Znaenje romana Seobe Miloa Crnjanskog je beskrajni plavi krug u kome je ona

zvezda koju Vuk Isakovi vidi u snu. Tako i lik Vuka Isakovia nosi u sebi univerzalnu
poruku o ovekovoj sudbini i kroz njega je prikazana tragika srpskog naroda.

Vuk Isakovi je jedna mona senka srpskog naroda. On oliava njegov nemirni duh i
elju za pokretom i promenom i nosilac je njegove ratnike volje. On je i ratnik i
voa naroda u seobama. Njegov lik prati traginu sudbinu besciljnosti naroda koga
tue fatalizam. Njegov ivot prolazi u ratovanjima i seobama. Nemir u njemu se ne
stiava i stalno ga vodi u ratove.

Pre poslednjeg odlaska u rat Vuk Isakovi shvata da su mu dosadile sve seobe i
ratovanja koji ni njemu ni njegovom narodu nisu doneli nita. Ipak on je oekivao da
e ovaj odlazak na vojnu doneti neto lepo i prijatno za njega i njegove ljude i svriti
nekim optim mirom. Nadao se i da e konano dobiti i in potpukovnika.
Pribliavanje ratitu i prve bitke polako gase njegove nade. On nije znao ni zato, ni
sa kim se bije, ni za koga. Nije ni razmiljao o tome. Kada je konano osetio da nita
bolje nee biti, vidi bedu svojih ljudi i njihov emeran ivot. On shvata da mu je ivot
proao, da ga ne moe popraviti i da e ili izginuti ili vratiti se tamo u blato sve po
tuoj volji i za tu raun.

Vuk Isakovi celog ivota udi za neim nadzemaljskim. Za njega je Rusija san,
sloboda, raj, velika nepregledna zelena poljana po kojoj e jahati. Preko zvezde i
nebeskog nedogleda ezne za prostorima sree i trai novu zavinost. U njemu
ostaje nada da negde mora da ima neeg, nebeskog za njega i za ceo njegov narod.

Vuka Isakovia, jednog od glavnih junaka romana Seobe Miloa Crnjanskog, prati
sudbina gubitnitva i oseanje uzaludnosti. Porazi i neostvarenost, bolesti i gubici
stvaraju u njemu gorinu, oajanje. Umoran od ivota i suoen sa nagovetajima
starosti otkriva neostvarenost svog sna.