Napomena autora

Pre desetak godina javila se jedna maglovita ideja, a kasnije je ta ideja poela
da zaokuplja moju punu panju; ta ideja zamisao o knjizi Tajne upravljanja
Atile, hunskog zaokupljala me je rano ujutru, kasno nou, ak i vikendima
tokom gotovo cele jedne godine. U tom periodu nekoliko ljudi me je hrabrilo
i prualo podrku neophodnu da bih ustrajao. Njihov sam dunik. Prvo,
elim da izrazim zahvalnost Ceril, DastiDejmiju i Deremiju koji nisu samo
lanovi nu moje porodice ve i prijatelji i ljudi od poverenja koji su mi
nesebino pnjali podrku i pomo dok sam pripremao rukopis, a i tokom
svih kasnijih preraivanja rukopisa. Dastin, mada mu je bilo samo deset
godina kada je ovaj projekat zapoeo, bio je od posebne pomoi kada je
trebalo zamisliti metaforinog vou iz knjige, Atilu. Ceril je pruila

otroumna zapaanja o ponaanju voa u svim oblastima ivota. Dejmi i

Deremi su dali projektu onu vrstu bezrezervne podrke koja se sree samo u
nevinosti detinjstva ili u velikodunosti zrelog doba. Aniko Majers (Myers) i
Dejv Hendli (Handley) sakupili su izvanredan istorijski materijal o Atili to
nije mala stvar, poto tog materijala nema mnogo. Li Alen (Allen), uspean
vojni komandant i moj nekadanji kolega u vojsci, igrao je ulogu mentora,
pazei da ne odlutam predaleko od osnovne teme knjige. U jesen 1984. uinio
sam nekoliko pokuaja, sam i preko jednog knjievnog zastupnika u Bostonu,
da zainteresujem praktino bilo koju izdavaku kuu da prihvati izdavanje
knjige. Sedamnaest izdavaa me je odbilo, iz sedamnaest razliitih razloga od
kojih su mnogi protivureili jedan drugom, pa me je moj drugi po redu
knjievni zastupnik obavestio da moja knjiga nije ono to bi on mogao da
plasira. Zato sam odluio da dobri ljudi u Pablier presu (Publisher Press) u
Solt Lejk Sitiju tampaju knjigu o mom troku. Nameravao sam da tokom
dueg perioda nudim primerke knjige ljudima koji bi mogli biti zainteresovani
za delo koje predstavlja smeo raskid sa tradicionalnom literaturom o
upravljanju. Dok se sve to deavalo, Dejvid Koupas (Copus), ugledni advokat
iz Vaingtona, proitao je originalni rukopis i predloio da poaljem jedan
primerak H. Rosu Perou. Ubrzo poto je odtampan ogranien broj
primeraka, poslao sam Rosu

primerak uz Dejvidovu preporuku. Rosu se knjiga dopala pa me je pozvao da

sa njim porazgovaram o njoj. Cinjenica da je on kupio sedamsto primeraka
prvog izdanja, to je kasnije objavio Albert Li u svojoj knjizi Zovite me
Roder, podstakla me je da nastavim prodavanje knjige i istovremeno
istraujem mogunosti za njenu iru distribuciju. Tokom naredne tri godine,
knjiga Tajne upravljanja Atile hunskog nala je put do nekoliko hiljada
Amerikanaca, od najbogatijih i najuticajnijih do obinih, prosenih ljudi. To je
bilo izuzetno iskustvo za Ceril i mene. Mi nismo reklamirali knjigu niti smo u
prva dva izdanja tampali bilo kakva obavetenja o tome kako se mogu kupiti
dodatni primerci; pa ipak, budui itaoci su uspevali da dou do nas. Prijali su
nam razgovori i dopisivanje sa njima. Nadam se da im je knjiga na neki nain
obogatila ivot i zahvaljujem im za pokroviteljstvo i rei ohrabrenja. Period
tokom kojeg smo distribuirali Tajne upravljanja Atile hunskog iz male
kancelarije u svom domu primajui porudbine, pakujui i aljui knjige uz
pomo Dastina, Dejmija i Deremija jedan je od najlepih koje smo proveli
zajedno kao porodica. U maju 1988. sudbina Tajni upravljanja dramatino je
poela da se menja, jer je tada objavljena neoekivana pohvala mom delu u
knjizi Zovite meRoder, knjizi u kojoj se opisuje loe upravljanje u jednoj od
najveih amerikih korporacija Deneral motorsu. Autor Albert Li opisao je
probleme kada je predsednik odbora Deneral motorsa, Roder Smit (Smith)
zabranio svom novom

poslovnom saradniku, Rosu Perou, da distribuira petsto primeraka Tajni

upravljanja na veeri za menadere iz jedne nove podrunice Deneral
motorsa. Ja za to nisam uo. U to vreme nisam ni slutio da bi rei pohvale
Alberta Lija mogle da za moju knjigu zainteresuju izdavaa koji je verovao u
njenu budunost izdavaku kuu ,yorner buks" (Warner Books). Hvala ti, Al!
Prvi korak u svemu tome bila je sugestija dr Hendri Vajsingera (Weisinger) da
poaljem jedan primerak Tajni upravljanja knjievnom zastupniku Riardu
Pajnu (Pine). Puna dva meseca su prola pre nego to sam obuzdao svoj strah
od jo jednog odbijanja i telefonirao Riardu. Sasvim razumljivo, on uopte
nije uo za moju knjigu, ali je obeao da e je pogledati. Riard, koji je pravi
udotvorac u svom pozivu, za manje od dve nedelje dogovorio se sa kuom
,yorner buks" o izdavanju Tajni upravljanja. Ako to nije rekordno vreme u
svetu izdavatva, jeste u Sidar Sitiju (Cedar City), u dravi Jutah (Utah), u
mestu u kome sam roen, gde se sve odvija mnogo sporije. Bilo je pravo
zadovoljstvo saraivati sa ljudima iz kue ,yorner buks". Posebno sam
zahvalan uredniku Riku Horganu (Horgan), koji je odluno, svojim strunim
potezima, doterao moje delo. Lari Kirbaum (Kirshbaum), predsednik
,yornera", sa puno entuzijazma, od poetka do kraja, vodio je celokupne
aktivnosti u vezi sa ovim izdanjem. Njih dvojica su, jednostavno, ona vrsta
efikasnih ljudi sa kojima je uivanje raditi.

I na kraju, bila mi je ast to sam gotovo deset godina mogao da saraujem sa

Larijem Vizenom (Wiesen) u Amerikan ikspresu" (American Express), a
zatim i u ,Vatrogasnom fondu" (Fireman Fund). On mi je poklonio svoje
poverenje i podrku, dao pravovremeni i mudri savet, pruio lini primer
integriteta i irinu pogleda, tako da sam mogao da nauim i postignem mnogo
toga to bi inae, vrlo verovatno, ostalo van mog domaaja. Ves Roberts
Ronert Park, Kalifornija avgust 1988.

Predgovor
Moda je zamisao da se na liku Atile, hunskog kralja, zasnuje metafora o
upravljanju problematina. Naime, Atilu istorija prikazuje kao varvarina, kao
runog sitnog tiranina ije su horde, potpuno zanemarujui prihvaene
principe konzervacije, beskrupulozno unitile divne i idiline seoske pejzae, a
zatim krenule u pustoenje i pljakanje bezbrojnih gradova i sela koje su
naseljavali predstavnici civilizovanijih evropskih naroda. Atilino ime se ne
povezuje sa osobinama briIjantnog voe, genijalnog luonoe civilizacije ili
milostivog i vetog kralja; mrani Atila se obino sree u duhovitim izrekama i
slui kao opteprihvaeni primer za one kvalitete i atribute koji se kod voa
svih generacija, organizacija ili pokreta sa gnuanjem kritikuju.

Po pravilu, knjige o upravljanju bave se ivotom i dostignuima drutveno

prihvatljivih mukaraca i ena koji su dostigli vrhunac u poslovanju, atletici,
medicini, estradi, obrazovanju, religiji ili vojsci. Mnoge od tih knjiga treba
proitati; u njima su dragocene lekcije koje pomau da razvijemo sopstvene
sposobnosti za upravljanje. Ponekad je, meutim, izuzetno teko iz tih knjiga
izvui sutinu principa upravljanja, a jo je tee primeniti ideje iz tih knjiga u
svakodnevnom ivotu. Upravljanje je privilegija; ono podrazumeva obavezu
da se usmeravaju aktivnosti drugih ljudi kako bi se ostvarili ciljevi neke
organizacije. Takva obaveza postoji na raznim nivoima i podrazumeva
odgovornost kako za uspene tako i za neuspene poduhvate. Upravljanje nije
samo model ili sistem. Nijedan model ili sistem postupaka u upravljanju ne
moe da predvidi sve okolnosti, uslove i situacije u kojima rukovodilac treba
da utie na aktivnosti drugih ljudi. Potovanje principa upravljanja samo je
dobra osnova za razvijanje drugih vetina, vanih za uspeh u pojedinim
oblastima. Ba iz tog razloga izabrao sam Atilu za centralnu figuru ove knjige.
Njegov narod je odavno izumro, nomadski Huni vie ne lutaju i nije
verovatno da bi iko uzeo Atilu za model ponaanja i imitirao ga. Ali, kao to
u pokazati, njegova karijera prua upeatljiv i pogodan materijal za bukvar
upravljanja. Kao pojedinci, Huni su bili dinamini, lukavi ljudi sa jedinim
zajednikim ciljem da se negde

ulogore. Nisu proizvodili robu kojom bi mogli trgovati meu sobom, pa su

napadali sela, pustoili ih i tako pribavljali plen koji bi kasnije trampili za
hranu i sve drugo potrebno za opstanak. Nije moglo biti veeg izazova za
vou od onog sa kojim se suoio mladi Atila dok je od tih varvarskih hordi
stvarao hunsku naciju. Suoavao se sa opasnostima, iskuenjima i nevoljama i
bivao obmanjivan ne samo od strane plemena i klanova nego i od strane svog
brata i svojih strieva. Pa ipak, njegova vojska je ratovala protiv
disciplinovanijih, bolje obuenih i bolje opremijenih snaga. Vrlo mali broj
njegovih poglavica, ako je uopte i bilo takvih, delio je Atiline snove o
osvajanju sveta i o hunskoj domovini. Poglavice je trebalo ubediti, trebalo je
sasluati i opovrgnuti njihove primedbe. Odanost poglavica zasnivala se samo
na strahu za goli ivot, na strahopotovanju prema Atilinoj superiornoj logici
i na pohlepi da se stekne jo vei plen od plena koji bi se mogao stei drugim
sredstvima. Atila je jednom postigao da Teodosije II, imperator Istonog
rimskog carsrva, plaa danak Hunima kao jedan od uslova za ugovor o miru.
A kada je moda ve bio umoran i ostareo kralj, Atila je na zahtevpape
zaustavio svoju vojsku i poslao je kui. Kada bi se Atilin ivot prouio sa
stanovita drugaijeg od stanovita onih koji su zapisivali prie o njemu
mnogo toga to danas imamo mora da je bar u izvesnoj meri apokrifno, a
moda i pisano neobjektivno zbog razlika u politikim pogledima Atila bi se
danas moda mogao

okarakterisati kao preduzetnik, diplomata, reformator drutva, dravnik,

luonoa civilizacije, briIjantni feldmaral i organizator nekoliko estokih
zabava. Ali ja nisam odabrao Atilu za metaforiki lik u ovoj knjizi zbog bilo
koje od ovih moguih karakteristika niti zato to elim da od njega stvorim
kultnog heroja savremenog doba. Odabrao sam ga poto njegov buran ivot i
kontroverzna predstava o njemu kao o odlunom, snanom, prekaljenom i
zagonetnom voi koji se usudio da ostvari velike uspehe i izveo poduhvate
uprkos naizgled" nepremostivim tekoama pruaju dobru priliku da se
osnove upravljanja prenesu novoj generaciji rukovodilaca koji se ne boje Atile
i kojima e moda prijati novi pedagoki tretman u oblasti koja inae moe
biti vrlo prizemno, nezanimljivo tivo. Za one koji malo znaju o tome ko je
bio Atila, a i zato da bih stvorio osnovu za svoju metaforu, u uvodu ove
knjige ukratko sam ispriao njegov ivot i legende o njemu. Bitno je da se
itaocu ukae na to da se ak i najugledniji istoriari razmimoilaze kada piu o
veliini Atiline vojske, kao i kada piu o ukupnom broju stanovnika hunske
konfederacije. Zbog toga su brojke koje se iznose u ovoj knjizi najverovatnije
preterane u istoj meri u kojoj su preterane i brojke u drugim izvorima. Isto
tako, ako tadanji istoriari nisu mogli precizno da odrede veliinu njegove
vojske, razumno je pretpostaviti da se i veina ostalih zabeleenih podataka
moe dovesti u pitanje i protumaiti drugaije. Prema tome, elei da Atilu
predstavim kao svog

metaforinog vou to objektivnije, stvorio sam o njemu i njegovim Hunima

neto pozitivniju predstavu od predstave koja se moda moe nai u drugim
knjigama. Svako poglavlje ove knjige poinje vinjetom koja sadri priu iz
Atilinog ivota. Vinjete treba da prikau polaznu taku i iskustvo na osnovu
kojih Atila svojim poglavicama i Hunima u logoru pripoveda o razliitim
principima rukovoenja. Poto nemaju nikakve direktne veze sa slinim
naslovima i dogaajima iz naih dana, te vinjete pruaju itaocima priliku da
sami predstave opisane prie i da se pripreme za aforizme koji se odnose na
uspeh u rukovoenju u bilo kom vremenu, drutvu, organizaciji ili situaciji.
Aforizmi koje izgovara Atila ne moraju biti autentini jer nije zabeleeno da
ih je kralj Huna ikada izrekao. To su, pre svega, aforizmi koje sam napisao
prema svom iskustvu, istraivanju i prema svojim opaanjima. Njih su
prouili i ispitali strogi kritiari a ukljueni su u knjigu tek posle podrobne
provere. U svakom radu ovog tipa, nakon to se pisanje zavri, autoru
preostanu neka britka zapaanja. Neke od mojih najboljih preostalih misli
date su u okviru tematskih grupa koje sam sve zajedno nazvao atilizmi".
Njima se zavrava ovaj bukvar upravljanja. U ovoj knjizi nije bilo namere da
se ma koji proli, sadanji ili budui voa identifikuje sa Atilom. Isto tako, nije
bilo namere da se neka organizacija okarakterie kao atilovska". To bi samo

odvuklo panju sa poruke koju knjiga eli da prenese i dovelo do dugotrajne,

zamorne rasprave. Ova knjiga ne sadri maginu formulu za razvoj
sposobnosti upravljanja. Cudesne metode pomou kojih se vetine, stavovi i
osobine potrebne za uspeno upravljanje mogu stei bre tek treba da se
otkriju. Sudei po naem vremenu, kao i po prolim vekovima, izgleda da je u
prirodi ljudskog bia da stie osobine voe malopomalo stalno usavravajui
prethodno nauene postavke. Postavke i koncepte u ovoj knjizi ne shvatam
kao konanu re o svemu to se zna o ljudima koji upravljaju. Meutim, ova
knjiga nudi mogunost da se na sveobuhvatan, sutinski nain krene ka
razumevanju onoga to obino nazivamo upravljanje.

Uvod: U potrazi za Atilom

Uavi u istoriju kao narod nejasnog porekla, Huni su bili skup nomadskih
plemena razliitih rasa i jezika. Da li potiu sa evropske strane Urala ili su
turskog i azijskog porekla, moe se procenjivati samo po retkim pisanim
dokumentima i konfuznoj usmenoj predaji. Bavei se iskljuivo stoarstvom,
bez nacionalnih ciljeva, Huni su bili narod slabo povezanih plemena koja su
se stalno selila. Njihovi ratnici su jahali ispred ena koje su stvarale svoje
domove u zaprenim kolima pokrivenim ivotinjskom koom i prepunim
dece i plena iz prethodnih pobeda. Njihove duge seobe bile su jednolina
lutanja, a njihove beskrajne pesme koje slave prirodu samo su podsticale taj
lutalaki duh. Glasnija od tih pesama bila je samo neprekidna kakofonija
dahtanja konja i pucketanja bieva.

Odeveni u ivotinjske koe i krzno, mnogi Huni imali su mrkoukastu kou,

duge ruke, iroke grudi i uske, kose oi u kojima se stalno video odsjaj
lukavosti i okrutnosti. Lobanje njihovih ratnika bivale su deformisane u
detinjstvu pomou specifine drvene naprave koja se privrivala konim
remenima. Ratnici su imali retku bradu zato to su njihove obraze prili
vrelim metalnim predmetima dok su bili mladi da bi zaustavili rast dlaka na
licu. Jeli su sirovo meso koje bi se sasuilo od noenja u vreama na bedrima
ratnika ili u bisagama na bokovima konja. Kobilje mleko bilo je takoe deo
njihove redovne ishrane. Oruje te horde smatralo se za primitivno i
egzotino ak i u ono vreme. Njihov ratniki duh podstican je enjom za
brzim i neprekidnim kretanjem u potrazi za nekom vrstom raja u kome se
veliao ugled steen pustoenjem i pljakanjem. Za civilizovani svet oni su bili
varvari koji su se malo razlikovali od divljih ivotinja kako po izgledu, tako i
po nainu ivota. Samo prisustvo horde esto je izazivalo toliki strah da su
ljudi neke regije naputali svoja sela bez otpora i bez kasnije odmazde. Iz
takve neobine i varvarske tradicije izdigao se jedan od najistaknutijih voa za
koje svet zna: Atila, kralj Huna. Rodio se u zaprenim kolima negde u dolini
Dunava oko 395. godine nove ere. Atila je bio sin kralja Munduka i bile su
poznate otprilike trideset dve generacije njegovih predaka. Njegova po

rodica je tako odravala krvnu liniju vladara horde i imala je tipine

mongolske karakteristike. Nauivi prvo da jae na ovci, Atila je kasnije
postao izvanredan jaha. Takoe je postao nenadmaan u upotrebi luka,
koplja, lasa, maa i bia. To su bile tradicionalne vetine u njegovom narodu i
svako ko je bio vieg porekla trebalo je da ih stekne. Atila je bio izuzetno
snaan: cenio je snagu i oseao je veliki prezir prema slabima. esto je javno
pokazivao koliko je ponosan na svoju snagu, a posebno tokom odlaska u lov
kada bi mreama hvatao vukove i medvede, da bi ih rasporio kratkim noem.
Njegov vrlo prisan ocinos sa ocem prerano je prekinut jer je kralj Munduk
umro dok je Atila bio jo deak. Nakon toga, Atila je postao rtva svojih
strieva, a posebno Rugile, naslednika Mundukovog trona praktino mu je
bio preputen na milost i nemilost. Atila je otvoreno kritikovao Rugiiinu
odluku da horda pone da slui drugim narodima, jer je verovao da Huni
mogu lako da pobede te narode; ta kritika je promenila tok njegove mladosti.
Kad mu je bilo dvanaest godina, Atilu su poslali kao detetaoca na rimski dvor
imperatora Honorija. Zauzvrat, Rugila je dobio, kao ispunjenje dogovora o
razmeni kakvu su Rimljani esto primenjivali, deaka po imenu Ecije (Aetius).
Takvi dogovori o razmeni bili su veliko lukavstvo Rimskog carstva. S jedne
strane, Carstvo je uilo taoce u Rimu obiajima, tradiciji, kao i pompeznom i
raskonom dvorskom ivotu navikama

koje su ti mladi taoci nosili sa sobom kada su se vraali u svoj narod i tako
pomagali da se proiri uticaj Rima u stranim zemljama. S druge strane, deak
koga je Carstvo slalo za taoca znatno je poveavao mogunosti za pijunau.
Atila se opirao propagandi kojoj su ga izlagali njegovi rimski mentori.
Odbacivao je sve to je dolazilo od njih. Mada je pokuavao da razvije duh
otpora kod drugih deakatalaca, nije u tome uspeo. Bar dva puta Atila je
pokuao da pobegne. Poto nije uspeo da se oslobodi, lunjao je palatom kao
zver u kavezu. Njegova mrnja prema politici i obiajima Carstva rasla je iz
dana u dan. Suanjstvo je bilo vreme oajanja za mladog Atilu. Izdao ga je
samoivi Rugila. Ceznuo je za hunskom domovinom i obiajima koji su mu
bili bliski. Posle neuspelih pokuaja bekstva Atila se dao na intenzivno
prouavanje Carstva, a prestao je i da se javno opire svom statusu taoca.
Prouavao je unutranju i spoljnu politiku Rimljana. esto je potajno
posmatrao Rimljane na diplomatskim razgovorima sa stranim poslanicima.
Prouavao je vojnu mo Carstva, otkrivajui njenu snagu i njene slabe take.
Od iskusnih Rimljana uio je upravljanje, protokol i sve drugo to prilii
buduim vladarima i poslanicima. Ba na rimskom dvoru Atila je poeo da
stvara svoju strategiju za osvajanje sveta. Njegov plan bio je sistematian i
detaljan. To nije bio plan nepromiljenog nezrelog deaka.

