Arhe VII, 13/2010

UDK 176
Pregledni rad
Overview Article

IRINA DERETI1
Filozofski fakultet, Beograd

ZATO DIOTIMA SAOPTAVA ISTINU O EROSU?

O filozofiji i erosu u Platonovoj Gozbi
Saetak: Namera ovog rada je da se pokae originalnost kako argumentacije Platonove Diotime, tako i sadraja njenog filozofskog uenja o erosu. Autorka e prvo nastojati da protumai
formu i smisao Diotimine argumentacije oblika ni...ni. Potom e teiti da rekonstruie filozofski
smisao njenog mita o poreklu Erosa. Naredno pitanje, o kojem e autorka raspravljati, tie se
argumenata u prilog kvalifikovanja svrhe erosa kao neega to je uvek dobro i lepo. Povrh toga,
kritikujui niz savremenih interpretacija o tri cilja, ka kojima eros tei, autorka e nastojati da
potkrepi vlastito shvatanje u pogledu toga kako se oni meusobno odnose. Poslednja i kljuna
tema, sa kojima nas Diotimina erotologija suoava, tie se odnosa erotskog i raznih entiteta,
koji ga uzrokuju, to pokazuje kako erotologija svoj dublji smisao zadobija u metafizici Lepog.
Kljune rei: eros, filozofija, Platon, Diotima, dobro, lepo

1. UVOD: NA EMU POIVA DIOTIMIN AUTORITET?

Na prvi pogled izgleda da Diotima ima najmanje prava da saopti istinu o Erosu.
Ova Platonova izmiljena junakinja je nepoznata proroica iz Mantinije. Nje nema na
gozbi u istoimenom dijalogu, na kojoj se panegiriki besedi i razgovara o prirodi Erosa.
Stoga, nije ni u mogunosti da slua ostale besede, te da od njih poneto naui ili ih pak
pobije. Diotimine upitne reenice u dijalogu Gozba prenosi neko drugi. Naime, Sokratova beseda je strukturisana na taj nain da predstavlja reminiscenciju na dijalog koji je
s njim vodila Diotima. Moemo se upitati i oko validnosti jednog takvog svedoanstva,
koje se zasniva na tako neemu nepouzdanom kao to je to ljudsko seanje, pa makar
ono bilo i Sokratovo.
Povrh toga, Diotimu niko od prisutnih ne moe nita da upita. Aristofan je, dodue,
pokuao da postavi pitanje Sokratu, koji Diotimino uenje oigledno prihvata, ali je u
tome spreen iznenadnim Alkibijadovim dolaskom na gozbu.2 Njena istina o Erosu je,
naime, jedina u dijalogu o kojoj se ne raspravlja, koja ostaje bez komentara, dodatne
1 e-mail adresa autora: ideretic1@gmail.com
2 Up. Smp. 212c5-6.

ARHE
god. VII, 13/2010 (149162)

150

I. Dereti, Zato Diotima saoptava

istinu o Erosu? O filozofiji i erosu...

interpretacije i relevantnih pojanjenja, kao istina koja treba i mora biti prihvaena. Zato je Diotimina nesvakidanja, tradiciji protivna, revolucionarna erotologija privilegovana? Zato je njeno uenje validno i uverljivo, ukoliko ono nije prolo tekst kritikog
pobijanja od potonjih govornika? Toliko je mnogo pitanja, koja ve na samom poetku
dovode u pitanje Diotimin autoritet u pogledu iznoenja istine o bilo emu, a kamoli o
neemu toliko vanom kao to je priroda Erosa.
Diotimi legitimitet dodeljuje Sokrat koji gotovo usput ukazuje na njene dokazane
pararacionalne sposobnosti, te su one moda bile jedan od razloga to je upravo ona
umela Sokrata da naui ljubavnim stvarima,3 odnosno da ga uputi u tajne istinske
erotologije. Eros je fenomen koji se, kako izgleda, moe upoznati, ukoliko onaj koji
ga upoznaje poseduje takvu sposobnost. Povrh toga, ini se, da se upravo ene, ako se
uopte u ita razumeju, razumeju ba u ljubav, izmeu ostalog i zato to ljubav vodi
ka raanju koje daje smisao enskim ivotima. Diotima je ena, i to ena upuena u
proricanje, to e rei u stvari koje nisu dostupne svima, te je, kako izgleda, upravo
ona pozvana da nam otkrije punu istini o temi o kojoj su zborili njeni prethodnici. Za
razumevanje erotskog, znai, potrebno je biti obdaren talentom, razliitim od svih drugih racionalnih dispozicija, sposobnou neposrednog pronicanja u prirodu onoga to i
samo nadilazi granice pojmljivog i saoptivog.
To sve, meutim, nisu jedini razlozi zato Sokrat smatra da ba Diotima treba da
otkrije istinu o prirodi Erosa. Ona to moe zato to je ovladala dijalektikim umeem,
simulirajui Sokratov nain voenja razgovora. Sem toga, njen je zadatak da pokae da
je jedino filozofija sa svojom metodom u stanju da odgovori na pitanje ta je to Eros.
Time se pokazuje da ni hesiodski, mitoloki odgovor na ovo pitanje, ni prirodno nauni,
koji daje Eriksimah, ni Aristofanov poetski nisu kadri da otkriju ta ljubav istinski jeste.
ini se da je upravo Diotima predodreena da protumai prirodu erotskog i to ne zato
to je ena, ak ne ni samo stoga to je proroica, ve prevashodno zato to ume da filozofski misli i da artikulie filozofske argumente. Te se tako pitanje o tome zato jedna
nepoznata linost treba da saopti istinu o Erosu pretvara u pitanje zato je filozofija, a
ne nauka ili pak umetnost, ta koja polae pretenzije da odredi njegovu sutinu.

