UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA

FAKULTET ZA EKONOMIJU I INENJERSKI MENADMENT

U NOVOM SADU

FIMEK

SKRIPTA IZ PREDMETA

EKONOMSKA DIPLOMATIJA

Autor:
Milena D. eloevi, dipl.polik.-spec.

April 2010.

Sadraj:
I

EKONOMSKA DIPLOMATIJA KAO NAUNA DISCIPLINA

1.
2.
3.
4.
5.
6.
6.1.
6.2.

ta je to ekonomska diplomatija?.....................................................................4
Geneza ekonomske diplomatije........................................................................5
Funkcije i ciljevi ekonomske diplomatije...........................................................6
Definicija ekonomske diplomatije.....................................................................7
Zato izuavati ekonomsku diplomatiju............................................................8
Uloga diplomatije u ekonomskom razvoju zemlje............................................9
Kako ekonomska diplomatija pomae razvoju zemlje?............................10
Kako smo mi danas ekonomski predstavljeni u svetu?.............................10

II EKONOMSKA DIPLOMATIJA I MONDIJALIZACIJA

1.
2.
3.

Mondijalizacija................................................................................................11
Globalizacija....................................................................................................11
Razliiti vidovi globalizacije.............................................................................12

III MEUNARODNO EKONOMSKO KOMUNICIRANJE

1.
2.

Oblici meunarodnog komuniciranja.............................................................14

Internet i elektronsko komuniciranje..............................................................17

IV EKONOMSKO RATOVANJE
1.
2.

Strategija uticaja i manipulisanje znanjima.....................................................21

Nelojalna konkurencija i borba protiv ekonomskih patenata, zatienih
znakova ili industrijskih tajni...........................................................................22

V EKONOMSKO ILI POSLOVNO PREGOVARANJE

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Voenje kolektivne strategije.........................................................................24

Transverzalni pristup informacijama...............................................................26
Poslovni pregovori..........................................................................................27
Metode i tehnike pregovaranja......................................................................28
Poslovni protokoli i ugovori............................................................................29
Uspeno poslvno pregovaranje.......................................................................31
Poslovni sporovi i parnienja..........................................................................32
Meunarodna arbitraa u poslovnim sporovima............................................33

VI KARAKTERISTIKE MODERNOG EKONOMSKOG DIPLOMATE

1.

Sposobnosti ekonomskog diplomate..............................................................34

2

2.
3.
4.

Precizno odreivanje ciljne grupe uslov za uspeno delovanje...................36

Autonomija u komunikaciji sa partnerima i u odluivanju..............................37
Nova uloga ekonomskog predstavnika u inostranstvu...................................37

VII EKONOMSKA DIPLOMATIJA KAO BUDUNOST DIPLOMATIJE

1.

Zato ekonomska diplomatija predstavlja budunost diplomatije?................39

EKONOMSKA DIPLOMATIJA KAO NAUNA DISCIPLINA

1.

TA JE TO EKONOMSKA DIPLOMATIJA?

Diplomatija ili diplomacija je pojam koji ima mnogobrojna znaenja, ali svima je
zajedniko dodirivanje sfere meunarodnih odnosa i spoljne politike. Re "diplomatija"
potie od grke rei diploma, koja je prvobitno oznaavala dvostruko presavijenu ispravu
koja je sluila kao dokaz zavrenog fakulteta. Kasnije je re poprimila druga, ira
znaenja, a oznaavala je slubene dokumente (izmeu ostalog sporazume izmeu
vladara). Re diplomatie nastala je u Francuskoj u 18. veku, odkud se proirila i u
druge evropske jezike.
Prema Amerikim shvatanjima, ekonomska diplomatija podrazumeva
promovisanje drave i zatitu interesa nacionalnih firmi na meunarodnom planu,
pregovore sa vladama, spreavanje i izbegavanje ekonomskih konflikata na domaem i
meunarodnom planu, prikupljanje informacija i globalne promocije izvozne ekspanzije
preko dravnog diplomatskog aparata, uz sadejstvo Amerikih kompanija u
pregovorima.
Diplomatija kao re koji ima nekoliko znaenja:

sposobnost, znanje, vetina i metoda , odravanja meunarodnih odnosa,

pregovaranja, reavanja konfliktnih situacija.

voenje dravnih poslova na podruju spoljne politike putem slubenih
kontakata s drugim subjektima meunarodnih odnosa.

celokupna dravna struktura koja slui predstavljanju neke zemlje u svetu

i pojedinim dravama, kao i odravanje slubenih odnosa s drugim zemljama i

meunarodnim organizacijama. Tu dravnu strukturu u prvom redu ine ministarstvo
spoljnih poslova te diplomatsko-konzularna predstavnitva


profesija, karijera, struka predstavljanja drave u meunarodnim
odnosima kojom se bavi diplomata.
U neformalnom, odnosno u socijalnom smislu, diplomatija oznaava nain
reavanja nesporazuma, razmirica, sukoba mirnim putem
Diplomatija kao pojam znai:
Diplomatija je, pre svega, oblik dravnih aktivnosti usmerenih na odnose s
drugim zemljama i meunarodnim uesnicima. Isti pojam oznaava i celokupnu dravnu
strukturu koja slui za predstavljanje vlastite zemlje u svetu i za odravanje slubenih

odnosa s drugim subjektima meunarodnih odnosa. Sastavni delovi te strukture su

gotovo u svakoj zemlji, ministarstvo spoljnih poslova te diplomatsko-konzularna
predstavnitva.
Diplomatija u subjektivnom smislu oznaava sposobnost, znanje, vetinu, metod
odravanja meunarodnih odnosa, pregovaranja, reavanja konfliktnih situacija. To su
karakteristike koje treba da posedovanje diplomata, odnosno osoba ija je profesija,
karijera, odnosno struka predstavljanje drave u meunarodnim odnosima. Profesija
kojom se bave diplomati naziva se diplomatijom.
I na kraju, diplomatija je nauka koja prouava i poduava o relevantnim
pitanjima u meunarodnim odnosima i voenju spoljnje politke. Kao nauka ona je
kompilacija raznih naunih podruja pre svega politike, ali
istorije, geografije, prava, ekonomije i drugih.

2.

GENEZA EKONOMSKE DIPLOMATIJE

Kolevka ekonomske diplomatije kao eksluzivne delatnosti bila je Francuska, koja

je u ovoj oblasti uinila i prve korake. Jo 1648. godine u Instrukciji za Francuske
ambasadore, Francuska je pokuala da sroi precizne instrukcije za svaku zemlju
ponaosob u kojoj je Francuska imala svoje predstavnike. U tome se ogledao znaaj
razlika i specifinosti zemlje prijema, kao determinirajueg faktora ponaanja i delovanja
ambasadora.
Dvadesetih godina XX veka formiran je, u okviru nemakog Ministarstva
inostranih poslova, relativno samostalan Resor spoljne trgovine. Dakle, u nemakim
ambasadama pojavili su se prvi put ataei za trgovinu, finansije, poljoprivredu i
umarstvo.
Zatim se objedinjuje diplomatska i konzularna sluba SAD-a, ali obe pripadaju
pod nadlenost Bele kue.
Po prvi put o ovoj temi pie profesor na Sorboni Anri Auzer, koji utvruje da su
odreujui interesi dobrog diplomatskog rada ekonomski interesi i raskid sa
udvarakom diplomatijom. Auzer posebno govori o narastujuoj konkurenciji kao
faktoru koji odreuje ekonomski poloaj zemlje i o ulozi diplomata u praenju tog

fenomena. On se zalae za osnivanje kola u kojima bi se kolovale iskljuivo diplomate

budunosti, u kojima e ekonomski poslovi postati jedan od prioriteta diplomatskog
rada.
Nakon toga, priprema Francuskih diplomata za odlazak u zemlje slubovanja,
osim jezika, obiaja i kulture, podrazumeva prouavanje ekonomskih specifinosti,
uslova i karaktera programa privrednog razvoja, kao i vrstama i kvalitetima proizvoda
odreene zemlje.
Harmonian razvoj diplomatije uzdrmala je ekonomska kriza 1929-1933. godine.
Kada je proao i Drugi svetski rat i velika naftna kriza osamdesetih godina XX veka,
Francuska je konano odredila ekonomsku diplomatiju kao apsolutni prioritet francuske
spoljne politike. Ovaj primer su sledile i otale lanice EU i samim tim oznaen je kraj
klasine, stare diplomatije i sterilnih kontakata.

3.

FUNKCIJE I CILJEVI EKONOMSKE DIPLOMATIJE

Glavna funkcija ekonomske diplomatije je zatita nacionalnih ekonomskih intresa

u meunarodnim ekonomskim odnosima. Kako bi se obezbedila promocija nacionalne
privrede u svetskoj razmeni, svaka organizovana drava odreuje za to nadlene organe
i slube, utvruje sredstva i mehanizme i zaduuje strune i spremne kadrove koji e
zacrtanu dravnu politiku zastupati u inostranstvu i sprovoditi je ekonomskom
diplomatijom na bilateralnom i multilateralnom planu.
Dakle, prvo, svaka drava treba da odredi koji su njeni prioritetni ciljevi u
ekonomskom optenju sa inostranstvom, da utvrdi politiku ekonomskog nastupa, da
obezebedi materijalne resurse i da obui kadrove koji e to sprovoditi.
Ekonomske diplomate vode svakodnevnu bitku sa konkurentima u potrazi za
poverljivim ekonomskim informacijama, nadmeu se za osvajanje novih ili proirenje na
starim tritima i vode mukotrpne pregovore. Njihov profesionalizam i patriotizam
ogleda se u predanoj borbi za ekonomske interese i profit svoje kompanije i zemlje.
Funkcije ekonomske diplomatije (prema Mary McBryde) su:

a) aktivnosti za obezbeenje najpovoljnijih uslova u trgovini i drugim

formama ekonomskog povezivanja;
b) uticaj na uspostavljanje mera stimulisanja izvoza domaih roba i kontrola
prometa kapitala u sklopu ukupnih razvojnih ciljeva i strategije
ekonomskog nastupa zemlje u inostranstvu;
c) svakodnevna i sistematska analiza prilika na meunarodnom tritu i
ekonomskim odnosima i analiza ekonomskog poloaja stranih zemalja;
d) uspostavljanje i odravanje ekonomskih i poslovnih kontakata sa
poslovnim i preduzetnikim krugovima i nadlenim resorima zemlje
prijema;
e) voenje bilateralnih i multilateralnih ekonomskih pregovora;
f) priprema i uee u ekonomskim konvencijama;
g) uee u radu meunarodnih institucija i organizacija;
h) stvaranje povoljnih poslovnih prilika za nastup preduzea sopstvene
zemlje u inostranstvu.