Dok je Atila bio na Honorijevom dvoru, Ecije, njegov doivotni suparnik,

provodio je vreme na slian nain na dvoru kralja Rugile. Ecije, roen u
porodici Gaudencijus, bio je sin Germana iz Panonije koji je imao titule
Voa konjice" i Osvaja Afrike". Ecijev odnos sa ocem bio je, kao i Atilin,
prekinut oevom smru za vreme pobune sopstvenih vojnika u Galiji. Dok je
bio detetalac, Ecije je razvio poverljiv odnos sa kraljem Rugilom i drugim
hunskim plemiima. Isto tako, postao je uenik Huna i uio njihove obiaje,
tradiciju i motive. Huni su mu pokazivali kako se koristi njihovo oruje, uili
ga da lovi i da jae. Tako je Ecije stekao znanje koje je iskoristio kasnije, kada
se suprotstavio Atili u bitki kod Salona. Kada se Atila vratio u dolinu Dunava,
kraljevski tron nije imao ni politiki ni vojni uticaj na svoja plemena. Atila je
poeo svoj uspon na vlast obnavljajui i razvijajui odnose sa plemenskim
poglavicama. Veliki deo ovog zbliavanja ostvaren je tokom mnogobrojnih
Atilinih lovova po celoj hunskoj tei itoriji. Zadobio je odanost tih poglavica
delujui na njihove emocije, budei njihove ratnike instinkte i podstiui
njihove apetite za lako sticanje slave i piena. Istorijski izvori kau da je Atila
postao kralj plemena u dolini Dunava nakon to je njegov brat Bleda poginuo
u lovu. Jedna romantinija hunska legenda uspon na vlast objanjava
drugaije.

Prema toj legendi, nakon Bledine smrti, plemenske voe su nakon sahrane
raspravljale ko bi trebalo da postane njihov kralj. Tokom veanja neki momak
je dojavio da se usred oblinje doline upravo pojavio plameni ma. Kada su
sledei tog momka stigli do doline, plemenske poglavice su sa
strahopotovanjem posmatrali kako plameni ma skae u Atilinu ispruenu
ruku. Ma je bio izuzetne izrade pa su pomislili da je delo nekog boanstva.
To je bilo predskazanje, boji ma". Svakako im je poslat da prekine svau i
da potvrdi Atilu kao njihovog kralja. Kad je postao kralj tog kraljevskog
plemena, Atila je poeo da ujedinjuje druga, potpuno nezavisna plemena u
hunsku naciju. Pria se da je proveo dane i dane ispred svog atora
raspravljajui sa plemenskim poglavicama kako bi pristali na njegov plan
ujedinjenja. Atila je po kratkom postupku pogubio poglavice koje su se
pobunile. Strah od pruanja otpora Atili postao je tako snaan da je jedan
ostareli poglavica zamolio da bude izuzet od posete kralju Atiii rekavi: Moje
oi, i suvie slabe da bi gledale u sunce, svakako ne bi mogle da gledaju blesak
osvajaa." Atila je to lukavo laskanje prihvatio bez primedbi. Mada je koristio
mo koju je pruala vlast, nije upao u zamke novog poloaja. Pijui i jedui iz
cirvenog posua, Atila je sedeo na drvenom tronu u drvenoj palati. Njegova
ociora nije pokazivala eleganciju rimskih vladara. U stvari, nosio je ogrta od
crnog krzna i crnu konu kapu nabijenu nisko na elo.

Horde su izuzetno potovale Atilu. Njegov ulazak u logore hordi bio je prizor
koji je trebalo videti. ene, deca i ratnici su stajali pokraj puta kojim se kretao
i izvikivali mu pohvale. ene su mu pruale hranu dok je na konju prolazio
pored njih. Atila je dostojanstveno reagovao na ove gestove, brzo je jeo hranu
ne silazei sa iea svog gizdavog crnog bojnog konja Vilama. Dok je Atila
vladao kao kralj Huna, presude su donoene brzo ali poteno. Nije postupao
naglo. Pruio je Hunima nacionalni cilj da stave pod svoju kontrolu
germanske i slovenske narode, da osvoje Rim i Konstantinopolj, da u maru
krenu protiv cele Azije, a zatim i protiv Afrike. Tako bi Huni zavladali svim
zemljama na severu, jugu, istoku i zapadu. Atila bi zaista vladao svetom.
Atilin plan bio je ambiciozan, raspaljivan snovima iz detinjstva, oblikovan
predstavama koje je stekao u mladosti. Nameravao je da taj plan reaiizuje
korak po korak. Njegov metod je podrazumevao strpljenje i nepokolebljivu
ustrajnost to i jesu azijatske vrline kao i politiku mudrost onoga koji slua i
gleda dok iekuje pravi trenutak za akciju. Osvajanja Huna pod njegovim
vostvom legendarna su. Atila je veto sprovodio plan u delo. Njegova
vojska, koja je po mnogim procenama brojala gotovo 700.000 ratnika, bila je
skupina varvara. Pa ipak je prihvatila jedan cilj, bila disciplinovana i ispunjena
duhom zajednitva. Mada su Huni ponekad imali tekoe u napredovanju,
pobeda je esto bila njihova bez otpora

lokalnog stanovnitva. Sela su, ponekad, naputana kada se ulo da se

pribliava hunska vojska. Ipak, to napredovanje Huna naglo je prekinuo Ecije,
doivotni suparnik hunskog kralja. Godine 451. nove ere, u Katalaunskoj
niziji blizu alona (Chalons), na ostacima antikog rimskog tabora, Huni su
grupisali svoje koije spremajui se za bitku. Rimljane je u bitku koja je
usledila poveo Ecije. Hune je predvodio Atila. Koristei se taktikom koju je
nauio dokje boravio kod Huna, Ecije je neutralizovao prednost strelaca i
konjanika hunske vojske tako to ih je primorao na borbu prsa u prsa.
Bronzani lemovi i oklopi na telima rimskih vojnika zatitili su ih od kamenih
sekira varvara koji nisu bili vini peadijskoj taktici. Maevi Rimljana su
prevladali nad lasom i dugim kopljem Huna. Bitka je bila nemilosrdna,
nijedna strana nije uzimala zarobljenike, a vrlo malo ranjenih je preivelo.
Veruje se da je, kad je pala no, izmeu 162.000 i 300.000 hunskih ratnika
lealo mrtvo u Katalaunskoj niziji. Shvatajui da je besmisleno nastaviti bitku,
Atila je naredio povlaenje; Rimljani su bili pomalo zaueni to hunska
horda bei pred njima nakon Atilinog prvog i jedinog poraza. Neto nije bilo
u redu u Atilinom planu i za trenutak je izgledalo da ga samopouzdanje,
njegova nepresuna energija i volja naputaju. Njegova optimistika udnja da
osvoji svet iezavala je pred njim posle stranog poraza.
1 U dananjoj Francuskoj, istono od Pariza. (prim. prev)

Vrativi svoju razbijenu vojsku u poznatu dolinu Dunava, Atila se dao na

prouavanje vojne nauke kako bi uveo neophodne promene i jo jednom
krenuo u osvajanje sveta. Korenita reorganizacija vojske, neophodna da bi se
nadmudrila taktika njegovog protivnika Ecija, nije mogla da se sprovede bez
dubokih promena u obiajima koje su Huni gajili generacijama. Koni oklopi
sa metalnim ploicama na rubovima zamenili su krznene odore vojske. Glavni
grad Huna, Ecelburg, bio je utvren tako da je mogao da izdri duge opsade.
Njihov nomadski nain ivota bio je odbaen; Huni vie nisu nepostojane
lutalice imali su domovinu i pustili su duboke korene u njeno tlo, ak su
postali i civilizovani. (jraeni su katapulti. Ratnici su obuavani za peadijsku
borbu uili su da manevriu u hodu i da kao zatitu ne koriste precizno
gaanje lukom ve duge titove. Okolnosti nastale kada su Persijanci i
Rimljani poeli da razvijaju saveznike odnose, prekinule su Atiline planove
da potpuno reorganizuje hunsku vojsku. Bila je neophodna brza akcija da bi
se spreile posledice tog saveznitva. Atila je okupio plemenske poglavice i u
nekoliko rei izneo marrutu i poredak i bitki. Mnogi Rimljani u povratku
Huna na ratnu scenu nisu videli preteranu opasnost po svoju bezbednost.
Oni dotad nisu bili neposredni svedoci sposobnosti hunske vojske da
divljaki opustoi sve to je lealo pred njom. Uskoro su bolje upoznali
estinu varvarskog naleta.

Nakon brzog i lakog ulaska u Italiju, Huni su poeli opsadu Akvileje

(Aquileia), tvrave koja je esto bila opsedana. Uskoro su Akvilejci shvatili da
Huni nisu divljacilutalice, ve dobro opremljena i disciplinovana vojska koja
veto izvodi manevre. Opsada je bila duga, sledovanja hrane su se topila i
postojala je opasnost da moral vojske Huna opadne. Meutim, kada su
novodisciplinovani ratnici ugledali dobar predznak kako roda i njeni mladi
naputaju gradske zidine napali su i brzo pobedili! Zidovi tvrave su
porueni, a grad je bio zapaljen. Hordi je dozvoljeno da pljaka, a zatim se
krenulo dalje sa puno borbenog duha koji je obnovljen nakon ovog trijumfa.
Preiveli iz Akvileje priali su irom Carstva o Atilinoj ogromnoj vojsci koja je
tada ve estoko i sistematski napredovala ka Rimu. Carstvo je bilo
zaprepaeno! Ono se sada uasavalo sile koju je, inilo se, nemogue
zaustaviti. Poto vie nisu mogli da se oslone na genijalnost velikog generala
Ecija, koji je odavno pao u nemilost, rimski voi nisu znali ta da rade. U
poetku su mislili da ponude zlato za otkup, ali su procenili da to ne bi
zadovoljilo horde koje bi lako mogle da opljakaju blago cele Italije i
pridodaju ga plenu kojim su ve nakrcana njihova zaprena kola. U oajanju,
imperator Valentinijan smislio je drugaiju taktiku. Zato ne bi ponudio
Honoriju, svoju sestru, Atili za enu? Zar to nije ve jednom davno bilo
obeano u nekom ugovoru? Taj plan je

odbaen kada je imperatoru predoeno da je kralj Huna, poto do tada nije

traio ruku Honorije, moda zadovoljan svojim enama kojih je imao preko
300. Poto nije imao pogodniju alternativu, Valentinijan je, ne konsultujui
Ecija poslao papu Lava I da pregovara sa Atilom. Imperator se nadao da e
moda zbog potovanja prema svetenstvu Bi Boji pokazati milost kao to
je ranije uinio u Galiji kada je prihvatio zahtev biskupa Lupusa i potedeo
grad Troj. ta se dogodilo izmeu krhkog pape i kralja Huna ostaje
nepoznanica. Ali, nakon njihovog sastanka, Atila je okrenuo svoju vojsku na
sever, potedeo Rim i vratio se u domovinu izbegavajui nove bitke. U dolini
Dunava su se, meutim, spremale nevolje za Atilu. Njegovih est omiljenih
sinova bili su nestrpljivi poto nisu dobili sopstvene kraljevine koje im je
ranije obeao otac. Bili su ogoreni to se on vratio a nije osvojio zemlje za
njih. Moda su njegove poodmakle godine ublaile njegove ambicije da osvoji
svet. Moda je razlog bio pad Atilinog samopouzdanja ili svojevoljno
odustajanje od tih ambicija zbog zadovoljstva to je potedeo Rim. Osvajanje
sveta vie nije bila neispunjena udnja. Ratnik u njemu se sada vie okretao
diplomatiji. Zapoeo je pregovore sa Rimljanima. Nakon takvih postupaka,
neuobiajenih za njegovu vladavinu, bilo je neophodno da se Atila potvrdi
kao kralj Huna ako je eleo da odri

disciplinu. Jo jednom, kao i ranijih godina, pogubio je sve poglavice koje su

se pobunile protiv njega. Prelepa mlada erka jednog od tih pobunjenih
poglavica preklinjala je Atilu da potedi njenog oca, ali je taj poglavica ipak
pogubljen. Meutim, Atilu je dirnula njena lepota i odluio je da tu devojku,
Ildiku, uzme za enu. Taj brak je za Hune bio dobar predznakznak da Atila
zaboravlja svoje poodmakle godine, razoaranja i nevolje, i da se sa novim
elanom vraa elji da osvoji svet. Tako e njegovi sinovi dobiti zemlje kojima
e moi da vladaju. Posle bune proslave venanja, koja se u legendama jo
uvek pominje sa divljenjem, kraljevski par se povukao u svoju branu lonicu.
Sledeeg dana, poto je njihov kralj bio neuobiajeno tih, pokucano je na
vrata brane lonice. Kada niko nije odgovorio na kucanje, ratnici su razvalili
vrata. Atila je leao go na belom krznu, mrtav, nepokretnog tela u lokvi krvi!
Neki kau da ga je nevesta izbola da bi osvetila smrt svog oca; meutim, nisu
otkrivene nikakve rane. Drugi kau da su ga, izgubivi strpljenje, moda ubili
njegovi sinovi. Po romantinoj i legendarnoj verziji, Atiia je umro prirodnom
smru od krvarenja izazvanog prekomernim proslavljanjem venanja. Atilina
sahrana bila je isto toliko ivopisna kao i njegovo venanje. U ciugoj i
velianstvenoj povorci sahranjen je ispod reke Tise. Zapadni istoriari, koji
opisuju Atilu kao okrutnog i krajnje beskrupuloznog vladara, ne pokazu

ju nimalo potovanja prema njemu. Takav stav je stvorio osnovu za razne

aluzije i ale u kojima se pominju Atilin karakter i njegovi postupci. Isto tako,
sline osobine ozloglaenih vladara kasnijih generacija smatrane su za
beskrupulozne i zle. Atilu su osuivali i tako znaajni pisci kao to je Dante u
Boanstvenoj komediji, u Paklu (XII pevanje); tamo stoji: Ovde nebeska
stroga pravda prua ruku kazne ka Atili, koji je bio bi zemlje." Takoe u
jednom knjievnom delu, Lojd Buer (Bucher), komandir broda mornarice
SAD Pueblo", u svojoj poslednjoj ispovesti Severnokoreancima moli one
koji su ga zarobili ,,da oproste nae neljudske postupke kakvih nije bilo od
Atilinog vremena." Kasnije, komandir Buer se zaklinje neprijatelju da je
njegov izvetaj o akcijama Pueblo" bio .. .istinit, tako mi sivog orla". Jo
jednom, Atila je poneo glavni teret nadobudnog korienja pera. Pa ipak,
Atilu s ponosom pominju mnogi potomci njegovog naroda Maari. Moda
je u nemakoj Pesmi o Nibelunzima to oseanje najbolje izraeno kada je
napisano: Bee moan kralj u zemlji Huna ija dobrota i mudrost nisu imali
premca." Atila je primer tipa voe koji nikada nije zadovoljan koji vie voli da
preuzme inicijativu, da dela nego da ne ini nita. Atila je bio manje divljak od
Rimljana koji su bacali hiljade hriana divljim ivotinjama iz iste zabave.
Uporeenja radi, Atila je bio manje okrutan od Ivana Groznog, Korteza
(Cortes) ili Pizara

(Pizarro). Kada je potedeo Rim, pokazao je vie milosti nego Genserik

(Genserich) , Velizar (Belizar) , Vikinzi, Germani i panski plaenici koji su svi
pljakali bez milosti. Naslee koje je ostavio Atila uglavnom je nepoznato
nama u zapadnom svetu. Mi smo prave neznalice kada je re o njegovoj
istorijskoj vanosti kao luonoe civilizacije, o njegovoj otvorenosti za novine
i o bogatstvu njegovih ideja, a u svemu tome je znatno prevazilazio
Aleksandra Velikog ili Cezara. Paradoksi koji okruuju Atilu moda nikada
nee biti razreeni, ali njegove tajne upravljanja" svakako pruaju solidnu
osnovu da se kroz metaforu naue prastare karakteristike, vrednosti i principi
po kojima se oni koji vode razlikuju od onih koji slede. Na kraju krajeva, on je
bio Atila, kralj Huna!
2Genserik (oko 390477) je bio voda plemena Vandala; zaposeo je i opljakao
Rim. (prim. prev) 3Velizar (Belisarius) (oko 504565), vojskovoda vizantijskog
carajustinijana I. (prim. prev)

Kao specifian vid uticaja na druge narode, Kimsko carstvo je koristilo

dogovor o razmeni decetalaca: tako je Carstvo irilo kontrolu u zemljama koje
je elelo da dovede u podreeni poloaj. Icdnostavno reeno, Carstvo je slalo
jedno dete nekom narodu, a taj narod je uzvraao slanjem jednog od svojih
sinova da ivi i ui na rimskom dvoru. Taj lukavi obiaj predstavljao je veto
primenjivanje subverzivne diplomatije. U najvie krugove poastvovane
zemlje ubacivani su mladi pijuni (iarstva. Kada bi se smestili na stranom
dvoru, mladi Rimljani su dostavljali vitalne informacije Carsi vu, a pri tome su
i lino upoznavali obiaje, navike i (radiciju svojih domaina. Ta dvostruka
strategija i akoe je Carstvu pruala priliku da obuava taoce koji su poslati na
njegov dvor. Uili su ih luksuz35

nom nainu ivota ime su uticali na politiku i kulturu manje civilizovanih i

podreenih naroda kada su se sazreli taoci vraali u rodne zemlje. Bilo je
oito da nekada omiljeni neak kralja Rugile, Atila, gubi status u odnosu na
hunski tron zato to je stalno otro kritikovao politiku koja je hordu stavila u
slubu Rimskog carstva i drugih stranih naroda. Rugili je bilo zgodno da
iskoristi pomenuti rimski obiaj kako bi se otarasio svog glavnog kritiara. Pre
nego to je dostigao ranu mladost, Atila je poslat na Honorijev rimski dvor.
Tamo e, mislio je Rugila, tutorstvo Carstva u Atili svakako razviti one
karakteristike zbog kojih e se bolje uklopiti u hunsku kraljevsku porodicu i
postati njen pouzdan lan. Sam Atila je odbacivao kitnjastu odeu,
komplikovane frizure, skupu hranu i namirisane odaje koje su mu ponudene
kao taocu, mada su takve zamke zainteresovale njegove neobrazovane
drugovetaoce. Atila je bezuspeno pokuao da u njima razvije oseaj otpora
kako bi odbili sve to kao i drugu obmanjivaku propagandu koju je nametalo
Carstvo. Posle neuspelih pokuaja bekstva, Atila se predao pasivnom otporu i
prilagodio se privremenim okolnostima. Na rimskom dvoru on je posmatrao
i sluao. Iz dana u dan postajao je sve odluniji i odluniji u elji da oslobodi
svet od rimskog i misterioznog hrianskog uticaja. Atila je izuzetno dobro
prouio unutranju i spoljnu politiku Carstva. Sve je bolje i bolje upoznavao
vojsku Carstva, njeno na36

oruanje i poredak u bici, a uoio je i da Carstvo nema snanu mornaricu.