2. DIOTIMINA NI...NI ARGUMENTACIJA

Forma Diotimine argumentacije jeste neto to je mnogo vie od spoljanjeg oblika, neto to nas upuuje na sutinu njenog filozofskog uenja o Erosu. U celini posmatrano, ona simulira Sokratov nain voenja razgovora i to na vie naina. Poput
Sokrata, i ona istraivanje zapoinje tako to pobija pogrena, ili, preciznije reeno,
samo delimino tana verovanja. Drugo, Diotima filozofski razgovor, slino Sokratu,
vodi ispravnim, ciljno usmerenim pitanjima koja treba da dovedu do odreenja Erosa,
do iskaza o njegovoj sutini. Tree, u cilju potpunog odgovora na ovo pitanja ona je

3 Up. ibid. 201d8.

ARHE
god. VII, 13/2010 (149162)

151

I. Dereti, Zato Diotima saoptava

istinu o Erosu? O filozofiji i erosu...

kao i Sokrat iz ostalih, Platonovih dijaloga srednjeg perioda, primorana da se pozove

na uenje o idejama, ili, preciznije kazano, na uenje o ideji lepog. Diotima nee
ni da hvali ni da velia Erosa, ve da odgovori na vrlo teka pitanja: ko je Eros, kakav
je i kakve su mu delatnosti.4
Sledei Sokrata u stavu da pogrena mnjenja treba prvo pobiti, pre nego to se uopte
pristupi ispravnom odreenju stvari, Diotima to i ini tako to vladajua verovanja pobija
na posve originalan nain. Njeno pobijanje poiva na dvostrukoj negaciji, iz koje slede
neoekivani rezultati. Dok su njeni prethodnici u svojim panegirikim besedama govorili
da je Eros lep i dobar, ili ak najlepi i najbolji, Diotima njihova verovanja pobija, ne
tvrdei pri tom da je Eros ruan i zao. Njena teza glasi da Eros nije ni lep ni ruan, ni
dobar ni zao, ni znanje ni neznanje.5 Diotimine pobijajue tvrdnje mogle bi se formulisati
na sledei nain: ni A ni A. Ova neobina pobijajua argumentacija, koja sadri ni...ni
reenice, ne pojavljuje se ni u jednom drugom sokratovskom filozofskom razgovoru. Ona
podsea na metodu eliminacije, jer se njome eliminiu krajnosti, bilo da su pozitivne ili
pak negativne. Pa ipak, ovde bi trebalo biti oprezan, jer kazujui da Eros, na primer, nije
ni lep ni ruan, Diotima ne eliminie ni lepotu, ni runoi iz odreenja prirode Erosa.
Ali, ta je to neto tree to je Eros, a to nije ni jedna od navedenih suprotnosti?
Bilo bi pogreno pomisliti da je on neto sasvim tree, to nema nikakve veze sa bilo
kojom od ovih suprotnosti. Isto tako ne bi bilo valjano, ukoliko bismo to neto tree,
to jeste Eros, shvatili hegelijanski, te ga protumaili kao da je on sinteza vlastitih
suprotnosti, neto to ukida suprotnosti, prevladava njihova ogranienja i uzdie ih na
vii nivo kao neko njihovo jedinstvo. Eros nije u tom smislu neko jedinstvo suprotnosti
lepog i runog ili pak znanja i neznanja. On nije ni jedna ni druga suprotnost, nije ni
njihovo jedinstvo, ve je izmeu te dve suprotnosti, imajui prirodu i jedne i druge.
Priroda Erosa je samo u tom smislu slina hegelijanski shvaenom jedinstvu, jer u njegovom odreenju razlike nisu ponitene, ve su ouvane. Pa ipak, Eros ne predstavlja
neku viu sintezu ovih suprotnosti koje konstituiu njegovu prirodu. Njegova priroda
je, naprotiv, manjkava u tom smislu to je nedovoljno lepa i dobra, a upravo taj nedostatak sutinski odreuje Erosovu prirodu.
Diotima uvodi i primer sa odnosom znanja i neznanja,6 i onoga to treba da posreduje izmeu to dvoje, a to je ispravno verovanje ili mnjenje. ini se da se ovaj primer
uvodi u analoke svrhe. Naime, istinito mnjenje jeste neto to je izmeu znanja i neznanja. Ono nije neznanje, jer se njime tvrdi istina, a ono to je istinito ne moe biti
neznanje. Pa ipak, istinitost nije dovoljan uslov, koje jedno mnjenje ili verovanje treba
da zadovolji, da bi se smatralo znanjem. Na slian nain je i sam Eros nedovoljno lep i
dobar. ini se da uvoenjem ove analogije Diotima postie jo dva cilja. Prvo, ona daje
odreenje samog znanja kao istinitog verovanja koje praeno odgovarajuim objanjenjima. I drugo, ovom analogijom se nagovetava inklinacija Erosa, to emo i videti u
nastavku teksta, prema razliitim vrstama znanja, pa i prema samoj mudrosti.
4 Up. ibid. 201e2.
5 Up. ibid. 201e ff.
6 Up. ibid. 202a-b.

ARHE
god. VII, 13/2010 (149162)

152

I. Dereti, Zato Diotima saoptava

istinu o Erosu? O filozofiji i erosu...

Taj izmeu status Erosa detronizuje ga s poloaja koji mu je tradicionalno dodeljivan, i to poevi od Hesioda, prema kome je on najstarije boanstvo sve do govora
ostalih uesnika u Gozbi koji Erosa u svojim besedama hvale i slave kao najvee i
najsavrenije boanstvo. Za razliku od dotadanje tradicije Diotima dolazi svojom argumentacijom, koja sadri ni...ni reenice, do toga da Eros nije ono to mu se do tada
pripisivalo. Koliko je Diotimin uvid nov, pokazuje i to to ona sama kae da miljenje,
po kome Eros nije bog, zastupa samo ona, trudei se da u to ubedi i Sokrata.7
Diotimin uvid u manjkavu prirodu Erosa, meutim, ne implikuje da njegovi uinci
nisu veliki i snani, ve samo to da bie sa nedostatkom ne moe biti bog koji je po
svojoj definiciji ono to je savreno. Pa ta je onda Eros ako nije bog? U skladu sa
svojim otkriem da je Eros neto to je izmeu dve krajnosti, proizilazi da on nije bog,
ve demon,8 jer demon9 nije ni bog ni ovek, ve posrednik izmeu besmrtnih bogova
i smrtnih ljudi. Ona mu dodeljuje ulogu, slinu onoj, koju u tradicionalnoj grkoj mitologiji ima bog Hermes. U zadatak Erosa, kako ga Diotima vidi, spada to da tumai i
objanjava ljudima nareenja bogova, a bogovima ljudske molitve. Kao to njegov
status, normativno posmatrano, predstavlja sredinu izmeu lepog, dobrog, velikog i
njihovih suprotnosti, tako se i funkcija Erosa sastoji u posredovanju, u omoguavanju
razgovora i sporazuma izmeu bogova i ljudi.10
Simptomatino je i to to Diotima uvia da Eros ima znaajnu ulogu u fukcionisanju nesvesnog, kao i u onim pararacionalnim delatnostima poput bajanja, gatanja i
aranja.11 Platonova Diotima s pravom nasluuje da su naroito snovi12 - u kojima se
manifestuje sve to nije razumom osveteno, predsvesno ili sasvim nesvesno - snano
proeti delovanjem erotskog. Time se potvruje i to da je ba ona, proroica, koja je
upuena u religiozne rituale usmerene na otkrivanje boijih znakova, predodreena da
otkrije i tajnu erotskog.