4.

DEFINICIJA EKONOMSKE DIPLOMATIJE

Prema prof. M. Raieviu, ekonomska diplomatija obuhvata korienje

diplomatskih mehanizama i metoda, u sadejstvu sa stratekim, spoljnoekonomskim
ciljevima i instrumentima njihove operacionalizacije od strane drave u bilateralnim ili
multilateralnim tokovima meunarodne ekonomske saradnje, kao i na domaem
privrednom prostoru, a u cilju aktivnog podravanja razvoja nacionalne ekonomije i
obezbeivanje spoljnoekonomskih interesa, pozicioniranja i neposredne podrke
matinim preduzeima na maunarodnom poslovanju.
Krae, prema prof. V. Prvuloviu, ekonomska diplomatija predstavlja specifian i
istanan spoj diplomatije u klasinom smislu, ekonomskih nauka i nauka menadmenta,
metoda i tehnika pregovaranja sa stranim partnerima, odnosa sa javnou i prikupljanja

ekonomskih informacija od interesa za privredu svoje zemlje ili kompanije, u cilju

prodora na svetsko trite.
Najkrae i najednostavije reeno, ekonomska diplomatija je specifian spoj
klasine diplomatije, ekonomskih nauka i nauka menadmenta, metoda i tehnika
pregovaranja sa stranim partnerima, odnosa sa javnou i prikupljanja ekonomskih
informacija od interesa za privredu svoje zemlje ili kompanije, u cilju prodora na
svetsko trite.

5.

ZATO IZUAVATI EKONOMSKU DIPLOMATIJU

Najvei trag u izuavanju diplomatije ostavili su Francuzi, koji jedini u

svetu obuavaju kadar za kompleksne i riskantne poslove ekonomskog diplomate (kola

za ekonomsko ratovanje).
injenica je da je visokoobrazovana i motivisana diplomatija neophodna
za svaku dravu koja svoj ekonomski prosperitet vezuje za stalnu i plodnu razmenu na
svetskom tritu, za slobodnu cirkulaciju ljudi, roba i kapitala, za svoj uspeni privredni
nastup u svetu. U dananje vreme globalne svetske privrede to je posebno neophodno.
Niko od nas ne moe da ivi i proizvodi sam sve to je potrebno za normalno
funcionisanje privrede i zadovoljavanje potreba graana. Kapital, koji je odavno preao
granice jedne drave, seli se tamo gde moe da se oplodi, gde su obezbeeni svi
potrebni ekonomski, zakonski, organizacioni i infrastrukturni uslovi. I samo ako za to
postoje opravdani ekonomski interesi.
U svakodnevnoj komunikaciji sa sposobnim ekonomskim diplomatama
zainteresovanih zemalja, oni oekuju informacije i garancije da su za njihovo investiranje
obezbeeni svi uslovi i puna sigurnost. Za izvoznu ekspanziju neke zemlje na strana
trita potrebno je jo mnogo vie napora , znanja, usklaenosti, uz atraktivne i
kvalitetne proizvode, povoljne cene i stabilnost kao i kratke rokove isporuke.
Da bi se dolo do faze ulaganja stranog kapitala ili izvoza proizvoda na
strana trita, naravno da predstoji dug period planiranja i pripreme organizovanja
kvalitetne proizvodnje i dostizanja nivao kvaliteta proizvoda ili ponude za investiranje. U

privrednom ivotu, pored svih faktora, ekonomska diplomatija pomae kvalitetnim

informacijama i savetima o aktuelnim trendovima, obimu, vrstama i kvalitetu slinih ili
traenih proizvoda konkurentskih kompanija i zemalja, analizama potreba i zasienosti
stranih trita, prihvatljivim cenama i rokovima, pa sve do dizajna ili uzoraka proizvoda
konkurentskih firmi.

6.

ULOGA DIPLOMATIJE U EKONOMSKOM RAZVOJU ZEMLJE

ta je potrebno uraditi da se naa nejaka privreda pomogne kvalitetnom

ekonomsko-diplomatskom akcijom i pouzdanim analizama svetskih ansi?
Ekonomsko-diplomatska i diplomatska akcija nemaju maginu mo, niti mogu
razreiti unutranje strukturne probleme privrede i zemlje. One moraju biti u slubi
ekonomskog i politikog oporavka i stabilizacije zemlje, kao i njenog uspenog
predstavljanja i prodora u svetu. Dakle, one ne samo da prate nego i pomau ekonomski
razvoj zemlje, spoljnopolitiki i spoljnoekonomski nastup u svetu.
Kao i veina zemalja u tranziciji, sa obzirom posebno na potrebu ubrzanog
procesa prilagoavanja standardima EU u cilju to skorijeg prikljuenja EU, neophodno
je da na ovom planu uimo od najuspenijih i najrazvijenih zemalja i nacija.
Zapadne diplomatije su jo 80-ih godina dale svojim diplomatama trajne naloge
da ubudue njavaniji prioritet u njihovoj aktivnosti bude ekonomska diplomatija. Sa
globalizacijom svetske privrede i meunarodne politike, interes pojedinih privreda da
budu promovisane u inostranstvu i da se na svetskom tritu izbore za to vee uee i
udeo u ostvarenom profitu, postaje i dravni interes njihovih zemalja.
Samim tim, osnovna funkcija dravne administracije, mehanizma spoljne akcije,
diplomatskih i spoljnotrgovinskih predstavnitava, razliitih delegacija, ministara,
predstavnika vlade i efova drava prilikom boravka u inostranstvu postaje funkcija
ekonomskog diplomate da reklamiraju i prodaju proizvode nacionalne privrede u
svetu, da obezbede da kompanije iz njihovih zemalja dobijaju poslove na stranom
tritu.

6.1.

KAKO EKONOMSKA DIPLOAMTIJA POMAE RAZVOJU

ZEMLJE

Danas, ekonomski predstavnik je specijalan ekonomski posmatra privrednih

kretanja na svetskom tritu i ekonomske situacije u zemlji u koju je poslat. On svoja
zapaanja, u vidu argumentovanih analiza i na bazi njih sugestija za uspean privredni
nastup svoje kompanije ili zemlje na tritu zemlje u koju je poslat, mora redovno da
dostavlja svojoj centrali. Naravno, uz preporuke kako da privrednici njegove zemlje to
bre i uspenije prodru na strani trini prostor i osvoje ga sopstvenih proizvodima,
tehnologijom i ulaganjima.

6.2.

KAKO SMO MI DANAS EKONOMSKI PREDSTAVLJENI U

SVETU

injenica je da jo uvek ne postoji promiljen, racionalan i ofanzivan koncept

ekonomskog predstavljanja nae zemlje usvetu, usklaen sa potrebama, interesima i
mogunostima nae privrede i planiranom budunou zemlje. Na tome se dosta
usporeno radi, po navodima naih zvaninika, jer to pitanje nije od prioritetne vanosti.
Na ovom pitanju trebale bi da rade sve privredne komore, Ministarstvo spoljnih
poslova, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, Agencija za strana
ulaganja i promociju izvoza RS, preduzetnika i profesionalna udruenja, regionalne
privredne komore, ljudi od struke i nauke, nai uspeni privrednici iz sveta i drugi
specijalisti za ovu oblast. Pojedinci su ostvarili poetne korake, ali vee investicije nisu
realizovane jer nai i strani ulagai prate politiku i bezbednosnu situaciju u zemlji koja
im se ne ini stabilnom, sa razlogom koji je svakako opravdan. Oni ekaju da se usvoje
sistemski zakoni koji garantuju sigurnost ulaganja i bolje uslove investiranja.

10

II

EKONOMSKA DIPLOMATIJA I MONDIJALIZACIJA

1.

MONDIJALIZACIJA

Termin mondijaliacija vodi poreklo iz francuskog jezika od rei le monde, to

znai svet.
Mondijalizacija predstavlja proces uspostavljanja kriterijuma, uslova i pravila
ponaanja u produkcionoj, finansijskoj, spoljnotrgovinskoj, bankarskoj i politikoj sferi
ivota, od strane najrazvijenih drava Zapada uz njihovo stalno nametanje pomou
meunarodnih, ekonomskih i politikih organizacija i institucija, kako zvaninih (STO,EU,
UN itd.) tako i nezvaninih (G-8, Trilaterala, masoni i dr.).
Ciljevi ovog procesa su ekonomski interesi najrazvijenih da iskoriste svoje
prednosti u potpunosti, kao i uspostavljanje razliitih vidova eksploatacije nerazvijenih
od strane najrazvijenijh (jeftina radna snaga, odliv mozgova, osvajanje velikih trita i sl.)

2.

GLOBALIZACIJA

Termin globalizacija potie iz engleskog jezika od rei the globe, to znai svet,
zemljina kugla.
Globalizacija je sinonim prethodnog pojma koji potencira neminovnost irenja
ovog procesa na itavu zemljinu kuglu zbog njihovog znaenja i primene i radi
maksimalnog izvlaenja koristi za kreatore globalizacije.
U naim uslovima, globalizacija se ispoljava kao proces ekonomske i politike
integracije na globalnom i regionalnom nivou, tj. kao kao potpuna integracija u evropske
ekonomske tokove i organizacije.

ta podrazumevamo pod uslovima i pravilima ponaanja?