Atila je iskoristio ovaj period da pijunira poslanike koji su dolazili u posetu
Carstvu, da sazna intrige u Carstvu i da naui to vie o pregovaranju i
diplomatiji. ivot na rimskom dvoru bio je izuzetno teak za Atilu. Ceznuo je
za svojim narodom, svojom porodicom i udeo da ih oslobodi od sluenja
stranim narodima koje bi Huni, da se ujedine, svakako mogli da pobede.
Deak koji je poslat kao talac na Honorijev dvor iskoristio je svoju azijatsku
vrlinu strpljenje. Odnosio se prema svemu stoiki i staloeno. Nauio je da je
brzo sprovoenje plana u delo mnogo manje vano od konanog rezultata.
On se zato trudio da razvije one sposobnosti koje e mu obezbediti uspeh u
vreme kada bude aktivno vladao kao kralj Huna. ATILA O ODLIKAMA
VOE" Za ovaj skup, ja, Atila, spremio sam svoje najskrovitije misli o
odlikama koje voa treba da ima. Te misli vam saoptavam da biste vi i vama
podreene osobe mogli bolje da se pripremite da vodite Hune. Od sutinske
je vanosti za hunsku naciju da se na svakom nivou upravljanja angauju voe
koje e posedovati takve vetine, sposobnosti i stavove da e moi uspeno
izvravati obaveze iz svog delokruga. Ne postoji metod pomou kojeg bi brzo
mogao da se stvori voa. Huni moraju da ue tokom
37

celog ivota da nikada ne prestanu da budu uenici, da nikada ne prestanu da

stiu nova znanja ili da ue nove procedure ili metode iz bilo kog izvora.
Nae voe moraju rano u svojoj slubi da steknu odreene bitne odiike, a
moraju im se pruiti i prilike da te odlike u potpunosti razviju. Moramo u
svoje mlade ratnike usaditi te odlike ako hoemo da se oni razviju u sposobne
poglavice. Osnovna obuka u jahanju, korienju lasa, luka i koplja dovoljna je
za nae ratnike, ali ne i za one koji ih vode. Da bismo veto vodili svoj narod,
moramo imati poglavice koje poseduju, izmeu ostalih, i sledee bitne odlike
(a te odlike iskustvom treba pretvoriti u potpuno usvojene vetine):
ODANOST Pre svega, Hun mora biti odan. Neslaganje ne mora uvek da
znai odsustvo odanosti. Huna koji se, u interesu svog plemena, ne sloi sa
neim, treba paljivo sasluati. S druge strane, Hun koji uestvuje u
aktivnostima tetnim za pleme i koji te aktivnosti podstie, nije odan. Takvi
Huni, bez obzira da li su ratnici ili poglavice, moraju se smesta ukloniti.
Svojim uticajem oni obeshrabruju odane Hune i tako ire zaraznu bolest. U
sluajevima kada se aktivnosti i stavovi kojima se podriva odanost ne mogu
promeniti, moraju se preduzeti otre mere da bi se odstranili oni za koje na
cilj nema nikakvu vrednost i koji taj cilj ugroavaju. 38

HRABROST Poglavice koje vode nae Hune moraju biti hrabre. Ne smeju
da znaju za strah i moraju imati dovoljno energije da izvre zadatke, a moraju
biti i dovoljno smeli da prihvate rizike koji idu uz upravljanje. Ne smeju da
ustuknu pred preprekama niti smeju da se zbune kada se suoe sa nekom
tekoom. Uloga poglavice podrazumeva i periode usamljenosti, oaja,
ismevanja i odbacivanja. Poglavice moraju biti strpljivi u izvravanju svojih
obaveza moraju biti dovoljno hrabri da postupaju samouvereno i da se
istaknu kako u nesigurnim ili opasnim vremenima tako i u vreme procvata.
ELfA Vrlo malo Huna moe da opstane na poloaju poglavice bez snane
line elje bez iskrene posveenosti svojoj ulozi: usmeravanju ljudi i uticanju
na dogaaje, kako bi se ostvarili eljeni rezultati. Slab je onaj poglavica koji ne
eli da bude voa. Moramo paziti da ne postavimo sposobne ratnike na
rukovodee poloaje koje oni ele da zauzmu. EMOTIVNA STABILNOST
Svaki vii nivo rukovoenja postavlja sve vee zahteve kada je re o
emocijama poglavica. Moramo se potruditi da nae voe na svakom nivou
poseduju stabilnost i da mogu brzo da se oporave od razoaranja da pobede
malodunost, da izvre obaveze koje njihov poloaj zahteva a da se pri tome
njihovi stavovi ne promene da ne izgube jasnu perspektivu ni emotivnu
snagu neop39

hodnu da izdre ak i kada se suoe sa naizgled tekom situacijom. FIZIKA

STABILNOST Huni moraju imati poglavice sposobne da izdre fiziki
napor koji ide uz obaveze voe. Poglavice moraju da hrane svoje telo
osnovnim, zdravim vrstama hrane. Poglavice ne mogu da upravljaju iz
postelje. Nedostaje im energija kada pojedu previe hrane ili popiju previe
pia. Opojni napici Rimljana samo zamagljuju um. Telo sa kojim se ne
postupa pravilno postaje neupotrebljivo. Zdravo telo raa zdrav um. Nae
poglavice moraju biti telesno snane da bi predvodili jurie. EMPATIfA
Poglavice moraju razvijati empatiju sposobnost da cene i razumeju vrednosti
drugih, da potuju druge kulture, verovanja i tradicije. Meutim, empatija ne
sme da preraste u saoseajnost, jer saoseajnost moe dovesti do nerazborite
taktike u vreme kada u najveoj moguoj meri treba zastupati ono to je
dobro za pleme ili narod i veto pokrenuti diplomatiju ili povesti akciju na
bojnom polju. ODLUNOST Mlade poglavice moraju nauiti da budu
odlune, da procene kada da krenu u akciju a kada ne, da uzmu u obzir sve
injenice bitne za neku situaciju i da zatim odgovorno odigraju svoju ulogu
voe. Kolebanje i odgaanje zbunjuju i obeshrabruju podreene, ostale voe
na tom nivou i nadreene, pa tako samo koriste neprijatelju. 40

PREDVIANJE Nae poglavice treba da ue posmatrajui okolinu i treba

da izotre instinkte koristei steeno iskustvo; oni e tako biti u stanju da
predvide misli i postupke drugih, kao i mogue posledice pojedinih
aktivnosti. Predvianje podrazumeva izvestan rizik koji svesno prihvata onaj
poglavica koji se istie u situacijama kada drugi gledaju samo linu sigurnost.
PRAVOVREMENOST Dati predlog i povui potez u pravo vreme odlika je
od sutinske vanosti za sve aktivnosti upravljanja. Ne postoji magina
formula pomou koje se moe razviti oseaj za pravovremenost. Ova vetina
upravljanja esto se stie primenom onoga to se naui iz neuspeha.
Poznavanje onih sa kojima smo u kontaktu, poznavanje njihovih motiva,
linosti, prioriteta i ambicija presudno je znaajna kada treba sainiti ak i
najjednostavniji predlog. BORBENI DUH Sutinska odlika voe je iskrena
elja da se pobedi. Ne mora se stalno pobeivati; meutim, mora se pobediti
u vanim bitkama. Poglavice moraju da shvate da je borbeni duh kako u
naem narodu tako i u drugih naroda snaan i da ga ne treba potcenjivati.
Motivacija koju prua borbeni duh predvodi one koji pobeuju na ratitu, u
pregovorima i u unutranjim sukobima. Voa bez borbenog duha je slab i
lako podlegne i najmanjem iskuenju. 41

SAMOPOUZDANJE Odgovarajua obuka i iskustvo kod poglavica razvijaju

oseaj sigurnosti u sopstvene vrednosti koji je neophodan za suoavanje sa
uobiajenim izazovima rukovoenja. Oni koji pokazuju nedostatak
samopouzdanja kad izvravaju poverene zadatke alju znakove svojim
podreenima, voama koji su im ravni i svojim nadreenima da ti zadaci
prevazilaze njihove moi. Oni, dakle, postaju slabe voe i beskorisne
poglavice. PRAVINOST Od sutinske vanosti za rukovoenje je pravina
procena kako svojih postupaka tako i postupaka onih koji su nam podreeni.
Poglavice nikada ne smeju preterano hvaliti niti kriviti druge zbog onog to
oni sami posttgnu ili ne postignu, bez obzira koliko su posledice velianstvene
ili tune. ODGOVORNOST Na voe se prenosi odreena odgovornost i
oni se staraju da se odreeni postupci preduzimaju i da se odreena uputstva
slede. Nijednom kralju, poglavici ili njima podreenom voi nikada ne treba
dozvoliti da prihvati vlast ako ne eli da snosi punu odgovornost za svoje
postupke. POVERENJE Poglavice moraju biti Ijudi kojima se moe
verovati. Njihove rei i postupci moraju biti ubedljivi kako za saradnike tako i
za suparnike. Moraju dokazati da su inteligentni i dovoljno asni da prue
ispravne informacije. Voe kojima se ne moe verovati nee ostvariti pravi
uticaj i brzo e biti smenjeni sa 42

poloaja koji zahtevaju odgovornost, jer se u njih nee imati poverenja.

ISTRAJNOST Sposobnost da se bez posustajanja ostvare povereni zadaci
poeljna je i sutinski vana za rukovoenje. Oni slabi opstaju samo kada im
okolnosti idu na ruku. Oni jaki opstaju i deluju i pored obeshrabrenja,
obmana, ak i kada padnu u oaj. Upornost je esto element koji pomae da
se izvre teki zadaci ili da se ostvare izazovni ciljevi. POUZDANOST Ako
se ne moete pouzdati u to da e neki poglavica odigrati svoju ulogu i ispuniti
svoje obaveze u svim situacijama, odrecite se tog poglavice. Kralj ne moe da
kontrolie ba svaki postupak poglavica koji su mu podreeni; zato mora da
se pouzda u poglavice i njihovu sposobnost da sve urade kako treba. Mlade
poglavice treba da shvate da se Huni koji su na poloajima iznad i ispod njih
u plemenu i narodu pouzdaju u njihovu sposobnost da vode i da budu
ponosni to im je takva odgovornost poverena. TAKTINOST Nae
poglavice moraju razviti sutinsku sposobnost taktinost, jer je to odlika Ijudi
koji sarauju sa drugim ljudima. Moraju da obavljaju poslove na nain koji e
ulivati poverenje, pouzdanje i odanost. Podreene ne treba zlostavljati; njih
treba usmeravati, razvijati i nagraivati za ono to uine. Kaznu treba zadrati
samo kao poslednju alternativu i primenjivati je obazrivo, samo kada nijedan
drugi pokuaj nije uspeo da natera
43

buntovnike na pokornost. Bez stada nema ni pastira. Bez vojske nema ni

vojnih voa. Bez podreenih nema ni nadreenih. Voe, dakle, vode rauna o
interesima i blagostanju podreenih, kao i o ciljevima kojima se tei. Vi koji
ste veoma ambiciozni moda ete pokuati da steknete pomenute odlike za
kratko vreme. Ali ja, Atila, spoznao sam kroz sopstveno iskustvo da je za
sticanje tih odlika potrebno vreme, potrebno je znanje i iskustvo da bi se one
razvile. Malo ljudi nae preice. Jednostavno, retke su prilike kada se moe
pospeiti razvoj sposobnosti; bez plaanja cene, bez obzira koliko male ili
visoke, niko ne postaje spreman da vodi druge. Dobro nauite ove odlike
voe. Pouavajte Hune tim odlikama. Samo tako emo razviti svoju
sposobnost da vodimo svoj mnogoljudan narod u osvajanje sveta.
44

udnja za upravljanjem: Treba da elite Jj"V da preuzmete i; fi

odgovornost"
Posle smrti Munduka, starateljstvo i brigu nad Atilom preuzeo je njegov stric
Rugila. Ubrzo poto je poeo da vlada, Rugila je pristao da horda slui
Rimskom carstvu. To je uinio jer ga je privukla neposredna dobit, jer je bio
obmanut lukavom diplomatijom i zato to nije bio svestan koliko se drugi
narodi boje njegovih plemena. Jo od rane mladosti Atila je verovao u asnu
prolost svog naroda i legende o svojim precima. Oni su bili snani i moni
ljudi koji nisu dozvoljavali da budu porobljeni ili da po ugovoru slue
drugima. Mada su Huni lutali prostranim regijama Evrope i delovima Azije i
Afrike, njihove voe, Atilini plemeniti praoci, nikada nisu dozvoljavale da
njihova plemena pruaju nepotrebne usluge stranci4 5
L

ma. Oni su, u stvari, stalno traili mirno mesto gde bi mogli da vode slobodan
pastirski ivot. Atila je postao izrazit kritiar kralja Rugile i njegove politike,
jer je mladi princ smatrao da su Rugilini motivi i odluke neprimereni snazi,
ciljevima i dobrobiti hunskog naroda. Zbog takve kritike Atila je pao u
nemilost Rugile koji ga je doivljavao kao pretnju svom visokom poloaju;
Rugila ga je stoga, dok je jo bio mali, poslao na rimski dvor. U Atili je poela
da se razvija kako mrnja prema toj podloj vladavini, tako i udnja da vodi
one koji bi mu mogli pomoi da izmeni situaciju. Dok je bio talac, Atila je
pokuao da ujedini ostale varvare" kako bi se usprotivili intrigama Carstva.
Oni ne smeju postati rtve i sluge Carstva! Oni moraju sauvati svoj identitet!
Mada njegovi napori da ih ujedini nisu dali rezultate, njegova odlunost da
bude voa rasla je iz dana u dan. Atila je svoj gnev, svoje nezadovoljstvo i svoj
prezir prema Carstvu iskoristio tako to se energino dao u prouavanje
pravila upravljanja i diplomatije. Njegov um su pokretale vatre koje su gorele
duboko u njegovom srcu udnje da ujedini Hune i da pokori Rimljane. Po
povratku u zemlju, umesto da smesta pokua da zadobije vlast, Atila je bio
strpljiv, a svaki njegov korak bio je dobro isplaniran. Bio je svestan da njegova
saznanja o upravljanju i njegove sposobnosti da utie na druge moraju da
sazru, bez obzira na to koliko su ga njegove udnje gonile da odmah preuzme
vostvo. Atila je putovao i lovio,
46

koristei vreme da uz pomo svoje ambicije smisli plan koji e uspeti. Kad je
doao pravi trenutak, Atila je bio spreman! Preuzeo je inicijativu! Bio je
potpuno spreman da se suoi sa izazovima i otporima koje e moda iskusiti
kao kralj. On se nee obeshrabriti! On nee odustati od svog cilja! Bio je
spreman da prihvati rizike, spreman da povede Hune do uspeha, ujedinjujui
ih. Njegova nepokolebljiva upornost i udnja da preuzme poloaj koji zahteva
veliku odgovornost dale su rezultate njegovo vreme je dolo! Atila je postao
kralj Huna. ATILA: TREBA DA ELITE DA PREUZMETE
ODGOVORNOST" Za Hune malo ta moe da bude gore od toga da se
nau pod komandom kralja ili poglavice nezainteresovanog za dunosti voe.
I suvie esto mnoge nacije dobiju za vou prineve koji nemaju dovoljno
ambicije, hrabrosti ili sposobnosti da vladaju kao prave voe. Takvo odsustvo
zainteresovanosti, kukaviluk i nesposobnost dolaze do izraaja u razliitim
postupcima koji obeshrabruju i zbunjuju ljude podreene takvom voi, pa
samim tim jaaju neprijatelja. Na svim Hunima lei odgovornost da izaberu i
slede samo one poglavice koje pokazuju elju da vode. Takve voe e biti
jedinstvene. Razlikovae se meu sobom koliko se jedan Hun razlikuje od
drugog. Nee biti obdareni ba svim ljudskim vrlinama niti e imati
besprekoran karakter. Meutim, prave e se vode one koje ude da vode, one
voljne da slue narodu izdvajati svo47

jom mudrou, iskrenou, strpljivou, autoritetom i hrabrou. Bie u njima

ljudskosti i snane posveenosti svom cilju i cilju onih kojima slue. Huni koji
imaju ambicije da postanu poglavice esto se ne rukovode takvim motivima
od samog poetka odmah im napuste udobnost zaprenih kola. Pa, moda
ete me vi, Huni, upitati: Kako, Atila, da znam da li posedujem dovoljno
snanu elju da budem poglavica?" Onima koji ele moj savet nudim ove
misli: Pre svih drugih osobina, onaj ko eli da vodi mora da poseduje iskrenu
elju da stekne znaajan lini ugled, a treba i da bude voljan da taj ugled
stekne poteno. Morate imati dovoljno vrstine kako biste mogli prevazii
nesree koje vas zadese, kao i malodunost, odbaenost i razoaranje. Morate
biti dovoljno hrabri, kreativni i istrajni da biste se koncentrisali na izvravanje
svojih obaveza usmeravanjem i koordiniranjem truda svojih podreenih.
Morate shvatiti i prihvatiti injenicu da ete moi dostii pravu veliinu samo
uz pomo ekstremnih osobina svoje linosti ba onih osobina koje se
ponekad pominju u zajedljivim alama uz logorsku vatru i u legendama. Ne
smete dozvoliti da vaa elja da vodite poprimi obeleja nesavladive opsesije.
To bi mnogima donelo propast. Morate biti u stanju da pripremama,
iskustvom i prepoznavanjem prave mogunosti obuzdate svoju udnju da
vodite.
48

Morate uvek umati na umu da e uspeh u vaem pozivu zavisiti uglavnom od

vae spremnosti da neumorno i mnogo radite. Znoj je vaniji od inspiracije!
Morate biti odluni da istrajete ak i kada se suoite sa otporom i izazovima.
Morate biti pripravni da obilato koristite zdrav razum kada reavate vane
probleme. Neka vas ne plae sposobni saradnici ili oni koji su vam podreeni.
Morate biti mudri i odabrati upravo one sposobne vojskovoe koje e
doprineti da se postigne ono to poglavica i moe da postigne samo uz
pomo snanih ljudi koji su mu podreeni. Morate biti spremni na nepriznate
i neprijatne line rtve zbog onih kojima sluite i zbog onih koje vodite. Te
rtve mogu biti odsustvo sa plemenskog lova, troenje ogromne energije i
strpljenja da biste podstakli razvoj onih koji su vam podreeni, kao i reavanje
potreba tih podreenih u vreme kada vae line potrebe ostaju nereene.
Morate biti voljni da izostanete sa proslave u svom logoru ako situacija u
nekom drugom logoru zahteva vae prisustvo i vau panju. Morate gajiti
strast za uspehom strast koja e vas goniti da uinite sve kako biste i vi i vai
Huni bili to uspeniji. Morate biti voljni da uite, da sluate, da razvijate
svoju svest kao i svoje sposobnosti da izvravate obaveze na svom poloaju.
To se esto 49

postie tek uz ogroman napor i uz rtvovanje drugih interesa. Morate paziti

da ostanete verni sebi i da se na vaem licu ne pojavi izraz lanog ponosa.
Morate biti spremni da prihvatite prostu injenicu da imate mane i da morate
raditi svakodnevno kako biste postali bolji poglavica nego to ste bili jue.
Zavravam upozorenjem da nikada ne prihvatite poloaj voe ako niste
spremni da platite cenu neophodnu za uspeno izvravanje obaveza na tom
poloaju.
50

Huni su bili skupina izrazito nezavisnih plemena razliitih rasa i jezika, narod
bez prepoznatljivih frzikih karakteristika, bez jasno izraene religije, ali narod
vrlo nadaren za vojna i politika pitanja i narod sa izraenom optom crtom
nemira i nepostojanosti, kao i emotivnog heroizma. Na njih je snano uticao
nomadski duh koji ih je vekovima primoravao na stalne seobe u potrazi za
mirnim, pastirskim ivotom. Huni su imali izvesni magini magnetizam koji je
uticao i na saveznike i na suparnike. Mogli su da asimiluju strance u svoja
plemena isto tako kako su mogli da se sami prilagode stranim narodima. Bili
su jedinstven narod sloene kulture, sinteze svega sa im su doli u dodir.
Mada su ih se drugi narodi bojali, hiljade stranaca im se pridruivalo i ak
ginulo za cilj koji su sebi postavili Huni. Meu 51

njihovim nacionalnim karakteristikama bilo je i nekih osobina koje su

protivureile jedna drugoj. Poznati po tome to su potovali ene, starije i
svoje pretke, Huni su imali konzervativne poglede o moralu. Odbacivali su
one svetovne ili religijske doktrine i obiaje koji su oveka inili zavisnim od
apstraktnih koncepata filozofske, politike ili drutvene prirode. Zbog svoje
iskrenosti i naivne vere u ljudsku dobrotu esto su bili plen spletki ljudi koji
su se vetije od njih bavili diplomatijom. Njihove pesme sadrale su
jednostavne, beskonane prie pune nostalgije i ljubavi prema prirodi. U svim
plemenima mogao se zapaziti veliko interesovanje za romantinu istoriju, kao
i za humor pun politike satire. Huni su iskreno verovali u uda, gajili su
divne ali beskorisne ideale i bili prilagodljiv narod optimistikog duha.
Njihova ljubav prema lovu bila je duboko usaena u njihovu tradiciju. Moda
su ba Huni uveli obiaj momake veeri". Sve u svemu, oni su bili narod sa
jednostavnim odnosom prema ivotu i ljudima, ali su zbog svog
slobodoljublja, izuzetne ponositosti i udljivosti esto odbacivali kako vojnu
tako i politiku disciplinu. Huni su bili skupina u okviru koje su postojale
ogromne razlike, ali su ipak imali zajednike vrline; moda je upravo njihov
izrazit oseaj za ast i odanost, uz Atilinu snanu karizmu, pomogao da
4 Igra rei: u originalu "stag partv", to doslovno znai "jelenska zabava".
(prim. prev)
52

se ujeaine u naciju Koja je u oarecienom periodu bila mona vojna i

diplomatska sila. ATILA O OBIAIIMA" Svi Huni i svi oni koji ele da
postanu deo naeg naroda moraju da naue nae obiaje, da im se prilagode i
da ih potuju. Ako oni koji ele da nam se pridrue poreklom nisu Huni, tada
prvo moramo proveriti da nisu Rimljani ili saveznici Rimskog carstva; zato
prema njima moramo postupati oprezno. Nije neophodno da se Hun zbog
prilagoavanja odrekne onih karakteristika koje ga ine jedinstvenim
ratnikom. Svaki Hun, meutim, mora biti spreman da se prilagodi onome
zbog ega smo narod snanih, ujedinjenih plemena. Svi mi moramo imati
jedan zajedniki cilj, ali se mora ouvati i svaka individualnost koja ne teti
plemenu ili naciji. Ono to je dobro za Huna mora biti dobro za pleme i
narod. I obrnuto, ono to je dobro za pleme i narod, mora biti dobro za
svakog Huna; ako nije tako, Huni e dezertirati i otii Rimljanima. Kada
postoji uobiajena odora za bitku, proslavu, ceremoniju ili neku drugu priliku,
Huni e paziti da nose ono to je propisano. Kada utvrdimo nain kako Hun
treba da postupa, moramo nae mlade nauiti tim postupcima da bi znali ta
se od njih oekuje u svakoj prilici. Ako Huni ne naue pravila, poglavice ne
mogu oekivati da se ta pravila potuju. 53

iNase pesme 1 lgre moraju na jecunsrven nacin slaviti nae plemenito naslee.
Ne smemo u njih unositi elemente koji mogu zatrovati nae naslee.
Uzimanje danka i traenje ustupaka od onih koje smo izabrali za protivnike
mora se i dalje praktikovati jer se time jaa snaga naroda. Ako ne koristimo
svoju mo i svoj uticaj na protivnike, ti protivnici nas mogu nadjaati.
Moramo prilagoditi svoje obiaje kada situacija to zahteva, ako e promene
ojaati nau poziciju. Meutim, ne smemo menjati one obiaje koji jesu klju
uspeha hunske nacije. Ne smemo dozvoliti da uticajne poglavice ili grupe
mladih Huna pokuaju da uvedu obiaje koji slue samo njima. Obiaje
stvaraju nacije, a ne pojedinci. Biti Hun znai pokazivati posveenost i
predanost cilju nae nacije. Potovanje naih obiaja je danak naem nasleu i
istovremeno ulog za nau sadanjost i budunost. Od Huna se trai da poloe
zakletvu trajnog sluenja naciji. Zauzvrat, mi kao voe moramo se postarati
da odrimo obiaje snanu tradiciju koji odgovaraju takvoj trajnoj predanosti.
Isto tako, mi treba da primimo u naa plemena i u nau naciju sve one koji
prihvataju principe i obiaje koje mi potujemo sada i koje emo uvek
potovati. Naciji sa tako ivom i jedinstvenom tradicijom, ja, Atila, poruujem
da od svakog moramo zahtevati da potuje sledee kao nae obiaje: Obiaj
je svih Huna da mnogo dre do line i nacionalne asti. To je sutinska vrlina.
Data 54

re mora biti jaa od svih drugih interesa, pa i od politike koristi. Moramo

ceniti sposobnog Huna, bilo da je niskog ili visokog roda. Moramo imenovati
svoje poglavice iz kruga onih koji su najkvalifikovaniji da vode, bez obzira na
njihove pretke. Ne smemo vriti odmazdu nad nevinima, koristiti nepotene
taktike niti ubijati neprijatelje koji su zarobljeni kada su bili nespremni za
odbranu ili koji su uhvaeni u klopci. Svima onima na koje elimo da utiemo
moramo izgledati snano, ali je korienje nepotrebnog terora podlo. Nacija
iji preci su samo jedne rase slaba je. Moramo se strogo drati obiaja da
primamo sve strance koji ele da se svrstaju uz na cilj; moramo sa njima
postupati dostojanstveno i sa potovanjem i moramo ih uiti naem jeziku i
naim obiajima. Raznovrsnost i razlike koje prihvatamo moraju se objediniti
u zajedniki cilj cilj kome vredi teiti i koji e biti prihvatljiv i za plemena i za
naciju kao celinu. Nai rasni, kulturni, moralni i drutveni pogledi, nasleeni
od naih predaka iz Azije i Evrope, moraju se potovati i odravati od strane
svih, uz potovanje svog saplemenika, njegovih sklonosti i njegove dobrobiti.
Nikada ne smemo graditi piramide u sopstvenu slavu. Drimo se vrsto
obiaja da potujemo ponos pojedinca i nacije, nemojmo postati rtve
pompeznih, beskorisnih postupaka koji
55

slabe tkivo nae vitalnosti i na uticaj na one kojima sluimo. Moramo se

vrsto drati svog obiaja da slavimo uzviene ideale i optimizam tako nas
nikada nee obeshrabriti oni koji ele da ostvare prednost u odnosu na nas
kao pojedinci ili kao nacija. Nae pesme, plesovi, igre, ale i proslave uvek
moraju ostati pouzdana i povoljna prilika da se osvei na savez i hunski
identitet. Na vama poglavicama lei odgovornost da i dalje pouavate i
primenjujete obiaje koji naem raznorodnom hunskom narodu i naim
plemenima ulivaju snagu i mo, kako nacija ne bi izgubila identitet i poela da
opada.
56