3. ZATO JE DIOTIMI POTREBAN MIT O POREKLU EROSA?

Racionalnu diskusiju o tome ta jeste Eros, kojoj prethodi dijalog o tome ta on nije,
iznenada i neoekivano prekida mit13 o njegovom poreklu, koji je poput mnogo ega
drugog u ovom nesvakidanjem dijalogu u besedi Platonova originalna tvorevina.
Uopte nije samo sobom oigledno zato je Diotiminoj argumentaciji na ovom mestu
7 Up. ibid. 202c4 ff.
8 Up. ibid. 202d9.
9 Re demon () za stare Grke nije nuno imala negativnu konotacijuu.
10 Up. ibid. 203a1-3.
11 Up. ibid. 202e8-203a1.
12 Up. ibid. 203d4.
13 Dok se u savremenim studijama o Platonovoj Gozbi ovome mitu posveuje mala ili nedovoljna panja, antiki platoniari su ga smatrali sredinjim u razumevanju Diotiminog, odnosno Sokratovog shvatanja
Erosa. U vezi sa Plotinovom interpretacijom ovog mita uporediti tekst J. Dillon-a, Ennead III.5: Plotinus
Exegesis of the Symposium Myth, u Agon, 3(1969), str. 2444.

ARHE
god. VII, 13/2010 (149162)

153

I. Dereti, Zato Diotima saoptava

istinu o Erosu? O filozofiji i erosu...

potrebna mitska podrka, odnosno oslanjanje na erotsku priu o Poru i Peniji. Zar
nije sama racionalna argumentacija dovoljna da se odgovori na pitanje o prirodi Erosa? ini se da je argumentacijom, koja sadri ni...ni reenice, Diotima ve uspeno
uspela da pokae zato je pogreno tradicionalno verovanje da je Eros bog, a ne samo
jedan od demona, koji posreduje izmeu smrtnog i besmrtnog. Zato je potreban mit
o njegovom poreklu? Pre nego to odgovorimo na to sutinsko pitanje, razmotrimo
smisao ove prie.
Poput mnogih drugih svojih mitova i ovde se Platon koristi tradicionalnim elementima koje kombinuje i tumai na sebi svojstven nain. Na Afroditinoj svadbi Penija
(),14 boginja siromatva i bede, zavodi Pora ()15 - boga izobilja, naroito
izobilja mudrosti, zato to je sin boginje pameti Metide, prve Zevsove ene - te sa njim
zainje Erosa.16 Ovaj mit17 nam zapravo nudi bitne elemente koji su potrebni kako bi
se razumela priroda Erosa. Poput siromane majke on oznaava potrebu,18 tenju za
neim, za nekim ispunjenjem svog izvornog nedostatka, jer se potreba za neim ne bi
javila da se to neto i poseduje. Oeva priroda prisutna je u Erosu u tom smislu to on
nije samo obina potreba, ve potreba za dobrim svrhama, to poput oca postie na
drzak i dovitljiv nain. Pa ipak, ini se da Platonova Diotima previa da je upravo u
samom mitu i drskost i dovitljivost pokazala upravo Erosova majka Penija, a ne njegov
otac Por. Indikativno je i prisustvo Afrodite u mitu. Ona personifikuje lepotu, te injenica da je Eros ba na dan njene svadbe zaet trebalo bi da ukae na bitnu povezanost
Erosa i lepote.
U svojoj interpretaciji mita Diotima naglaava upravo dva, ini se, iskljuujua momenta koja konstituiu ono to Eros jeste. Mit i Diotimina interpretacija njega nam jo
oiglednije nego argumentacija, koja mitu prethodi, ukazuju na to u emu se sastoji ova
dvostrukost Erosa. On je, s jedne strane, poput svake druge potrebe tvrd, suv i bez
iega,19 a s druge strane, on se s time ne zadovoljava, ve razborito i dovitljivo20 tei
ka onome to je suprotno stanju u kome se nalazi. Dakle, to to je Eros subjekat, ali ne i
objekat udnje sledi da njemu nedostaje ono za ime udi, ili ka emu tei. Sama udnja
je usmerena ka zadobijanju onoga to se nema, te ne moe biti izjednaena sa svrhom
ka kojoj tei. Stoga, ni Eros ne moe biti ni lep, ni dobar, ni mudar21, ve je sloena
meavina potrebe, udnje za odreenim svrhama i dovitljivosti u njihovom dosezanju.

14 Grka re upravo znai siromatvo, bedu itd.

15 Grka re znai put ili nain, a kao personifikovana sila re oznaava put ili nain kojim
se stie do izobilja i moi.
16 Hesiod, Teogonija, 886.
17 Up. Smp. 203bff.
18 Up. ibid. 203d4.
19 Up. ibid. 203d1.
20 Up. ibid. 2034-7.
21 U razgovoru izmeu Sokrata i Agatona, koji prethodi Sokratovoj besedi, Sokrat pokazuje da Agaton
pripisuje Erosu dve tvrdnje: da je lep i da udi za lepotom, koje su inkonzistentne. Ukoliko je Eros udi za
lepotom i ukoliko mu nedostaje ono za ime udi, onda on ne moe biti lep. Dakle, ili je Eros lep ili udi za
lepotom; ne mogu biti istinite obe tvrdnje, kako smatra Agaton. Up. Smp. 200c-201c.

ARHE
god. VII, 13/2010 (149162)

154

I. Dereti, Zato Diotima saoptava

istinu o Erosu? O filozofiji i erosu...