- Trina privreda prema zapadnim merilima;
- Liberalna ekonomija, koja podrazumeva:
a) slobodu kretanja ljudi, roba i kapitala,
b) liberalnu carinsku politiku, po kriterijumima STO,

11

c) zakonsku regulativu koja garantuje sigurnost domaih i stranih investicija i

slobodu izvlaenja dobiti;
-

samostalnost ekonomije od politike;

politiki pluralizam;

pravna drava;

ljudska prava i slobode;

lanstvo u meunarodnim ekonomskim i politikim organizacijama.

3.

RAZLIITI VIDOVI GLOBALIZACIJE

a)

U preduzetnitvu multinacionalne poslovne kompanije (Coca-Cola, Mc

Donalds, Microsoft i dr.);

b)

U telekomunikacijama Internet, satelitska TV, mobilna telefonija i dr.;

c)

Meunarodne transakcije na berzi;

d)

Strane investicije u zemljama u razvoju proizvodne ispostave velikih

svetskih komapanija u zemljama jeftine radne snage;

e)

Off shore kompanije ( Offshore kompanija je kompanija koja ne plaa

poreze i koja je izuzeta od administrativnih zahteva i birokratskih ogranienja drave u

kojoj je osnovana. U svakom drugom pogledu, Offshore kompanija se ne razlikuje od
obine kompanije i moe biti koriena za obavljanje bilo koje radnje koju moe
obaviti i obina kompanija. Danas preko 60 % svetskog novca kola preko Offshore
odredita, a 35% meunarodne trgovine odvija se preko Offshore kompanija);
f)

Prodaja zastave tj. domicijalizacija ino firmi u zemlje gde vlada carinski I

poreski raj;
g)

Globalizacija u sferi jezika dominacija engleskog jezika u

meunarodnom komuniciranju;
h)

Mondijalizacija u kulturi dominacija holivudske filmske indutrije, video

igre, muziki hitovi, TV emisije, itd.;

i)

Mondijalizacija u sportu ukidanje ogranienja u prodaji vrhunskih

sportista iz zemalja u razvoju na zapadnom tritu, ukidanje ogranienja u broju stranih

12

sportista koji mogu da budu lanovi jedne ekipa, davanje statusa slobodnih agenata
sportistima po isteku ugovora, kupovina velikog broja igraa radi uguivanja malih
klubova, doping kao sredstvo za postizanje sportskih uspeha, dominacije FIFA, UEFA,
korupcija u sportskom suenju i asocijacijama.

III

MEUNARODNO EKONOMSKO KOMUNICIRANJE

Meunarodno komuniciranje danas je najvaniji inilac meunarodnih odnosa u

celini. Zbog napretka tehnologije, razdaljine u svetu su potpuno nestale, tako da je
meunarodno komuniciranje prevazilo problem vremenskih zona i postalo istovremeno
gde god da se va sagovornik nalazi. Svaki dogaaj bilo gde u svetu, vi u svom domu ili
firmi istovremeno sazajete, pomou komunikacionih satelita, satelitske TV, Interneta ili
mobilnog telefona (svet globalno selo).
Meunarodno ekonomsko pregovaranje ili komuniciranje je vaan deo
meunarodnog komuniciranja, koje se odnosi na ekonomsku oblast, bilo da je re o
proizvodnji, privrednoj saradnji, trgovini, berzanskim poslovima, ulaganju kapitala,
izvozu roba i usluga ili razliitih oblika saobraaja.
Sa obzirom na razliite geografske, klimatske i prirodne uslove, kojima raspolau
razliite drave i narodi, odreena je njihova specifinost proizvodnje razliitih dobara.
Zbog potrebe za tim dobrima u dravama u kojima ona ne postoje, bila je neophodna
razmena i kupovina nedostajuih dobara, to je predstavljalo prve oblike meunarodnog
ekonomskog komuniciranja. Iz toga, razvija se trgovina i sve to uz nju ide saobraaj
(brodovi, eleznice, avio prevoz), razliiti oblici meunarodnog plaanja, to je preduslov
modernog spoljnotrgovinskog poslovanja. Sa Internet tehnologijom, elektronskim
finansijskim transakcijama glavno sredstvo meunarodnog ekonomskog komuniciranja
nije vie roba nego informacija.

13

1.

OBLICI MEUNARODNOG KOMUNICIRANJA

Meunarodno komuniciranje, a posebno ekonomsko komuniciranje, prema

osnovnoj podeli, deli se na: pismeno i usmeno.
Pismeno komuniciranje podrazumeva svaki vid razmene poruka sa ino
subjektima u pisanoj formi. Osnovne podvrste pismenog meunarodnog komuniciranja
su:
a)

Putem potanskog saobraaja;

1)

Razmena pisama i pisanih poruka. Ranije ovo je bio najvaniji vid

komunikacije, ali je danas zamenjen novim, modernijim i brim. Meutim, pismo i dalje
postoji kao vaan vid komunikacije, kao na primer u komunikaciji dravnih organa i
administracije gde se obavlja samo preko zvaninih pisama.
2)

Razmena telegrafskih poruka. Nekada, ovo je posle pisama bio

najprimenjiviji vid komunikacije. Danas je ostao u upotrebi najvie kada su u pitanju

brodovi koji plove svetskim morima i ekaju naredbu gde treba da iskrcaju ili ukrcaju
teret sl.
3)

Razmena faksiranih poruka. Ovde treba napomenuti da je sa tehnolokim

usavravanjem modema i faks maina, brzinom gotovo istovremenog prijema i jeftinom

komunikacijom, ovo postao najpopularniji vid meunarodone komunikacije. Ipak,
anglosaksonsko pravo faks poruku ne smatra zvaninim dokumentom, za razliku od
nekih drugih zakonodavstava, i o tome treba strogo voditi rauna u meunarodnom
komuniciranju zbog moguih pravnih i finansijskih posledica takve poruke, koja
obavezuje jednu ali ne i drugu stranu.
b)

Razmena pisanih poruka preko razliitih meunarodnih agencija za brzo

slanje poruka i poiljki (DHL, Federal Express i dr.)

c)

Razmena pisanih poruka preko kurira. U ranoj diplomatskoj praksi ovo je

bio jedini vaei i siguran nain da se pisana poruka prenese. Kasnije, smatralo se da je
to skupo i manje bezbedno za prenoenje diplomatske pote. Meutim, danas ovaj vid
dobija nove poklonike. U jednom gradu ili okolini namnoile su se mnoge kurirske

14

slube, koje prenose poruke sopstvenim prevozom u jednom gradu ili zemlji, bre od
bilo kog drugog vida saobraaja. Prednost kurira je to moe biti ovlaen da prui
dodatna objanjenja, razjasni nejasnoe primaocu poruke na licu mesta, saeka i vrati
odgovor ili poiljku, obavlja pravne radnje i sl.
d)

Razmena pisanih poruka preko diplomatske valize. Ovo je uobiajen nain

prenoenja poverljivih politikih i ekonomskih poruka i informacija u meunarodnom

komuniciranju. Prednost ovog tipa prenoenja pisanih poruka je potpuna bezbednost
poiljki, sa obzirom na nepovredivost diplomatske valize, po vaeim pravilima Beke
konvencije. Slabost je sporost, nemogunost direktnog komuniciranja i stavljanje
prepiske na uvid dravnoj administraciji.
e)

Razmena pisanih poruka preko Interneta. Danas je ovo svakako

najprisutniji oblik razmene informacija, posebno u okviru meunarodnog ekonomskog

komuniciranja. Prednosti su brzina, ekonominost, trenutna raspoloivost poruke i
efikasnost dvosmernog komuniciranja. Ovaj vid komunikacije je osnova elektronske
trgovine.
f)

Razmena pisanih poruka preko posrednikih slubi i misija. Ovo

podrazumeva meunarodno komuniciranje preko privrednih predstavnika u

inostranstvu (ili ekonomskih diplomata), zatim preko advokatskih kancelarija i
ovlaenih posrednika i menadera, dilera i udruenja.
Usmeno komuniciranje podrazumeva sve vidove direktnog meunarodnog
teta-teta komuniciranja, putem ljudskog glasa, posredstvom raznih tehnolokih
pomagala. Ono se takoe moe podeliti na podvrste:
a)

Direktni razgovori. Ovo je najea vrsta direktnog meunarodnog

komuniciranja, posebno ekonomskog komuniciranja, u kojoj se efikasno reava veina

moguih spornih pitanja i postiu najbolji efekti. Najsavremenija tehnoloka pomagala
samo pomau i olakavaju, ali ne mogu da zamene ovaj vid komuniciranja koji je
osnovni u poslovom komuniciranju. Nema sklopljenog poslovnog ugovora ili sporazuma
kome nisu prethodili direktni razgovori vlasnika, akcionara ili rukovodilaca firmi.

15

b)

Putem telefona. Veoma je popularan i primenjen oblik meunarodnog

komuniciranja, posebno ekonomskog. Najee se koristi u pripremnim fazama

elaboracije i sklapanja poslova i slui da bi se fiksirali svi elementi za razmiljanje o
moguim solucijama. To je usmeno komuniciranje dva ili vie sagovornika preko obinih,
mobilnih ili satelitskih telefona, zatim, videofona sa mogunou vizuelnog doivljaja
dalekog sagovornika.
c)

Razgovori delegacija i izaslanika. Veoma est i efikasan nain usmenog

meunarodnog politikog i ekonomskog komuniciranja. Oni predstavljaju vii, zvaniniji

vid usmene komunikacije, kada se inicira reavanje problema ili ugovaranje poslova, to
se posle preputa ekpertima i funkcionerima zainteresovanih firmi i nadlenih resora da
finaliziraju posao.
d)

Razgovori preko posrednika. Ovo je takoe est nain usmenog

komuniciranja. Ovaj vid ekonomskog komuniciranja moe dati dobre rezultate ali je
neophodan visok stepen poverenja, precizne i razraene instrukcije za posrednika,
njegovu sposobnost pregovaranja, ovlaenja da donosi odluke i potpisuje ugovore.
e)

Direktni (chat) razgovori preko Interneta. Danas je ovo veoma

rasprostranjen vid meunarodnog komuniciranja i individualne komunikacije koja iako

ima formu pisane, ipak predstavlja usmenu direktnu komuniciranju. Ovaj vid
komunikacije je zakazan, najavljen i direktan, gde se istovremeno na pitanje ili iskaz
sagovornika moe odgovoriti, to se vizuelno pokazuje na monitoru kompjutera.
f)

Usmeni razgovori posredstvom ekonomskog diplomate svoje firme ili

zemlje u stranoj zemlji. Ovaj vid komuniciranja ima slinosti sa ve izloenim vidom pod
stavkom d. Meutim, razlika je u veem stepenu zvaninosti i diplomatske etikecije, kao
i u tome to se na ovaj nain obavljaju vie protokolarni diplomatski razgovori, a manje
sklapaju dogovori o neposrednoj privrednoj saradnji i poslovima.