M/ \
*
U hunskim logorima vodio se dimanian ivot sa izraenom izmenom radosti
i tuge. Pobeda je donosila radost, zvuke slavlja i prolazni oseaj sigurnosti.
Smrt ratnika, periodi u kojima su zalihe hrane bile oskudne, kao i plemenski
sukobi donosili su tugu i oaj. Moral i disciplina hunske vojske bivali su ili
veoma dobri ili veoma loi. U ivotu Huna se retko, ako je to uopte i bio
sluaj, odravao status kvo. Ambiciozni Huni umeli su da podriju vlast slabih
poglavica i da unesu zbrku u logor. Nepostojanje nacionalnog cilja
doprinosilo je promenljivom stanju morala i discipline vojske. Ponaanje
Huna bilo je uslovljeno njihovim nesigurnim ivotom, odnosno bilo je
prilagoeno
5 Re "moral" koristi se u znaenju "moral vojske", "borbeni duh". (prim.
prev.)
57

moralu nauenom u bitkama, tokom pljakanja ili putovanja karavana do

novog mesta boravka. U stvari, Hune su ograniavale samo priroda i udi
sudbine, a podsticao ih je duh naroda koji se uporno drao optimistikih
pogleda na svet. Zadatak Atile kao kralja Huna bio je da usadi u Hune
novoseaj morala i discipline pomou kojeg je trebalo izgraditi jedinstvo u
svakom plemenu ponaosob, a zatim i izmeu svih tih varvarskih plemena.
Svoju veliku ulogu u istoriji mogli su da ostvare samo ako ostave po strani
stare, raznovrsne obiaje koje su gajili kao male, nezavisne, nedisciplinovane
grupe nomada. Mir u logorima mogao se ostvariti samo pomou novog duha
nacionalizma. Atilin zadatak zaista nije bio jednostavan! ATILA O
MORALU I DISCIPLINI" Na osnovu tradicije naeg nomadskog ivota
nisu se mogli izgraditi moral i disciplina na nivou nacije. Bilo je prolaznih
trenutaka jedinstva naih plemena, ali to jedinstvo odbacivano je kada su
plemena svoju odanost prodavala stranim nacijama. Na narod mora da
spozna ta znai biti Hun. Hunski duh izneveravan je svaki put kada su naa
plemena primorana na savez sa nacijom koju su zaista mogli da pobede.
Moral i disciplina za nas Hune su od najvee vanosti ako elimo da uinimo
sve ono to zahteva jedna ujedinjena nacija. 58

9
Sazvao sam vas u ovo doba da vas pouim moralu i disciplini. Pomou njih
mi moemo imati mir u naim logorima. Sluajte i uite iz moje besede. Moral
i disciplina od sutinske su vanosti za jedinstvo. Moral vaih Huna moe se
proceniti po tome da li oni na disciplinovan nain podnose teret iskuenja.
Disciplina ne znai zlostavljanje. Disciplina je pokazivanje Hunima ispravnog
ponaanja koje se od njih oekuje. Bez discipline, Huni ne mogu da se
ponaaju na odgovarajui nain kada nastupaju zajedno. Moral se moe
proceniti i po nainu na koji Huni izvravaju svoje zadatke u plemenu.
Nekontrolisano slavljenje i divljanje oko vatre u logoru nisu obeleja morala.
Huni ponekad nerado prihvataju disciplinu. Poglavice moraju uporno da rade
kako bi uspostavili disciplinu i moral, a zatim se moraju truditi i da ih odre u
plemenu. (i}Disciplina ne znai gubitak individualnosti. Disciplina nikada ne
dozvoljava naruavanje poretka ili principa za koje smatramo da su vani za
naa plemena ili za nau naciju. Moral proistie iz ponosa to ste Huni.
Disciplina donosi moral. Poglavice nikada ne smeju da toleriu nedostatak
bilo morala bilo discipline. Poglavice planiraju kako da uspostave moral i
disciplinu! One stvaraju uslove za njih!
59

Disciplina izgrauje samopouzdanje kod naih Huna. Dakle, disciplina stvara

moral. Huni trae disciplinu u svom ivotu. Oni radije slede poglavice koje su
i same disciplinovane. Nedostatak morala i discipline je najzaraznija i
najrazornija bolest koja ikada moe da ue u va logor. Moral i disciplina u
znatnoj meri zavise od toga kako ih shvataju poglavice. Mudre poglavice
proveravaju disciplinu Huna tako to Hune dovode u situacije koje iziskuju
fiziku i emotivnu vrstinu. Meutim, poglavice nikada ne treba da
proveravaju Hune preko odreene razumne granice. Na disciplini treba
insistirati samo u onoj meri koja koristi plemenu ili naciji. Zahtevati vie nego
to je potrebno znai zloupotrebljavati vlast, to moe da dovede do pobune
u plemenu. Mudre poglavice znaju da e neopravdano stroga ili nepotrebno
blaga disciplina razoriti moral njihovih Huna. Mir i sklad u vaim logorima
imaete ako u razumno] meri zahtevate disciplinu i odanost cilju. Moral e
pratiti takvo razumno shvatanje discipline. Ne postoji jednostavan model
pomou kojeg se mogu postii moral i disciplina. Klju za te presudne tajne
od kojih zavisi va uspeh kao voe, u stvari, lei u vaoj svesti vaem stavu
to dolazi do izraaja kada izvravate dunosti na svom poloaju. Plodovi
morala i discipline ostvarenih u logorima beru se kada se snaga vaih ratnika
proverava
60

na bojnom polju ili kada se pregovara sa diplomatama. Sada, kada ste uli
pouke iz moje besede, idite u svoje logore i uzgajajte, ili ak zahtevajte
jedinstvo kao novi cilj, podstiite novi oseaj ponosa zbog pripadanja hunskoj
naciji. Odanost, privrenost i bodrost vaih Huna unee u vae logore
poverenje, spokoj i mir; bez toga emo se i dalje suoavati sa rairenim
nezadovoljstvom i vratiemo se ivotu besciljnog lutanja.
61

Huni, koji su dugo vreraena bili podeljeni u nezavisna plemena, ponaali su se

kao i svi drugi nomadi. Jo nisu inili naciju, ve su bili mala plemena
povezana iskljuivo obiajima. Politiki gledano, kralj koji je vladao na
obalama Dunava nije imao vlast nad Hunima koji su iveli u Aziji ili u Rusiji.
Poglavice su vladale svojim plemenima kako su elele, pljakali su za svoj
raun i selili se kad god bi se potroila sredstva za ivot. Nikada se nisu trudili
da unapred odrede mesto u koje e se preseliti. Meani brakovi sa
pripadnicima pokorenih rasa bili su brojni. Bez jedinstva koje je mona
koheziona sila, Huni bi se polako pretvorili u meavinu evropskih rasa. Atila,
sin Munduka i potomak drevne kraljevske porodice koja je preko trideset
dve generacije 6 3

vodila sve do jednog kana, nije se suoio sa veim otporom sve dok nije
pokuao da pod svoju vlast dovede i poglavice koje mu nisu bile direktno
podreene. Tako se esto deavalo da Huni budu podreeni drugim
narodima. Njihove poglavice su esto prodavale i sebe i svoje ratnike to su
skuplje mogle, ne oklevajui ak ni da stupe u borbu protiv ljudi svoje rase. U
tako razjedinjenom narodu nisu mogla postojati nikakva nacionalna oseanja
niti su bile mogue koordinirane aktivnosti svako je postupao kako je hteo.
Bez korena, gonjeni tamoamo hirovima ili potrebama, Huni su traili snagu u
bitkama iz kojih nisu izvlaili nikakve koristi. Atila je shvatio da, kada se
jednom poveu i kada ih osnae one nacije koje su sa njima bile u srodstvu,
Huni bi lako mogli da postanu mona sila. U vreme kada Huni nisu imali
razloga da se plae ni Rima niti Konstantinopolja, Atila je sebi dao zadatak da
iskuje instrument neophodan za osvajanje sveta hunsku vojsku
predodreenu da postane nepobediva. Ali prvo je trebalo skupiti vojsku i
povezati nezavisna plemena, a u tom poduhvatu prepreka je bilo na pretek.
Prve prepreke pojavile su se u samoj Atilinoj porodici. ATILA O
PLEMENSKIM ZAVERAMA" Hunska nacija ne sastoji se samo od onih
koji su jahali na naim mnogim dugim putovanjima ve i od svih onih koji
ele da joj se pridrue u njenim
64

romantinim poduhvatima. Da bismo stekli punu mo kao vladari sveta,

moramo spremno primati u naa plemena sve one koji ele status i uspeh koji
proistiu iz pripadanja hunskoj naciji. Prednosti pripadanja hunskoj naciji nisu
date samom injenicom da ste Hun. Ostvarivanje tih prednosti zavisi
iskljuivo od pokazane elje Huna da podre, u svima okolnostima, one
ciljeve kojima teimo kao nacija ujedinjenih plemena. Naa plemena su
propatila zbog zala koja su im naneli poglavice i Huni koji su vie cenili line
ambicije nego ambicije nacije. To su oni koji se, otvoreno ili potajno, zaklinju
na vernost ak i neprijatelju samo da bi izvukli korist za sebe. Meu naim
plemenima ima i takvih i oni se uputaju u besmislene svae, a podravaju i
dmge oblike pobune protiv voa. Oni svoje interese mogu da ostvare samo
ako se odreknu odanosti plemenu ili naciji. Dakle, ako hoemo da postanemo
i ostanemo mona nacija, za ta jesmo predodreeni, moramo uvesti korenite
promene kada je re o nezavisnosti plemena, poglavica ili pojedinaca ako oni
svojim ponaanjem ne doprinose ujedinjenju koje sam ja, Atila, sudbinski
predodreen da ostvarim. Neka bude znano da kod Huna pojedinaca,
poglavica i plemena vie neu tolerisati spletke bilo koje vrste, na bilo kom
nivou i u vezi sa bilo kojim pitanjem, jer one podrivaju ujedinjenje nae nacije.
Onaj ko pokua da kuje zavere a ja ili bilo koji poglavica koji mu je nadreen
za njega doznamo
65

e
smesta e se prilagoditi naim vrednostima ili e mu se izrei najstroi ukor.
Ugalj iz vatri u naem logoru pretvorie se u prah mnogo pre nego to ja
budem mogao da vas upozorim i ukaem na sva zla koja hunske zavere mogu
da nam donesu; zato u vam dati nekoliko saveta koji su za sada dovoljni a
koje treba da nauite i shvatite. uvajte se Huna izdajnika koji javno iskazuje
odanost plemenu a zatim u potaji iri nezadovoljstvo. Ne tedite napore da
otkrijete i uklonite te podle osobe, pa makar oni bili poglavice ili vai najbolji
ratnici. Budite mudri i otkrijte Bruta u svom logoru. Cezar je tragino platio
svoju nepokolebljivu i neopravdanu odanost Brutu. Nikada nemojte oekivati
da e se vai Huni u svakoj prilici usaglasiti. Meutim, znajte da se razlike
meu njima mogu razreiti a da se nezadovoljstvo ne proiri na druge Hune.
Nikada nemojte dopustiti da vai Huni imaju previe slobodnog vremena. U
tom sluaju moe se stvoriti prostor za razvoj nezadovoljstva. Nikada za
poraz nemojte okrivljavati one koji nisu krivi. Nikada nemojte dozvoliti da
vai Huni steknu slavu za ono to je uinio neko drugi. Nikada nemojte
ugroavati bezbednost ili ugled nekog Huna osim ako ste spremni da snosite
posledice tog ina. 66

Budite lako dostupni; sasluajte i dobre i loe vesti koje donose vai Huni.
Ako to ne inite, stvoriete razloge za gunanje. Budite principijelni, a ne
nefleksibilni. Prilagodite se politici svoje nacije i svog plemena. Ako to ne
uinite, traiete okolian nain da ostvarite svoje line ambicije. Tako ete na
kraju ipak izgubiti, bez obzira koliko su hrabri ili nepokolebljivi bili vai
postupci. Nagraujte Hune koji su karakterni i asni oni su retki. Duh
jedinstva mora biti osnovni princip ponaanja i stavova svih Huna. Kada se
razjedinimo, postajemo lak plen stranih nacija. Otkrivajui vam ovu tajnu
uspeha voa Huna, ja, Atila, zaduujem vas da budete iskreni u iskazivanju
jedinstva i da izraavate prezir prema svakom ko iri nezadovoljstvo meu
plemenima. Ujedinjenje naih plemena u snanu i izuzetnu naciju moe se
ostvariti samo ako smo odani svom cilju i onima koji odgovorno vladaju
sudbinom nae mone horde.
67

Atila je dobro znao koliku mo imaju glasine. Znao je da pomou neke za

njega povoljne glasine usaene u srca i umove desetorice moe da utie na
hiljade ljudi. Tako su se, pomou glasina, mnoge prepreke njegovom
velikom osvajanju" mogle ukloniti. Smatrao je da je on iznad kritike masa;
zato je on i samo on procenjivao ta je dobro za njega. Znao je ko je i ta
moe da postigne; zato njegova reputacija nije bila prevashodno bitna za
njega samog i njegov oseaj sopstvene vrednosti koliko je bio bitan mogui
uticaj te reputacije na ishod bitaka i pregovora. Tako je Atila iskoristio i svoj
nadimak, koji bi neki smatrali podrugljivim, da popuni svoj trezor novim
blagom i da stekne potovanje nebrojenih hiljada Ijudi. 69

Pria kae da je jedan galski monah, izazvan ili Atilinom strahovitom

ambicijom ili svojom sopstvenom eljom za muenitvom, smislio za Atilu
novu titulu. Taj monah je pozdravio Atilu ne kao kralja Huna", ve kao
Bia Bojeg". Atila, oseajui snagu koju bi ta novosteena titula imala na
bojnom polju i u pregovorima, brzo je tu titilu prihvatio; znao je da e taj
nadimak imati isti uticaj kao i vojska od 100.000 ljudi. Atila je koristio
prednosti svoje reputacije kao Bia Bojeg" raunajui na to da e strah koji
izaziva taj nadimak, uz dobro isplaniranu taktiku, pomoi da se doe do
novca koji mu je bio potreban. Godine 446. nove ere, Atili, koji se spremao
da krene u pohod na Carstvo, bio je potreban novac kako bi nabavio zalihe
hrane i opremu neophodnu za proirenje svoje vojske. Zato je napao Tesaliju.
Cilj mu je bio da primora Teodosija II da plati novac za otkup. Izabravi
najopakije i najkrvoednije ratnike iz svoje vojske, Atila im je naredio da nose
odoru od grubog krzna i koe, da jedu samo sirovo meso i da svoje
zarobljenike podvrgavaju najuasnijem muenju. Sva ta planirana estina
imala je za cilj da potvrdi ono to se prialo o njemu. Teodosije je odluio da
se bori sa Hunima, verujui da ih je porazio pre pet godina kada je horda stala
pred samim ulazom u njegov glavni grad mada je mogla da pone da pustoi
njegovo carstvo. Podstican hrabrou i reenou slabog oveka koga Ijuti to
mu neko kvari zadovoljstvo, Teodosije se borio i dopustio da Huni potpuno
70

unite vie od sedamdeset sela pre nego to je kod Termopila zatraio da sa

Hunima sklopi primirje. Zato to je Teodosije prvo pruio otpor a zatim
pokorno predao Istono rimsko carstvo, Atila je podigao cenu mira. Za
oslobaanje rimskih zatvorenika traena je nova cena od dvanaest zlatnika
umesto uobiajenih osam zlatnika. Atila je mogao da trai i mnogo vie.
Meutim, znao je da e Rimljani jednostavno uvesti nove poreze za svoje
podanike da bi nadoknadili gubitak novca. Atila nije eleo da optereuje
seljake, trgovce, zanatlije, plebejce ili podanike tog carstva, on je samo eleo
da porazi njegove korumpirane voe. ATILA O TOfVIE KAKO
ISKAZIVATI POTOVANIE I BITI POTOVAN" Plemenito je
pokazivati odgovarajuu utivost prema onima koji su po poloaju iznad vas,
kao i potovati njihov ugled. A mudro je iskazivati potovanje kako prema
onima koji su vam ravni tako i prema onima koji su vam podreeni. Ako
nekog poglavicu ne potuju ni njegovi Huni ni njegovi neprijatelji, on je slab i
ne zasluuje poloaj poglavice. Neko se moe potovati zbog straha, stvarnog
ili zamiljenog, kao to mene uvaavaju zbog mog izvikanog nadimka Bi
Boji". Meutim, ljudi nisu voljni da slue nekom koga uvaavaju iz straha u
tom sluaju se javlja pasivni otpor kako prema vlastima tako i prema
nacionalnim ciljevima. Strah kao izvor uvaavanja dalje vodi do podrivanja
vlasti, sabotaa i opteg loeg morala meu onima kojima treba upravljati. 71

Iskreno potovanje stvara nepokolebljivu odanost u plemenu se osea

bodrost i volja da se, zbog nacionalnih ciljeva, poglavica sledi ako treba i do
samoga pakla. Svi se slau da poloaj poglavice treba da podrazumeva i vee
povlastice, jer zahteva i veu odgovornost. Ko bi od vas eleo da dostigne taj
poloaj kada on ne bi donosio vei ugled ili vee povlastice nego poloaj
obinog Huna? Na sistem predvia sticanje odreenih pogodnosti kao
nagradu za uloeni trud, preduzimljivost i uspenost. Hunski narod prihvata
povlastice koje idu uz razliite rukovodee poloaje samo ako su te povlastice
razumne i ne kode samom narodu. Narod je spreman da ukae takvu poast
onima koji su dovoljno hrabri da vode, jer tu poast doivljava kao malu cenu
koju treba platiti nekome da bi preuzeo odgovornost upravijanja. Meutim,
moram vas upozoriti da se uvaavanje moe iskazivati i primati na razliit
nain; te razlike u nainu pokazuju neto od presudnog znaaja: ije se
vostvo zasniva na ozloglaenosti, a ije na plemenitosti. Rei koje vam
upuujem kao savet jesu: Uvek ozbiljno shvatajte odgovornosti i povlastice
svog poloaja. Svoju vlast nikada ne treba da koristite na tetu onih koji su
vam podreeni. Na poloaju na kome jeste nikada ne treba da zahtevate vie
povlastica od onih za koje vai podreeni misle da vam pripadaju. Vas
izjednaavaju sa ugledom koji imate! Ako neki ljudi o vama loe govore, bez
osnove vam
72

pripisuju pogrene postupke i ne ele da slue viem cilju, morate se

osloboditi tih protivnika ili se morate ponaati tako da ih podstaknete da
promene svoje miljenje o vama. Nije lako biti Bi Boji, ali to ima i svoje
prednosti kada se suoite sa neprijateljem. Ali ja ne elim takvu reputaciju u
svom sopstvenom narodu. Ako bi moji saplemenici stekli utisak da takvu
reputaciju podlo nameravam da izgradim i meu njima, ne bih dugo sluio
kao njihov kralj. Kralj moe koristiti svoju estinu i svoju mo da bi primorao
neprijatelja da ga uvaava; meutim, poglavica nema tu povlasticu. Mada kao
kralj moram da se oslanjam na to da moje poglavice mudro koriste svoju mo
i utiu na postupke svojih Huna, ja, Atila, smesta u smeniti bilo kog
poglavicu koji smatra da treba da ima slian uticaj i na mene. Poglavica nikada
ne treba da misli prvenstveno o povlasticama. U prvom planu uvek treba da
su odgovornosti koje poloaj zahteva. Narod potuje samo onog poglavicu
koji poloaj ne shvata kao priliku da stekne povlastice. Povlastice koje idu uz
rukovodei poloaj ve su prihvaene kao deo naih obiaja, ali ostvarivanje
tih povlastica zavisi i od okolnosti. Povlastica koja se moe ostvariti na dvoru
ili u palati nije uvek od presudnog znaaja na bojnom polju ili na stranoj
teritoriji. Budite svesni gde ste i sa kim ste kada zahtevate povlastice koje vam
pripadaju zbog poloaja na kome ste.
73