Zanimljivo je primetiti i to da je Erosova priroda u ovom aspektu slinija majci,

nego ocu. Penija jeste personifikacija siromatva i nedostatka, ali isto tako i tenje da se
takvo stanje i prevazie. Samim tim to je ona uspela prevarom da se s sjedini sa bogom
izobilja pokazuje se to da Penija tei da nadomesti svoj nedostatak, da izae iz stanja siromatva u kome se nalazi. Za nju Diotima, dodue, kae da nije mudra ( ),22
ali ne tvrdi izriito da je potpuna neznalica. Proroica iz Mantineje ispravno uoava
da je neznanje poput apsolutnog znanja samodovoljno.23 Problem sa linou koja ne
zna sastoji se u tome to nije svesna vlastitog neznanja i to ne tei da ga prevazie.
Nasuprot tome, Penija tei da prevazie svoje siromatvo, kao to i Eros tei da postane
mudar, nastojei da prevazie poetno stanje neznanja u kome se nalazi. On pak nije
kadar da dosegne stanje potpunog znanja ili mudrosti, jer tada bi prestao da bude ono
to jeste, poriv ili udnja za neim, koja je uvek razliita od tog neega za im se udi.
Ovaj mit istovremeno unosi nove sadrinske momente u razumevanje prirode erotskog. Prvo, u mitu se sadrajnije i preciznije, nego u argumentaciji, koja mu prethodi,
pokazuje u emu se sastoji dvostruka priroda erosa. Druga bitna novina jeste to to se
kao sutinska delatnost Erosa uzima udnja prema neemu.24 Tree, eros je bitno povezan i sa lepotom i sa mudrou, iako sam nije lep i mudar. U daljem nastavku teksta
precizirae se odnos lepote i erosa.
Vratimo se pitanju postavljenom na poetku ovog potpoglavlja o razlozima koji su
Platona motivisali da filozofsku argumentaciju prekine jednim poduim mitom. Jedan od odgovora bi mogao da glasi da Platon to ini iz stilskih razloga, u tom smislu to
sve besede imaju neku mitsku pozadinu. Svaka od njih povezuje svoje odreenje Erosa
sa odgovarajuom priom o tome kako je on nastao. ini se da ni Sokratova beseda ne
bi trebalo da odstupa od tog pravila. Postoji jo jedan razlog koji nije spisateljske, nego
retorike prirode. U to vreme je bilo uobiajeno da se slavi neko ili neto tako to se
govori o njegovom poreklu. Naredni razlog bi mogao da bude i taj da s obzirom na to
da je Eros odreen kao demon, kao mitsko bie, potreban je i poseban mit u kome e
se objasniti ko mu je otac, a ko majka.25
U propovedanju ovog mita Platon je bio i filozofski motivisan, nastojei da posredstvom paljivo izabranih rei, linosti iz mitova i njihove sudbine saopti jedan
filozofski sadraj. Ovaj mit jeste filozofski, jer je ono to se njime tvrdi, po Platonovom
miljenju, istinito, te slui postepenom razotkrivanju onoga to eros jeste. On je pre
svega elja za neim, ije je poreklo, kako nam mit tano predoava, u prepoznavanju
nekog nedostatka. Kada je re o nama smrtnim biima, kada smo opsednuti ovim
demonom, mi intenzivno doivljavamo da u neemu oskudevamo, te teimo da ovladamo onim to nam nedostaje. Verovatno ni na ta ljudi nisu toliko motivisani u svojim
delatnostima koliko erosom, a posebno, smatra Platonova Diotima, kada teimo neto
da saznamo, kada tragamo za mudrou koju ne posedujemo.
22 Smp. 204b7.
23 Up. ibid. 204a4-9.
24 U nastavku teksta se izriito kae da je genus proximum erosa . Up. ibid. 205d2. I u Fedru se
tvrdi da je eros neki oblik prohteva ili udnje (). Up. Phd. 238a i dalje.
25 Up. Smp. 203a9.

ARHE
god. VII, 13/2010 (149162)

155

I. Dereti, Zato Diotima saoptava

istinu o Erosu? O filozofiji i erosu...

Povrh toga, opis Erosa u samom mitu upadljivo je slian filozofu, prijatelju mudrosti, koji poput Sokrata26 iako sam nije mudar strastveno udi za mudrou. Diotima
izriito tvrdi da je poput filozofa Eros izmeu neznanja i mudrosti,27 i da on tokom
celog svog ivota filozofira.28 Upravo sam mit otkriva filozofsku prirodu samog Erosa,
te o tome Diotima i govori u zavrnici svog tumaenja mita. Njen argument tee na sledei nain: poto Eros nije mudar, a dovitljiv je u ovladavanju onim to je lepo, i s obzirom na to da mudrost upravo spada u najlepe stvari, Eros e uvek teiti ka mudrosti.
Diotimin Eros je zapravo filozof, koji je svestan ne samo svoga neznanja - koje nastoji
da prevazie, tako to za svoja mnjenja pronalazi odgovarajue logose - nego i toga da
ga nikad nee potpuno prevladati u svom stalnom i uvek nedovrenom intelektualnom
traganju. Ispostavilo se da nam je Diotimin mit o poreklu Erosa otkrio i jedan vaan
aspekat onoga to filozof jeste, i jo jednom nas utvrdio u uverenju da su mit i filozofija
esto neraskidivo isprepletani.

4. ZATO JE EROS UVEK TENJA KA DOBRU?

U daljem toku svoga razgovora sa Sokratom, Platonova Diotima specifikuje tri cilja
ka kojima eros29 tei; to su: 1. samo dobro, 2. raanje u lepoti i 3. besmrtnost. U nastavku teksta nastojaemo da pokaemo na koji nain su ta tri cilja meusobno povezana.
Poimo od prvog! To da eros predstavlja uvek tenju ka dobrim i lepim stvarima
jeste za Diotimu aksiom, koji se bezupitno prihvata kao neto to je intuitivno jasno.
Zar eros ne tei nekada ka onome to je loe, ak loe i za nas same? Zar veina nas nije
iskusila destruktivnu stranu erosa, kada gubimo kontrolu nad sobom i svojim delovanjem, kada se na unutranji ivot pretvori u stalno oseanje uzbuenosti i nemira? O
takvom erosu nam govori i Platonov Sokrat u mitu o krilatoj dui iz dijaloga Fedar.30
Potrebno je razjasniti zato pak ovde u Gozbi Platonova Diotima insistira na tome da je
eros uvek tenja ka dobrim stvarima.
Platonova Diotima smatra da se ni u kome ne moe probuditi tenja ka dobru, ukoliko to neto nije prepoznato kao dobro. Time se naravno ne negira da u velikom broju
sluaja teimo ka neemu to je ravo. Pa ipak, i u tom sluaju mi mislimo da teimo
ka neemu to je dobro, ali smo pogreno procenili njegovu istinsku prirodu, to e rei
da pogreno mislimo da je ono to je loe zapravo dobro.
Pri tome je neophodno uoiti neekspliciranu razliku izmeu objekta nae elje i
stvarnog objekta.31 Dakle, kada je re o ravom, odnosno za nas same istinski loem
26 O slinostima izmeu Sokrata i Erosa videti C. Osborne, Eros Unveiled, Oxford, 1994, str. 86-117.
27 Up. ibid. 202c4 ff.
28 Up. Ibid. 303d7.
29 Poto se u nastavku teksta govori o erosu kao ljudskoj tenji, a ne kao o poluboanskom biu, nadalje
emo re eros pisati malim slovom.
30 Up. Phd. 253e-254c.
31 Pri samom kraju Sokratove besede istu ovu razliku, mada u drugaijem kontekstu, uvodi i Diotima,
govorei o istinskoj vrlini i onoj koja je samo njena senka. Up. Smp. 212a35.