Prema obliku komunikacije, meunarodno komuniciranje ekonomskog

diplomate u jednoj stranoj zemlji, moe se podeliti na:

16

1.

upite ili odgovore na postavljene upite, preko razliitih oblika

komuniciranja;
2.

diplomatske note u vezi sa ekonomskim pitanjima;

3.

pisma ili pozive na saradnju;

4.

zvanine pozive za posete privrednih delegacija;

5.

tzv. pisma o namerama;

6.

protokole o saradnji;

7.

projekte sporazuma o saradnji podnete na usaglaavanje;

8.

tendere;

9.

zvanine prijave za uee na privrednim izlobama ili sajmovima i dr.;

10.

zvanine prijave za uee kompanija iz njegove zemlje na

meunarodnim konkursima ili tenderima.

2. INTERNET I ELEKRONSKO KOMUNICIRANJE

Efikasnost, brzina, pouzdanost i finansijske utede prilikom svake transakcije

obavljene preko Interneta, glavni su razlozi to se danas veina meunarodnih,
ekonomskih komunikacija odvija preko ovog vida elektronskog komuniciranja.
Koliki je znaaj meunarodne komunikacije preko Interneta, najbolje se moe
sagledati preko sledeeg primera; ukoliko elite da poaljete poruku od 42 stranice iz
Kanade do Tokija, ekspres potom, to bi kotalo 39 kanadskih dolara i poruka bi stigla u
Tokijo za 24 sata. Istu poruku moete poslati i preko faksa, to bi kotalo 25 kanadskih
dolara, a trajalo bi 31 minut. Ako istu poruku aljemo preko Interneta, to kota 0,11
kanadskih dolara i traje 2 minuta. Dakle, slanje iste poruke preko Interneta je 720 puta
bre i 355 puta jeftinije nego slanje iste poruke potom.
Da bi se komuniciralo preko Interneta, nije neophodno imati personalni raunar
kod kue. Svaki bolji mobilni telefn ima opciju za komuniciranje preko Interneta. Isto
tako Internet komunikacije se ugrauju u automobile, zatim, tu su notebook, laptop,
wireless i sl. Najnoviji su friideri koji su sposobni da bez gazde naruuju hranu kada

17

senzori registruju da je vie nema. Preko Interneta se moe primati i slati elektronska
pota (e mail), kupovati i prodavati (e commerce), regulisati line finansije, poslovati sa
bankama, vriti domaa i meunarodna plaanja, oglaavati i reklamirati, naruivati i
rezervisati, pregovarati (chat), slati dokumenta, ispomagati navigaciju u nepoznatim
prostorima, uestvovati u meunarodnim tenderima i konkursima, upisivati kole,
polagati ispite, dobijati kvalifikacije, obezbediti dolazak raznih slubi i dr. Dakle, Internet
je postao nezaobilazno sredstvo komunkacije, a u meunarodnom ekonomskom
komuniciranju najbri i najjeftiniji nain za obavljenje svih vrsta poslova.
Preko portala podataka, koji e postati vodee aplikacije modernog doba,
ukrtae se elektronske informacije o svim delovima procesa proizvodnje, trgovine i
potronje. To e obezbediti da se kapital, robe ili usluge i plaanja vre u svakom
trenutku i bilo gde da se vi nalazite. Vaa komanda da se neka od tih operacija izvri
moe se dati sa radnog mesta, iz automobila, tokom etnje, sa odmora, iz aviona, preko
mobilnog telefona. Prema istraivanjima, u budunosti, sve e se manje koristiti
Internet. Zamenie ga u mnogim stvarima mobilni telefon, pa e se preko mobilnog
obavljati elektronska trgovina i elektronsko poslovanje, kao i sve to moe da se uradi
preko raunara. Mobilna telefonija je bra, jeftinija i prisupanija i sigurno e promeniti
nain poslovanja na koji smo do sada navikli. Vae odsustvo iz kancelarije nije vie
smetnja za obavljanje poslovanja.
Malo je rei da su sve ove mogunosti od velikog znaaja za ekonomskog
diplomatu. U situaciji udaljenosti od svoje drave ili kompanije, sa obavezom da bude
dobro informisan da bi mogao da deluje, ekonomskom diplomati je komuniciranje preko
Interneta reenje kojim otklanja veinu tekoa na tom planu, ranije nereivih. Uz
pomo satelitske mree i lap-topa, iz najudaljenijih i najnerezvijenih zemalja, ekonomski
diplomata moe biti u stalnoj vezi sa bankom podataka u svojoj firmi, resoru ili zemlji, pa
ak i u direktnoj komunikaciji sa rukovodstvom, ako je potrebno. Samim tim, otvaraju se
velike mogunosti za njegovu kreativnost, na svako pitanje potencijalni partner moe
dobiti brz i kompletan odgovor. Tako je i sa ostalim vrstama aktivnosti: odgovori na
pitanja potencijalnih kupaca ili partnera, tampanje informacija, biltena i izvetaja,

18

zakazivanje susreta i slanje teza za razgovore, slanje faks poruka, proveravanje

solventnosti klijenta ili boniteta njegove kompanije. Sve je to olakano i brzo se moe
ostvariti uz pomo Interneta ili meunarodnim ekonomskim komuniciranjem pomou
njega.
Pored toga to je jeftin, brz i lako dostupan, Internet je takoe univerzalan i
relativno demokratian. Univerzalnost komuniciranja obezbeena je time to danas
preko 130 zemalja ima potpuni pristup Internetu, a preko 150 zemalja moe da dobija
elektronsku potu. Demokratinost Interneta ogleda se u tome to je dostupan irokoj
populaciji, odnosno svima koji poseduju raunar. ak i za one koji nemaju raunar,
postoje Internet caffe ili cyber caffe, kao i razne uslune kancelarije odakle, po jeftinijoj
tarifi nego za usluge pote ili faksa, mogu razmeniti poruke sa sagovornikom, bilo gde u
svetu. Zatim, zato to se u korienju Interneta niste podvrgli nikakvom prethodnom
ogranienju i imate utisak diskretnosti i odsustva kontrole vaeg komuniciranja (iako
veliko oko uvek ima uvid u vae poruke i bira one koje su interesantne za kontrolu).
Ipak, moramo napomenuti da restrikcije i iskljuenja svakako ne postoje. Najbolji
primer za to smo i mi sami. Setimo se vremena sankcija ili bombardovanja, kada smo bili
po mnogo emu iskljueni iz sveta, Internet je uvek radio i bio sredstvo komunikacije i za
nekoga pijunae. Moramo zakljuiti da nije sluajno da smo samo pomou Interneta
bili ukljueni u svet, a sve ostalo je bilo sankcionisano.
Naravno, moramo poznavati i mogue zloupotrebe Interneta, koje su opasne po
zdravlje korisnika, po bezbednost komunikacije, po interese pojedinaca i zemlje, po
svakodnevni ivot korisnika. pijunske elektronske mree, kao to je Eelon, dnevno
mogu da kontroliu dve milijarde poruka poslatih preko faksa, telefona, Interneta i da na
bazi vetake inteligencije i zadatih kljunih rei izdvoje i analiziraju sve one koji
ugroavaju interese zemalja lanica. Veti hakeri mogu preko Interneta prodreti u tajnu
bazu podataka nekog ministarstva ili vojske, skinuti sa vaeg rauna sav novac ili se
mogu baviti sajber terorizmom, ucenama i provalama vae poverljive prepiske.
Reklamne poruke koje niste traili, a koje svakodnevno stiu u vae sandue (to je od
skoro postalo kanjivo u SAD), poruke verskih sekti, agresivni porno sajtovi samo su neke

19

od zloupotreba Interneta koje direktno ugroavaju privatnost i mir korisnika. Poznato je

da je u Evropi nedavno otkrivena itava mrea Internet makroa, koji su pedofilima nudili
zabranjene kataloge i sklapali poslove oko prostituisanja dece, poreklom iz siromanih
istonoevropskih i azijskih zemalja.
Moderni teroristi i njihove organizacije, putem Interneta i kriptovanih
informacija ostvaruju neometanu komunikaciju i olakanu organizaciju teroristikih
akcija, izbegavajui na taj nain uobiajena ogranienja i kontrole.
Kako bi se zatitile od eletronskih upada, velike organizacije troe godinje oko
10 milijardi dolara. Ipak, srtunjaci kau da je najvee oruije budueg terorizma upravo
Internet i raunari.
Na listi 25 izuma koji su izmenili svet i pozitivno uticali na njegov dalji razvoj,
svetska kompjuterska mrea zauzima naravno prvo mesto, ali svaka sledea stavka je
povezana sa Internetom na neki nain;
1. Internet
2. Mobilni telefon
3. Lini raunar
4. Optiko vlakno
5. Elektronska pota
6. GPS
7. Prenosni raunar
8. Memorijski disk
9. Digitalna kamera
10. ID
11. MEMS
12. DNK otisak
13. Vazduni jastuk
14. Automat za gotovinu
15. Dugotrajna baterija
16. Hibridni auto

20

17. Organska svetlosna dioda

18. Elektronski panel
19. HDTV
20. Svemirski taksi
21. Nanotehnologija
22. Flememorija
23. Glasovna pota
24. Savremena slualica
25. Visokofrekventni radio kratkog dometa

IV

EKONOMSKO RATOVANJE
1.