Svako unapreenje zahtevae prilagoavanje kako vae tako i onih koji vas
znaju iz vremena kada ste bili na prethodnom poloaju. Budite strpljivi i
prema sebi i prema drugima. Dostojanstvo linosti i poloaja je elemenat koji
treba uvek imati u vidu u takvoj situaciji. )Prema svojim podreenima se
uvek odnosite ^ sa odgovarajuom utivou. Ako vi ne pokaete da ih
potujete, nee ih potovati ni njihovi podreeni. Od sutinske vanosti je da
uvaavate svoje neprijatelje. Ako ne uspete da spoznate njihove sposobnosti,
njihov uticaj i njihovu mo, oni mogu stei prednost u odnosu na vas. Mada
me je Teodosije potcenio, ja, Atila, bio sam taj koji sam iznudio danak od
njegove zemh'e. Ovom besedom sam vama, poglavicama, pokazao da uz
svaki upravljaki poloaj ide ugled koji proistie iz obaveza na tom poloaju;
pokazao sam vam da Huni kojima sluimo taj ugled prihvataju, a da ga nai
neprijatelji, Rimljani, potuju. Ipak, da ne bismo pali u zamku i preuveliali
sopstveni znaaj kao naroda, ne smemo potcenjivati mo Rimskog carstva da
utie na budunost hunske nacije.
74

MJ \
7.
Atilino prisustvo osealo se svugde gde je )ahao ili se zaustavljao. On nije bio
samo Hun on je bio najugledniji od svih Huna. Prezirui gizdavu odoru
Rimljana, Atila se oblaio u jednostavne, grube ivotinjske koe, to je i bio
obiaj u njegovom narodu. Cak i njegova kruna, koju je nosio kao kralj, bila je
jednostavna kona kaciga ukraena samo jednim perom. Liila je na kape koje
su nosili njegovi ratnici. Jahao je na snanom i prelepom crnom ratnom konju
Vilamu (Munji"). Vilam je bio tako velianstvena ivotinja da se prialo kako
trava nikada ponovo ne izraste na putu kojim je on proao. Vilam je bio jai i
bri od konja bilo kog drugog Huna. To je bilo neophodno, jer Atila je morao
da jae prvi u bitki, na elu horde. On je, na kraju krajeva, bio voa horde.
Vilam je hrabro sluio Ati75

li, a u njegovom izgledu bilo je otmenosti to je imponovalo Hunima. U

bitki, Atila je bio naoruan lukom, kopljem i lasom uobiajenim orujem
Huna. Njegov ma je, meutim, bio druga pria. Prema legendi, tokom
rasprave o tome ko e naslediti Bledu na tronu, pojavio se plameni ma,
vrsto zaboden u zemlju usred jedne doline. Atila i drugi Huni otili su da
vide taj magini ma. Kad je Atila pruio ruku da ga uhvati, ma je uskoio"
u njegov dlan. Sjaj maa i njegova izrada znatno su prevazilazili svako oruje
koje je sainio obian ovek. To je svakako bio znak sa neba: boji ma je
poslat da potvrdi Atilu kao kralja Huna. Prema legendi Atila je nosio taj
moni ma u svim bitkama koje su usledile. Huni su se identifikovali sa
Atilom: njegov izgled nije se bitno razlikovao od njihovog. Pa ipak, Vilam i
boji ma bili su dovoljni da izdvoje Atilu kao osobu predodreenu da vodi,
osobu koju drugi treba da slede i osobu koja treba da bude potovana zbog
svoje plemenite uloge svoje izuzetnosti i shvatanja svog poloaja na pravi
nain. ATILA: POGLAVICE SU ONAKVE KAKVE IZGLEDAIU
SVOJIM HUNHVUl" ivot na rimskom dvoru i moje razumevanje naravi
Huna mnogo su mi pomogli da nauim ovu vanu istinu: da poglavica i kralj
treba da izgledaju dolino odnosno onako kako to oekuju ljudi kojima taj
kralj ili poglavica slue i ljudi na koje oni ele da ostave snaan utisak. Rimske
voe se odevaju gizdavo, to je neprikladno za njihov poloaj i to izaziva
njihove nepri76

jateljc. Oni, samim svojim i2gledom, podstiu eIju svojih neprijatelja da

unite sve te ukrase, znake samoproklamovane nadmonosti. Svi sledbenici
obino oekuju da njihove voe, bar ponekad na dvoru ili na bojnom polju,
imaju i >ruje ili opremu koji ih izdvajaju iz mase drugih ljudi. Mcdutim,
mudro je da takvo izdvajanje ne bu<le preupadljivo u odnosu na ratnike, kako
ono ne bi proi izrokovalo nepotreban otpor tokom pregovora ili na bojnom
polju. Zato u vam ja, dok neobavezno priamo oko vatre u logoru koja je
potpaljena da biste vi uili i razumeli, preneti svoja zapaanja koja se odnose
na izglcd poglavica. Poglavica se niti oblai niti naoruava tako da provocira
Hune. Njegova odora i oruje mogu imati neke suptilne specifinosti to je i
prihvaen obiaj. Ali oni nikada ne smeju biti preupadljivi, ni po vrednosti ni
po nainu izrade, niti smeju da naglaavaju nadmo nad onima koje voa
predvodi; u suprotnom, podreeni mogu prezreti vou. Poglavica treba da
izabere dobro izraen ma nc ma na kome blistaju dragulji i zlato, ve ma
dobro naotren na obodima i napravljen od najboljeg materijala koji se moe
nai u zemlji. Ma je znak po kome se raspoznaje poglavica. Njegov ma, kao
i sam poglavica, moraju biti prepoznatljivi u bitki. Poglavica treba da se obue
u lepe koe i krzno ali ne u kiv.no i kou sa zlatnim i srebrnim ukrasima. 77

Gizdav izgled izaziva mrnju, neposlunost i podsmeh u vojnikim redovima.

Ako je neophodno da se izgleda kao krvoedni divljak da bi se podstakla
hrabrost i ostvarila pobeda u cilju kome se tei, tada to treba uiniti ubedljivo.
Huni i poglavice treba da nose najvarvarskija krzna, odore i drugu opremu.
Uz to, takav izgled moe da pomogne i da se podrije moral neprijatelja. Ako
treba da se odenete onako kako se odevaju miroljubivi, pastirski narodi da bi
u vaem logoru vladao mir ili zbog pregovora sa strancima, odloite svoje
varvarske odore i obucite se u krzna i odeu koji odgovaraju toj prilici. Kada
ste u lovu, opremite se prikladno za lov. Uzmite svoj najbolji luk i najbolje
koplje. Nosite odeu koja vam nee smetati dok po umi jurite za divljim
ivotinjama. Kada se neto slavi, obiaj je da poglavica nosi odoru od svojih
najboljih, dobro utavljenih koa. I u ovom sluaju, neprikladno i oholo
ponaanje samo e izazvati prezir meu okupIjenima i odvui im panju sa
proslave. Prema poglavici koji deluje dostojanstveno i Huni i neprijatelji e se
tako i odnositi. Prema onom koji deluje kao dvorska luda svi e se i ponaati
kao prema dvorskoj ludi. Ova zapaanja su mi mnogo koristila kao vaem
kralju. Mada se moda ini da su od male vanosti, odea i oprema su bitne
za poglavicu i uzimaju se u obzir kada se procenjuje koliko je on bio uspean
ili neuspean.
78

Ecijevog oca, vojskovou velikog ugleda, poznatog kao Voa konjice" i

Osvaja Afrike", ubili su njegovi sopstveni vojnici za vreme pobune u Galiji.
Po poreklu German iz Panonije, Ecijev otac se oenio erkom iz bogate
rimske kraljevske porodice. Tako je Ecije bio potomak i vrhunskog ratnika i
rimskog plemstva. Poslat na hunski dvor kao detetalac u zamenu za Atilu,
Ecije je kod kialja Rugile primljen sa poastima. Na Rugilinom dvoru Ecije je
upoznao obiaje Huna i njihovu tradiciju, a stekao je i uvid u njihov
mentalitet kao naroda. To to je nauio veoma e koristiti njemu i Carstvu u
buduim odnosima sa Hunima posebno sa Atilom. Sa kraljem Rugilom Ecije
je razvio stabilan i poverljiv odnos. On je kasnije ubedio Rugilu da uje7 9

dini vojske Huna i da ue u savez sa Jovanom Uzurpatorom, poreklom iz

plemena Vandala, koji je stigao do poloaja vrhovnog vojnog komandanta sa
ovekom koji je, po Ecijevoj proceni, bio u stanju da ponovo ujedini Rim i
Konstantinopolj. Ecije nije vodio mnogo rauna o interesima odreenih
dinastija; imperator je za njega znaio mnogo manje od nekog vanog cilja.
Po povratku u Rim, Ecije se oenio erkom patricija Karpilija. Sve vreme
ostajui u najboljim odnosima sa Rugilom, Ecije je postao Glavni ekonom" i
Majordom Rimske palate". Nepokolebljivo principijelan i fiziki snaan,
Ecije je bio i strunjak za ratno umee izuzetan ratnik u svakom pogledu.
Savladao je i hunski i rimski nain razmiljanja i dobro nauio gde lei snaga a
gde slabost obeju ovih nacija. Ecije je upoznao i nedae prolazio je kroz
velike line i profesionalne izazove tokom celog ivota. Ne jednom je bio
meta iznajmljenih ubica i spasao se, inilo se, samo udom. Korupcija u
Carstvu pogaala je Ecija u tolikoj meri da je on, nekoliko puta, razmiljao da
pree na stranu Huna. Meutim, njegov snaan oseaj dunosti i njegova
zakletva da slui Carstvu obuzdavali su njegovo nezadovoljstvo. Tako je uvek
ostajao veran Carstvu. Ba Ecije je kasnije komandovao rimskim snagama u
Katalaunskoj niziji. Tamo je svoje veliko ratno umee i znanje o poretku u
bitki i taktici Huna iskoristio da nanese prvi i jedini poraz Atilinoj vojsci. 80

Tokom vremena i Ecije je na svojoj koi osetio korumpiranost rimskih voa.

Njegov savet nije traen kada je Atila zapoeo svoje poslednje napredovanje
ka Italiji. Cena koju je Carstvo platilo zato to je zanemarilo Ecijev savet bili
su porazi Carstva u mnogim bitkama. Mada je ostao odan Carstvu do kraja,
ostareli Ecije nije eleo da povede rimsku vojsku protiv Atile koga se seao
kao opasnog protivnika i oveka koji eli da ostvari velika dela. Na kraju,
Ecije je bio rtva atentata koji je naruio imperator Valentinijan ovek kome
je Ecije tako odano sluio. Tako je Ecije, veliki general i jedini ovek u
Carstvu kojeg je Atila izuzetno potovao, ivot zavrio sramotno. ATILA O
MUDROM BIRANfU NEPRIIATELJA" Sada je, poglavice i Huni,
potrebno da vas ja, Atila, posavetujem o tome kako da birate svoje
neprijatelje. Vei deo sukoba sa kojima ete se suoiti desie se u okviru
hunske nacije, izmeu naih plemena, naih poglavica odnosno u naem
narodu. Rimljanin je retko na pravi neprijatelj. Samo u izuzetnim sluajevima
e spoljni neprijatelj imati znanje i vetinu Ecija da bi mogao da nas porazi na
bojnom polju ili u diplomatiji, jer mi smo Huni. Vi imate izvesno znanje o
hunskim obiajima, ali ne znate dovoljno o tome ta prouzrokuje sukobe;
zato je veina od vas potpuno nesvesna kada sebi stvara neprijatelje. 81

Kada biste se odrekli sklonosti da nerado poputate drugima ak i kada su oni

u pravu, da dozvoljavate da u vama malodunost i nesigurnost preovladaju u
situacijama koje zahtevaju razumno reagovanje, da dozvoljavate svojoj sujeti
da bude vanija od pohvale drugima za pokazanu vetinu i kada biste
razmislili pre nego to drugima uinite neto naao, mi bismo imali vie mira
u logorima i mogli bismo bolje da iskoristimo svu svoju energiju kada se
suoimo sa Rimljanima i monim Ecijem, koga sam ja odabrao za svog
neprijatelja. U ophoenju sa ostalim Hunima, a posebno sa Rimljanima,
moramo biti lukavi, tako da stvaramo neprijatelje samo ako to i elimo. Dok
sada razmiljam o svojim opaanjima i svom iskustvu, shvatam da mi je uvek
pomagalo to sam bio svestan nekih opasnosti koje se javljaju kada se bez
prave namere stvaraju neprijatelji. To su zamke koje ugroavaju va uspeh kao
voe i ratnika. Nauite dobro ove moje tajne. m/Ne oekujte da se svako
slae sa vama ak i ako ste kralj. Nemojte gubiti energiju pokuavajui da
pregovarate sa neumoljivim, odbojnim neprijateljima pobedite ih ubedljivijim
sredstvima. Ne treba da mislite kako su svi vai protivnici istovremeno vai
neprijatelji. Moete imati plodne, prijateljske rasprave sa drugima, kako u
plemenu tako i izvan njega. Nemojte pokuavati da uskladite ponaanje svih
osim ako to nije od presudne vanosti za plemensku disciplinu ili za odreen
cilj.
82

m Nemojte prvo nekom poveriti odreen zadatak a zatim pokuati da ga sami

izvrite podreeni koga ste na taj nain povredili postae va neprijatelj.
Nemojte gubiti strpljenje bez pravog razloga. Nemojte prevideti mogunost
da neprijatelj, ma kako on bio moan ili slab, jednog dana krene protivvas.
Nemojte dozvoliti da neprijatelj kojeg izaberete ima prednost u bilo kojoj
situaciji. Nemojte zanemarivati mogunost da obmanete svog neprijatelja.
Neka on misli da ste mu prijatelj. Neka misli da ste slabi. Neka povue potez
pre vremena. I nikada mu nita nemojte govoriti. Nemojte stvarati neprijatelje
od onih koji ne zasluuju da upotrebite svu svoju snagu kako biste ih
potpuno savladali. Svakako iskoristite slabosti neprijatelja. S druge strane,
kada postane oigledno da je neprijatelj i suvie moan, povucite se i vratite
se nekom drugom prilikom kada budete u stanju da ga porazite. Nemojte
nikoga vreati ako zaista ne mislite ono to govorite. Bilo bi dovoljno da svi
Huni shvate da svojim neobuzdanim svaama, beskorisnom ljubomorom i
mrnjom podstiu ak i svoje prijatelje da im postanu neprijatelji. Huni nee
dugo slediti poglavicu kojeg preziru. Ako se od nekog Rimljanina izuzetnih
sposobnosti nesmotreno stvori neprijatelj, on moe da
83

pobedi u diplomatiji i na bojnom polju, jer je reen da pobedi po svaku cenu,

a naa nacija moe da doivi stravian poraz; to se desilo ak i meni, Atili, u
bitki kod Salona.
84

Hunska horda je razvila novi duh jedinstva tokom Atiline vladavine, jer je on
primenio neke naizgled jednostavne principe da bi ujedinio plemena u snanu
naciju. Atila je poeo ree da dodeljuje visoke poasti za pojedinane uspene
poteze, a primamljive nagrade davao je onima koji su bili verni novom
nacionalnom cilju; time je Atila omoguio prevagu svesti koja se raala.
Poglavice vie nisu mogle da izraze svoju odanost drugoj naciji osim hunskoj.
Ako bi odluili da to uine, Atila bi ih smenio sa poloaja. Huni vie nisu bili
nomadska plemena koja lutaju zemljom u potrazi za plenom. Oni su sada
imali novi cilj! Oni e vladati svetom! 85

Sada, pod Atilom, varvari kojih su se Carstvo, pa ak i udaljene nacije toliko

plaili, imali su strategiju za svoja lutanja. Kad god je to bilo mogue, Atila je
irio svoj uticaj diplomatijom, pomou vetina koje je nauio kao deak na
rimskom dvoru. Kada ne bi uspeo da ostvari svoje ciljeve miroljubivim
sredstvima, Atila bi pokrenuo svoje estoke' horde, a zatim bi pokuao nove
pregovore kako bi sela i narodi doli pod njegovu vlast. Atila je svojom
magnetskom privlanou, uticajem i moda armom, pomou kojih je i
uspeo da ujedini Hune, izazivao toliko strahopotovanje svojih ratnika i
poglavica da su ga oni oboavali neki od njih ak kao boga. Tokom vladavine
Atilina mo je toliko narasla da su mu se poglavice, ne elei da ga uvrede i
iskuse njegov bes, jednostavno pokoravali bez ikakvog otpora. Cinei sve ono
to je zahtevao njegov poloaj, Atila je pokazivao strpljivost a ne brzopletost
i razborito rasuivanje; njegov plan bio je izgraivan godinama. Taj plan je
predviao dobro osmiljen niz dogaaja to je i dovelo do Atilinog kratkog ali
potpunog upravljanja nacijom varvara koja je, izvesno vreme, predstavljala
strah i trepet u celom svetu.
6 U slobodnoj interpretaciji zasnovanoj na istoriji i legendi, moe se
pretpostaviti da je Veliki kineski zid izgraden kako bi se mongolskim hordama
moda ak i Atilinim hordama spreio ulazak u ogromnu kinesku zemlju.
86

ATILA O ODGOVORNOSTIIVIA POGLAVICE" Tokom godina zapazio

sam da se nacije, plemena i manje grupe uzdiu i propadaju u zavisnosti od
snage njihovih voa i od sposobnosti njihovih voa da izvravaju obaveze na
svom poloaju tako da najpre gledaju dobrobit naroda. Korupcija Rimskog
carstva je dobrim delom rezultat blistavog ali praznog ivota koji ele da vode
njegove voe. Oni su izgubili oseaj za nacionalne ciljeve i angauju strane
vojske da obavljaju zadatke iz nadlenosti rimskih legija. Oni ele da steknu
poloaj i ugled politikim manevrisanjem, zanemarujui principe po kojima se
meri neija uspenost, kao i izuzetnu vanost zajednitva. Njihovo vostvo se,
dakle, zasniva na klimavim temeljima i povrnoj odanosti. Mi jesmo mlada
nacija ujedinjenih plemena, ali imamo jaku tradiciju koja nas povezuje na
mistian nain. Moramo iskoristiti tu suptilnu vezu kao osnovu za izgradnju
monih, trajnih veza koje su neophodne za nau zajedniku sudbinu. Nae
voe vi, poglavice i potovani ratnici, okupljeni ovde veeras morate biti
svesni odgovornosti koju podrazumeva odreeni poloaj. Poto veina od vas
ne zna mnogo iz oblasti koju ja, Atila, nazivam odgovornou poloaja, ja
vam sada nudim svoje savete o toj temi. Poglavice i voe na svakom
podreenom poloaju treba da stvore atmosferu u kojoj e rukovoditi. Ta
atmosfera moe da se menja isto tako kao to se menjaju i godinja doba. Mi,
87

ipak, ne moemo da utiemo na vreme, ali nae voe mogu da utiu na

raspoloenje u plemenima. Prema tradiciji upravljanja, voe su obavezne da
uspostave i potuju poredak u okviru kojeg se njihovi Huni sude, nagrauju,
kanjavaju ili zatvaraju. Bez takvog poretka sa kojim su upoznati svi Huni,
narod ivi u haosu. Svojim delima, a ne reima, voe razvijaju moral, asnost i
oseaj pravinosti kod vojskovoa koje su im podreene. Voe ne mogu da
govore jedno, a rade drugo. Voe moraju da stvore visoko meusobno
poverenje podreenih, kao i meu onima koji su im ravni ili nadreeni. Voe
moraju da pridaju veliku vanost kvalitetnom obavljanju poslova i ne smeju
da toleriu one koji se toga ne pridravaju. Voe treba da oekuju da njihovi
podreeni rade sve bolje i bolje zbog novih znanja i iskustava koja stiu. Voe
moraju da podstiu kreativnost, slobodu delovanja i inicijativu svojih
podreenih sve dotle dok je to u skladu sa ciljevima plemena ili nacije. Voe
moraju da usmeravaju svoje Hune i nikada im ne smeju dozvoliti da lutaju bez
cilja. Poglavice stiu vei ugled i plen nego njihovi Huni. Zato ja, Atila, od
njih oekujem vie nego od drugih ljudi.
88