ARHE
god. VII, 13/2010 (149162)

156

I. Dereti, Zato Diotima saoptava

istinu o Erosu? O filozofiji i erosu...

i tetnom objektu, mi ga ne elimo opisanog na takav nain, nego, naprotiv, ka njemu

stremimo, zato to nam se ini da upravo on moe proizvesti dobre i korisne posledice.
Drugim reima, kada teimo ka cilju koji je stvarno rav, to jest samo prividno dobar,
mi to inimo, jer nismo uspeli da ga prepoznamo kao prividno, ali ne i stvarno dobro.
Nasuprot tome, ukoliko nam se ini da je neto ravo i tetno po nas, mi emo
nastojati da to po svaku cenu izbegnemo, bez obzira na to da li je to stvarno tetno
po nas. Diotimina argumentacija se na ovom mestu zaotrava, te ona tvrdi da e ljudi
odsei svoje udove, ako se ispostavi da su im tetni.32 Reeno jezikom savremene medicine, ako neko ima gangrenu, dopustie da mu se odsee noga, pa makar mu to bilo
teko prihvatljivo i bolno. Potpuno je besmisleno, prema Platonovom miljenju, ak i
pretpostaviti da e neko, ukoliko je mentalno zdrav i dobro upoznat sa objektom svoje
elje i stanjem stvari, eleti ono to mu kodi. Eros nas, dakle, motivie da postignemo neki cilj, onda kada taj cilj istovremeno opaamo i prepoznajemo kao neto to je
dobro, lepo i vredno postizanja, bez obzira na to da je li on istinski takav kakvim ga
doivljavamo.

5. RAANJE U LEPOTI I TENJA KA BESMRTNOSTI

Nemali broj komentatora33 Platonove Gozbe vidi problem u tome to poevi od
mesta 206b1-2 pa nadalje Diotima prelazi sa shvatanja erosa kao tenje za dobrotom ka
shvatanju erosa, po kojem on udi za raanjem u lepoti, pri emu je besmrtnost krajnji
cilj raanja. I doista, Platonova Diotima ne objanjava ovaj prelaz, niti izriito pokazuje
kako su povezana ova dva shvatanja. Pa ipak, simptomatino je to to ona prvo odreenje oigledno smatra nedovoljnim ili nedovoljno preciznim kada je re o odreenju
specifinosti erotske tenje ka dobrim stvarima. Naime, mogla bi se svaka ljudska tenja, a ne samo ona erotska razumeti kao tenja za nekim dobrom ili onim to smatramo
da je dobro. ak i ukoliko se odreenje, po kome je eros tenja ka dobroti, dopuni time
to se kae i to da je on tenja ka istinskoj srei (), to nas suoava sa novim
problemima.34 Prvo, postavlja se pitanje o tome ta se ovde podrazumeva pod sreom
(), na ta se u Gozbi ne daje odgovor. Osim toga, ne vidi se kako ovaj dodatak doprinosi boljem razumevanju specifinosti erotske tenje. ini se da Platonova
Diotima nastoji da konkretizuje i specifikuje inae prilino apstraktan pojam dobrih i
lepih svrha, kako bi se bolje i tanije mogle, s jedne strane, sagledati osobenosti erotskih elja i tenji, a, s druge, pokazati to da su one univerzalne, prisutne kod svih ivih
bia. Pri tome, treba imati u vidu da Diotima ne odustaje od svog prethodnog shvatanja
erosa po kome je on elja za onim to je dobro.
32 Up. ibid. 205e1-4.
33 Up. R. Waterfield, Plato: The Symposium, Oxford, 1994, str. 86; C. J. Rowe, Socrates and Diotima:
Eros, Creativity and Immortality, in: Proceedings of the Boston Area Colloquium in Ancient Philosophy
1998, str. 247; Friesbee C. C. Sheffield, Platos Symposium: Ethics of Desire, Oxford University Press Inc.,
New York, 2006, posebno str. 85-87.
34 Up. ibid. naroito str. 110-113.

ARHE
god. VII, 13/2010 (149162)

157

I. Dereti, Zato Diotima saoptava

istinu o Erosu? O filozofiji i erosu...

