AGROHEMIJA prvi test

II grupa
1. a) ta je sorptivna sposobnost zemljita?
Sorptivna sposobnost zemljita-apsorbna mo je sposobnost zemljita da zadrava jone
na povrini ili unutranjosti vrstih estica i da ih tako titi od gubitaka (ispiranja,
volatizacije).
b)
1.
2.
3.

Aktivni inioci fiziko-hemijske adsorpcije su koloidne estice a ine ih?

mineralni
organski
organo-mineralni koloidi u obliku:
Acidoida
Bazoida
Amfotera-amfolita koji skupa ine adsorptivni kompleks zemljita

2. pH vrednost zemljita je promenljiva i zavisi od?

a) godinjih doba, agrotehnikih mera, biljne vrste, unetih ubriva i korenskih izluevina.
b) korenskih izluevina, unetih ubriva, agrotehnikih mera i C/N odnosa.
3. a) Definiite zemljini rastvor?
Zemljini rastvor zemljita ili tena faza nalazi se u neprestanom uzajamnom odnosu sa
vrstom fazom. Znaaj ove faze je taj to je to sredina iz koje se biljka snabdeva hranom
i vodom.
Sastav tene faze-zemljinog rastvora je promenljiv i razliite je koncentracije u razno
godinje doba u toku dana i asa. Na te promene najvie utie t i vlanost. Sastav mu se
menja pri sputanju i podizanju podzemnih voda i pri suenju zemljita.
b) Najee koncentracije anjona u zemljinom rastvoru su?
b1) NO3-(<10 mg*1-1); NO2-(5-10 mg*1-1); SO2-(20-70 mg*1-1)
b2) NO3-(0-200 mg*1-1); SO22-(20-70 mg*1-1); H2PO4- i HPO42-(0,2-0,3 mg*1-1); NO2-(u
tragovima)
4. Navedite koliko od ukupnih koliina N, P, K, Ca, Mg i Fe u zemljitu je
organski a koliko mineralni oblik?
95% organski, a 5% mineralni.
5. Za bilans azota, koja azotofiksacija je posebno vana i zato?
Slobodna azotofiksacija ima njavei znaaj jer se odvija na svim suvim delovima zemljie,
i moe se poveati mikrobiolokim ubrivima (azotobakterin).
6. Denitrifikacijom u anaerobnim uslovima glukoza se razlae?
a) C6H12O6 + 4NO3 6CO2 + 6H2O + N2
b) C6H12O6 + 6O2 CO2 + 6H2O
7. Kretanje nitrata u zemljitu moe biti?
a) difuzijom
b) ascedentno, descedentno
c) na bazi mas-flow
d) simultano, difuzijom i mas-flow.

8. Dovrite hemijski proces vezivanja P u zemljitu kisele reakcije:

a) Ca(H2PO4) + Fe(OH)3 CaHPO4 + FePO4 + 3H2O
b) 3CaHPO4 + Fe(OH)3 Ca3(PO4)2+FePO4+3H2O
9. ta ini lakopristupaan fosfor u zemljitu?
To je onaj deo ukupnih rezervi fosfora koji mogu da usvoje biljke svojim korenovim
sistemom a to je:
- fosfor u zemljinom rastvoru
- adsorbovani fosfor u adsortpivnom kompleksu zemljita
- fosfor vezan u razna P-jedinjenja kao deo MCP, DCP, deo svee istaloenih koloidnih
fosfata Al i Fe i neutralni fosfati.
10. Navesti oblike kalijuma u zemljitu i njihov procentualni udeo.
Sav K je u mineralnom obliku
1. Rastvorljivi K K zemljinog rastvora 6-20 mgkg-1 (ppm)
2. Zamenjivi ili adsorbovani K 1-2%
3. Fiksirani ili neizmenljivi K 1-10%
4. K kristalne reetke 90-98%
11. Napiite sve izvore dospevanja sumpora u pedosferu.
1. Biljnim i ivotinjskim ostacima u razliitim S-jedinjenjima (Proteini, amino-kiseline,
Glukozidi, Alkaloidi, Tiamini, Merkaptani, taurini)
2. Sagorevanjem fosilnih goriva u industriji
3. Emanacijom (vulkana, gejzera)
4. Iz atmosfere putem padavina
5. Difuzijom gasova (SO2; SO3; H2S) kojima je atmosfera zasiena usled sagorevanja
fosilnih goriva u energetici, industriji, saobraaju.
6. Iz ubriva: (NH4)2SO4; superfosfat; K2SO4; stajnjak
7. Primenom sredstava za zatitu biljaka na bazi sumpora.
12. Kalcijum je amandman zemljita jer utie na:
a) peptizaciju i mikrobioloka svojstva, pH zemljita
b) fiziko-mehijska, toplotna i bioloka svojstva zemljita
c) strukturu zemljita, fiziko-hemijska i bioloka svojstva i pH zemljita.
13. Napisati najea poli-amino i poli-acetatna jedinjenja gvoa (Fe helate)
koja se koriste pri otklanjanju Fe-hloroze.
- Fe-seqvestren 138
- Ferifert

14. Nabrojati sve faktore koji utiu na dinamiku mikroelemenata u zemljitu.

- pH
- organska materija
- Oksido-redukcioni potencijal
- Sadraj CaCO3 %
- Mehaniki sastav zemljita
- Vlanost zemljita
- Prisustvo hidratisanih oksida Fe i Al
- Odnos izmeu mikroelemenata i drugih elemenata
- Primena alkalnih ili kiselih ubriva.
15. Navedite granine vrednosti za lakopristupaan Zn ekstrahovan u 1% EDTA
i 0,05M DTPA ekstraktu.
Allan (1961)

Maarska

Lindsay
(1965)

Nivo
obezbeenosti

1 % EDTA

0,01 M
Na2EDTA

0,05 M DTPA

Vrlo visok (toksian)

Visok
Srednji
Nizak
Vrlo nizak

>
>
>
>
>

> 2,2
2,2
1,4-2,2
1,0-1,4
1,0

> 1,2
1,2
0,8-1,2
0,4-0,8
0,4

2,8
2,8
2,0-2,8
1,5-2,0
1,5