Poglavice i njima podreene voe moraju da budu svesni obaveza koje

zahteva njihov poloaj. Ako nisu, kako e izvravati svoje obaveze? Poglavice
moraju svojim Hunima jasno saoptiti ono to se od njih oekuje. U
suprotnom, Huni e verovatno uraditi neto to se od njih ne oekuje.
Poglavice esto moraju proveravati svoje Hune kako bi ustanovili da li ono
to je uraeno odgovara onome to je oekivano. Poglavice nikada ne treba da
zloupotrebe mo. Takvi postupci prouzrokuju velika trvenja i vode ka pobuni
u plemenu ili naciji. Poglavice podnose velike line rtve za dobrobit svojih
Huna. Poglavice ne smeju sebe stavljati ispred svojih Huna kada se zalihe
hrane smanje. Poglavice moraju podsticati zdravu konkurenciju meu svojim
ljudima, ali je moraju obuzdavati kada ona postane smetnja plemenskim ili
nacionalnim ciljevima. ifi^Poglavice moraju shvatiti da je duh zakona vaniji
od slova zakona. Poglavice nikada ne smeju skinuti sa sebe odoru asti,
morala i dostojanstva. Poglavice nikada ne smeju stupati u odnose iz sebinih
razloga, da bi koristili svoje podreene, one koji su im ravni ili svoje
nadreene. Poglavice moraju biti iskreno posveene svojim dunostima i
tome podrediti sve ostaie ambicije.
89

I dalje bih mogao da priam o odgovornostima voa. Meutim, teko bi bilo

da ovaj put zapamtite vie od onog to je reeno. To to sam vam ispriao ove
noi jesu tajne uspenog rukovoenja bez obzira o kom poloaju i nivou
rukovoenja je re. Moda te tajne vama deluju kao neto to svako zna.
Moda njih zaista svi znaju, ali se one, avaj, ne sreu tako esto u praksi. Sa
ove besede oko vatre u logoru morate otii samo sa jednom jedinom milju,
sa milju da je uspeh rezultat napornog rada koji mora da nadjaa sve oblike
nezadovoljstva i sve trenutke malodunosti. Uspeh se ne postie pomou
sloenih strategija. On se postie samo ako se savesno izvravaju obaveze i
prihvataju odgovornosti na poloaju na kome ste nita drugo ne donosi
rezultate. Sada idite svojim Hunima i sutra ustanite sa novom odlunou da
sledite svoje voe, da podravate one koji su vam ravni i da vodite svoje
podreene; u suprotnom smo osueni da budemo robovi Carstva.
90

Akvileja je bila impozantan prizor. Locirana visoko na obronku breuljka,

okruena jarkom sa vodom kao preprekom, sa visokim i debelim zidovima i
ojaanim gradskim vratima ona je bila bastion Italije. Akvileja je znala ta
znai invazija. Tokom dugog niza godina odolevala je Germanima i razliitim
azijskim plemenima. U unutranjosti tvrave bio je lociran dobro obueni
garnizon koji ju je branio. Njene rezerve hrane i magacini bili su dovoljno
veliki da se izdre duge opsade. Njeni stanovnici bili su odluni da ne predaju
nikakvim zavojevaima svoja velika bogatstva steena trgovinom i obradom
zemlje bez obzira na to kako zastraujue ti zavojevai izgledali. Akvilejci se
do tada nisu sukobljavali sa Hunima. Strah sa kojim su posmatrali hordu bio
je ug91

lavnom rezultat pria o razornim hunskim napadima na druga sela i druge

zemlje. Atilina vojska bila je mnogobrojna. Preplavila je predeo oko tvrave
kao roj skakavaca. Poto su do Akvileje doli nakon dve brze pobede nad
drugim utvrenim gradovima, Huni su postali nestrpljivi tokom ove duge
opsade. Hrane za ljude i ivotinje bilo je sve manje. Horda je bila uznemirena
voljna da krene u napad na druge delove Italije. Meutim, osvajanje Akvileje
bilo je od sutinske vanosti za Atilin plan da pregazi Carstvo. Borbeni duh je
pao. Plemenske poglavice su osporavale Atilinu taktiku. Ljudi su jeli mrtve
konje jer su sledovanja bila smanjena situacija u kojoj su se nalazili Huni
postajala je svakim danom sve gora. To vie nije bila ona stara horda. Atila je
izmenio mnoge tradicionalne obiaje. Sada je to bila disciplinovana vojska
koju je vodio kralj dovoljno strpljiv da radi na ujedinjenju Huna oko etrdeset
godina. Atila je okupio svoje ratne komandante na veemje veanje. Objavio
je da je cena opsade postala previsoka. Oni e zato zaobii Akvileju sledeeg
jutra. U zoru, Huni e poeti da se spremaju za mar. Sledeeg dana, elei da
jo jednom pogleda grad koji e morati da osvoji nekom dmgom prilikom,
Atila je primetio rodu kako leti iz Akvileje sa svojim mladima ispred sebe. To
je bila sudbina dobar znak koji e promeniti tok dogaaja. 92

Objavljujui da ivotinje mogu da predosete razvoj dogaaja pre ljudi, Atila je

naredio svojoj vojsci da sledi taj nagovetaj sila koje ovek ne moe da pojmi.
Oni e sada napasti, umesto da zaobiu Akvileju. Opremljena katapultima i
visokim merdevinama, hunska horda je uz ovaj podstrek izvela sjajan napad.
Grad je pao uprkos iskustvu i uspenom odolevanju invazijama u prolosti.
Bila je to brza pobeda. Akvileja je ostaLa u plamenu, a njena velika bogatstva
bila su pridodata plenu ve ranije nakrcanom na Atilina zaprena kola.
Sudbina je ostvarena uz pomo strpljenja i sposobnosti da se oseti pravi
trenutak za akciju. ATILA O SUTINI ODLUNOSTI" Nae prekaljene
poglavice postale su mudrije zbog steenog iskustva i znaju kada treba
zapoeti akciju, a kada je najbolje jo razmiljati. S druge strane, nai mladi,
ambiciozni Huni, nestrpljivi da pokau svoju vetinu, esto e se upustiti u
akcije koje e doneti poraz, njima, njihovom plemenu, a moda i naciji. Takva
ustrina ne prilii onima kojima je dat zadatak da vode. Sve poglavice moraju
da naue da pobedu zadobija onaj ko zna ne samo ta da uini ve i kada da
to uini. Mladi Huni ue da koriste oruje da savladaju upotrebu luka, koplja,
lasa i da budu veti u sedlu. Oni ue prednosti brze akcije na bojnom polju.
Oni ue da smelo koriste sve te sposobnosti. 93

Kao njihovi mentori, mi ih uimo da preuzmu inicijativu, da neguju hrabrost i

duhovnu snagu po kojoj se voe razlikuju od sledbenika. Meutim, moramo
im objasniti i glavne karakteristike voe koji uspeva da pree odluujuu milju
koja deli sporadian i prividan uspeh od odlunog nastupa u svakoj situaciji.
Jedna od tih karakteristika je odlunost. Sada u vama, poglavicama, dati
savete kako da steknete vetinu odlunosti. Iskrena reenost da se uini prava
stvar karakteristika je razboritog odluivanja. Odgovorno donesene odluke
obino kasnije ne treba ispravljati. Mudar je onaj poglavica koji ne donosi
odluku kada ne razume problem. U odluivanju, mudrost treba da bude jaa
od smelosti. Poglavica treba da dozvoli onima koji su mu podreeni da
donose odluke u okviru svoje nadlenosti. Slab je poglavica koji sve odluke
donosi sam iz straha da bi mogao da izgubi kontrolu. Poglavica ne treba da
navodi okolnosti koje se jave u odreenom trenutku kao izgovor za svoju
nespremnost da donosi odluke iz njegove nadlenosti. Neodlunost postaje
sve izraenija i izraenija ako nismo u stanju da prihvatimo odgovornost koju
zahteva na poloaj bila ta odgovornost velika ili mala. Poglavica koji nije u
stanju da prihvati punu odgovornost za donoenje odluka ili onaj koji
okrivljuje druge za svoje loe odluke slab je
94

i nedostaje mu jedna sutinska, prirodna osobina voe. Odluke su retko

savrene. Najbolje odluke su obino samo one logike alternative koje su
mudrije od drugih. Kada svoju okolinu morate"^ dugo da ubeujete kako
biste dobili podrku I za svoju odluku, to obino znai da je odluka \ loa.
Ako bi posledice neke vae odluke bile i suvie teke da bi se mogle podneti,
potraite neku drugu mogunost. Treba misliti na druge kada se donosi teka
odluka koja e, neizbeno, imati privremene ili trajne negativne posledice
makar i na mali broj Huna. Bitno je znati kada da se donese odluka, a uz to
treba znati i kada da se odloi donoenje odluke. Nestrpljive poglavice esto
srljaju u prevremenu akciju. Moda je oseaj za pravi trenutak presudan
elemenat u odluivanju. Spremnost da se povue potez nakon to se dobro
promislilo predstavlja vaan princip odlunosti. Kada se odluuju za neku
alternativu, mudre poglavice trae ono reenje u kojem dobre strane preteu u
odnosu na rizik i cenu koja se mora platiti zbog te odluke. Prave poglavice
donose odluke u duhu opteg dobra. Poglavice treba upozoriti da zakljuke
ne donose prebrzo kada se ima dovoljno vremena, pa postoji mogunost da
se jo malo razmisli o onome to se namerava uiniti. 95

Mudre poglavice esto u naizgled nebitnim detaljima nalaze presudne

elemente na osnovu kojih donose ispravnu odluku. Da bi se u tome uspelo,
treba znati kako da se pronau takvi detalji i kako da se uoe presudni
elementi. Skepticizam moe da bude od pomoi jer iskljuuje prevremene
odluke. Kada poglavica ne moe da se odlui, dobro je da ponovo postavi
problem. Poglavice treba da svojim podreenima prepuste samo one odluke
koje po njihovoj proceni ti podreeni treba da donesu. Isto tako, poglavice
koje nepotrebno same donose odluke umesto voa koje su im podreene
umanjuju realnu mogunost da mlade poglavice ue i razvijaju se procenjui
samostalno i snosei posledice za svoje odluke. Poglavica ne pokazuje
dovoljno inicijative u donoenju odluka ako inicijativu ima samo kada su u
pitanju laki zadaci. Inicijativa se mora pokazati i kada se suoavamo sa tekim
rizinim zadacima. Pouzdan znak slabog poglavice je oklevanje da se bilo ta
uini zbog straha od neuspeha. Sumnja i odlaganje nekog poglavice esto
ukazuju na to da je on nezaslueno unapreen. S druge strane, mi se esto
nalazimo u nesrenim situacijama u kojima previe poglavica donosi previe
odluka uz premalo mudrosti. Poglavice moraju da izbegavaju odluke koje su
povoljne za njih a tetne za njihove Hune. Sva96

ka odluka je prilika da se pobolja poloaj Huna, plemena i nacije. Poglavice

ponekad uoe da se ispravnost odreene odluke moe nakon izvesnog
vremena dovesti u pitanje. Stoga oni treba da uine svaki mogui napor da bi
njihove odluke u budunosti bile ispravnije tako to e izvlaiti pouke iz
ranije donesenih odluka. Potrebno je manje hrabrosti da se kritikuju odluke
drugih nego da se ostane pri sopstvenoj odluci. Bez obzira to to moda
deluje paradoksalno, ponekad se najbolje odluke donose kada se iskljue
emocije koje se javljaju kao reakcija u vezi sa odreenim problemom. Dobro
je imati na umu da su poglavice, uglavnom, nagraene za odluke koje donose.
S druge strane, Huni veinom bivaju nagraeni u zavisnosti od toga kako
podravaju i izvravaju te odluke. Samopouzdanje je od presudnog znaaja za
sticanje odlunosti, jer bez samopouzdanja poglavica ne moe biti odluan u
opasnim situacijama. Na kraju treba rei cia vizionarstvo, motivisanost,
energija, usredsreenost na cilj, mudra upotreba sredstava, kao i vera da e se
sudbina ostvariti ako se uloe adekvatni napori, jesu karakteristike izuzetnog
poglavice. Vi poglavice morate uiniti dodatne napore i uporno razvijati crtu
odlunosti. Ako budete instinktivno ili na osnovu injenica osetili kada je
97

pravo vreme za akciju, zabeleiete znaajan uspeh. Odlunost u rukovoenju

nekom akcijom podrazumeva veliki teret odgovornosti. Od odlunosti esto
zavisi da li ete pobediti ili biti poraeni. Mi ne smemo oklevati da delamo, ali
isto tako ne smemo pre vremena i na brzinu donositi odluke koje e moda
biti na nau tetu.

Isto kao to je jahau koji sjae dok se ne vrati svom vatrenom hatu
potreban uvar konja, Atili je bila neophodna pomo njegovih poglavica da bi
se postarao za sve obaveze za koje je trebalo da se postara. Kad je poeo da
radi na ujedinjavanju razliitih plemena, Atila je prvo nameravao da pridobije
za svoj cilj one poglavice koje je bilo lake ubediti da stupe u savez sa njim.
Tako je iza sebe imao impozantan broj sledbenika kada je kasnije pokuavao
da pridobije monije poglavice. Kao kralj, Atila nije mogao da nadgleda svaku
akciju svoje nacije, njenih plemena i njenih poglavica. Bila mu je potrebna
iskrena odanost pouzdanih poglavica kojima bi mogao da poveri taj zadatak.
99

Hunska nacija se sastojala od nezavisnih plemena koja su dugo lutala i

prodavala svoje usluge za bilo koji cilj uz odgovarajuu cenu a ta cena su
mogli biti kratkotrajni dobici od pljakanja, a moda ak i trenuci varljivog
mira. U poglavica i njihovih plemena se donekle smanjio oseaj potovanja
prema Atili kao lanu hunske kraljevske porodice on dugo nije bio u
njihovim logorima poto je svoje detinjstvo proveo kao talac na rimskom
dvoru. Strpljivo ekajui, kao to pauk eka svoj plen, Atila je polako tokom
vremena gradio poverenje i sakupljao sledbenike od kojih je kasnije birao
poglavice i poveravao im deo odgovornosti za nacionalno ujedinjenje. To je
mogao da uradi svestan rizika da oni svoju sudbinu opet mogu vezati za
druge poglavice ili za neke strane voe. Prenoenje dela odgovornosti na
druge bilo je vrlo rizino; meutim, bez prihvatanja takvog rizika Atila bi,
naalost, mogao da vlada samo plemenom svoje kraljevske porodice, a
njegove vee ambicije da ujedini plemena u monu naciju bi propale. ATILA
O VETINI PODELE ODGOVORNOSTI" Naa nacija ne moe opstati
kao dominantna svetska sila ako njome rukovodi samo jedan ovek. ak i ja,
Atila, ne mogu da ostvarim za vas ono to vi niste voljni da ostvarite sami.
Morate biti spremni da prihvatite odgovornosti koje ja, po svojoj proceni,
prenesem navas. Isto tako, i vae obaveze su i suvie obimne da biste ih vi
sami izvrili. Vi 100

morate prepustiti voama koje su vam podreene one obaveze koje

odgovaraju njihovom poloaju. Naa nacija je toliko velika i sloena da ak ni
takvi kao ja, Atila, ne mogu da usmeravaju i predvode svaku akciju. Ja moram
vama kao poglavicama razliitih plemena da poverim odreene vane
dunosti. Ako mi to ne uspe, naa nacija bie osuena da luta razdeljena u
male grupe nomada. Skupili smo se ovde da bih vam ja preneo svoje savete o
podeli odgovornosti kao principu rukovoenja koji je sutinski znaajan za
va uspeh kao poglavica. Zdrav razum, iskustvo, kao i obim dunosti koje
pripadaju odreenom poloaju nalau da se izgradi poredak u kome se
odgovornost deli. Ja ne mogu da vam dam savete za svaki pojedinani sluaj
podele odgovornosti. Ipak, mogu vam dati opte savete koji e vam pomoi
da nauite vetinu podele odgovornosti i kako da tu vetinu primenite. Dobro
nauite ove principe; u protivnom e teret vae odgovornosti biti i suvie
veliki da biste mogli da izvrite sve obaveze za koje ste zadueni. Poglavice
nikada ne treba da povere drugima one obaveze kojima oni sami treba
neposredno da se pozabave. Aktivnosti koje ne zahtevaju neposredno
angaovanje poglavice treba poveriti onima koji su najsposobniji da ih izvre.
Onima kojima dodeljuju zadatke mudre poglavice predaju i ovlaenja i
odgovornost za njih. 101

Mudre poglavice uvek smatraju da su njihovi podreeni odgovorni za zadatke

koji su im dodeljeni. Cestite poglavice prihvataju punu odgovornost za sve
zadatke ak i za one koje su preneli na svoje podreene. Kada neki poglavica
prenese odreene obaveze na druge, on nikada ne treba da se mea u
izvravanje tih obaveza kako njegovi podreeni ne bi pomislili da te obaveze
nisu u potpunosti njihove. Takva polovina dodela obaveza izaziva bes u
srcima podreenih. Kada se to od njega trai, poglavica treba da pomogne
svom podreenom oko zadataka koje mu je dodelio u suprotnom podreeni
moda nee uspeti da izvri obavezu jer jo nije dorastao tom zadatku. Budite
svesni da poglavica ne moe sam da izvri svaku obavezu koju zahteva njegov
poloaj. Ako se ispostavi da neki poglavica to moe, tada voa treba da shvati
da taj poglavica upravlja vrlo malim delom poslova ili niim. Sposoban
poglavica prenee vane zadatke ak i na neiskusne ljude koji su mu
podreeni da bi ispunio svoju misiju razvio vetine svojih podreenih i
pokazao im svoju odanost i svoje poverenje. Poglavica treba da se okrui
podreenima kojima, po njegovoj proceni, moe da poveri zadatke. U
suprotnom, sam mora da izvrava kako obaveze koje zahteva njegov poloaj,
ta102

ko i obaveze koje zahteva poloaj tih podreenih. Poglavica nikada ne treba

da kanjava podreenog koji nije uspeo ako je dao sve od sebe da izvri
preuzetu obavezu. Poglavice treba da podstiu svoje podreene da budu
kreativni kad izvravaju preuzete obaveze. Podredeni nikada nee razviti svoje
sposobnosti ako njihov poglavica uvek u potpunosti propisuje kako treba
izvriti obaveze koje je preneo na njih. Mudar poglavica pomou vetine
podele odgovornosti poveava svoj uticaj i svoju sposobnost da slui naciji.
To su svi saveti o ovoj temi kojih sada mogu da se setim. Moda je tako i
najbolje, jer ne elim da vas zamaram posustalim mislima.
103

Poto su dugo bili taoci nomadskog naina ivota, a njihov opstanak je

zavisio od plena koji su tovarili u svoja zaprena kola, Hune su zanimali
prvenstveno slava i plen koje su kao neustraivi ratnici sticali u svojim
pohodima. Plen, ono to se opljaka nakon pobede, bio je za mnoga hunska
plemena glavni izvor sredstava za ivot. Meutim, i Hune su pljakali, pa su ih
drugi narodi, koji su takode voleli bogatstvo steeno pljakom, esto terali sa
teritorija to su upravo osvojili. Zbog svoje gladi za slavom i plenom
opljakanim u pobedonosnim bitkama Huni su esto zaboravljali svoje
bogove i junake i gubili iz vida nacionalne ciljeve. Pljakanje je za Hune
prosto bilo deo uobiajenog ponaanja nakon bitke. 105

Hune su nove mogunosti za pljaku privlaile vie nego plaanje unapred za

neku uslugu. Rat je bio njihov nain preivljavanja. Njihov nomadski nain
ivota zahtevao je periodino punjenje zaliha i oni su to inili pljakom, svaki
put kada bi se magacini njihova zaprena kola ispraznili. Atila je razumeo te
obiaje. Znao je da Hune pokreu toliko snane unutarnje elje da su
plemena, prosto zato da bi mogla da uivaju u ratnom plenu, esto postajala
plaenici stranih naroda i kretala u pohode ak i protiv drugih hunskih
plemena. Njegova uloga bila je da zauzda tu elju za kratkoronim dobitkom i
da postigne da se plen raspodeljuje kao nagrada za disciplinu i trud uloen za
dobrobit hunske nacije i on se toga posla prihvatio kada je reio da ostvari
izuzetni potencijal svoga naroda. ATILA O NAGRAIVANIU SVORH
HUNA" Plen je postao mona sila koja raspaljuje duh vaih ratnika, gonei ih
da svoje sposobnosti ustupe svakoj naciji koja ih namami u svoju slubu
obeavajui im dobit. Vi, kao voe svojih plemena, i ja, Atila, kao kralj Huna,
moramo iskoristiti tu e za plenom da bismo stvorili organizovanu
raspodelu nagrada onim Hunima koji svojevoljno ustupaju svoje usluge naoj
naciji kako u bitkama tako i van njih. Plen, kao takav, najee je kratkorona
korist na koju su Huni navikli kao na svoju platu za voenje rata. Mi moramo
i dalje priznati naim ratni106

cima pravo da pljakaju, ali u isto vreme moramo obezbediti i nagrade za one
postupke na bojnom polju koje mi odobravamo. Kontrola neobuzdane elje
za plenom u naoj hordi je neophodna da bi naa civilizacija trijumfovala nad
varvarskim obiajima. U tu svrhu, ja, Atila, nudim vam smernice o tome kako
da nagraujete svoje Hune. Nikada nemojte nagraivati Huna koji je uinio
manje od onoga to se od njega oekuje. Ako to budete inili, on e
posumnjati u vau spremnost da nagraujete prave postupke pa e, to je jo
gore, oekivati nagradu za ona dela koja vi ne odobravate. Nikada ne
nagraujte Huna za svaki postupak koji je dobro izveo. Ako to budete inili,
on u vaem odsustvu nee raditi nita ili nee raditi ako ne bude siguran da e
dobiti nagradu. H Dodeljujte male nagrade za male zadatke. Ostavite gomile
plena za opasne, hrabre, velike poduhvate i za uspene postupke vredne
pohvale. Hvalite one koji su jednostavno dobri Huni. Njihova potreba za
nagradom obino je jednaka snazi njihove ambicije. Oni koji ne ele ba nita
da rizikuju izgleda da najvie cene bezbednost. Zato takvima kao nagradu i
dodelite sigurnost i ne odvajajte za njih veliki deo plena kako ne bi stekli
pogrean utisak da se najvie nagrauju oni koji samo otaljavaju svoje
obaveze. 107