STRATEGIJA UTICAJA I MANIPULISANJE ZNANJIMA (INFORMACIJAMA)

Zemlja koja pokuava da u ekonomskom ili kulturnom pogledu dominira nad

drugom zemljom, mora pronai najbolju moguu poziciju u hijerarhiji vrednosti,
nametnutim pravilima ili pred neumoljivim zakonitostima u trinoj ekonomiji. Postupci
kojima se namee strategija uticaja najee se ostvaruju preko novih znanja vezanih za
trinu privredu. Dalje se ta saznanja nameu kao kriterijumi kvaliteta proizvoda,
proizvodnje ili spoljnotrgovinskog nastupa koji su norme koje treba zemlja da zadovolji.
Ukoliko to ne ostvare onda im se konstatuju nedostaci i to im zatvara pristup na
odreeno trite i poraz.
Novi zahtevi koje u svetskoj razmeri diktiraju predvodnici mondijalizacije
su:
1.

Borba protiv korupcije i pranja novca

2.

Zatita ovekove okoline

3.

Sanitarna ispravnost prehrambenih proizvoda

4.

Socijalna zatita

5.

Promocija demokratije

21

U svakoj od pomenutih oblasti koje se postavljaju pred uesnike u ekonomskom

nadmetanju na svetskom tritu, koriste se razne manipulacije znanjima i procenama
koje su esto teke za detektovanje. To su najee nameteni, nekompletni ili pristrasni
struni izvetaji o kvalitetu proizvoda ili proizvozdnje i zadovoljavanju gore navedenih
kriterijuma, svedoenja potkupljenih eksperata, glasine lansirane na strunim tribinama
i svedoenja koja iskrivljuju sutinu problema, te vre negativan uticaj na mogue kupce
ili potroae ili javno mnjenje.
Kompanije koje su, u nastupu na svetskom tritu, pretrpele tetu od ovakve
strategije uticaja i manipulacije znanjima nisu ni mogle na vreme da se zatite od
ovakvih napada. One obino grade odbrambene mehanizme od klasinih napada
konkurentskih snaga, kao to su industrijska pijunaa ili informativna piraterija. Ovde se
stvari postavljaju u interesu borbe protiv korupcije, zatite javnog zdravlja, zatite
ovekove sredine, promocije demokratije, a istovremeno se konkurenciji zadaju udarci
koji direktno pogaaju ekonomske interese suparnika na svetskom tritu. Zakon jaeg
ovde pokazuje svoje pravo lice i dominira nad osnovnim ekonomskim kategorijama kao
to su kvalitet, cena, rokovi isporuke, stabilnost proizvodnje i dr.

2.

NELOJALNA KONKURENCIJA I BORBA PROTIV EKONOMSKIH PATENATA,

ZATIENIH ZNAKOVA ILI INDUSTRIJSKIH TAJNI

U novije vreme, skoro prevazien pojam nelojalne konkurencije, ipak predstavlja

jedan od najstarijih i najvanijih vidova borbe protiv ekonomskih suparnika na tritu.
Jedna od definicija konkurencije kae da je to suparnitvo u trgovini. Meutim, pod
pojmom nelojalna utakmica nailazimo na definiciju: Primenjivanje u poslovnom prometu
naina i postupaka protivnih dobrim obiajima; za takva dela uinilac moe biti tuen ili
osuen; tu spadaju: nelojalna reklama koja podrazumeva iznoenje neistina o svom ili
tuem proizvodu, njegovim kvalitetima, poreklu, nedozvoljena upotreba raznih igova,
grbova; odavanje poslovne tajne i sl. Jo jedna definicija konkurencije kae da je to
meusobna borba robnih proizvoaa za osvajanje trita i boljih uslova privreivanja

22

uopte; neophodan element robne privrede, tj. predstavlja jedan od osnovnih

instrumenata za sprovoenje ekonomskih zakona robne proizvodnje i raspodele.
Iako se konkurencija u liberalnoj ekonomiji smatra neophodnim preduslovom
uspenosti, produktivnosti, kvaliteta, ponude i potranje i cena proizvoda robnih
proizvoaa, odnosno odgovor trita na poslovne projekte privrednika i mehanizam
koji doprinosi privrednom razvoju u celini, oduvek je uz nju ila i pratea pojava
nelojalna konkurencija. U normalnoj ekonomskoj utakmici na tritu opstaju samo
kvalitetni, jeftini i moni robni proizvoai. Ipak po zakonima ljudske prirode i borbe za
opstanak, mnogi se slue nedozvoljenim sredstvima i metodama da bi opstali na tritu.
Na taj nain oni pokuavaju da onemogue sposobnije da vladaju tritem ili da spree
sopstveno propadanje, po cenu da povrede zakon i interes suparnika, kao i potroaa.
U nelojalnoj konkurenciji, da bi se ostvario cilj sve je dozvoljeno: lano
prikazivanje podataka o stanju preduzea, lano predstavljanje kvaliteta i reklamiranje
svojih ili negiranje kvaliteta suparnikih proizvoda, irenje glasina o loem stanju
suparnika i njegovih proizvoda, vrbovanje najkvalitetnijih kadrova da napuste supraniku
kompaniju, pa sve do kriminalnih postupaka kao to su podmetanje poara, nametanje
afera i sl.
Sankcije za takve nelegitimne metode nelojalne utakmice na tritu su drastine,
pa se zbog toga sve vie pribegava suptilnijim metodama ekonomskog ratovanja.
Kraa privrednih patenata i zatitnih znakova je veoma est i prisutan vid
nelojalne konkurencije. Uspeli proizvodni izum zatien u patentnom zavodu druge
zemlje, koji je stekao popularnost i znaajno mesto kod potroaa, neovlaeno se
kopira i iznosi na trite u verno imitiranoj ambalai sa falsifikovanim igovima i
znakovima. Koristei neupuenost potroaa kojima je proizvod neophodan falsifikator
stie ogromno zaradu, bez plaanja patentnih ili autorskih prava vlasniku patenta. Ovo je
esta pojava u zemljama u razvoju, zemljama koje nisu potpisale konvencije Svetske
organizacije za zatitu intelektulane svojine (WIPO) ili uvele propise za zatitu poslovnih
patenata, kao i u zemljama koje su izvan struktura, pa i bez obaveza koje iz lanstva u
njima proistiu. Najei falsifikovani proizvodi su: odevni predmeti poznatih svetskih

23

marki (najee se proizvode i prodaju u arapskim zemljama), lane marke skupocenih

runih satova, pa do piratskih muzikih diskova.
Sa obzirom da je teko obezbediti zatitu svojih patentnih prava u udaljenim
zemljama, u tu svrhu se najee koristi ekonomska diplomatija. Prilikom posete na
najviem nivou razvojni krediti se uslovljavaju masovnim unitavanjem falsifikovanih
proizvoda, plaanjem licencnih prava i prestankom piratske proizvodnje. Iako su kazne
za krau patenata i falsifikovanje zatitnih znakova veoma visoke, ova praksa i dalje
uzima maha u nizu nerazvijenih zemalja.
Industrijska tajna podrazumeva uvanje projekata i podataka o novom proizvodu
do momenta njegove promocije, da bi se pojavio kao prvi i jedini na tritu ime se
ostvaruje prednost nad konkurentima. Kada proizvod bude promovisan i dostupan
kupcima industrijska tajna u sutini vie ne postoji.
Vet informatiar ili haker pretragom javnih ili tajnih sajtova konkurentskih
kompanija na Internetu, moe pristupiti zatienim bankama podataka i provaliti
industrijsku tajnu. Ukoliko je industrijska tajna zatiena svim moguim sistemima
elektronske zatite, ostaju druge metode podmiivanje slubenika da otkriju
pripremljeni projekat, vrbovanje glavnih projektanata da za vei honorar preu u
suparniku firmu i prenesu industrijsku tajnu.
U oblasti industrije maina, automobila, tehnike opreme, vaan nain za legalno
dolaenje do industrisjkih tajni su posete tehnikim izlobama i sajmovima gde su
izloene makete i prototipovi, kao i struni skupovi i simpozijumi gde se javno raspravlja
o buduim projektima.

EKONOMSKO ILI POSLOVNO PREGOVARANJE

1.

VOENJE KOLEKTIVNE STRATEGIJE

Sutina ovog pristupa jeste da ef ne moe sam sve da zna i da sam donosi
odluke. Postoje mnogi izvori informacija na svetskom nivou tako da su potrebni timovi
kvalitetnih informatiara, analitiara i predlagaa, koji e argumentovano i ozbiljno

24

predloiti neku vrstu akcije koja e biti razmotrena na instancama kolektivne pameti
(odborima, bordovima, savetima i sl). ef treba da potpie ili odobri nalog za
sprovoenje kolektivno donete odluke u ijem donoenju i sam uestvuje. On moe da
naredi izvrenje, ali ne i da sam odlui koje je najbolje i najkorisnije reenje za kolektiv
kojim rukovodi. Ovakav metod kolektivne strategije i rukovoenja, jo uvek nije
prihvaen u mnogim zemljama.
Izvor ove strategije je vojna praksa i dravni poslovi u vanrednim situacijama,
kada se formiraju krizni tabovi ili ratni kabineti koji su se pokazali kao najefikasnije
sredstvo za voenje kolektivne strategije i zatitu nacionalnih interesa. Zato se ova
iskustva primenjuju i na ekonomske poslove i ekonomsko ratovanje na svetskom tritu.
Vie iskusnih ljudi iz profesije vie zna i bolje sagledava situaciju nego jedan ovek, bez
obzira na visinu ovlaenja.
Kolektivna strategija u osvajanju svetskog trita daje najbolje rezultate. U
amerikim multinacionalnim kompanijama svaki predlog podlee proveri i konanoj
odluci na izvrnim bordovima kompanija. Formiraju se tabovi koji rukovode
informacijama koje svakodnevno pristiu i kolektivnom strategijom omoguuju
osvajanje novih delova trita. Te tabove ine eksperti za svaki aspekt analize
odreenog problema, koja prethodi donoenju konane odluke. Ukrtanjem stavova
eksperata javnim glasanjem dolazi do najbolje mogue odluke za kompaniju i kolektivne
odgovornosti za dalje rezultate. Svako je odgovoran za svoj stav, a svi zajedno za
sudbinu ekonomskog projekta kompanije za koji su glasali. Ta odgovornost se ogleda u
dohotku i premijama, visini nadokanade za novi radni ugovor, kao i u opstanku na mestu
eksperta u rukovodeem telu. Opstaju samo sposobni, dobro obaveteni i provereni
eksperti sa oseajem za predvianje posledice svake odluke.