Platonova Diotima se slui metaforama trudnoe i raanja, kako bi objasnila itav niz specifino erotskih fenomena, koji ne predstavljaju bukvalnu trudnou i raanje.
To pak ne mora biti indikator toga da neto nedostaje u Diotiminom postupku, ukoliko
one doprinose dubljem razumevanju pojava o kojima je re.35 Najposle, zar ne otkriva
sposobnost za iznalaenje odgovarajuih metafora naroiti oblik otroumnosti, koji je
prisutan i u filozofskom promiljanju, jer adekvatna upotreba metafora pokazuje umee
u prepoznavanju slinosti izmeu stvari, koje se veoma razlikuju, kako je to zapazio
Aristotel,36 koji se manje od Platona sluio metaforama. Drei se ovog Stagiraninovog
kriterijuma, moemo ustvrditi da su metafore trudnoe i raanja u Diotiminom
filozofskom propitivanju i istraivanju u onoj meri uspele, ukoliko se posredstvom njih
uvide slinosti izmeu, na prvi pogled, vrlo razliitih pojava.
Od ovog diskvalifikovanja eksplanatorne i hermeneutike moi metaforikog diskursa, ini se, da je jo pogrenije protumaiti prelaz sa odreenja erosa kao tenje za
dobrim ka shvatanju njega kao elje za raanjem u lepoti tako to bi se prvo shvatanje
pripisalo Sokratu, a drugo Diotimi.37 Naime, ne vidi se iz teksta da Sokrat ovo drugo
odreenje lepog odbacuje, jer na kraju svoga razgovora sa Diotimom kae da je u njenu erotologiju ubeen i da druge hoe da u to uveri.38 Dodue, kada je Diotima uvela
drugo odreenje lepog, Sokratu ono nije bilo samooigledno, te je stoga i traio da mu
se objasni njegov smisao.39
Raanje u lepoti duom i telom jeste nain na koji se ostvaruje dobro kojeg motivie erotska udnja.40 Diotimina metaforika argumentacija ima sledei tok: erotska
udnja jeste konstitutivni momenat ljudske, ali i ivotinjske prirode, koja kada doe
u odreeno stanje tei da raa, odnosno da se oslobodi od svojih trudova.41 Lepota
izaziva buenje erotske udnje, to dovodi do sjedinjenja, na primer, mukarca i ene, i
sledstveno tome do raanja. A, raanje omoguava smrtnim biima da postanu besmrtna, jer raanjem neeg svojeg, oni ostavljaju deo sebe da traje i posle njihove smrti.
Metafora trudnoe ovde oznaava stanje u kome se nalazi ivo bie, pre svega,
ljudsko, kada je proeto erotskom udnjom, a to se javlja onda kada mu se priblii
ono to je lepo.42 Na ovom mestu u tekstu jo uvek nije specifikovano o kakvom se
obliku lepote radi, niti o kakvim je sve oblicima raanja re. Samo je pokazan mehanizam raanja, odnosno koji uslovi treba da se steknu, da bi neko zatrudneo, odnosno
mogao da raa. Lepota je ta koja izaziva buenje erotske udnje, to motivie ljudsko
bie da tei raanju. Kao kriterijum lepote tipino grki uzima se harmonija,43 dok
35 K. Rou smatra da je odreenje erosa kao tenje za raanjem u lepoti oblik metaforikog diskursa, za
razliku od odreenja njega kao tenje za dobrim. Up. C. J. Rowe, Socrates and Diotima: Eros, Creativity and
Immortality, in: Proceedings of the Boston Area Colloquium in Ancient Philosophy 1998, str. 257.
36 Up. Ar. Rhet. III, 11, 1412a.
37 Up. C. J. Rowe, Socrates and Diotima: Eros, Creativity and Immortality, str. 249-51.
38 Up. Smp. 212b1-2.
39 Up. ibid. 206c1.
40 Up. ibid. 206b ff.
41 Up. ibid. 206c5-8.
42 Up. ibid. 206d4.
43 Up. ibid. 206c3-d2.

ARHE
god. VII, 13/2010 (149162)

158

I. Dereti, Zato Diotima saoptava

istinu o Erosu? O filozofiji i erosu...

njeno odsustvo runoa ne podstie ni na ta, nego, naprotiv, svakoga od sebe odbija. U
ovom delu teksta Diotima ne specifikuje, meutim, o kakvom obliku lepote je ovde re,
o telesnoj lepoti, ili o nekoj drugoj formi lepote. Sjedinjenje mukarca i ene, proetih
erotskom udnjom, to dovodi do raanja, navedeno je samo kao jedan primer raanja,
ali se ne kae da je to i najvii oblik raanja. Poto se raanjem u lepoti ostavlja neto
to traje posle smrti onoga, koji raa, onda iz toga sledi da je besmrtnost zapravo krajnja svrha erotske udnje.
Ni raanje ni besmrtnost nisu, meutim, vrednosno neutralni pojmovi. Diotima izriito kae da je besmrtnost zajedno sa dobrim ( )44 cilj, ka kome eros tei,
te, kako vidimo, raanje i besmrtnost nisu ciljevi, koji su odvojeni od ovekove tenje
ka dobru. Prema tome, kako pokazuje Diotimina filozofska argumentacija, proeta metaforama trudnoe i raanja, sva tri cilja, ka kojima tei eros, meusobno su povezana i to tako to teei za raanjem u lepoti, zapravo se tei ka besmrtnosti, ali samo u
tom sluaju kada se ta dva cilja prepoznaju kao dobra i vredna postizanja.
Dalji smer Diotiminog filozofskog razgovora sa Sokratom ide ka pokazivanju toga
da je erotska udnja pokretaka sila svih onih radnji koje su usmerene ka besmrtnosti.45
Raanje obuhvata kako bioloku reprodukciju, i u ljudskom i u ivotinjskom svetu,
tako i svaki drugi oblik ljudskog stvaranja. Tenja ka besmrtnosti, koju motivie eros,
prisutna je svuda: poevi od ivotinjskog sveta, gde postoji snaan nagon za raanjem i samoportvovana briga o vlastitoj mladunadi,46 preko ostavljanja biolokog
potomstva kod ljudi,47 pa sve do raznih oblasti ovekovog stvaralatva u koje spadaju
hrabra i slavna dela,48 pesnike tvorevine,49 pravna i politika dela, 50 ispoljene vrline
i najposle saznanje i filozofija.51
Vrlo je zanimljivo i to to se u strukturi nestajanja starog i nastajanja novog oituje
besmrtna priroda svega to je smrtno i prolazno. Samo to smenjivanje starog novim i
mladim, tvrdi Platonova Diotima u predsokratovskom maniru, predstavlja ono to je
trajno u promeni.52 Dinamiki procesi su imanentni kako telesnom, tako i onome to
pripada sferi duevnog i umskog. ak je i ovekovo znanje tako strukturisano da jedna saznanja zamenjuju druga, umesto zaboravljenih sadraja dolaze novi tek naueni
sadraji.53 To znai da je zaboravljanje inherentno procesu saznavanja, i da ne postoji
ljudsko znanje koje nije samo prolaznog, konanog i ogranienog karaktera. Mogli
bismo Diotimi postaviti pitanje nije li eros ak i kada nas motivie na saznavanje i stvaranje besmrtnih dela, zapravo tenja za nemoguim, za ukidanjem vlastite smrtnosti
i konanosti. Nisu li nai pokuaji da u smrtnom i prolaznom ostavimo neto to e
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53

Ibid. 207a2.
Up. ibid. 207a8-209e.
Up. ibid. 207a8-b5.
Up. ibid. 2082-3.
Up. ibid. 208d2-e1.
Up. ibid. 209d2-5.
Up. ibid. 209d5-e3.
Up. ibid. 210d-e.
Up. ibid. 208b-c.
Up. ibid. 208a1-8.