Iskrena briga za vae Hune i smisleno druenje sa njima podii e njihov

borbeni duh i podstai ih da budu smeliji. Nauite svoje Hune da plen iz bitke
nije nita drugo nego plata za njihove usluge. Gomile plena, unapredenja i
priznanja za izuzetne podvige treba sauvati za one koji ine vie od onoga
to je njihova obaveza. Pokaite interes i za porodice svojih Huna, pa
proveravajte da li imaju dovoljno zaliha hrane. Podelite svoje bogatstvo sa
onima koji su odani, a u neimatini su. Oni e vas sigurno spremno slediti i
do pakla, ako ustreba. Vie brinite o nagraivanju svojih Huna nego o
nagraivanju samog sebe. Nagrade koje ete vi tako dobiti daleko e prevazii
vaa najsmelija nadanja i snove. Nikada nemojte dati Hunu nagradu koju vi
sami ne cenite. Nikada ne potcenjujte sposobnost Carstva ili drugih
neprijatelja da zadobiju podrku i odanost onih Huna na koje vi ne obratite
dovoljno panje ili koje ne nagradite po zasluzi. Velikoduno delite male
znake potovanja oni e se viestruko isplatiti kroz odanost i hrabro
ponaanje. Ne mogu vam dati savet ba o svim nagradama niti o tome koje su
nagrade prikladne u nekoj specifinoj situaciji. Vi, kao poglavice, morate biti u
stanju da to sami procenite, polazei od izloenih principa i stvarajui sistem
organizovanog nagradivanja kojim e se kovati odanost vaih Huna. 108

31 \ '*' ^^p^ Atila i Papa: MfMJ Vetina n^\ JM\L pregovaranja"

.^c
^
Proreena sledovanja, zagadene zalihe vode, velike vreline, bolesti i opta
bezvoljnost podrili su moral hunske horde godine 452. nove ere. Osvajanje
Italije, mada za Atilinu vojsku neoekivano uspeno, nagrizlo je izdrljivost
Huna. Na rimskom dvoru, Valentinijan je ignorisao savet Ecija, koji je pao u
nemilost. Poto se posavetovao sa svojim generalima i senatorima,
Valentinijan je procenio da rimska vojska nije sposobna da izvojuje pobedu
nad novom vojskom koju je poveo Atila. Izgledalo je da su pregovori o miru
jedina nada za opstanak Rima. Ali koga da Valentinijan poalje da pregovara
sa monim Atilom? Prema kome je Atila oseao dovoljno potovanja da bi
uopte razmatrao molbu za mir? 109

Hrianski svet je gajio veliko potovanje prema papi Lavu I. On je bio boji
ovek, elokventan i obrazovan, pa ga je ak i imperator Valentinijan
konsultovao u tekim trenucima. Atilina vojska zauzela je poloaje kod
Mantove. Rim je svakako uskoro mogao biti u plamenu, a horda je mogla
isprazniti njegove podrume i opljakati njegove riznice. Bilo je vreme za hitnu
akciju. Valentinijan je pozvao ostarelog papu da skupi pratnju, te da krene ka
Atilinom logoru i da pregovara o miru i potedi Rima poslednjem uporitu
Carstva. Ta taktika je zapanjila Ecija. Znao je da bi Atilina vojska bila
poraena, kao to je bila poraena kod Salona, kada bi Carstvo samo
odugovlailo poetak bitke. Meutim, Ecije nije bio konsultovan i
Valentinijanov plan je sproveden u delo. S druge strane linije bitke koja se
primicala, Atila je oklevao. Bojao se da mu Rimljani ne nanesu jo jednan
poraz. Ali ipak, njegov bes je buktao zbog ponienja koje je doiveo u Rimu
kad je bio mlad. Njegova zakletva, data tajno dok je bio dete, bila je da e
jednog dana unititi palatu, trijumfalne kapije i crkve u Rimu, gradu koji je
prezirao. Izvia se vratio u Atilin logor i obavestio ga o pokretima rimske
vojske. Sada ve disciplinovana horda brzo je zauzela poloaje. Pokret za
zavrno ogledanje sa rimskim legijama je zapoeo. Ubrzo poto su Huni
krenuli, izvia je opet doao. Zbunjen, obavestio je Atilu da se nisu
pokrenule legije Carstva, ve se prema Hunima kree 110

povorka svetenika i monaha. Povorku je predvodio jedan starac bele brade,

obuen u belo, na belom hatu. Zaustavljajui pokret horde, Atila, na
gizdavom crnom ratnom konju Vilamu, pojahao je napred sa nekoliko ratnika
da bi se raspitao o nameri neoekivane delegacije. Zaustavljajui svoje ratnike
na obali reke, Atila je upitao stranca za njegovo ime. Lav", glasio je odgovor.
Atila je jaui preao reku da bi pristupio tom neobinom emisaru rimskog
dvora. Tu, na drugoj obali, Atila i papa su odrali veanje iji sadraj nikada
nije otkriven. Bez obzira na to kakve razloge istorija ili legenda navodile,
sudbina je htela da Rim bude poteen. Jer Atila se, posle izvesnog vremena,
vratio svojoj monoj hordi i usmerio je prvo na sever, a zatim natrag, ka
domovini u dolini Dunava. ATILA O VETINI PREGOVARANfA" Nije
lako pouavati tehnike pregovaranja, ali svaki Hun i svaki poglavica treba da
naue vetine koje je korisno znati kad se pregovara. Te vetine se mogu
savladati samo uenjem na osnovu prethodnog iskustva. Moji pregovori u
vreme kada se inilo da je pobeda izvesna, delovali su udno mojim
poglavicama i ratnicima, nestrpljivim da opljakaju Rim. Ali i u naem
interesu je bilo da se zastane. Nepoznavanje principa pregovaranja
onemoguava vam da shvatite moje razgovore za papom 111

i kasnije povlaenje nae vojske iz Italije. Zbog toga sam vas ja, Atila, okupio
na ovom veanju da bih vam otkrio kako da se ponaate kad treba da
pregovarate za dobro svojih Huna i plemena, a moda i ceie nacije. Sada u
svima okupljenima preneti svoje savete, nadajui se da e vam pomoi da
uveate svoju mudrost i svoje vetine kada je re o sutinskom umeu voe
pregovaranju. Uvek pokazujte diplomatsku inicijativu na svim pregovorima.
Uvek budite u ofanzivi nikada ne gubite kontakt sa svojim neprijateljem.
Zbog toga e va neprijatelj biti u nepovoljnijem poloaju i vi ete voditi
glavnu re. Uvek pregovarajte na najniem moguem nivou. Tako ete
razreiti sitne probleme pre nego to oni narastu i onemogue pregovore.
Nikada se u pregovorima nemojte oslanjati na sreu. Na svaki razgovor
doite naoruani znanjem o snazi i slabostima neprijatelja; poznavanje tajni
neprijatelja ojaava vau poziciju i omoguava da neprijatelja uspenije
obmanete kada je re o vaim krajnjim ciljevima. Neka pregovori budu tajni!
Njih treba voditi iza zatvorenih vrata kako sam ja i inio sa papom Lavom.
Samo politiki rezultati treba da budu objavljeni. Kako se do njih dolo u
pregovorima treba da ostane tajna, jer se tako moe ouvati obraz
pregovaraa. Vreme je va saveznik kada pregovarate. Ono smiruje strasti i
omoguava trezvenije raspravljanje. Nikada nemojte uriti da pregovarate.
112

Nikada nemojte igrati ulogu posrednika u pregovorima. Posredovanje moe

da omogui treoj strani da odluuje o vaoj sudbini. Tome pribegavaju samo
slabi. Nikada nemojte oteavati pregovore o neposrednim, manjim pitanjima,
nautrb glavnog rezultata. Kada je re o manjim pitanjima, pomirljivost
omekava pristup vaeg protivnika. U pregovorima morate preuzimati dobro
promiljen rizik. Pokuajte da predvidite svaki mogui razvoj i procenite ta
e biti povoljno za vas. Uzmite u obzir raspoloenje u logoru vaeg
neprijatelja. Iskoristite neprilike i nemire koji tamo izbiju tokom pregovora.
Nikada nemojte precenjivati sopstvenu vetinu. Moda samo pregovarate sa
slabim sagovornikom. Mada je to sada srena okolnost, situacija nee uvek
biti takva. Nikada nemojte zastraivati sagovornike. Potujte sve obaveze koje
ste prihvatili tokom pregovora kako va neprijatelj ne bi prestao da veruje
vaoj rei u budunosti. Zapamtite, slaganje, u principu, ne obavezuje i na
slaganje u praksi. Ono, meutim, moe posluiti da se sauva obraz u nekom
trenutku. Hrabro se suoite sa onim to je neizbeno. Imajte pomirljiv stav
onda kada bi otpor bio besmislen ili kada pobedu moete da ostvarite samo
uz previsoku cenu. Sa tim se moda neete sloiti, ali vaa obaveza je da to
uinite za dobro svih Huna. 113

Budite stalno svesni pravog trenutka. Predloite one primamljive alternative

koje odgovaraju situaciji u kojoj se tog trenutka u pregovorima nalazi va
sagovornik. U suprotnom, on e odbiti vae predloge. Sada, vi mone
poglavice morate shvatiti jednu konanu, jednostavnu injenicu. Nikada nije
mudro ostvariti bitkom ono to se moe ostvariti pregovorima, bez prolivanja
krvi. Neka se vai ratnici izloe opasnosti zbog vanijih ciljeva koji se ne
mogu ostvariti bez voenja bitke. Ovim mislima zavravam savete o vetini
pregovaranja. Zapamtite ovo okupljanje kako biste uvek mogli da vodite
pregovore za dobro nae nacije dok ostvarujemo svoju sudbinu da osvojimo
sve to lei pred nama.
114

14.
Preiveti poraz:
teO: f^,,Sutra je novi dan"
IT V
a
Mada mu nisu bili nepoznati mukotrpan rad, borba, obmane i drugi izazovi sa
kojima se voe redovno suoavaju, Atila nije navikao na poraz na bojnom
polju niti je na poraz bio spreman. Tek je Ecije, njegov doivotni neprijatelj,
uspeo da povede rimske legije tako veto u bitki kod Salona da je razbio
Atilinu monu hordu i naterao je na povlaenje. Atilina volja je bila
uzdrmana! Njegova vera u sudbinu ga je napustila! Okrenuo se sebi,
ignoriui neko vreme zbrku, viku i jauke u ranjenoj hordi koja je hitala ka
bezbednijim krajevima. Dok je lutao po logoru i razmiljao o grekama
uinjenim toga dana, Atilu je u tom najcrnjem trenutku njegove vladavine
obuzela malodunost. Da li je postao rtva neostvarivog cilja? Zar vie nije
gospodar sveta? 115

Prolazei kroz sve unutarnje lomove koji idu uz velika razoaranja, Atila je
patio kao i sve odgovorne voe u takvim situacijama. Pa ipak, crpei
unutarnju snagu iz tvrdoglave istrajnosti, odlunosti i izuzetno snane volje,
Atila je obnovio svoju emotivnu energiju i ponovo uspostavio kontrolu nad
sobom. Njega nita nee odvui od njegovih ambicija! On e reorganizovati
svoju vojsku! Uvee nove obiaje u svoj narod! Huni e se ponovo uzdii!
Sutra je novi dan! ATILA: SUTRA IE NOVI DAN" Ja, Atila, kralj Huna,
sazvao sam ovaj zbor poglavica i monih ratnika da bih vam dao podstrek.
Osim toga, moja namera je da raspalim vatre vae emotivne vrstine kako,
suoeni sa razoaranjem, ne biste pali u beznade. Bilo je gorko iskustvo
pretrpeti tako teak poraz kakav mi je naneo Ecije. Mada mi je poznata
usamljenost voa kada ih izdaju oni kojima veruju i kada dodu trenuci
malodunosti jednostavno nisam bio pripremljen da pretrpim bol tako
tekog poraza i svoju kasniju zbunjenost koje sam doiveo u Katalaunskoj
niziji. Stoga me moj poloaj obavezuje da vas, poglavice i budue poglavice,
pripremim da se suoite sa razoaranjem i malodunou. Detaljan opis bitke
kod Salona ovom prilikom moda ne bi pomogao da razumete moje
unutarnje patnje, a ni obnovljenu odlunost nakon te bitke. 116

Zato u vam radije izneti odreene savete koji vam mogu pomoi da se
suoite sa moguim izazovima u budunosti, jer ja sam treba da prebrodim
svoj poraz. Stoga, sasluajte sledee principe za suoavanje sa porazom.
Nijedan poglavica ne moe da pobedi u svakom odmeravanju snaga. Bez
obzira na to da li ete poraz doiveti u borbi za vostvo u plemenu ili na
bojnom polju, bez obzira na to da li je povod sukoba bitan ili nebitan
ponekad ete izgubiti, bez obzira koliko ste spremni na pobedu. Ako shvatite
da je poraz na bojnom polju ili u pregovorima vrlo izvestan, priznajte to sebi.
Suoite se sa tom injenicom i smesta preduzmite korake da svedete dobitak
protivnika na minimum i da se zatim vratite ostvarivanju svog cilja. Treba se
dostojanstveno povui ako bi nastavak bitke ili pregovora o nekoj temi
prouzrokovao dalje gubitke ili potpuno unitenje vaih snaga. Da biste se
vratili nekog drugog dana, morate spasti sve ratnike i svu opremu koju
moete da spasete. Privremeni gubitak oseaja sopstvene vrednosti,
samopouzdanja i odlunosti normalni su kada se doivi lini poraz. Shvatite
da morate proi kroz to muenje kako biste iz svog hunskog duha odstranili
depresiju. Jadikujte, ako ba morate, ali nemojte predugo razmiljati o 117

svojim loim trenucima da oni ne bi zauvek zavladali vaim oseanjima.

Mudar poglavica pazi da ne izloi svoje Hune moguem porazu ako oni jo
nisu spremni da se na pravi nain suoe sa razoaranjem. Mudro je razmotriti
ta se sve moe dobiti bitkom a ta pregovorima pre nego to se zapone bilo
jedno bilo drugo. Zamislite razvoj u oba sluaja. Razmislite o moguim
posledicama vaih postupaka. To e vam pomoi da budete bolje pripremljeni
za najgoru varijantu. Uite iz svojih poraza! Ako ne uspete da izotrite svoj
upravljaki instinkt posle suoavanja sa porazom, iz tog poraza niste izvukli
pouku, pa ste vi, a i vai podreeni, ostali samo bespomone rtve. Uvek
imajte na umu da veliki ciljevi izazivaju najvei otpor pa ak i uskraivanje
podrke i odanosti sopstvenog naroda. Ako lako ostvarite pobedu, morate
ponovo razmisliti o tome da li su vai ciljevi vredni truda. Dobro je poznata
sledea istina: to su vei vai uspesi vae pobede to su vei otpor, prepreke i
obeshrabrenja koje vai neprijatelji iznose pred vas. To treba i da oekujete!
Nemojte postati rtva takvog ponaanja. Znajte da e oni koji su vam ravni
prezreti vae najvrednije napore, jer ba oni najvie gube kada ste vi u usponu.
Ako vae postupke i vae ambicije ne doivljavaju kao pretnju, vi jednostavno
teite neem beznaajnom. 118

Sauvajte deo svoje emotivne vrstine za ona vremena kada e vam trebati
sva snaga kojom raspolaete da biste prevazili neku prepreku. Nikada
nemojte potroiti svu svoju energiju u jednom juriu ako postoji i najmanja
ansa da vas primoraju na povlaenje i pregrupisavanje snaga. Naalost, vatra
u logoru nije jasno obasjavala ovo savetovanje. Iskoristite moju agoniju da
neto nauite. Neka spoznaja ovih mojih tajni bude podsticaj koji e raspaliti
vatre vae odlunosti da povuete i pregrupiete svoje ambicije da uspete ako
to situacija zahteva. Jer dokle god Hun die, nije sve izgubljeno.
119

1
I

Kad je pala no, u Katalaunskoj niziji nalazilo se od 162.000 do 300.000

ubijenih Huna to je bio rezultat bitke kod Salona u kojoj je Ecije, Atilin
doivotni suparnik, naneo Atilinoj vojsci jedini poraz. Na poetku bitke, Ecije
je primenio taktiku odugovlaenja. Znao je da e neizvesnost o tome kada i
gde e se desiti glavni sukob iznervirati Atilu i oslabiti borbeni duh i
odlunost njegove vojske. Smeteni odlaganjem bitke, Huni su konano
krenuli u juri kasno popodne. Tlo se treslo od udara kopita hiljada i hiljada
hunskih ratnih konja, koji su glavake uletali u bitku. Stitovi rimske vojske su
se postavili kao prepreka lavini strela Ecije je znao da e strele prethoditi
sekirama i kopljima horde. 121

Mete se nastavio kada su Huni sjahali sa konja i poeli borbu prsa u prsa sa
dobro obuenom i disciplinovanom peadijom kojom je komandovao Ecije.
Zbog bronzanih lemova i metalnih oklopa Rimljana kamene sekire horde
bile su beskorisne. Duga koplja i lasa samo su smetala hordi kada je borba
postala estoka. Ecije je iskoristio svoje poznavanje Atiline taktike da stvori
pobedonosnu prednost za latinske i franake vojnike od kojih se sastojala
njegova vojska. Izuzetni uspesi njegove horde u ranijim bitkama nisu pomogli
Atili u njegovoj elji da uniti monu neprijateljsku vojsku i njenog vou,
Ecija. Za razliku od Ecija, Atila nije pripremio ni sebe ni svoju hordu za bitku
u Katalaunskoj niziji bitku tako hrabro vodenu, a izgubljenu. ATILA O
NAUENIM LEKCIIAMA" Mrski neprijatelj koga je predvodio Ecije u
Katalaunskoj niziji koristio se taktikom nepoznatom naim smelim ratnicima.
Mnogo naih hrabrih Huna je izgubljeno u bitki za koju ih ja jednostavno
nisam pripremio. I suvie dugo smo se drali strategije koja podrazumeva
brze pokrete, nanoenje smrtnih udaraca dugim kopljima dok se jae na
konjima i teglenje neprijateljskih vojnika lasom dok ne izdahnu. Naa odora
za borbu i naoruanje bili su prikladni samo za takve situacije. Oni nisu
prikladni za peadijsku borbu protiv vojnika opremljenih 122

titovima, lemovima i okiopima. Maevi neprijatelja bili su nadmoniji od

naih kamenih sekira. Naalost, na plan se i suvie oslanjao na prole
pobede. Naa disciplina i nae strpljenje su bili uzdrmani jer smo bili
isprovocirani Ecijevom taktikom odugovlaenja. Bes nae horde je dostigao
vrhunac pre vremena, zbog ega smo pretrpeli poraz. Mi nismo navikli da
gubimo. Mi smo pobednici. Moramo dobro razmisliti o kostima naih
poginulih ratnika izbledelim od sunca. Moramo reorganizovati svoje trupe i
krenuti opet sa obnovljenom snagom i osnaenim ciljem kako bismo
neprijatelju naneli poraz. Dok nariemo za onima koje smo izgubili i
razmiljamo o svojim patnjama, moramo izvui i vane lekcije iz svega to
nam se desilo ako hoemo da se opet uzdignemo snagom borbenih ratnika
koji ne ele da budu ostavljeni na milost i nemilost Rimljanima! A sada ja,
Atila, moram da vam prenesem spoznaje koje sam stekao prouavajui kosti
prolih karavana. Moramo stvoriti vojsku kojom se uspeno komanduje u
bitki. Moramo stvoriti nov plan bitke sa boljim rasporedom naih poglavica i
Huna. Moramo koristiti taktiku koja omoguava kotrolu naih manevara.
Moramo se uzdravati od toga da prerano i nepromiljeno juriamo u
nepoznate situacije. Moramo biti pripremljeni za novu taktiku koju koristi
neprijatelj. Neprijatelja moramo paljivo posmatrati, pomou izviaa i
pijuna, kako 123

bismo otkrili i procenili njegove mogue postupke. Kada imamo odore za

bitku i naoruanje loije od neprijatelja, nikada se ne smemo uputati u sukob.
Budue bitke sa Rimljanima zahtevaju od nas da pokrijemo svoje kone kape
metalom, da metalnim titnicima za grudi zatitimo svoja tela i da nosimo
titove kako bismo odbili udarce maa. Moramo koristiti novoiskovane
maeve i odbaciti zastarele kamene sekire. Naa vetina konjanika mora se
dopuniti novosteenim peadijskim vetinama. Peadijska obuka e
upotpuniti nau sposobnost da vodimo rat. Svom naoruanju moramo
pridodati katapult. Ne moemo oekivati da e se visoki zidovi rimskih
tvrava sruiti samo od topota kopita naih ratnih konja. Ne moemo se
zavaravati da emo vladati Rimljanima i osvojiti svet kao lutajua nomadska
plemena. Moramo izgraditi svoje gradove. Ti gradovi moraju biti utvreni
centri u kojima emo stvarati svoje planove. Iz njih emo slati svoju dobro
obuenu i disciplinovanu vojsku dobro opremljenu i naoruanu novim,
nadmonim orujem. Ne moemo oekivati da izmenimo svoje dugo
negovane tradicije, da reorganizujemo vojsku i izgradimo velike gradove bez
otpora u samom naem narodu. Meu vaim poglavicama i Hunima nai e
se i oni iji duh ne eli da napusti obiaje iz prolosti. Biemo strpljivi sa
vama 124

koji niste prosvetljeni. Ipak, ako ne krenete naim novim putem i izazovete
razdore, izbaciemo vas iz naih redova. Nae vienje budunosti mora biti
zasnovano na snazi prolosti. Ipak, mi moramo predvideti i nove izazove i
situacije. Za mene kao vaeg kralja i za na narod, koji oekuje da mi, njihove
voe i ratnici sluimo njihovim interesima i ambicijama, neprihvatljivo je da
jo jednom doivimo ono to smo doiveli u bitki kod Salona. Nikada ne
smemo zanemariti analiziranje prolosti. Nijedna kost izbledela od sunca
nekog Huna palog u borbi ne sme proi nezapaena dok se spremamo za
budunost i odbacujemo loe postavljenu strategiju i nedisciplinu iz prolosti.
Moramo stvoriti novu politiku i obiaje prikladne za hunsko jedinstvo i jasno
odreden cilj. Moramo planirati da jo jednom, i ovaj put zauvek, nadjaamo
sve neprijatelje i prevaziemo prepreke na putu za osvajanje sveta. Sada,
zavravajui svoju besedu o lekcijama koje sam nauio prouavajui kosti
prolih karavana, pre nego to se razidemo dau vam jo jedno zrno
mudrosti. Nijednu korenitu promenu nije lako sprovesti. Korenita promena je
neophodna samo kada ne uspevamo da uimo iz prolosti kako bismo
predvideli budunost. Najvei protivnik nameri da se napusti neefikasnost iz
prolosti jeste vae oklevanje da iskaete aktivnu podrku svom kralju kada on
za vas trai nov put ka ostvarenju onoga to je dobro za sve Hune.
125