25

2.

TRANSVERZALNI PRISTUP INFORMACIJAMA

U transverzalnom pristupu poverljivih informacija koje su neophodne za

donoenje vanih odluka u procesu ekonomskog nadmetanja i osvajanja trita,
primenjuju se tri rukovodea principa:
a)

poslovna obavetajna aktivnost u kojoj se poverljive informacije paljivo

prikupljaju, sistematizuju, obrauju i analiziraju radi pripreme najbolje strategije za

pozicioniranje i nastup kompanije i njenog optimalnog pristupa klijentu.
b)

kompetitivna obavetajna aktivnost obuhvata celinu tehnika upravljanja

resursima u cilju obezbeivanja kompetitivne prednosti nad konkurentima. Ovaj princip

se najpre pojavio u najrazvijenijim zemljama Zapada i dalje belei stalan uspon. U
modernim privredama i u uslovima globalizacije, znanje postaje kljuni resurs i faktor
konkurentnosti. Na njemu se bazira nova tzv. ekonomija znanja, u kojoj ljudski resursi
postaju jedan od glavnih elemenata uspenog poslovnog projekta.
c)

menadment znanja predstavlja zajedniku osnovu saznanja za

neophodnu viestruku podrku u osvajanju i rukovoenju dualitetom proizvod trite.

Sve je vei znaaj intelektualnog kapitala i intelektualnih usluga u ukupnoj trinoj
vrednosti. Intelektualni kapital koristi se esto kao sinonim za nevidljivu i nematerijalnu
imovinu (goodwill).
Intelektualni kapital se grana na ljudski kapital i strukturni kapital. Ljudski kapital
obuhvata znanja, vetine, kompetencije, inovativnost zaposlenih, njihove vrednosti,
stavove i organizacionu kulturu. Ova komponenta intelektualnog kapitala nije vlasnitvo
preduzea, jer ga zaposleni mogu uneti i izneti iz preduzea. Strukturni kapital ukljuuje
baze podataka, tehnoloka uputstva, procedure, organizacione eme, patente, robne
marke i sve ostalo to je u vlasnitvu kompanije. Strukturni kapital se dalje deli na kapital
potroaa i organizacioni kapital.
Transverzalni pristup informacijama podrazumeva kombinovanje
informacija iz sva tri izvora, gde se svaka informacija iz jedne grupe, u donoenju odluka,
ukrta i proverava sa informacijama iz druge grupe, te se mora utvrditi njena

26

zasnovanost na njenoj treoj zajednikoj osnovi. Samo tako kompletirana, proverena

informacija, zajedno sa saznanjima o njenim ekonomskim posledicama, moe posluiti
za donoenje validne, ekonomski opravdane odluke na bazi kolektivne strategije. Tada
se sa izvesnou moe oekivati da e takva odluka rezultirati pozitivnim efektima za
kompaniju i dravu.

3.

POSLOVNI PREGOVORI

Jedan od najvanijih poslova ekonomskog diplomate u inostranstvu je poslovno

pregovaranje. To je uvod i obavezni put do konanog poslovnog sporazuma sa
privrednim partnerom. Poslovni pregovori sa privrednim partnerima, generalno se mogu
podeliti na:
a)

trgovinske razgovore;

b)

razgovore o razliitim vrstama poslovne saradnje;

c)

privredne pregovore.

Tehnike voenja svih ovih vrsta poslovnih razgovora se u razvijenim zemljama

izuavaju u posebni kolama ili specijalnim ustanovama. Za voenje poslovnih razgovora
je, pored ovoga, neophodno ispuniti niz drugih zahteva. Najvei zahtevi pred
pregovaraem se postavljaju prilikom voenja tree vrste razgovora privrednih
pregovora.
Neophodno je da pregovara poseduje:
a)

visoku kompetentnost u onome o emu pregovara. Bez ovog elementa

nema ozbiljnog poslovnog razgovora jer uesnik poslovnog pregovaranja mora da zna o
emu pria, koje su osobine proizvodnje ili liste proizvoda o kojima se razgovara, o
programu saradnje, o koliinama, cenama, osobinama materijala.
b)

validno i poverljivo ovlaenje da moe da vodi pregovore i autonomnost

da nalazi kompromisna reenja, donosi odluke i potpisuje poslovni ugovor.

c)

pregovoara mora da poseduje visoke pregovarake kvalitete i

sposobnosti

27

d)

pregovara mora uvek da vlada sadrajem i odvijanjem poslovnog

pregovaranja. To podrazumeva da mora dobro da se pripremi pre poetka pregovora,

to podrazumeva:
- pribavljanje i analizu detaljnih informacija o sagovorniku ili kompaniji ili dravi
koju predstavlja
- poznavanje njegovih kompetencija i ovlaenja u pregovorima
- poznavanje njegovih linih i poslovnih osobina i skolonsti
- poznavanje njegovih tehnika pregovaranja. Osim saznanja o poslovnom
partneru pregovara u toku priprema treba jo da pripremi
- plan pregovaranja podeljen u faze razvoja od opteg do konkretnog
- spremnost da u razgovoru uverljivo razradi svoju argumentaciju
- da bude spreman da uje i kontradiktorno miljenje i da pree na
argumentaciju ubeivanja i osporavanja
- da ima razvijenu tehniku sluanja sagovornika
- da ima visoku tehniku izraavanja svojih stavova (jasan, ubedljiv, siguran, ali ne
arogantan i odbojan)
- treba da vlada sobom i razgovorom kada razgovori budu blokirani.

4.

METODE I TEHNIKE PREGOVARANJA

Svaki pregovara, zemlja, kompanija ili poslovna kola imaju sopstvene tehnike
pregovaranja tako da je nemogue dati generalne obrasce. Meutim, naelno gledano,
u poslovni pregovorima mogue je koristiti sledee taktike pregovaranje:
a)

prihvati odmah sve, a zatei na kraju pregovora ovo je psiholoki

privlana tehnika koja obeava nastavak pregovora. Sagovorniku se ini da je na poetku

postigao sve ciljeve pregovora, te da je zbog toga u psiholokoj prednosti, pa kada pri
kraju pregovora pone da zatee i postavlja dodatne uslove postoje veliki izgledi da oni
budu prihvaeni.

28

b)

na poetku odbijaj sve, a prihvataj na kraju pregovora sasvim suprotna

tehnika pregovaranja. U poetku stvara zategnutu klimu i neprijatan oseaj, uz rizik da

pregovori na startu budu prekinuti. Onda dolazi do psiholokog obrta koji moe pomoi
ukupnom pozitivnom rezultatu. Na kraju kompromisno reenje e biti negde na sredini,
izmeu vaeg i supranikovog krajnjeg stava.
c)

kombinovana tehnika pregovaranja vrue- hladno. Ovo je tehnika koja

rauna na uinak stalnih i ekstremnih psiholokih obrta i njegov uticaj na pregovaraku

stabilnost suparnika.
d)

kombinovana tehnika pregovaranja hladno- vrue. za razliku od

prethodnog, odmah se suparniku stavlja na znanje da su njegovi uslovi neprihvatljivi,

zatim se neto od njegove argumentacije i uslova prihvata da bi se zatim sve dalje opet
odabcilo.
Umee pregovaranje je jedno od najvanijih i najprofesionalnijih vetina
ekonomskog diplomate ili ekonomskog predstavnika u svetu. Ono predstavlja ukupnost
svih njegovih znanja i iskustava u direktnoj pregovarakoj utakmici. Ova vetina se u
poslovnim krugovima izuzetno ceni i nagrauje i bez nje nije mogua uspena karijera
ekonomskog diplomate.

5.

POSLOVNI PROTOKOLI I UGOVORI

Svetska privredna saradnja bazirana je na idejama slobodnog toka roba, kapitala,

ljudi i ideja, a u cilju oslobaanja tokova razmene svetska globalna privreda mora
ujednaiti pravila i propise. Kako bi se olakali meunarodni trgovinski tokovi i
eliminisale nejasnoe u vezi sa tumaenjem bitnih elemenata poslovnih ugovora,
Meunarodna trgovinska komora u Parizu je jo 1936. godine usvojila skup
meunarodnih pravila za tumaenje 11 najbitnijih termina koji se koriste u
spoljnotrgovinskom poslovanju (INCOTERMS 1936). lan ove Meunarodne komore
postala je i Jugoslavija (Srbija).