ARHE
god. VII, 13/2010 (149162)

159

I. Dereti, Zato Diotima saoptava

istinu o Erosu? O filozofiji i erosu...

trajati, samo uzaludni napori da se prevlada ono to se nikada prevladati ne moe? Ili
nam u tome ipak moe pomoi inicijacija u najvie tajne ljubavi u koje Diotima nastoji
da uvede Sokrata.

6. INICIJACIJA U EROTICI KAO INICIJACIJA U FILOZOFIJI

Neizvesno je da li se u najvie stepene erotologije moe uputiti ak i Sokrat. To ne
tvrdi Sokrat o sebi, ve Diotima.54 Ovim upozorenjem se hoe rei da e i oni umno
najsposobniji imati tekoe u shvatanju najviih entiteta koji kao da izmiu pojmovno
racionalnom saznanju. Povrh toga, ona hoe da pokae da je put dolaska do takvog saznanja postepen, da je neophodno proi kroz razliite stepene, od onih niih ka viim.
Diotimin govor o tom putu nije jednostavno shvatiti, a kamoli primeniti. Njena
metodologija, koja vrhuni u metafizici lepog, zahteva posebnu pripremu. Opisan put,
kojim dua otkriva razliite naine ispoljavanja lepog, podsea na put nagore opisan
u slici podeljene linije i u mitu o peini iz este i sedme knjige Drave. I kraj puta je u
Gozbi slian je onom u Dravi, kako u ontolokom, tako i u epistemolokom smislu,
jer se dolazi najvieg epistemikog stanja, to je uvid u najvii objekat koji se moe
saznati.
Razliiti stepeni, kroz koje se prolazi u pronicanju u najvee misterije ljubavi, jesu
razliite vrste erotskog, ija je razliitost uslovljena razliitou vrsta lepote ka kojima
se stremi. A ta razliitost nije istog ranga, ve je hijerarhijski strukturisana kako na
planu erotskog, tako na planu lepote. Stie se utisak da nijedan segment Diotimine erotsko-epistemoloke hijerarhije ne bi trebalo da bude preskoen, ukoliko treba dosegnuti
krajnji cilj, to je uvid u najvii predmet, u samu ideju lepog. To je istovremeno i paidetiki put na kome se mlad ovek formira i usmerava stiui razliita umea i znanja.
Prvi korak u ovoj neobinoj erotskoj inicijaciji je oekivan, to je tenja ka lepim telima, ali je on, to je naroito zanimljivo, i preporuljiv.55 Prvi stepen se ne prevazilazi, kako bismo oekivali zasienjem od telesnih uivanja, ve misaonom apstrakcijom,
kada se na osnovu uoavanja slinosti izmeu svih lepih tela shvata ta je telesna lepota
kao takva.56 Ovaj korak vie podsea na misaonu operaciju jednog umetnika - koji gledajui razne lepe ulne, telesne oblike - otkriva jedinstvenu harmoninu rasporeenost
delova tela, koja ih ini lepim, te u svojim delima nastoji i da je prikae.
Poto prevazie lepotu telesnog, mladi ovek bi trebalo da uoi lepotu u duama,
odnosno da razvije ljubav prema vrlinama, ije e paljivo oblikovanje i negovanje
dovesti do toga da on zavoli lepe javne poslove, obiaje i zakone, na kojima poiva
jedna zajednica, uviajui, pri tom, slinost i vrednost svih ovih poslova.57 Ukoliko je
posebno talentovan, mladi ovek e uspeti da se uzdigne i do ljubavi prema lepim
54
55
56
57

Up. ibid. 210a1-4.

Up. ibid. 210a5-6.
Up. ibid. 210a7-b6.
Up. ibid. 210b7-c6.

ARHE
god. VII, 13/2010 (149162)

160

I. Dereti, Zato Diotima saoptava

istinu o Erosu? O filozofiji i erosu...

naukama, to e ga dovesti do toga da shvati da je svaka posebna struka i nauka ograniena, te e osetiti ljubav mudrosti, koja povezuje sve nauke, i otvara sinoptiki uvid
u jednu jedinstvenu ideju lepog.58
Smatramo da ova neobina hijerarhija saznajne erotike, iji polaznici bi trebalo da
razumeju razliite oblike lepote, pokazuje i to kako bi trebalo da izgleda njihovo sazrevanje i uvebavanje u dijalektikoj filozofiji, ako pod njom podrazumevamo upravo
ovaj metodski voen postupak apstrahovanja od ulno konkretnog ka apstraktnom, od
pojedinanog ka optem, od mnotvenog ka jednom, postupak tako karakteristian za
Platonovu dijalektiku metodu u njegovim dijalozima srednjeg perioda.
I kao to se na samom poetku svog filozofskog razgovora sa Sokratom Diotima
slui formulacijama oblika ni...ni, i na samom njegovom kraju ona se koristi negativnim predikatima, kazujui, dakle, ta sve ideja lepog nije, iz ega se zapravo moe
zakljuiti ta ona jeste. Za ideju lepog Diotima tvrdi da ne nestaje, ni ne propada,59 da
nije relativna, to e rei da nije u odnosu na jednu klasu stvari lepa, a u odnosu na
drugu runa,60 da joj se ne mogu pripisati vremenski i prostorni predikati,61 da nije
konkretna,62 ni mnogovrsna, ni mnotvena. Iz svega ovoga sledi da je ideja lepog po
sebi,63 apsolutna, nezavisna od bilo kakvog konteksta vremenskog ili pak prostornog,
da se ne meri i ne odreuje u odnosu na bilo koju lepu stvar, ve da je ona kriterijum i
prauzor njihove lepote, dakle, da je apstrahovana od bilo ega to pripada sferi ulnog,
i da je jedna i jedinstvena. Na taj nain se Diotimina erotologija zavrava u izlaganju
metafizike lepog, bez koga nijedna nia instancija lepog ne bi bila ono to jeste: lepo
telo, lepa vrlina, lep posao, lepa nauka ili pak mudrost.
Ako se najvia erotika sastoji u sagledavanju natulne ideje lepog, onda je doista
popularno tumaenje platonske ljubavi ispravno, jer najvia forma ljubavi i jeste zaljubljenost u neto to nije telesno i ulno. Pri tome, nikako ne treba zaboraviti da
se najvia ljubav ne javlja sama od sebe, na taj nain to bi se neko iznenada za nju
opredelio, ve tako to ovek proe jedan dug, postepen i teak put na ijim poecima
se nalazi upravo ljubav prema telesnom koja je, dakle, sastavni deo tog puta. Drugim
reima, najvia ljubav se ne moe probuditi tako to bi se negirala i ponitila telesna
ljubav kao neto ravo, ve tako to se prevazilazi u svojoj ogranienosti. To previaju
popularne predstave o platonskoj ljubavi.
A eros, koji inicira, sve ove tenje ka razliitim lepotama jeste jedan te isti, bilo da
je re o telesnoj ljubavi ili o ljubavi prema mudrosti, jer je on u svim tim sluajevima
elja, koja upravo zato to joj neto nedostaje, subjekta elje motivie da tei ka lepom.
Ono to rangira razliite oblike erotske manifestacije ne zavisi toliko od prirode samog
erosa, koliko od vrednosnog statusa razliitih vrsti lepog ka kojima eros tei. Pa ipak,
Diotimin filozofski opis puta ka najviim tajnama ljubavi pokazuje nam da se erotska
58
59
60
61
62
63

Up. ibid. 210c6-d8.

