Jezik I reci predstavljaju moc, jer kroz govor razumemo stvarnost I same sebe.

Nas
vlastiti nacin upotrebe jezika mnogo govori o nama samima.
Koliko mogu reci, toliki je moj svet., rekao je jedan filozof sto je u to vreme
pokrenuo svet. U danasnje vreme, kada imamo puno nacina komunikacije, mislim
da u ovome I te kako ima istine. Ljudi danas mnogo pricaju, i to sto kazu nema vise
nikakvu vrednost. Dok prolazimo ulicom cujemo samo prazne reci, izgovorene
nesvesno..milioni bespotrebnih informacija koji bombarduju nas um, svakodnevno.
Sa televizije, radija, novina, interneta, ulice..iz autobusa, gde god se okrenem samo
zombiji iz kojih izlaze prazne reci, bez ikakve vrednosti. Nas vlastiti nacin upotrebe
reci I jezika mnogo govori o nama. Izbor izraza uslovljen je nasim stavovima,
pogledima na zivot, mastanjima kao I mnogim opredeljenjima.Rec je data coveku
da bi mogao sakriti svoje misli, rece Malagrida. Dosta je istine u tome I ma koliko
se odupirali ,reci umeju jako da povrede, a I da nas uvere u neke lepe stvari. Rec
ima moc, vecu nego sto bismo zeleli. Za mene, moc reci dolazi sa usana onog ko mi
je bitan, cije misljenje cenim I postujem. Ono sto rec cini mocnim, nije sta se prica,
vec ko prica.Jezik kosti nema, ali kosti lomi je narodna izreka koja mnogo toga
kaze u samo jednoj recenici. Ne treba biti toliko mudar I pametan da bi je razumeo.
Svakome je jasno da jezik kao organ u covecijem telu nema kosti, ali da l ice ovu
drugu tvrdnju svi razumeti? Ne verujem. Ne verujem, zato sto nisus vi doziveli tu
patnju, bol, ranu na dusi koju izazove samo jedna izgovorena rec koja se vise ne
moze povuci. Nekada I sami povredimo drugu osobu, svesno ili nesvesno I nikada I
necemo shvatiti koliki je taj bol, sve dok ga jednog dana ne osetimo. Sve dok jednog
dana ne cujemo jednako bolnu I uvredljivu re cod strane nekog nama dragog. Sve ce
se tada srusiti, mi cemo se razocarati, nikada necemo moci da zalecimo ranu na
dusi. I posle samo jedne reci Izvini. Nece nam biti mnogo lakes, jer takve se stvari
ne zaboravljaju.
Zar nije prava umetnost reci jednostavne stvari na jos jednostavniji nacin?