29

Razvojem i modernizacijom meunarodne trgovine i privredne saradnje

pomenuta pravila su se usavravala, 1953., 1967., 1976. i 1980.god, i usavravaju se i
dalje sa E-COMMERCE. Potrebe za ovim pravilima pokazale su se u praksi meunarodne
trgovine, poto su poslovni krugovi razliitih zemalja drugaije tumaili ugovorne
termine i klauzule, to je dovodilo do sporova i neeljenih posledica. Na primer, klauzule
za isporuku robe FOB i CIF, zatim franko vagon ili franko brod uz precizno nabrajanje
prava i obaveza kupca i prodavca po svakom od tih termina. Vano je spomenuti da se
ova pravila ne primenjuju automatski, ve po izriitom dogovru poslovnih partnera i
naznaci u poslovnom ugovoru. U Beu 1980.godine usvojena je Konvencija UN o
ugovorima o meunarodnoj prodaji robe, koja predstavlja kompromis izmeu sistema
obiajnog prava jednog broja zemalja i sistema rimskog prava koje primenjuju druge
zemlje. Naela obiajnog prava, prema ovoj Konvenciji, nemaju jau snagu od odredaba
Konvencije, sem ako ih ugovorne strane sporazumno prihvate. Jugoslavija (Srbija) je
potpisala i ratifikovala ovu konvenciju.
Da bi se olakala razmena poslovnih informacija veliku olakicu prua elektronska
komunikacija izmeu privrednih korisnika irom sveta. Veina preduzea u svetu koristi
elektronsku razmenu standardizovanih podataka poznatu pod imenom EDI (Electronic
Data Interchange).Izradu ovih standardizovanih elektronskih poruka je organizovala u
80-im godinama Ekonomska komisija za Evropu pri UN i dala itavoj operaciji ime
EDIFACT (Electronic Data Interchange for Administration, Commerce and Transport).
Ovi EDIFACT standardi su od najvee koristi u oblasti trgovine jer je ona najvie
optereena meunarodnom papirologijom. Na primer, za samo jednu meunarodnu
trgovinsku transakciju potrebno je vie od 40 originalnih dokumenata i oko 360 kopija,
to poskupljuje posao, usporava ga i poveava faktro rizika. Papirna dokumentacija je
skupa i nepouzdana i zahteva izdravanje administrativnog aparata. Elektronskom
razmenom podataka, ove operacije se zavravaju u nekoliko dana, trokovi izrade i
slanja originala i fotokopije dokumenata drastino se smanjuju. Sutinska prednost EDI
je mogunost brze i jednostavne komunikacije sa privrednim partnerima na svim
delovima sveta.

30

Ugovori privrednog poslovanja su ugovori koje meu sobom zakljuuju

preduzea i drugi privredni subjekti kao privrednopravne poslove u obavljanju svoje
delatnosti. Ugovori privrednog poslovanja su najvaniji privredni izraz samostalnosti
privrednih subjekata i njihove slobode u uspostavljanju meusobnih odnosa u pravnom
prometu na tritu.
Poslovni protokol je zavretak faze koja prethodi potpisivanju poslovnog
ugovora, u kojoj se u pismenoj formi navode osnovne poslovne namere i elementi
budueg ugovora izmeu dva privredna subjekta, koje imaju snagu naelnog dogovora,
ali bez privrednopravnog dejstva. Dakle, to je sredstvo kojim se organizuju budui
pregovori.
Potpisivanju poslovnog protokola uglavnom prethodi pismo o nameri privrednog
partnera, koje predstavlja posebnu najavu osnovnih namera budueg pregovaraa, sa
jo manjim stepenom obaveznosti.
Sve ove faze meunarodnog poslovnog pregovaranja obezbeuju se
posredstvom ekonomskih diplomata ili predstavnika u inostranstvu. Zato je vano da u
svim fazama pregovaranja i zakljuivanja poslovnog ugovora budu ispotovana sva
pravila, koriena meunarodno priznata terminologija i navedena nadlenost
odreenog suda ili arbitrae u sluaju eventualnog privrednog spora.

6.

USPENO POSLOVNO PREGOVARANJE

Najvanija faza u nastupu jedne kompanije na svetskom tritu jeste

zakljuivanje povoljnih poslovnih ugovora na bazi uspenog poslovnog pregovaranja. Da
bi poslovni pregovori bili uspeni, neophodno je imati kvalifikovane, kompetentne i
ovlaene pregovarae, koji imaju precizirane zadatke, instrukcije, ovlaenja, kao i
pravo potpisa usaglaenog poslovnog ugovora.
Uspenost poslovnih pregovora posebno je uslovljena iskustvom pregovaraa,
savrenim vladanjem odreenim svetskim jezikom, kao i vladanje osnovnim metodama i
tehnikama pregovaranja. Kada je sve navedeno ispunjeno, onda je lini arm, sigurnost i

31

spontanost pregovaraa dodatni element za stvaranje povoljne pregovarake atmosfere

i poverenja meu pregovaraima, koji vode ka uspenom okonanju pregovora.

7.

POSLOVNI SPOROVI I PARNIENJA

Povreda ugovorne obaveze sastoji se u njenom neispunjenju ili neurednom

ispunjenju, to povlai odgovarajuu odgovornost koja moe biti ugovorna, zakonska ili
moralna odgovronost.
Odgovornost za povredu ugovora privrednog poslovanja ispoljava se u
meusobnoj imovinsko-pravnoj odgovronosti ugovornih strana. Po osnovu ove
odgovornosti nastaje obaveza odgovarajue naknade priinjene tete.
Ukoliko doe do povrede poslovnog ugovora i ako reenje nije naeno
vansudskim poravnanjem, oteena strana podnosi tubu nadlenom sudu sa zahtevom
za naknadu tete izazvane ne sprovoenjem ugovornih obaveza. Tako nastaje poslovni
spor izmeu strana potpisnica poslovnog ugovra.
Ugovorne strane bi trebalo da ree poslovni spor usaglaavanjem ili
posredovanjem, na vansudski nain. Meutim, ukoliko se ustanovi da je to nemogue,
poslovni spor se reava pred odgovarajuim nadlenim sudom ili, ako je u pitanju
meunarodni poslovni ugovor, meunarodnom arbitraom.
itav postupak sudkog utvrivanja odgovornosti prekrioca poslovnog ugovora
naziva se privredna (poslovna) parnica.
Dakle, poslovni sporovi se reavaju na sledee naine:
1.

vansudskim poravnanjem;

2.

sudskim poravnanjem;

3.

sudskim reenjem spora;

4.

reavanjem spora pred izabranim sudom, odnosno meunarodnom

arbitraom.
Sutina modernog privrednog poslovanja i uloga ekonomskog diplomate je da
uini sve kako bi se ispotovao meunarodni poslovni ugovor, odnosno izbeglo krenje

32

njegovih odredbi. Bolje je ak imati i tekoe u izvravanju odredbi poslovnog ugovora

nego zapoeti poslovni spor koji se reava pred sudom ili meunarodnom arbitraom,
jer to mnogo kota.
Poslovnim sporovima i parnienjem nanosi se velika moralna, pravna i
materijalna teta kompaniji, koja ozbiljno ugroava celinu njenih ekonomskih interesa,
njen validitet i izgled u ozbiljnom nastupu na svetskom tritu.
Zato, ukoliko doe do poslovnog spora, za kompaniju je preporuljivo da ga rei
nagodbom ili vansudskim poravnanjem, kako bi izbegla dalju moralnu i materijalnu
tetu.

8.

MAUNARODNA ARBITRAA U POSLOVNI SPOROVIMA

Uspeno poslovno pregovaranje trebalo bi da dovede do potpisivanja poslovnog

ugovora u kome su precizirane sve odredbe postignutog dogovora o privrednoj saradnji,
zajednikom ulaganju, kupovini ili prodaji odreene robe.
Ukoliko jedna od ugovornih strana ne ispotuje odredbe poslovnog ugovora
glavna instanca za takve sluajeve je nacionalna ili meunarodna trgovaka arbitraa.
Ona je od strane privrednih subjekata priznata u itavom svetu kao nain za reavanje
poslovnih sporova, koje partneri u sporu potuju, ime doprinose stabilizaciji svetske
privrede, kao i ugledu meunarodne arbitrae.
Meunarodna arbitraa je kompetentno privredno-pravno posredovanje i
odluivanje u poslovnim sporovima izmeu privrednih partnera iz dve ili vie zemalja.
Danas se tim visokoodogovornim poslom bavi nekoliko tela, koja se dele na
institucionalne, stalne i ad hoc meunarodne arbitrae.
Stalne meunarodne arbiitrae su:
1.

Arbitrani sud u Londonu (baziran na anglo-saksonskoj jurispudenciji);

danas najprisutnije u svet, anglosaksonsko pravo postaje sve vanije u meunarodnoj

trgovini;

33

2.

Arbitrani sud pri Meunarodnoj trgovinskoj komori u Parizu (baziran na

Code Civile i evropskoj pravnoj praksi);

3.

Arbitrani sud pri Trgovinskoj komori u Cirihu;

4.

Spoljnotrgovinske arbitrae, formirane pri nacionalnim privrednim

komorama pojedinih zemalja.

Ad hoc arbitrae su one iji su sastav, kompetencije i sastav odluka utvrene u
samom tekstu poslovnih sporazuma privrednih partnera. Kad ad hoc arbitraa obavi
posao za koji je zaduena, ona prestaje da postoji.
Uloga meunarodne arbitrae je veoma znaajna jer doprinosi nesmetanom
odvijanju meunarodne privredne saradnje, a sporove reava uz obostrani pristanak
partnera i dobrovoljno sprovoenje njenih obavezujuih odluka.
Izbor arbitara, arbitrani postupak, materijalno pravo po kome arbitraa deluje,
mogunost i postupak nagodbe pred arbitraom, arbitrana odluka i nain njenog
sprovoenja, kao i saradnja u arbitranom postupku, utvreni su pravilnicima o radu
svake od pomenutih meunarodnih i nacionalnih arbitraa.
Veoma je znaajno da poslovni pregovarai tano predvide koja je od pomenutih
meunarodnih ili nacionalnih arbitraa nadlena u sluaju spora po predmetnom
ugovoru. Za poslovni ugovor mnogo je povoljnije da bude regularno sproveden i da ne
doe u situaciju da se poslovni sporovi o njemu reavaju na meunarodnim
arbitraama. Iznosi koji se plaaju za arbitrani postupak su preveliki i poskupljuju
poslovanje.

VI

KARAKTERISTIKE MODERNOG EKONOMSKOG DIPLOMATE

Diplomata sutranjice je iskljuivo moderni ekonomski diplomata. To je

diplomata iji se rezultati rada mogu izmeriti ne samo kvalitativno, nego i kvantitativno,
visinom ostvarene ekonomske razmene izmeu dve drave ili kompanije.

34

Uloga ekonomske diplomatije i ekonomskih predstavnika u svetu uopte, dolazi

posebno do izraaja danas, u vreme globalne svetske privrede i globalistikih tendencija
u upravljanju svetom.