Up. ibid. 211a1.
Up. ibid. 211a2-3.
Up. ibid. 211a3-5.
Up. ibid. 211a6-b1.
Up. ibid. 211b1.

ARHE
god. VII, 13/2010 (149162)

161

I. Dereti, Zato Diotima saoptava

istinu o Erosu? O filozofiji i erosu...

tenja moe na odgovarajui nain oblikovati, usmeriti i preusmeriti, sublimisati i uzdii ka nekom viem cilju. Pri tome, eros nikada, sem kada dosegne Lepotu samu, ne
prestaje da bude tenja, kojoj je inherentan nedostatak, neispunjenost koja na tom putu
saznanja ne moe biti ukinuta i prevaziena.
*
Diotimin razgovor sa Sokratom jeste filozofski odgovor na pitanje o prirodi erosa.
Njegov filozofski karakter otkriva se, kako smo videli, kako u formi, tako i u sadraju
izlaganja. To nije panegirika beseda, ve filozofski dijalog u kome se smenjuju pitanja
i odgovori, gde se snagom boljeg argumenta sagovornik treba ubediti u vlastito stanovite. Premda se Diotimin nastup katkada moe uiniti kao autoritaran glas proroice,
koja ve zna istinu, te je prestala da se o njoj pita, ona ne diskvalifikuje Sokratova
pitanja, ve na njih odgovara sluei se snagom boljeg razloga. To se naroito vidi na
onom prelomnom delu razgovora kada se eros kao tenja za dobrim specifikuje u tenju
za besmrtnim. Diotima ne stie svoj autoritet nekim naroitim autoritarnim dranjem,
ve umeem voenja filozofskog razgovora - koji bez obzira na digresije i meandre nikada ne gubi iz vida tri kljuna pitanja, kojima je voen, a to su: ko je Eros, kakav je,
i u emu se ispoljava njegova delatnost.
Filozofski dijalog o erosu nema samo primat nad ostalim besedama po tome to
ispunjava odreene formalne i metodoloke uslove. Diotima u svom razgovoru sa Sokratom nastoji da na dublji nain od prethodnih beseda promisli smisao erotskog i to
tako to uvide tih beseda dovodi do njihovih krajnih konsekvenci. Ako se u Aristofanovoj besedi ispravno tvrdi da je nedostatak ono to goni erotizovane subjekte da
neemu tee, onda sam eros, ija je sutina upravo taj nedostatak, ne moe biti savreno
i potpuno bie, sam bog. Niti eros jeste udnja za neim pojedinanim, ak i kada se
manifestuje u udnji za odreenim pojedinanim telom, nego je uvek traganje za optim, pri emu je pojedinano samo jedna njegova instancija. To opte, ka kome tei
eros, nije neko vrednosno neutralno opte, ve opte koje se moe okarakterisati kao
neko dobro. Povrh toga, do uvida u prirodu tog opteg ne dolazi se samo pojmovnim
i diskurzivnim putem, to su neophodni, ali ne i dovoljni naini da bi se proniknulo u
prirodu Lepote kao takve. Za to je potreban noetiki uvid,64 uvid samoga uma, drugaiji
od svakog drugog oblika saznanja, koji je neposredan i potpun, te se njime prodire u
samu sutinu erotskog.
Filozofija kritikuje svaku besedu koja na pitanje o tome ta je eros, pogreno odgovara tako to kae kakav je on. Ona otkriva nedostatak prirodno-naunog, medicinskog shvatanja erosa koji erotiku svodi na fizioloki proces punjenja i pranjenja. Ni
pesniko Aristofanovo vienje erosa nije u stanju da razume njegovu istinsku prirodu,
ne samo zato to on ne uvia da cilj erotske tenje nije vrednosno neutralan. Platonov
Aristofan ne shvata ni to da polna ljubav nije sama sebi svrha, ve i da ona tei ka besmrtnosti na taj nain to se posredstvom te ljubavi raa vlastito potomstvo. Diotimin
64 Up. ibid. 210e3, 211b7.

ARHE
god. VII, 13/2010 (149162)

162

I. Dereti, Zato Diotima saoptava

istinu o Erosu? O filozofiji i erosu...

filozofski dijalog nadmauje ak i svrhu, zbog koje je pokrenut, a to je odgovor na

pitanje ta je eros, tako to ulazi u najviu misteriju ljubavi koja otkriva metafiziku
lepog, to nam pokazuje da je cilj ljubavi neto opte, toliko opte da potpuno transcendira svaki ljudski oblik lepote, a koji opet daje i znaenje i smisao svakoj naoj tenji
i pregnuu.

IRINA DERETI
Faculty of Philosophy, Belgrade
WHY DOES DIOTIMA REVEAL THE TRUTH OF EROS?
On Eros and Philosophy in Platos Symposium
Abstract: The aim of this paper is to demonstrate the originality both of Platos Diotima
argumentation and of her philosophical teaching of Eros. Firstly, I will attempt to elucidate the
neithernor form of Diotimas argumentation. Then I will interpret the philosophical meaning
of her myth of the origin of Eros. The further question is concerned with the reasons of qualifying
Eros aims always in the terms of good and beautiful. Moreover, by criticizing the contemporary
interpretations on three aims of Eros, I will try to support my own view of how they interrelate.
Eventually, the relation between the various kinds of Eros and the beautiful will be interpreted. In
so doing, it shall be shown that the metaphysics of Beauty reveals the deeper meaning of Platos
Diotima erotology.
Keywords: Eros, philosophy, Plato, Diotima, the good, the beautiful

Primljeno 22.2.2010.
Prihvaeno 10.3.2010.