10.
Pepeo pepelu: 'K ^Mi'
dostojanstveno"
Njegova smrt bila je iznenaenje za sve. Desila se u vreme kada je trebalo da
povede svoju reorganizovanu monu vojsku u novi pohod za osvajanje
Carstva. Atila je mrtav! Njegovi ratnici i poglavice bili su preneraeni! ene su
kukale! Deca su bila preplaena! Njihov plemeniti kralj je zauvek otiao!
Hunska nacija je prerano izgubila centralnu figuru svog jedinstva i svog
ponosa, svog vou. Mada su jo bili u oku, njegovi visoki svetenici su se
pripremali za ceiemoniju sahrane. Dok je Atila leao na visokom odru na
glavnom trgu u Ecelburgu, crni konj je ponuen kao rtva kada je slepi visoki
svetenik Kama upitao pokojne hunske due kako njihov kralj treba da bude
sahranjen. Odgovor je glasio da Atilu treba sahraniti u trostrukom kovegu:
prvom od zlata poput sunca; dru127

gom od srebra poput repa komete; treem od gvoa jer je Atila bio od
gvoa. Da bi se otklonila i najmanja mogunost da njihov voljeni kralj bude
uznemiravan u svom venom snu, due su rekle Kami da Atilu treba sahraniti
na dnu reke Tise. Sagraena je brana da bi se zaustavio deo toka Tise i grob je
iskopan u koritu reke. Dok su hiljade Ijudi pevali tubalice koje su se meale
sa kricima, dvanaest crnih konja je dovuklo koije sa kovegom do grobnice.
Konje je predvodio Vilam, bez jahaa, ali osedlan i prekriven crnim platom.
Kraljevska porodica, plemii, najugledniji ratnici i gologlave hunske velmoe
hodale su iza kovega. Uz Hune su u povorci bili i ljudi iz saveznikih naroda,
od kojih je nekima trebalo i tri dana da doputuju; to more oaloenih je
nosilo na hiljade baklji dok je sunce zalazilo na zapadnom horizontu. A tada,
uz zvuk bubnjeva i truba u znak poslednjeg oprotaja, Atila je poloen na
veni poinak. Brana je poruena i voda je pohrlila da zatiti grobnicu od svih
buduih zala. oveklegenda je otiao. U budunosti, njegovo ime e se
izgovarati kako sa potovanjem tako i sa prezirom; tog oveka e, meutim,
svi dugo pamtiti po delima kao Atilu, kralja Huna. ATILA O
DOSTOIANSTVENOM ODLASKU" Cast je dobiti bilo koji rukovodei
poloaj i upravljati naim Hunima ili plemenima. Prave voe popunjavaju
prazninu izmeu onoga to Huni mogu da urade bez voe i onoga to mogu
da po128

stignu samo sa voom. Svaki poglavica je jedinstven po svom ponaanju i

linoj posveenosti obavezama koje je preuzeo kada je prihvatio svoj poloaj.
Ubrzo poto bude imenovan, novi poglavica se ili uzdigne ili padne u oima
svojih podredenih, onih koji su mu ravni i svojih nadreenih. Ako mudro
koristi svoja ovlaenja, ako je zaista posveen pozivu i stara se da se sve
obaveze izvre, poglavici e porasti ugled. Tada e zasluiti odanost,
poverenje, veru i potovanje svih Huna kojima upravlja, onih koji su mu ravni
i svih nadreenih. Neke zaista izuzetne poglavice e moda svojim
postupcima ak izazvati zavist onih voa koje su manje uspene na svom
poloaju. Ipak, izmeu pravih poglavica i njihovih Huna razvie se snana
povezanost. Huni e poeti da oponaaju poglavicu, moda i da ga pominju u
svakodnevnom razgovoru. Oni e o njemu moda priati prie koje e
kazivati o njegovoj hrabrosti, njegovim karakternim osobinama i njegovim
podvizima. Na kraju, Huni e sa njegovim imenom na usnama juriati i do
samog pakla, jer je on postao vie od obinog poglavice on je postao njihov
poglavica, onaj kome su oni ponosni da slue. Kako vreme prolazi, desi se da
i poglavice i Huni izgube objektivnost i zaborave da voa na bilo kom
poloaju mora da izvrava i beznaajne zadatke. Novi zadatak, starost ili smrt
e na kraju krajeva znaiti odlazak sa poloaja ak i najiskusnijeg i najveeg
poglavice. 129

Trenutak kada prethodni poglavica odlazi a novi se imenuje na njegovo

mesto, bolan je trenutak u ivotu onih koji su gajili snanu odanost i
potovanje prema starom poglavici. Taj prenos vlasti, uticaja i moi mora se
obaviti uz diplomatsku vetinu i po protokolu tako da bude na dobrobit
svakog Huna, svih plemena i cele nacije. Zato ja i poglavicama i Hunima
nudim sledee savete o dostojanstvenom odlasku. Mudar poglavica se
priprema za neumitan trenutak kada doe vreme da on ode i kada novi
poglavica treba da preuzme njegov poloaj. Te pripreme treba obavljati
postepeno da bi se izbegli nepotrebna neizvesnost, pad borbenog duha ili
poverenja. Poteno je da poglavica koji odlazi izrazi zahvalnost svima onima
koji su ga dobro sluili, a posebno da pomene njihove postupke koji su mu
omoguili da bude jai i stabilniji. Poteno je da Huni iskau potovanje svom
poglavici koji odlazi, odajui mu priznanje i izraavajui zahvalnost za ono to
je uinio. Poteno je da poglavica koji odlazi izjavi kako veruje da e novi
poglavica dobro sluiti Hunima, moda ak i poboljati situaciju u kojoj se
nalaze. Takva izjava, makar data i samo forme radi, smanjuje neizvesnost i
strepnje Huna koji e iveti sa novim poglavicom. Poteno je da poglavica
koji odlazi napusti svoj poloaj zauvek i da nikada ne pokua da se vrati tako
to e uticati na Hune kojima je nekada upravljao. Ako to ipak uini, on e
podriti 130

autoritet i poloaj novog poglavice. Takvi postupci starog poglavice bi bili

destruktivni ak i kada bi to od njega, na prvi pogled naivno, zahtevali Huni
koji su nekada verovali njegovim savetima. Svaki zahtev takve prirode treba
odbiti, a nekadanji poglavica treba ponovo da izrazi svoju odanost novom
poglavici tako to e uputiti Hune da trae savet od svog legitimnog vode.
Bez obzira na uslove pod kojima nekadanji poglavica napusti svoj logor ma
kako ti uslovi bili neprilini ili neasni novi voa nikada ne treba da podstie
dmge da govore o starom poglavici bez dunog potovanja niti da tolerie
takav govor. To to se o nekom loe govori nee promeniti prole dogaaje
niti e pomoi da Huni bolje razumeju ta se desilo. Time e se najverovatnije
samo okaljati ugled novog voe. Ako se odlazak desi pre vremena, bez
ikakvih predznaka i ako nije odreen nov poglavica, u logoru e zavladati
strana zbrka. To je najtea od svih situacija. Oni koji su najvii po rangu,
stariji Huni i poglavice, moraju brzo odrati savetovanje i izabrati novog
vou. Jer u tekim trenucima nai Huni se okreu svojim poglavicama traei
podstrek, ohrabrenje i uputstvo. Cak i mene, Atilu, kralja Huna, jednog dana
e morati neko da nasledi. Moje misli i uspomene tei e spokojno samo ako
osetim da sam pripremio naciju za taj neizbeni trenutak. A vi ete, ako sam
vas dobro pripremio, nastaviti da budete nacija 131

ujedinjenih plemena koja ele da poboljaju ivot Huna. Jer odanost ne treba
poklanjati samo jednom oveku bez obzira na to kolika je njegova lina
privlanost. Uz odanost, Huni treba da pokau i spremnost da se ponaaju
kao lanovi jedinstvene nacije, bez obzira ko vlada.
Moda je vano da italac sazna da Atila nije imao dostojnog naslednika.
Posle njegove smrti nije se pojavio nijedan poglavica niti princ koji bi
posedovao irinu njegovih pogleda i tako iskrenu posveenost nacionalnom
cilju. Huni su opet postali razjedinjeni, veina plemena se vratila nomadskom
nainu ivota; bitke su gubljene i ova nekad snana nacija postala je samo
jedan deli Evrope. Tatina prineva i poglavica koji su ljubomorno eleli da
naslede Atilu dovela je do pada nacije. Oni jednostavno nisu uspeli nita da
naue od Atile te su prvo gledali svoje sopstvene interese, a ne interese
nacije.
132

SAVETII SAVETOVANfE Pisani izvetaji imaju smisla samo ako ih kralj

ita. Kralj ije se poglavice uvek slau sa njim od svojih poglavica moe da
dobije samo mediokritetske savete. Mudar poglavica nikada ne ubija Huna
koji donosi lou vest. U stvari, mudar poglavica ubija Huna koji ne uspe da
prenese lou vest. Poglavica koji postavlja pogrena pitanja uvek dobija
pogrene odgovore. Mudar poglavica nikada ne postavlja pitanje na koje ne
eli da uje odgovor. KARAKTERNE CRTE Veliina nekog Huna meri se
rtvama koje je on voljan da podnese za dobro nacije. 133

Poglavica uvek mora da pobedi uskogrudost i treba da podstie svoje Hune

da i oni to ine. Poglavica ne moe da pobedi ako izgubi odvanost. On treba
da bude samouveren i da se oslanja na sebe, pa e ak i ako ne pobedi znati
da je dao sve od sebe. Poglavica ne mora da bude briljantan da bi bio uspean,
ali on mora da ima neutoljivu e za pobedom, potpunu veru u svoj cilj i
nepokolebljivu hrabrost koja mu omoguava da se odupre onima koji bi ga
inae obeshrabrili. Egocentrine, uobraene i samoljubive poglavice su retko
velike voe, ali su veliki oboavaoci samih sebe. Velike poglavice nikada sebe
ne shvataju i suvie ozbiljno. Mudar poglavica se prilagoava on ne pravi
kompromise. Poglavice koje piju sa svojim Hunima izjednauju se sa njima i
prestaju da budu njihove poglavice. Slabe poglavice se okruuju slabim
Hunima. Snane poglavice se okruuju snanim Hunima. Kada neki
poglavica postigne vei uspeh, zavist drugih prema njemu raste. HRABROST
Huni moraju rano da naue da je uspean prolazak kroz tekoe iskustvo koje
utie na njih tokom celog ivota. Uspeni Huni naue kako da pobede nevolje
i kako da isprave greke. 134

Hun moe da postigne sve za ta je voljan da plati odgovarajuu cenu.

Konkurencija se proreuje na vrhu hijerarhijske lestvice. ODLUIVANIE
Svaka odluka podrazumeva izvestan rizik. Vreme ne ide uvek u prilog kralju ili
njegovim Hunima. Sutinske pogreke su neizbene kada se nestrunima
dozvoli da procenjuju i donose odluke. Brze odluke nisu uvek i najbolje
odluke. S druge strane, spore odluke nisu uvek najbolje odluke. Poglavice
nikada ne treba da srljaju u sukobe. Ako poglavica odluke donosi suvereno,
nee biti prostora za prie da neki Huni na njega imaju presudan uticaj. Nije
dobro da konane odluke donose poglavice iji je tab miljama daleko od
fronta; te poglavice odatle nemaju pred oima situaciju i razvoj bitke, jer pravi
uvid u stanje mogu stei samo vojskovoe na bojnom polju. Poglavica ne
treba da povede svoje Hune u rat ako bi ostvarena pobeda u tom ratu bila
gorka. Sposobnost da se donose teke odluke jeste ono po emu se poglavice
razlikuju od Huna. PODELA ODGOVORNOSTI Mudre poglavice nikada
ne dovode svoje Hune u situacije u kojima e njihove slabosti nadjaati
njihove dobre strane. Dobri Huni obino ostvare ono to njihov poglavica od
njih oekuje. 135

Mudar poglavica nikada ne oekuje da njegovi Huni postupaju mudrije i

razboritije nego to mogu. Mudar poglavica uvek daje teke zadatke onim
Hunima koji su tim zadacima dorasli. Izbegavanje odgovornosti nije isto to i
podela odgovornosti. Izbegavanje odgovornosti je znak slabosti. Podela
odgovornosti je znak snage. RAZVOJ POGLAVICA Velike poglavice uvek
imaju velike slabosti. Dunost kralja je da se postara da kod nekog poglavice
prevladaju dobre osobine. Huni manje naue od uspeha nego od neuspeha.
Huni ue mnogo bre kada se suoe sa nevoljama. Dobar poglavica preuzima
rizik da na neiskusnog Huna prenese deo odgovornosti kako bi ojaao
njegove sposobnosti voe. Iskustvo Huna treba osmisliti tako da Huni mogu
da proire i prodube svoje poglede i da razviju one osobine linosti koje e im
trebati ako budu postavljeni za poglavice. Ako hoete da Hune pripremite za
dunost poglavice, najbolje je da pred njih postavljate probleme prilagodene
nivou odgovornosti koji ti Huni imaju. Da je lako biti poglavica, svako bi to
bio. Bez izazova, sposobnosti Huna se nikada ne razvijaju. Za razvoj
poglavica, izlaganje odgovarajuim naporima je od sutinske vanosti. 136

DIPLOMATIfA I POLITIKA Kada vode rat iz politikih razloga, Huni uvek

moraju motriti ta se dogaa iza njihovih lea. Sutina hunske pobede lei u
odgovorima na pitanja Gde?" i Kada?" Huni treba da vode samo one
ratove u kojima mogu da pobede. Huni mogu da uu u rat posle neuspeha
diplomatije; meutim, moda je ponekad potreban rat da bi zapoela
diplomatija. 2a Hune, sukob je prirodno stanje. Huni treba da stvaraju sebi
neprijatelje samo kada time ele da postignu odreeni cilj. Huni nikada ne
uzimaju silom ono to mogu da dobiju diplomatijom. Poglavice treba da
znaju da gostoprimstvo, toplina i ljubaznost osvajaju ak i najljueg
neprijatelja. Poglavice esto izdaju ba oni kojima te poglavice najvie veruju.
CILJEVI Povrni ciljevi vode do povrnih rezultata. Kao nacija, postigli
bismo vie kada bi se Huni ponaali kao da su im nacionalni ciljevi vani isto
koliko i njihovi lini ciljevi. Potpuno razumevanje onoga to kralj eli
presudno je za uspeh nekog Huna. Ciljevi nekog Huna uvek treba da budu u
skladu sa naporima koje je taj Hun voljan da uloi da bi te ciljeve ostvario.
Hun bez cilja nikada nee znati kada je dostigao cilj. 137

To to neki Hun prihvata propisano ponaanje ne mora uvek da znai da e

on postii i eljene rezultate. Poglavice uvek treba da ciljaju visoko, da tee
onome po emu e se izdvojiti od ostalih, a ne da trae siguran put i
osrednjost. VOE I RUKOVOENJE Kraljevi uvek treba da postave svoje
najbolje Hune za poglavice, bez obzira koliko su im oni potrebni na poloaju
koji trenutno zauzimaju. Nikada nemojte postaviti nekoga za vrioca
dunosti" poglavice. Imenujte za poglavicu najsposobnijeg Huna, poverite mu
i obaveze i vlast, pa ga smatrajte i u potpunosti odgovornim za ono to uradi.
Mudar poglavica se nikada ne oslanja na sreu. On se, pre svega, pouzda u
uporan rad, vrstinu, istrajnost i optimistiki pogled na svet da bi izgradio
svoju budunost. Mudar poglavica zna da je odgovoran za dobrobit Huna i
postupa u skladu sa tim. Biti voa Huna esto je posao usamljenika. Kada se
jednom opredele za akciju, poglavice moraju da idu na pobedu, ne na
stvaranje patpozicije i svakako ne na kompromis. Povezanost poglavice i
Huna e se osnaiti ako oni izmeu sebe podele rizik koji treba preuzeti.
Velike poglavice znaju kako da podstaknu i inspiriu svoje Hune da daju sve
od sebe. Najbolje su one poglavice koje razviju sposobnost da postave prava
pitanja u pravo vreme. 138

Poglavica ne moe da komanduje ako jae u zadnjim redovima.

ZAPAANfA I JAVNOST U tekim vremenima, nacija e uvek izabrati za
vou najratobornijeg poglavicu. Hun koji sebe uzima i suvie ozbiljno izgubio
je oseaj mere. Stvarnost za Huna predstavljaju oni utisci koje on sam stekne.
Huni koji deluju vrlo zaposleno ne rade ba uvek. Najbolje je ako vai
prijatelji i neprijatelji o vama lepo govore; meutim, bolje je da oni o vama
govore loe nego da uopte ne govore. Kada se nita ne moe rei o nekom
Hunu, on verovatno nita nije uradio kako valja. Nasuprot onome to veina
poglavica misli, vas ne pamte po tome to ste zaista uradili u prolosti, ve po
tome ta veina Huna misli da ste uradili. LINI USPESI Casnije je biti
dobar Hun nego lo poglavica. Cak i Rimljani imaju snage da izdre zla koja
nanose drugima. Kad bi svi Huni bili slepi, ratnik sa jednim okom bio bi
njihov kralj. Velike poglavice se mire sa neuspehom u nekim poduhvatima da
bi uspeli u onome to je vanije. Svaki Hun treba sam sebi da stvori uslove za
uspeh na osnovu onog to mu je dato u ivotu i na osnovu svojih iskustava
nijedan drugi 139

Hun, a svakako nijedan Rimljanin, ne moe da nadoknadi tom Hunu ono to

on sam ne uini za sebe. PROBLEMII REENJA Hune treba uiti da se
koncentriu na prilike, a ne na probleme. Neki Huni imaju reenja za koja ne
postoje problemi. NAGRADE I KAZNE Ako se ukloni nesposoban
poglavica, retko kada emo na njegovo mesto postaviti njegovog podreenog
koji mu je najblii po rangu. Jer kada poglavica nije bio uspean, isto tako nisu
ni voe koje su mu podreene. Ako kaete Hunu da dobro radi kada to nije
tano, on nee dugo obraati panju na ono to vi kaete i, to je jo gore,
nee poverovati pohvali ni kada je ona opravdana. TOLERANCIIA Svaki
Hun ima svoju vrednost pa makar ta vrednost bila i samo u tome da poslui
kao lo primer. Greka koja se ini kada se imenuje nesposoban poglavica
sastoji se u tome to se on postavlja u poziciju da upravlja drugim Hunima.
Da bismo iskoristili snagu poglavica, moramo tolerisati neke od njihovih
slabosti. Vodite brigu o osrednjim ali odanim Hunima. Nemojte voditi brigu
o sposobnim ali nelojalnim Hunima. 140

OBUKA Odgovarajua obuka Huna sutinski je znaajna za rat i poglavice je

ne smeju zanemarivati ni u mirnijim vremenima. Vetine koje se stiu
obukom potrebne su za razvoj Huna. Vetine koje se stiu prouavanjem
rezervisane su za poglavice. Ako Huni ne dobiju odgovarajuu obuku, oni
nee moi da ostvare ono to se oekuje od njih.
141

GLOBAL BOOK Novi Sad, Miroslava Antia 4 Tel: 021/612666, Fax:

615023 UREDNIK IZDANJA
Nikola Jankovi Tajne upravljanja Atile Hunskog
RECENZENT Wess Roberts
Branislav Kordi
LIKOVNII GRAFIKI UREDNIK
Vuk Tatar
LEKTOR
Biljana Maksimovi
KOREKTOR
Aleksandra Kolari
TIPOGRAFIKA
Novi Sad TAMPA
SLOG
"STOJKOV
Novi Sad Tira 3000 kom. 1994. Novi Sad ISBN 860200012X