1.

SPOSOBNOSTI EKONOMSKOG DIPLOMATE

S obzirom na sloenost, odgovornost, vanost i delikatnost poslova, moderni

ekonomski diplomata mora da poseduje brojne sposobnosti koje su nune za uspeno
obavljanje njegovih funkcija:
1.

kvalitetno fakultetsko obrazovanje iz oblasti ekonomije, diplomatije i

meunarodnih odnosa, meunarodnog privrednog prava, organizacionih nauka,

menadmenta i sl.
2.

diplomatsko ili spoljnotrgovinsko iskustvo na takvim ili slinim poslovima

3.

savreno vladanje svetskim jezikom koji se govori u zemlji njegovog

slubovanja. U vreme moderne diplomatije znanje jednog svetskog jezika je nedovoljno,

zbog toga ekonomske diplomate moraju govoriti najmanje dva svetska jezika.
4.

posebna specijalizovanost za zemlju ili region u kom e delovati

ekonomski diplomata. To podrazumeva prouavanje dotine zemlje; njene istorije,

politiki i privredni razvoj, obiaje i specifinost, etnoloke i kulturne karakterisitike i dr.
5.

govorne vetine

6.

pregovarake vetine. to podrazumeva razliite tehnike pregovaranja

bez direktnih instrukcija iz centrale.

7.

osnovne metode i tehnike ekonomsko-obavetajnog rada, neophodne za

prikupljanje ekonomskih poverljivih informacija.

8.

lini arm, uglaenost i poznavanje protokola.

9.

osposobljenost sa elektronsko komuniciranje i korienje Interneta

10.

samostalnost u odluivanju, samoinicijativnost i sposobnost odgovronog

donoenja odluka
11.

obavetenost o aktuelnim politikim i ekonomskim temama

35

12.

praktina znanja upravljanje automobilom, daktilografija i sl.

13.

tehnoloka opremljenost mobilni telefon, lap-top i elektronski

podsetnik.

2.

PRECIZNO ODREIVANJE CILJNE GRUPE USLOV ZA USPENO

DELOVANJE

Ciljne grupe se u teoriji odreuju kao posebno indentifkovane grupe u okruenju

koje su od interesa za odreeno preduzee. U aktivnostima ekonomskog diplomate,
ciljne grupe su mnogo ire nego kad se radi o pojedinanom preduzeu. Ciljne grupe
ekonomskog diplomate obuhvataju:
a.

privredne krugove zemlje domaina

b.

zaposlene u nadlenim resorima, institucijama i slubama zemlje

domaina
c.

diplomatski kor i klubove stranih spoljnotrgovinskih predstavnika

akreditovanih u toj zemlji

d.

predstavnike medija

e.

profesionalna udruenja, udruenja preduzetnika, komore, udruenja

potroaa
f.

gradove, regione ili kompanije sa kojima zemlja porekla diplomate

odrava prijateljske poslovne odnose

g.

spoljnotrgovnske predstavnike drugih kompanija iz zemlje porekla

ekonomskog diplomate.
Ekonomski diplomata od svog stupanja na dunost nastoji da uspostavi to
neposredniji kontakt sa predstavnicima svojih ciljnih grupa. Ve u protokolarnokurtoaznim posetama upoznavanja, zatim stalnom komunikacijom i radnim posetama,
slanjem informacija i publikacija, pozivanjem na manifestacije i dogaaje taj kontakt se
mora odravati i negovati kako bi i rezultat rada ekonomskog diplomate bio to bolji.

36

Bez preciznog odreivanja ciljnih grupa i odravanja stalne komunikacije sa njima

rezultati delovanja ekonomskog diplomate e biti ozbiljno umanjeni.

3.

AUTONOMIJA U KOMUNIKACIJI SA PARTNETIMA I U ODLUIVANJU

Ovo je osobina koja se kod modernog ekonomskog diplomate podrazumeva.

Ekonomski diplomata ne moe biti puki slubenik jedne drave koji e za svaku
novonastalu situaciju traiti instrukcije i saglasnost ministarstva.
U situaciji velike geografske udaljenosti od zemlje, ali i stalne elektronske
komunikacije, dobre banke podataka i znatnog profesionalnog iskustva, ekonomski
diplomata mora posedovati zavidan nivo autonomnosti u komunikaciji sa poslovni
partnerima i u odluivanju po raznim pitanjima. Ukoliko se radi o vanim,
komplikovanim poslovni pregovorima ili zvaninim razgovorima u ministrastvima
prijema, on e zatraiti precizne instrukcije, ali e u toku pregvora dalovati samostalno i
odluno, kao pravi ovlaeni predstavnik svoje zemlje. Bez toga e njegov kredibilitet u
sredini u kojoj deluje biti ozbiljno doveden u pitanje.

4.

NOVA ULOGA EKONOMSKOG PREDSTAVNIKA U INOSTRANSTVU

Uloga ekonomskih predstavnika danas je sve vie usmerena na promociju i

zatitu nacionalnih interesa, odnosno na obezbeenje informacija i pomo nacionalnoj
ekonomiji u osvajanju svetskog trita ili odnoenju pobede u borbi sa konkurencijom.
U novom globalistikom poretku pred ekonomske predstavnike u svetu stavljaju
se nova zaduenja i odgovornosti. Novi polet ekonomije i njihove zemlje mora u njima
dobiti vanog saradnika, koji e informacijama i sugestijama doprineti usmeravanju
njihove izvozne ekspanzije, transformaciji spoljnoekonomskog nastupa, novim
proizvodnim programima i kvalitetu proizvoda, koji moraju da zadovolje odreeno
trite.

37

Ekonomski predstavnik jedne zemlje u svetu je danas sve manje trgovac u

tradicionalnom smislu. On je, pre svega, analitiki posmatra ekonomskih kretanja,
prikuplja vanih ekonomskih i poverljivih informacija, autonomni i autoritativni
pregovara u ekonomskim poslovima i inicijator transformacije u privredi zemlje, u
skladu sa interesima njene privredne ekspanzije.
Jedna velika dravna administracija mora da koluje, obui i konstruie kvalitetan
kadar, koji e voditi njenu ekonomsku ekspanziju u svetu i doprinositi privrednom
napretku zemlje i njenoj izvoznoj orjentaciji.

VII

EKONOMSKA DIPLOMATIJA KAO BUDUNOST DIPLOMATIJE

Ekonomska diplomatija treba da obezbedi konzistentnu politiku ekonomskog

nastupa, materijalne resurse za takav nastup, kao i obuku kadrova koji e te zadatke
sprovoditi. Ekonomske diplomate, pri tome, vode svakodnevnu bitku sa konkurentima u
potrazi za poverljivim ekonomskim informacijama. Nadmeu se u osvajanju novih ili u
proirenju starog prisustva na stranim tritima. Njihov profesionalizam i patriotizam,
ogleda se u predanoj borbi za ekonomske interese profit svoje kompanije ili zemlje u
celini.
Donedavno na funcijama naih diplomata u svetu nalazili su se ljudi koji ne samo
da nisu poznavali ekonomske prilike zemlje prijema, ve ni privrednu situaciju svoje
zemlje. Pojedinci nisu znali, ak, ni jezik zemlje u koju odlaze. Upravo zbog toga nuno je
obuiti novu generacija modernih ekonomskih diplomata, koji mogu rame uz rame da se
bore sa najsposobnijim japijima sveta za to bolje pozicije nae zemlje na svetskom
tritu.
Sa globalizacijom svetske privrede i meunarodne politike interes pojedinih
privreda da budu promovisane u inostranstvu i da se na svetskom tritu izbore za to
vee uee i udeo u svetskom profitu, postaje i dravni interes njihovih zemalja.
Samim tim, osnovna funkcija dravne administracije, mehanizma tzv. spoljne
akcije, diplomatskih i spoljnotrgovinskih predstavnitava, razliitih delegacija, ministara,

38

predsednika vlada, pa ak i efova drava prilikom boravka u inostranstvu postaje

funkcija ekonomskog diplomate da reklamira i prodaje proizvode nacionalne privrede
u svetu,kao i da obezbedi da kompanije iz njegove zemalja dobijaju poslove na stranom
tritu.

1.

ZATO EKONOMSKA DIPLOMATIJA PREDSTAVLJA BUDUNOST

DIPLOMATIJE

Zato to je u okolnostima globalizacije svetske privrede i politike, globalizacije

svih vidova savremenog ivota, ekonomska diplomatija, ak i bilateralna, postala
osnovno sredstvo prodora na svetsko trite.Budui da je cilj ekonomske diplomatije
upravo da stimulie ekonomsku razmenu izmeu zemalja, jasno je da je ona vaan
faktor privrednog i drutvenog razvoja, pa po tome i budunost moderne diplomatije,
diplomatije sutranjice.
Na Zapadu se smatra da su otvaranje trita i poveana slobodna cirkulacija
dobara, usluga i kapitala, dakle ono to se obino naziva mondijalizacija, neophodni
elementi za ostvarenje trajnog ekonomskog rasta. Ovakav stav, prisutan u savremenom
svetu, stie sve vie pristalica i u zemljama u razvoju, koje ele da uhvate trku sa
razvijenim zemljama. Ekonomska diplomatija putem irenja i promocija ovakvih ideja, a
naroito stimulisanjem ulaganja u privredne kapacitete neophodne za razvoj i bolji ivot
graana, doprinosi duhu otvorenosti i saradnje, vee razmene i pomoi razvijenog sveta
zemljama u razvoju.
Time ekonomska diplomatija, takoe, postaje diplomatija sutranjice,
doprinosei ekonomskom, pa samim tim i drutvenom, demokratskom razvoju danas
preovlaujue nerazvijenog dela sveta. Globalni cilj svetskog razvoja u treem
milenijumu je da se taj deo sveta u kome postoje beda, siromatvo, zarazne bolesti i
umiranje od gladi, sve vie smanjuje i sasvim nestane. Za to se vredi boriti svim moguim
sredstvima i ljudskom solidarnou.

39