo, samo zlo, i nita drugo! I bogatiu se time.
VIVI: Da, bolje je, kad si izabrala svoj put, da ide njime do kraja. Da sam ja bila na tvome mestu, majko,
moda bih i ja uinila isto tako. Ali ja ne bih ivela jednim ivotom a verovala u drugi. U dnu due, ti si ipak
konvencionalna ena i zato ti ja sada kaem zbogom. Zar nemam pravo?
G-A VOREN (zabezeknuto): Pravo da odbaci sav moj novac?
VIVI: Ne, prvo da se oslobodim tebe. Bila bih luda kad to ne bih uinila. Zar nije tako?
G-A VOREN: Oh, pa da, ako se stvar tako uzme, onda si u pravu. Ali neka bog bude na pomoi svetu ako
svaki pone da radi ono to je pravo. A sad, bolje da idem nego da ostajem ovde gde nisam poeljna.
VIVI (ljubazno): Zar mi nee pruiti ruku?
G-A VOREN (poto ju je besno pogledala): Ne, hvala. Zbogom.
VIVI (obino): Zbogom. (G-a Voren izlazi, zalupivi vrata za sobom. Izraz napregnutosti na Vivinom licu
popusti, njena uozbiljenost dobiva radosni sadraj, njen predah je upola grcaj upola smeh olakanja. Ide
vedro svome stolu, ukloni elektrinu lampu da joj ne smeta, privue veliki sveanj hartija, i kad hoe da
umoi pero u mastilo, ugleda Frankovo pismo. Otvori ga nehajno i ita brzo, i lako se osmehne na poneki
njegov neobian izraz.) Pa, zbogom, Frank. (Pocepa pismo i baci komadie u korpu bez razmiljanja. Onda
prione na posao, i ubrzo se zanese brojkama.)

K R A J